U današnje vreme turbulentnih promena i kriza teškoće u poslovanju preduzeća redovna su pojava u svim delovima sveta

Транскрипт

1 STEČAJ KAO FAZA KRIZNOG MENADŽMENTA Skrita su pripremljena na osnovu javno dostupnih materijala i beleški za predavanja =SAMO ZA INTERNU UPOTREBU= 1

2 Sadržaj 1 STEČAJ Pojmovi značajni za stečaj i stečajni postupak Pravni okvir stečaja i stečajnog postupka Cilj stečajnog postupka Dva pravca stečajnog postupka Načela stečaja Stranke u stečajnom postupku Isplatni redovi Organi u stečajnom postupku Faze stečajnog postupka Mere obezbeđenja u prethodnom stečajnom postupku Otvaranje stečajnog postupka bez vođenja prethodnog stečajnog postupka Žalba protiv rešenja o otvaranju stečajnog postupka Posledice otvaranja stečajnog postupka Reorganizacija Prednosti i mane reorganizacije Alternativni načini postupanja Plan reorganizacije Unapred pripremljeni plan reorganizacije Bankrotstvo Poslovi stečajnog upravnika

3 1 STEČAJ U današnje vreme kriza i turbulentnih promena teškoće u poslovanju preduzeća redovna su pojava u svim delovima sveta. Problemi sa kojima se preduzeća suočavaju mogu se pojaviti kao nemogućnost plaćanja ili izvršavanja obaveza prema trećim licima. Kada poverioci ili treća lica ne mogu redovnim putem da naplate svoja potraživanja dolazi do stečaja. Jedna od definicija stečaja govori da je to stanje proglašeno od strane suda u kome se, s jedne strane nalazi dužnik, koji je obustavio plaćanja ili mu je imovina nedovoljna da se iz nje namire potraživanja svih poverilaca, a sa druge strane poverioci čija su potraživanja ugrožena obustavom plaćanja ili prezaduženošću njihovog zajedničkog dužnika 1. Radi regulisanja ovakvih situacija presudnu ulogu ima pouzdan pravni mehanizam koji na efikasan način uređuje i mogućnost reorganizacije preduzeća i sprovođenje bankrotstva, kada reorganizacija više nije moguća. Uspostavljanje valjane pravne regulative u ovoj oblasti veoma je značajno za funcionisanje privrede i tržišta u jednoj zemlji. Zakon o stečajnom postupku važan je deo pravnog sisitema koji postavlja okvire za neometano funkcionisanje tržišne ekonomije u jednoj zemlji. Efikasan sistem stečaja podstiče preuzimanje rizika od strane preduzetnika, umanjuje ekonomske gubitke, privlači strane investicije i podstiče razvoj i povećanje bogatstva društva. On obezbeđuje vraćanje imovine i resursa u proizvodne tokove 2. Na početku bavljenja stečajima napravićemo razliku između dva pravna termina: stečaja i stečajnog postupka. Dok sa jedne strane stečaj predstavlja stanje jednog subjekta usled nemogućnosti plaćanja svih svojih dugovanja, stečajni postupak označava sudski postupak koji je uslovljen stečajem kao stanjem, a koji se sprovodi radi namirenja poverilaca. Ovo objašnjenje navodi nas na činjenicu da je stečajni postupak posledica stečaja. Nadalje možemo reći da su stečaj i stečajni postupak samo dva termina koja označavaju jedan institut, s tim što prvi termin označava stanje finansijski nesposobnog subjekta dužnika, dok drugi označava postupak u kome će se primeniti posebna pravila radi utvrđivanja da li je određeni subjekt platežno nesposoban, koliko period platežne nesposobnosti traje, postoji li verovatnoća da taj subjekt nastavi sa radom, na koji način će se namiriti poverioci tog subjekta itd. 3 Pored ovih termina ono što može izazvati zabunu prilikom bavljenja stečajevima jeste što u našem jeziku ne postoji precizno razgraničavanje između dva sinonima: stečaja i bankrotstva. Veći deo populacije sam termin stečaj izjednačava sa bankrotstvom, i pod njim podrazumeva definitivan kraj postojanja nekog pravnog lica koji se sprovodi njegovim gašenjem. Ono što treba istaći jeste da sam termin stečaj treba podeliti na dva pojma, koja su definisana samim Zakonom o stečaju, bankrotstvo i reorganizacija. 1 Jovanović Zattila М., Čolović V., Stečajno pravo, Dosije, str 2 M. Stevanović,Priručnik za stečajne upravnike, ALSU, str 3 Jovanović Zattila М., Čolović V., Stečajno pravo, Dosije, str 3

4 1.1 Pojmovi značajni za stečaj i stečajni postupak Stečaj u širem smislu podrazumeva pad poslovene aktivnosti preduzeća (p.a. kolokvijalni naziv za privredna društva, pravna lica) zbog čega se ne ostvaruju očekivani poslovni rezultati. Stečaj se u užem smislu definiše kao zakonom utvrđen postupak koji se kada se ostvare propisani uslovi pokreće na propisan način i sprovodi po odredbama zakona protiv stečajnog dužnika radi najpovoljnijeg kolektivnog namirenja stečajnih poverilaca, ostvarivanjem naveće moguće vrednosti stečajnog dužnika, odnosno njegove imovine, bankrotstvom ili reorganizacijom. U praksi se radi o vanparničnom postupku koji sprovodi nadležni sud po odredbama Zakona o stečaju kao specijalnog zakona (lex specialis). U Republici Srbiji stečaj se sprovodi samo prema pravnim licima. U nekim državama Evrope, pa i u okruženju uveden je i institut ličnog bankrotstva fizičkih lica. Stečajni postupak se ne sprovodi prema: Republici Srbiji; autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave; fondovima ili organizacijama obaveznog penzijskog, invalidskog, socijalnog i zdravstvenog osiguranja; pravnim licima čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, a koja se isključivo ili pretežno finansiraju kroz ustupljene javne prihode ili iz republičkog budžeta odnosno budžeta autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave; Narodnoj banci Srbije; Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti; javnim agencijama. (Ustav Republike Srbije: Pravni poredak je jedinstven. Uređenje vlasti počiva na podeli na: na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, njihov odnos se zasniva na međusobnoj ravnoteži i kontroli) Za obaveze pravnog lica nad kojim se ne sprovodi stečajni postupak solidarno odgovaraju njegovi osnivači, odnosno vlasnici, kao članovi ili akcionari. Odredbe Zakona o stečaju ne primenjuju se na stečajni postupak banaka i osiguravajućih organizacija, osim odredaba kojima se uređuju pitanja koja nisu uređena posebnim zakonomprimenjuje se Zakon o stečaju i likvidaciji banaka i društava za osiguranje. 1.2 Pravni okvir stečaja i stečajnog postupka Kako je pojam i celokupni proces stečaja povezan sa pravnim radnjama koje uključuje i pravosudne institucije i radnje učesnika koje su odobrene i usvojene od suda, možemo reći da je za sam stečaj, više nego za bilo koji drugi oblik aktivnosti kriznog menadžmenta, povezan sa većim brojem relevantnih zakona, pravilnka, uredbi i drugih podzakonskih akata. Razvoj stečajnog zakonodavstava, u današnjem smislu, započeo je još u 16. veku u tada najrazvijenijim trgovačkim oblastima Evrope. Prva stečajna pravila u formi Zakona o stečaju su donele gradske vlasti Antverpena, u Holandiji, godine, koji je tada bio centar svetske 4

5 trgovine, sa ciljem sprečavanja bekstva dužnika sa teritorije Holandije. Zakon koji je donet godine u Engleskoj prvi je uveo principe na kojima i danas počiva moderno stečajno zakonodavstvo a to su: kolektivno namirenje poverilaca i ravnomerna raspodela imovine dužnika srazmerno potraživanjima poverilaca. 4 Zanimljiv je podatak kako je nastao izraz bankrot. U srednjovekovnoj Italiji trgovcima koji nisu plaćali svoje dugove poverioci su uništavali klupe za trgovanje. Od italijanskog "banca rotta" ili uništena klupa (tezga) dolazi izraz bankrot ili stečaj. Ranije, tokom snažnog ekonomskog rasta i kreditne ekspanzije, bilo je prisutno uverenje da funkcija stečaja treba da se svodi na gašenje nekonkurentnih i neprofitabilnih subjekata. Međutim, pojačana kreditna aktivnost, je nakon promene ekonomskih prilika, dovela do povećane zaduženosti privrednih subjekata koja se ogledala kroz rast obaveza u pasivi bilansa stanja, uslovili su potrebu da se sagledaju i druge funkcije stečaja osim one da stečaj služi samo kao instrument naplate potraživanja od dužnika nesposobnih da izvršavaju svoje obaveze i za njihovo gašenje, odnosno odstranjivanje sa tržišta. U obzir nisu uzimane posledice koje stečaj reflektuje sve više na socijalne prilike u društvu. Krajem 19. veka i tridesetih godina prošlog veka usled velike depresije, umesto likvidacije stečajnog dužnika kao odgovora na loše ekonomske prilike, javila se ideja reorganizacije stečajnog dužnika koji bi pod određenim uslovima nastavljao sa poslovanjem. Najveći doprinos institucionalizaciji ovog instrumenta, stečajne i uopšte ekonomske politike, dao je Bancruptcy Reform Act donet godine, sa kasnijim izmenama, u Sjedinjenim Američkim Državama. Poglavlje broj 11. ovog zakona reguliše postupak reorganizacije kao ravnopravan postupku stečajne likvidacije koji je regulisan u poglavlju broj 7. Ovaj zakonski akt dao je impuls i primeni i pravnom regulisanju reorganizacije u privrednim sistemima najvećeg broja zemalja. 5 Institut reorganizacije stečajnog dužnika kao mera kojom se sprečava njegovo bankrotstvo i gašenje, uveden je krajem 70-tih godina 20. veka u Sjedinjenim Američkim Državama. Suština je u tome da se primenom različitih mera očuva kontinuitet poslovanja, a sa druge strane da poverioci naplate svoja potraživanja, i time istovremeno ispune dva cilja: očuvanje finasijske discipline kroz sigurnost naplate potraživanja (koja može ići putem likvidacije stečajnog dužnika ili kroz proces reorganizacije) i sprečavanje daljeg propadanja privrednih subjekata za koje se zaključi da ih je moguće sačuvati, odnosno da imaju perspektivu i svrhu daljeg postojanja. Već neko vreme u međunarodnim okvirima i domaćem zakonodavstvu Republike Srbije, izmenjen je pristup problemu stečaja. Ekonomski uslovi poslovanja u svetu i Republici Srbiji 4 G17 Institut, Bilten, 2003/40-41, стр Vladimir Malbašić, Reorganizacija kao mera za sprečavanje stečaja-radni materijal, Srpski ekonomski forum, Beograd, jun 2005, str.6. 5

6 znatno su izmenjeni finansijskim krizama, koje su uslovile potrebu za radikalnom reformom stečajne regulative. Inflacija, pad tražnje, rast troškova poslovanja, energetske krize, finansijski lomovi na pojedinim tržištima, otvaranje jednih, a zatvaranje drugih ekonomskih područja, značajan pad kreditne aktivnosti, ubrzanje tehnoloških promena, promene preferencija potrošača i drugi faktori su doprineli da posledično mnogi privredni subjekti nisu više u mogućnosti da servisiraju svoje dugove. Primena zastarele i nefleksibilne stečajne regulative samo je doprinosila produbljivanju krize. Iako je potreba za izmenom propisa o stečaju i njihovom prilagođavanju novim uslovima sagledana odavno a uzroci koji su to zahtevali nisu došli naglo i neočekivano, ceo proces sa institucionalnog aspekta je tekao dosta sporo. 6 Kod nas je reforma stečajnog zakonodavstva bila neophodna kao deo ukupnih privrednih reformi u procesu tranzicije. U zakonodavstvo Republike Srbije reorganizacija je uvedena Zakonom o stečajnom postupku iz godine. Najznačajniji važeći zakoni koji se neposredno tiču stečaja i stečajnog postupka su: Zakon o stečaju ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011, 71/2012 (Odluka Ustavnog suda), 83/2014), Zakon o stečajnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 85/2005), Zakon o javnim agencijama ( Sl. glasnik RS br. 18/05 i 81/05) Zakon o agenciji za licenciranje stečajnih upravnika ( Sl. glasnik RS br. 84/04, 104/2009 i 89/2015) Pored zakona, usvojeni su i pravilnici koji usmeravaju rad stečajnih sudija i stečajnih upravnika. Najznačajnija dva pravilnika, usvojena od strane države su: Pravilnik o utvrđivanju nacionalnih standarda za upravljanje stečajnom masom ( Sl. glasnik br. 13/2010 od 12.marta 2010.godine) Pravilnik o načinu sprovođenja reorganizacije unapred pripremljenim planom reorganizacije i sadržina tog plana ( Sl. glasnik RS, br. 37 od 1. juna godine). Uredba o sadržini, načinu upisa i vođenju registra stečajnih masa ( Sl. glasnik RS, br. 4/2010) Iako je oblast stečajnog prava jasno pravno regulisana, postoje potrebe da se sem zakonima, pravilima i propisima, ova oblast reguliše i zahtevima i principima ponašanja učesnika u postupku stečaja, a posebno stečajnog upravinika. U tom cilju je i donešen etički kodeks, koji sadrži pravila kojih se stečajni upravnik mora pridržavati u toku svog rada. Neke od osnovnih odredaba ovog kodeksa se tiču zaštite prava učesnika, posebno stečajnog dužnika, ali i poverilaca, zatim savesnosti i objektivnosti u radu, i dr. Najteža posledica za stečajnog 6 Vladimir Malbašić, Reorganizacija kao mera za sprečavanje stečaja-radni materijal, Srpski ekonomski forum, Beograd, jun 2005, str.1. 6

7 upravnika, zbog neridržavanja kodeksa u toku stečaja, može biti oduzimanje licence za rad. Odredbe kodeksa su usvojene godine u vidu Kodeksa etike za stečajne upravnike ( Sl. glasnik RS, br. 11/10 od 5. marta godine) Održano predavanje u okviru kusa Krizni menadžment je bazirano na odredbama Zakona o stečaju ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011, 71/2012 (Odluka Ustavnog suda), 83/2014), koji je u primeni: osnovna verzija od godine sa izmenama i dopunama koje su stupile na snagu od godine. 1.3 Cilj stečajnog postupka Stečajni postupak je pravni postupak, uređen posebnim Zakonom, koji nastoji da pomogne preduzećima koja se nalaze u finansijskim problemima i ne mogu da ispunjavanju svoje obaveze, da plate ono što duguju. Stečajni postupak predstavlja sudski postupak, koji je po svojim odlikama dosta specifičan i ne može se izjednačiti ni sa jednim drugim postupkom, ali možemo reći da ima sličnosti sa izvršnim i vanparničnim postupkom. U Srbiji je ova materija posebno regulisana Zakonom o stečaju ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/ dr. zakon, 71/2012 -odluka US i 83/2014). Njime su uređeni uslovi i način pokretanja i sprovođenja stečaja nad pravnim licem. Sam stečaj, kao što je već rečeno, može da se sprovodi bankrotstvom ili reorganizacijom. Razlozi i pretpostavke za pokretanje stečajnog postupku, prema odredbama Zakona postoje ako je neko preduzeće nesposobno za plaćanje, tj. ako protekne određeno vreme u kome dužnik nije u mogućnosti da izvršava svoje obaveze. Pored ovog osnovnog uslova pretpostavke se sastoje u postojanju više od jednog poverioca, prema kojima preduzeće ne izvršava svoje obaveze. Nadalje potrebno je da preduzeće ima dovoljno imovine kojom može namiriti svoje poverioce kao i sam trošak vođenja postupaka. Postupak se pokreće na predlog ovlašćenog lica određenog zakonom. Još jedan od razloga za pokretanje stečajnog postupka je i nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije i ako je plan reorganizacije izdejstvovan na prevaran ili nezakonit način. Sam postupak je hitan i dovodi do prestanka obavljanja redovnih poslovnih aktivnosti preduzeća. Cilj postuka, i njegova osnovna načela, prema ovom Zakonu, usmerena su ka ostarivanju najpovoljnijeg kolektivnog namirenja stečajnih poverilaca ostvarivanjem najveće moguće vrednosti stečajnog dužnika, odnosno najboljem unovčavanju njegove imovine, u što kraćem vremenu i sa što manje troškova, kada druga solucija nije moguća. U drugim situacijama cilj postupka nije samo da se namire poverioci, već kao osnov on ima pomoć posrnulim preduzećima kao još jedan od mogućnosti da reše svoje finansijske probleme, ako počnu da ih rešavaju blagovremeno. 7

8 1.4 Dva pravca stečajnog postupka Pored spescifičnih ciljeva koje sam postupak ima, treba istaći i razlikovanje pravaca u stečajnom postupku. Sam stečaj nam pruža različite pristupe rešavanju problema nesolventnosti i nelikvidnosti. Ranijih godina stečaj se sprovodio samo kroz unovčenje stečajne mase, što je ujedno i predstavljao kraj poslovanja privrednog društva. Tek izmenama zakonskih propisa kojima je sprovedena reforma stečaja i stečajnog postupka uvedene su i druge mogućnosti koje se mogu koristiti prilikom rešavanja odnosa poverilaca prema dužnicima sa finansijskim poteškoćama. Na ovaj način date su mogućnosti dužnicima da na vreme signaliziraju finansijske poteškoće i izbegnu bankrotstvo. Važeće zakonske norme razlikuju dva moguća pravca, dva načina sprovođenja stečaja nad pravnim licem: 1. Bakrotstvo, i 2. Reorganizaciju. Bankrotsvo podrazumeva namirenje poverilaca prodajom celokupne imovine stečajnog dužnika,odnosno stečajnog dužnika kao pravnog lica. Reorganizacija podrazumeva namirenje poverilaca prema usvojenom planu reorganizacije i to redefinisanjem dužničko-poverilačkog odnosa, statusne promene dužnika ili na drugi način predviđen planom. Zakon o stečaju daje primat postupku reorganizacije u odnosu na postupak bankrotstva, dakle ratio legis ( ideja vodilja zakona) je ozdravljenje kroz postupak reorganizacije. Ovakav stav u praksi je zauzeo i Privredni apelacioni sud, koji je ukidao rešenja Privrednog suda o otvaranju postupka stečaja nad dužnicima po čijem predlogu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije poseban postupak koji je u toku, nije okončan, jer sam zakon daje primat reorganizaciji. 1.5 Načela stečaja Načelo zaštite stečajnih poverilaca: Stečaj omogućava kolektivno i srazmerno namirenje stečajnih poverilaca, u skladu sa zakonom. Načelo jednakog tretmana i ravnopravnosti: svim poveriocima se u stečajnom postupku obezbeđuje jednak tretman i ravnopravan položaj poverilaca istog isplatnog reda odnosno iste klase u postupku reorganizacije. Načelo ekonomičnosti: Stečajni postupak se sprovodi tako da omogući ostvarivanje najveće moguće vrednosti imovine stečajnog dužnika i najvećeg mogućeg stepena namirenja poverilaca u što kraćem vremenu i sa što manje troškova. Načelo sudskog sprovođenja postupka: Po otvaranju stečajni postupak sprovodi sud po službenoj dužnosti. Načelo imperativnosti i prekluzivnosti: Stečajni postupak se sprovodi po odredbama ovog zakona, ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Na pitanja koja nisu posebno uređena ovim 8

9 zakonom, shodno se primenjuju odgovarajuće odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak. Propisani rokovi su prekluzivni, ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Načelo hitnosti: Stečajni postupak je hitan. U stečajnom postupku nije dozvoljen zastoj i prekid, (niti vanredni pravni lekovi: revizija i predlog za ponavljanje postupka). Načelo dvostepenosti: Stečajni postupak je dvostepen, osim ako je ovim zakonom isključen pravni lek. Načelo javnosti i informisanosti: Stečajni postupak je javan i svi učesnici u stečajnom postupku imaju pravo na blagovremeni uvid u podatke vezane za sprovođenje postupka, osim podataka koji predstavljaju poslovnu ili službenu tajnu. Zaključak o podacima koji predstavljaju službenu ili poslovnu tajnu donosi stečajni sudija na predlog stečajnog upravnika. *Oglasi, rešenja i drugi akti suda, na dan donošenja, objavljuju se na oglasnoj i elektronskoj oglasnoj tabli suda, a rešenja i drugi akti suda, kada je to propisano ovim zakonom, dostavljaju se i odgovarajućem registru radi javnog objavljivanja na internet strani tog registra ili na drugi način kojim se omogućava da javnost bude upoznata, ukoliko taj registar nema svoju internet stranu.* Svi podnesci stečajnog upravnika i učesnika u postupku sa svim prilozima objavljuju se, odmah po prijemu, na javnom portalu nadležnog privrednog suda ili na drugi način kojim se omogućava da javnost bude upoznata o toku stečajnog postupka, uz poštovanje propisa kojima se uređuje zaštita podataka o ličnosti. Postupanje i donošenje odluka u stečajnom postupku vrši se na osnovu uvida u sve raspoložive informacije. Razlozi otvaranja stečajnog postupka nabrojani u zakonu tiču se solventnosti preduzeća. Dovoljno je da se ostvari jedan od njih da bi se otvorio stečajni postupak. Stečajni razlozi su: 1) trajnija nesposobnost plaćanja postoji ako: pravno lice ne može da odgovori svojim novčanim obavezama u roku od 45 dana od dana dospelosti obaveze ili potpuno obustavi sva plaćanja u neprekidnom trajanju od 30 dana. Postojanje trajnije nesposobnosti plaćanja se pretpostavlja u slučaju kada je predlog za pokretanje stečajnog postupka podneo poverilac koji u sudskom ili poreskom izvršnom postupku sprovedenom u Republici Srbiji nije mogao namiriti svoje novčano potraživanje bilo kojim sredstvom izvršenja. 2) preteća nesposobnost plaćanja postoji ako: pravno lice učini verovatnim da svoje već postojeće novčane obaveze neće moći da ispuni po dospeću. 9

10 3) prezaduženost postoji kada je imovina pravnog lica manja od njegovih obaveza. Ako je stečajni dužnik društvo lica prezaduženost ne postoji ako to društvo ima najmanje jednog ortaka odnosno komplementara koji je fizičko lice. 4) nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije: postoji kada stečajni dužnik ne postupa po planu reorganizacije ili postupa suprotno planu reorganizacije na način kojim se bitno ugrožava sprovođenje plana reorganizacije i ako je plan reorganizacije izdejstvovan na prevaran ili nezakonit način. Stečajni sudija otvara stečajni postupak donošenjem rešenja o otvaranju stečajnog postupak kojim se usvaja predlog za pokretanje stečajnog postupak. On rešenjem može i odbiti predlog za pokretanje stečajnog postupak ukoliko utvrdi da nisu ispunjeni uslovi za njegovo otvaranje. 1.6 Stranke u stečajnom postupku Prema važećim zakonskim normama u našem pravu kao stranke u stečajnom postupku mogu se pojaviti dužnik i poverilac. U ovom svojstvu, prema novom Zakonu, mogu se pojaviti samo pravna lica. Stečajni dužnik je lice nad kojim je otvoren stečajni postupak. Uloga stečajnog dužnika je, u skoro svim stečajnim pravima, određena na taj način što se detaljno definiše ko može biti dužnik, odnosno protiv koga se može pokrenuti stečajni postupa 7. Raniji Zakon predviđao je i mogućnost da se kao dužnik u stečajnom postupku pojavi preduzetnik fizičko lice, ali je novim Zakonom iz ova mogućnost isključena. Stečaj nad fizičkim licima, koji postoji u mnogim stranim zakonodavstvima, nije predviđen važećim Zakonom o stečaju u Srbiji. Pored ovih opštih odredbi u Zakonu je taksativno navedeno i krug lica nad kojima nije moguće sprovesti stečajni postupak, a to su: Republika Srbija; autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave; fondovi ili organizacije obaveznog penzijskog, invalidskog, socijalnog i zdravstvenog osiguranja; pravna lica čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, a koja se isključivo ili pretežno finansiraju kroz ustupljene javne prihode ili iz republičkog budžeta odnosno budžeta autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave; Narodna banka Srbije; Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti i javne agencije. Osim toga, u Zakonu je posebno navedeno da se on ne primenjuje na stečajni postupak banaka i osiguravajućih organizacija, što je uređeno posebnim Zakonima. Pored uslova koja se odnose na subjektevitet dužnika, kao što je napred navedeno, potrebno je da stečajni dužnik ima dovoljno imovine kojom bi se mogao namiriti stečajni postupak. Ako se utvrdi da je imovina stečajnog dužnika manja od visine troškova stečajnog postupka ili da je imovina stečajnog dužnika neznatne vrednosti, stečajni postupak se zaključuje bez odlaganja. Stečajni dužnik stiče svojstvo stranke podnošenjem predloga za pokretanje stečajnog postupka 8. Kao druga stranka u stečajnom postupku javljaju se poverioci. U toku postupka oni se javljaju i u ulozi ogana, u okvire skupštine poverilaca i odbora poverilaca, o čemu će naknadno biti reči. 7 Jovanović Zattila М., Čolović V., Stečajno pravo, Dosije, str 8 Zakon o stečaju ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/ dr. zakon, 71/ odluka US i 83/2014) 10

11 U zavisnosti od potraživanja razlikujemo tri grupe poverioca: stečajni poverioci, razlučni poverioci i izlučni poverioci. Stečajni poverilac je lice koje na dan pokretanja stečajnog postupka ima neobezbeđeno potraživanje prema stečajnom dužniku 9. Svojstvo stranke u postupku stiču podnošenjem prijave potraživanja. U slučaju da lice koje ima potraživanje prema stečajnom dužnika, a ne podnese prijavu potraživanja, ne smatra se sečajnim poveriocem i nema nikakva prava u stečajnom postupku. Razlučni poverioci su poverioci koji imaju založno pravo, zakonsko pravo zadržavanja ili pravo namirenja na stvarima i pravima o kojima se vode javne knjige ili registri i imaju pravo na prvenstvo namirenja iz sredstava ostvarenih prodajom imovine, odnosno naplate potraživanja na kojoj su stekli to pravo Razlučni poverioci nisu stečajni poverioci. Oni imaju pravo prvenstva namirenja iz sredstava ostvarenih prodajom imovine stečajnog dužnika u postupku, do visine vrednosti te imovine. Razlučni poverilac prema stečajnom dužniku ima potraživanje koje je obezbeđeno hipotekom ili zalogom na imovini stečajnog dužnika ili zakonsko pravo zadržavanja ili pravo namirenja na svarima i pravima o kojima se vode javne knjige ili registri i ima pravo na prvenstveno namirenje iz sredstava ostvarenih prodajom imovine, odnosno naplate potraživanja, na kojoj, odnosno na kome je stekao to pravo 11. U slučaju da potraživanje razlučnih poverioca veće od ovih sredstava da bi ostvarili namirenje razlike tih iznosa učestvuju u postupku kao stečajni poverioci. U odnosu na njih postavlja se jedno bitno ograničenje u zakonu koje se tiče vremena sticanja razlučnih prava koja su potrebna da su stečena više od 60 dana pre dana otvaranja stečajnog postupka, ukoliko su stečena ranije prestaju da važe i takvi poverioci se ne smatraju razlučnim poveriocima. Izlučni poverilac je lice koje, na osnovu svog stvarnog ili ličnog prava, ima pravo da traži da se određena stvar izdvoji iz stečajne mase. 12 Kao i razlučni poverilac on ne spada u stečajne poverioce. Prema odredbama zakona on svoja potraživanja ostvariti u svim sudskim postupcija. 1.7 Isplatni redovi Zakonom o stečajnom postupku propisuje redosled namirenja stečajnih poverilaca, svrstavajući ih u isplatne redove. Zakonom su ustanovljena četiri isplatna reda. Prvo se namiruju poverioci višeg isplatnog reda. Tek celokupnim namirenjem poverioca višeg isplatnog reda, poverioci nižeg isplatnog reda stiču uslove za namirenje, srazmerno vrednosti svog potražiivanja, ukoliko nema vrednosti za namirenje celog potraživanja. U prvi isplatni red spadaju: neisplaćene neto zarade u visini min.zaposlenih i biv. zap. za poslednjih godinu dana pre otvaranja stečaja sa kamatom od dospeća do otvaranja stečaja 9 Zakon o stečaju ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/ dr. zakon, 71/ odluka US i 83/2014) 10 Zakon o stečaju ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/ dr. zakon, 71/ odluka US i 83/ V. Kozar, Komentar zakona o stečaju, Poslovni biro, str 12 Zakon o stečaju ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/ dr. zakon, 71/ odluka US i 83/2014) 11

12 neplaćeni doprinosi PIO za posl. 2 godine pre otvaranja stečaja prema propisima na najnižu osnovicu potraživanja prema privr. Društvima na osnovu zaključenih ugovora čiji su predmet PIO za prethodne 2. god pre otvaranja stečaja, takođe u visini za najnižu osnovicu U drugom isplatnom redu obuhvaćena su potraživanja po osnovu svih javnih prihoda dospelih u poslednja tri meseca pre otvaranja stečajnog postupka osim doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih Svi ostali stečajni poverioci, koji imaju potraživanje prema stečajnom dužniku, svrstani su u treći isplatni red. U četvrti ispaltni red spadaju potraživanja nastala dve godine pre dana otvaranja stečajnog poostupka po osnovu zajmova, kao i drugih pravnih radnji koje u ekonomsko pogledu odgovaraju odobravanju zajmova. REDOSLED NAMIRENjA: Prioritetno se namiruju: Troškovi stečajnog postupka Obaveze stečajne mase PRAVILO 1: stečajni poverioci nižeg isplatnog reda namiruju se tek po namirenju poverilaca višeg isplatnog reda. Pravilo 2: Stečajni poverioci istog isplatnog reda namiruju se srazmerno visini svojih potraživanja. 1.8 Organi u stečajnom postupku Samo sprovođenje stečajnog postupka zahteva postojanje različitih organa koji u skladu sa zakonom definisanim pravima i dužnostima, učestvuju u njegovom sprovođenju. Pozitivni propisi predvideli su postojanje četiri organa i to : stečajnog sudiju, stečajnog upravnika, skupštinu poverilaca i odbor poverilaca. Raniji zakon predviđao je postojanje i stečajnog veća, kao najvišeg organa u stečajnom postupku, ali je izmenam iz ovaj organ ukinut, a njegova ovlašćenja u najvoćoj meri prenesena su na stečajnog sudiju. Stečajni sudija Stečajni sudija predstavlja ključni organ stečajnog postupka. To je sudski organ, koji vodi celokupni stečajni postupak i nadležan je za sva pitanja u vezi sa postupkom. Njegova ovlašćena definisana su zakonom. U stečajnom postupku on: odlučuje o pokretanju prethodnog stečajnog 12

13 postupka; utvrđuje postojanje stečajnog razloga i odlučuje o otvaranju stečajnog postupka; imenuje i razrešava stečajnog upravnika; odobrava troškove stečajnog postupka i obaveze stečajne mase pre njihove isplate; određuje iznos preliminarne i konačne naknade troškova i nagrade stečajnog upravnika; odlučuje o primedbama na radnje stečajnog upravnika; razmatra predlog plana reorganizacije i održava ročište za razmatranje predloga plana reorganizacije ili odbacuje predlog plana reorganizacije; potvrđuje usvajanje plana reorganizacije ili konstatuje da plan reorganizacije nije usvojen; donosi rešenje o glavnoj deobi stečajne mase; donosi druge odluke i preduzima druge radnje određene Zakonom o stečaju 13. Skupština poverilaca Skuština poverilaca je organ koji čine svi stečajni poverioci, a formira se na prvom poverilačkom ročištu. Samo formiranje organa vodjeno je idejom da se poveriocima, u postupku sprovođenja stečaja omogući značajnije učešće u odlučivanju 14. Skupštinu čine svi poverioci nezavisno od toga da li su do dana održavanja skupštine podneli prijavu potraživanja. U njoj učestvuju i razlučni poverioci ali samo do visine potraživanja za koje se pojavljuju kao stečajni poverioci. Na prvoj sednici, koja može biti zakazana ili na predlog stečajnog upravnika, ili na predlog stečajnih poverilaca čija su ukupna potraživanja veća od 20% od ukupnog iznosa potraživanja svih stečajnih poverilaca, bira se predsednik skupštine kao i članovi odbora poverilaca. Na skupštini se glasa srazmerno visini potraživanja, a odluke donose dvotrećinskom većinom glasova prisutnih poverilaca, osim u slučaju glasanja o bankrotstvu na prvom poverilačkom ročištu. Ako broj stečajnih poverilaca nije veći od 5, skupština poverilaca ima položaj odbora poverilaca gde se glasa srazmerno visini potraživanja. Skupština poverilaca: donosi odluku o bankrotstvu stečajnog dužnika; bira i opoziva predsednika skupštine poverilaca i odbor poverilaca; razmatra izveštaje stečajnog upravnika o toku stečajnog postupka i o stanju stečajne mase; razmatra izveštaje odbora poverilaca i vrši druge poslove određene zakonom Odbor poverilaca Odbor poverilaca bira skupština poverilaca na prvom poverilačkom ročištu, iz redova stečajnih poverioca, bez obzira na visinu potraživanja. Ona odlučuje i o broju članova odbora, koji ne može biti veći od devet članova, i uvek mora biti neparan. Članovi odbora poverioca biraju predsednika. Ukloliko neko od članova odbora poverioca ne izvršava obaveze predviđene zakonom može biti razrešen od strane skupštine poverilaca ili od strane stečajnog sudije. Odluka odbora poverilaca se smatra donetom kada je za tu odluku glasalo više od polovine svih članova odbora poverilaca. U odboru poverilaca se glasa po principu jedan čovek jedan glas, a ne srazmerno visini potraživanja kao na skupštini poverilaca Zakon o stečaju ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/ dr. zakon, 71/ odluka US i 83/2014) 14 Jovanović Zattila М., Čolović V., Stečajno pravo, Dosije, str 15 Zakon o stečaju ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/ dr. zakon, 71/ odluka US i 83/2014) 16 V. Kozar, Komentar zakona o stečaju, Poslovni biro, str 13

14 Osnovna uloga odbora poverilaca je da nadgleda aktivnosti u stečajnom postupku i donosi odgovoarajuće prigovore, kada je to predviđeno zakonom, na svaki postupak koji bi imao negativne posledice na prava svih stečajnih poverilaca. Odbor poverilaca: daje mišljenje stečajnom upravniku o načinu unovčenja imovine, ukoliko se prodaja ne vrši javnim nadmetanjem, i daje saglasnost u vezi sa radnjama od izuzetnog značaja, u skladu sa zakonom; daje mišljenje o nastavljanju započetih poslova stečajnog dužnika; razmatra izveštaje stečajnog upravnika o toku stečajnog postupka i o stanju stečajne mase; daje saglasnost na završni račun stečajnog dužnika; pregleda i o svom trošku pribavlja fotokopije iz celokupne dokumentacije; izveštava skupštinu poverilaca o svom radu na zahtev skupštine poverilaca; vrši i druge poslove propisane zakonom. Odbor poverilaca ima pravo: na podnošenje pismenih primedaba stečajnom sudiji na rad stečajnog upravnika; na podnošenje žalbe na rešenja stečajnog sudije, kada je žalba dozvoljena; uvida u zapisnike, nalaze veštaka i druga akta koja se nalaze u stečajnom predmetu; davanja mišljenja o priznavanju opravdanih manjkova utvrđenih prilikom inventarisanja; predlaganja razrešenja postojećeg stečajnog upravnika i predlaganja imenovanja novog; izjašnjavanja o visini konačne nagrade stečajnom upravniku Stečajni upravnik Pored stečajnog sudije jedan od ključnih organa stečajnog postupka, od koga u najvećoj meri zavisi efikasnost stečajnog postupka,je stečajni upravnik. Njegova uloga u celom stečajnom postupku je veoma značajna i obuhvata veliki delokrug poslova, ona bi se mogla poistoveti sa ulogom menadžera kod poslovanja privrednih društava. Od njegovog rukovođenja u mnogome zavisi uspeh samog namirenja poverilaca. Zakonskim normama položaj stečajnog upravnika, njihovo imenovanje i razrešenje, delokrug poslova koje su mu povereni i odvornost za njihovo obavljanje detaljno su uređeni. Uslovi za licenciranje stečejnih upravnika, na osnovu koje ostvaruju mogućnost obavljanja poslova stečajnog upravnika, izdaje ovlašćena organizacija Agencija za licenciranje stečajnih upravnika. Sami uslovi visoko su postavljeni te se traži se da je lice: 1) državljanin Republike Srbije; 2) da ima poslovnu sposobnost; 3) stečeno visoko obrazovanje na studijama drugog stepena (diplome akademske studije - master,specijalističke akademske studije, specijalističke strukovne studije), odnosno u osnovnom trajanju odnajmanje četiri godine; 4) tri godine radnog iskustva sa visokom stručnom spremom ili tri godine radnog iskustva na sprovođenju stečajnih postupaka; 5) položen stručni ispit za dobijanje licence; 6) i da je dostojno poverenja za obavljanje poslova stečajnog upravnika. 17 Zakon o stečaju ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/ dr. zakon, 71/ odluka US i 83/2014) 14

15 Za stečajnog upravnika trebao bi biti imanovan neko izrazito strčan nepristrasan i dostojan vršenja svoje funkcije. Pored uslova u Zakonu su taksativno su navedeni i razlozi zbog kojih neko lice ne može biti biran za stečajnog upravnika. Stečajni upravnik ne može biti lice koje je: 1) u pritvoru, za vreme trajanja pritvora, ili protiv koga je po službenoj dužnosti pokrenut krivični postupak, kao i lice koje je pravnosnažno osuđeno za krivično delo protiv privrede, protiv pravnog saobraćaja, protiv službene dužnosti, kao i za delo za koje je zaprećena kazna preko pet godina zatvora ili koje ga čini nedostojnim za obavljanje poslova stečajnog upravnika; 2) srodnik po krvi u pravoj liniji bez obzira na stepen ili u pobočnoj liniji do četvrtog stepena srodstva, srodnik po tazbini do drugog stepena srodstva ili bračni drug stečajnog sudije, odnosno direktora, vlasnika ili člana organa upravljanja stečajnog dužnika ili lica povezanog sa stečajnim dužnikom, u smislu ovog zakona; 3) solidarni dužnik sa stečajnim dužnikom ili licem povezanim sa stečajnim dužnikom, u smislu ovog zakona; 4) bilo direktor, vlasnik ili član organa upravljanja ili nadzornog organa stečajnog dužnika ili lica povezanog sa stečajnim dužnikom, u smislu ovog zakona u poslednje dve godine pre otvaranja stečajnog postupka; 5) bilo zaposleno kod stečajnog dužnika ili lica povezanog sa stečajnim dužnikom, u smislu ovog zakona u poslednje dve godine pre otvaranja stečajnog postupka; 6) poverilac stečajnog dužnika ili lica povezanog sa stečajnim dužnikom, u smislu ovog zakona ili je kod takvog lica bilo zaposleno u poslednjih šest meseci pre otvaranja stečajnog postupka; 7) dužnik stečajnog dužnika ili lica povezanog sa stečajnim dužnikom, u smislu ovog zakona ili je kod takvog lica bilo zaposleno u poslednjih šest meseci pre otvaranja stečajnog postupka; 8) preduzetnik koji se bavi delatnošću koja je konkurentska delatnosti stečajnog dužnika, lice zaposleno kod tog preduzetnika, kao i lice koje bi imenovanjem za stečajnog upravnika bilo u sukobu interesa u odnosu na stečajnog dužnika; 9) radilo kao savetnik stečajnog dužnika ili lica povezanog sa stečajnim dužnikom, u smislu ovog zakona u poslovima vezanim za imovinu stečajnog dužnika ili lica povezanog sa stečajnim dužnikom, u smislu ovog zakona u poslednje dve godine pre otvaranja stečajnog postupka. Ranijih godina izbor stečajnih upravnika poveravan je stečajnim sudijama. U stranoj praksi, što je rezultiralo i promenama u našem Zakonu, izbor stečajnog upravnika, kome se poverava vođenje jednog stečajnog postupka, vrši se metodom slučajnog odabira sa liste licenciranih upravika koju vodi Agenija za licenciranje stečajnih upravnika. Stečajni upravnik imenuje se rešenjem o pokretanju stečajnog postupka ili rešenjem o pokretanju prethodnog stečajnog postupka. Stečajni upravnik se stara o imovini stečajnog dužnika, evidentira je i prikuplja, njome rukovodi unovčavanjem stvari koje ulaze u stečajnu masu. On je organ koji ispituje i utvrđuje potraživanja poverilaca i preduzima određene rednje u vezi sa raspodelom novčanih sredstava 15

16 među poveriocima. Na njega se prenose prava i dužnosti organa upravljanja dužnika. On rukovodi poslovima dužnika i zastupa ga. Stečajni upravnik je neposredno odgovoran svakom učesniku za štetu koju mu nanese namerno ili grubom nepažnjom. Za pričinjenu štetu odgovara svojom ličnom imovinom. Tokom obavljanja svojih dužnosti dužan je da podnosi mesečne izveštaje drugim licima u postupku (stečajnom sudiji, odboru poverioca, Agenciji). On može biti smenjen na predlog stečajnog sudije i odbora poverilaca ukoliko svoju dužnost ne obavlja korektno. U praksi sam položaj stečajnog upravnika nije zavidan, u velikom broju slučajeva oni nailaze na razna ometanja u svom radu. S obzirom na samu ulogu i ovlaćena u postupku, stečajni upravnici su prilikom obavljanja svojih poslova često izloženi velikim pritiscima, od svih stranaka u postupku. Neretko se dešavalo da sami upravnici budu meta fizičkih napada, ili da su izloženi raznim drugim neprijatnostima. Iz tih razloga zakonodavstvo im je priznalo status službenog lica i na taj način omogućilo pravo na krivično-pravnu zaštitu. 1.9 Faze stečajnog postupka Uočavanje krize u poslovanju preduzeća, jedan je od prvih koraka ka stečaju. U našem pravnom sistemu tok postupak ne razlikuje se mnogo ni kod bankrotstva ni kod reorganizacije, sve do momenta podnošenja plana reorganizacije. U novo vreme uveden je još jedan institut koji takođe predstavlja reorganizaciju ali predloženu od strane dužnika, a to je podnošenja Unapred pripremljenjog plana reorganizacije (u nastavku:uppr), te kod njega postoji razlika koja se tiče toka postupka. Kod njega, za razliku od bankrotstva i reorganizacije, sam postupak stečaja se otvara i zaključuje usvajanjem UPPR-a već u toku predhodnog stečajnog postupka, na kom se utvrđuje da li ima uslova za stečaj. Detaljnije o UPPR-u, izložiću u nastavku. Stečajni postupak pokreće se na predlog poverioca ili stečajnog dužnika, čime započinje prva faza stečajnog postupka: prethodni stečajni postupak. Tokom ove faze potrebno je da podnosilac predloga dokaže postojanje stečajnog razloga, nakon čega se donosi rešenje o pokretanju stečajnog postupka, bankrotstvom ili reorganizacijom. U tom smislu uloga stečajnog upravnika u ovoj fazi postupka je ključna, jer on pripremajući izveštaj o ekonomskofinansijskom položaju dužnika, može da utiče na poverioce da li će se u daljem toku postupka opredeliti za jednu ili drugu mogućnost. Ova, kao i druge faze postupka su hitne, i može trajati najduže 30 dana. U toku ovog perioda mogu se ograničiti prava dužnika u vezi sa obavljanjem tekućih poslova i odrediti obustave isplate sa njegovog računa, zabrana raspolaganja imovinom dužnika i druge radnje kojima se obezbeđuje imovina stečajnog dužnika. 16

17 1.10 Mere obezbeđenja u prethodnom stečajnom postupku MERE OBEZBEĐENjA: Stečajni sudija rešenjem o pokretanju prethodnog stečajnog postupka po službenoj dužnosti ili na predlog podnosioca predloga, može odrediti mere obezbeđenja radi sprečavanja promene imovinskog položaja stečajnog dužnika, odnosno uništavanja poslovne dokumentacije, ako postoji opasnost (ceni stečajni sudija uzimajući u obzir i najniži stepen opasnosti) da će stečajni dužnik otuđiti imovinu 17

18 odnosno uništiti dokumentaciju do otvaranja stečajnog postupka. Sudiji su na raspolaganju sledeće mere propisane čl. 62 ZOS: imenovanje privremenog stečajnog upravnika koji će preuzeti sva ili deo ovlašćenja organa stečajnog dužnika; PRIVREMENI STEČAJNI UPRAVNIK: Lice koje može biti imenovano za stečajnog upravnika, obavlja poslove isključivo u prethodnom st. postupku i to poslove koje mu stečajni sudija odredi rešenjem i dostavlja poseban izveštaj stečajnom sudiji o sa podacima o ekonomsko-finansijskom stanju stečajnog dužnika i rezultatima rada u prethodnom stečajnom postupku. zabrana isplate sa računa stečajnog dužnika bez saglasnosti stečajnog sudije ili privremenog stečajnog upravnika; zabrana raspolaganja imovinom stečajnog dužnika ili ograničenje da stečajni dužnik može raspolagati svojom imovinom samo uz prethodno pribavljenu saglasnost stečajnog sudije ili privremenog stečajnog upravnika; zabrana ili privremeno odlaganje sprovođenja izvršenja prema stečajnom dužniku, uključujući i zabranu ili privremeno odlaganje koje se odnosi na ostvarivanje prava razlučnih i založnih poverilaca. Mere obezbeđenja traju do okončanja prethodnog stečajnog postupka i i stečajni sudija ih može u bilo koje doba usloviti ili ukinuti Otvaranje stečajnog postupka bez vođenja prethodnog stečajnog postupka Stečajni sudija otvara stečajni postupak bez vođenja prethodnog stečajnog postupka: 1) ako stečajni dužnik podnese predlog za pokretanje stečajnog postupka sa potrebnim ispravama i prilozima; 2) ako poverilac podnese predlog za pokretanje stečajnog postupka, a stečajni dužnik prizna postojanje stečajnog razloga; 3) u slučaju pretpostavke trajnije nesposobnosti plaćanja iz člana 12. ovog zakona (trajnija nesposobnosti plaćanja se pretpostavlja u slučaju kada je predlog za pokretanje stečajnog postupka podneo poverilac koji u sudskom ili poreskom izvršnom postupku sprovedenom u Republici Srbiji nije mogao namiriti svoje novčano potraživanje Nakon otvaranja stečajnog postupka nastupa druga faza postupka koja je posebno značajna za položaj stečajnog dužnika i njegove poverioce. Rešenje o pokretanju stečajnog postupka mora se dostaviti stečajnom dužniku, predlagaču, organizaciji koja sprovodi prinudnu naplatu, registru privrednih subjekata, drugim registrima i licima za koje sud proceni da za tim postoji potreba. 18

19 Glavni tok postupka kao posebna faza čini veliki broj radnji kao što su : prijavljivanje potraživanja poverilaca sa dokazima, ispitivanje i utvrđivanje prijavljenih potraživanja na posebnom ročištu, osporavanje pojedinih potraživanja i upućivanje na parnični, upravni ili neki drugi postupak radi dokazivanja, prikupljanje i unovčavanje imovine dužnika u cilju obrazovanja stečajne mase, deoba stečajne mase radi namirenja poverilaca, zaključivanje stečajnog postupka i brisanje stečajnog dužnika iz sudskog registra 18. Slika 1 Stečajni postupak po zakonu o stečaju 18 Jovanović Zattila М., Čolović V., Stečajno pravo, Dosije, str 19

20 Žalba protiv rešenja o otvaranju stečajnog postupka Protiv rešenja o otvaranju postupka stečaja se može izjaviti žalba sudu višeg stepena preko prvostepenog suda u roku od osam dana od dana objavljivanja rešenja na oglasnoj tabli suda, odnosno od dana dostavljanja rešenja učesnicima u postupku, ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Rešenje po žalbi donosi se najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema žalbe u sudu višeg stepena. Žalba protiv rešenja NEMA SUSPENZIVNO DEJSTVO: ne zadržava izvršenje rešenja, ako ovim zakonom nije drugačije određeno. (negativan primer članak Srpska fabrika stekla Paraćin) Posledice otvaranja stečajnog postupka Rešenje o otvaranju stečajnog postupka je konstitutivnog karaktera i proizvodi pravne posledice po stečajnog dužnika, poverioce i treća lica, te se oglas o otvaranju stečajnog postupka objavljuje na oglasnoj i elektronskoj oglasnoj tabli suda, u Službenom glasniku, u jednom dnevnom visokotiražnom listu,koji se distribuira na teritoriji cele zemlje a po potrebi i u drugim sredstvima javnog informisanja. Rešenje o otvaranju stečajnog postupka proizvodi pravno dejstvo od dana objavljivanja na oglasnoj tabli suda. Danom pokretanja stečajnog postupka: 1. prestaju prava direktora, zastupnika i punomoćnika, kao i organa upravljanja i nadzornih organa stečajnog dužnika i ta prava prelaze na stečajnog upravnika; 2. stečajni upravnik otkazuje radni odnos zaposlenima; 3. uz poslovno ime stečajnog dužnika, pri potpisivanju, dodaje se oznaka "u stečaju", sa naznačenjem novog računa preko kojeg se vrši poslovanje stečajnog dužnika; 4. potraživanja poverilaca prema stečajnom dužniku, koja nisu dospela, smatraju se dospelim; 5. davalac finansijskog lizinga stiče pravo da traži izlučenje predmeta lizinga iz stečajne mase; 6. prekidaju se svi tekući postupci sudskog prinudnog izvršenja u odnosu na stečajnog dužnika; 7. stečajni upravnik odlučuje o materijalnopravnim obavezama koje je stečajni dužnik preuzeo pre pokretanja stečajnog postupka; 8. pokretanjem stečajnog postupka u knjigovodstvenom smislu smatra se da je počela nova poslovna godina; 9. stečaj se beleži u odgovarajući registar nepokretnosti. Od tog momenta stečajni upravnik preuzima aktivnu ulogu u postupku stečaja, a prestaju dotadašnja prava direktora, zastupnika, punomoćnika, organa upravljanja i nadzornih organa stečajnog dužnika. Na osnovu Zakona o stečaju, nacionalnih standarda za upravljanje stečajnom masom, Kodeksa etike stečajnih upravnika, kao i drugih propisa, stečajni upravnik stiče određena prava i obaveze, ali i veliku odgovornost u cilju zaštite imovine stečajnog dužnika, njenog unovčenja i namirenja poverilaca. Rešenje o otvaranju postupka stečaja stečajni sudija dostavlja Registru privrednih subjekata, koji po službenoj dužnosti vrši zabeležbu rešenja, a stečajni upravnik podnosi APR-u prijavu za upis promene podataka tako da se: poslovnom imenu stečajnog dužnika dodaje oznaka: -u stečaju, brišu dosadašnji organi stečajnog dužnika (direktori, zastupnici, prokuristi, članovi 20

21 izvršnog i nadzornog odbora) i umesto njih se kao zakonski zastupnik upisuje stečajni upravnik, svojom funkcijom, imenom i prezimenom, JMBG i adresom. Основни подаци Пословно Име: ХОЛДИНГ КОРПОРАЦИЈА КОМГРАП АКЦИОНАРСКО ДРУШТВО, БЕОГРАД (ВРАЧАР) - У СТЕЧАЈУ Статус: Привредно друштво у стечајном поступку Матични број: Правна форма: Акционарско друштво Седиште: Општина: Београд-Врачар Место: Београд-Врачар Улица и број: Булевар Краља Александра 70 Датум оснивања: ПИБ: Физичка лица Име Презиме: Новак Стајић Јмбг/Лични број: Функција: стечајни управник Самостално заступа: Да Registracija i publikovanje podataka od značaja za pravni promet o otvaranju postupka stečaja Registru privrednih subjekata APR 2 Poslovi stečajnog upravnika Poslove koje stečajni upravnik obavlja u postupku stečaja su mnogobrojni, ali se mogu podeliti u određene faze, sa naglaskom na to da mnoge poslove stečajni upravnik obavlja tokom celog stečajnog postupka, te se pojedini od njih i ne mogu svrstati u faze. preuzimanje stečajne mase i izrada izveštaja o ekonomsko finansijskom položaju stečajnog dužnika. Po otvaranju stečajnog postupka stečajni upravnik ulazi u posed stečajnog dužnika i preuzima kontrolu nad celokupnom imovinom u cilju njene zaštite i sprečavanja otuđenja. Zato je veoma bitno da pristupi popisu imovine u što kraćem roku kako bi imao evidenciju radi lakšeg upravljanja i kontrole, kao i da izvrši procenu kako bi posedovao informacije o njenoj vrednosti. Prilikom popisa, ukoliko stečajni upravnik utvrdi da se određene stvari nalaze kod trećih lica, mora preduzeti mere, odnosno pokrenuti postupak za povraćaj predmetne imovine u stečajnu masu podnošenjem zahteva stečajnom sudiji koji donosi rešenje i sprovodi postupak na osnovu člana 105 Zakona o stečaju. Stečajni upravnik u zahtevu mora navesti od koga se stvari potražuju i da tačno navede o kojima se stvarima radi, a ukoliko treće lice nakon donošenja rešenja od strane stečajnog sudije i dalje odbija predaju stvari, stečajni sudija donosi zaključak o sprovođenju izvršenja. Od navedene situacije moramo razlikovati situacije kada se u momentu otvaranja stečajnog postupka neka stvar nalazi kod trećeg lica na osnovu nekog pravnog posla kada će stečajni upravnik imati mogućnost da vrši pobijanje pravnih radnji ako su za to ispunjeni uslovi. Takođe u situaciji kada je treće lice nakon otvaranja stečaja oduzelo neku stvar iz stečajne mase, stečajni upravnik ima mogućnost da istu potražuje tužbom za smetanje poseda ili tužbom za povraćaj stvari. Takođe je bitno u ovoj fazi da stečajni upravnik uz saglasnost stečajnog sudije osigura imovinu stečajnog dužnika zaključujući ugovor sa osiguravajućim društvom. Stečajni upravnik je dužan da sudu i odboru poverilaca najkasnije 21

22 pet dana pre održavanja poverilačkog ročišta dostavi početni bilans sa izveštajem o ekonomsko finansijskom položaju stečajnog dužnika kao i procenom mogućnosti reorganizacije. Primer: Dopis stečajnog upravnika poslovodstvu dužnika: 22

23 .. Ispitivanje podnetih prijava potraživanja koja predstavlja i jednu od najznačajnijih faza s obzirom da se stvaraju uslovi na strani poverilaca da pokreću parnične postupke radi ostvarivanja potraživanja. Sadržina prijava potraživanja je određena članom 111 Zakona o stečaju. Stečajni sudija u rešenju o otvaranju stečajnog postupka navodi rok za podnošenje prijava potraživanja, ali Zakon određuje krajnji tok od 120 dana od dana objavljivanja oglasa o otvaranju stečajnog postupka u Službenom glasniku Republike Srbije nakon čega nastupa prekluzija te se prijave potraživanja podnete nakon tog roka odbacuju kao neblagovremene. Prijave potraživanja podnete nakon roka koji je određen rešenjem ( sudskog roka), ali pre isteka zakonskog roka od 120 dana se ispituju na dopunskom ispitnom ročištu čije troškove održavanja snose poverioci koji su podneli predmetne prijave. Članom 11 stav 1 Zakona o stečaju je propisano da se prijave potraživanja podnose sudu. 23