Problemi samohranih roditelja u Srbiji Od 2002. godine sam samohrani roditelj, u 7 mesecu trudnoće sam ostala bez posla, kao izgovor na nedostatak položenog državnog ispita, ali ja znam da je to bilo zbog moje trudnoće i samohranosti, a posao sam srećom našla tek kad je moja ćerka napunila 4 godine. Kao samohranoj majci institucije mi nisu izašle u susret. Na birou nisam imala nikakve privilegije i prednosti, da ne pominjem vreme i energiju koju sam utrošila za sakupljanje velikog broja papira da bih dobila dečiji dodatak. U društvu postoji velika diskriminacija samohranih roditelja, ali ja smatram da se toga ne treba stideti i da je dvočlana porodica pre svega porodica kojom treba i mora da se pozabavi ova država i državne institucije, objasnila nam je Snežana (47) iz Beograda, sada već 10 godina samohrani roditelj. Problem definicije Porodični zakon Republike Srbije ne definiše pojam i značenje samohranog roditelja. Odredbe koje se mogu povezati sa tim su iz člana 77 gde se navodi šta se podrazumeva pod samostalnim vršenjem roditeljskog prava. Iz Ministarstva za rad i socijalnu politiku dobili smo detaljnije objašnjenje šta se podrazumeva pod pojmom samohranog roditelja. Samohrani roditelj, u smislu Zakona i ovog pravilnika, jeste roditelj koji samostalno vrši roditeljsko pravo u skladu sa odredbama Porodičnog zakona ( Službeni glasnik RS, broj 18/05).Takođe, roditelj će se smatrati samohranim i u slučaju kada je drugi roditelj postao potpuno i trajno nesposoban za privređivanje, a nije stekao pravo na penziju, ili kada se drugi roditelj nalazi na odsluženju vojnog roka, odnosno kada se drugi roditelj nalazi na izdržavanju kazne zatvora duže od šest meseci, objasnio nam je Predrag Petrović, šef odseka u oblasti populacione politike i finansijske podrške porodici sa decom. Pre svega, važno je napomenuti da ne postoji precizna evidencija o broju samohranih roditelja u Republici Srbiji, niti postoji jasna definicija pojma samohrani roditelj,već se za potrebe ostvarivanja pojedinih prava ovaj pojam posebno definiše. U cilju ostvarivanja prava na dečiji dodatak propisanog Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom (,,Службени гласник РС, бр.16/02, 115/05 и 107/09), pojam samohranog roditelja definisan je Pravilnikom о bližim uslovima i načinu ostvarivanju prava na finansijsku podršku porodici sa decom("службени гласник РС", бр. 29/02, 80/04, 123/04, 17/06, 107/06, 51/10 и 73/10). Dakle, ne postoje zakonom propisane posebne pogodnosti za samohrane roditelje, ali
važno је naglasiti da organi jedinica lokalne samouprave, a u skladu sa finansijskim mogućnostima, za građane na svojoj teritoriji, mogu odlukom ustanoviti dodatna ( proširena prava ), koja se ne finansiraju iz budzeta Republike Srbije, dodao je Petrović. Nepostojanje konkretne definicije samohranog roditelja onemogućava njihovo definisanje kao zasebne socijalne grupe koja bi imala neke privilegije, povlastice i pomoć od strane države. Bez zvanične statistike Republički zavod za statistiku potvrdio je informaciju da ne postoji tačan podatak o broju samohranih roditelja i da se oni ne vode kao posebna socijalna grupa stanovništva. Iz NVO Jelek, koja se poslednje dve godine intenzivno bavi pitanjem i problemom samohranih roditelja dobili smo informaciju da prema podacima koje je Jelek pribavio od Službe za zapošljavanje u aprilu 2012., 18.089 samohranih roditelja u Srbiji je na evidenciji, ali postavlja se pitanje da li su svi na evidenciji. Kao razlog nepotpune evidencije Ana Jovanović, predsednica udruženja Jelek navodi da okruženje u kojem živimo je i dalje dosta patrijahalno, pa se samohrani roditelji neretko i stide tog svog statusa zato što to nailazi na otpor zajednice u kojoj žive, a sa druge strane boje se da ih poslodavac pri zapošljavanju u startu ne odbaci baš zbog te samohranosti, jer se kod samohranih roditelja odmah podrazumeva da će češće izostajati sa posla, tako da je tu u pitanju jedna velika diskriminacija narocito ako pričamo o ženama, jer od tih 18.089 skoro 15.000 su žene. U Centru za socijalni rad se ne evidentiraju "samohrani roditelji" kao posebna kategorija korisnika, tako da prava iz domena socijalne zaštite ostvaruju kao i svi ostali građani. Svako lice koje se nađe u stanju socijalne potrebe može da se obrati Centru za socijalni rad po mestu prebivališta/boravišta i podnese zahteva za pomoć. Od stručnog radnika u prijemnoj kancelariji će dobiti detaljne informacije o vrsti prava koje može da ostvari, shodno prilikama u kojima se lice zateklo, ukoliko ispunjava uslove prema, Zakonu o socijalnoj zaštiti, Odluci o pravima i uslugama socijalne zaštite, Porodičnom zakonu i ostalim pozitivnim zakonskim propisima rekla nam je Olivera Simendić, pomoćnica direktora GCSR u Beogradu. Ustav Republike Srbije članom br.66 predviđa posebnu zastitu žene i dece, što je u suprotnosti sa praksom jer se samohrane majke sa decom često ne smatraju porodicom.
Nezaposlenost U Centru za socijalni rad smo dobili informaciju da se na birou nezaposleni samohrani roditelji ne vode kao posebna karegorija i njihova prednost se ogleda samo u tome što se te osobe mogu predložiti poslodavcu ali ipak na kraju poslodavac je taj koji odlučuje. Problem samohranih roditelja, koji je direktno povezan sa problemom nezaposlenosti jeste i upis dece u vrtiće. Građani Republike Srbije koji nemaju stalna primanja odnosno nisu zaposleni nemaju pravo i ne mogu da upisu dete u vrtić. To povlači za sobom problem samohranog roditelja u pronalasku posla jer on nema gde da ostavi dete da bi išao na razgovore za posao. Zahvaljujući svojim roditeljima koji su mi pomagali pri čuvanju deteta, ja sam mogla da idem i tražim posao. Dete nisam ni mogla da upišem u vrtić, jer sam bila nezaposlena samohrana majka. A da ne pričam o potrebnoj papirologiji i potvrdi o primanjima koja sam posle morala da podnosim vrtiću da bi oni primili dete, rekla nam je Snežana(47), samohrana majka iz Beograda. Stigmatizacija Danas postoji zavidan broj NVO koji se bavi problemima samohranih roditelja. NVO sektor kao glavne problem samohranih roditelja vidi nerešena stambena pitanja, loša ekonomska situacija, nezaposlenost, problem sa čuvanjem dece, nepovezanost odnosno ne umreženost državnih institucija koja treba da se bave samohranim roditeljima. Često je problem i odnos društva i okoline prema samohranim roditeljima. Postoji jaka stigmatizacija te grupe građana. Evropski parlament se bavio samohranim roditeljstvom i oni smatraju da sam po sebi jedan roditelj ne mora biti neuspešan. Međutim, ako okolina gleda na to dete kao na otpadnika i kopile, onda to već nije stvar sahranog roditelja, već odnos društva koje odbacuje bilo šta što nije paran broj roditelja. U udžbenicima uvek imamo model mama, tata, dete, a gubi se iz vida realnost postojanja i jednoroditeljske porodice, objasnila nam je Spomena Milačić, klinička psihološkinja i izvršna direktorka udruženja građana Luneta. Luneta je u saradnji sa nevladinom organizacijom Inicijativa za razvoj i saradnju, sprovela istraživanje pod nazivom Jedan, ali zlata vredan, na uzorku od 87 samohranih
roditelja, dece iz šest Vračarskih osnovnih škola. Zaključili su da su u najvećem problemu deca bez priznatog očinstva i deca čiji je roditelj u zatvoru. Oni ćute, stide se i trpe. Činjenica je da je nečiji roditelj na primer, narkoman ili je nestao, a takve slučajeve nemamo samo među, na primer, seksualnim radnicama, već i među takozvanom intelekualnom elitom. Govorimo o negativnoj diskriminaciji, sa zabrinutošću priča Spomena Milačić i dodaje da treba raditi na dodatnoj edukaciji društva o razumevanju ove ugrožene kategorije građana. Predlog dobre prakse Prednacrt Građanskog zakonika predviđa osnivanje Alimentacionog fonda institucije koja će umesto neodgovornih roditelja deci iz samohranih porodica isplaćivati alimentaciju. NVO Jelek je kao primer dobre prakse predložila stimulisanje preduzeća od strane države o osnivanju vrtića u okviru samoh preduzeća ili više preduzeća. Korist imaju svi, jer i roditelji produktivnije rade kada su im deca blizu i na bezbednom. Ponudili smo 3 rešenja.prvo resenje je da se više kompanija udruži i obezbedi prostor a da država nekoga ko je na evidenciji, mozda čak i samohranog roditelja zaposli. Privrednici bi uložili u prostor, a država u ljudstvo. Drugo, da država plaća pola, a pola poslodavci. I treće kroz programe Prve šanse na primer., objasnila nam je Ana Jovanović iz udruženja. Ako je državi u interesu da očuva porodicu, pa bila ona dvohraniteljska ili jednohraniteljska, što stoji i u statutu Ustava, potrebna je njena zaštita i pomoć. Imali smo slučajeve da dolazi do izuzimanja dece iz jednoroditeljskih porodica iz ekonomskih razloga. I ako je ekonomski razlog jedini, da li je moguće da država nema mehanizme da očuva te porodice. Pripremile/i: Nevena Đorđević, Saša Zdravković, Jovana Bozalo, Katarina Stevanović i Zdravko Veselinov