World Bank Document

Транскрипт

1 1. JANUAR GODINE Public Disclosure Authorized UPOREDNA ANALIZA ADVOKATSKIH KOMORA I UDRUŽENJA U IZABRANIM EVROPSKIM ZEMLJAMA Public Disclosure Authorized Public Disclosure Authorized Public Disclosure Authorized Multi-Donor Trust Fund for Justice Sector Support in Serbia, World Bank

2 Zahvalnost Izveštaj Uporedna analiza advokatskih komora i udruženja u izabranim evropskim zemljama analizira i poredi strukturu, ulogu i poslove advokatskih komora i udruženja u određenom broju izabranih evropskih zemalja. Izveštaj je pripremio tim Svetske banke koji čine g-đa Agnes Said (savetnik za reformu pravosuđa) i g- đa Džordža Harli (ekspert za reformu pravosuđa). Tim je u velikoj meri imao koristi od smernica dobijenih od recenzenata Svetske banke, g-dina Srđana Svirčeva (ekspert za javni sektor) i g-đe Marine Matić Bošković (savetnik za reformu pravosuđa). Savet advokatskih komora Evrope (The Council of Bars and Law Societies of Europe - CCBE) i nacionalne advokatske komore i udruženja pravnika zemalja koje su obuhvaćene ovim izveštajem (Albanija, Austrija, Bugarska, Hrvatska, Češka Republika, Engleska i Vels, Litvanija, Holandija, Srbija i Španija) su pružili korisne informacije i podatke za potrebe ove analize.

3 Sadržaj 1. Kratak pregled Uvod Standardi EU Komora i advokatska profesija... 8 Specijalizacija Stupanje u komoru Naknada za registraciju Organi odlučivanja u komori Vrhovna tela Predsednik Izvršni organi Kontrolni organi Disciplinski organi Odbori/Savetodavna tela Administrativni kapaciteti komore Usluge koje se nude Izgradnja kapaciteta/obuka Članarina Odnosi među komorama Naknada za rad advokata Naknade za pravnu pomoć i obaveznu odbranu Ko definiše, odobrava i plaća tarifu naknada i obavezne odbrane Osnovna struktura tarife naknada za rad Ispunjavanje uslova za pravnu pomoć Pro Bono Pritužbe Disciplina Osiguranje od profesionalne odgovornosti Žalbe Izvršenje Uloga eksternog nadzora nad radom komore Skraćenice Bibliografija... 41

4 1. Kratak pregled 1. Advokatske komore 1 obavljaju važan zadatak zaštite i promovisanja pravne struke i obezbeđivanja kvaliteta pravnih usluga građanima i privredi. Ovaj izvešaj je sačinjen u cilju informisanja kreatora politika u zemljama kandidatima i EU 11 koje žele da reformišu svoje pravosudne sisteme u ovoj oblasti, kako bi bile usklađene sa standardima EU. Nalazi pokazuju da postoje mnoge sličnosti u različitim zemljama u vezi sa ulogama i odgovornostima komora i funkcijama koje one obavljaju. 2. Izveštaj razmatra advokatske komore u Albaniji, Austriji, Bugarskoj, Hrvatskoj, Češkoj Republici, Engleskoj i Velsu, Litvaniji, Holandiji, Srbiji i Španiji. Izveštaj detaljnije analizira brojne karakteristike i odgovornosti komora; glavni nalazi su ukratko sažeti ispod. 3. Komora i advokatska profesija: Advokatska profesija i autonomija komore su zaštićene zakonom. Advokatske komore su nezavisna i samoupravna tela odgovorna za očuvanje, promovisanje i zastupanje advokatske profesije. U većini zemalja, specijalizacija nije potrebna, a advokati su obično slobodni da zastupaju svoje klijente u svim vrstama predmeta. 4. Pristupanje komori: Zahtevi za pristupanje komori su slični u izabranim zemljama. Uslov koji je potreban da bi se advokati kvalifikovali za pristupanje komori u zemljama EU je master diploma pravnog fakulteta iz zemlje EU ili EEP. Praktično pravno radno iskustvo je takođe potrebno, kao i položen advokatski ispit i polaganje zakletve. Kada osoba postane član komore, u obavezi je da jednom godišnje plaća naknadu i/ili da tu naknadu plaća na godišnjem ili mesečnom nivou. Članstvo u komori je uobičajen korak ka tome da postanete punopravni advokat i steknete pravo da se bavite profesijom i zastupate klijente pred sudom. 5. Organi odlučivanja u komori: Advokatske komore obično imaju sledeće organe odlučivanja: vrhovni organ (često se naziva opšta skupština), izvršni organ, kontrolni organ, disciplinski organ i odbore i/ili savetodavna tela. Komore takođe imaju predsednika ili predsedavajućeg. Nadležnosti navedenih organa mogu delimično varirati u različitim zemljama i detaljnije su opisane u izveštaju. 6. Administrativni kapaciteti komore: Administrativni kapaciteti advokatskih komora se razlikuju među zemljama. U zemljama sa nekoliko advokatskih komora, kapaciteti obično zavise od veličine komore i broja advokata registrovanih u toj komori. Među zaposlenima u advokatskim komorama su pravnici i članovi sekretarijata. Kvalifikacije variraju u skladu sa zadacima koji su im dodeljeni. 7. Odnosi među komorama: U zemljama sa nekoliko advokatskih komora, nacionalna advokatska komora često deluje kao predstavnik, izvršni organ i koordinator lokalnih komora. Nacionalna advokatska komora je najčešće vladajuće telo za advokatsku profesiju i usvaja etički kodeks. Komora takođe ima ovlašćenje da odlučuje o formiranju novih lokalnih advokatskih komora. 8. Advokatske tarife: Advokati su uglavnom slobodni da pregovaraju o svojim honorarima sa svojim klijentima. Većina zemalja ima osnovne principe u pogledu strukture tarife i zahtevaju da tarifa bude adekvatna i proporcionalna u zavisnosti od vrednosti i složenosti predmeta. Satnice se najčešće primenjuju, iako strane takođe mogu dogovoriti fiksni iznos ili naknadu po ročištu, po predmetu ili 1 Termin advokatske komore u ovom izveštaju obuhvata bilo kakvo profesionalno nezavisno i samoupravno udruženje advokata.

5 neki drugi aranžman. U većini zemalja, 2 aranžmani oko plaćanja naknada zasnovani na quota litis (gde se klijent odlučuje da plati udeo od koristi nakon zaključenja predmeta) nisu dozvoljeni. 9. Naknade za pravnu pomoć i obaveznu odbranu: Tarifu za pravnu pomoć obično definiše Ministarstvo pravde. Najčešće je država, kroz Ministarstvo pravde, ta koja plaća pravnu pomoć, direktno advokatu ili indirektno advokatskoj komori. U nekim slučajevima advokati pružaju pomoć pro bono. 10. Pritužbe: U većini zemalja, osoba koja želi da podnese pritužbu protiv advokata mora to učiniti u advokatskoj komori kojoj dati advokat pripada. Pritužbe se obično podnose komori ili disciplinskom telu komore. Pritužbe koje uključuju advokate plaćene iz pravne pomoći ili imenovane na osnovu obavezne odbrane se sprovode na isti način kao i pritužbe protiv redovnih advokata. 11. Disciplina: Disciplinska tela advokatskih komora su odgovorna za disciplinske postupke i mere protiv advokata. Sprovođenje postupka je definisano u podzakonskim aktima komore ili u pravnim aktima. Disciplinske mere protiv advokata uključuju novčane kazne, opomene, suspenziju i, u najtežim slučajevima, brisanje iz članstva komore. 12. Uloga spoljašnjeg nadzora nad komorom: Advokatske komore su autonomna, samoupravna tela. U većini zemalja, Ministarstvo pravde ima ograničenu nadzornu moć nad komorama. Ministarstvo obično sprovodi opšti nadzor na primer, osiguravajući da propisi usvojeni od strane komore nisu u suprotnosti sa važećim zakonima ali ne može da se meša u autonomiju komore. 2 Sa izuzetkom Albanije i Španije.

6 2. Uvod 13. S obzirom da neke od zemalja suseda EU uskoro počinju pristupne pregovore sa EU, one pokušavaju da reformišu svoj pravosudni sistem radi usklađivanja sa standardima EU. Ovaj izveštaj o ulozi i ovlašćenjima advokatskih komora u odabranim zemljama članicama EU (starim i novim članicama EU) i zemljama kandidatima je sastavljen za potrebe informisanja relevantnih procesa politika u tim zemljama. Izveštaj je pripremila Svetska banka sa ciljem pružanja podrške i poboljšanja tekućeg procesa reforme prava i pravosuđa kroz sveobuhvatnu razmenu informacija i deljenje dobre prakse. 14. Advokatske komore igraju ključnu ulogu u regulisanju i obezbeđivanju efikasnosti, kvaliteta i dostupnosti pravnih usluga građanima i privredi. One su sastavni deo advokatske profesije i rada u korist njihovih članova (advokata) i javnosti. Preciznije, advokatske komore nude pojedinačnim advokatima 3 priliku da unaprede svoje profesionalne veštine i znanja kroz obuke i druge mere za poboljšanje veština, kao i da prošire svoje profesionalne kontakte i bazu klijenata. Oni rade za dobrobit pravne struke osiguravajući kvalitet, stručnost i etiku advokata i štiteći profesiju od nekvalifikovanih praktičara. Konačno, oni rade za dobrobit javnosti štiteći i jačajući sprovođenje pravde, 4 kroz učešće u zakonodavnom procesu i praćenje usvojenih zakona. 15. Ovaj izveštaj se fokusira na odabrane aspekte i ovlašćenja advokatskih komora, tačnije: komoru i advokatsku profesiju; koji su uslovi za pristupanje komori; organi odlučivanja u komori, njihove nadležnosti i odnosi; administrativni kapaciteti komore i usluge koje pružaju; odnosi između komora u zemljama sa više advokatskih komora; struktura naknade za advokate i naknade uopšte; naknade za pravnu pomoć i obaveznu odbranu i njihove strukture; žalbeni mehanizmi protiv advokata koji su članovi komore; disciplinski postupak i mere protiv advokata; i spoljašnji nadzor nad komorom. 16. Zemlje koje su izabrane za uporednu analizu su: Albanija, Austrija, Bugarska, Hrvatska, Češka Republika, Engleska i Vels, Litvanija, Holandija, Srbija i Španija. Izbor ovih zemalja ima za cilj da obezbedi pokrivanje različitih modela pravnih usluga, što može pružiti uvid u najbolje prakse za zemlje koje teže reformama. Pored toga smo naveli primere različitih propisa i praksi iz Francuske, Nemačke i Italije. 17. Ova analiza je sprovedena od maja godine do januara godine, na osnovu analize prethodnih istraživanja, razgovora sa CCBE, upitnika koji su popunile relevantne nacionalne advokatske komore (sa izuzetkom Srbije) i konsultacija u organizaciji CCBE u septembru godine. 3 Za potrebe ovog izveštaja, advokat označava kvalifikovano lice koga je advokatska komora ovlastila da se bavi advokaturom, postupa u ime klijenata i da se pojavljuje pred sudom i zastupa klijente u pravnim pitanjima. 4 Quintin Johnstone. Bar Associations: Policies and Performances (1996). Faculty Scholarship Series. Paper 1905: 195

7 3. Standardi EU 18. Opšti standardi su definisani u Osnovnim principima o ulozi advokata (Kongres Ujedinjenih nacija o sprečavanju kriminala i postupanju prema učiniocima krivičnih dela). Osnovni principi propisuju da advokati imaju pravo da formiraju samoupravna profesionalna udruženja koja će zastupati njihove interese, promovisati stalnu edukaciju i obuku i štititi njihov profesionalni integritet. Principi navode da će izvršne organe takvih profesionalnih udruženja birati njihovo članstvo i da će vršiti svoje funkcije bez spoljašnjih uticaja. Osnovni principi takođe navode kvalifikacije i obuku advokata, disciplinski postupak protiv advokata, kao i pravo na pravnu pomoć Evropski standardi koji regulišu ulogu i aktivnost advokatske komore mogu se naći u Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (Savet Evrope), Preporuka br. R(2000) 21 Komiteta ministara državama članicama o slobodi obavljanja profesije advokata (Savet Evrope) i Kodeksu ponašanja za evropske advokate (CCBE) i Povelji o osnovnim principima evropske pravne profesije (CCBE). 20. Ključni dokument je Preporuka br. R(2000)21 Komiteta ministara državama članicama o slobodi obavljanja advokatske profesije, koji definiše da bi advokatima trebalo da bude dozvoljeno da formiraju i da se pridružuju profesionalnim udruženjima koja su samostalno ili u saradnji sa drugim telima zadužena za jačanje profesionalnih standarda i očuvanje nezavisnosti i interesa advokata. Advokatske komore treba da budu samoupravna tela koja su nezavisna od vlasti i javnosti. Preporuka takođe predviđa disciplinske postupke protiv advokata, koje, prema navodima iz Preporuke, treba da sprovode advokatske komore. 21. Rezolucija Evropskog parlamenta o pravnoj profesiji i opštem interesu u funkcionisanju pravnog sistema, 23. mart Godine, navodi značaj pravila koja su neophodna kako bi se osigurala nezavisnost, stručnost, integritet i odgovornost članova pravne profesije, tako da garantuje kvalitet njihovih usluga, u korist njihovih klijenata i društva u celini, a u cilju očuvanja javnog interesa. 22. Relevantni standardi EU su integrisani u pravima mobilnosti za advokate u okviru Direktive 77/249/EEC o efektivnom uživanju slobode pružanja advokatskih usluga, Direktive o obavljanju advokatske profesije 98/5/EC, Direktive o profesionalnim kvalifikacijama 2005/36/EC, Direktive o uslugama 2006/36/EC, Direktive o elektronskom trgovanju 2000/31/EC i sudske prakse Suda pravde: Spojeni predmeti C-58/13 i C-59/13 Angelo Alberto Torresi i Pierfrancesco Torresi protiv Advokatske komore u Maćerati; Šiba predmet C- 537/13; C-168/98 Luksemburg protiv Parlamenta i Saveta; Reyners predmet 2/74; Wouters predmet C-309/99; Morgenbesser predmet C-313/01; C- 506/04 Wilson protiv Advokatske komore Luksemburga; C-359/09 Ebert protiv Advokatske komore Budimpešte; C-193/05 Komisija protiv Luksemburga. 23. Kodeks ponašanja za evropske advokate Saveta advokatskih komora i udruženja Evrope (CCBE) pruža zajednička pravila koja se primenjuju na sve advokate iz zemalja EU i EEP u vezi sa njihovom prekograničnom praksom. On reguliše odnos advokata sa klijentima, sa sudovima i sa drugim 5 Osmi kongres Ujedinjenih nacija o prevenciji kriminala i postupanju prema učiniocima krivičnih dela (1990). Osnovni principi o ulozi advokata.

8 advokatima i sadrži neke opšte odredbe o tarifi advokata. Kodeks ponašanja predstavlja dobar barometar standarda i praksi u zemljama članicama. Standardi obezbeđuju: nezavisnost i integritet advokatske profesije kvalitet pravnih usluga da advokati treba da imaju mogućnost da formiraju profesionalna udruženja da udruženja treba da budu samoupravna i nezavisna od vlasti i javnosti da komore treba da sprovode disciplinske postupke pravo na pravnu pomoć 24. Na nacionalnom nivou, advokatska profesija je obezbeđena u okviru Ustava i/ili nacionalnih zakona, a njome upravljaju nacionalni zakoni i propisi, kao i podzakonski akti advokatskih komora. Sveobuhvatna analiza relevantnih zakona i podzakonskih akata u izabranim zemljama pokazuje da pokrivaju slična pitanja, od kriterijuma za sticanje prava na članstvo u komori, upravljanja advokatskim komorama i disciplinskih mera protiv članova komore.

9 4. Komora i advokatska profesija 25. Osnovni principi UN o ulozi advokata predviđaju da advokati imaju pravo da formiraju samoupravna profesionalna udruženja da zastupaju njihove interese, promovišu stalnu edukaciju i obuke i štite njihov profesionalni integritet. Izvršni organ profesionalnog udruženja će birati članovi udruženja i taj organ će vršiti svoje funkcije bez spoljašnjih uticaja. Ovaj zajednički skup principa, koji prepoznaje ulogu advokatske komore u društvu, čini osnovu nacionalnog zakonodavstva i internih propisa advokatskih komora u većini izabranih zemalja Advokatska profesija i autonomija komore su zaštićene u skladu sa ustavom i/ili nacionalnim zakonima. U zemljama obuhvaćenim u ovom izveštaju, relevantne odredbe propisuju da su advokatske komore nezavisna i samoupravna tela odgovorna za advokatsku profesiju. U Engleskoj i Velsu, međutim, regulatorna tela su polu-nezavisna. 27. U Hrvatskoj i Srbiji, Ustav izričito određuje advokatsku profesiju, definišući je kao autonomnu i nezavisnu službu koja pruža pravnu pomoć u skladu sa zakonom. U preostalim zemljama, advokatska profesija i status advokatskih komora je definisan nacionalnim zakonoma, umesto ustavom. Austrijski Zakon o advokaturi (Rechtsanwaltsordnung), na primer, propisuje da su regionalne komore korporacije po zakonu i autonomna samoupravna tela. Komore su zadužene za očuvanje, promovisanje i predstavljanje profesionalnih, društvenih i ekonomskih interesa njihovih članova. Takođe, nacionalni zakoni Albanije, Bugarske, Češke Republike, Holandije, Litvanije i Španije obezbeđuju autonomiju i nezavisnost komore. Upravljačka struktura komore i uslovi za stupanje u advokatsku profesiju, nadzor nad ponašanjem i praksom i disciplinski postupci se obično utvrđuju nacionalnim zakonima ili kroz podzakonske akte komore. 28. Engleska i Vels imaju potpuno drugačiji sistem u poređenju sa ostalim izabranim zemljama. Oko devet pravnih profesija je navedeno u okviru Zakona o pravnim uslugama, sa baristerima i solisitorima kao najvećim grupama. Solisitori najčešće rade direktno sa klijentima, dok se baristeri fokusiraju na zastupanje pred sudom. Međutim, solisitori mogu da idu u sud, a baristeri ponekad obavljaju isključivo savetodavnu funkciju. Obe profesije su najčešće specijalizovane za određenu oblast prava, ali specijalizacija nije predmet posebnih propisa. Međutim, postoji nekoliko oblasti gde su potrebne dodatne kvalifikacije. Svi baristeri imaju pravo na zastupanje klijenata pred sudom u trenutku prijema, solisitori imaju pravo zastupanja klijenata pred sudom u trenutku prijema, ali im mogu biti potrebne dodatne kvalifikacije kako bi stekli puno pravo, ukoliko to žele. Neke oblasti, kao što su imigracija i insolventnost, imaju dodatne regulatorne zahteve, a agencija za pravnu pomoć zahteva dodatnu akreditaciju za neke oblasti prava. Prema konsultacijama sa interesnim stranama, izgleda da se Velika Britanija kreće ka strukturi koja je slična holandskoj. U Holandiji, profesionalna organizacija je formirana po zakonu, a (disciplinske) komore su posebni subjekti koji nisu deo te organizacije. Holandska advokatska komora (NOvA) je javna institucija sa normativnim nadležnostima i nadležnostima predstavljanja. Zadaci NovA obuhvataju usvajanje profesionalnih pravila ponašanja za advokate, nadzor nad advokatskom profesijom i davanje pravnog mišljenja na relevantne predloge zakona. 6 Izuzetak Engelske i Velsa, gde, iako nema članstva laika u upravljanju pravnim društvom, kada je reč o propisima, opšte je prihvaćeno (u svim regulatorni telima) da neće biti uključivanja laika.

10 Specijalizacija 29. U većini zemalja nije potrebna specijalizacija, a advokati su obično slobodni da zastupaju svoje klijente u svim vrstama predmeta. Iako specijalizacija ne postoji u većini zemalja, neke zemlje, kao što je Češka Republika, dozvoljavaju advokatima da registruju oblast specijalizacije u komori. U Španiji specijalizacija postoji za specijalizovanu pravnu pomoć, dok u Hrvatskoj specijalizacija postoji u velikom broju oblasti, kao što su ustavno pravo, krivično pravo, građansko pravo ili porodično pravo. Smatra se da je hrvatski advokat ispunio uslove da mu se prizna specijalizacija ukoliko ima najmanje pet godina rada u relevantnoj oblasti ili je objavio radove za koje je stekao/stekla diplomu master ili doktorskih studija u oblasti prava, ili ukoliko su njeni ili njegovi radovi dali značajan doprinos unapređenju pravne nauke ili prakse. 30. U Holandiji postoje udruženja za advokate u pojedinačnim oblastima prakse, ali je članstvo dobrovoljno. Udruženja utvrđuju kriterijume za članstvo bez uključivanja holandske Komore. Međutim, holandijska Komora dodeljuje oznake kvaliteta za ova udruženja. Udruženja koja ispunjavaju kriterijume koje je NovA definisala imaju pravo da koriste oznaku kvaliteta. Kriterijumi su vezani za ekspertizu i iskustvo članova. Osim toga, holandska Komora definiše dodatne kriterijume za advokate koji rade pred Vrhovnim sudom, a Odbor za pravnu pomoć (koji je nezavisno javno telo) definiše kriterijume za advokate koji pružaju pravnu pomoć u okviru sistema pravne pomoći. U Austriji ne postoji specijalizacija, međutim, advokatima je dozvoljeno da navedu željenu oblast aktivnosti. Specijalizacija postoji u Engleskoj i Velsu. Solisitori mogu da obaveste Udruženje pravnika o njihovoj specijalizaciji, a te informacije su dostupne na veb stranici Udruženja pravnika, koja je dostupna klijentima.

11 5. Stupanje u komoru 31. Članstvo u advokatskoj komori je normalan korak da bi postali punopravni advokat i stekli praksu u profesiji i zastupali klijente pred sudom. Preporuka br. R(2000) 21 navodi da odluke koje se tiču ovlašćenja da rade kao advokati ili pristupe profesiji treba da donese nezavisno telo, kao što je advokatska komora. Shodno tome, u zemljama članicama EU komore imaju autonomiju u odlučivanju o članstvu. Preporuka, kao preduslov za stupanje u komoru, propisuje da je potrebno sprovesti sve mere kako bi se obezbedili visoki standardi pravne obuke i morala, kao i odredbu vezanu za nastavak obrazovanja advokata. Pored toga, Rezolucija Evropskog parlamenta o pravnim profesijama i opštem interesu u funkcionisanju pravnog sistema 7 ukazuje na visoke kvalifikacije koje su potrebne za pristupanje pravnoj profesiji, potrebu da se zaštite te kvalifikacije koje karakterišu pravnu profesiju, u interesu evropskih građana i potreba za uspostavljanjem specifičnog odnosa zasnovanog na poverenju između pravne profesije i njihovih klijenata. 32. Dok obuka i kvalifikacije mogu donekle da variraju u različitim državama, postoji nekoliko opštih uslova koji moraju da budu ispunjeni da bi postali član komore. Međutim, kao što je već pomenuto, uslovi u Engleskoj i Velsu se prilično razlikuju (i biće detaljnije objašnjeni u ovom poglavlju). Najvažniji preduslov je relevantna diploma, najčešće je to diploma master studija iz oblasti prava. Sa izuzetkom Srbije koja zahteva nacionalno obrazovanje i Albanije koja zahteva državljanstvo ili znanje albanskog jezika 8 (pošto one nisu članice EU), diplomu master studija prava je moguće steći u bilo kojoj zemlji EU i EEP. Prema sudskoj praksi EU, 9 zemlje članice ne mogu da vrše diskriminaciju na osnovu državljanstva ili jezičkih veština 10. Stoga, sve dok su u pitanju građani EU ili EEP, advokati nisu obavezni da budu državljani određene zemlje kako bi mogli da se bave advokaturom i postanu članovi advokatske komore Pojedinac takođe treba da ima relevantno radno iskustvo, obično kroz pripravnički staž ili rad kao pomoćnika advokata. Trajanje pripravničkog staža se razlikuje među državama. U Španiji podnosilac zahteva za članstvo u komori mora da ima samo četiri do šest meseci praktičnog iskustva, stečenog kroz obavezan pripravnički staž u toku master studija. Ovaj zahtev je relativno nov, jer do 7 Rezolucija Evropskog parlamenta o pravnim profesijama i opštem interesu u funkcionisanju pravnog sistema, 23. mart Dostupna na: TA DOC+XML+V0//EN 8 Strani državljani koji ispunjavaju nacionalne kriterijume mogu da praktikuju advokaturu nakon što polože ispit iz albanskog jezika. 9 Reyners protiv Belgije (1974) predmet 2/74. Slučaj se odnosio na holandskog državljanina kome je odbijen prijem u belgijsku Komoru, uprkos tome što je živeo i kvalifikovao se za advokata u Belgiji. Sud je utvrdio da pravna profesija ne može biti izuzeta iz članova 49 i 51 Sporazuma i stoga su nemoguća ograničenja koja su zasnovana na prebivalištu ili državljanstvu. 10 Wilson protiv Advokatske komore Luksemburga Poznavanje jezika zemlje domaćina U okiru obrazloženja 6 preambule Direktive 98/5/EC, zakonodavstvo Zajednice nastojalo je da stavi tačku na razlike među nacionalnim pravilima o uslovima za registrovanje kod nadležnog organa koja su dala povoda za nejednakosti i prepreke za slobodu kretanja advokata koji migriraju. Direktiva ne dozvoljava prethodno testiranje njihovog znanja i veština, kao što su veštine poznavanja jezika. Registracija za prijem advokata za obavljanje delatnosti u zemlji domaćinu koristeći profesionalno zvanje stečeno u zemlji porekla advokata zahteva samo dostavljanje potvrde koja potvrđuje njegovu registraciju u nadležnom organu u matičnoj državi članici. 11 Takođe postoji poseban režim koji reguliše slobodu kretanja advokata u EU (pokriven uglavnom kroz Direktivu o uslugama 77/249/EEC), ali to nije obuhvaćeno ovde, jer izlazi iz okvira ovog izveštaja.

12 skoro nije bilo potrebno nikakvo praktično iskustvo. U Albaniji je potrebna jedna godina pripravničkog staža i završetak programa obuke, koju organizuje Škola advokata. U Bugarskoj su potrebne dve godine službe; u Hrvatskoj, Češkoj Republici i Holandiji pripravnički staž traje 3 godine, dok je u Litvaniji i Austriji u pitanju pet godina. U Litvaniji i Srbiji, međutim, može biti dovoljan samo rad na mestu pomoćnika advokata (ili sudskog pripravnika) u trajanju od najmanje dve godine. U Holandiji je pojedinac najpre privremeno primljen u komoru, pre pohađanja stručne obuke, koja traje tri godine. Svaki advokat je obavezan, tokom prve tri godine u kojima se on/ona registruju kao takvi, da praktikuje advokaturu kao pripravnik pod nadzorom iskusnog advokata, tzv. glavnog advokata. 34. Neke zemlje zahtevaju samo praktičnu pravnu obuku (na primer, samo pripravnički staž), nakon čega sledi advokatski ispit. Ovo je slučaj u Hrvatskoj, Litvaniji i Bugarskoj. U drugim zemljama, kao što su Austrija, Češka Republika, Engleska i Vels, i Holandija postoje dodatni zahtevi koji su sastavni deo pripravničkog staža, a zahtevaju teorijsku i praktičnu obuku. Ostali uslovi za članstvo u komori uključuju starost i dobro zdravlje, da kandidati nemaju kriminalni dosije, da su građani EU ili EEP (u zemljama EU) i da govore nacionalni jezik. Hrvatska, Češka Republika i Srbija takođe zahtevaju da pojedinac nije zaposlen kako bi mogao da postane član komore. U Češkoj Republici, nakon što postane advokat, pojedinac može da pruža pravne usluge kao zaposlen, ali samo ukoliko je on ili ona zaposlen kod drugog advokata ili u advokatskoj kancelariji. Slika 1: Koraci ka članstvu u komori Diploma pravnog fakulteta Praktično iskustvo Advokatski ispit Zakletva 35. Poslednji korak pre nego što pojedinac postane advokat je polaganje advokatskog ispita i zakletve. Većina zemalja zahteva obavezan program obuke pre polaganja advokatskog ispita. U Holandiji je redosled malo drugačiji, uz sledeće korake: sticanje diplome pravnog fakulteta, polaganje zakletve, registracija u registru Komore (prijem u Komoru) i stručno usavršavanje. Slično tome, u Engleskoj i Velsu, baristeri mogu tako da se nazivaju već pre pripravničkog staža. Komore imaju autonomiju u odlučivanju o svom članstvu. U zemljama koje imaju regionalne/lokalne advokatske komore, kao što su Austrija i Španija, svaka komora je odgovorna za prijem u odgovarajuću komoru. U Engleskoj i Velsu, lokalna udruženja pravnika su potpuno nezavisna od nacionalnog udruženja pravnika. U Srbiji, Ministarstvo pravde organizuje državne/pravnosudne ispite za određeni broj pravnih profesionalaca, uključujući advokate. Međutim, advokat takođe mora da položi advokatski ispit kako bi postao član komore. 36. Kao što je gore pomenuto, Engleska i Vels imaju drugačiji sistem od ostatka izabranih zemalja. Pre svega, solisitori i baristeri mogu da se kvalifikuju bez bilo kakve diplome (diplomirani pravnik ili master). Dalje, ne postoji advokatski ispit za solisitore ni za baristere, iako će možda biti uveden takav ispit za solisitore od godine. Baristeri i solisitori ne moraju da polažu zakletvu, iako moraju da budu ispunjeni određeni uslovi karaktera i održivosti u trenutku kvalifikovanja, a postoje i stalnih etički zahtevi. Kao i u drugim izabranim zemljama, članstvo u komori je potrebno za sticanje prava na zastupanje klijenata pred sudom.

13 Naknada za registraciju 37. U nekim zemljama advokatske komore naplaćuju pristupne naknade, dok se u drugim zemljama plaćaju samo godišnje ili mesečne članarine. Takođe postoje druge pristupne naknade, kao što je naknada za polaganje advokatskog ispita ili polaganje zakletve. U Austriji i Španiji ne postoje naknade, već samo godišnje naknade za članstvo. U Albaniji naknada za upis iznosi oko 1000 EUR i obuhvata troškove advokatskog ispita, sertifikata, odore, troškova izrade isprave, itd. U Bugarskoj postoji naknada za upis za lokalnu komoru i za Vrhovni advokatski savet. Naknada za lokalnu komoru varira između 750 i 1000 EUR, a naknada za Vrhovni advokatski savet je 250 EUR. U Hrvatskoj advokati koji otvaraju sopstvenu praksu odmah nakon završetka pripravničkog staža u advokatskoj kancelariji ne plaćaju nikakvu naknadu. Advokati koji ne pokreću svoju praksu odmah plaćaju pristupnu naknadu u iznosu od 2,500 EUR, a advokati koji pokreću sopstvenu advokatsku praksu kasnije tokom svoje karijere plaćaju 5,000 EUR. U Češkoj Republici ne postoji pristupna naknada, ali se plaća naknada za polaganje advokatskog ispita u iznosu od 185 EUR (5,000 CZK) i naknada za polaganje zakletve u iznosu od 148 EUR (4,000 CZK). U Litvaniji naknada za polaganje advokatskog ispita iznosi oko 180 EUR, a pristupna naknada je 500 EUR. U Holandiji ne postoji pristupna naknada, ali troškovi stručnog usavršavanja iznose oko 17,000 EUR. U većini slučajeva ove naknade plaća poslodavac, ali u nekim slučajevima advokati moraju da snose deo troškova. Tabela 1: Pristupna naknada Zemlja Austrija Pristupna naknada (EUR) N/A Bugarska Hrvatska Češka Republika 296 Engleska i Vels* - Litvanija 500 Holandija 0 Srbija* - Španija * Informacije nisu dostupne N/A 38. Sličan je slučaj u Engleskoj i Velsu 12, gde troškove Stručne obuke Komore za baristere, koji variraju između 12,500 i 18,000 (16,200 i 23,300 EUR), često pokriva budući poslodavac. Tu su i naknade povezane sa diplomom pravnog fakulteta, pristupanje krčmi tokom studija i poziv u Komoru. Članovi plaćaju Savetu komore godišnju naknadu za rad koja je zasnovna na njihovoj zaradi. Takođe postoji izborna naknada za zastupanje, koja trenutno iznosi 100 GBP (131 EUR). Solisitori plaćaju kurseve, koje definišu pojedinačne institucije. Pristupna naknada je trenutno 100 GBP, a članovi moraju takođe da plaćaju godišnju naknadu za Sertifikat za rad. Novina u Engleskoj i Velsu je 12 Treba napomenuti da su Engleska i Vels pružile detaljnije informacije o troškovima u odnosu na druge zemlje, uključujući informacije o troškovima obuke. Prema tome, to treba uzeti u obzir prilikom procene troškova koje pojedinci snose kada žele da postanu advokati.

14 da mladi ljudi mogu da budu regrutovani da postanu advokati već sa 18 godina i da budu plaćeni za rad i studije sve do trenutka kvalifikacije. 6. Organi odlučivanja u komori 39. Organizaciona struktura advokatskih komora je slična u većini zemalja. Komore se sastoje od nekoliko tela, koja imaju svoje uloge i ovlašćenja definisana zakonima ili podzakonskim aktima komore. Komore se obično sastoje od sledećih tela: Vrhovno telo Predsednik Izvršni organ Kontrolni organ Disciplinski organ Odbori i savetodavna tela Slika 2: Organizaciona struktura komora Vrhovno telo Predsednik Izvršni organ Kontrolni organ Disciplinski organ Odbori 40. Nadležnosti nisu uvek dodeljene istom telu u različitim zemljama. Na primer, u nekim zemljama vrhovno telo može da ima ovlašćenja da odlučuje o određenim pitanjima, dok u drugim zemljama izvršni organ može donositi odluke o istom pitanju. Međutim, neki opšti trendovi mogu biti uočeni. Sledeći deo se bavi samo nacionalnim advokatskim komorama, a ne regionalnim ili lokalnim organima.

15 Vrhovna tela 41. U većini zemalja je generalna skupština 13 vrhovni organ komore. Generalna skupština se obično sastoji od svih članova komore (Austrija, Hrvatska, Češka Republika, Litvanija) ili predstavnika regionalnih ili lokalnih advokatskih komora (Bugarska, Engleska i Vels, Srbija, Španija). 42. Skupština je uglavnom nadležna da: Vrši izbor članova drugih organa komore (Albanija, Austrija, Hrvatska, Češka Republika, Litvanija, Srbija) Odobrava ili usvaja statute i propise komore, uključujući etički kodeks (Albanija, Hrvatska, Češka Republika, Litvanija, Srbija) Odobrava ili usvaja socijalne i penzijske fondove komore (Austrija, Srbija) Utvrđuje godišnje članarine (Albanija, Austrija) Daje saglasnost na cene za naknade za rad advokata (Češka Republika) Razmatra i usvaja izveštaje o aktivnostima drugih organa komore (Bugarska, Hrvatska, Češka Republika, Srbija) Proverava godišnje račune i usvaja plan prihoda i rashoda za komoru (Albanija, Austrija, Hrvatska, Srbija) 43. U zemljama sa više advokatskih komora, generalna skupština obično odlučuje o osnivanju nove regionalne ili lokalne advokatske komore (Austrija, Hrvatska, Srbija). Predsednik 44. Predsednik, odnosno predsedavajući je najčešće najviši predstavnik komore. Predsednik deluje u ime komore i predstavlja komoru pred trećim licima (Austrija, Bugarska, Hrvatska, Češka Republika, Litvanija, Holandija, Srbija i Španija). 45. Predsednik može da ima moć da sazove sastanak skupštine (Češka Republika, Srbija i Španija) i predsedava sastancima. U Češkoj Republici, u izuzetnim slučajevima, predsednik ima pravo da oduzme članstvo advokata u advokatskoj komori i izvršava odluke kojima se uvode disciplinske mere. U Srbiji predsednik potpisuje odluke i druga dokumenta usvojena u Skupštini i Upravnom odboru i sprovodi odluke koje ti organi donose. U Španiji je predsednik odgovoran da obezbedi sprovođenje rezolucija usvojenih od strane Saveta i Odbora Predsednik se obično bira na ograničen broj godina. Na primer, u Austriji predsednik i presedništvo se biraju na tri godine. U Litvaniji se predsedavajući i Savet biraju na mandat od četiri godine. U Srbiji se predsednik takođe bira na period od četiri godine i ne može biti ponovo izabran. U Španiji je mandat pet godina. 13 Generalna skupština može imati različite nazive. Na primer, u Austriji se takav organ naziva Plenarna skupština; u Litvaniji je to Opšti sastanak advokata; u Holandiji je Opšti savet. U Engleskoj i Velsu se taj organ naziva Opšti savet Komore (za baristere) i Savet udruženja pravnika (za solisitore).

16 Izvršni organi 47. Izvršni organi komore imaju slične uloge i odgovornosti u svim zemljama. Kao i kod vrhovnih organa, izvršni organi nose različite nazive u različitim zemljama. U Albaniji se izvršni organ naziva Upravni savet, u Austriji se izvršni organ naziva Odbor, a u Hrvatskoj Izvršni odbor, u Bugarskoj i Litvaniji Savet Komore, u Češkoj Republici se naziva Odbor direktora, u Holandiji je to Opšti savet, u Srbiji Upravni odbor, dok se u Španiji takav organ zove Stalni komitet. U Engleskoj i Velsu je Opšti upravni komitet viši komitet Advokatskog saveta (za baristere), a izvršni organ Udruženja pravnika Engleske i Velsa je Savet udruženja pravnika (za solisitore). 48. Izvršni organ je uglavnom nadležan da: Sprovodi odluke skupštine (Austrija, Srbija, Španija) Vodi registar advokata (Albanija, Austrija, Bugarska, Hrvatska, Litvanija, Srbija) Raskida članstvo advokata u komori (Albanija, Austrija, Hrvatska, Češka Republika, Litvanija) Odlučuje o žalbama protiv odluka o prijemu u komoru (Bugarska) Odlučuje o visini članarine (Bugarska, Hrvatska) Donosi pravila o advokaturi (Češka Republika, Litvanija) Podnosi predloge zakona i mišljenja o predlozima zakona (Austrija, Bugarska) Saziva skupštinu (Albanija, Austrija, Češka Republika) Zastupa interese advokata (Litvanija) Iznosi svoje mišljenje o pravilima za polaganje advokatskog ispita (Češka Republika) i usvaja program advokatskog ispita (Srbija) Upravlja finansijama socijalnog fonda i drugih fondova komore (Češka Republika) Upravlja ekonomskim poslovima komore i prikuplja godišnje pretplate (Austrija) Upravlja imovinom komore (Bugarska, Češka Republika) Posreduje u u slučaju neslaganja između članova komore (Austrija) Donosi odluke o pokretanju disciplinskog postupka protiv članova komore (Litvanija, Španija) 49. Članovi izvršnog organa se obično biraju na ograničen broj godina iz grupe iskusnih advokata. Na primer, u Bugarskoj se članovi biraju na mandat od tri godine. U Litvaniji se članovi biraju na mandat od četiri godine i treba da imaju najmanje deset godina iskustva na pravnim poslovima. Kontrolni organi 50. Kontrolni organi obično razmatraju finansijske aktivnosti komore (Austrija, Bugarska, Hrvatska, Engleska i Vels, Litvanija i Srbija). U nekim zemljama su ovim organima dodeljena druga ovlašćenja i nadležnosti. Na primer, Skupština predstavnika austrijske Advokatske komore, pored odobravanja godišnjih računa i budžeta Komore, takođe izdaje smernice i bira predsednika, potpredsednike i revizore komore. Ovaj organ daje predloge za unapređenja u sprovođenju pravde i javne uprave i pitanja internog poslovnika austrijske Komore. 51. U Bugarskoj, Vrhovni nadzorni odbor proverava finansijsko poslovanje Vrhovne advokatske komore i kontroliše aktivnosti kontrolnih odbora lokalnih advokatskih komora. Nadzorni savet češke Advokatske komore je kontrolni organ komore. Odgovoran je za nadzor nad usklađenošću

17 drugih organa komore, zaposlenima komore i advokatima i pripravnicima. U Holandiji su Opšti savet i Savet lokalne komore ovlašćeni da preduzimaju neophodne mere kako bi obezbedili pravilno funkcionisanje advokatske prakse. U Srbiji, Nadzorni odbor je nezavisno telo Komore i zaduženo je za kontrolu imovine Komore. U Engleskoj i Velsu je blagajnik Saveta komore (za baristere) odgovoran za nadzor nad finansijskim aktivnostima, dok Opšti upravni komitet nadgleda rad odbora. Disciplinski organi 52. Disciplinski organi komore su odgovorni za postupanje po pritužbama, vođenje istrage i disciplinskih postupaka protiv članova komore. Ovi organi su najčešće ovlašćeni da samostalno pokrenu istragu protiv advokata koji su članovi komore. Više informacija o disciplinskim merama je navedeno u narednom poglavlju Disciplina. 53. U zemljama sa strukturom jedne komore, disciplinski organ advokatske komore uglavnom odlučuje o disciplinskim pitanjima protiv advokata (npr. Češka Republika). U Litvaniji, međutim, Sud časti advokata vodi disciplinske postupke protiv advokata u skladu sa procedurom koju je definisala litvanska Advokatska komora. Srbija ima dva kontrolna organa: disciplinskog tužioca i Disciplinski sud. Oba su nezavisni organi komore i deluju kao drugostepeni organi u disciplinskom postupku. U Holandiji, Disciplinski odbor i (u žalbama) Disciplinski sud odlučuju o disciplinskim merama. Ovi organi su nezavisni od Komore. Treba napomenuti da u slučaju holandske komore, nije u pitanju udruženje, već javni organ. 54. U zemljama koje imaju više komora, svaka lokalna advokatska komora ima samoupravni disciplinski organ sa nadležnošću nad advokatima koji su članovi date komore (Austrija, Bugarska, Španija). U Španiji, manje prekršaje može da rešava i predsednik lokalne komore. Takođe postoje disciplinski organi u nacionalnoj komori, koji imaju nadležnost nad disciplinskim predmetima protiv članova različitih organa lokalnih komora i nacionalne komore, a takođe postupaju kao drugostepeni organ za žalbe protiv advokata (Bugarska). U Albaniji žalbe najpre rešava Poverenik za žalbe, a kada on ili ona donesu odluku, taj slučaj može biti upućen Disciplinskom odboru. Disciplinski odbor u Nacionalnoj advokatskoj komori ima moć da oduzme članstvo advokatu na zahtev regionalne advokatske komore, tužioca, ministra pravde ili nadležnog organa. Specijalni disciplinski poverenik iza zatvorenih vrata vrši ispitivanje predmeta. 55. Engleska i Vles imaju drugačiju strukturu, gde je disciplinski organ za žalbe potrošača protiv solisitora ombudsman za pravna pitanja, što je eksterna i nezavisna organizacija sa ovlašćenjem da istražuje i odlučuje o pravnim lekovima. Pritužbe na ponašanje rešava Regulatorno telo za solisitore. Pritužbe na usluge dobijene od baristera najpre moraju da se podnesu pred komorom ili poslodavcem baristera, ili, ukoliko podnosilac tužbe nije zadovoljan procesom, ombudsmanu za pravna pitanja. Disciplinski organ za žalbe protiv ponašanja baristera je Odbor za standarde Komore. 56. Članovi disciplinskih organa obično moraju da imaju značajno radno iskustvo u oblasti prava. Na primer, članovi Vrhovnog disciplinskog organa u Bugarskoj moraju da imaju 15 godina radnog iskustva u oblasti prava. U Litvaniji članovi Suda advokata moraju da imaju najmanje deset godina radnog iskustva kao advokati.

18 Odbori/Savetodavna tela 57. Mnoge advokatske komore imaju odbore ili savetodavna tela. Većina odbora ili savetodavnih tela su uspostavljeni da bi pružali ekspertizu u određenoj oblasti prava ili pitanja. Na primer, austrijska Advokatska komora ima određeni broj radnih grupa, kao što je radna grupa za stručno usavršavanje, Radna grupa o osnovnim pravima i slobodama i Radna grupa za krivično pravo. Komora u Litvaniji ima pet odbora: Disciplinski odbor, Odbor za građanski i parnični postupak, Odbor za državnu pravnu pomoć, Odbor za informacione tehnologije i radni panel za sastavljanje nacrta litvanskog Etičkog kodeksa za advokate. Španska nacionalna komora ima 13 odbora, na primer, Odbor za početnu obuku i licenciranje škola, Odbor za pravnu pomoć i Odbor za resurse i etička pitanja. U Engleskoj i Velsu, Savet komore ima 14 odbora, uključujući Etički odbor, Odbor za plaćanje naknade, Panel za alternativno rešavanje sporova i Komitet za obrazovanje i obuku. U Češkoj Republici Komora uspostavlja savetodavna tela. Trenutno postoji sedam stalnih odbora, 10 stalnih sekcija i uređivački odbor. Holandska Komora takođe ima Savetodavne odbore sastavljene od advokata specijalizovanih za određene oblasti. Trenutno postoji 18 savetodavnih odbora u različitim oblastima, na primer za krivično pravo i građansko pravo.

19 7. Administrativni kapaciteti komore 58. Administrativni kapaciteti komore značajno variraju u različitim zemljama. Broj zaposlenih u određenoj komori zavisi od faktora kao što su veličina komore, koliko članova komora ima, broj komora u zemlji, itd. Zaposleni u komorama su pravnici i oni koji to nisu, u zavisnosti od poslova koje obavljaju. Predstavnici komore, kao što je predsednik ili predsedavajući, su, u većini slučajeva, advokati 14, dok administrativno osoblje ima kvalifikacije koje su relevantne za zadatke koje obavljaju. 59. U zemljama sa više advokatskih komora, kao što je Austrija, veličina regionalnih komora zavisi od broja advokata koji su registrovani u toj komori. Među zaposlenima je pravno osoblje i članovi sekretarijata. Tu je takođe i predsednik, koji mora da bude advokat. Tim austrijske Komore obuhvata generalnog sekretara, pet pravnih savetnika (diplomirani pravnici) i četiri zaposlena u Sekretarijatu. Takođe postoji i kancelarija u Briselu koju vodi diplomirani pravnik. Slično tome, u Bugarskoj broj zaposlenih zavisi od komore. U regionalnim advokatskim komorama je zaposleno između 2 i 20 zaposlenih. Advokatska komora podržava svoja tela i članove u administrativnim pitanjima. 60. Hrvatska Advokatska komora (HAK) ima 23 zaposlena. Izvršni sekretari HAK imaju master diplomu iz prava; ostali članovi imaju master diplome iz ekonomije, stranih jezika i žurnalistike, dok administrativno osoblje ima završene administrativne srednje škole. Predsednika HAK bira Skupština i on/ona mora biti advokat, koga ne zapošljava HAK. Češka Advokatska komora ima 70 zaposlenih sa različitim kvalifikacijama, u zavisnosti od njihovog radnog mesta. Sekretar i predsednik Komore su advokati registrovani u imeniku advokata. 61. U Engleskoj i Velsu, Udruženje pravnika (za solisitore) ima oko 300 zaposlenih (1,000 zaposlenih u grupi Udruženja pravnika, koja pored Udruženja, obuhvata i regulatornu granu Udruženja, Regulatorni organ za solisitore i zajedničko prateće osoblje). Savet komore (za baristere) ima 156 zaposlenih, od kojih 40 radi za Savet komore, a 84 radi za Odbor za standarde komore. Takođe je tu i 32 zaposlenih koji rade za grupu za resurse, grupu koja pruža usluge podrške, kao što su finansije, IT i ljudski resursi za oba dela organizacije. 62. Trenutno je 17 zaposlenih koji rade u litvanskoj Advokatskoj komori, uključujući predsedavajućeg Komore i generalnog sekretara, pravnike, računovođe, konsultante, portparola i savetnika za odnose sa javnošću. Predsedavajući je advokat koji mora da ima najmanje 10 godina iskustva na pravnim poslovima. 63. Holandska Komora ima oko 60 zaposlenih. Kvalifikacije se razlikuju prema zadacima koji su im dodeljeni. Službenici za politike imaju diplome fakulteta (uglavnom pravnog). Postoji nekoliko (bivših) advokata koji sada rade za holandsku Komoru. Holandska Komora ima sopstvene branioce. Predsednik Komore je advokat koji je primljen u Komoru, a izabrao ga je odbor predstavnika. Generalni sekretar nije advokat, ali ima pravno radno iskustvo. 14 Uz izuzetak Engleske i Velsa, gde predsednici Regulatornog tela za solisitore i Odbora za standarde Komore moraju da budu laici.

20 64. U Španiji, tehničke sekcije Nacionalne komore 15 uključuju Tehnički generalni sekretarijat, Upravu, Pravno odeljenje, Odeljenje za kontrolu i upravljanje, Odeljenje za kadrovske i opšte poslove, Licenciranje, Odeljenje za popis i registraciju i komunikaciju i marketing, kao i Delegaciju u Briselu,, RedAbogacía (IT odeljenje) i Fondaciju. Usluge koje se nude 65. Advokatske komore su samoupravne profesionalne organizacije za sve advokate koji obavljaju usluge javne uprave u oblasti advokatske profesije. Advokatske komore obično nude usluge kao što je prijem ili brisanje kancelarije, predstavljanje advokatske profesije pred vladom i drugim akterima, zastupanje interesa advokata i promovisnaje aktivnosti učenja i obuke, praćenje advokatskih praksi, sastavljanje nacrta zakona o advokatskoj praksi ili davanje mišljenja na takve predložene zakone, kao i pružanje podrške organima komore i njenim članovima. Ovo su samo neke od usluga koje advokatske komore nude. Postoje dodatne usluge i nadležnosti, što se može videti iz prethodnog poglavlja Organi odlučivanja u komori. Izgradnja kapaciteta/obuka 66. Izgradnja kapaciteta i obuka su važni načini za advokate da unaprede svoje veštine i stručnost. Početna obuka može biti povezana sa stupanjem u komoru, dok su kontinuirane obuke uobičajena usluga koju komore pružaju svojim članovima. Prema studiji koju je sproveo Savet advokatskih komora Evrope (CCBE) 16, početnu obuku uglavnom pružaju advokatske komore, advokatske kancelarije, pružaoci usluga obuke i univerziteti. U nekim zemljama članicama EU, taj zadatak sprovodi Žalbeni sud ili Ministarstvo pravde. Kada je reč o kontinuiranim obukama, komora obično sprovodi nadzor nad ovakvim aktivnostima. 67. Početna obuka je obavezna u svim zemljama navedenim u Tabeli 2, osim u Bugarskjo. Obuku mogu organizovati različiti pružaoci usluga. U većini zemalja, osim Engleske i Velsa, komora se nalazi među pružaocima usluga početne obuke. Međutim, u Engleskoj i Velsu, kao i u nekoliko drugih zemalja, komora odobrava rad organizacijama za obuku ili im daje akreditaciju. U većini zemalja, advokatske kancelarije takođe pružaju početnu obuku, uglavnom u vidu pripravničkog staža. Ostali pružaoci usluga obuke mogu biti akademije za advokate (Austrija i Holandija) ili solisitori i sudije koji nisu registrovani za nadzor nad učenicima (Engleska i Vels). Tabela 2: Početna obuka Pružaoci obuke Zemlja Obavezna Pružaoci Advokatske Komora usluga kancelarije obuke Univerziteti Ostalo Austrija Da x x X x x Bugarska Ne n/a n/a n/a n/a n/a Hrvatska Da x x Češka Republika Da x x 15 Consejo General de la Abogacía Española (CGAE) 16 Dostupno na: training_systems_in_the_member_states-407- en.do?clang=en

21 Engleska i Vels Baristeri Solisitori Da x x Da x x x x Litvanija Da x x Holandija Da x x x x Španija Da x x Izvor: Podaci prikupljeni od CCBE 68. Kontinuirana obuka je obavezna u većini zemalja, sa izuzetkom Češke Republike i Španije, ali u većini zemalja ne postoji obaveza za pohađanjem specijalizovane obuke, osim u Bugarskoj i Engleskoj i Velsu. Kontinirana obuka može biti organizovana u više oblika, u većini zemalja, advokati mogu da ispune tu obavezu tako što će pohađati obuke jedan na jedan, obuku na daljinu, zatim miks online i tradicionalne metode obuke, konferencije za obuke, učešćem u aktivnostima obuke kao treneri ili predavači i kroz pisanje/objavljivanje. U većini izabranih zemalja, advokatske komore su među pružaocima usluga, ali obično nisu i jedini pružalac usluga obuke. Međutim, u pet od osam izabranih zemalja, komore imaju ulogu nadzora nad kontinuranom obukom. Informacije o tome da li je kontinurana obuka uključena u cenu članarine nisu mogle biti identifikovane. Tabela 3: Kontinuirana obuka Zemlja Obavezna Obavezna specijalizovana obuka Pružaoci usluga obuke Nadzor Komore Austrija Da Ne Austrijska Akademija Ne Bugarska Da Da Advokatska komora, privatni pružaoci usluga obuke, privatni ili javni neprofitni pružaoci Ne usluga obuke Hrvatska Da Ne Advokatska komora Da Češka Republika Ne Ne Advokatska komora, univerziteti, sudije i pravni profesionalci pozvani da pružaju Ne usluge obuka, privatni pružaoci usluga obuke Engleska i Vels Baristeri Da Ne* Organizacija koju je akreditovao Odbor za standarde komore, akreditovani pružaoci usluga obuke, akreditovani neprofitni Da pružaoci usluga obuke Solisitori Da Da Udruženje advokata, organizacija kojom upravlja ili je uspostavilo Udruženje advokata, akreditovani privatni komercijalni Da pružaoci usluga, akreditovani privatni ili javni neprofitni pružaoci usluga obuke Litvanija Da Ne Advokatska komora, drugi pružaoci usluga Ne Holandija Da Ne Advokatska komora, organizacija kojom upravlja ili koju je uspostavila Komora, neakreditovani privatni komercijalni pružaoci Da usluga obuke, neakreditovani privatni ili javni neprofitni pružaoci usluga obuke Španija Ne Ne Advokatske komore, škole pravne prakse, univerziteti Da * Specijalizacija nije obavezna osim ako barister nije uključen u specifičnu oblast, na primer, zastupanje u krivičnom postupku Izvor: Podaci prikupljeni od CCBE

22 Članarina 69. Komore su nezavisna samoupravna tela i stoga su slobodne da određuju naknade koje naplaćuju svojim članovima 17. Naknade se utvrđuju na osnovu kriterijuma kao što su pravna, socijalna i ekonomska situacija u određenoj zemlji, kao i usluge koje komore nude svojim članovima i klijentima članova. Shodno tome, naknade značajno variraju ne samo u različitim zemljama, već i unutar jedne zemlje, gde mogu postojati razlike u iznosima koje naplaćuju lokalne komore. 70. U zemljama sa više advokatskih komora, članarine se razlikuju za svaku regionalnu ili lokalnu advokatsku komoru. U Albaniji članarina iznosi 100 EUR za advokate koji zastupaju svoje klijente pred okružnim i apelacionim sudovima. Za one koji rade na svim nivoima, uključujući više sudove i Ustavni sud, članarina iznosi 150 EUR. U Austriji svaka komora utvrđuje iznos svoje godišnje članarine (uz odobrenje Plenarne skupštine svake regionalne komore), a iznosi se razlikuju od komore do komore. U proseku, godišnja članarina u Austriji iznosi oko 900 EUR. Članarina se odbija od poreza. U Bugarskoj se članarina kreće između 10 i 15 EUR mesečno; u Hrvatskoj iznose oko 26 EUR (HRK 200,000) mesečno; u Češkoj Republici godišnja članarina iznosi oko 296 EUR (CZK 8,000), godišnja naknada za socijalni fond je 18,50 EUR (CZK 500), a advokati koji angažuju pripravnike plaćaju godišnji iznos po pripravniku od oko 111 EUR (CZK 3,000). 71. U Engleskoj i Velsu, baristeri i solisitori plaćaju naknadu za sertifikat za rad koja se obračunava na individualnoj osnovi. Naknade mogu biti naplaćene i pojedincima i firmama. U Litvaniji godišnja članarina iznosi 360 EUR za advokate, 252 EUR za advokatske pomoćnike i 132 EUR za pojedince koji su primljeni u Komoru, ali ne rade kao advokati. U Holandiji se iznos članarine utvrđuje na godišnjem nivou. U god, članarina je iznosila 790 EUR. Takođe postoji i i naknada za oskudicu, koja je iznosila 259 EUR, za advokate koji ispunjavaju uslove, tj. Advokate sa niskim primanjima ili pripravnike. U Španiji naknade zavise od svake lokalne komore i opcije registrovanja, kao npr. da li se pojedinac bavi advokaturom ili se ne bavi advokaturom, ili starost. 72. Prilikom odlučivanja o članarini, komore treba da uzmu u obzir da članarine budu tako definisane da omogućavaju normalno funkcionisanje komore, ali da istovremeno ne bud toliko visoke da postanu prepreka za ulazak u profesiju. Ukoliko se posmatra apsolutna vrednost članarine, ne dobija se mere stvarnih troškova članstva, jer se nivoi prihoda u izabranim zemljama značajno razlikuju. Niska naknada ne znači mnogo u zemlji sa niskim BDP-om po glavi stanovnika, jer ipak može predstavljati visoku relativnu vrednost, dok te naknade ne moraju biti zaista toliko visoke u realnosti u zemljama sa većim BDP-om po glavi stanovnika. Kao što se vidi na Slici 3, iako je apsolutna vrednost godišnje naknade za članarinu ista u Albaniji i Bugarskoj (150 EUR), u relativnom smislu je ta naknada veća u Albaniji, jer čini 4 procenata BDP-a, dok je u Bugarskoj 3 procenata. U izabranim zemljama se apsolutna vrednost naknada kreće od 150 do 900 EUR, dok relativna vrednost iznosi oko 2 do 3 procenata BDP-a po glavi stanovnika, sa izuzetkom Albanije gde je relativna vrednost članarine oko 4 procenata BDP-a po glavi stanovnika. 17 Sa izuzetkom Engleske i Velsa, gde sertifikat za rad odobrava Odbor za pravne usluge.