КОПАОНИЧКА ШКОЛА ПРИРОДНОГ ПРАВА СЛОБОДАН ПЕРОВИЋ 32 година обавештава правничку и другу научну и стручну јавност да расписује К О Н К У Р С За пријем и објављивање реферата поводом 32. сусрета учесника Копаоничке школе који ће се одржати од 13. до 17. децембра 2019. године под сталним насловом «Правда и право». Општа тема овогодишњег скупа је ПРАВО И СНАГА УМНОСТИ Посвећено оснивачу Копаоничке школе природног права академику проф. др Слободану Перовићу У оквиру опште теме сами кандидати, сходно Хексагону Копаоничке школе природног права, бирају ниже наведене области у којима могу конкурисати, означавајући тему по слободном избору. Тако изабрана тема се обрађује или са становишта једне или више правних дисциплина. Приоритет у прихватању реферата за објављивање имају aутори који су претходних година излагали своје радове на сусретима Копаоничке школе. Одлуку о пријему и објављивању радова доноси Уређивачки одбор Копаоничке школе. Начин објављивања радова који испуњавајупредвиђене научне стандарде, као и њихов број, одређују се у зависности од финансијских могућности. Услови нeопходни за узимање рада у разматрање од стране Уређивачког одбора предвиђени су Упутсвом за ауторе приложеним уз овај Конкурс. У пријави која се подноси уз рад морају бити назначени име и презиме аутора, звање и занимање, потпуна адреса, контакт телефон и e-mail.. Крајњи рок за подношење рада је 25. септембар 2019. године. Са посебном захвалношћу примају се радови предати и пре крајњег рока. Рад се доставља у електронској форми на eлектронску адресу Kопаоничке школе природног права: konkurs@kopaonickaskola.rs а пријем рада се може проверити и контактом на електронску адресу: jperovic@beotel.rs Рад који не испуњава било који од наведених услова неће бити узет у разматрање. Области у којима се може конкурисати чине традиционални Хексагон Копаоничке школе: I Право на живот (живот, здравље, екологија,спорт). II Право на слободу (слобода мисли и изражавања, слобода личности, слобода кретања, слобода вероисповести, кривично-правна и процесна заштита личности, управно-правна заштита слободе ). III Право на имовину (својина, кодификације, својина и друга стварна права, својина и наслеђе, денационализација, приватизација, порези и пореска политика, непокретности, уговор и одговорност за штету, привредна друштва, привредни уговори, банке и банкарски послови, осигурање, радни односи). Преднацрт Грађанског законика Републике Србије сајт: www.kopaonikschool.org IV Право на интелектуалну творевину (ауторско право, право индустријске својине, право учествовања у културном животу). V Право на правду (општа значења, суд у конекситету правде, независност судства, уставно судство, судска пракса и улога суда, арбитраже међународне и домаће, међународни односи и правда, право Европске уније, правна заштита избеглица и прогнаних лица). VI Право на правну државу (теорија правне државе, уставно правна питања, владавина и невладавина права у пракси) Учесници конкурса могу се обавестити о резултатима Конкурса крајем октобра 2019. године.
UPUTSTVO ZA AUTORE REFERATA KOJI SE DOSTAVLJAJU POVODOM 32. SUSRETA UČESNIKA KOPAONIČKE ŠKOLE Dužina rada je maksimalno 16 strana, font Times New Roman 12, prored 1,5. U levom gornjem uglu navodi se ime i prezime autora, a u fus noti je ustanova u kojoj je autor zaposlen, zvanje i zanimanje autora. Rad na početku sadrži rezime sa osnovnim nalazima rada obima do 14 redova (apstrakt) i do pet ključnih reči. Rezime na engleskom jeziku (summary) istog obima i sa istim brojem ključnih reči prilaže se na kraju rada, a u gornjem levom uglu iznad ovog rezimea unose se zvanje i zanimanje autora na engleskom jeziku. Apstrakt i rezime su u istom fontu i proredu kao i rad. Naslov rada se piše na sredini, velikim slovima, font 14 bold. Podnaslovi prvog nivoa se pišu na sredini velikim slovima, font 12 verzal beli. Podnaslovi drugog nivoa se pišu na sredini, prvo slovo veliko ostala mala, font 12 kurziv (kosa slova italik). Podnaslovi trećeg nivoa se pišu na početku reda, prvo slovo veliko ostala mala, font 12 kurziv (kosa slova italik), na kraju podnaslova su tačka i srednja crta. Fusnote su sadržane ispod teksta, font Times New Roman 10 kurent obično, prored 1,5. Primer: RASKID UGOVORA ZBOG NEISPUNJENJA OBAVEZE Francusko pravo.- POJAM Rešenja u uporednom pravu Radovi se dostavljaju u elektronskoj formi. Redakcija zadržava pravo da rad prilagoďava opštim pravilima ureďivanja časopisa i standardu srpskog jezika. PRAVILA CITIRANJA 1. Knjige se citiraju na sledeći način: prvo slovo imena (posle čega sledi tačka) i prezime autora, naslov dela naveden kurzivom, mesto izdanja, godina izdanja, broj strane. Ako se navodi i izdavač, piše se kurentom obično, pre mesta izdanja. Samo prilikom prvog citiranja navodi se puno ime autora. Primer: Jovan Jovanović, Građansko pravo, Savremena administracija, Beograd, 2004, Kada se citira knjiga više autora, njihova imena i prezimena se razdvajaju zarezom. Primer: Jovan Jovanović, Marko Marković, Građansko pravo, Savremena administracija, Beograd, 2004, 2. Članci se citiraju na sledeći način: prvo slovo imena (posle čega sledi tačka) i prezime autora, naziv članka kurentom obično pod navodnicima, naziv časopisa kurzivom, broj izdanja, eventualno i mesto izdanja, godina izdanja, broj strane. Ako je časopis izdat u tomovima, broj toma se označava posle broja časopisa. Samo prilikom prvog citiranja navodi se puno ime autora. Primer: Jovan Jovanović, Pravna priroda ugovora o arbitraži, Pravni život, br.11, Tom III, Beograd, 2004, Kada se citira članak više autora, njihova imena i prezimena se odvajaju zarezom. Primer: Jovan Jovanović, Marko Marković, Pravna priroda ugovora o arbitraži, Pravni život, br.11, Tom III, Beograd, 2004, Rad objavljen u okviru zbornika radova ili knjige koju je neko drugo lice priredilo kao urednik citira se na sledeći način: prvo slovo imena (posle čega sledi tačka) i prezime autora, naziv članka kurentom obično pod navodnicima, naziv zbornika radova odnosno knjige kurzivom, u zagradi oznaka urednik ili ur ( editor ili ed ), redaktor i sl. i ime i prezime urednika, (broj izdanja ako postoji), mesto izdanja, godina izdanja, broj strane. Primer: Jovan Jovanović, Poverljivost u arbitraži, Rešavanje sporova iz međunarodnih poslovnih ugovora (urednik Marko Marković), br.3, Beograd, 2004, str.210. 3. Ako se citira tekst sa više strana koje su tačno odreďene, one se razdvajaju crticom, posle čega sledi tačka. Ako se citira više strana koje se ne odreďuju tačno, posle broja koji označava prvu stranu navodi se i dalje s tačkom na kraju. Primer: J. Jovanović Pravna priroda ugovora o arbitraži, Pravni život, br.11, Tom III, Beograd, 2004, str.144-169. J. Jovanović Pravna priroda ugovora o arbitraži, Pravni život, br.11, Tom III, Beograd, 2004, str.144 i dalje.
4. Ako se citira podatak sa iste strane istog dela kao u prethodnoj fusnoti, koristi se termin Ibidem u kurzivu, s tačkom na kraju, bez navoďenja imena autora. Primer: Ibidem. Ako se citira podatak iz istog dela kao u prethodnoj fusnoti ali sa različite strane, koristi se ibidem u kurzivu, navodi se odgovarajuća strana i stavlja tačka na kraju. Primer: Ibidem, str.101. 5. Propisi se navode punim nazivom u kurentu obično, potom se kurzivom navodi glasilo u kome je propis objavljen, a posle zareza broj i godina objavljivanja, ponovo u kurentu obično. Primer: Zakon o udruženjima, Službeni glasnik RS, br.51/2009 Član, stav i tačka propisa označava se označava se skraćenicama čl., st. i tač., a iza poslednjeg broja se ne stavlja tačka. Primer: čl.4, st.3, tač.10 6. NavoĎenje sudskih odluka treba da sadrži što potupnije podatke (vrsta i broj odluke, datum donošenja, publikacija u kojoj je eventualno objavljena). 7. Latinske i druge strane reči, internet adrese i sl. pišu se kurzivom. 8. Citiranje tekstova se interneta treba da sadrži naziv citiranog teksta, adresu internet stranice koja se piše kurzivom i datum pristupa stranici. Contract validity and the CISG, https://academic.oup.com/ulr/articleabstract/22/1/47/3084725?redirectedfrom=fulltext, 23.03.2019.
КОПАОНИЧКА ШКОЛА ПРИРОДНОГ ПРАВА СЛОБОДАН ПЕРОВИЋ обавештава правничку и другу научну и стручну јавност да расписује К О Н К У Р С за награду Професор Слободан Перовић Награда се додељује за три најбоља рада младих учесника Копаоничке школе природног права на тему ПРАВО И СНАГА УМНОСТИ Посвећено оснивачу Копаоничке школе природног права академику проф. др Слободану Перовићу Добитницима награђених радова биће уручено писмо почасти (litteras honoris) и омогућено да своје радове представе учесницима 32. Сусрета Копаоничке школе природног права Слободан Перовић. Породица оснивача Копаоничке школе природног права, академика проф. др Слободана Перовића обезбеђује средства за новчани део награде по овогодишњем конкурсу. Наградни фонд за новчани део награде износи 2.250 евра у динарској противвредноти, од чега је 1000 евра намењено добитнику прве награде, 750 евра добитнику друге награде и 500 евра добитнику треће награде, све у динарској противвредности. Конкурс је отворен до 30. августа 2019. године до 17 часова. Проглашење добитника и додела награда одржаће се у оквиру уводне пленарне седнице 32. Сусрета Копаоничке школе природног права Слободан Перовић, 13. децембра 2019. године. За награду могу конкурисати учесници Копаоничке школе природног права до 35 година старости, укључујући и студенте основних, мастер и докторских студија правних факултета. Радови се пишу на српском или енглеском језику, у дужини и према упутствима за ауторе приложеним уз овај конкурс. Стручни жири за оцену радова чине: Председник: Проф. др Јелена С. Перовић Вујачић председник Копаоничке школе природног права Слободан Перовић Чланови: Академик проф. др Рајко Кузмановић, председник Академије наука и умјетности Републике Српске; Академик проф. др Владо Камбовски, Академија наука и уметности Македоније; Академик проф. др Зоран Рашовић, Црногорска академија наука и умјетности; Проф. др Гордана Вукадиновић, Универзитет у Новом Саду; Проф. др Никола Мојовић, Правни факултет Универзитета у Бањoj Луци; Проф. др Наташа Делић, Правни факултет Универзитета у Београду; Гђа Љубица Томић, адвокат из Београда; Др Thomas Meyer, руководилац програма GIZ. Радове треба доставити у електронској форми, у ворд формату, на електронску адресу konkurs@kopaonickaskola.rs а пријем рада се може проверити и контактом на електронску адресу: office@kopaonickaskola.rs. Подаци о аутору (име, презиме, звање и занимање, потпуна адреса, контакт телефон и e-mail, а за студенте и број индекса и година/степен студија) наводе се у пропратном допису, док сам текст рада не треба да садржи било какаве податке о аутору јер ће посебна комисија анонимизирати радове пре него што их пошаље на читање и оцењивање стручном жирију. У пропратном допису потребно је назначити да се рад доставља на основу конкурса за награду Професор Слободан Перовић. Евентуалне додатне информације о конкурсу могу се добити путем електорнсе адресе konkurs@kopaonickaskola.rs.
UPUTSTVO ZA AUTORE RADOVA KOJI SE DOSTAVLJAJU KOPAONIĈKOJ ŠKOLI PRIRODNOG PRAVA NA OSNOVU KONKURSA ZA NAGRADU PROFESOR SLOBODAN PEROVIĆ Dužina rada je maksimalno 20 strana, font Times New Roman 12, prored 1,5. U levom gornjem uglu navodi se ime i prezime autora, a u fus noti je ustanova u kojoj je autor zaposlen, zvanje i zanimanje autora. Rad na poĉetku sadrži rezime sa osnovnim nalazima rada obima do 14 redova (apstrakt) i do pet kljuĉnih reĉi. Rezime na engleskom jeziku (summary) istog obima i sa istim brojem kljuĉnih reĉi prilaže se na kraju rada, a u gornjem levom uglu iznad ovog rezimea unose se zvanje i zanimanje autora na engleskom jeziku. Apstrakt i rezime su u istom fontu i proredu kao i rad. Naslov rada se piše na sredini, velikim slovima, font 14 bold. Podnaslovi prvog nivoa se pišu na sredini velikim slovima, font 12 verzal beli. Podnaslovi drugog nivoa se pišu na sredini, prvo slovo veliko ostala mala, font 12 kurziv (kosa slova italik). Podnaslovi trećeg nivoa se pišu na poĉetku reda, prvo slovo veliko ostala mala, font 12 kurziv (kosa slova italik), na kraju podnaslova su taĉka i srednja crta. Fusnote su sadržane ispod teksta, font Times New Roman 10 kurent obiĉno, prored 1,5. Primer: RASKID UGOVORA ZBOG NEISPUNJENJA OBAVEZE POJAM Rešenja u uporednom pravu Francusko pravo.- Radovi se dostavljaju u elektronskoj formi. PRAVILA CITIRANJA 1. Knjige se citiraju na sledeći naĉin: prvo slovo imena (posle ĉega sledi taĉka) i prezime autora, naslov dela naveden kurzivom, mesto izdanja, godina izdanja, broj strane. Ako se navodi i izdavaĉ, piše se kurentom obiĉno, pre mesta izdanja. Samo prilikom prvog citiranja navodi se puno ime autora. Primer: Jovan Jovanović, Građansko pravo, Savremena administracija, Beograd, 2004, Kada se citira knjiga više autora, njihova imena i prezimena se razdvajaju zarezom. Primer: Jovan Jovanović, Marko Marković, Građansko pravo, Savremena administracija, Beograd, 2004, 2. Ĉlanci se citiraju na sledeći naĉin: prvo slovo imena (posle ĉega sledi taĉka) i prezime autora, naziv ĉlanka kurentom obiĉno pod navodnicima, naziv ĉasopisa kurzivom, broj izdanja, eventualno i mesto izdanja, godina izdanja, broj strane. Ako je ĉasopis izdat u tomovima, broj toma se oznaĉava posle broja ĉasopisa. Samo prilikom prvog citiranja navodi se puno ime autora. Primer: Jovan Jovanović, Pravna priroda ugovora o arbitraži, Pravni život, br.11, Tom III, Beograd, 2004, Kada se citira ĉlanak više autora, njihova imena i prezimena se odvajaju zarezom. Primer: Jovan Jovanović, Marko Marković, Pravna priroda ugovora o arbitraži, Pravni život, br.11, Tom III, Beograd, 2004, Rad objavljen u okviru zbornika radova ili knjige koju je neko drugo lice priredilo kao urednik citira se na sledeći naĉin: prvo slovo imena (posle ĉega sledi taĉka) i prezime autora, naziv ĉlanka kurentom obiĉno pod navodnicima, naziv zbornika radova odnosno knjige kurzivom, u zagradi oznaka urednik ili ur ( editor ili ed ), redaktor i sl. i ime i prezime urednika, (broj izdanja ako postoji), mesto izdanja, godina izdanja, broj strane. Primer: Jovan Jovanović, Poverljivost u arbitraži, Rešavanje sporova iz međunarodnih poslovnih ugovora (urednik Marko Marković), br.3, Beograd, 2004, str.210. 3. Ako se citira tekst sa više strana koje su taĉno odreċene, one se razdvajaju crticom, posle ĉega sledi taĉka. Ako se citira više strana koje se ne odreċuju taĉno, posle broja koji oznaĉava prvu stranu navodi se i dalje s taĉkom na kraju. Primer: J. Jovanović Pravna priroda ugovora o arbitraži, Pravni život, br.11, Tom III, Beograd, 2004, str.144-169. J. Jovanović Pravna priroda ugovora o arbitraži, Pravni život, br.11, Tom III, Beograd, 2004, str.144 i dalje. 4. Ako se citira podatak sa iste strane istog dela kao u prethodnoj fusnoti, koristi se termin Ibidem u kurzivu, s taĉkom na kraju, bez navoċenja imena autora.
Primer: Ibidem. Ako se citira podatak iz istog dela kao u prethodnoj fusnoti ali sa razliĉite strane, koristi se ibidem u kurzivu, navodi se odgovarajuća strana i stavlja taĉka na kraju. Primer: Ibidem, str.101. 5. Propisi se navode punim nazivom u kurentu obiĉno, potom se kurzivom navodi glasilo u kome je propis objavljen, a posle zareza broj i godina objavljivanja, ponovo u kurentu obiĉno. Primer: Zakon o udruženjima, Službeni glasnik RS, br.51/2009 Ĉlan, stav i taĉka propisa oznaĉava se oznaĉava se skraćenicama ĉl., st. i taĉ., a iza poslednjeg broja se ne stavlja taĉka. Primer: ĉl.4, st.3, taĉ.10 6. NavoĊenje sudskih odluka treba da sadrži što potupnije podatke (vrsta i broj odluke, datum donošenja, publikacija u kojoj je eventualno objavljena). 7. Latinske i druge strane reĉi, internet adrese i sl. pišu se kurzivom. 8. Citiranje tekstova se interneta treba da sadrži naziv citiranog teksta, adresu internet stranice koja se piše kurzivom i datum pristupa stranici. Contract validity and the CISG, https://academic.oup.com/ulr/articleabstract/22/1/47/3084725?redirectedfrom=fulltext, 23.03.2019.