ГАЛЕРИJСКЕ ВЕСТИ март април 2017.

ГАЛЕРИJСКЕ ВЕСТИ март април 2017.

У фокусу У фокусу за месец март 2017. године је скулптура Торзо Ане Бешлић, вајарке која је током друге половине педесетих година ХХ века у тадашњој југословенској скулптури подстакла идеје о слободној пластичкој форми. Ана Бешлић ТОРЗО, 1954. мермер, 53,5 cm Уметничка радозналост и модеран сензибилитет навели су Ану Бешлић да трагање за властитим уметничким изразом усмери изван традиционалних токова. Њено напуштање представљачког приступа и окретање могућностима чистог облика, какве пружа модерна скулптура, било је подстакнуто у Мајсторској радионици Томе Росандића у којој је била сарадник од 1950. до 1955. године. Нарочит утисак на уметницу оставила је стручна екскурзија у Париз 1952. године на шта упућује њена изјава да је после једнообразности социјалистичког реализма тамо открила мноштво могућности неслућених, необичних, чак несхватљивих. Упознавање с тада актуелним уметничким токовима и спознаја другачијег односа према скулптури мотивисали су Ану Бешлић да у скулптури Торзо, и другим радовима који су настали у првој половини педесетих година ХХ века, почне озбиљније да се бави проблемом аутономије скулпторског облика. Скулптура Торзо представља последњу станицу ка потпуном осамостаљивању пластичке форме од њене повезаности с облицима из природе и показује намеру уметнице да радикалном редукцијом дође до асоцијативног и апстрактног уметничког дела. Она жели да своју скулптуру ослободи тематских оптерећења и илустративности како би садржај био изражен чисто ликовним средствима. Форма сама по себи треба да има своје оправдање и унутрашњи закон уместо да имитира облике који постоје у природи. Иако назив скулптуре Торзо још увек упућује на конкретан природни облик, он је овде упрошћен и синтетизован до крајњих граница. У скулпторској форми је очувана извесна сличност с телом жене, али не у смислу дословне пластичне представе, већ као алудирање на контуре и анатомску поставку женског торза. 2

Овај период у стваралаштву Ане Бешлић познат је под називом виталистички модернизам. Појам виталности се у овом случају не односи на виталност тела, покрет и физичку акцију, већ подразумева да одређено дело у себи може садржати набијену енергију и свој властити живот независно од предмета који представља. Ту виталност скулптура Торзо постиже својом једноставношћу, глаткоћом, чулношћу и посебним сензибилитетом. Ана Бешлић (салаш Шара пустара, околина Бајмока, 16. март 1912. Београд, 26. јануар 2008) је основну школу завршила у Бајмоку, док је средњу школу похађала у Загребу, Грацу и Бечу. У том периоду почело је њено упознавање с књижевношћу, позориштем, историјом уметности и архитектуром. Ипак, њена личност се најпотпуније испољила у вајарству. Почеци скулпторске делатности Ане Бешлић могу се пратити од 1930. године када је први пут дошла у контакт с глином и извајала прву скулптуру Портрет оца, која је нажалост уништена у Другом светском рату. Године 1937. преселила се у Београд где је уписала Академију ликовних уметности коју је завршила 1947. године. Потом се од 1950. до 1955. усавршавала на специјалистичким студијама у Мајсторској радионици Томе Росандића. Први пут је јавно излагала 1951. на изложби Савеза ликовних уметника ФНРЈ у Љубљани, а прву самосталну изложбу имала је у Суботици 1954. године. Полазећи од хуманистичког принципа у скулптури, дело Ане Бешлић је најпре било под снажним утицајем скулпторског интимизма, а потом и социјалистичког реализма. Током рада у Мајсторској радионици Томе Росандића а под утицајем модерне скулптуре и дела Константина Бранкусија, Жана Арпа и Хенри Мура уметница је полако напуштала миметичност, мада никада није отишла у потпуну апстракцију. Била је окренута асоцијативним и виталистичким скулпторским облицима радећи у гипсу, бронзи, камену, дрвету и касније у полиестеру. Ана Бешлић је сарађивала с групом Простор 8 чији циљ је био извођење скулптуре у сложеним архитектонским и отвореним просторима. Радила је јавне споменике и галеријске скулптуре. Излагала је на бројним самосталним и групним изложбама у земљи и иностранству, првенствено на изложбама југословенске савремене уметности. Стваралаштво Ане Бешлић је више пута награђивано. Добитник је награда за: Споменик жртвама у Крагујевцу (1954), Споменик жртвама фашизма у Јајинцима (1958), Споменик НОБ а на Бубњу код Ниша (1959) и за споменик Прозивка у Суботици (1973). Такође, добитник је Награде 14. октобарског Салона за скулптуру у Београду 1979. године и Октобарске награде Београда 1983. године. Поред скулптуре Торзо која је 1957. године откупљена од Ане Бешлић, у Галерији Матице српске се налазе још четири њена рада која је уметница поклонила Галерији 2000. године. 3

У фокусу за месец април 2017. године је слика Алегорија на I и II српски устанак Ђорђа Крстића, сликара који је својим стваралаштвом дао јединствен печат српској уметности последњих деценија XIX и прве деценије ХХ века. Ђорђе Крстић АЛЕГОРИЈА НА I И II СРПСКИ УСТАНАК, 1905. уље на платну, 47,5 х 63 cm У изградњи националне уметничке праксе у XIX веку значајно место заузимала је алегоричност. Алегоријски говор у служби национализма условио је и конструисање композиција које су требале да искажу мисао о догађајима националне историје, као и да омогуће активно деловање у циљу успешне изградње и презентације нације. Од почетка XIX века у српској уметности континуирано се користе амблематски говор и алегоријске персонификације, док се алегоријске композиције интензивније јављају од друге половине века. Алегоријским говором служио се и сликар Ђорђе Крстић који је својим стваралаштвом дао јединствен печат српској уметности последњих деценија XIX и прве деценије XX века. У Алегорији на Први и Други српски устанак Крстић је повезао идеју обнове државности са рађањем сунца. У средишњем делу слике, на небу, изнад тамних облака, у оквиру сунца које се рађа, на листовима отворене књиге приказани су портрети Карађорђа и Милоша Обреновића, вођа Првог и Другог српског устанка. Поред њих су фигуре два анђела, од којих један труби а други у уздигнутој руци држи бакљу. Испод њих, на земљи, насликан је храм под тамним облацима, док су са страна представљене цркве у Тополи и Такову као места покретања устанака. Испред тополске цркве, у првом плану је симболична женска фигура која десном руком звони на устанак, а у левој држи пушку. У првом плану у доњем делу слике виде се отворена књига историје српског народа, у којој су уписане 1389, 1804, 1815, судбоносне године у српској историји, и глобус на коме је обележена Србија. Десно од њих је група деце која носе књиге а једно од њих исписује рекламни плакат с текстом: Ово наше стовариште тргује књигама и другим потребама... Алегорија на Први и Други српски устанак истовремено је и рекламна композиција књижаре Јефте Павловића у Београду, по чијој жељи је вероватно настала и у чијој се породици и налазила. 4

Ђорђе Крстић (Кањижа, 19. април 1851. Београд, 17. октобар 1907) је основно образовање стекао у родном месту, након чега је 1867. године уписао Велику гимназију у Београду. Као ученик четвртог разреда Гимназије, добио је место привременог учитеља у Карановцу, одакле је након три месеца премештен у Белу Реку код Ужица, што је одбио и поднео оставку. Потврду свог талента и подршку у даљем школовању добио је стипендијом коју му је доделио кнез Милан Обреновић 1871. године. Исте године, уписао је студије Богословије у Београду, али је већ следеће године отишао у Минхен и ступио на Уметничко-занатску школу. У октобру 1873. године уписао је студије сликарства на минхенској Академији уметности које су текле испрекидано, пре свега због српско-турских ратова 1876 1878. године. Осим тога, предузимао је студијска путовања обилазио је источну и јужну Србију, сликајући пејзаже, историјске и уметничке споменике и фолклор, путовао је и у Рим (1881). У току школовања био је два пута награђен. На пролећним изложбама студената Академије добио је 1879. године бронзану медаљу за слику Утопљеница, а 1880. године сребрну медаљу за слику Анатом. Исте године приредио је и прву самосталну изложбу у Скупштинској сали Велике школе у Београду. Студије сликарства завршио је 1883. године, након чега се вратио у Београд. Године 1884. постао је члан Српске академије наука и уметности, а 1892. изабран је за њеног почасног члана. Паралелно са сликарским радом, текао је и Крстићев педагошки рад. За привременог учитеља цртања у београдској Реалци постављен је 1888. године, а у току 1902. прво за учитеља цртања у гимназији Краљ Александар I, а потом за наставника цртања у гимназији Јосиф Панчић и у Богословији. Почетком 1885. године Ђорђе Крстић је ангажован на сликању иконостаса Саборне цркве у Нишу, а једна од икона рађена за овај иконостас Смрт цара Лазара је у току следеће, 1886. године покренула полемику око православности у црквеном живопису између Михаила Валтровића, који је као Крстићев пријатеља подржавао његов рад, и Стеве Тодоровића, у то време једног од најпоштованијих српских сликара. Поменута полемика остала је упамћена као једна од највећих расправа у српској ликовној историографији. Уметнички опус Ђорђа Крстића обухвата религиозно сликарство, портрете, историјске и алегоријске композиције, пејзаже и призоре из народног живота. Својим стваралаштвом деловао је на српску ликовну сцену идејама реализма и симболизма, које су тада представљале нове ставове и естетске вредности у визуелним уметностима. У колекцији Галерије Матице српске налази се двадесет и једно дело Ђорђа Крстића, међу којима је петнаест слика, два цртежа и две литографије. 5

Изложбе Изложба Српска уметност у десет слика. Из колекције Галерије Матице српске Француски институт у Србији, Београд 3. март 14. април 2017. године Галерија Матице српске је поводом обележавања Месеца франкофоније 2017 и јубилеја 170 година Галерије Матице српске, у сарадњи с Француским институтом у Србији у његовом изложбеном простору у Београду приредила изложбу Српска уметност у десет слика. Из колекције Галерије Матице српске. На отварању изложбе којем је присуствовала Њ. Е. Кристин Моро, амбасадорка Француске у Србији, говорили су: др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске, Жан-Батист Кизен, директор Француског института у Србији и мср Снежана Мишић, ауторка изложбе (3. март). Галерија Матице српске годинама успешно сарађује с Француским институтом у Србији обележавајући Месец франкофоније. Заједничка сарадња заснована на бројним културно-историјским везама Француске и Србије, промовише савремено стваралаштво и музејску делатност ове две земље. Такође, Галерија ове године обележава 170 година од свог оснивања и тим поводом организује разне програме као што су изложбе, предавања, радионице у партнерским установама са жељом да се и ван простора Галерије широј јавности представи њен рад и уметничка колекција, и на тај начин најави отварање Галерије након завршетка радова на реконструкцији фасаде и нове сталне поставке. Изложбом дигиталних принтова на платну Српска уметност у десет слика. Из колекције Галерије Матице српске кроз причу о десет најрепрезентативнијих уметничких дела насталих у периоду од XVIII до XX века 6

представља се српска национална уметност, њен развој, процеси модернизације и укључивање у савремене европске уметничке токове. Заступљена су дела најзначајнјих представника српске уметности новијег доба: од Христофора Жефаровића, Димитрија Бачевића и Стефана Тенецког, преко Катарине Ивановић, Павла Симића, Паје Јовановића и Стевана Алексића, до Саве Шумановића и Ивана Табаковића, као и различите теме, уметнички стилови и жанрови: религиозна композиција, портрет и аутопортрет, историјско сликарство, жанр сцене и др. Ауторка и кустоскиња изложбе је мср Снежана Мишић, виши кустос. Реализацију изложбе омогућило је Министарство културе и информисања Републике Србије и Француски институт у Србији. Током трајања изложбе у Француском институту у Србији у Београду, одржано је седам креативних радионица за децу Слику створи, француски проговори на којима су малишани имали прилике да кроз разговор о уметничким делима и игру науче нове речи на француском језику. Радионице су водиле кустоси Галерије мср Јелена Огњановић и Мирослава Жарков, и професорка француског језика Бранка Костић. Такође, у оквиру пратећег програма изложбу је студентима Филолошког факултета у Београду стручно тумачила мср Јелена Огњановић (7. април). 7

Програми и догађаjи Галерија Матице српске и Војвођанска банка добиле су награду Diplomacy&Commerce 2017 у категорији Business&Art, коју додељује часопис Diplomacy&Commerce. На свечаној прослави која је приређена у Београду награду су примили др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске и Маринос Ватис, председник Извршног одбора Војвођанске банке (16. март). Галерију Матице српске су посетили студенти и професори са студија културног наслеђа на Универзитету у Сержију, Понтоаз (Француска). Др Даниела Королија Црквењаков, помоћник управника, мср Снежана Мишић, програмски директор и мср Јелена Огњановић, музејски едукатор, представиле су гостима историјат, програмску делатност Галерије и рад у конзерваторско-рестаураторском атељеу (23. март). У сарадњи Галерије Матице српске и Војвођанске банке отворена је изложба Одговорно у култури у Народној банци Србије у Београду, којом су београдској публици представљена најзначајнија дела из богате уметничке колекције Војвођанске банке. На отварању изложбе говорили су Маринос Ватис, председник Извршног одбора Војвођанске банке и др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске (5. април). У оквиру сарадње Галерије Матице српске и Музеја савремене умјетности Републике Српске из Бања Луке, поводом обележавања Дана града Бања Луке, у Музеју савремене умјетности Републике Српске свечано је отворена изложба Теме и идеје модерног: Српска уметност 1900 1941. ауторке проф. др Симоне Чупић. На отварању су говорили др Сарита Вујковић, директорка Музеја савремене умјетности Републике Српске, др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске, Немања Миленковић, директор Фондације Нови Сад 2021 и Игор Радојчић, градоначелник Бања Луке који је изложбу званично отворио (21. aприл). 8

Програми за децу и младе Галерија Матице српске је у сарадњи с Француским институтом у Србији Нови Сад у просторијама Института у Новом Саду организовала пет креативних радионица за децу La chasse au trésor у оквиру обележавања Месеца франкофоније 2017. Циљ радионица је био да се уметност и француски језик повежу на занимљив начин и деца заинтересују за учење језика кроз уметност. Радионице је водила мср Јелена Огњановић, музејски едукатор у сарадњи с професорима француског језика (6, 9. и 18. март). У оквиру едукативног програма Уметнички времеплов. Личности и догађаји на уметничким делима Галерије Матице српске одржане су радионице у вртићима Црвчак у Петроварадину, Дуга у Шангају и Коцкица у Сремским Карловцима. Путем репродукција уметничких дела малишани су имали прилику да сазнају о значајним догађајима и личностима из историје и о њиховим врлинама. Радионице су водиле мср Јелена Огњановић, музејски едукатор и Ксенија Плећаш, кустос-приправник (24 26. април). Током марта и априла Галерија Матице српске је у оквиру пројекта HearMe. Bringing youth and museums together одржала радионице за ученике новосадских средњих школа и гимназија: Исидора Секулић, Богдан Шупут, Светозар Марковић, Смарт гимназија, Хипократ, Светозар Милетић, Приватна саобраћајна школа и средња Балетска школа. Радионице су водиле кустоси Станислава Јовановић, Мирослава Жарков, Ксенија Плећаш и стручни сарадник Бојана Обрадовић. Овај пројекат, подржан од стране Креативне Европе, Галерија Матице српске је представила на Четвртом школском сајму културе Тржница идеја који је одржан у Музеју Југославије у Београду, затим на Округлом столу у оквиру Форума Креативних Европа 2017. коју је организовао Деск Креативне Европе Србија у Културном центру у Београду, и на предавању о Дечјој игри и стваралаштву на Високој школи струковних студија за образовање васпитача у Новом Саду (31. март, 20. и 25. април). 9

ГАЛЕРИJСКЕ ВЕСТИ приређуjе Галериjа Матице српске са идеjом унапређивања презентациjе и популаризациjе своjе делатности и уметничке колекциjе. Уређуjе Мср Снежана Мишић, програмски директор Текстове приредиле Мср Jелена Огњановић, музеjски едукатор Мирослава Жарков, кустос Ликовно-техничко уређење Дипл. инж. Борислав Радановић, виши техничар Нови Сад, мај 2017.