Tabela 4

Valon Totaj 91, sudija Osnovnog suda u Prizrenu Lumni Sallauka 92, sudija Osnovnog suda u Prizrenu MEĐUNARODNA PRAVNA SARADNJA U GRAĐANSKIM STVARIMA 1. Sažetak Međunarodna pravna saradnja u građanskim stvarima, predstavlja temu koja je od posebnog značaja za kosovsku sudsku praksu, a naročito u vreme kada je Republika Kosovo započela proces približavanja i pristupanja različitim institucijama i mehanizmima Evropske unije (EU), kao što je slučaj sa Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, procesu pristupanja Konvenciji o apostilu, procesu učlanjivanja ili statusu posmatrača u Haškoj konferenciji za međunarodno privatno pravo i dr., za slučajeve pravne saradnje u oblasti građanskog prava, za zahteve koji se upućuju sa Kosova, ili iz drugih država za Kosovo. U tom smislu, dolaze do izražaja i uloga suda (sudova) i Odeljenja za međunarodnu pravnu saradnju (OMPS), u okviru Ministarstva pravde Republike Kosovo, zatim nadležnost na osnovu Zakona o parničnom postupku (ZPP) i nadležnost u skladu sa Zakonom o arbitraži, međunarodnim konvencijama koje uređuju pitanje međunarodne pravne saradnje u građanskim stvarima, kao što su: Konvencija iz Lugana, Haška konvencija, kao i neki od drugih najznačajnijih ugovora, propisa ili akata EU, kao što su Ugovor iz Amsterdama, Uredba Brisel I, Evropski nalog za plaćanje, Uredba o dostavljanju dokumenata br. 1393/2007, Uredba o saradnji između sudova država članica pri pribavljanju dokaza u građanskim i trgovačkim stvarima i dr., koji regulišu aspekte evropskog procesnog prava, odnosno međunarodnu pravnu saradnju u građanskim stvarima. Ključne reči: Pravna pomoć, priznavanje i izvršenje stranih odluka, presuda, konvencija, uredba, administrativno uputstvo, Odeljenje za međunarodnu pravnu saradnju, država, sud, itd. 2. Međunarodna pravna saradnja u građanskim stvarima Kada govorimo o međunarodnoj pravnoj saradnji u oblasti građanskog prava, uglavnom se misli na pitanja koja se odnose na priznanje i izvršenje stranih sudskih odluka ili odluka ekvivalentnih ovim odlukama. Striktno primenjeno načelo državnog suvereniteta isključuje mogućnost da pravni akti druge države proizvode pravno dejstvo na teritoriji druge države. Iako, a posebno danas, u Evropi, države nastoje da usklade svoja prava ne želeći da ih spoje u jedno jedino pravo 93, razvoj međunarodnih odnosa, potreba da se obezbedi normalan 91 Valon Totaj je sudija Osnovnog suda u Prizrenu - Građanski odsek, ujedno vodeći sudija ovog Odseka. 92 Lumni Sallauka, magistar finansijsko-pravnih nauka, sudija Osnovnog suda u Prizrenu - Građanski odsek. 93 Michel Fromont, Najveći strani pravni sistemi, Tirana, 2005, strana 7. 55

ekonomski i pravni promet između različitih država, približno isti kvalitet pravosudnih organa, iz dana u dan sve više afirmišu poštovanje pravnih akata izdatih od strane drugih država. Pre svega, ovo pitanje se odnosi na odluke sudova i arbitraža iz razloga što su to bili i jesu glavni organi koji odlučuju o pravnim pitanjima privatno pravne prirode 94. Svakako, ostaje zaključak da se značaj jednog pravila može meriti samo njegovim upoređivanjem sa drugim pravnim pravilima pomoću nivoa divergencije i konvergencije koja postoji između prava 95. Povrh svega, normativni izvori procesnog prava Evropske unije (EU) su 3 ugovora o osnivanju Evropske unije. Naravno, Ugovor o EU (Mastricht 1992), utabao je put širenju nadležnosti i nad stranim predmetima koji se odnose na stubove unije 96. Do sada je na Kosovu bilo veoma malo informacija o izvršnom postupku i upućivanju dopisa van granica Kosova. Od svog osnivanja, 2005. godine, Ministarstvo pravde je igralo važnu ulogu u građanskim pravnim pitanjima na Kosovu. Tako je, od 2006. godine, ovo Ministarstvo stvorilo svoju ulogu u pitanjima međunarodne pravne saradnje, a u okviru ovog Ministarstva je 2010. godine osnovano Odeljenje za međunarodnu pravnu saradnju. Što se tiče građanskih pitanja, postupak za međunarodnu pravnu pomoć i saradnju je regulisan Administrativnim uputstvom o postupku u pružanju međunarodne pravne pomoći u krivičnim i građanskim pitanjima, br. 2009/1-09. Tako se članom 1. ovog Administrativnog uputstva utvrđuju postupci za pružanje međunarodne pravne pomoći u građanskim predmetima. Ovim Uputstvom se takođe uređuju i pitanja koja se odnose na zahteve za međunarodnu pravnu pomoć koje Republika Kosovo upućuje drugim državama i obratno 97. Svakako, ovo Administrativno uputstvo ostaje samo podzakonski akt kojim su uspostavljene konture postupaka koje treba sprovesti u slučajevima međunarodne pravne saradnje, jer ovo pitanje još uvek nije regulisano nekim zakonskim aktom. Kao zakoni koji u sebi sadrže aspekte međunarodne pravne saradnje u oblasti građanskog prava u Republici Kosovo mogu biti: - Zakon o porodici na Kosovu; - Zakon o autorskim pravima; - Zakon o likvidaciji i reorganizaciji pravnih lica; - Zakon o arbitraži; - Zakon o hipotekama; - Zakon o poslovnim društvima; - Zakon o posredovanju; 94 Faik Brestovci Međunarodno procesno građansko pravo, Priština, 2000, strana 171. 95 Michel Fromont, Najveći strani pravni sistemi, Tirana, 2005, strana 7. 96 Paolo Biavati, Michele Angelo Lupoi, Redi Nazim Shtino Evropsko procesno građansko pravo, Geer, 2010, strana 39. 97 Vidi Administrativno uputstvo o postupku u pružanju međunarodne pravne pomoći u krivičnim i građanskim stvarima, br. 2009/1-09, usvojeno od strane Ministarstvo pravde Republike Kosovo. 56

- Zakon o beležništvu; - Zakon o vlasništvu i drugim stvarnim pravima; - Zakon o sudovima sa naknadnim izmenama; - Zakon o lizingu; - Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja u određenim odnosima (iz 1982. godine, a u Ministarstvu pravde se trenutno završava novi zakon). Kosovo do sada nije potpisalo nijedan bilateralni ili multilateralni sporazum sa balkanskim ili drugim zemljama po pitanju pravne saradnje u oblasti građanskog prava. Važno je napomenuti da je Uredba o UE, br. 1346/2000, stavila van snage sve konvencije između bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) i nekih država članica EU, koje su bile potpisane u to vreme 98. Ipak, član 145. Ustava Republike Kosovo, propisuje: Međunarodni sporazumi i ostala akta međunarodne saradnje, koja a su na snazi na dan stupanja na snagu ovog Ustava, će ostati na snazi, do momenta kada se ti sporazumi ili akti ponovo sklope ili kada se ponište u saglasnosti sa uslovima istih, ili zamene novim međunarodnim sporazumima ili ostalim aktima kojima se regulišu ista pitanja i koja su usvojena u saglasnosti sa ovim Ustavom 99. U skladu sa Deklaracijom o nezavisnosti Kosova, Kosovo je preuzelo svoje međunarodne obaveze uključujući i one koje su u ime Kosova zaključene od strane Privremene administracije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK), kao i druge ugovore i obaveze bivše SFRJ, u kojima je Kosovo obavezano kao njen sastavni deo, uključujući i Bečku konvenciju o diplomatskim i konzularnim odnosima. Znači, ispostavlja se da odgovarajući bilateralni sporazumi bivše SFRJ još uvek nisu povučeni ili stavljeni van snage novim bilateralnim sporazumima jer, kao što je već napred navedeno, Kosovo još uvek nije potpisalo nijedan takav sporazum. I Bečka konvencija o sukcesiji država u odnosu na ugovore (iz 1978. godine) predviđa da bilateralni ugovor koji je u vreme sukcesije država bio na snazi, ili se primenjivao privremeno na teritoriji tih država, smatra se da se taj ugovor privremeno primenjuje između novonastale države i drugih država: - kada se te države izričito saglase o tome, ili - kada se na osnovu njihovog ponašanja smatra da su se saglasile o tome 100. Iako Kosovo nije ratifikovalo ovu Konvenciju, odredbe ovog međunarodnog instrumenta se mogu koristiti kako bi se razjasnila činjenica da li su određeni bilateralni sporazumi koji su u to vreme bili potpisani od strane SFRJ još uvek na snazi ili ne. Naime, proizilazi da je čitav niz sporazuma potpisanih između bivše SFRJ i Austrije, Bugarske, Republike Češke, Francuske, Kipra, Mađarske, Poljske, Slovačke, Velike Britanije i Turske zapravo još uvek na snazi 101. 98 Vidi Erik Larson, Heikki Wendorf, Jos Uitdehag, Priručnik za međunarodnu pravnu saradnju u građanskim stvarima, strana 18. 99 Ustav Republike Kosovo, član 145. 100 Vidi Erik Larson, Heikki Wendorf, Jos Uitdehag, Uputstvo za međunarodnu pravnu saradnju u građanskim stvarima, str. 19. 101 Ibid, str. 20 i dalje. 57

Ministarstvo pravde Republike Kosovo je 2011. godine apliciralo za učlanjenje ili status posmatrača u Haškoj konferenciji za međunarodno privatno pravo, sa ciljem da učestvuje na seminarima, radu ili konferencijama ove organizacije, ali još uvek nije dobilo nikakav odgovor. 2.1. Postupak za međunarodnu pravnu saradnju u oblasti građanskog prava za zamolnice koje dolaze sa Kosova Administrativno uputstvo o postupku u pružanju međunarodne pravne pomoći u krivičnim i građanskim pitanjima, br. 2009/1-09, usvojeno od strane Ministarstva pravde Republike Kosovo, propisuje postupak od 5 faza za razmatranje zamolnica koje potiču sa Kosova a upućene su drugim državama. Te faze su: - Prijem zamolnice od strane suda; - Razmatranje zamolnice; - Prosleđivanje zamolnice diplomatskim kanalima; - Odgovor od strane države; - Prosleđivanje odgovora nadležnom sudu. 58

Praktičan primer slučaja kada se pravna pomoć upućuje stranom organu REPUBLIKA KOSOVO OSNOVNI SUD U PRIZRENU C. br. 1683/92 Datum: 3.12.2013 MINISTARSTVU PRAVDE P R I Š T I N A ZAHTEV Pred Osnovnim sudom u Prizrenu je u toku parnični postupak C. br. 1683/92, između tužilje Lumnije Kurtaj i drugi, svih iz sela Žur, opština Prizren, koje zastupa njihov punomoćnik adv. Kujtim Berisha iz Prizrena, protiv Osiguravajućeg društva Lovćen D.D. Podgorica - Filijala u Beranama - Republika Crna Gora, radi naknade štete. Naredno ročište u ovom predmetu zakazano je 17.6.2014. godine, u 10:00 h, kancelarija br. 221, u objektu Osnovnog suda u Prizrenu. S tim u vezi molimo vas da: Poziv za ročište, zajedno sa zapisnikom od 3.12.2013. godine, koji su prevedeni na crnogorski jezik, u propisanom roku dostavite nadležnim organima, kako bi se isti dostavili tuženom na gore navedenoj adresi, i da nam vratite dostavnicu o prijemu poziva i zapisnika od strane tuženog. Nadamo se vašoj saradnji. Prilozi: Zapisnik i poziv S u d i j a, Arben Arbeni 59

2.2 Postupak za međunarodnu pravnu saradnju u oblasti građanskog prava, za zamolnice koje dolaze iz drugih država upućene Kosovu I u ovim slučajevima, prema gore navedenom Administrativnom uputstvu Ministarstva pravde, postupak prolazi kroz 5 faza, i to: - Prijem zamolnice od strane države; - Razmatranje zamolnice od strane Odeljenja za međunarodnu pravnu saradnju u okviru Ministarstva pravde; - Odluka Odeljenja za međunarodnu pravnu saradnju o prosleđivanju zamolnice nadležnom sudu; - Odgovor od suda ili nadležnog organa; - Prosleđivanje odgovora suda ili nadležnog organa od strane Odeljenja organu molitelju dotične države. Postavlja se pitanje: Šta se dešava u slučajevima kada zamolnica dolazi iz države molilje koja nije priznala Republiku Kosovo, odnosno kada zamolnicu nekog domaćeg suda preko Odeljenja treba uputiti određenoj državi koja nije priznala Republiku Kosovo. Za takve slučajeve mogu postojati tri mogućnosti: - Prva mogućnost je odbijanje zamolnice od strane države koja nije priznala Republiku Kosovo; - Druga mogućnost je prosleđivanje zamolnice na osnovu reciprociteta i pristojnosti; - Treća mogućnost je korišćenje komunikacije preko Kancelarije specijalnog predstavnika EU. 60

Nekoliko praktičnih primera procesnih radnji u slučajevima međunarodne pravne pomoći za slučajeve koji su upućeni domaćim organima OSNOVNI SUD U PRIZRENU NJN. br. 2/2016 ZAPISNIK Sačinjen dana 20.5.2016. godine u Osnovnom sudu Prizrenu, a na osnovu zamolnice Ministarstva pravde Republike Kosovo, pod br. 04-2-1392-G/16 od 3.5.2016. godine, koja se odnosi na dostavljanje poziva za učešće na ročištu za glavnu raspravu koje će se održati 15.6.2016. godine u 10:00 h, ovlašćenom zastupniku Osiguravajućeg društva Kosova - filijala u Prizrenu, u vezi sa parničnim predmetom Osnovnog suda u Beranama - Republika Crna Gora, prema njihovom poslovnom broju, C. br. 250/2014. Sudija za vanparnični postupak Hasan Hasani Zapisničar Besa Gashi Od suda prisutni: Ročište početo u 10:00 h Konstatuje se da je na osnovu poziva pred sud pristupila Lirie Krasniqi, diplomirani pravnik iz Prizrena, kao punomoćnik Osiguravajućeg društva Kosova - filijala u Prizrenu, čiji identitet je sud utvrdio na osnovu lične karte izdate od strane MUP RK, sa ličnim brojem 1001215669, koja je ovom prilikom predala sudu jedan primerak punomoćja. Nakon što je ista obaveštenja o sadržaju zamolnice Ministarstva pravde Republike Kosovo, pod br. 04-2-1392-G/16 od 3.5.2016. godine, istoj je uručen poziv za ročište za glavnu raspravu, zakazano pred Osnovnim sudom u Beranama - Republika Crna Gora za dan 15.6.2016. godine u 10:00 h, što je ista potvrdila svojim pečatom. ---------------- Ročište završeno u 10:15 h. Zapisničar, Besa Gashi Sudija, Hasan Hasani 61

REPUBLIKA KOSOVO OSNOVNI SUD U PRIZRENU NJN. br. 2/16 Datum: 21.05.2016. godine MINISTARSTVU PRAVDE Odeljenju za međunarodnu pravnu saradnju G. Halim Halimi - Direktor odeljenja PRIŠTINA Vaša veza: MD/DBGJ/2715/dk/16 DBJN/2016-178 U ovom sudu je dana 3.5.2016. godine, pristigla zamolnica za dostavljanje dokumentacije - Poziva od strane Osnovnog suda u Beranama - Republika Crna Gora punomoćniku tuženog, Osiguravajućeg društva Kosova - filijala u Prizrenu. Ovaj sud je dana 20.5.2016. godine dostavio dokumentaciju - Poziv punomoćniku tuženog Osiguravajućeg društva Kosova - filijala u Prizrenu, odnosno licu po imenu Lirie Krasniqi, diplomirana pravnica iz Prizrena, koja je predmetni poziv primila lično i bez ikakvih primedbi. Smatramo da je na ovaj način u potpunosti izvršena vaša zamolnica. U prilogu ovog akta dostavljamo vam i zapisnik o prijemu dostavnice - poziva u vašu dalju nadležnost. Hvala na razumevanju. Sudija 62

OSNOVNI SUD U PRIZRENU NJN. br. 3/2016 ZAPISNIK Sačinjen dana 10.5.2016. godine u Osnovnom sudu u Prizrenu, na osnovu zamolnice Ministarstva pravde Republike Kosovo, pod br. 04-2-1392-G/16 od 3.5.2016. godine, koja se odnosi na dostavljanje poziva za učešće u glavnoj raspravi od 15.6.2016, u 10:00 h ovlašćenom zastupniku Osiguravajućeg društva Kosova - filijala Prizren, a u vezi sa parničnim predmetnom Osnovnog suda u Beranama - Republika Crna Gora, pod njihovim poslovnim brojem C. br. 250/2014. Sudija za vanparnični postupak Hysen Hyseni Zapisničar Besa Gashi Od suda prisutni: Ročište započeto u 10:00 časova Konstatuje se da nijedno lice ne predstavlja pozvanu stranu, Osiguravajuće društvo Kosova, filijala u Prizrenu, za koju Sud nema dokaza da je ista uredno pozvana jer se u sud vratila dostavnica sa konstatacijom da je ista nepoznata na datoj adresi. Ročište završeno u 10:10 časova. Zapisničar Besa Gashi Sudija Hysen Hyseni 63

REPUBLIKA KOSOVO OSNOVNI SUD U PRIZRENU NJN. br. 3/16 Datum: 11.5.2016. godine MINISTARSTVU PRAVDE Odeljenje za međunarodnu pravnu saradnju G. Halim Halimi - Direktor odeljenja PRIŠTINA Vaša veza: MD/DBGJ/2715/dk/16 DBJN/2016-178 U ovaj sud je, dana 20.4.2016. godine, stigla vaša zamolnica za dostavljanje dokumentacije - poziva od strane Osnovnog suda u Beranama - Republika Crna Gora, punomoćniku tuženog Osiguravajućeg društva Kosova - filijala u Prizrenu. Sa žaljenjem vas obaveštavamo da je ovaj Sud za 10.5.2016. godine zakazao sudsko ročište u tu svrhu, ali na osnovu konstatacije navedene u dostavnici upućenoj tuženom na adresu koju ste nam vi prosledili, proizašlo je da je ta adresa netačna. U prilogu ovog akta, dostavljamo vam i zapisnik sa gore navedenom konstatacijom u vašu dalju nadležnost. Hvala na razumevanju. Sudija 64

Praktični primer priznanja strane odluke CN. 13/14 OSNOVNI SUD U PRIZRENU, i to sudija, sa pravnim sekretarom, rešavajući po predlogu predlagača Antoneta Balaj, rođene Krasniqi iz Prizrena, koju zastupa punomoćnik Mediha Krasniqi, radi priznanja odluke stranog suda, dana 15.1.2016. godine, doneo je: R E Š E NJ E PRIZNAJE SE ODLUKA Okružnog suda Willisau Kantona Luzern u Švajcarskoj, pod br. 2D4 12 39 FAM 54 od 28.11.2014. godine, kojom je razveden brak između Antonete Balaj-Krasniqi i Elvisa Balaja. O b r a z l o ž e nj e Predlagač Antoneta Balaj-Krasniqi je podnela predlog za priznanje odluke Okružnog suda Wallisau Kantona Lucern u Švajcarskoj, pod br. 2D4 12 39 FAM 54 od 28.11.2012. godine, kojom je razveden brak između Antonete Balaj-Krasniqi i Elvisa Balaja, koji je zaključen 17.7.2006. godine u Kancelariji za civilni status u Đakovici. Uvidom u odluku Okružnog suda Wallisau Kantona Lucern u Švajcarskoj, pod br. 2D4 12 39 FAM 54 od 28.11.2014. godine, utvrđeno je da su stranke razvele brak. Navedena odluka je pravosnažna od 15.1.2015. godine. Odluka Okružnog suda Wallisau Kantona Lucern u Švajcarskoj, pod br. 2D4 12 39 FAM od 28.11.2014. godine je zvanični dokument strane države. Osnovni sud u Prizrenu, na osnovu člana 101. st. 1 u vezi sa članom 86, 87. i 92. st. 2 Zakona o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja u određenim odnosima (Službeni list br. 43/82), koji se primenjuje na osnovu UNMIK Uredbe br. 1999/24 i br. 2000/59 o izmeni Uredbe br. 1999/24 SPGS-a OUN-a, kao i Zakona o sudovima, utvrđuje da su ispunjeni uslovi za priznanje navedene odluke. Iz gore navedenih razloga odlučeno je kao u izreci ovog rešenja. OSNOVNI SUD U PRIZRENU CN. br. 13/14 od 15.01.2014. godine Pravni sekretar Sudija PRAVNA POUKA: Protiv ovog rešenja, nezadovoljna strana može podneti žalbu Apelacionom sudu u Prištini, u roku od 15 dana od dana prijema, a preko ovog suda. 65

2.3. Nadležnost na osnovu Zakona o parničnom postupku (ZPP) Na osnovu Administrativnog uputstva propisano je da Odeljenje za međunarodnu pravnu saradnju treba da prosledi sve zamolnice koje treba dostaviti sudovima, osim ako nije drugačije predviđeno važećim zakonom. Članom 105. ZPP-a propisuje se jedan izuzetak od opšteg pravila kada sudovi moraju izvršiti dostavu. Tako je ovim članom propisano da Kada se dostava dopisa treba izvršiti licima i institucijama u inostranstvu, ili strancima koji uživaju pravo imuniteta dostava se treba izvršiti diplomatskim putem, ukoliko u međunarodnom ugovoru ili u nekom zakonu nije predviđen drugi način komuniciranja 102. Naime, u poglavlju II, tačnije članovima 37-66. ZPP-a utvrđena su pravila na osnovu kojih sudovi na Kosovu imaju nadležnost nad određenim vrstama tužbi. 2.4. Nadležnost na osnovu Zakona o arbitraži U skladu sa Zakonom o arbitraži iz 2007. godine, arbitražna odluka može biti izvršni naslov. Tako, prema članu 39. ovog zakona, privredni sudovi, a sada Osnovni sud u Prištini - Odeljenje za privredne sporove, ima nadležnost za priznavanje zahteva za priznanje i izvršenje arbitražne odluke koja je doneta van Kosova, pod uslovom da taj zahtev ispunjava određene kriterijume. Ti kriterijumi su: - Zahtevu treba priložiti izvornu odluku ili njen overeni prepis; - Zahtevu treba priložiti sporazum o arbitraži u izvorniku ili overenom prepisu; - Izvorniku takođe treba priložiti overen prevod sporazuma o arbitraži ili arbitražne odluke na jednom od jezika koji je u službenoj upotrebi na Kosovu, ako sporazum ili odluka nije izrađena na jednom od službenih jezika Kosova 103. Ovim zakonom se predviđaju i uslovi koji omogućavaju stranci protiv koje je podnet zahtev da ospori taj zahtev za izvršenje strane arbitražne odluke ili sporazuma. Tako se i članom 61. ZIP-a predviđa da izvršni organ može da odloži izvršenje u slučaju kada je podnet zahtev za odbacivanje arbitražne odluke. Što se tiče izvršenja stranih arbitražnih odluka, vredi pomenuti Njujoršku konvenciju - Konvenciju Ujedinjenih nacija o priznanju i izvršenju stranih arbitražnih odluka iz 1958. godine. Prema Zakonu o arbitraži Kosova, nije precizno propisan postupak za priznanje strane arbitražne odluke ili sporazuma. Tako član 39. ovog zakona ne razjašnjava da li Privredni sud (sada Odeljenje za privredne sporove) ima nadležnost ili ne za razmatranje razloga zakonitosti slučaja ili je nadležnost za razmatranje ograničena na razloge pomenute samo u članu 39. ovog zakona. Razlozi koji su navedeni u članu 39. Zakona o arbitraži su slični onima iz Njujorške konvencije. Tako se kao razlozi za odbijanje u ovoj Konvenciji pominju: - Arbitražne stranke nisu pravno sposobne; 102 Vidi član 105. ZPP-a. 103 Vidi član 39. Zakona o arbitraži. 66

- Prema odredbama koje su naznačile stranke u arbitražnom ugovoru i u slučaju neizvršenja takvog ugovora, po zakonu zemlje u kojoj je arbitražna odluka doneta, arbitražni ugovor poništen i proglašen nevažećim; - Stranka protiv koje se ističe odluka nije bila uredno obaveštenja o određivanju arbitra ili o arbitražnom postupku, ili joj je iz nekog drugog razloga bilo nemoguće da učestvuje u postupku; - Arbitražna odluka razmatra spor koji nije predviđen arbitražnim ugovorom ili se odnosi na pitanje koje prelazi granice arbitražnog ugovora; - Obrazovanje arbitražnog organa ili arbitražni postupak nije bio u skladu sa arbitražnim ugovorom ili, ako ne postoji ugovor, da nije bio saglasan zakonu zemlje u kojoj je obavljena arbitraža; - Arbitražna odluka nije postala obavezna za stranke ili ju je poništila ili obustavila nadležna vlast u zemlji u kojoj je doneta odluka 104. 3. Konvencija iz Lugana Kao međunarodni akt ili instrument koji u sebi sadrži pravila koja se odnose na priznanje i izvršenje stranih odluka je i Konvencija iz Lugana, koju su strane ugovornice potpisale u Luganu u Švajcarskoj, dana 30.10.2007. godine. Zapravo, glavni cilj ove konvencije je pojednostavljivanje postupaka za priznanje i izvršenje stranih odluka. Ova konvencija se primenjuje na građanske i trgovačke predmete, bez obzira na vrstu suda ili tribunala. Međutim, Konvencija iz Lugana se ne primenjuje na: - Lični status ili pravna sposobnost fizičkih lica, vlasnička prava iz bračnih odnosa, testamente i nasleđivanje; - Stečajni postupak i postupke koji se odnose na likvidaciju nesolventnih preduzeća ili druga pravna lica; - Socijalno osiguranje; - Arbitražu 105. Inače, pravila nadležnosti koja su propisana u Konvenciji iz Lugana, slična su pravilima nadležnosti koja su propisana u Uredbi Brisel I. Konvencija iz Lugana se zasniva na principu da proglašenje izvršnosti mora biti u izvesnoj meri automatsko i da podleže samo formalnoj proveri, bez razmatranja razloga za odbijanje priznanja predviđenih Konvencijom za početnu fazu. Zapravo, razmatranje razloga za odbijanje priznanja i izvršenja strane odluke se odlaže za drugu fazu u kojoj strana protiv koje se sprovodi izvršenje treba da predoči razloge za eventualno osporavanje. Naime, članom 32. Konvencije se navodi da za potrebe ove Konvencije, sve odluke koje donese sud imaju dejstvo sudske odluke i da taj pojam obuhvata i određenje troškova ili izdataka od strane službenika suda, kao što je slučaj u nekim evropskim državama. I rešenja o određivanju privremenih i zaštitnih mera ulaze u okvir definicije sudskih odluka, pod uslovom da su doneta u jednoj od država potpisnica Konvencije i da je strankama pružena mogućnost da budu saslušane u državi 104 Vidi Erik Larson, Heikki Wendorf, Jos Uitdehag, Priručnik za međunarodnu pravnu saradnju u građanskim stvarima, strana 37-38. 105 Ibid, strana 40. 67

porekla, prilikom određivanja privremene mere. Isto važi i za presude kojima je odlučeno in meritum. Pored toga, Konvencijom je predviđeno da se sudska odluka doneta u zemlji porekla neće priznati niti izvršiti ako je po tom pitanju već doneta druga sudska odluka u zemlji molilji, a kojom je drugačije odlučeno. Na osnovu člana 36. Konvencije isključuje se mogućnost preispitivanja presude s obzirom na meritum. Definicija suda i šta se podrazumeva pod tom definicijom je po ovoj Konvenciji veoma široka, ali se uglavnom odnosi na organe države članice Konvencije, koji imaju nadležnost za odlučivanje u predmetima u okviru ove Konvencije. 4. Haška konferencija o međunarodnom privatnom pravu (HKMPP) Haške konvencije koje se najviše ratifikuju i primenjuju u stvarima međunarodne pravne pomoći u građanskoj oblasti su: - Haška konvencija o građanskom postupku, usvojena 1.3.1954. godine, koja u sebi sadrži aspekte dostavljanja dokumenata i prikupljanja dokaza u inostranstvu; - Haška konvencija o dostavljanju u inostranstvu sudskih i vansudskih akata u građanskim i trgovačkim stvarima, zaključena 15. novembra 1965. godine, koja reguliše način dostavljanja sudskih i vansudskih akata koje treba proslediti iz jedne u drugu državu. - Konvencija o izvođenju dokaza u inostranstvu u građanskim i trgovačkim stvarima, usvojena 18. marta 1970. godine, koja utvrđuje način saradnje za pribavljanje dokaza u inostranstvu u građanskim i trgovačkim stvarima, uključujući i pribavljanje dokaza po zamolnicama ili od strane diplomatskih ili konzularnih predstavnika i punomoćnika; - Konvencija o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava (Konvencija o apostilu) od 5.10.1961. godine, koja u sebi utvrđuje pojednostavljenu metodu za utvrđivanje verodostojnosti javnih isprava koje će se koristiti u inostranstvu, kojom prilikom zemlja iz koje potiče isprava izdaje samo jednu potvrdu; - Konvencija o priznanju i izvršenju stranih presuda u građanskim i trgovačkim stvarima, zajedno sa njenim dodatnim protokolom, od 1.2.1971. godine, u kojima se propisuju detalji o uslovima za priznanje i izvršenje stranih presuda; - Konvencija o sporazumima o izboru suda, od 30.6.2005. godine, koja još uvek nije stupila na snagu, a koja se odnosi na sporazume o izboru suda i propisuje da izabrani sud odlučuje o dotičnoj stvari, isključujući druge sudove, pri čemu odluka izabranog suda mora biti priznata i izvršena 106. Zapravo, Haška konferencija i konvencije koje su proizašle iz ove Konferencije, uticale su da na to da saradnja između država bude lakša i više tehnička, a principi koje u sebi sadrže haške konvencije su počeli da se tretiraju kao običajno međunarodno pravo. 106 Ibid, strana 50 i dalje. 68

4.1. Haška konvencija o dostavljanju u inostranstvu sudskih i vansudskih akata u građanskim i trgovačkim stvarima u građanskim i trgovačkim stvarima, usvojena 15. novembra 1965. godine Ova Konvencija razmatra kanale dostavljanja koje treba koristiti u slučaju da se neki sudski ili vansudski spis treba dostaviti iz jedne države članice Konvencije u drugu državu potpisnicu Konvencije. Jednom rečju, ova Konvencija, se više usredsređuje na metode dostavljanja, nego na metodu uručivanja. HKMPP je objavila da je 66% dokumenta u 2006. godini izvršeno u roku od 2 meseca. Ova Konvencija se primenjuje u svim slučajevima, kako u građanskim, tako i u trgovačkim stvarima, kada je poznata adresa lica (primaoca) kome treba dostaviti akt u inostranstvu, a ista se ne primenjuje kada adresa tog lica nije poznata. Ovom Konvencijom je predviđeno osnivanje glavnog kanala komunikacije, odnosno određivanje nadležnog sudskog organa ili službenika koji po zakonu države molilje upućuje akt koji treba dostaviti centralnom državnom organu. Ovom zahtevu se prilaže poseban model obrasca predviđen Konvencijom, odnosnom Aneksom Konvencije 107. Ova Konvencija predviđa i alternativne kanale komunikacije, kao što su: diplomatski ili konzularni kanali, poštanski kanali, direktna komunikacija između sudskih službenika, itd. U principu, komunikacija između država za potrebe Konvencije je besplatna, osim u slučajevima kada podnosilac zahteva treba da plati troškove nastale usled angažovanja sudskog službenika ili nekog drugog nadležnog lica, ili korišćenja neke druge posebne metode komunikacije. 4.2. Konvencija o izvođenju dokaza u inostranstvu u građanskim i trgovačkim stvarima, usvojena 18. marta 1970. godine Ova Konvencija utvrđuje metode saradnje radi izvođenja dokaza u inostranstvu u građanskim i trgovačkim stvarima. Ova Konvencija se primenjuje samo između strana potpisnica Konvencije i osigurava pribavljanje dokaza bilo na osnovu zamolnica, ili od strane diplomatskih i konzularnih službenika. Prema Konvenciji, svaka država ugovornica imenuje centralni organ koji će biti zadužen da prima zamolnice koje potiču od sudskog organa druge države ugovornice ove Konvencije i da ih dostavlja nadležnom organu radi izvršenja. Tako, sudski organ države molilje prosleđuje zamolnicu za pribavljanje dokaza za potrebe korišćenja u sudskim postupcima u državi molilji, centralnog organa države u kojoj će se sprovesti 107 Vidi Erik Larson, Heikki Wendorf, Jos Uitdehag, Priručnik za međunarodnu pravnu saradnju u građanskim stvarima, strana 53, citirano iz The Practical Handbook on the Operations of the Hague Service Convention, HCCH, 2006. 69

izvršenje (isti se dostavljaju bez posredovanja nekog drugog organa te države). Jezik koji se koristi je jezik države molilje ili engleski ili francuski 108. Lice koje treba da bude saslušano može da odbije da svedoči ako ima pravo ili dužnost da odbije svedočenje na osnovu: - Zakona zamoljene države, ili - Zakona države molilje i kada je to pravo ili dužnost posebno u zamolnici 109. Što se tiče troškova, ova Konvencija propisuje da u principu izvršenje zamolnice za potrebe ove Konvencije, ne povlači naknadu taksi ili troškova, osim naknade troškova predviđenih za potrebe angažovanja veštaka ili tumača 110. 4.3. Konvencija o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava (Konvencija o apostilu) od 5.10.1961. godine Konvencija o apostilu omogućava svojim državama članicama da zamene dug i skup proces legalizacije jednostavnim izdavanjem apostila (potvrda o Apostilu ili samo potvrda). Ova Konvencija se u praksi pokazala kao veoma efikasna i korisna. Zapravo, ovu Konvenciju je zbog njene efikasnosti do sada ratifikovalo više od 100 država ugovornica, a milioni ljudi koriste i ostvaruju koristi od ove Konvencije. Konvencija se primenjuje na javne isprave i to: - Isprave koje je izdao sudski organ ili drugi ekvivalentan tribunal države ugovornice, uključujući i zahteve koje je izdao javni tužilac ili administrativni službenik određenog suda; - Administrativne isprave; - Javnobeležničke isprave; - Službene izjave koje su navedene u ispravama potpisanim od strane privatnih lica, overene kod nadležnog javnog beležnika 111. Ova Konvencija se ne primenjuje: - Na isprave koje su izdali diplomatski ili konzularni agenti; - Na administrativne isprave koje se neposredno odnose na neki trgovinski ili carinski posao 112. Kao isprave za koje su se najčešće izdavali Apostili su: izvod iz matične knjige rođenih, venčanih, umrlih, vozačke dozvole, sudske odluke, sudske odluke, javnobeležničke isprave, akademske diplome, i dr. 108 Vidi Erik Larson, Heikki Wendorf, Jos Uitdehag, Priručnik za međunarodnu pravnu saradnju u građanskim stvarima, strana 59. 109 Vidi član 11. Konvencije o izvođenju dokaza u inostranstvu u građanskim i trgovačkim stvarima. 110 Vidi član 14. Konvencije o izvođenju dokaza u inostranstvu u građanskim i trgovačkim stvarima. 111 Vidi Erik Larson, Heikki Wendorf, Jos Uitdehag, Priručnik za međunarodnu pravnu saradnju u građanskim stvarima, strana 61. 112 Ibid, strana 61. 70

Apostil se nikada ne odnosi na sadržaj isprave, već samo na potvrđivanje verodostojnosti potpisa lica potpisnika i identiteta pečata koji nosi ta isprava. Inače, apostil može izdati samo državni organ ili drugi nadležni organ od koga potiče dotična javna isprava 113. 4.4. Konvencija o priznanju i izvršenju stranih sudskih odluka u građanskim i trgovačkim stvarima, sa dopunskim protokolom, od 1.2.1971. godine Ova Konvencija se primenjuje na odluke koje donose sudovi država potpisnica Konvencije u građanskim ili trgovačkim predmetima. Konvencija utvrđuje da se odluka koju je donela jedna od država ugovornica može priznati i izvršiti u drugoj državi potpisnici Konvencije: - ako je odluku doneo sud za koji se smatra da ima nadležnost na osnovu ove Konvencije, i - ako odluka ne podleže uobičajenim formama pobijanja u državi porekla; - ako je odluka izvršiva kako u državi koja je zamoljena, tako i u državi porekla 114. Postupak za priznanje i izvršenje stranih odluka sprovodi se po zakonu zamoljene države, ukoliko Konvencijom nije šta drugo određeno. U principu, priznanje i izvršenje se ne može odbiti samo iz razloga što je sud porekla primenio drugi zakon a ne onaj koji bi trebalo primeniti prema pravilima međunarodnog privatnog prava zamoljene države. Po Konvenciji, isključuje se svaka mogućnost suštinskog ispitivanja odluke koju je doneo sud porekla. 4.5. Konvencija o sporazumima o izboru suda od 30.6.2005. godine Kao što je već navedeno, ova Konvencija još uvek nije stupila na snagu. U prošlosti su učinjeni određeni napori za ratifikovanje i stupanje na snagu iste, ali je Konvenciju potpisalo vrlo malo država, i zbog toga njena implementacija još uvek nije stupila na snagu. Konvencija ima za cilj da pruži pojašnjenja i osigura efikasnost ekskluzivnih sporazuma između stranaka o izboru suda za rešavanje trgovačkih sporova, i reguliše priznanje i izvršenje presuda donetih kao rezultat sudskog postupka zasnovanog na tim sporazumima 115. 5. Evropska unija - zakonska regulativa u oblasti evropskog građanskog postupka Odnos između komunitarnog i nacionalnog prava, u pogledu oblasti koje su predmet evropske zakonske regulative, karakterišu dva kriterijuma i to kriterijum superiornosti prvog nad drugim, odnosno superiornosti komunitarnog prava nad nacionalnim pravom, kao i kriterijum direktne primene komunitarnog prava od strane nacionalnih 113 Ibid, strana 61. 114 Ibid, strana 58. 115 Ovu Konvenciju su do sada potpisale SAD i Evropska Unija 2009. godine. Argentina, Australija i Kanada aktivno rade na potpisivanju ove Konvencije. Citirano iz Erik Larson, Heikki Wendorf, Jos Uitdehag Priručnik za međunarodnu pravnu saradnju u građanskim stvarima, strana 62. 71

sudova. Od ovog pravila nije izuzetak ni procesno pravo iako se ovo pravo dugo godina smatralo odnosnim pravom svake države članice, isključujući ga iz oblasti primene ugovora Zajednice 116. Začeci komunitarnog procesnog prava mogu se naći već u članu 293. Rimskog ugovora, koji je u to vreme promovisao priznanje i promet sudskih odluka između država članica, kao važan element podržavanja tzv. četiri osnovne slobode (sloboda kretanja ljudi, roba, usluga i kapitala). Daljim unapređenjem integracionih procesa i usklađivanjem prava država članica sa komunitarnim pravom, danas su brojne direktive Zajednice te koje zauzimaju mesto i za procesna pitanja. Tako se može pomenuti Direktiva od 29.6.2000. godine o borbi protiv kašnjenja u plaćanju u poslovnim transakcijama, koja je, između ostalog, obavezala zakonodavce države Italije da ukine član 663, poslednji stav Zakonika o građanskom postupku koji je zabranjivao mogućnost korišćenja nalogodavnog-obavezujućeg dekreta protiv dužnika rezidenta izvan države članice 117. 5.1. Ugovor iz Amsterdama Ugovor iz Amsterdama je, između ostalog, uspostavio nadležnosti za izradu i usvajanje zakonodavstva o pravosudnoj saradnji. Ugovor izričito navodi neke od tih mera, i to: poboljšanje i pojednostavljenje sistema za prekograničnu dostavu sudskih i vansudskih dokumenata, priznavanje i izvršenje odluka u građanskim i trgovačkim stvarima, uključujući i odluke o pravosudnim pitanjima, kao i uklanjanje prepreka za nesmetano funkcionisanje građanskih postupaka, a prema potrebi i podsticanje usklađenosti pravila građanskog postupka u državama članicama EU 118. Naime, ova saradnja rezultirala sa tri velika efekta: - Novo zakonodavstvo može brže stupiti na snagu, pošto nema potrebe da prođe kroz procedure usvajanja od strane nacionalnih parlamenata; - Više je došao do izražaja princip supremacije zakonodavstva EU (takozvani acqui cumunitare) nad nacionalnim pravom; - Zakonodavstvo EU o međunarodnoj saradnji je deo acqui cumunitare, što znači da su sve buduće države članice EU dužne da postupaju u skladu sa ovim zakonodavstvom od trenutka pristupanja 119. Prema Ugovoru iz Amsterdama, efekti u smislu međunarodne pravne saradnje u građanskoj oblasti, odnose se na: - Poboljšanje i pojednostavljenje: 116 Paolo Biavati, Michele Angelo Lupoi, Redi Nazim Shtino Evropsko građansko procesno pravo, Geer, 2010, strana 73. 117 Paolo Biavati, Michele Angelo Lupoi, Redi Nazim Shtino, Evropsko građansko procesno pravo, Geer, 2010, strana 73. 118 Vidi član 65. Ugovora. 119 Vidi Erik Larson, Heikki Wendorf, Jos Uitdehag, Uputstvo za međunarodnu pravnu saradnju u građanskim pitanjima, Priručnik za međunarodnu pravnu saradnju u građanskim stvarima, strana 66 i dalje. 72

1. Sistema za prekograničnu dostavu sudskih i vansudskih dokumenata; 2. Saradnja u prikupljanju dokaza; 3. Priznavanje i izvršenje odluka u građanskim i trgovačkim stvarima, uključujući i odluke u vansudskim slučajevima; - Promovisanje usklađenosti važećih propisa u državama članicama u vezi sa sukobom zakona i sukobom nadležnosti; - Uklanjanje prepreka za nesmetano odvijanje građanskih postupaka, prema potrebi promovisanjem usklađenosti pravila građanskog postupka koja se primenjuju u državama članicama 120. 5.2 Uredba Brisel I Godine, 1968. tadašnje države članice EU su postupajući na osnovu člana 220. Ugovora, zaključile Konvenciju iz Brisela o nadležnosti i izvršenju sudskih odluka u građanskim i trgovačkim stvarima, kasnije poznatu kao Brisel I. Inače, ova Uredba je jedna od uredbi koje se najviše primenjuju u državama članicama, 121 Ova Konvencija je 2001. godine izmenjena Uredbom Saveta br. 44/2001 od 22.12.2000. godine o nadležnosti i izvršenju sudskih odluka u građanskim i trgovačkim stvarima, a nedavno i Uredbom br. 1215/2012 o nadležnosti, priznavanju i izvršenju sudskih odluka u građanskim i trgovačkim stvarima, koja je stupila na snagu 01.01.2015. godine. Ovom Uredbom, kao i napred navedenim naknadnim uredbama, uspostavljen je zakonski osnov EU koji omogućava slobodno kretanje presuda, odnosno, omogućeno je da presude koje su donete u jednoj državi članici EU, budu priznate i izvršene u drugoj državi članici EU, iako je dužnik u presudi stanovnik neke treće zemlje. Dakle, cilj ove Uredbe je slobodno kretanje odluka u građanskim i trgovačkim stvarima. Pomenuta Uredba se odnosi na sve glavne građanske i trgovačke stvari, bez obzira na prirodu suda koji je doneo odluku ili relevantnog tribunala. Međutim, Uredba se ne primenjuje na obaveze koje se odnose na izdržavanje alimentaciju. Za ove obaveze doneta je posebna Uredba br. 4/2009 iz 2008. godine. Pomenuta Uredba se takođe ne primenjuje na: - lična stanja i pravnu sposobnost fizičkih osoba, vlasnička prava iz bračnih odnosa, testamente i nasleđivanje; - stečajeve, postupke koji se odnose na likvidaciju platežno nesposobnih kompanija ili drugih pravnih lica, sudske nagodbe i slične postupke; - socijalno osiguranje; 120 Na istom mestu, Priručnik za međunarodnu pravnu saradnju u građanskim stvarima, 68. 121 Paolo Biavati, Michele Angelo Lupoi, Redi Nazim Shtino, Evropsko građansko procesno pravo, Geer, 2010, Priručnik za međunarodnu pravnu saradnju u građanskim stvarima, 87. 73

- arbitražu 122. 5.3. Evropski nalog za izvršenje (EEO) Zapravo, primena ove Uredbe nije obavezujuća, a stranke se u vezi sa izvršenjem stranih izvršnih isprava mogu oslanjati na Uredbu Brisel I i postupke propisane tom Uredbom. Na osnovu ove Uredbe je i predstavljen sistem sertifikacije odluka o imovinskim potraživanjima u građanskim i trgovačkim stvarima. Tako, na zahtev poverioca se u svako doba može tražiti od mesnog suda da potvrdi određenu kao Evropski nalog za izvršenje (EEO), gde se nakon sertifikacije isti može sprovesti u svim državama članicama EU, bez potrebe za nekom drugom izvršnom ispravom. Ovom Uredbom se sprovodi izvršenje nespornih potraživanja, a prema Uredbi se potraživanje može smatrati nespornim ako: - se dužnik izričito saglasio priznavanjem ili putem poravnanja koje je potvrdio sud ili je sklopljen pred sudom u toku postupka; - dužnik nikada nije osporio potraživanje, u skladu sa odgovarajućim proceduralnim pravilima, prema pravu države članice porekla, u toku postupka; ili - dužnik je izostao sa ročišta ili nije bio zastupan na ročištu o predmetnom potraživanju, nakon što je prvobitno osporio potraživanje tokom sudskog postupka, pod uslovom da takvo postupanje podrazumeva prećutno priznavanje potraživanja ili činjenica koje navodi poverilac u skladu sa pravom države članice porekla, ili - dužnik izričito prihvata potraživanje u autentičnom instrumentu 123. 5.4. Evropski platni nalog (EPO) EPO predstavlja novi mehanizam u izvršenju sudskih odluka ili odluka ekvivalentnih organa 124. Do njegovog uspostavljanja nije postojala jedinstvena evropska građanska procedura za ova pitanja. Stoga, proizilazi da Uredba Brisel I i Evropski nalog za izvršenje (EEO) predstavljaju instrumente izvršenja, dok EPO predstavlja uredbu o postupku i kao takva je primenljiva u celoj Evropi. Cilj ove Uredbe je: - pojednostavljivanje, ubrzanje i smanjenje troškova sporova u prekograničnim predmetima u vezi sa neospornim novčanim potraživanjima; - omogućavanje slobodnog protoka Evropskih platnih naloga u svim državama članicama određivanjem minimalnih standarda, čijim poštovanjem otpadaju 122 Vidi član 1. Uredbe 44/2001 član 1. Uredbe 1215/2012, citirano prema Erik Larson, Heikki Wendorf, Jos Uitdehag, Priručnik za međunarodnu pravnu saradnju u građanskim stvarima, strana 72, kao i Paolo Biavati, Michele Angelo Lupoi, Redi Nazim Shtino, Evropsko procesno građansko pravo, Geer, 2010, strana 89. 123 Vidi Erik Larson, Heikki Wendorf, Jos Uitdehag, Nalog za međunarodnu pravnu saradnju u građanskim stvarima, Priručnik za međunarodnu pravnu saradnju u građanskim stvarima, 83. 124 Vidi član 43 Uredbe 1215/2012 74

međupostupci u državi članici, koji su pre bili potrebni za priznanje i izvršenje te odluke; - na osnovu člana 2. Uredbe, ista se primenjuje u građanskim i krivičnim predmetima, u prekograničnim predmetima, bez obzira na prirodu suda ili tribunala. Dok se Uredba se ne primenjuje na: - predmete prihoda, carinske i upravne predmete pitanja carinskih prihoda ili administrativna državna pitanja koje se odnose na vršenje nadležnosti državnih obaveza; - vlasnička prava koja proističu iz bračnih odnosa, testamente ili nasleđivanje; - stečaj, postupke koje se odnose na likvidaciju platežno nesposobnih preduzeća ili drugih pravnih lica, sudska poravnanja, poravnanja i druge slične postupke; - socijalno osiguranje, - potraživanja iz vanugovornih obaveza, osim ako su ona predmet sporazuma između stranaka ili je došlo do priznanja duga među njima ili se ne odnose na dugove čiji je iznos određen, koji proizilaze iz zajedničkog vlasništva na nepokretnim stvarima 125. 5.5. Postupak za sporove male vrednosti (ESCP) Dok je gore navedena Uredba (EEO) izrađena za neosporna potraživanja, ova Uredba je izrađena upravo za suprotne slučajeve, odnosno za sporna potraživanja 126. Prema gore navedenoj Uredbi (EPO) ne postoji ograničenje za novčani iznos čije izvršenje se traži, dok se ovom Uredbom (EEO) vrednost zahteva ograničava samo na iznos od 2000 evra, ili manje. Postupak se jednako odnosi i na novčana potraživanja i robu ili usluge koji se procenjuju na manje od 2000 evra. Ova Uredba se odnosi samo na prekogranične predmete u građanskim i trgovačkim stvarima. Međutim, različiti zahtevi se isključuju na osnovu člana 2. Uredbe, za sledeće slučajeve: - status ili pravnu sposobnost fizičkih lica, prava vlasništva na osnovu bračnog odnosa, testamente i nasleđivanje; - stečaj, postupke u vezi sa likvidacijom nesolventnih kompanija ili drugih pravnih lica, socijalno osiguranje, arbitraže, - radno pravo, - zakup nepokretne imovine, osim tužbi sa novčanim zahtevima, ili - povreda prava na privatnost i prava ličnosti, uključujući i klevetu 127. I ova Uredba koristi standardni obrazac. Dok, postupak o evropskom nalogu za isplate daje instrument o standardnoj proceduri, postupak za male evropske zahteve je usredsređen na individualne slučajeve, kada bi poverilac trebalo da bude u stanju da odredi iznos potraživanja i (za razliku postupka evropskog naloga za isplatu EPO), da 125 Vidi Erik Larson, Heikki Wendorf, Jos Uitdehag, Priručnik za međunarodnu pravnu saradnju u građanskim stvarima, Priručnik za međunarodnu pravnu saradnju u građanskim stvarima, 87. 126 Vidi Uredbu 861/2007, od 11.07.2007. god. 127 Vidi Erik Larson, Heikki Wendorf, Jos Uitdehag, Priručnik za međunarodnu pravnu saradnju u građanskim stvarima, Priručnik za međunarodnu pravnu saradnju u građanskim stvarima, strana 91. 75

objasni okolnosti i dostavi dokaze. Na taj način Uredba za male zahteve, dopušta i omogućava korišćenje prateće dokumentacije. 5.6. Uredba o dostavi dokumenata br. 1393/2007 Ova Uredba pruža sistem u kojem se dokumenti koji se šalju u građanskim i trgovačkim stvarima prosleđuju u standardnom obrascu, popunjenom na službenim jezicima države u kojoj treba izvršiti dostavu ili nekom drugom jeziku pod uslovom da država članica o kojoj je reč prihvata taj jezik. Cilj je da se dokumenti dostave u roku od jednog meseca od dana kada ga je primio organ za prijem 128. Prema ovoj Uredbi svaka država članica određuje javne službenike, organe ili druga lica, odgovorne za prosleđivanje sudskih i vansudskih dokumenata koji moraju biti dostavljeni u drugu državu članicu. To su takozvani organi za slanje. Takođe, svaka država članica određuje javne službenike, organe ili druga lica, tzv. organe za prijem, odgovorne za prijem sudskih ili vansudskih dokumenata iz druge države članice. Ovo se razlikuje od države do države. Npr. u Holandiji, Belgiji i Francuskoj, izvršni organi postupaju i kao organi za slanje i kao organi za prijem, dok u Nemačkoj takav zadatak pripada lokalnim sudovima. Interesantno je da su svi dokumenti i svi dopisi koji se šalju oslobođeni overavanja ili bilo kakvih drugih formalnosti te vrste 129. 5.7. Uredba o saradnji između sudova država članica u izvođenju dokaza u građanskim ili trgovačkim stvarima Cilj ove Uredbe je da olakša izvođenje dokaza, koje treba koristiti u sudskim postupcima, koji su pokrenuti ili koji treba da budu pokrenuti u drugoj državi članici EU, u sistemu direktnog i brzog slanja i izvršavanja zahteva. Ovo važi samo za države članice EU za građanske i trgovačke stvari i to u sledećim slučajevima: - Kada jedna država članica traži od neke druge države članice da izvede dokaze; - Kada jedna država zahteva direktno izvođenje dokaza od druge države članice 130. Uredba omogućava sistem direktnog slanja zahteva između sudova 131. Svaka država članica određuje centralni organ odgovoran za: - Dostavu informacija sudovima; - Traženje rešenja za poteškoće u dostavi; 128 Ibid, strana 94, kao i Uredba br. 1393/2007 o dostavljanju dokumenata. 129 Vidi Erik Larson, Heikki Wendorf, Jos Uitdehag, Priručnik za međunarodnu pravnu saradnju u građanskim stvarima, Priručnik za međunarodnu pravnu saradnju u građanskim stvarima, 94 i dalje kao i Uredbu br. 1393/2007 o dostavi dokumenata. 130 Vidi Erik Larson, Heikki Wendorf, Jos Uitdehag, Priručnik za međunarodnu pravnu saradnju u građanskim stvarima, strana 98, kao i član 1. Uredbe o saradnji sudija države članica za izvođenje dokaza u građanskim i trgovačkim stvarima. 131 Vidi član 2. Uredbe o saradnji sudova država članica u izvođenju dokaza u građanskim i trgovačkim stvarima. 76

- Prosleđivanje zahteva nadležnom sudu u izuzetnim slučajevima. Svaka država članica, takođe, određuje centralni organ ili jedan ili više različitih nadležnih organa koji su odgovorni za donošenje odluka o zahtevima za direktno izvođenje dokaza. Zahtev se mora izvršiti u roku od 90 dana od dana prijema istog 132. Izvršenje zahteva koji je predmet ove Uredbe se može odbiti samo ako: - Zahtev ne spada u delokrug Uredbe (npr. ako se odnosi na krivične, a ne na građanske ili trgovačke stvari); - Izvršenje zahteva ne spada u okvir funkcija pravosuđa; - Zahtev nije kompletan; - Lice od kojeg se zahteva saslušanje se pozove na pravo da odbije ili uskrati svedočenje; - Nije uplaćen depozit ili avans koji se odnosi na troškove konsultacije veštaka. Ako je zahtev odbijen, zamoljeni sud mora u roku od 60 dana od dana prijema zahteva obavestiti sud koji je uputio zahtev 133. 6. Konvencija iz Minska Što se tiče država Zajednice nezavisnih država (ZND), mora se imati u vidu da ove države učestvuju u Minskoj konvenciji o pravnoj pomoći i pravnim odnosima u građanskim, porodičnim i krivičnim stvarima 134. Minska konvencija 135 reguliše nadležnosti, dostavljanje sudskih i vansudskih dokumenata, priznavanje i izvršenje građanskih presuda, kao i saradnju između organa u oblasti građanskog, porodičnog i krivičnog prava. Prema ovoj Konvenciji, priznavanje dokumenata izdatih i verifikovanih u predviđenom formatu, kao i zvanično potpisanih od strane nadležnih organa ili nadležnih lica na teritoriji jedne od ugovornih država, ne zahteva drugi oblik verifikacije na teritoriji drugih država ugovornica ove Konvencije 136. Takođe prema ovoj konvenciji, državljani bilo koje zemlje članice ove Konvencije su oslobođene od bilo kakvog plaćanja ili naknade za sudske takse i troškove ili javnobeležničke troškove 137. 132 Vidi Erik Larson, Heikki Wendorf, Jos Uitdehag, Priručnik za međunarodnu pravnu saradnju u građanskim stvarima, strana 99, kao i član 10. Uredbe o saradnji između sudova država članica u izvođenju dokaza u građanskim ili trgovačkim stvarima. 133 Vidi Erik Larson, Heikki Wendorf, Jos Uitdehag, Priručnik za međunarodnu pravnu saradnju u građanskim stvarima, strana 100. 134 ZND, Zajednica nezavisnih država. Ugovor nezavisnih država potpisali su Belorusija, Ruska Federacija i Ukrajina u Minsku 8. decembra 1991. godine, a kasnije je taj ugovor potpisalo još 9 država (Jermenija, Azerbejdžan, Gruzija, Kazahstan, Kirgistan, Moldavija, Tadžikistan, Turkmenistan i Uzbekistan). 135 Konvencija o pravnoj pomoći i pravnim odnosima za građanske, porodične i krivične stvari, u Minsku, 1993. godine, izmenjena 28.03.1997. godine, poznata kao Konvencija iz Minska. 136 Vidi član 13. Konvencije iz Minska. 137 Vidi član 2. Konvencije iz Minska. 77

Konvencija predviđa da se zahtev mora podneti u skladu sa zakonom zamoljene države, pod uslovom da su dokumenta na službenom jeziku države kojoj se zahtev upućuje, ili na ruskom jeziku ili prevedena na ovaj jezik 138. Vredi napomenuti, da se dokumenta mogu slati kao obična pošiljka primaocu, pod uslovom da primalac dobrovoljno prihvati dokumenta. Zahtev za izvršenje presude treba da se podnese pred nadležnim sudom države ugovornice gde ova presuda treba da bude izvršena, ili tamo gde je prvostepeni sud doneo presudu 139. Na primer odluka doneta od strane suda Ukrajine, za nadležni organ druge države ugovornice. I pored toga, zahtevu treba priložiti: - Presudu, ili overenu kopiju, kao i zvaničan dokumenat koji dokazuje da je presuda ima efekat presuđene stvari (res judicata) i da je ista izvršna; - Dokumenat koji potvrđuje da je stranka koja nije učestvovala u postupku i protiv koje je doneta presuda, bila redovno i na vreme pozivana, ili da je u proceduralnom smislu ista bila uredno zastupana; - Dokumenat koji dokazuje delimično izvršenje presude u momentu kada je poslat, i - Dokumenat koji dokazuje dogovor stranaka o pitanjima koja spadaju u nadležnost ugovaranja 140. 7. Ugovor iz Kijeva Pre konvencije iz Minska, 20. marta 1992. godine, usvojen je Ugovor koji se odnosi na modalitet rešavanja sporova vršioca trgovačke delatnosti. Iako je Ugovor otvoren za države ZND Gruzija nije član ovog Ugovora. Ugovor se odnosi na rešavanje sporova, priznanje i izvršenje presuda između pravnih zajednica, kao i pojedinaca, koji deluju kao preduzetnici samo u njihovim odnosima sa državnim ili drugim organima. Što se tiče priznanja i izvršenja odluka, države članice ZND na recipročan način priznaju i izvršavaju presude nadležnih sudova sa efektom res judicata. Na taj način će presude donete od strane druge nadležne države članice, biti izvršne na teritoriji drugih država članica ZND 141. 8. Ugovor iz Moskve Ugovor iz Moskve 142 je usvojen 6. marta 1998. godine u Moskvi a stupio je na snagu dana 9. januara 2001. godine. Ugovor je potpisan od strane Jermenije, Azerbejdžana, Kazahstana, Kirgistana, Moldavije, Ruske Federacije i Tadžikistana. Do sada su Ugovor ratifikovali Azerbejdžan, Kazahstan, Kirgistan i Tadžikistan. Član 2. ovog Ugovora utvrđuje nadležnost suda, što se vrši u skladu sa članom 4. Ugovora iz Kijeva. 138 Vidi član 10. Konvencije iz Minska. 139 Vidi član 53. Konvencije iz Minska. 140 Vidi Erik Larson, Heikki Wendorf, Jos Uitdehag, Priručnik za međunarodnu pravnu saradnju u građanskim stvarima, strana 104. 141 Vidi član 7. Ugovora iz Kijeva. 142 Inače poznat kao Ugovor o međusobnom izvršenju presuda arbitražnih, komercijalnih i privrednih sudova na teritoriji država ZND. 78