PRAVILA ASCG 2013

Транскрипт

1

2 PRAVILA ZA ATLETSKA TAKMIČENJA Prevod iz IAAF Competiton Rules Podgorica, novembar

3 U v o d Poslednje štampano izdanje Pravila za atletska takmičenja, kao prevod Pravila Svetske asocijacije atletskih federacija IAAF, objavljeno je januara 2009 godine u organizaciji AS Srbije. Međunarodna atletska federacija na svom 48. Kongresu održanom u Daegu,Koreja, u avgustu 2011 godine donela je brojne dopune i izmene atletskih Pravila. Savet IAAF je krajem 2012 godine doneo odluku o izmeni člana 230 (takmičarsko hodanje) i člana 261 (discipline u kojima se priznaju svetski rekordi trka na putu), sa važnošću od 1 septembra 2012 godine. Atletski savez Srbije na osnovu poslednjeg izdanja Pravila IAAF koji se odnosi na period godina, izdaje prečišćen tekst Pravila za atletska takmičenja kojem se ASCG zahvaljuje, jer nam je ustupio izdanje prevoda ovih pravila. Poznavanje i poštovanje ovih pravila neophodno je za odvijanje atletskog sporta i sprovođenje takmičarskog programa ASCG. Zato je potrebno da se sa pravilima detaljno upoznaju sva službena lica, sudije, treneri i atletičari. Izdanje ovih Pravila pada u godini kada Međunarodna atletska federacija slavi 100 godina od svog osnivanja 1912 godine, pa se i mi na ovaj način pridružujemo obeležavanju ovog značajnog jubileja. 3

4 NAPOMENA Tekst Pravila za atletska takmičenja Atletskog saveza Crne Gore je prevedeni u uređeni tekst Takmičarskih pravila IAAF za period godine. Brojevi članova su indentični sa članovima u Pravilima IAAF radi lakše uporedivosti u slučaju potrebe. Posebnu važnost u ovom izdanju Pravila ima medicinski deo dodat uz poglavlje o dopingu, kao i priznavanje svetskih juniorskih rekorda u dvorani.kompletan sadržaj važećih Pravila IAAF sadrži: Poglavlje 1- Međunarodna takmičnja Poglavlje 2- Pravo nastupa Poglavlje 3- Doping kontrola i medicinska Pravila Poglavlje 4- Rešavanje sporova Poglavlje 5- Tehnička pravila Za ovu priliku priređena su poglavlja 1, 2 i 5 koja su od suštinskog značaja za odvijanje atletskih takmičenja kao i za učešće naših atletičara na takmičenjima u zemlji i inostranstvu. Za poglavlja 3 i 4 zainteresovani se mogu informisati u kancelariji ASCG. U tekstu novih Pravila nisu naznačene izmene i dopune (bordura), već je tekst potpuno čist. Zainteresovani koji žele da se upoznaju šta se u pravilima promenilo to mogu da vide na sajtu ASCG. Ovo izdanje Pravila važi za period godina sa važnošću od 1 novembra 2011 godine. 4

5 OSNOVNI POJMOVI Kontinent Geografski region koji uključuje sve države i teritorije koje ulaze u sastav jedne od šest kontinentalnih asocijacija. Kontinentalna asocijacija Kontinentalna asocijacija IAAF odgovara za popularizaciju lake atletike na jednom od šest kontinenata na koje su nacionalne federacije podeljene po statutu. Predstavnik takmičara Čovek koji ima odgovarajuća ovlašćenja i koji je registrovan kao predstavnik takmičara u skladu sa Odredbama IAAF za predstavnika takmičara. Odredbe za predstavnika takmičara Odredbe IAAF za predstavnika takmičara koje povremeno može da utvrđuje Savet. Lica koja opslužuju takmičare Bilo koji trener, menadžer, predstavnik takmičara, agent, lica koja opslužuju neki tim, službeno lice, medicinsko ili para medicinsko osoblje, roditelj ili bilo koje drugo lice, koje radi sa takmičarom, opslužuje takmičara, pomaže mu da se priprema ili učestvuje u atletskom takmičenju. Laka atletika Takmičenja na stadionu, trčanje na putu, takmičarsko hodanje, kros i trčanje u brdima. CAS Arbitražni sportski sud u Lozani. 5

6 Državljanin Državljanin koji ima zakonsko državljanstvo neke države ili, ako se radi o teritoriji, zakonsko državljanstvo države čiji je deo ta teritorija i odgovarajući zakonski status na toj teritoriji u skladu sa važećim zakonima. Državljanstvo Zakonsko državljanstvo neke države ili, ako se radi o teritoriji, zakonsko državljanstvo države čiji je deo ta teritorija i odgovarajući zakonski status na toj teritoriji u skladu sa važećim pravnim normama. Klub Klub ili atletsko društvo koje je direktno ili preko neke organizacije učlanjeno u nacionalnu federaciju IAAF u skladu s propisima te nacionalne federacije. Komisija Komisija IAAF, koju je po statutu imenovao Savet. Statut Statut IAAF. Savjet Savet IAAF. Država Geografsko područje sa samostalnim upravljanjem priznato kao nezavisna država u skladu s međunarodnim zakonodavstvom i međunarodnim rukovodećim organima. IAAF Međunarodna asocijacija atletskih federacija. Međunarodna takmičenja Bilo koje od međunarodnih takmičenja navedenih u Poglavlju 1.1 ovih Pravila. 6

7 Međunarodna takmičenja po pozivu Atletska takmičenja u kojima takmičari koji predstavljaju dve ili više Nacionalnih federacija članica IAAF učestvuju na poziv organizatora takmičenja. Takmičar međunarodnog ranga Takmičar koji je uključen u grupu registrovanih takmičara za izvođenje testova van takmičenja (prema odredbama Poglavlja 3) ili koji učestvuje u međunarodnom takmičenju u skladu s Pravilom MOK Međunarodni olimpijski komitet. Član IAAF Nacionalni rukovodeći atletski organ član IAAF. Članstvo Članstvo u IAAF-u. Nacionalna federacija Nacionalna federacija IAAF-a čiji je direktni član (ili preko kluba ili neke druge organizacije člana nacionalne federacije) takmičar, lice koje radi sa takmičarima ili drugo lice u okviru datih Pravila. Pravilnici Pravilnici IAAF-a koje s vremena na vreme donosi Savet. Mjesto boravka Mjesto boravka je mjesto ili adresa na koju je takmičar prijavljen kod odgovarajućih vlasti i koje predstavlja njegovu stalnu adresu. Pravila Pravila takmičenja IAAF-a, izložena u knjizi Pravila takmičenja. 7

8 Tehnička pravila takmičenja Pravila koja su sadržana u Poglavlju 5 knjige Pravila takmičenja IAAF-a. Teritorija Geografska teritorija ili region koji nisu država, ali imaju neke elemente samoupravljanja bar u vezi autonomije kontrole nad sportom, i koje zbog toga priznaje IAAF. Svjetska atletska serija Glavna međunarodna takmičenja uključena u četvorogodišnji program IAAF. Napomena 1. Napomena 2. Napomena 3. Sve gore navedene odredbe odnose se na sva Pravila, izuzimajući slučajeve kada su iste te odredbe date u Poglavlju 3 (Anti-doping i medicinska Pravila), npr. Međunarodna takmičenja. U tom slučaju gore navedene odredbe odnose se na sva Pravila, izuzimajući Poglavlje 3. Odredbe Poglavlja 3 odnose se samo na Anti-doping i medicinska Pravila. Sve što je navedeno u muškom rodu treba takođe da podrazumeva i ženski rod, a sve što je dato u jednini treba da podrazumeva i množinu. Publikacije IAAF-a The Refere i Le juge arbitre na engleskom i francuskom jeziku predstavljaju interpretacije Pravila takmičenja i praktično uputstvo za njihovo izvođenje. Napomena 4. Izmene u važećim Pravilima IAAF-a za g. (izuzimajući redakcijske) koje je doneo Kongres ili Savet IAAF g. izdvojene su i podvučene i stupaju na snagu g. ako u Pravilima nije navedeno drugačije. 8

9 POGLAVLJE 1 MEĐUNARODNA TAKMIČENJA ( članovi 1 9 ) 9

10 član 1. Međunarodna takmičenja 1. Sledeća takmičenja se u smislu ovih Pravila smatraju međunarodnim takmičenjima: a) (1) takmičenja uključena u Svetsku atletsku seriju IAAF-a ( World Athletics Seriies); (2) atletski program Olimpiskih igara. b) atletski program kontinentalnih, regionalnihi grupnih 1 igara nad kojima IAAF nema isključivu kontrolu. c) regionalna i grupna prvenstva u kojima učešće nije ograničeno na članstvo jedne kontinentalne asocijacije. d) susreti ekipa iz različitih kontinentalnih asocijacija, podrazumevajući susrete reprezentacija kontinentalnih asocijacija, susrete zemalja članica ili kombinovanih ekipa. e) (1) međunarodni pozivni mitinzi uključeni u Svetsku atletsku turneju (World Athletics Tour). (2) takmičenja iz serije Svetskog izazova u višebojima (World Combined Events Chalege),izazova u takmičarskom hodanju (Race Walking Challenge) ili sličnih takmičarskih programa odobrenih od strane Saveta IAAF-a. f) kontinentalna prvenstva i druga takmičenja koja organizuju kontinentalne asocijacije. g) regionalna i grupna prvenstva u kojima je učešće ograničeno na članove jedne kontinentalne asocijacije. h) susreti između ekipa dve ili više članica IAAF ili kombinacija ekipa u okviru iste kontinentalne asocijacije. i) međunarodni pozivni mitinzi i druga takmičenja (osim onih navedenih u članu 1.1(e) Pravila) gde iznosi nagrada za nastup, nagrada za rezultat/plasman na takmičenju i/ili vrednosti nenovčanih nagrada prelaze američkih dolara ukupno ili ameriih dolara u bilo kojoj disciplini programa. j) takmičenja u ingerenciji kontinentalnih asocijacija jednaka po programu onima iz člana 1.1(e) Pravila. 1 Regionalna takmičenja okupljaju učesnike po teritorijalnom kritrijumu pri čemu teritirija može obuhvatiti deo jednog ili više kontinenata. Primer su Panarapske igre, Meditranske igre, Prvenstvo Blkana itd.grupna takmičenja okupljaju učesnike po kriterijumima koji nisu teritirijalni. Primer su atletski program Univerzijade, Igara Komonvelta, EYOF, Frankofonske igre itd. 1 10

11 2. Pravila se primenjuju po sledećem principu: a) članovi Pravila koji se odnose na pravo nastupa (Poglavlje 2), Rešavanje sporova (Poglavlje 4) kao i Tehnička pravila (Poglavlje 5) se primenjuju na sva međunarodna takmičenja. Međunarodne organizacije, priznate od strane IAAF-a mogu u pogledu prava nastupa usvojiti i primenjivati i strože odredbe za takmičenja u svojoj nadležnosti. b) pravila o dopingu (Poglavlje 3) se primenjuju na sva međunarodna takmičenja osim onih na kojima Međunarodni olimpijski komitet (MOK) ili druga međunarodna organizacija, priznata od strane IAAF-a, sprovodi kontrolu po sopstvenim pravilima (npr. na Olimpijskim igrama) i tada Pravila te organizacije imaju prioritet. c) pravila oglašavanja (član 8) se primenjuju na sva međunarodna takmičenja iz člana 1.1 (ai), (c), (d) i (e) Pravila. Kontinentalne asocijacije mogu usvojiti sopstvena pravila oglašavanja i primenjivati ih na takmičenjima iz člana 1.1 (f), (g), (h), (i) i (j) Pravila. Ako takvih pravila nema, primenjuju sepravila IAAF. d) članovi od 2 do 7 i član 9 Pravila se primenjuju na svim međunarodnim takmičenjima, osim u slučajevima i stepenu u kome pojedini članovi Pravila za takmičenja izričito ograničavaju njihovu primenu. član 2. Dozvola za organizaciju takmičenja 1. IAAF je, u saradnji sa kontinentalnim asocijacijama, odgovoran za kontrolu svetskog sistema takmičenja. U pripremi svog kalendara takmičenja IAAF sarađuje sa kontinentalnim asocijacijama da bi se izbegli ili u najvećoj mogućoj meri umanjili slučajevi neusaglašenosti ili preklapanja takmičenja u kalendaru. Sva međunarodna takmičenja moraju biti odobrena od strane IAAF-a ili odgovarajuće kontinentalne asocijacije, u skladu sa ovim, članom 2, Pravila. U slučaju kada odgovarajuća kontinentalna asocijacija nije u stanju da na odgovarajući način, u skladu sa ovim pravilima, organizuje i kontroliše međunarodno takmičenje u svojoj nadležnosti, IAAF je ovlašten da interveniše i preuzme korake koje smatra potrebnim. 2. IAAF jedina ima pravo da organizuje atletski program na Olimpijskim igrama i na takmičenjima u okviru Svetske atletske serije. 3. IAAF organizuje Svetsko prvenstvo u neparnim godinama. 4. Kontinentalne asocijacije imaju pravo organizacije kontinentalnih prvenstva kao i drugih takmičenja u kontinentalnim okvirima. Takmičenja za čiju je organizaciju potrebna dozvola IAAF-a. 5. (a) dozvola IAAF-a je potrebna za organizaciju takmičenja iz člana 1.1 (b), (c), (d) i (e) Pravila. 11

12 (b) nacionalna federacija, članica IAAF-a, na čijoj teritoriji se održava takmičenje podnosi zahtev za dozvolu IAAF-u najkasnije 12 meseci pre održavanja takmičenja ili u drugom roku propisanom od strane IAAF-a. Takmičenja za čiju je organizaciju potrebna dozvola kontinentalne Asocijacije 6. (a) dozvola kontinentalne asocijacije je potrebna za organizaciju takmičenja iz člana 1.1(g), (h), (i) i (j) Pravila. Dozvola za međunarodne pozivne mitinge i druga takmičenja gde iznosi nagrada za nastup, nagrada za rezultat/plasman na takmičenju i/ili vrednosti nenovčanih nagrada prelaze američkih dolara ukupno ili američkih dolara u bilo kojoj disciplini programa ne može biti data prenego što se kontinentalna asocijacija ne usaglasi sa IAAF-om u vezi datuma takmičenja. (b) nacionalna federacija, članica IAAF-a na čijoj teritoriji se održava takmičnje podnosi zahtev za dozvolu kontinentanoj asocijaciji najkasnije 12 meseci pre održavanja takmičenja ili u drugom roku propisanom od strane kontinentalne asocijacije. Takmičenja za čiju je organizaciju potrebna dozvola nacionalne federacije 7. Nacionalne federacije imaju pravo da izdaju dozvole za održavanje takmičenja na svojoj teritoriji. Strani takmičari mogu učestvovati na ovim takmičenjima u skladu sa članom 4.2 i 4.3 Pravila. Ako inostrani takmičari nastupaju na takmičenjima, iznosi nagrada za nastup, nagrada za rezultat/plasman na takmičenju i/ili vrednosti nenovčanih nagrada za sve učesnike ne sme prelaziti američkih dolara ukupno ili američkih dolara u bilo kojoj disciplini programa. Takmičar koji nema pravo nastupa u atletskim takmičenjima na osnovu Pravila IAAF-a, nacionalne federacije svoje zemlje ili nacionalne federacije zemlje domaćina ne može nastupati na ovim takmičenjima. član 3. Propozicije međunarodnih takmičenja 1. Savet IAAF-a može napraviti Propozicije međunarodnih takmičenja iz ovih Pravila, koje regulišu i odnose između atletičara, predstavnika atletičara, organizatora mitinga i nacionalnih federacija. Savet može dopunjavati i menjati propozicije u skladu sa potrebama. 2. Za sva takmičenja koja zahtevaju njihovu dozvolu, IAAF i kontinentalne asocijacije mogu odrediti svog predstavnika koji osigurava da se takmičenje organizuje i odvija u skladu sa odgovarajućim propozicijama i pravilima. Ovaj predstavnik u roku od 30 dana od završetka takmičenja podnosi izveštaj IAAF-u ili kontinentalnoj asocijaciji o održanom takmičenju. 12

13 član 4. Uslovi za nastup na međunarodnim takmičenjima 1. Pravo nastupa na međunarodnim takmičenjima imaju atletičari koji su: a) članovi atletskog kluba koji je učlanjen u nacionalnu federaciju; b) kao pojedinci učlanjeni u nacionalnu federaciju; c) da su se na drugi način obavezali da poštuju pravila nacionalne federacije; d) kada su u pitanju međunarodna takmičenja na kojima je za kontrolu dopinga odgovran IAAF (po članu 35.7 Pravila), potpisali ugovor sa IAAF-om po kome se obavezuju na poštovanje i ponašanje prema Pravilima, propozicijama i propisima IAAF-a, kao i da sve sporove koje mogu imati sa IAAF-m ili nacionalnom federacijom rešavaju samo u skladu sa ovim Pravilima i da neće tražiti arbitražu bilo kog suda ili tela koje nije regulisano Pravilima IAAF-a. 2. Nacionalna federacija može zahtevati da njeni članovi, atletičari ili klubovi ne mogu učestvovati na takmičenjima u drugoj zemlji bez pismenog odobrenja matične federacije. Nacionalna federacija će o takvom zahtevu obavestiti IAAF. U tom slučaju nijedna nacionalna federacija koja organizuje takmičenje ne može dozvoliti nastup atletičarima ili klubovima iz dotične federacije bez prethodne potvrde da atletičar ili klub imaju dozvolu nastupa u zemlji domaćina od strane svoje nacionalne federacije. Da bi olakšala primenu ovog Pravila IAAF će na svojoj veb - stranici objaviti listu nacionalnih federacija sa gorenavedenim zahtevom. 3. Ni jedan takmičar, član jedne nacionalne federacije, ne može biti član druge nacionalne federacije bez prethodne dozvole svoje nacionalne federacije, ako pravila te nacionalne federacije zahtevaju takvu dozvolu. Čak i u slučaju da se takva dozvola ne zahteva od strane matične federacije, nacionalna federacija zemlje u kojoj takmičar boravi ne može prijaviti dotičnog takmičara za nastup u trećoj zemlji bez prethodne dozvole matične nacionalne federacije atletičara. U svim slučajevima navedenim u ovom članu Pravila, nacionalna federacija zemlje u kojoj atletičar boravi mora poslati pismeni zahtev nacionalnoj federaciji zemlje porekla takmičara (matičnoj federaciji). Nacionalna federacija zemlje porekla takmičara mora poslati pismeni odgovor na zahtev u roku od 30 dana. Cela ova komunikacija mora biti vođena na način koji obezbeđuje potvrdu o slanju i prijemu poruke. Razmena poruka elektronskom poštom je prihvatljiva uz korišćenje opcije potvrde prijema. Ako odgovor nacionalne federacije zemlje porekla takmičara ne stigne u roku od 30 dana, smatraće se da je data dozvola po zahtevu.u slučaju negativnog odgovora na zahtev za dozvolu za registraciju i nastup, koji u tom slučaju mora biti valjano obrazložen, sam atletičar ili nacionalna federacija zemlje koja je podnela zahtev i u kojoj atletičar boravi može se žaliti IAAF-u. IAAF će na svojoj veb - stranici objaviti uputstvo za podnošenje žalbe po ovom članu Pravila. Da bi olakšao primenu ovog člana Pravila, IAAF će 13

14 na svojoj veb - stranici objaviti i spisak nacionalnih federacija koje registraciju svojih atletičara u inostranstvu uslovljavaju davanjem dozvole. Napomena : Član 4.3 Pravila se odnosi samo na atletičare sa nanavršenih 18 godina i starije na dan 31. decembra u godini takmičenja. Ovaj član Pravila se ne odnosi na atletičare bez državljanstva i na političke izbeglice. član 5. Pravo predstavljanja nacionalne federacije 1. Na međunarodnim takmičenjima, koja se održavaju u skladu s Pravilima član 1.1(a), (b), (c), (f) ili (g), nacionalne federacije mogu da predstavljaju samo oni takmičari koji imaju državljanstvo te zemlje (ili teritorije) koju predstavlja nacionalna federacija i koja prihvata zahteve iznete u ovom članu Takmičar koji nikada nije učestvovao u međunarodnom takmičenju po Pravilima član 1.1(a), (b), (c), (f) ili (g) ima pravo da predstavlja nacionalnu federaciju na međunarodnim takmičenjima koja se održavaju u skladu s Pravilima član 1.1(a), (b), (c), (f) ili (g), ako je on: a) državljanin zemlje i ako je bio državljanin u toku dvogodišnjeg perioda neposredno pre održavanja tog međunarodnog takmičenja; b) državljanin teritorije i ako je rok njegovog neprekidnog boravka u trajanju od dve godine istekao neposredno pre održavanja tog međunarodnog takmičenja. U svakom slučaju Savet može da skrati ili ukine dvogodišnji period u izuzetnim okolnostima. Odgovarajuća nacionalna federacija treba da podnese zahtev za skraćenje ili ukidanje dvogodišnjeg perioda u pismenoj formi kancelariji IAAF-a najmanje 30 dana pre takmičenja za koje se traži dozvola za nastup. 3. U skladu sa članom 5.4, takmičar koji je predstavljao nacionalnu federaciju na međunarodnom takmičenju koje se održava po Pravilima član 1.1(a), (b), (c), (f) ili (g) nema pravo da predstavlja drugu nacionalnu federaciju na međunarodnom takmičenju koje se održava po Pravilima član 1.1(a), (b), (c), (f) ili (g). 4. Takmičar koji je predstavljao nacionalnu federaciju na međunarodnom takmičenju koje se održava po Pravilima član 1.1(a), (b), (c), (f) ili (g) ima pravo da predstavlja drugu nacionalnu federaciju na međunarodnom takmičenju koje se održava po Pravilima član 1.1(a), (b), (c), (f) ili (g) (odmah, ako drugačije nije navedeno) samo u sledećim slučajevima: a) ako država (ili teritorija) nacionalne federacije, člana potom ulazi u sastav druge države, koja već ima ili će kasnije imati nacionalnu federaciju, član; 14

15 b) ako država (ili teritorija) nacionalne federacije prestaje da postoji i takmičar s pravom postaje državljanin novoformirane države, ratifikovane sporazumom ili priznate na neki drugi način na međunarodnom nivou, koju će kasnije predstavljati njena nacionalna federacija; c) ako teritorija nacionalne federacije nema svoj Nacionalni olimpijski komitet a takmičar ispunjava norme za učestvovanje na Olimpijskim igrama za državu te teritorije. U tom slučaju nastup takmičara za metropolu te teritorije na Olipijskim igrama neće uticati na njegovo pravo da dobije dozvolu da i dalje nastupa za odgovarajuću nacionalnu federaciju teritorije na drugim međunarodnim takmičenjima koja se održavaju u skladu sa članom 1.1(a), (b), (c), (f) ili (g) Pravila; d) dobijanje novog državljanstva: ako takmičar dobije novo državljanstvo, on može da predstavlja svoju novu nacionalnu federaciju na međunarodnom takmičenju koje se održava po članu 1.1(a), (b), (c), (f) ili (g), Pravila, ali tek nakon tri godine od dobijanja novog državljanstva. Ovaj trogodišnji period može biti skraćen ili ukinut u sledećim slučajevima: 1) period može biti skraćen do 12 meseci uz saglasnost acionalnih federacija. Skraćenje može da se ostvari kad kancelarija IAAF dobije pismenu potvrdu od nacionalne federacije o saglasnosti: 2) Savet može da skrati ili ukine ovaj period u izuzetnim slučajevima. Zahtev za skraćenje ili ukidanje odgovarajuća nacionalna federacija treba da preda u pismenoj formi kancelariji IAAF-a najkasnije 30 dana pre datuma održavanja konkretnog međunarodnog takmičenja; e) dvojno državljanstvo: ako takmičar ima državljanstvo dveju (ili više) država (ili teritorija) on može da predstavlja nacionalnu federaciju bilo koje (ili neke) od njih po svom izboru. Ipak, ako jednom nastupi za neku nacionalnu federaciju na međunarodnom takmičenju koje se održava po članu 1.1(a), (b), (c), (f) ili (g) Pravila, on ne može da predstavlja drugu nacionalnu federaciju, čiji je državljanin, naredne tri godine od datuma kad je poslednji put predstavljao svoju prvu nacionalnu federaciju koju je odabrao. Ovaj period može biti skraćen ili ukinut u sledećim slučajevima: 1) period može biti skraćen do 12 meseci uz saglasnost nacionalnih federacija. Skraćenje može da se ostvari kad kancelarija IAAF dobije pismenu potvrdu od nacionalne federacije o saglasnosti; 2) Savet može da skrati ili ukine ovaj period u izuzetnim slučajevima. Zahtev za skraćenje ili ukidanje treba odgovarajuća nacionalna federacija da preda u pismenoj formi kancelariji IAAF najkasnije 30 dana pre datuma održavanja konkretnog međunarodnog takmičenja. 15

16 Ispunjenje člana 5.4(e) odnosi se na takmičare koji su se rodili sa dvojnim državljanstvom. Odredbe član 5.4(d) odnosi se na takmičare koji imaju državljanstvo dveju (ili više) država (ili teritorija) zbog činjenice da su novo državljanstvo dobili (npr. na osnovu braka) a nisu se odrekli državljanstva stečenog rođenjem. član 6. Isplate atletičarima Atletika je otvoren sport i u skladu sa Pravilima i propozicijama atletičari mogu biti plaćeni u novcu ili u dobrima na odgovarajući način za nastup na takmičenju, za postignut rezultat/plasman na takmičenju ili za učešće u komercijalnim nastupima vezanim za njihovu atletsku aktivnost. član 7. Predstavnici atletičara 1. Sportisti mogu koristiti usluge predstavnika sportista, koji im pomažu u pregovorima o atletskom programu i o drugim pitanjima o kojima se dogovara. U ostalim slučajevima sportisti mogu sami da vode pregovore o svojim atletskim programima. 2. Sportisti koji se nalaze među 30 najboljih sportista IAAF po rezultatima na kraju kalendarske godine, ne treba sledeće godine da vode ili produžavaju pregovore o angažovanju nekoga ko nije predstavnik sportista u vezi pružanja gore navedenih usluga. 3. Nacionalne federacije su odgovorne za registraciju i priznavanje predstavnika atletičara. Svaka nacionalna federacija ima pravo jurisdikcije nad predstavnicima atletičara koji deluju u ime atletičara, kao i predstavnicima atletičara koji deluju u toj državi ili na teritoriji te nacionalne federacije ili predstavnicima atletičara koji su državljani te države. 4. Kao pomoć nacionalnim federacijama u ovoj aktivnosti Savet IAAF-a mora objaviti Pravilnike koji regulišu rad redstavnika atletičara. Ovi pravilnici treba da sadrže obavezne zahteve koji moraju biti uključeni u sistem pravila svake nacionalne federacije u vezi predstavnika sportista, uključujući i sledeće: 5. Uslov za članstvo u IAAF je da svaka federacija unese u svoj statut odredbe o tome da svi sporazumi između sportiste i njegovog predstavnika moraju da budu u skladu sa Pravilima i propozicijama IAAF. 6. Predstavnik sportista mora biti pošten i imati dobru reputaciju. Ako se to od njega bude zahtevalo, mora da pokaže visok nivo obrazovanja i da poseduje dovoljno znanja za rad u svojstvu predstavnika sportista, da uspešno položi ispit koji se organizuje i sprovodi u skladu s Propozicijama IAAF za predstavnike sportista. 16

17 7. Svaka nacionalna federacija koja izdaje dozvole za rad predstavnika atletičara mora godišnje dostavljati IAAF-u spisak svih ovlašćenih i priznatih predstavnika atletičara koje je registrovala. IAAF će svake godine objavljivati službenu listu svih predstavnika atletičara. Svaki sportista ili njegov predstavnik koji se ne potčinjava Pravilima i propozicijama IAAF može biti sankcionisan u skladu s tim Pravilima i propozicijama. član 8. Oglašavanje na međunarodnim takmičenjima 1. Oglašavanje i predstavljanje u promotivne svrhe je dozvoljeno na svim međunarodnim takmičenjima u skladu sa članom 1.2 (c) Pravila, pod uslovom da se vrši u skladu sa ovim Pravilima i sa propisima koji u vezi sa tim mogu biti doneti. 2. Savet IAAF-a može doneti propise sa detaljnim uputstvima o načinu oglašavanja i formi koju komercijalne poruke mogu imati na međunarodnim takmičenjima koja se odvijaju po ovim Pravilima. Propisi moraju obuhvatati ove principe: (a) samo oglašavanje u komercijalne i dobrotvorne svrhe je dozvoljeno na takmičenjima regulisanim ovim Pravilima. Oglašavanje koje predstavlja promociju političkih stavova i grupa ili aktivnost uticajnih grupa, domaćih ili stranih, nije dozvoljeno. (b) ne mogu se objavljivati poruke koje su po mišljenju IAAF, neukusne, uznemiravajuće, uvredljive ili neprikladne na bilo koji način imajući u vidu prirodu događaja. Način oglašavanja ne sme biti takav da na bilo koji način pokriva ili ometa pogled televizijskih kamera na takmičenje. Oglašavanje mora biti u skladu sa važećim pravilima bezbednosti. (c) nije dozvoljeno oglašavanje duvanskih proizvoda. Oglašavanje alkoholnih pića je takođe zabranjeno, osim po posebnoj odluci Saveta IAAF-a. 3. Odredbe ovih Pravila mogu biti izmenjene u svakom trenutku odlukom Saveta IAAF-a. član 9. Klađenje Lica unutar IAAF-a ne smeju učestvovati niti pokušati da učestvuju na bilo koji način, direktno ili posredno, u bilo kakvom klađenju, kockanju ili sličnim aktivnostima koje su povezane sa atletskim takmičenjima koja se održavaju po pravilima IAAF-a, kontinentalne asocijacije ili nacionalne federacije člana IAAF-a. 17

18 POGLAVLJE 2 PRAVO NASTUPA (članovi 20 22) 18

19 član 20. Definicija atletičara sa pravom nastupa Atletičar ima pravo nastupa na takmičenju ako se ponaša u skladu sa ovim Pravilima i nema izrečenu zabranu nastupa. član 21. Ograničenja prava nastupa 1. Na takmičenjima na koja se odnose ova Pravila pravo nastupa imaju atletičari registrovani u nacionalnoj federaciji, a kojima nije izrečena zabrana nastupa. 2. Pravo nastupa atletičara na takmičenjima iz ovih Pravila garantuje nacionalna federacija u kojoj je atletičar registrovan. 3. Pravila u vezi sa registracijom i pravom nastupa nacionalnih federacija moraju biti potpuno u saglasnosti sa odgovarajućim pravilima IAAF-a. Nacionalne federacije ne smeju usvojiti, slediti, niti imati u svojim propisima stavove koji su u direktnoj suprotnosti sa pravilima i odlukama IAAF-a. U slučaju postojanja razlika po pitanjima prava nastupa između pravila Nacionalne federacije i pravila IAAF-a, moraju se primenjivati pravila IAAF-a. član 22. Zabrana nastupa na međunarodnim i nacionalnim takmičenjima 1. Sledećim licima ne treba dozvoliti nastup na takmičenjima, bez obzira na to da li se ona organizuju po ovim Pravilima ili po pravilima kontinentalnih asocijacija ili nacionalne federacije: Svim takmičarima, licima koja rade sa takmičarima ili bilo kom drugom licu: a) čija nacionalna federacija je trenutno suspendovana od strane IAAF. Ovo ne važi za domaća takmičenja suspendovane federacije za lica koja imaju državljanstvo zemlje kojoj ova federacija pripada; b) koje je bilo udaljeno ili mu nije bio dozvoljen nastup po propisima njegove nacionalne federacije i nije imalo pravo da učestvuje u takmičenjima koje organizuje nacionalna federacija, ako je to udaljavanje i oduzimanje prava nastupa u skladu s tim Pravilima; c) koje je trenutno udaljeno sa takmičenja organizovanog po ovim Pravilima; d) koje ne ispunjava zahteve u vezi nastupa iznete u članu 141 ili u Pravilnicima; 19

20 e) kome je bilo uskraćeno pravo učešća u takmičenju zbog narušavanja Pravila protiv dopinga (vidi Poglavlje 3); f) kome je bilo uskraćeno pravo nastupa zbog narušavanja bilo kog drugogpravila ili Pravilnika u skladu s članom Ako takmičar učestvuje u takmičenju dok je pod suspenzijom u skladu s članom 141 ili odgovarajućim propozicijama, bez obzira da li narušava neki drugi disciplinski akt koji može da bude donet u okviru Pravila, taj takmičar i tim za koji je nastupao biće udaljeni sa takmičenja sa svim posledicama za njega i tim koje iz toga proističu, uključujući oduzimanje svih titula, nagrada, medalja, bodova i novca za učešće. 3. Ako takmičar učestvuje (ili učešće uzima osoblje koje radi sa takmičarima ili bilo koje drugo lice) u takmičenjima koja se organizuju po ovim Pravilima ili po pravilima kontinentalnih asocijacija ili nacionalne federacije, a pri tom je to lice bilo suspendovano zbog narušavanja Pravila protiv dopinga (vidi Poglavlje 3), tada treba da se preduzmu mere iz člana Ako takmičar učestvuje (ili učešće uzima osoblje koje radi sa takmičarima ili bilo koje drugo lice) u takmičenjima koja se organizuju po ovim Pravilima ili po pravilima kontinentalnih asocijacija ili nacionalne federacije, a pri tom je to lice bilo suspendovano zbog narušavanja bilo kog drugog Pravila, period suspenzije počinje da teče od momenta njegovog poslednjeg nastupa, a raniji rok suspenzije se ne računa. 20

21 POGLAVLJE 5 TEHNIČKA PRAVILA (članovi ) 21

22 član 100. Opšta odredba Sva međunarodna takmičenja navedena u članu 1.1 održavaju se prema Pravilima Međunarodne asocijacije atletskih federacija (IAAF). Ovo mora biti jasno naznačeno u svim najavama, programima, komercijalnim saopštenjima i drugim pisanim materijalima u vezi sa takmičenjem. Na svim takmičenjima, izuzimajući svetske šampionate (na otvorenom i u dvorani) i Olimpijske igre, discipline lake atletike mogu da se izvode u formi koja se razlikuje od forme Tehničkih pravila IAAF, ali u svakom slučaju ne treba da se primenjuju pravila koja daju sportistima veća prava i mogućnosti nego što je to u važećim Pravilima IAAF. Načine izvođenja takmičenja određuju odgovarajući organi koji imaju pravo kontrole takmičenja. Napomena:Preporučuje se nacionalnim federacijama, članicama IAAF, da svoja nacionalna pravila za takmičenja usklade sa pravilima IAAF. DEO I - SLUŽBENA LICA I NJIHOVE DUŽNOSTI član 110. Međunarodna službena lica Na takmičenjima iz člana 1.1 (a),(b),(c) i (f) Pravila imenuje se sledeći sastav službenih lica koje delegira Međunarodna asocijacija atletskih federacija (IAAF) ili kontinentalne asocijacije: a) organizacioni delegat-i b) tehnički delegat-i c) medicinski delegat d) delegat za doping kontrolu e) kontrolori IAAF-a/ kontrolori IAAF-a za trke u prirodi, trke na putu i planinsko trčanje/ kontrolori kontinentalnih asociacija f) sudije za hodanje IAAF-a/ sudije za hodanje kontinentalnih asocijacija g) međunarodni merilac staze h) međunarodni starter-i i) međunarodni sudija za foto-finiš j) vrhovna sudijska komisija Broj službenih lica u svakoj od navedenih kategorija bi će naznačen u važećim Propozijama za takmičenja IAAF-a (odnosno kontinentalnih asocijacija) i biće naznačeno kako, kada i ko će ih imenovati. Za takmičenja iz člana 1.1 (a) Pravila, izbor lica pod a), b), c), d) i j) vrši Savet IAAF-a.Izbor lica pod e) vrši Savet IAAF-a sa službene liste kontrolora IAAF-a, odnosno liste kontrolora IAAF-a za trke u prirodi, trke na putu i planinsko trčanje, izbor lica pod f) vrši Savet IAAF-a sa službene liste sudija za hodanje IAAF-a. Izbor lica pod g) vrši tehnički delegat takmičenja sa 22

23 službene liste merilaca staze IAAF-a/ AIMS 2. Izbor lica pod (h) vrši tehnički delegat takmičenja sa službene liste startera IAAF-a. Izbor lica pod i) vrši tehnički delegat takmičenja sa službene liste sudija za foto-finiš IAAF-a. Savet IAAF utvrđuje kriterijume za izbor, neophodnu stručnost i obaveze gore navedenih službenih lica. Nacionalne federacije, članice IAAF, imaju pravo da predlažu za navedene dužnosti osobe sa odgovarajućim kvalifikacijama. Za takmičenja iz člana 1.1 (a), (e) i (i) Pravila, IAAF može odrediti i službeno lice za kontrolu komercijalnog oglašavanja (reklamiranja) na takmičenju. Za takmičenja iz člana 1.1 (c), (f) i (j) Pravila izbor službenih lica vrše odgovarajuće kontinentalne asocijacije.za takmičenja iz člana 1.1 (b) Pravila izbor službenih lica vrše odgovarajuće regionalne asocijacije ili rukovodeća tela organizacije koja rukovodi takmičenjem. Za takmičenja iz člana 1.1 (d), (h) i (i) Pravila izbor službenih lica vrše nacionalne federacije. Napomena: Međunarodna službena lica na takmičenju treba da nose odgovarajuće uniforme ili oznake. Putne troškove i troškove boravka (hranasmeštaj) za svako službeno lice koje je imenovala IAAF ili kontinentalna asocijacija u skladu s ovim članom ili članom 3.2. Pravila treba da plati organizator takmičenja po važećem Pravilniku. član 111. Organizacioni delegat Organizacioni delegat je sve vreme tokom pripreme takmičenja u kontaktu sa organizacionim komitetom takmičenja i redovno obaveštava Savet IAAF o toku priprema. Bavi se, prema potrebama, svim pitanjima iz domena finansijskih i drugih obaveza federacije članice koja organizuje takmičenje i organizacionog komiteta takmičenja. Sarađuje sa tehničkim delegatom/ima. član 112 Tehnički delegat Dužnost tehničkog delegata je da, u saradnji sa organizacionim komitetom, koji je obavezan da mu pruži svu potrebnu pomoć, obezbedi da sva tehnička rešenja na takmičenju budu u potpunosti u skladu sa Tehničkim pravilima IAAF-a i Uputstvima za atletske objekte IAAF-a. Tehnički delegat ima obavezu da podnosi odgovarajuće pismene izveštaje o pripremi za takmičenje i da sarađuje sa organizacionim delegatom (delegatima). 2 Asocijacija međunarodnih maratona i trka na putu (AIMS). 23

24 Osim toga, Tehnički delegat je dužan, da: a) dostavi odgovarajućoj organizaciji predloge satnice takmičenja i normative prijavljivanja takmičara; b) odredi spisak sprava koje će se koristiti i saopštiti da li takmičari mogu da koriste svoje lične sprave ili samo one koje dostavi organizator; c) prati da li su tehničke propozicije blagovremeno upućene svim federacijama,koje učestvuju, pre početka takmičenja; d) odgovara za sve ostalo u vezi tehničke pripreme što je potrebno za održavanje atletskih takmičenja; e) kontroliše podnošenje prijava i ima pravo da neke odbije zbog tehničkih nepravilnosti ili u skladu sa članom (Odbijanje prijave iz drugih razloga osim tehničkih može biti samo na osnovu odluke Saveta IAAF ili Saveta odgovarajuće kontinentalne asocijacije.); f) odredi kvalifikacione norme u tehničkim disciplinama i osnovu za određivanje kvalifikacionih serija kod disciplina trčanja; g) organizuje kvalifikacione serije i grupe za višeboj; h) predsedava na tehničkom sastanku u vezi takmičenja po članu 1.1 (a), (b), (c) i i) daje instrukcije službenim tehničkim licima. član 113. Medicinski delegat Medicinski delegat odlučuje o svim pitanjima vezanim za pružanje medicinske pomoći i usluga učesnicima takmičenja. On se stara da se na objektima na kojima se održava takmičenje obezbede odgovarajući uslovi (prostorija i opreme) za pružanje stručne i pravovremene lekarske pomoći, kao i da lekarska pomoć i nega bude obezbeđena u prostorima gde su smešteni takmičari. Medicinski delegat ima sva ovlašćenja i u vezi sa postupkom kontrole pola takmičara, ako zaključi da postoje razlozi za takvu kontrolu. član 114 Delegat za doping kontrolu Delegat za doping kontrolu, u saradnji sa Organizacionim komitetom, stara se da na takmičenju budu obezbeđeni odgovarajući prostor i ostali uslovi za obavljanje doping kontrole. On je odgovoran za sva pitanja u vezi sa doping kontrolom. 24

25 član 115. Kontrolori IAAF (ITO), Kontrolori IAAF za trke u prirodi, trke na putu i planinsko trčanje (ICRO) 1. Ukoliko šef kontrolora IAAF-a na takmičenju nije ranije imenovao odgovarajući organ, tehnički delegati će imenovati jednog od kontrolora za šefa kontrolora. Kad god je to moguće šef kontrolora određuje najmanje po jednog kontrolora za svaku disciplinu programa takmičenja. Kontrolor IAAF-a pruža svu potrebnu pomoć glavnom sudiji na disciplini. Kontrolor IAAF-a mora biti prisutan na borilištu za sve vreme trajanja discipline za koju je određen. On obezbeđuje da se takmičenje odvija u skladu sa Pravilima IAAF-a, Propozicijama takmičenja i uputstvima tehničkog delegata. Ako se tokom takmičenja pojavi bilo kakav problem, ili kontrolor zaključi da postoji razlog za intervenciju, on, u prvom koraku skreće pažnju šefu sudija i, ako je potrebno, predlaže rešenje. Ako njegov predlog ne bude prihvaćen, a u pitanju je jasna povreda Pravila IAAF-a, Propozicija takmičenja ili odluke tehničkog delegata, kontrolor IAAF-a ima pravo donošenja konačne odluke. Ako problem ne može biti rešen na ovaj način, sa njim će odmah biti upoznat tehnički delegat. Po završetku takmičenja u disciplini skokova i bacanja kontrolor IAAF-a kontroliše i overava zapisnik. Napomena 1: Napomena 2: Na takmičenjima iz člana 1.1 (c) i (f) Pravila IAAF istu funkciju obavljaju kontrolori kontinentalnih asocijacija (ATO). Ako za disciplinu nije određen glavni sudija, kontrolor sarađuje sa šefom sudija. 2. Na takmičenju u trčanju u prirodi, trčanju na putu i planinskom trčanju Kontrolori IAAF-a (ICRO) pružaju svu neophodnu pomoć organizatoru takmičenja. Kontrolori moraju biti prisutni na stazi za sve vreme trajanja discipline za koju su određeni. Oni obezbeđuju da se takmičenje odvija u skladu sa Pravilima IAAF-a, Propozicijama takmičenja i uputstvima tehničkog delegata. član 116. Međunarodne sudije za sportsko hodanje IAAF Na osnovu kriterijuma odobrenih od strane Saveta IAAF, Komisija za hodanje IAAF-a pravi listu sudija za hodanje IAAF-a. Za suđenje u disciplinama takmičarskog hodanja na takmičenjima iz člana 1.1 (a) Pravila mogu biti imenovane samo sudije sa liste sudija za hodanje IAAF. Napomena Na takmičenjima iz člana 1.1 (b),(c), (e),(f), (g) i (j) funkciju sudija za hodanje obavljaju sudije sa liste sudija za hodanje IAAF ili sudije sa liste sudija za hodanje dgovarajuće kontinentalne asocijacije. 25

26 član 117. Međunarodni merilac staze Za takmičenjima iz člana 1.1 Pravila, imenuje se međunarodni merilac staze koji verifikuje stazu za discipline koje se odvijaju delimično ili u potpunosti van stadiona. Imenovani merilac staze mora biti sa liste međunarodnih merilaca stazeiaaf/aims i imati A ili B licencu.staza mora biti izmerena dovoljno vremena pre održavanja takmičenja. Merilac proverava i izdaje pismenu potvrdu da staza odgovara Pravilima za trke na putu (član i odgovarajuće napomene). Merilac sarađuje sa organizacionim komitetom takmičenja u pripremi staze i prisustvuje trci da potvrdi da su takmičari trčali merenom i verifikovanom stazom. O tome izdaje odgovaajuću potvrdu tehničkom delegatu takmičenja. član 118. Međunarodni starter i međunarodni sudija za foto-finiš Na takmičenjima iz člana 1.1 (a), (b), (c) i (f) Pravila koja se ova održavaju na stadionu, IAAF ili odgovarajuća kontinentalna asocijacija imenuju međunarodnog startera i međunarodnog sudiju za foto-finiš. Međunarodni starter daje start u trkama (i obavlja druge dužnosti vezane za start) prema nalogu tehničkog delegata. Međunarodni sudiju za foto-finiš nadgleda i kontroliše sve aktivnosti vezane za rad i korišćenje foto-finiš sistema. član 119. Vrhovna sudijska komisija Na takmičenjima iz člana 1.1 (a), (b), (c) i (f) Pravila, imenuje se vrhovna sudijska komisija, koju po pravilu čine tri, pet ili sedam članova. Jedan od članova Komisije se određuje za njenog predsednika, drugi za sekretara komisije. Za sekretara komisije može biti određeno i lice koje nije član komisije. Vrhovna sudijska komisija može biti imenovana i za druga takmičenja kada organizator smatra da je njeno formiranje potrebno za regularno odvijanje takmičenja. Glavni zadatak komisije je da rešava žalbe po članu 146 Pravila, kao i sva ostala pitanja koja se pojave tokom takmičenja, a koja joj budu podneta na odlučivanje. Komisija može da preispita sopstvenu odluku u slučaju podnošenja novih, važnih činjenica i dokaza, pod uslovom da eventualna nova odluka može biti primenjena. O odlukama vrhovne sudijske komisije po pitanjima koja nisu obuhvaćena Pravilima IAAF, predsednik komisije će pravovremeno obavestiti Generalnog sekretara IAAF. 26

27 član 120. Službena lica na takmičenju Organizacioni komitet takmičenja imenuje sva službena lica na takmičenju u skladu sa Pravilima nacionalne federacije zemlje članice IAAF-a, u kojoj se takmičenje održava, a u slučaju takmičenjima iz člana 1.1 (a), (b), (c) i (f) Pravila, prema pravilima odgovarajućih međunarodnih organizacija. Dole navedena službena lica su neophodna za velika međunarodna takmičenja. Organizacioni komitet, međutim, može prilagoditi listu službenih lica uslovima i nivou takmičenja; Rukovodstvo takmičenja: direktor takmičenja, rukovodilac takmičenja, tehnički rukovodilac takmičenja i rukovodilac predstavljanja disciplina Službena lica na takmičenju glavni sudija u prijemnom centru, jedan ili više glavnih sudija za d iscipline trčanja i takmičarskog hodanja na stadionu, jedan ili više glavnih sudija za discipline skokova i bacanja, jedan ili više glavnih sudija za discipline višeboja, jedan ili više glavnih sudija za discipline koje se održavaju van stadiona, jedan šef sudija i odgovarajući broj sudija za discipline trčanja na stadionu, jedan šef sudija i odgovarajući broj sudija za svaku od disciplina skokova i bacanja, jedan šef sudija i odgovarajući broj pomoćnika i petoro sudija za discipline takmičarskog hodanja na stadionu, jedan šef sudija i odgovarajući broj pomoćnika i osmoro sudija za discipline takmičarskog hodanja van stadiona, ostala službena lica za discipline takmičarskog hodanja, prema potrebi,uključujući evidentičare, operatere na tablama za opomene itd, jedan šef sudija i odgovarajući broj sudija na stazi za discipline trčanja (i takmičarskog hodanja), jedan šef merilaca vremena i odgovarajući broj merilaca vremena, jedan koordinator starta i odgovarajući broj startera i kontrolora starta, jedan ili više pomoćnika startera, jedan šef brojača krugova i odgovarajući broj brojača krugova, jedan sekretar takmičenja i odgovarajući broj njegovih pomoćnika, jedan šef nadzora terena i odgovarajući broj nadzornika terena, jedan ili više merilaca brzine vetra, jedan šef sudija za foto-finiš i odgovarajući broj pomoćnih sudija za foto-finiš, jedan šef sudija za rad sa transponderskim sistemom i odgovarajući broj pomoćnih sudija, jedan ili više sudija za elektronsko merenje dužina u disciplinama skokova i bacanja i jedan šef sudija i odgovarajući broj sudija u prijemnom centru. 27

28 Ostala službena lica: jedan ili više spikera, jedan ili više statističara, jedan kontrolor za komercijalno oglašavanje na takmičenju, službeni merilac staze i borilišta, jedan ili više lekara i pratioci takmičara, druga službena lica i predstavnik za štampu. Glavne sudije i šefovi sudija treba da nose jasne oznake, trake oko ruke ili bedževe. U slučaju potrebe mogu biti određeni dodatni pomoćnici za svaku funkciju. Mora se međutim voditi računa da na terenu ne bude više službenih lica nego što je neophodno. Na takmičenjima koja na programu imaju i ženske discipline treba, ako je moguće, obezbediti i ženu lekara. član 121. Direktor takmičenja Direktor takmičenja, u saradnji sa tehničkim delegatom, planira tehničku organizaciju takmičenja, obezbeđuje da se ona sprovodi prema predviđenom planu i rešava, zajedno sa tehničkim delegatom, sve tehničke probleme u vezi sa takmičenjem.on koordinira rad učesnika u pripremi i sprovođenju takmičenja, a tokom takmičenja je, preko sistema veze, u kontaktu sa svim službenim licima. član 122. Rukovodilac takmičenja Rukovodilac takmičenja je odgovoran za regularno odvijanje takmičenja. On kontroliše da li su sva službena lica na svojim mestima i spremna za takmičenje, određuje zamene kada je to potrebno i ima ovlašćenje da ukloni sa funkcije svako službeno lice koje ne vrši svoju dužnost u skladu sa pravilima. U saradnji sa nadzornikom terena obezbeđuje da samo ovlašćena lica imaju pristup terenu i borilištima tokom takmičenja. Napomena: Preporučuje se da na takmičenjima koja traju duže od četiri sata, kao i na više dnevnim takmičenjima, rukovodilac taktamičenja ima odgovarajući broj pomoćnika. 28

29 član 123. Tehnički rukovodilac Tehnički rukovodilac je odgovoran: a) da obezbedi da staza i borilišta, uključujući zaletišta, doskočišta, krugove i sektore za bacanja, kao i sva oprema i sprave na takmičenju budu pripremljene i u skladu sa Pravilima IAAF; b) da se postavljanje i uklanjanje opreme i sprava izvodi po tehničkom organizacionom planu takmičenja, koji su utvrdili tehnički delegati; c) da tehnička prezentacija takmičenja odgovara tom planu; d) da provera i obeležavanje dozvoljenih ličnih sprava odgovara članu 187.2; e) da se pre početka takmičenja dobije odgovarajući atest u skladu s članom 135. član 124. Rukovodilac predstavljanja disciplina Rukovodilac predstavljanja disciplina, u saradnji sa direktorom takmičenja, planira program i način predstavljanja disciplina na takmičenju, koji se zatim, kada to situacija zahteva usklađuje u dogovoru sa organizacionim i tehničkim delegatom takmičenja. On osigurava da se predviđeni program sprovodi tokom takmičenja i zajedno sa direktorom takmičenja i delegatima rešava sve eventualne probleme. Preko sistema veze rukovodilac predstavljanja disciplina je u kontaktu sa svim članovima svoga tima čiji rad kontroliše i koordinira. član 125. Glavne sudije 1. Glavne sudije se određuju posebno za prijemni centar, discipline trčanja (i takmičarskog hodanja) na stadionu, discipline skokova i bacanja, za višeboje i za discipline trčanja i takmičarskog hodanja van stadiona. Glavni sudija za discipline trčanja (i takmičarskog hodanja) na stadionu i za discipline takmičarskog hodanja van stadiona ne odlučuje po pitanjima iz nadležnosti šefa sudija za hodanje. 2. Glavni sudija obezbeđuje da se rad prijemnog centra i takmičenje na disciplini odvija u skladu sa Pravilima i važećim tehničkim propozicijama (uključujući teren za zagrevanje, zborno mesto učesnika, ceremoniju dodeljivanja nagrada) i donosi odluke u svim slučajevima koji ovim pravilima niti važećim Tehničkim propozicijama nisu jasno regulisani. Po pitanjima disciplinskih prekršaja, glavni sudija u prijemnom centru ima nadležnost od ulaska takmičara u prvi prijemni centar, na teren za zagrevanje, do njihovog izlaska na borilište.glavni sudija za 29

30 discipline trčanja i takmičarskog hodanja na stadionu i discipline trčanja i takmičarskog hodanja van stadiona donosi odluku o redosledu takmičara u trci samo u slučaju kada sudije nisu u stanju da donesu odluku po pitanju plasmana. U slučajevima kada se glavni sudija za discipline trčanja ne slaže sa odlukama starterskog tima on ima pravo konačne odluke. Izuzetak su odluke o pogrešnom startu takmičara donete na osnovu signala aparata za kontrolu starta odobrenog od strane IAAF, osim ako iz bilo kog razloga glavni sudija ne zaključi da aparat ne funkcioniše pravilno.glavni sudija discipline trčanja na stadionu imenovan za kontrolu starta naziva se glavni sudija za start.glavni sudija ne vrši funkciju sudije ili sudije na stazi. 3. Nadležni glavni sudija kontroliše krajnje rezultate discipline, rešava sve sporne slučajeve i, u odsustvu sudije za elektronsko merenje dužina skokova i bacanja, nadgleda merenje rekordnih rezultata. Zapisnik se popunjava u potpunosti odmah po završetku discipline, potpisuje ga glavni sudija, posle čega se zapisnik prosleđuje sekretaru takmičenja. 4. Nadležni glavni sudija rešava sve primedbe i proteste u vezi sa odvijanjem discipline, kao i one koji se dogode u prijemnom centru. 5. On ima pravo da opomene ili isključi sa takmičenja svakog takmičara zbog nesportskog ili nedoličnog ponašanja. Takmičar se obaveštava o opomeni ili isključenju usmeno ili pokazivanjem odgovarajućeg kartona, žutog za opomenu, crvenog za isključenje sa takmičenja. Napomene o opomenama ili isključenju takmičara se unose u zapisnik takmičenja. 6. Glavni sudija ima pravo da ponovo razmotri neku odluku (bez obzira da li je rešenje doneo prvi organ ili je ono doneto posle razmatranja uloženog protesta) na osnovu postojećih dokaza, pod uslovom da nova odluka još uvek može da se primeni. Obično je ponovno razmatranje moguće samo pre ceremonije dodeljivanja nagrada u odgovarajućoj disciplini ili pre odluke Vrhovne sudijske komisije. 7. Ako po mišljenju nadležnog glavnog sudije tokom takmičenja nastane situacija koja zahteva ponovno održavanje discipline, ili dela discipline, on može proglasiti do tada postignute rezultate nevažećim. Glavni sudija ima pravo da odredi da li će se disciplina održati ponovo tokom istog dana ili nekom drugom prilikom. 8. Glavni sudija za discipline višeboja ima punu nadležnost nad takmičenjem u višeboju u celini, kao i nad svakom pojedinačnom disciplinom u okviru višeboja. 9. Glavni sudija za discipline trčanja na putu treba da, ako je moguće, upozori takmičara pre diskvalifikacije (npr. u skladu s članom 144 ili 240.8). U slučaju žalbe na odluku glavnog sudije primenjuje se član

31 član 126. Sudije Opšte odredbe: 1. Šef sudija za discipline trčanja na stadionu i šef sudija za svaku od disciplina skokova i bacanja koordinira rad sudija na disciplini. On raspoređuje sudije po dužnostima na disciplini, ako to nije urađeno ranije od strane odgovarajućeg tela. Discipline trčanja na stadionu i discipline trčanja na putu 2. Sudije, sve postavljene sa iste strane staze, određuju redosled takmičara na cilju. U slučaju kada oni ne mogu da donesu jedinstvenu odluku slučaj se prosleđuje glavnom sudiji koji donosi konačnu odluku. Napomena: Sudije treba da budu postavljene u liniji cilja, udaljene najmanje pet metara od ivice staze. Preporučuje se upotreba uzdignutog sudijskog postolja. Discipline skokova i bacanja 3. U disciplinama skokova i bacanja sudije ocenjuju ispravnost i beleže u zapisnik svaki pokušaj takmičara, a mere dužinu svakog ispravno izvedenog pokušaja. U skoku uvis i skoku motkom sudije precizno mere novu visinu posle svakog dizanja letvice, naročito u slučaju pokušaja obaranja rekorda. Najmanje dvoje sudija nezavisno jedan od drugog vode evidenciju pokušaja takmičara, upoređujući ih posle svake serije skokova.za to određeni sudija objavljuje da li je pokušaj ispravan ili ne podizanjem bele ili crvene zastavice. član 127. Sudije na stazi za discipline trčanja i takmičarskog hodanja 1. Sudije na stazi imaju ulogu pomoćnika glavnog sudije, bez prava da donose konačne odluke. 2. Glavni sudija raspoređuje sudije na stazi tako da oni imaju dobar pregled zbivanja tokom trke. U slučaju povrede (osim člana Pravila) od strane učesnika trke ili drugih lica oni odmah podnose pismenu prijavu glavnom sudiji. 3. Na svaku uočenu povredu Pravila tokom trke, sudija na stazi upozorava glavnog sudiju dizanjem žute zastavice ili na drugi način odobren od strane tehničkog delegata takmičenja. 4. Odgovarajući broj sudija na stazi određuje se za kontrolu primopredaje palica u trkama štafeta. 31

32 Napomena 1: Kada sudija na stazi uoči da takmičar ne trči svojom stazom, ili da je primopredaja štafetne palice izvršena van zone za izmenu, on odmah na odgovarajući način obeležava mesto na stazi gde je prekršaj učinjen Napomena 2: Sudije na stazama moraju da obaveštavaju glavnog sudiju o svakom narušavanju Pravila takmičenja, čak i u slučajevima kada takmičar ili tim u trci štafeta još nisu završili takmičenje. član 128. Merioci vremena, sudije za foto-finiš i sistem transpondera 1. U slučaju ručnog merenja vremena mora biti određen dovoljan broj merilaca vremena u odnosu na broj takmičara u trci. Jedan od merilaca, prethodno određen za šefa merilaca, raspoređuje merioce po dužnostima. Uslučaju kada se koristi uređaj za automatsko merenje vremena foto-finiš ili sistem transpondera, merioci vremena imaju ulogu pomoćnog i rezervnog aparata za merenje rezultata. Napomena: ASCG u ovom slučaju najozbiljnije se preporučuje upoređivanje automatski i ručno merenih rezultata pre konačnog unošenja rezultata u zapisnik. 2. Merioci vremena, sudije na foto-finišu i sudije sistema transpondera rade u skladu sa članom 165 Pravila. 3. U slučaju korišćenja uređaja za potpuno automatsko merenje vremena određuje se šef sudija za foto-finiš i odgovarajući broj njegovih pomoćnika. 4. Ako se koristi transponderski sistem za merenje vremena, određuje se šef sudija koji je zadužen za taj sistem, kao i odgovarajući broj njegovih pomoćnika. član 129. Koordinator starta, starter i kontrolori starta 1. Dužnosti koordinatora starta su: a) da podeli dužnosti sudijama u starterskom timu. Za takmičenja iz člana 1.1 i kontinentalna prvenstva i igre tehnički delegat određuje u kojim trkačkim disciplinama će start davati međunarodni starter; b) nadgleda rad svih članova starterskog tima; c) pošto dobije odgovarajuči nalog od direktora takmičenja obaveštava startera da je sve spremno, te da može početi sa procedurom starta. (npr. da su merioci vremena, sudije na cilju, šef sudija za foto-finiš i merilac vetra spremni za start); 32

33 d) održava vezu između tehničkog tima za merenje vremena i sudija; e) prikuplja i čuva svu dokumentaciju nastalu tokom starta uključujući listiće koji pokazuju brzinu startne reakcije takmičara i eventualni pogrešan start; f) obezbeđuje da se poštuje član Pravila. 2. Starter mora imati potpunu kontrolu nad takmičarima na startu. U slučaju upotrebe aparata za kontrolu starta starter, i/ili za to određeni kontrolor(i) starta, moraju da koriste slušalice kako bi čuli zvučni signal koji označava pogrešan start takmičara (vidi pravilo 161.2). 3. Starter se postavlja u položaj u kome ima punu vizuelnu kontrolu nad takmičarima tokom procedure starta. Preporučuje se, naročito kada je u pitanju stepenasti start, korišćenje zvučnika po stazama za istovremeno prenošenje komandi startera takmičarima, kao i signali za start i vraćanje takmičara svih u isto vreme. Napomena: Starter treba da se postavi tako da svi takmičari budu u što užem uglu njegovog vidnog polja. Za t rke sa niskim startom starter se postavlja tako da jasno vidi da li su svi takmičari potpuno mirni posle komande "pozor", a pre pucnja startnog pištolja ili drugog odobrenog uređaja za start. Kod trka sa stepenastim startom, a u slučaju da ne postoje zvučnici po stazama, starter se postavlja tako da svi takmičari na startu budu približno podjednako udaljeni od njega. U slučaju da ne postoji mogućnost da se starter sam postavi u takav položaj, pištolj, ili drugi odobreni uređaj za start, treba postaviti u taj položaj, uz aktiviranje iz daljine, elektronskim kontaktom. 4. Kao pomoć starteru određuje se jedan ili više kontrolora na startu. Napomena: Za trke na 200 m, 400 m, 400 m prepone i trke štafeta 4x100 m, 4x200 m, i mešovite štafete, 4x400 m treba da bude najmanje dva kontrolora starta. 5. Svaki kontrolor se postavlja tako da jasno vidi takmičare koji su mu dodeljeni za kontrolu. 6. Pravo na izricanje opomena i diskvalifikacija po članu Pravila ima samo starter. 7. Koordinator starta određuje raspored i posebne dužnosti svakog kontrolora na startu. Kontrolori starta su obavezni da opozovu ( vrate ) trku u slučaju da primete bilo kakvo narušavanje pravila. Posle opozvane ( vraćene ) trke ili prekinutog starta kontrolor o razlozima prekida obaveštava startera koji odlučuje da li će i kome od takmičara biti izrečena opomena. (vidi član i Pravila). 8. Za trke sa niskim startom, kao pomoć pri kontroli starta preporučuje se upotreba aparata za kontrolu starta, a u skladu sa članom Pravila. 33

34 član 130. Pomoćnici startera 1. Pomoćnici startera kontrolišu da li takmičar nastupa u odgovarajućoj grupi i sa odgovarajućim i pravilno nošenim startnim brojem. 2. Pomoćnici startera postavljaju svakog takmičara u odgovarajuću stazu ili mesto, u liniji oko tri metra iza linije starta (u slučaju stepenastog starta na isti način iza svake linije starta). Kada su takmičari propisno postavljeni pomoćnici daju znak starteru da su takmičari spremni za start. U slučaju ponovljenog starta pomoćnici startera ponovo i na isti način raspoređuju takmičare. 3. Pomoćnici startera su odgovorni da štafetne palice budu na raspolaganju takmičarima prve deonice u trkama štafeta. 4. Posle komande startera "na mesta", pomoćnici startera kontrolišu da se takmičari postave u skladu sa članom i 4 Pravila. 5. U slučaju nepropisnog starta pomoćnici startera će postupati u skladu sa članom Pravila. član 131. Brojači krugova 1. Brojači krugova vode evidenciju o pređenim krugovima svakog takmičara u trkama dužim od 1500 metara. Za trke na m i duže, kao i za discipline takmičarskog hodanja, određuje se veći broj brojača krugova koji, po uputstvima glavnog sudije, upisuju u poseban zapisnik vremena u svakom krugu takmičara za koje su odgovorni, a koja dobijaju od službenog merioca vremena. U tom slučaju jedan brojač krugova ne treba da vodi evidenciju o više od četiri takmičara (šest u disciplinama takmičarskog hodanja). Umesto ručne evidencije može biti korišćena i elektronska kontrola, koja podrazumeva postavljanje kompjuterskog odašiljača ( čipa ) na opremu takmičara. 2. Jedan brojač krugova je odgovoran za semafor, postavljenim u neposrednoj blizini cilja, kojim se takmičarima pokazuje broj preostalih krugova u trci. Broj na semaforu se menja u svakom krugu kada vodeći takmičar uđe u ravni deo staze prema cilju. Takmičarima koje je vodeći u trci obišao za krug ili više, obaveštenje o broju preostalih krugova daje se ručno, na odgovarajući način. Ulazak u poslednji krug trke objavljuje se svakom takmičaru, najčešće zvukom zvona. 34

35 član 132. Sekretar takmičenja i Tehnički informacioni centar (TIC) 1. Sekretar takmičenja prikuplja popunjene i potpisane zapisnike svih disciplina i ostalu dokumentaciju koju obezbeđuju glavne sudije, šef merilaca vremena ili šef sudija za foto-finiš i merilac brzine vetra. On odmah prosleđuje rezultate spikeru, beleži ih i zapisnike predaje direktoru takmičenja. Kod tehničkih disciplina, ako se koristi kompjuterski sistema obrade rezultata, mora da se obezbedi unos svih rezultata u svakoj disciplini u jedinstveni kompjuterski sistem. Rezultati disciplina trčanja se unose pod kontrolom šefa sudija za foto-finiš. U tom slučaju direktor takmičenja i spiker imaju uvid u rezultate preko kompjutera. 2. Tehnički informacioni centar (TIC) mora da bude organizovan na svim takmičenjima koja se odvijaju u skladu sa članom 1.1 (a), (b), (c), (f) i (g). Takođe se preporučuje da se slični centri organizuju i na drugim takmičenjima koja traju duže od jednog dana. Osnovne funkcije TIC su da se obezbedi precizna i neprekidna veza između delegacija timova, organizacionih komiteta, tehničkih delegata takmičenja i da se koordinira upravljanje takmičenjima u vezi tehničkih i svih drugih pitanja koja se odnose na takmičenja. član 133. Nadzornik terena Nadzornik terena vrši nadzor terena na kojima se odvija takmičenje i obezbeđuje da pristup terenu imaju samo sudije i takmičari čija je disciplina u toku, kao i ostala ovlašćena lica sa odgovarajućom akreditacijom. član 134. Spiker Spiker objavljuje gledaocima imena i startne brojeve takmičara koji učestvuju u svakoj disciplini, kao i sve ostale informacije, uključujući sastav kvalifikacionih grupa, raspored staza i redosled izvođenja pokušaja i prolazna vremena u disciplinama trčanja. Rezultate svake discipline (plasman takmičara, vremena, visine, daljine, bodovi) spiker objavljuje odmah po prijemu odgovarajućeg obaveštenja. Na takmičenjima iz člana 1.1 (a) statuta, IAAF imenuje službenog spikera za engleski i francuski jezik. U saradnji sa rukovodiocem predstavljanja disciplina, spikeri su odgovorni za sve objave predviđene protokolom, a po uputstvima organizacionog i/ili tehničkog delegata. 35

36 član 135. Službeni merilac staze i borilišta Službeni merilac staze i borilišta proverava ispravnost i tačnost svih uređaja i svih obeležja na stazi i borilištima i pre takmičenja priprema odgovarajuće sertifikate za tehničkog rukovodioca. Mora mu biti omogućen potpun uvid u sve planove i skice staze i borilišta,najnovija kontrolna merenja i u sve ostale odgovarajuće materijale radi njihove verifikacije. član 136. Merilac brzine vetra Merilac brzine vetra osigurava da vetromer bude postavljen u skladu sa članom (discipline trčanja) i (discipline skokova) Pravila. On utvrđuje brzinu vetra u smeru trčanja u odgovarajućim disciplinama, beleži izmerene podatke, overava zapisnik i prosleđuje ga sekretaru takmičenja. član 137. Sudija za elektronsko merenje dužina Sudija za elektronsko merenje dužina u disciplinama skokova i bacanja se imenuje kada se na takmičenju primenjuje ovaj način merenja. Pre početka takmičenja on se upoznaje sa tehničkom ekipom, radom uređaja i postupkom merenja. Pre početka discipline on nadgleda postavljanje mernih uređaja, imajući u vidu tehničke zahteve ekipe koja obezbedjuje merenje.da bi se potvrdila ispravnost uređaja i merenih dužina, ovaj sudija, zajedno sa glavnim sudijom, pre i posle discipline, nadgleda seriju probnih merenja čiji rezultati moraju biti u skladu sa merenjima izvršenim overenom čeličnom pantljikom. Tokom takmičenja on rukovodi postupkom merenja i potvrđuje glavnom sudiji da uređaj za elektronsko merenje radi u skladu sa propisima. član 138. Sudije u prijemnom centru Šef sudija u prijemnom centru nadgleda prolaz takmičara između terena za zagrevanje i borilišta, da bi obezbedio da takmičari, pošto prođu kontrolu u prijemnom centru, budu na borilištu i spremni za takmičenje prema predviđenoj satnici.sudije u prijemnom centru kontrolišu da takmičari nastupaju u odgovarajućoj nacionalnoj ili klupskoj jednoobraznoj opremi, odobrenoj od strane nacionalne federacije, da takmičari nose brojeve u skladu sa startnom listom i na način predviđen u pravilima, da su 36

37 obuća, broj i dužina eksera, kao i reklamne oznake na odeći i torbama takmičara u skladu sa Pravilima i propisima IAAF, i da predmeti koji nisu dozvoljeni ne budu uneti na borilišta. O svakom eventualnom problemu sudije će obavestiti glavnog sudiju u prijemnom centru. član 139. Kontrolor za oglašavanje na takmičenju Kontrolor za oglašavanje na takmičenju (kada je imenovan) kontroliše na takmičenju primenu važećih Pravila i propisa za oglašavanje IAAF. On rešava sva pitanja u vezi oglašavanja na stadionu i u prijemnom centru, a ovo poslednje u saradnji sa glavnim sudijom u prijemnom centru. DEO II - OPŠTA PRAVILA ZA TAKMIČENJA član 140. Atletsko borilište Svaka tvrda, jednoobrazna podloga, koja odgovara zahtevima navedenim u "Priručniku IAAF za atletska borilišta", može biti korišćena za atletska takmičenja. Takmičenja iz člana 1.1 (a) Pravila, mogu se održavati samo na borilištima sa sintetičkom podlogom, izgrađenim u skladu sa "Takmičarskim propisima IAAF za sintetička borilišta", za koja postoji važeći sertifikat IAAF, klase 1. Preporučuje se da se, gde takva borilišta postoje, i takmičenja iz člana 1.1 (b) do (j) Pravila održavaju na borilištima sa sintetičkom podlogom sa gorenavedim sertifikatom. U svakom slučaju, sertifikat IAAF, klase 2, koji potvrđuje tačnost mera atletskih borilišta u meri koje zahteva sertifikacioni sistem IAAF-a, je neophodan za sva borilišta koja se koriste za takmičenja iz člana 1.1 (b) do (j) Pravila. Napomena 1: Priručnik IAAF za atletska borilišta koji se može dobiti u kancelariji IAAF, daje detaljna i precizna objašnjenja i uslove za projektovanje i izgradnju atletskih borilišta, uključujući i dijagrame za razmeravanje i obeležavanje atletskih staza i borilišta. Napomena 2: Standardni formulari Zahteva za sertifikaciju objekata i Izveštaj o merama objekta se mogu dobiti u kancelariji IAAF ili skinuti sa sajta IAAF. Napomena 3: Ovo pravilo se ne primenjuje za takmičenja u trčanju i takmičarskom hodanju na putu i za takmičenja u trčanju u prirodi. (vidi članove , 240.2, 240.3, 250.3, 250.4, i ) Pravila. 37

38 Napomena 4: Pod pojmom atletskog borilišta ovde se podrazumeva atletska staza i borilišta za discipline skokova i bacanja u dvorani vidi član 211 Pravila. član 141. Starosne kategorije i kategorije polne pripadnosti Starosne kategorije: 1. Pravila IAAF podrazumevaju sledeće starosne kategorije: Mlađi juniori i juniorke: atletičari sa napunjenih 16 ili 17 godina na dan 31. decembra u godini takmičenja. Juniori i juniorke: atletičari sa napunjenih 18 ili 19 godina na dan 31. decembra u godini takmičenja. Veterani i veteranke: atletičar postaje veteran na svoj 35. rođendan za takmičenja na stadionu i na svoj 40 rođendan za takmičenja van stadiona. Kategorije se menjaju na svakih pet godina ( 35,40,45,.). Napomena 1: Sva ostala pitanja u vezi sa tkmičenjima vetrana definiše IAAF/WMA priručnik,odobren od stane Savet IAAF i Savet svetke asocijacije vetrana (WMA). Napomena 2: Pravo nastpa, uključujući donju strosnu granicu za nastp na pojedinim tkmičenjima IAAF regulisano je posebnim thničkim pravilima. 2. Takmičar ima pravo da učestvuje u takmičenjima, organizovanim po ovim Pravilima, u svojoj starosnoj kategoriji, ako odgovara tom starosnom rasponu koji je naveden u klasifikaciji odgovarajuće starosne kategorije. Takmičar mora da dostavi važeći dokument (pasoš) kao dokaz. Takmičar koji ne može ili odbija da to uradi nema pravo nastupa na takmičenju. Kategorije polne pripadnosti: 3. Takmičenja koja se organizuju po ovim Pravilima dele se na muška i ženska (samo ako nije organizovano mešovito takmičenje u nekom ograničenom slučaju, navedenom u članu 147 Pravila). 4. Mora da se dozvoli učešće u takmičenjima za muškarce onom takmičaru koji je po zakonu priznat za muškarca i ima pravo nastupa na takmičenjima koja se organizuju u skladu s Pravilima i Propozicijama. 5. Mora da se dozvoli učešće u takmičenjima za žene takmičarki koja je po zakonu priznata za ženu i ima pravo nastupa na takmičenjima koja se organizuju u skladu s Pravilima i Propozicijama. 38

39 6. Savet mora da utvrdi Propozicije kojima bi se odredilo pravo nastupa na takmičenjima za žene: a) žene koje su izvršile operaciju promene pola od muškarca u ženu; b) žene s patologijom hiperandrogenizma. Takmičarka koja izbegava, koja nije sposobna ili koja odbija da se podčinjava Propozicijama gubi pravo učešća u takmičenjima. član 142. Pravo nastupa 1. Pravo nastupa na takmičenjima organizovanim u skladu sa Pravilima IAAF imaju samo takmičari koji ispunjavaju važeće uslove IAAF (vidi Deo 2). 2. Takmičari nemaju pravo nastupa u inostranstvu bez dozvole svoje nacionalne federacije, članice IAAF (vidi član 4.2 Pravila). Na međunarodnim takmičenjima takva dozvola nacionalne federacije mora biti prihvaćena, osim u slučaju kada je prigovor na status takmičara podnet tehničkom delegatu takmičenja (vidi član Pravila). Istovremeni nastup 3. Ako je takmičar prijavljen za disciplinu trčanja i disciplinu skokova ili bacanja, ili dve ili više disciplina skokova ili bacanja, koje se odvijaju istovremeno, glavni sudija može, za pojedinu seriju, ili pojedinačno za svaki pokušaj u skoku uvis ili skoku motkom, dozvoliti takmičaru da svoj pokušaj izvede po redosledu drugačijem od onog određenog žrebom pre početka discipline. Ako se međutim, takmičar kome je odobrena promena redosleda izvođenja pokušaja, ne odazove u trenutku poziva za izvođenje pokušaja, to će mu se, posle isteka predviđenog vremena, računati kao da je propustio pokušaj. U disciplini skok uvis i skok motkom, ako takmičar nije prisutan na borilištu kada su svi drugi prisutni takmičari završili sa takmičenjem, glavni sudija će smatrati da je taj atletičar napustio takmičenje, kada vreme za njegov pokušaj bude isteklo. Odustajanje od nastupa 4. Na takmičenjima iz člana 1.1 (a), (b), (c) i (f) Pravila, osim u dole navedenom slučaju, takmičar gubi pravo nastupa u svim narednim disciplinama, uključujući trke štafeta, ukoliko: a) je data konačna potvrda učešća takmičara u disciplini, a takmičar ipak ne nastupi; Napomena: Tačno vreme za konačnu potvrdu učešća u disciplini mora biti unapred objavljeno. b) takmičar u kvalifikacijama izbori pravo za nastup u narednom krugu takmičenja u određenoj disciplini, a zatim odustane od nastupa. 39

40 Napomena: Pod pojmom odustajanja od nastupa odrazumeva se i nastup u kome se takmičar ne bori svim srcem (bona fide). O tome odlučuje glavni sudija, koji u tom slučaju stavlja odgovarajuću primedbu u zapisnik. Ovo pravilo se ne primenjuje na pojedinačne discipline takmičenja u višebojima. Takmičaru ipak može biti dozvoljen nastup u narednim disciplinama uz podnošenje lekarskog uverenja, overenog od strane medicinskog odoblja, ovlašćenog od strane IAAF (ili Organizacionog komiteta takmičenja), po kome se takmičar koji je, iz zdravstvenih razloga, onesposobljen za nastup nakon konačne potvrde učešća na disciplini, ili posle nastupa u prethodnom krugu takmičenja, može oporaviti i biti sposoban za nastup u narednim danima takmičenja (izuzimajući određene discipline višeboja). Drugi opravdani razlozi (slučajevi na koje takmičar ne može da utiče kao što su npr. problemi sa službenim sistemom prevoza takmičara), posle provere, takođe mogu biti prihvaćeni od strane Tehničkog delegata. član 143. Odeća i obuća takmičara i takmičarski brojevi Odeća takmičara 1. Odeća koju nose takmičari mora biti čista, dizajnirana i nošena tako da ne izaziva primedbe. Odeća mora biti proizvedena od materijala koji nije providan ni kada je mokar. Takmičar ne sme nositi odeću koja može da ometa pogled sudijama. Majice takmičara moraju biti iste boje sa prednje i zadnje strane. U takmičenjima iz člana 1.1 (a), (b), (c), (f) i (g) Pravila kao i kada predstavljaju svoju zemlju u takmičenjima iz člana 1.1 (d) i (h) Pravila takmičari nastupaju u jednoobraznoj odeći koju odobrava nacionalna federacija. Kada je u pitanju odeća takmičara počasni krug i ceremonija proglašenja pobednika se smatraju delom takmičenja. Napomena: Odgovarajući rukovodeći organ može da uslovljava da u propozicijama takmičenja bude obavezna uredba da majice sportista budu iste boje spreda i pozadi. Obuća takmičara 2. Takmičar može nastupati bos ili sa obućom na jednoj ili obe noge. Svrha takmičarske obuće je da pruži zaštitu i stabilnost stopalu takmičara i da mu čvst oslonac o podlogu. Obuća ne sme biti napravljena tako da pruža takmičaru bilo kakvu dodatnu pomoć u smislu ugradnje tehnoloških poboljšanja koja takmičaru donose bilo kakvu nezasluženu prednost. Kaiš preko risa stopala je dozvoljen. Svi tipovi obuće takmičara u upotrebi moraju imati dozvolu IAAF. 40

41 Broj eksera na obući takmičara 3. Đon i peta obuće atletičara treba da budu izrađeni tako da omogućavaju upotrebu najviše 11 eksera. Dozvoljena je upotreba svih 11 ili manjeg broja eksera. Dimenzije eksera na obući takmičara 4. Za takmičenja koja se održavaju na sintetičkim podlogama, dužina dela eksera koji izlazi iz đona ili pete ne sme prelaziti 9 mm, osim kod skoka uvis i bacanja koplja gde je ta dužina 12 mm. Ekseri moraju biti napravljeni tako, da bar do polovine svoje dužine, gledano od vrha eksera, prolaze kroz četvrougaoni otvor alatke za merenje sa stranicama otvora dužine 4mm. Đon i peta obuće takmičara 5. Đon i/ili peta sprinterica mogu imati brazde, nabore, izbočine ili zupce, pod uslovom da su one od istog ili sličnog materijala kao i sam đon.u skoku uvis i skoku udalj najveća dozvoljena debljina đona je 13 mm, a u skoku uvis najveća dozvoljena debljina pete je 19 mm. Kod svih ostalih disciplina nema ograničenja u pogledu debljine đona i/ili pete. Napomena: Debljina đona i pete obuće se meri od gornje strane unutrašnjeg dela obuće,uključujući i eventualne dodatne uloške, do donje strane spoljnog dela obuće, uključujući i gore pomenute nabore i izbočine. Dodaci obući takmičara 6. Takmičar ne sme koristiti nikakav dodatak sa spoljne ili unutrašnje strane obuće kojim bi se povećala debljina đona preko dozvoljenog maksimuma, ili koji bi dao takmičaru bilo kakvu prednost u odnosu na tip obuće opisane u prethodnoj tački 5. Takmičarski brojevi 7. Svaki takmičar dobija dva ista takmičarska broja, koje tokom takmičenja nosi, jasno vidljive, na grudima i leđima, osim kod skoka uvis i skoka motkom gde je dozvoljena upotreba samo jednog broja na grudima ili na leđima takmičara. Takmičarski brojevi moraju odgovarati broju takmičara navedenom u startnoj listi i programu takmičenja. Ako takmičar nosi trenerku tokom takmičenja takmičarski brojevi moraju biti nošeni na trenerci na isti način. Organizator takmičenja može doneti odluku da takmičari pored takmičarskih brojeva ili umesto njih na odeći nose svoja imena ili neki drugi prepoznatljiv identifikacioni znak. Ovo se može primeniti na sve takmičarske brojeve ili samo na neke od njih prema odluci organizatora. 8. Takmičarski brojevi se nose kako su dobijeni, ne smeju se seći, savijati ili pokrivati na bilo koji način. Kod disciplina dugih trčanja takmičarski brojevi mogu biti perforirani da bi se omogućio protok vazduha, ali perforacije ne smeju biti na ciframa ili slovima koji se na njima nalaze. 41

42 9. U slučaju korišćenja uređaja za foto-finiš, organizator može zahtevati od takmičara da nose dodatne samolepljive brojeve na bočnoj strani šorca. Takmičaru bez odgovarajućeg, propisno postavljenog broja (i dodatnog broja), neće biti dozvoljen nastup na takmičenju. Saopštavanje prolaznih vremena član 144. Pomoć takmičarima 1. Prolazna vremena i neslužbeno vreme pobednika mogu biti objavljeni preko razglasa ili na semaforu. Ova vremena takmičarima ne smeju saopštavati lica unutar borilišta koja za to nisu ovlašćena od strane gavnog sudije. Glavni sudija može to da dozvoli samo u slučaju kada na stadionu nema semafora/pokretne trake na kojima se pokazuje vreme ili ako takav semafor takmičari ne vide i ako se prolazno vreme saopštava svim takmičarima koji učestvuju u trci.pod pojmom borilišta u ovom slučaju podrazumeva se prostor, najčešće ograđen i osiguran, u kome se odvija takmičenje i u koji pristup imaju samo takmičari i akreditovana službena lica u skladu sa pravilima i propozicijama takmičenja. Pružanje pomoći 2. Svaki takmičar koji pruža ili prima pomoć u borilištu za vreme takmičenja dobiće opomenu od glavnog sudije, a u slučaju da se to ponovi biće diskvalifikovan u ovoj disciplini. Ako je takmičar posle opomene udaljen, bilo koji rezultat koji je do tada postigao u toj seriji neće biti priznat. Ali, računaju se rezultati koje je imao u prethodnoj seriji te discipline. U okviru ovog Pravila sledeći postupci se smatraju kao pomoć i zato se ne dozvoljavaju: a) pokušaji ubrzavanja kretanja učesnika takmičenja od strane lica koja ne učestvuju u toj disciplini, zatim od strane učesnika u disciplinama trčanja ili hodanja koji zaostaju za jedan krug ili skoro za krug, kao i upotreba nekih tehničkih sredstava (na drugi način, nego što je to dozvoljeno članom (g); b) posedovanje ili korišćenje video rekordera ili kasetofona, kompakt diskova, mobilnih telefona ili sličnih aparata u borilištima; c) izuzev obuće, koja je u skladu sa članom 143, korišćenje bilo kakve tehnologije ili naprava koje mogu dati korisniku prednost koju ne bi imao da je koristio opremu u skladu sa Pravilima; d) komunikacija između takmičara i njihovih trenera koji se ne odvija unutar borilišta. Da bi se omogućila ovakva komunikacija, a da se pri tome ne ometa odvijanje takmičenja, deo gledališta, najbliži mestu održavanja discipline biće rezervisan za trenere takmičara; 42

43 e) stručna lica, posebno ovlašćena za to od strane medicinskog i/ili tehničkog delegate, mogu pružati medicinsku ili fizioterapeutsku pomoć takmičarima kada su ovi već na borilištu, kako bi im se omogućio nastup ili nastavak takmičenja. Ovakvo medicinsko ispitivanje, tretman ili fizioterapiju može vršiti medicinsko osoblja određeno od strane organizacionog komiteta takmičenja i jasno obeleženo oznakama ili odgovarajućom odećom, na samom borilištu ili u posebnom delu stadiona određenom za medicinski tretman. Ni u jednom od ovih slučajeva međutim medicinska intervencija ne sme dovesti do zastoja u takmičenju, niti odlaganja pokušaja takmičara u odnosu na predviđeni program discipline. Pomoć pružena takmičaru od strane bilo kog drugog lica, tokom ili neposredno pre početka takmičenja, a pošto su takmičari prošli kroz prijemni centar, će se smatrati nedozvoljenom pomoći; f) sve vrste lične zaštite u upotrebi iz zdravstvenih razloga (npr. zavoj, flaster, pojas, steznik itd.). Glavni sudija, u dogovoru sa medicinskim delegatom, ima pravo da proveri i odobri svaki ovakav slučaj ako smatra da za to postoji razlog. (vidi član Pravila); g) posedovanje za vreme trke takvih instrumenata, kao što su merač pulsa ili brzine na određenoj distanci, ili senzorni merači koraka, pod uslovom da se ti instrumenti ne koriste za vezu s drugim licima. Obaveštenja o vetru 3. Sprava koja pokazuje smer i jačinu vetra treba da bude postavljena na odgovarajućem mestu na borilištu u svim disciplinama skokova i disciplinama bacanja diska i koplja, kako bi takmičari mogli da znaju smer i jačinu vetra. Osveženje takmičara 4. U disciplinama trčanja na stadionu na m i dužim organizator može omogućiti takmičarima korišćenje vode za osveženje i sunđera, ako smatra da vremenski uslovi tako nešto zahtevaju. član 145. Diskvalifikacija takmičara Ako je takmičar diskvalifikovan u nekoj disciplini zbog narušavanja bilo kog člana Pravila, u službenim zapisnicima mora da se navede član i tačka Pravila koje je on prekršio. 1. U slučaju diskvalifikacije takmičara zbog narušavanja odredbi tehničkih Pravila (izuzimajući članove ili Pravila) svi rezultati postignuti pre diskvalifikacije u tom krugu takmičenja se smatraju nevažećim. Međutim, rezultati koje je takmičar postigao u prethodnim krugovima takmičenja će se i dalje smatrati regularnim. Takmičar koji je diskvalifikovan zbog narušavanja tehničkih pravila na jednoj disciplini takmičenja ima pravo nastupa u ostalim disciplinama za koje je prijavljen. 43

44 2. U slučaju diskvalifikacije takmičara zbog nesportskog ili nedoličnog ponašanja u zapisniku će biti naveden razlog diskvalifikacije. Ako je takmičar opomenut po drugi put po članu Pravila zbog nesportskog ili nedoličnog ponašanja u nekoj disciplini, ili u skladu s Pravilom 162.5, on će biti diskvalifikovan upravo u toj disciplini. Ako takmičar drugu opomenu dobije dok nastupa u drugoj disciplini, on će biti diskvalifikovan samo sa te, druge discipline. Svi rezultati postignuti pre diskvalifikacije u tom krugu takmičenja će biti smatrani nevažećim. Međutim, rezultati koje je takmičar postigao u prethodnim krugovima takmičenja, rezultati koje je postigao u prethodnim disciplinama ili u prethodnim pojedinačnim disciplinama višeboja će se i dalje smatrati regularnim. U slučaju diskvalifikacije takmičara zbog nesportskog ili nedoličnog ponašanja, glavni sudija mora da zabrani nastup takmičaru u svim narednim disciplinama takmičenja, uključujući pojedine discipline višeboja. U slučaju prekršaja koji se smatra vrlo ozbiljnim, direktor takmičenja o tome izveštava odgovarajući rukovodeći organ zbog eventualnog preduzimanja daljih disciplinskih mera prema članu 60.4 (f) Pravila. Napomena: Pod nesportskim ponašanjem u ASCG podrazumeva se i svaka aktivnost kojom se rečima, pokretom ili na drugi način, tokom izvođenja discipline ili van toga, vređa,omalovažava ili na drugi način uznemirava drugi takmičar, službeno lice ili gledaoci prisutni na takmičenju. član 146. Protesti i žalbe 1. Protest koji se odnosi na pravo učešća atletičara na takmičenju se podnosi tehničkom delegatu pre početka takmičenja. Na odluku tehničkog delegata postoji pravo žalbe Vrhovnoj sudijskoj komisiji. U slučaju da problem ne može biti rešen na zadovoljavajući način do početka takmičenja takmičaru će biti dozvoljen nastup pod žalbom, a slučaj će biti prosleđen na odluku Savetu IAAF ili odgovarajućem organu. 2. Protest koji se odnosi na rezultat ili na postupak odvijanja discipline ulaže se u roku od 30 minuta od trenutka objavljivanja službenih rezultata discipline. Organizator takmičenja obezbeđuje da bude zabeleženo vreme službenog objavljivanja rezultata svake discipline. 3. U prvom stepenu svaki protest takmičar sam ili preko drugog odgovornog lica koje zastupa njegove interese podnosi usmeno glavnom sudiji. Takmičar ili tim mogu da podnesu protest samo ako se oni takmiče u istoj seriji takmičenja na koji se odnosi protest (ili kasnija žalba) ili ako učestvuju u takmičenju gde se vrši ekipno računanje bodova. Rešavajući po protestu, glavni sudija uzima u obzir sve raspoložive činjenice koje smatra bitnim, uključujući fotografije ili video zapis snimljen službenom kamerom ili drugi foto ili video materijal. glavni sudija može doneti odluku po protestu ili proslediti slučaj Vrhovnoj sudijskoj komisiji. Na odluku glavnog sudije postoji pravo žalbe Vrhovnoj sudijskoj komisiji. 44

45 4. Discipline trčanja a) ako u disciplinama trčanja, takmičar kome je dodeljen crveni karton zbog nepropisnog starta,uloži odmah usmeni protest na odluke startera, glavni sudija za trčanja može dozvoliti takmičaru da nastupi pod žalbom da bi se zaštitila prava svih zainteresovanih. Međutim, protest ne može biti uvažen ako je odluka o nepropisnom startu doneta na osnovu signala aparata za kontrolu starta, odobrenog od strane IAAF, osim ako iz bilo kog razloga glavni sudija ne zaključi da aparat ne funkcioniše pravilno; b) u slučaju korišćenja aparata za kontrolu starta može se dogoditi da se protest odnosi na odluku startera da ne opozove trku nakon neispravnog starta. U ovom slučaju protest može da uloži samo takmičar koji je završio trku, ili ovlašćeno lice u njegovo ime. U slučaju da je protest usvojen, takmičar odgovoran za nepropisan start će biti diskvalifikovan u skladu sa članom Pravila, bez obzira da li može biti objavljena diskvalifikacija ili ne. U slučaju da nema uslova za diskvalifikaciju takmičara prema članu Pravila, glavni sudija ima pravo da proglasi trku nevažećom i naloži njeno ponavljanje. Napomena: Pravo na protest i žalbu se podrazumeva bez obzira da li je korišćen aparata za kontrolu starta ili ne. 5. Ako u disciplinama skokova ili bacanja, takmičar kome je dosuđen nepropisan pokušaj uloži odmah usmeni protest na odluke sudije, glavni sudija, ako smatra da za to postoje razlozi, može naložiti da se dužina izvedenog pokušaja izmeri i zabeleži, da bi se tako zaštitila prava svih zainteresovanih. Ako je pokušaj na koji je uložen protest: a) jedan od prva tri pokušaja u disciplinama skokova i bacanja, osim skoka u vis i skoka motkom, i u takmičenju učestvuje više od 8 sportista, dotični sportista ide u finale (završna tri pokušaja) samo ako protest ili kasnija žalba budu usvojeni; b) pri skoku uvis i skoku motkom, sportista bi mogao da se takmiči na sledećoj visini samo ako protest ili kasnija žalba budu usvojeni. Glavni sudija može dozvoliti takmičaru da nastavi takmičenje u finalnoj seriji pod žalbom kako bi se zaštitila prava svih zainteresovanih.rezultat na koji se odnosi protest i svi ostali rezultati koje je sportista postigao prilikom takmičenja pod žalbom postaće zvanični samo ako kasnija odluka glavnog sudije po tom pitanju ili žalba Vrhovnoj sudijskoj komisiji budu usvojeni. 6. Žalba Vrhovnoj sudijskoj komisiji se podnosi u roku od 30 minuta posle: a) službenog objavljivanja promene rezultata u toj disciplini, vezano za odluku glavnog sudije; 45

46 b) saveta koji je dat licu koje protestuje, ako se rezultati ne menjaju. Žalba se podnosi u pismenoj formi, potpisuje je sportista ili neko ko ga zastupa, ili zvanični predstavnik tima. Uz žalbu se prilaže i depozit koji odgovara vrednosti od 100 US dolara, koji se ne vraća ako žalba ne bude usvojena. Takmičar ili tim mogu da podnesu žalbu samo ako se oni takmiče u istoj seriji takmičenja na koji se odnosi protest (ili ako učestvuju u takmičenju gde se vrši ekipno računanje bodova). Napomena: Glavni sudija za datu disciplinu kome je predat protest mora posle donošenja odluke u vezi protesta odmah da obavesti TIC o vremenu donošenja odluke. Ako glavni sudija nije mogao usmeno da prenese tu nformaciju zainteresovanim timovima i sportistima, tada će se kao zvanično smatrati vreme kad se odluka u vezi protesta pojavila na informacionom stolu TIC. 7. Rešavajući žalbu Vrhovna sudijska komisija uzima u obzir izjave svih lica uključenih u slučaj. Ako u komisiji postoji bilo kakva nedoumica uzimaju se u obzir i svi dodatni dostupni podaci u vezi sa slučajem. Ako prikupljeni podaci, uključujući i eventualni video zapis, ipak ne omogućavaju donošenje konačne odluke, Vrhovna sudijska komisija podržava prethodnu odluku glavnog sudije ili šefa sudija za hodanje. 8. Vrhovna sudijska komisija može ponovo da razmatra svoju odluku ako dobije nove ubedljive dokaze, pod uslovom da nova odluka još uvek može biti primenjena. Obično je takvo ponovno razmatranje moguće samo pre ceremonije dodeljivanja nagrada u toj discipline i samo ako odgovarajući rukovodeći organ nije izneo druge argumentovane okolnosti. 9. O rešavanju pitanja koja nisu obuhvaćena ovim Pravilima predsednik sudijske komisije hitno referiše Generalnom sekretaru IAAF. 10. Odluka Vrhovne sudijske komisije (a ako ne postoji Vrhovna sudijska komisija ili ako žalba nije bila podneta), tada je odluka glavnog sudije konačna. Ne postoji mogućnost žalbe višoj instanci, uključujući i Sud za arbitražu u sportu. član 147. Mešovita takmičenja U disciplinama koje se odvijaju potpuno unutar stadiona nije dozvoljen zajednički nastup muškaraca i žena u istoj disciplini programa. Izuzetno, zajednički nastup može biti dozvoljen u disciplinama skokova i bacanja, kao i u trkama na 5000 m I dužim, osim na takmičenjima po članu 1.1 (a) do (h) Pravila. U slučajevima takmičenja po članu 1.1 (i) i (j) Pravila, takav zajednički nastup može biti dozvoljen u pojedinim takmičenjima samo uz posebnu dozvolu kontinentalnog ili nacionalnog saveza. Napomena: Kod mešovitih takmičenja u tehničkim disciplinama, treba koristiti odvoje ne zapisnike i objavljivati rezultate po polovima ( muškarci i žene). 46

47 Napomena: Za takmičenja u Srbiji u disciplinama u kojima nastupaju muškarci i žene zajedno (mešovito takmičenje), potrebna je odluka takmičarske komisije ili komesara takmičenja Atletskog saveza Srbije. član 148 Merenje na takmičenju Na takmičenjima iz člana 1.1 (a), (b), (c) i (f) Pravila sva merenja se vrše overenom čeličnom pantljikom ili metarskom šipkom (šiberom) ili odgovarajućim posebnim mernim uređajem. Takve čelične pantljike, metarske šipke (šiberi) ili odgovarajući merni uređaji moraju imati sertifikat IAAF-a, a tačnost opreme i uređaja za merenje mora biti potvrđena od strane nacionalne agencije za mere u skladu sa nacionalnim i međunarodnim mernim standardima. Na ostalim takmičenjima mogu se koristiti i pantljike od fiberglasa. Napomena: Što se tiče priznavanja rekorda vidi član (a) Pravila. član 149. Priznavanje rezultata 1. Ni jedan rezulat neće biti priznat ako ga takmičar nije postigao u toku zvaničnog takmičenja, organizovanog u skladu sa ovim Pravilima. 2. Rezultati koji se postignu izvan standardnih atlatskih stadiona i u onim disciplinama koje se obično izvode na stadionu (nap. na gradskim terenima, drugim sportskim objektima i sl.) biće priznati ako su postignuti u skladu sa svim dole navedenim uslovima: a) ako je odgovarajući rukovodeći organ izdao dozvolu za izvođenje tog takmičenja u skladu sa članom 1 do 3 Pravila; b) ako je imenova grupa (ekipa) kvalifikovanih nacionalnih tehničkih službenih lica, kao i ispitanih atletskih sudija; c) tamo gde je to potrebno koristi se oprema i sprave u skladu sa Pravilima; d) takmičenje se izvodi na takvom mestu ili na takvom sportskom objektu koji odgovara Pravilima i za koji je službeni merilac izdao atest u skladu sa članom 135 Pravila, a na osnovu merenja izvršenih na dan takmičenja. 47

48 član 150. Video snimanje Na takmičenjima iz člana 1.1 (a), (b) i (c) Pravila, kao i na ostalim takmičenjima kada za to postoje tehničke mogućnosti, preporučuje se video snimanje svih disciplina kao potvrda ispravnosti rezultata ili eventualne povrede pravila. Takav video materijal postaje sastavni deo dokumentacije takmičenja. član 151. Bodovanje Na takmičenjima u kojima se konačni plasman određuje na osnovu broja osvojenih bodova, način bodovanja se određuje, uz saglasnost svih zemalja učesnica, pre početka takmičenja. DEO III - DISCIPLINE TRČANJA NA STADIONU Član 163.2, (osim pod uslovima člana i 240.9), i 165 Pravila odnose se i na Deo VII, VIII i IX Pravila. član 160. Merenje atletske staze 1. Standardna dužina atletske staze je 400 m. Stazu čine dva paralelna prava dela i dve krivine istog poluprečnika. Atletska staza je sa unutrašnje strane oivičena ivičnjakom od pogodnog materijala, visine približno 5 cm i širine od najmanje 5 cm.u slučaju kada deo ivičnjaka mora biti privremeno uklonjen zbog održavanja drugih disciplina, njegovo mesto se označava belom linijom širine 5 cm i kupama ili zastavicama visine najmanje 20 cm, postavljenim na belu liniju tako da se ivica osnove kupe ili drška zastavice poklapa sa ivicom bele linije bliže stazi. Zastavice se postavljaju nagnute pod uglom od 60 u odnosu na tlo prema unutrašnjosti terena. Kupe ili zastavice se postavljaju na međusobnom rastojanju od najviše 4 metra, kako bi se sprečili takmičari da gaze po liniji. Ovakvo obeležavanje se primenjuje i u trci sa preprekama na delu staze ispred i iza vodene prepreke. 2. Atletska staza se meri na 30 cm od ivičnjaka, ili ako ivičnjaka nema, na 20 cm od linije koja obeležava unutrašnju ivicu staze. 48

49 Skica 1 Merenje staze 3. Dužina staze se meri od ivice linije starta udaljenije od cilja do ivice linije cilja bliže startu. 4. U svim trkama, zaključno sa 400 metara, svaki takmičar trči u odvojenoj stazi širine najmanje 1,22 m ± 0.01 m, oivičenoj belim linijama širine 5 cm. Sve staze su iste širine. Unutrašnja, prva staza se meri kako je naznačeno u članu Pravila, ostale staze na 20 cm od spoljne ivice bele linije koja, sa leve strane, oivičava svaku stazu. Napomena: Kada su u pitanju staze igrađene pre 1. januara godine svaka staza može imati maksimalnu širinu od 1,25m. 5. Takmičenja iz člana 1.1 (a), (b), (c) i (f) Pravila održavaju se na stadionima sa osam odvojenih staza. 6. Najveći dozvoljeni poprečni nagib staze je 1:100, najveći dozvoljeni pad staze u smeru trčanja je 1: Napomena: Preporučuje se da na novoizgrađenim stadionima poprečni pad staze bude prema unutrašnjoj stazi. 7. Detaljna uputstva za projektovanje, postavljanje i obeležavanje atletskih staza su data u Priručniku IAAF za atletska borilišta. Ovaj priručnik daje osnovna uputstva koja se moraju poštovati. član 161. Startni blokovi 1. Upotreba startnih blokova je obavezna u svim trkama zaključno sa 400 m, kao i za start štafeta 4x200 m i 4x400 m, a zabranjena u svim ostalim trkama. Nijedan deo startnog bloka postavljenog na stazi ne sme da prelazi startnu liniju niti da prelazi u susednu stazu. Startni blokovi moraju biti konstruisani tako da odgovaraju sledećim osnovnim zahtevima: a) blokovi moraju biti čvrste konstrukcije i ne smeju davati takmičaru nikakvu nedozvoljenu prednost; 49

50 b) blokovi su pričvršćeni za stazu ekserima ili šiljcima izrađenim tako da izazivaju najmanje moguće oštećenje staze. Konstrukcija mora biti takva da omogući brzo i lako premeštanje blokova. Broj, debljina i dužina eksera zavisi od tipa atletske staze. Startni blokovi moraju biti učvršćeni za podlogu tako da se onemogući bilo kakvo pomeranje bloka tokom starta trke; c) kada takmičar koristi sopstvene startne blokove, oni moraju odgovarati zahtevima iz člana 161 (a) i (b) Pravila. Dozvoljen je svaki dizajn i konstrukcijama blokova pod uslovom da oni ne predstavljaju smetnju drugim takmičarima; d) Kada organizator takmičenja obezbeđuje startne blokove oni moraju odgovarati sledećim, dodatnim, zahtevima: Startni blok čine dve površine uporišta za noge o koje takmičar upire svoja stopala tokom starta. Uporišta za noge su montirana na krut ram konstruisan tako da ne ometa pokrete nogu takmičara pri napuštanju bloka. Nagib uporišta za noge treba da bude prilagođen položaju takmičara na startu, a površina uporišta može biti ravna ili blago udubljena. Površina uporišta mora biti urađena tako da omogućava upotrebu sprinterica sa ekserima, tako što ima proreze ili žljebove ili tako što je presvučena odgovarajućim materijalom koji omogućava korišćenje sprinterica. Uporišta za noge su montirana na krut ram tako da se mogu premeštati i podešavati tokom pripreme starta, ali bez mogućnosti bilo kakvog pomeranja tokom samog starta. Oba uporišta se mogu pomerati napred i nazad duž rama nezavisno jedno od drugog. Jednom podešen startni blok mora biti fiksiran mehanizmom tako konstruisanim da takmičar može njime lako i brzo rukovati. 2. Na takmičenjima iz člana 1.1 (a), (b), (c) i (f) Pravila, startni blokovi moraju biti povezani sa uređajem za kontrolu starta, odobrenim od strane IAAF. Starter i/ili za to određeni kontrolor starta nose slušalice koje im omogućavaju da jasno čuju zvučni signal koji uređaj emituje u slučaju pogrešnog starta (tj. kada je vreme reakcije takmičara na startu manje od 100/1000 delova sekunde). Kada starter i/ili za to određeni kontrolor starta čuje zvučni signal, a u slučaju da je prethodno dat znak za start pomoću pištolja ili drugog odobrenog uređaja, start će odmah biti vraćen, a starter će na aparatu za kontrolu starta prekontrolisati vremena reakcije takmičara da bi se utvrdilo koji takmičari su odgovorni za nepropisan start. Ovakav sistem kontrole starta se najozbiljnije preporučuje i za sva ostala takmičenja. Napomena: Osim toga, može se koristiti i automatski sistem vraćanja, koji je opisan u ovim Pravilima. 3. Na takmičenjima iz člana 1.1 (a) do (f) Pravila, takmičari koriste samo startne blokove koje im stavlja na raspolaganje organizator takmičenja. Na ostalim takmičenjima koja se održavaju na sintetičkoj podlozi organizator takmičenja takođe može dozvoliti samo upotrebu startnih blokova koje on ponudi na korišćenje. 50

51 član 162. Start 1. Start se obeležava belom linijom širine 5 cm. U trkama koje se ne trče u odvojenim stazama startna linija je lučno zakrivljena kako bi svi takmičari prelazili jednako rastojanje do cilja. Startne pozicije u svim trkama se numerišu sa leva na desno, posmatrano u smeru trčanja. Napomena: Ako takmičenje počinje izvan stadiona, startna linija može da bude širine do 30 cm i bilo koje boje koja je naglašeno kontrastna u odnosu na tlo oko starta. 2. Na svim međunarodnim takmičenjima, osim onim navedenim u napomeni, starter mora da izdaje komande na jeziku domaćina takmičenja, ili na engleskom ili francuskom jeziku. a) u trkama zaključno sa 400 m, (uključujući i štafetu 4x200 m, mešovitu štafetu, opisanu u članu i štafetu 4x400 m): komande su na mesta ("On your marks"), zatim pozor ("Set"). Kada se takmičari posle komande pozor potpuno umire starter pucnjem daje znak za početak trke. Kada jednom zauzme miran položaj posle komande na mesta takmičar ne sme dodirivati šakama ili stopalom liniju starta niti tle ispred nje; b) u trkama dužim od 400 m (isključujući štafetu 4x200 m, mešovitu štafetu i štafetu 4x400 m) komanda je na mesta, da bi, kada se takmičari potpuno umire, usledio pucanj. Takmičar ne sme dodirivati jednom ili obema rukama tle za vreme starta. Napomena: U takmičenjima iz člana 1.1 (a), (b), (c),(e)i (i) Pravila, starter daje komande isključivo na engleskom jeziku. 3. U trkama zaključno sa 400 m (kao i u prvoj etapi štafete 4x100 m, mešovite štafete i štafete 4x400 m) niski start uz upotrebu startnih blokova je obavezan. Na komandu na mesta takmičar prilazi liniji starta i zauzima položaj iza nje, potpuno unutar staze koja mu je dodeljena. Obe šake i koleno bar jedne noge moraju biti u kontaktu sa tlom, a oba stopala u kontaktu sa startnim blokom. Na komandu pozor takmičar se odmah podiže u konačni položaj pred start, zadržavajući pri tom kontakt obe šake sa tlom i oba stopala sa uporištima za noge startnog bloka. 4. Ako je starter zadovoljan položajem koji su takmičari zauzeli posle komande pozor, treba da usledi pucanj iz startnog pištolja na trkama dužim od 400 m (izuzimajući štafete 4x200 m, mešovite štafete i štafete 4x400 m) svaki start počinje iz stojećeg položaja. Posle komande Na mesta takmičar mora prići startnoj liniji i zauzeti startnu poziciju iza nje (u stazi koja mu je dodeljena, ako se takmičenje odvija u odvojenim stazama). Kad zauzme svoju startnu poziciju takmičar ne sme da dodiruje tlo jednom ili obema rukama. Čim starter bude zadovoljan time što su takmičari zauzeli pravilnu startnu poziciju i što su se primirili, treba da usledi pucanj iz pištolja. 51

52 5. Na komandu na mesta ("On your marks") ili pozor ("Set"), zavisno od discipline, svi takmičari odmah i bez oklevanja zauzimaju konačni položaj za start. U slučaju da starter iz bilo kog razloga oceni da nije sve spremno za start, a pošto su takmičari već zauzeli položaj na startnim mestima, on će pozvati takmičare da se povuku a pomoćnici startera će ih ponovo postaviti u liniju iza startnih mesta (vidi član 130 Pravila). Ako takmičar po mišljenju startera: a) posle komande na mesta ili pozor, a pre startnog pucnja, izazove prekid procedure starta, npr. dizanjem ruke ili ustajanjem u slučaju niskog starta, bez opravdanog razloga (opravdanost razloga procenjuje glavni sudija); b) ne izvršava komandu na mesta ili pozor, kako je to određeno Pravilima, ili ne fiksira odgovarajuću startnu poziciju u određenom roku; c) posle komande pozor na bilo koji način smeta ostalim sportistima,starter mora da prekine start. Glavni sudija može da upozori takmičara zbog lošeg ponašanja (ili da ga diskvalifikuje uslučaju ponovljenog narušavanja Pravila u toku istog takmičenja) u skladu s članom i U tom slučaju, ili ako su drugi uzroci izazvali prekid starta, ili ako glavni sudija nije saglasan sa odlukom startera, svim takmičarima treba pokazati zeleni karton kao znak da ni jedan od njih nije nepropisno startovao. Nepropisan start 6. Pošto je posle komande startera zauzeo konačan, miran stav pred start, takmičar ne sme početi sa startnom kretnjom pre pucnja starterovog pištolja ili drugog odobrenog startnog uređaja. Ako takmičar, po mišljenju startera ili kontrolora starta, počne sa startnom kretnjom pre pucnja, to će se smatrati nepropisnim startom. Napomena: Ako se na takmičenju koristi aparat za kontrolu starta odobren od strane IAAF, (vidi član161.2 Pravila za tehničke detalje uređaja), starter će u normalnim uslovima prihvatiti podatke aparata kao presudne. 7. Izuzimajući takmičenja u višeboju, svaki takmičar koji napravi nepropisan start biće diskvalifikovan. Takmičar u višeboju koji napravi nepropisan start biće opomenut. U svakoj trci dozvoljen je samo jedan pogrešan start a da ne dođe do diskvalifikacije takmičara. Takmičar odgovoran za naredne nepropisne startove biće diskvalifikovan (vidi član (c)) Pravila. 8. U slučaju nepropisnog starta pomoćnik startera deluje na sledeći način: Izuzimajući takmičenja u višeboju, takmičar koji napravi nepropisan start mora biti diskvalifikovan, crveni karton se postavlja na odgovarajući čunj sa oznakom broja staze i pokazuje se takmičaru. U slučaju prvog 52

53 nepropisnog starta u disciplinama višeboja odgovorni takmičar će biti upozoren podizanjem pred njim žuto-crnog kartona (obojenog po dijagonali) i odgovarajućim znakom na obeležju staze. U isto to vreme ostali sportisti koji su učestvovali u takmičenju moraju biti upozoreni žuto-crnim kartonom (obojenim po dijagonali), koji pred njima podiže jedan od pomoćnika startera, da bi ih time obavestio da će biti diskvalifikovan svako od njih ko napravi sledeći nepropisan start. U slučaju narednih nepropisnih startova odgovorni takmičar će biti diskvalifikovan, a pred njim će biti podignut crveno-crni karton, a odgovarajući znak će biti postavljen na obeležju njegove staze. Ovakav sistem upozoravanja (pokazivanje kartona takmičaru koji je napravio nepropisan start) treba da se primenjuje u slučajevima kada se ne koriste čunjevi sa oznakom staze. Napomena: U praksi, kada jedan ili više takmičara naprave nepropisan start ostali takmičari ih obično slede i tako, strogo uzevši, i sami prave pogrešan start. Starter će međutim opomenuti samo onog takmičara, ili više njih, koji su po njegovom mišljenu odgovorni za nepropisan start. Tako, zbog istog nepropisnog starta može biti opomenuto ili diskvalifikovano više t akmičara. Ako je do nepropisnog starta došlo iz drugih razloga, a ne krivicom takmičara, nijedan od njih neće biti opomenut i zeleni karton će biti pokazan svim takmičarima na startu. 9. Starter ili bilo koji od kontrolora koji smatra da start nije bio ispravan opoziva ( vraća ) trku novim pucnjem pištolja. Trke na m, m, m, m i m 10. Kada u trci učestvuje više od 12 takmičara, oni mogu biti podeljeni u dve grupe, pri čemu jedna grupa, koju čini približno 65% takmičara startuje sa osnovne lučne startne linije, a druga grupa sa dodatne lučne startne linije obeležene preko spoljne polovine staze. Druga grupa trči spoljnom polovinom staze do izlaska iz prve krivine.dodatna startna linija se obeležava tako da svi takmičari trče istu dužinu staze. Linija za ulazak takmičara u unutrašnje staze u trci na 800 m, opisana u članu Pravila, je istovremeno i mesto posle koga takmičari u spoljnoj grupi u trkama na m i m mogu ući u unutrašnje staze, odnosno pridružiti se takmičarima koji su startovali sa osnovne startne linije. Za trke na 1000 m, 3000 m i 5000 m ovo mesto ulaska u unutrašnje staze se označava na početku pravog dela staze prema cilju. Mesto ulaska u unutrašnje staze se označava markacijom veličine 5 x 5 cm, na liniji između 4 i 5 staze (na liniji između 3 i staze na stadionu sa šest staza), na koju se postavlja kupa I li zastavica, koja se uklanja pošto se dve grupe takmičara spoje. 53

54 član 163. Trke 1. Smer trčanja i hodanja je takav da je unutrašnji teren stadiona takmičarima uvek sa leve strane. Staze se obeležavaju sa leva na desno tako da staza uz unutrašnji deo terena nosi broj jedan. Ometanje na stazi 2. Svaki trkač ili hodač koji tokom trke gura ili na drugi način ometa drugog takmičara može biti diskvalifikovan u toj disciplini. Glavni sudija ima pravo da donese odluku o ponavljanju trke, bez učešća diskvalifikovanog(ih) takmičara, ili u slučaju kvalifikacionih trka, može dozvoliti grubo ometenom takmičaru(ima) nastup u sledećem krugu takmičenja. Podrazumeva se da ometani takmičar završi trku boreći se svim srcem. Ovakva dozvola ne može biti data diskvalifikovanom takmičaru(ima). Nezavisno od toga da li je došlo do diskvalifikacije, glavni sudija ima pravo da u izuzetnim okolnostima donese odluku o ponavljanju trke, ako smatra da za to postoje opravdani razlozi. Trčanje u odvojenim stazama 3. (a) u trkama koje se trče u odvojenim stazama, takmičar mora trčati u stazi koja mu je dodeljena od starta do cilja trke. U trkama koje se samo jednim delom trče u odvojenim stazama ovo se odnosi samo na taj deo trke; (b) u trkama koje se ne trče u odvojenim stazama takmičar, u skladu s članom , ne sme trčati po liniji ili sa unutrašnje strane bele linije ili ivičnjaka koji oivičavaju unutrašnji deo terena, u krivini ili na ravnom delu staze, uključujući i deo staze pre i posle vodene prepreke kada su u pitanju trke sa preprekama.kada je glavni sudija uveren, na osnovu prijave sudije ili sudije na stazi, ili na drugi način da je takmičar trčao van svoje staze, ovaj će biti diskvalifikovan. Izuzeci od ovog pravila navedeni su u narednoj tački član Pravila. 4. Takmičar neće biti diskvalifikovan: a) ako je takmičar gurnut ili na drugi način nateran od strane drugog lica da nagazi ili trči van svoje staze; b) gazi po liniji ili trči van svoje staze iza spoljašnje linije na krivini, ne ostvarujući materijalnu prednost, a pritom ne ometa drugog takmičara, ne gura ga i ne stvara mu prepreke. Napomena: Materijalna prednost podrazumeva poboljšanje svoje pozicije različitim sredstvima, kao npr. trčeći van obeleženih linija, gazeći po liniji ili trčeći unutrašnjom ivicom staze. 54

55 5. Na takmičenjima iz člana 1.1 (a), (b), (c) i (f) Pravila, u trci na 800 m takmičari trče u odvojenim stazama do linije obeležene preko staze na početku pravog dela staze posle izlaska iz prve krivine, posle koje mogu da napuste svoju stazu (i uđu u unutrašnju stazu).da bi takmičari lakše uočili mesto posle koga je dozvoljen ulazak u unutrašnju stazu, na belu liniju koje oivičava svaku stazu, a neposredno pre linije ulaska postavljaju se kupe ili prizme, po mogućnosti boje različite od boje linije ulaska, sa osnovom veličine 5 cm x 5 cm, i visine max.5 cm. Napomena: U međudržavnim susretima zemlje učesnice mogu se dogovoriti da se trka na 800 m ne trči ni delom u odvojenim stazama. Napuštanje staze 6. Takmičaru koji je po sopstvenoj volji napustio atletsku stazu tokom trke, nije dozvoljeno da se vrati na stazu i nastavi trku. Oznake na stazi 7. Osim u slučaju trka štafeta koje se trče u celosti ili delom u odvojenim stazama, takmičari ne smeju kao pomoć postavljati nikakve oznake ili predmete na ili uz stazu. Merenje brzine vetra 8. Svi uređaji za merenje brzine vetra moraju imati sertifikat IAAF, a tačnost uređaja mora biti potvrđena od strane nacionalne agencije za mere u skladu sa nacionalnim i međunarodnim mernim standardima. 9. Na takmičenjima iz člana 1.1 (a) do (h) Pravila, moraju biti korišćeni isključivo ultrasonični uređaji za merenje brzine vetra. Mehanički uređaj za merenje brzine vetra treba da ima odgovarajuću zaštitu koja smanjuje uticaj bočne komponente vetra. U slučaju kada se koristi uređaj koji se nalazi unutar cevi, dužina cevi sa obe strane uređaja mora biti najmanje dvostruko veća od prečnika cevi. 10. Uređaj za merenje brzine vetra se postavlja pored pravog dela staze, uz prvu stazu, 50 m od linije cilja. Postavlja se na visinu od 1,22 m i ne više od 2 m udaljen od ivice staze. 11. Uređaj za merenje brzine vetra može biti aktiviran i zaustavljan i automatski, daljinskom kontrolom, a podaci prosleđeni direktno u kompjuterski sistem za obradu podataka na takmičenju. 12. Vremenski period u kome se vrši merenje brzine vetra, od pojave plamena startnog pištolja ili drugog odobrenog startnog uređaja je: 100 m 10 sekundi 100 m prepone 13 sekundi 100 m prepone 13 sekundi 55

56 U trci na 200 m brzina vetra se meri u periodu od 10 sekundi, počevši od trenutka kada prvi takmičar uđe u pravi deo staze. 13. Brzina vetra se objavljuje u metrima u sekundi, zaokruženo na sledeću veću desetinku metra u sekundu u pozitivnom smeru, samo ako druga cifra posle zapete nije nula (što znači, vrednost od +2,03 m/s se beleži kao +2,1 m/s, a vrednost od -2,03 m/s se beleži kao -2,0 m/s). Digitalni uređaji koji pokazuju vrednosti brzine vetra u desetinkama metra u sekundi konstruisani su tako da funkcionišu po ovom pravilu. član 164. Cilj 1. Cilj se obeležava belom linijom širine 5 cm. Napomena: Ako cilj trke nije na stadionu, linija cilja može biti širine do 30 cm i može biti bilo koje boje upadljivo kontrastne u odnosu na tlo oko cilja. 2. Plasman takmičara u trci se određuje po redosledu kojim bilo koji deo njihovog tela (što u ovom slučaju podrazumeva trup, a ne glavu, vrat, ruke i noge takmičara) dodirne zamišljenu ravan koja se pruža vertikalno uvis od ivice linije cilja bliže startu, kao što je napred definisano. 3. U trkama u kojima se redosled određuje na osnovu dužine koju takmičari prelaze za određeni vremenski period, starter, tačno jedan minut pre završetka trke, daje znak pucnjem pištolja, upozoravajući tako takmičare i sudije da se trka bliži kraju. Starter, prateći uputstva glavnog merioca vremena, u trenutku isteka predviđenog vremena označava kraj trke, novim pucnjem pištolja. U trenutku pucnja pištolja kojim je označen kraj trke, sudije određene za to obeležavaju na stazi tačno mesto na kome je svaki takmičar dodirnuo tle poslednji put pre pucnja ili u trenutku pucnja.kao pređena dužina takmičaru se računa dužina merena od starta do najbližeg punog metra iza tako označenog mesta na stazi. Za obeležavanje pređene razdaljine, pre početka trke se određuje najmanje po jedan sudija za svakog takmičara. Ulazak u cilj 56

57 član 165. Merenje vremena i foto-finiš 1. Tri načina merenja vremena se priznaju kao zvanična: a) ručno merenje vremena; b) potpuno automatsko merenje vremena pomoću fotofiniš uređaja; c) merenje pomoću transponder uređaja samo za takmičenja iz člana 230 (trke koje se ne održavaju u potpunosti na stadionu), 240 i 250 Pravila. 2. Vreme se meri do trenutka kada bilo koji deo tela takmičara (što podrazumeva trup, a ne glavu, vrat, ruke i noge takmičara) dodirne zamišljenu ravan koja se pruža vertikalno uvis od bliže ivice linije cilja. 3. Meri se vreme svih takmičara koji završe trku. Dodatno, kada god je to moguće, mere se i prolazna vremena u svakom krugu u trkama na 800 m i dužim, kao i prolazna vremena na svakih 1000 m u trkama na 3000 m i dužim. Ručno merenje vremena 4. Merioci vremena se postavljaju u produžetku linije cilja, kada je to moguće najmanje 5 m od spoljne ivice staze. Da bi svi merioci imali dobar pregled cilja, trebalo bi koristiti uzdignuto sudijsko postolje. 5. Merioci vremena koriste ručne mehaničke štoperice ili digitalne eletronske štoperice kojima se ručno rukuje. U smislu Pravila IAAF-a svi ovi uređaji za merenje vremena se nazivaju štoperice. 6. Prolazna vremena takmičara, u skladu sa članom Pravila, mere sudije merioci vremena koristeći štoperice kojima je moguće meriti više rezultata ili posebni, samo za to određeni, merioci vremena. 7. Vreme u trci se meri od pojave plamena/dima startnog pištolja ili drugog odobrenog startnog uređaja. 8. Tri službena merioca vremena (od kojih je jedan šef merilaca vremena) i jedan ili dva pomoćna merioca treba da zabeleže vreme pobednika svake trke (za takmičenja u višeboju važi Pravilo (b)). Vremena izmerena od strane pomoćnih merilaca uzimaju se u obzir samo u slučaju ako jedan ili više službenih merilaca ne uspeju da zabeleže tačno vreme. U tom slučaju se pozivaju pomoćni merioci po ranije utvrđenom redosledu, tako da u svim trkama tri štoperice beleže službeno vreme pobednika. 9. Svaki merilac vremena deluje samostalno. Bez pokazivanja svoje štoperice ili komentarisanja izmerenog rezultata sa drugim licima on unosi vreme u službeni obrazac koji potpisuje i predaje šefu merilaca vremena. Šef merilaca ima pravo da prekontrološe vreme na štoperici svakog merioca i uporedi ga sa vremenom upisanim u obrazac. 57

58 10. U svim trkama, u slučaju ručnog merenja, vreme mora da se čita i beleži na sledeći način: a) kod takmičenja na stadionu, ako vreme ne iznosi tačno 0.1 sekunde, ono se zaokružuje na narednu veću desetinku sekunde, t.j. rezultat beleži se kao 10.2; b) u trkama koje se održavaju delom ili potpuno van stadiona vremena se zaokružuju na narednu veću sekundu, pa će rezultat 2:09:44.3 biti zabeležen kao 2:09: Ako dve od tri štoperice pokazuju isto vreme, a vreme treće štoperice se razlikuje, kao službeno vreme se uzima ono koje pokazuju dve štoperice. Ako se vremena na sve tri štoperice razlikuju, kao službeno se uzima vreme štoperice koja pokazuju srednje vreme. Ako se vreme meri samo sa dve štoperice, a one pokazuju različita vremena, slabije vreme se uzima kao službeno. 12. Šef merilaca vremena, na osnovu gorenavedenih pravila, određuje zvanično vreme svakog takmičara i prosleđuje rezultate sekretaru takmičenja. Potpuno automatsko merenje vremena (foto-finiš) 13. Uređaj za potpuno automatsko merenje vremena (foto-finiš), odobren od strane IAAF-a, trebalo bi koristiti na svim takmičenjima. Uređaj za automatsko merenje vremena 14. Uređaj za potpuno automatsko merenje vremena mora biti odobren od strane IAAF-a na osnovu testa tačnosti koji ne sme biti stariji od 4 godine. Uređaj se mora aktivirati automatski, starterovim pištoljem ili drugim odobrenim uređajem za start, tako da vremenska razlika između pojave plamena pištolja i aktiviranja uređaja za merenje vremena bude stalna i jednaka ili manja od dela sekunde. 15. Uređaj za merenje vremena koji radi automatski na startu ili cilju, ali ne istovremeno u oba slučaja, ne smatra se uređajem ni za ručno ni za automatsko merenje vremena i ne može se koristiti za službeno merenje vremena. Vremena pročitana sa ovakvog uređaja neće se ni u kom slučaju koristiti kao zvanična, ali se snimak može koristiti kao upotrebljiv podatak pri određivanju redosleda i vremenskog razmaka između takmičara na cilju. Napomena: Kada sistem za potpuno automatsko merenje vremena nije aktiviran pucnjem starterovog pištolja ili drugog odobrenog uređaja za start, to se automatski prikazuje na vremenskoj skali slike foto-finiša. 58

59 16. Foto-finiš uređaj snima cilj kamerom sa vertikalnim otvorom, postavljenom u produžetku ciljne linije, koja daje kontinuirani snimak. Snimak mora biti sinhronizovan sa jednoobraznom vremenskom skalom graduisanom na stote (1/100) delove sekunde.da bi se potvrdilo da je kamera pravilno postavljena i da bi se olakšalo čitanje foto-finiš snimka, presek linije cilja i linija koje oivičavaju svaku stazu se obeležava odgovarajučom oznakom crne boje. Svaka takva oznaka se mora ograničiti na presek navedenih linija i ne pružati se pre, niti više od 2 cm preko prednje ivice linije cilja. 17. Vremena i redosled se čitaju sa snimka pomoću kursora koji obezbeđuje da linija čitanja i vremenska skala budu pod uglom od 90º. 18. Uređaj mora automatski beležiti vremena takmičara u cilju i dati štampani snimak koji pokazuje vremena svih takmičara. Postupak merenja 19. Za rad uređaja za automatsko merenje vremena odgovoran je šef sudija za foto- finiš. Pre početka takmičenja šef sudija za foto-finiš se sastaje sa tehničkom ekipom za merenje i upoznaje se sa načinom rada uređaja za merenje. Pre početka svakog dela programa takmičenja šef sudija, zajedno sa glavnim sudijom i starterom prisustvuje kontroli uređaja, da bi se potvrdilo da je uređaj pravilno podešen i postavljen na nulu, da se aktivira automatski pucnjem startnog pištolja u okviru vremena koje je navedeno u članu (t.j. jednako ili manje sekunde).on je dužan da prekontroliše opremu i da se uveri da su kamere pravilno postavljene. 20. Kad god je to moguće trebalo bi koristiti najmanje dve kamere za fotofiniš, po jednu sa svake strane atletske staze. Poželjno je da ova dva sistema budu tehnički nezavisna jedan od drugog, svaki sa sopstvenim sistemom napajanja i posebnim sistemom primanja i prenošenja signala startnog pištolja ili drugog odobrenog uređaja za start. Napomena: Kada se koristi dve ili više kamera za foto-finiš, t ehnički delegat ili međunarodni sudija za fotofiniš pre početka takmičenja određuju jednu kameru kao zvaničnu. Vreme i redosled očitani sa snimka drugih kamera se uzimaju u obzir samo u slučaju opravdane sumnje u tačnost rada zvanične kamere ili kada postoji potreba za dopunskim snimkom kako bi se razrešila sumnja u pogledu redosleda i vremena takmičara (npr. kada su takmičari snimljeni zvaničnom kamerom delom ili potpuno zaklonjeni). 21. Uz pomoć dva pomoćnika, šef sudija za foto-finiš određuje redosled i vremena takmičara. On se stara da očitani podaci budu tačno učitani u informativni sistem takmičenja i prosleđeni sekretaru takmičenja. 22. Vremena pročitana sa foto-finiš uređaja se smatraju službenim, osim u slučaju kada odgovorno lice zaključi, iz bilo kog razloga, da su ona 59

60 očigledno netačna. U tom slučaju kao službena se uzimaju vremena merilaca vremena, ako je moguće prethodno, usaglasiti sa podacima dobijenim sa snimka foto- finiša. Merioci vremena se obavezno određuju kada postoji i najmanja sumnja u mogućnost nepravilnog rada foto-finiš uređaja. 23. Vremena pročitana sa snimka foto-finiša se čitaju, beleže i objavljuju po sledečem principu: a) za sve trke na stadionu zaključno sa m vreme se čita i objavljuje u stotinkama sekunde (1/100). Ako vreme nije tačno stoti deo sekunde ono se čita i beleži kao naredna veća stotinka sekunde (1/100); b) za sve trke na stadionu duže od m vreme se čita u stotinkama sekunde (1/100), a beleži i objavljuje u desetinkama sekunde (1/10). Sva vremena koja se ne završavaju nulom, se zaokružuju na narednu veću desetinku sekunde (1/10) i kao takva objavljuju (npr. u trci na m vreme 59:26,30 će biti objavljeno kao 59:26,3, a vreme 59:26,32 će biti objavljeno kao 59:26,4); c) za sve trke koje se održavaju delom ili u potpunosti van stadiona, vreme se čita u stotinkama sekunde (1/100), a beleži i objavljuje u sekundama. Sva vremena koja se ne završavaju sa dve nule se zaokružuju na narednu veću sekundu i kao takva objavljuju (npr. u maratonu vreme 2:09:44,00 će biti objavljeno kao 2:09:44, a vreme 2:09:44,01 će biti objavljeno kao 2:09:45). Transponder uređaj 24. Upotreba transponder uređaja odobrenog od strane IAAF za takmičenja iz člana 230 (trke koje se ne održavaju u potpunosti na stadionu), 240 i 250 Pravila, dozvoljena je pod sledećim uslovima: a) nijedan deo uređaja koji se koristi na startu, tokom trke ili na cilju trke ne sme predstavljati prepreku ili smetnju takmičarima; b) težina čipa transpondera i njegovog kućišta koje se nosi na odeći, startnom broju ili obući takmičara mora biti zanemarljiva; c) uređaj mora biti pokrenut pucnjem startnog pištolja ili drugog odobrenog startnog uređaja; d) za funkcionisanje uređaj ne sme zahtevati bilo kakvu aktivnost takmičara na cilju ili u bilo kom delu trke; e) rezolucija uređaja mora biti 1/10 (desetinka) sekunde (što znači da uređaj može razlikovati takmičare koji su u cilj ušli sa razlikom od 1/10 sekunde). U svime trkama vreme mora biti čitano u desetinkama (1/10) sekunde, a beleženo i objavljeno u sekundama. Sva vremena koja se ne završavaju sa nulom se zaokružuju na narednu veću sekundu i kao takva objavljuju (npr. u maratonu vreme 2:09:44,0 će biti objavljeno kao 2:09:44, a vreme 2:09:44,1 će biti objavljeno kao 2:09:45); 60

61 Napomena: Službeno vreme će biti vreme između pucnja startnog pištolja i trenutka u kome takmičar dosegne liniju cilja. Može biti objavljeno i vreme između trenutka u kome takmičar pređe liniju starta i t renutka u kome on dosegne liniju cilja, ali to vreme se neće smatrati službenim. f) i ako se redosled takmičara i rezultati trke određeni transponder uređajem mogu smatrati službenim, može se primeniti član i Pravila, ako se za to ukaže potreba. Napomena: Preporučuje se prisustvo sudija ili video snimanje cilja trke kao pomoć u određivanju redosleda takmičara. 25. Za rad ovog sistema odgovoran je šef sudija za merenje vremena transponderom. Pre početka takmičenja on mora da se sretne sa tehničkim osobljem i da se upozna sa opremom. On mora da rukovodi testiranjem opreme i da se ubedi da prolazak transpondera preko linije cilja fiksira vreme prolaska takmičara preko linije cilja. Po dogovoru s glavnim sudijom on mora da se ubedi da postoji stavka da se, u slučaju potrebe, primeni član (f). član 166. Kvalifikacione trke, formiranje grupa i žreb Kvalifikacione trke 1. Kvalifikacione trke se održavaju kada je broj takmičara suviše veliki da bi svi mogli nastupiti zajedno u jednoj, finalnoj trci. U slučaju kada se održavaju kvalifikacione trke, u njima moraju učestvovati i kroz njih se eventualno kvalifikovati za dalji nastup svi takmičari, izuzimajući slučajeve kada organ koji kontroliše izvođenje takmičenja, po članu 1.1(a), (b), (c) i (f), može da donese odluku o održavanju predkvalifikacione trke, u kojoj učestvuju sportisti koji nisu ispunili normu za učešće u takmičenjima. 2. Sistem kvalifikacija kroz kvalifikacione trke (predtrke), četvrtfinalne i polufinalne trke određuje tehnički delegat takmičenja ili, ako on nije određen, organizator takmičenja. Sledeća šema se, osim u izuzetnim okolnostima, koristi za određivanje broja krugova u kvalifikacijama, broja grupa u svakom krugu kvalifikacija, kao i za određivanje načina napredovanja takmičara u sledeći krug takmičenja. 61

62 100 m, 200 m, 400 m, 100 m prepone, 110 m prepone, 400m prepone Prijavljeno takmičara Broj grupa 1.Krug kvalčifikacija Po plasman u Po vremenu Broj grupa 2.Krug kvalifikacija Po plasman u Po vremenu Broj grupa Polufinale Po plasman u Po vremenu m, 4x100 m, mešovita štafeta, 4x400 m Prijavljeno takmičara Broj grupa 1.Krug kvalčifikacija Po plasman u Po vremenu Broj grupa 2.Krug kvalifikacija Po plasman u Po vremenu Broj grupa Polufinale Po plasman u Po vremenu

63 1 500 m, m, 2 000m sa preprekama, m sa preprekama Prijavljeno takmičara Broj grupa 1.Krug kvalčifikacija Po plasman u Po vremenu Broj grupa 2.Krug kvalifikacija Po plasman u Po vremenu Broj grupa Polufinale Po plasman u Po vremenu m Prijavljeno takmičara Broj grupa 1.Krug kvalčifikacija Po plasman u Po vremenu Broj grupa 2.Krug kvalifikacija Po plasman u Po vremenu Broj grupa Polufinale Po plasman u Po vremenu m Prijavljeno 1.Krug kvalčifikacija takmičara Broj grupa Po plasmanu Po vremenu Kad god je to moguće takmičari iste zemlje ili tima, kao i takmičari s najboljim rezultatima, raspoređuju se u različite grupe u svim krugovima kvalifikacijama. Prilikom primene ovog Pravila za vreme žrebanja posle prvog kvalifikacionog kruga takmičenja dozvoljava se prebacivanje takmičara iz jedne grupe u drugu samo u slučaju ako su ti takmičari jednaki po plasmanu, u skladu s članom Pravila. Napomena 1: Preporučuje se da se pri formiranju grupa uzme u obzir što je moguće više informacija o rezultatima svih učesnika i da se žrebanje vrši tako da najbolji takmičari dospeju u finale Napomena 2: Za Svetske šampionate i Olimpijske igre u odgovarajuće tehničke propozicije takmičenja mogu da se ubace alternativne tabele. 63

64 Plasmani i sastav grupa 3. a) u prvom krugu kvalifikacija takmičari se raspoređuju u grupe po cikcak sistemu,pri čemu se kod žrebanja uzima u obzir odgovarajući spisak važećih rezultata postignutih u određenom vremenskom perodu; b) posle prvog kruga kvalifikacija učesnici se raspoređuju u grupe za naredni krug po sledećem sistemu: 1) za trke od 100 m do zaključno 400 m, kao i za trke štafeta do zaključno 4x400 m raspoređivanje se vrši na osnovu plasmana i postignutog vremena u svakom prethodnom krugu takmičenja. U tom smislu takmičari se rangiraju na sledeći način: Najbrži pobednik kvalifikacione grupe. Drugi najbrži pobednik kvalifikacione grupe. Treći najbrži pobednik kvalifikacione grupe itd. Najbrži drugoplasirani u grupi. Drugi najbrži drugoplasirani u grupi. Treći najbrži drugoplasirani u grupi itd. Najbrži koji se kvalifikovao na osnovu postignutog vremena. Drugi najbrži koji se kvalifikovao na osnovu postignutog vremena. Treći najbrži koji se kvalifikovao na osnovu postignutog vremena itd. 2) U drugim disciplinama za raspoređivanje takmičara ponovo će se koristiti spiskovi prethodno prijavljenih rezultata; oni će se menjati samo ako su postignuti bolji rezultati u prethodnom krugu (krugovima). c) Takmičari se potom razvrstavaju u grupe po cik cak sistemu. Npr. u slučaju kada imamo tri grupe one se obrazuju na sledeći način: A B C U svim slučajevima redosled nastupa grupe određuje se žrebom nakon što je formiran sastav grupe. Žrebanje staza 4. Za trke od 100 m do zaključno 800 m, kao i za trke štafeta do zaključno 4x400 m, kada se takmičenje odvija kroz više krugova, staze se dodeljuju po sledećem principu: a) u prvom krugu takmičenja raspored takmičara ili štafeta po stazama se određuju žrebom; b) u nerednim krugovima takmičenja takmičari ili ekipe će biti rangirani posle svakog kruga u skladu sa članom (a) Pravila, ili za trku na 800 m, članom (b) Pravila.Zatim se vrše tri žrebanja: 1) jedno za četvoro najbolje rangiranih takmičara ili ekipa u svakoj grupi, za dodelu mesta u stazama 3, 4, 5 i 6. 64

65 2) drugo za peto i šesto rangiranog takmičara ili ekipu u svakoj grupi, za dodelu mesta u stazama 7 i 8. 3) treće za dvoje najslabije rangiranih takmičara ili ekipa u svakoj grupi, za dodelu mesta u stazama 1 i 2. Napomena 1: U slučaju kada na stadionu ima manje od osam staza primenjuje se isti princip uz neohodne izmene. Napomena 2: Na takmičenjima iz člana 1.1 (d) do (j) Pravila, trka na 800 m može početi sa jednim ili dva takmičara u svakoj stazi ili se može primeniti grupni start sa lučne startne linije. Na takmičenjima iz člana 1.1 (a), (b), (c) i (f) Pravila, koristi se samo u prvom krugu takmičenja, osim u slučaju kada, zbog deobe mesta ili nastupa takmičara u sledećem krugu po odluci glavnog sudije, u grupi ima više takmičara nego što je prvobitno predviđeno. Napomena 3: U trkama na 800m, uključujući i finale, gde se iz bilo kog razloga takmiči više atletičara nego što ima staza, tehnički delegat će odrediti u kojoj će stazi trčati više od jednog atletičara. 5. Takmičar ne može nastupati u drugoj grupi, osim one u koju je, po startnoj listi, određen, osim u slučaju kada, po mišljenju glavnog sudije, postoje razlozi za promenu. 6. U svakom krugu kvalifikacija, najmanje dvoje prvoplasiranih takmičara iz svake grupe, treba da se kvalifikuje za naredni krug. Preporučuje se da, kad god je to moguće, najmanje troje prvoplasiranih takmičara iz svake grupe napreduje u naredni krug takmičenja.osim u slučaju primene člana 167 Pravila, ostali takmičari mogu se kvalifikovati za sledeći krug takmičenja na osnovu plasmana ili na osnovu postignutog vremena u skladu sa članom Pravila, posebnim propozicijama takmičenja ili odlukom tehničkog delegata. U slučaju kada se takmičari kvalifikuju na osnovu postignutog vremena samo jedan način merenja vremena može biti korišćen.kada se jednom odredi sastav kvalifikacionih grupa, redosled nastupa grupa određuje se žrebom. 7. Najmanje vreme između završetka poslednje trke u jednom krugu takmičenja i početka prve trke u narednom krugu, kada je to moguće, iznosi: za trke zaključno sa 200 m za trke duže od 200 m i zaključno sa 1000 m za trke duže od m 45 minuta 90 min. ne istog dana Direktna finala 8. Na takmičenjima iz člana 1.1 (a), (b), (c) i (f) Pravila, za trke duže od 800 m i štafetne trke duže od 4x400 m, kao i za svaku disciplinu gde se održava samo finalna trka raspored staza se određuje žrebom. 65

66 član 167. Slučaj jednakih rezultata (ex aequo) 1. Ako sudije na cilju ili sudije foto-finiša ne mogu da razreše slučaj jednakih rezultata takmičara prilikom određivanja bilo kog mesta u skladu s članovima164.2, , ili 165,24, smatraće se da je rezultat izjednačen i ta jednakost se zadržava. 2. Ako se rešava pitanje da li je bilo jednakih rezultata u bilo kom kvalifikacionom krugu prilikom određivanja plasmana u skladu s članom166.3(a) Pravila, ili ako se određuje poslednji učesnik koji će se plasirati u sledeći krug takmičenja po postignutom vremenu, glavni sudija na foto-finišu mora da uzme u obzir vreme koje su učesnici postigli sa tačnošću sekunde. Ako je na taj način ili u skladu s članom 167.1Pravila, utvrđeno da su rezultati jednaki, da bi se odredilo mesto koje takmičar zauzima vrši se žrebanje. U slučaju ako je zabeležen isti poslednji rezultat prilikom određivanja ko prelazi u sledeći krug po plasmanu ili po vremenu, tada svi takmičari koji su postigli taj rezultat prelaze u sledeći krug ili, ako je to nemoguće, mora žrebanjem da se odredi koji će takmičar preći u sledeći krug. član 168. Trke sa preponama 1. Standardne dužine trka sa preponama su sledeće: Muškarci, juniori i mlađi juniori: 110 m, 400 m. Žene, juniorke i mlađe juniorke: 100 m, 400m U svakoj disciplini ima 10 prepone postavljenih u skladu sa sledećom tablicom: Muškarci, juniori i mlađi juniori Dužina trke Rastojanje od starta do prve prepone Rastojenje između prepona Rastojanje od poslednje prepone do cilja 110m 13,72m 9,14m 14,02m 400m 45,00m 35,00m 40,00m Žene, juniorke i mlađe juniorke Dužina trke Rastojanje od starta do prve prepone Rastojenje između prepona Rastojanje od poslednje prepone do cilja 100m 13,00m 8,50m 10,50m 400m 45,00m 35,00m 40,00m 66

67 Prepona se na stazi postavlja tako da nosači prepone bude okrenuta u smeru iz koga dolaze takmičari, a da je letva prepone tačno iznad odgovarajuće oznake na stazi. 2. Konstrukcija prepone. Prepone se izrađuju od metala ili drugog pogodnog materijala, sa gornjom letvom od drveta ili drugog odgovarajućeg materijala. Prepona se sastoji od dva paralelna horizontalna nosača za čiji je kraj pod pravim uglom pričvršćen pravougaoni ram, koji može biti ojačan sa jednom ili dve poprečne šipke, a na čijem je gornjem delu pričvršćena letva prepone. Konstrukcija prepone mora biti takva da je potrebno dejstvo sile jednako težini tega od najmanje 3,6 kg na sredini gornje ivice letve da bi se prepona oborila. Prepone mogu biti izrađene tako da se njihova visina može menjati zavisno od discipline. U tom slučaju položaj kontratega na nosačima prepone mora biti promenljiv, tako da za svaku predviđenu visinu prepone sila potrebna za njeno obaranje bude jednaka težini tega od najmanje 3,6 kg a najviše 4 kg. Skica 2 Prepona 67

68 3. Dimenzije prepone Standardne visine prepona su sledeće: Dužina trke Muškarci Juniori Mlađi juniori Žene i juniorke Mlađe juniorke 100m 110m 1,067m 0,991m 0,914m 0,838m 0,762m 400m 0,914m 0,914m 0,838m 0,762m 0,762m Napomena : Prepone visine 1,000 m su takođe prihvatljive za trku juniora na 110m prepone. U svim slučajevima dozvoljava se odstupanje od ±3 mm zbog razlika u proizvodnji. Širina prepone je od 1,18 m do 1,20 m. Najveća dozvoljena dužina nosača prepone je 70 cm. Ukupna težina prepone ne sme biti manja od 10 kg. 4. Širina letve prepone je 7 cm. Debljina letve je između 1 cm i 2,5 cm, a gornje ivice letve moraju biti zaobljene. Letva mora bita čvrsto pričvršćena na krajevima za ram prepone. 5. Letva treba da bude uočljivo obojena, sa belim i crnim prugama ili prugama drugih upadljivih boja (jasno uočljivih u odnosu na boje okoline), tako da se svetlije pruge, širine najmanje 22,5 cm, nalaze na krajevima. 6. Sve preponske trke se trče u odvojenim stazama i svaki takmičar mora trčati svojom stazom tokom cele trke, osim u slučaju opisanom u članu Pravila. 7. Takmičar mora preći sve prepone u svojoj stazi. Takmičar koji to ne učini biće diskvalifikovan. Takmičar će biti diskvalifikovan i u slučaju da: a) u trenutku prelaska prepone njegovo stopalo ili noga se nalazi pored prepone (sa bilo koje strane; b) po mišljenju glavnog sudije namerno sruši bilo koju od prepona. pravilno Prelazak prepona nepravilno 68

69 8. Rušenje prepone nije, osim u slučaju navedenom u članu (b) Pravila, razlog za diskvalifikaciju takmičara ili za nepriznavanje rekorda. 9. Za priznavanje svetskog rekorda sve prepone moraju odgovarati uslovima navedenim u ovom članu. član 169. Trke sa preprekama (stiplčez) 1. Standardne dužine trka sa preprekama su m i m. 2. U trci na m takmičari prelaze 28 suvih i 7 vodenih prepreka, a u trci na 2000 m 18 suvih i 5 vodenih prepreka. 3. U trci sa preprekama ima 5 prepreka u svakom krugu, sa vodenom preprekom kao četvrtom po redu. Prepreke su ravnomerno raspoređene, tako da je rastojanje između prepreka približno jednako jednoj petini dužine kruga. Napomena : U trci na m sa preprekama, u slučaju da se vodena prepreka nalazi sa unutrašnje strane staze, potrebno je dodati novu startnu crtu koja će se nalaziti ispred standardne startne crte ( u smeru trčanja) na odstojanju jednakom umanjenju dužine kruga zbog pozicije vodene prepreke. 4. U trci na m na delu staze od starta do početka prvog kruga nema prepreka, one se postavljaju tek kada takmičari uđu u prvi krug. U trci na m prva prepreka u trci je treća prepreka po redu u prvom krugu. Prve dve prepreke se postavaju tek pošto takmičari prođu ta mesta u prvom krugu. 5. Visina prepreke je 0,914 m, za trke muškaraca, a 0,762 m za trke žena (±3 mm u oba slučaja), a širina suve prepreke je najmanje 3.94 m. Gornja greda svih prepreka, uključujuči vodenu je kvadratnog preseka, dimenzija 12,7 cm x 12,7 cm. Težina prepreke je između 80 kg i 100 kg. Prepreka na oba kraja ima postolje dužine između 1,2 m i 1,4 m (vidi skicu 3.). Skica 3 - Prepreka 69

70 Vodena prepreka je široka 3,66 m ±2 cm i čvrsto je pričvršćena za podlogu tako da je onemoućeno njeno pomeranje u horizontalnoj ravni.gornja greda prepreke treba da bude uočljivo obojena, sa belim i crnim prugama, ili prugama drugih upadljivih boja, (jasno uočljivih u odnosu na boje okoline), tako da se svetlije pruge, širine najmanje 22,5 cm, nalaze na krajevima. Prepreka se postavlja na stazu tako da se gornja greda prepreke pruža u teren preko unutrašnje ivice prve staze u dužini od 30 cm. Napomena : Preporučuje se da prva prepreka na koju nailaze takmičari tokom trke bude široka najmanje 5 m. 6. Jama za vodu, uključujući i prepreku, duga je 3,66 m ±2 cm i široka 366 m ±2 cm. Dno jame mora biti pokriveno sintetičkim slojem ili asurom, debljine dovoljne da osigura bezbedan doskok i omogući čvrst oslonac sprintericama takmičara. Dubina jame u delu uz prepreku i dalje u dužini od oko 30 cm je 70 cm. Odatle, dno se ravnomerno diže do nivoa staze na daljem kraju jame. Na početku trke nivo vode u jami ne sme biti više od 2 cm niži od nivoa staze. Napomena : Dubina jame za vodu može biti smanjena sa 70 cm na 50 cm, sa ravnomernim uzdizanjem dna jame, kao na skici 4. Preporučuje se da se pri konstrukciji novih jama za vodu dubina jame uz prepreku bude 50 cm. Skica 4 - Vodena prepreka 70

71 7. Takmičar mora preći sve prepreke u trci uključujući jamu sa vodom, preskočivši je ili gazeći kroz vodu. Neprelaženje bilo koje prepreke dovodi do diskvalifikacije takmičara. Takmičar će biti diskvalifikovan i u slučaju da: a) zakorači pored jame sa vodom sa leve ili desne strane; b) u trenutku prelaska bilo koje prepreke vuče nogu ili stopalo ispod produžetka gornje ivice prepreke. Uz poštovanje ovih pravila takmičar može preći prepreku na bilo koji način. član 170. Trke štafeta 1. Standardne trke: 4x100m, 4x200m, 100m-200m-300m-400m kombinovana štafeta, 4x400m, 4x800m, 4x1500m. 2. Na stazi se povlače poprečne linije široke 5 cm koje označavaju početnu i krajnju, kao i središnju liniju prostora za izmenu štafetne palice. 3. Prostor za izmenu palice je dug 20 m i pruža se 10 m ispred i 10 m iza središne linije. Prostor za izmenu se meri od prednje ivice početne do prednje ivice krajnje linije prostora, u smeru trčanja. 4. Kod trka koje se celom dužinom ili delom trče u odvojenim stazama, takmičar ima pravo da u svojoj stazi postavi jednu oznaku koristeći komad lepljive trake ne veći od 5 cm x 40 cm, takve boje da se ova ne može pomešati sa ostalim stalnim oznakama na stazi. Postavljanje drugačijih i dodatnih oznaka nije dozvoljeno. 5. Štafetna palica je celovita, glatka, šuplja cev, okruglog preseka, napravljena od drveta, metala ili nekog drugog tvrdog materijala. Dužina palice je od mm. Njen spoljašnji prečnik mora biti 40 mm (+/- 2 mm), težina najmanje 50 g. Ona treba da bude obojena tako da bude lako uočljiva za vreme takmičenja. 6. U toku cele trke štafetnu palicu treba držati u ruci. Ne dozvoljava se da takmičari nose rukavice, niti da pokrivaju ruke bilo kakvim materijalom (izuzimajući to što je dozvoljeno član 144.2(f), niti da premazuju ruke bilo kakvim sredstvom za bolje hvatanje palice. Ako je palica ispala, mora da je podigne onaj takmičar koji ju je ispustio. On može da izađe sa staze da bi je podigao pod uslovom da pritom ne skraćuje stazu. Ako je to izvedeno pravilno i nije naneta šteta takmičaru drugog tima, ispadanje štafetne palice ne dovodi do diskvalifikacije. Osim toga, ako je palica ispala tako da je odletela u stranu ili napred u smeru trke (uključujući i mesto iza linije cilja), kad podigne palicu takmičar mora da se vrati na to mesto gde mu je palica bila u ruci pre nego što je ispala. Ako je to izvedeno pravilno i nisu ometani drugi takmičari, ispadanje štafetne palice ne dovodi do diskvalifikacije. Ako takmičar ne ispunjava ovo pravilo njegov tim će biti diskvalifikovan. 71

72 7. U svim štafetnim trkama predaja palice mora biti izvršena unutar prostora za izmenu. Postupak predaje palice počinje u trenutku kada je prvi put dodirne takmičar koji je prima, a završava u trenutku kada je drži samo takmičar koji je prima. Pri oceni ispravnosti predaje, bitan je samo položaj palice. Predaja palice van prostora za izmenu dovodi do diskvalifikacije ekipe. 8. Takmičari moraju ostati u svojim stazama pre i posle izvršene predaje i mogu ih napustiti tek kada više ne postoji opasnost da time ometaju ostale takmičare. U ovom slučaju se ne primenjuju odredbe člana i 163.4Pravila. U slučaju da takmičar po završetku svoje deonice napuštajući svojemesto ili stazu namerno ometa takmičara drugog tima, njegova ekipa će biti diskvalifikovana. Kraj predajnog prostora Nepravilna predaja Kraj predajnog prostora Pravilna predaja 9. Pomoć takmičaru guranjem ili na bilo koji drugi način dovodi do diskvalifikacije ekipe. 10. Svaki član tima u trci štafeta može da trči samo jednu etapu. U prvom krugu trke štafeta mogu da nastupe bilo koja četiri takmičara koja se nalaze u prijavi tima, bilo da su prijavljeni za tu trku štafeta ili za bilo koju drugu disciplinu. Međutim, kada ekipa jednom započne takmičenje samo dva člana štafete mogu biti zamenjena u narednim krugovima takmičenja. Nepridržavanje ovog pravila dovodi do diskvalifikacije tima. 11. Poimenični sastav štafete po redosledu trčanja mora biti službeno prijavljen najkasnije jedan sat pre objavljenog zvaničnog vremena za okupljanje u prijemnom centru prve grupe odgovarajućeg kruga takmičenja. Naknadne izmene su dozvoljene samo uz odobrenje službenog medicinskog lica koje imenuje organizator takmičenja, ali samo do trenutka poslednjeg poziva u prijemni centar za grupu u kojoj se navedena ekipa takmiči. Nepridržavanje ovog pravila dovodi do diskvalifikacije tima. 12. Štafeta 4x100m trči se celom dužinom u odvojenim stazama. 13. Trke 4x200 m treba da se odvijaju na jedan od sledećih načina: a) ako je moguće, celom dužinom u odvojenim stazama (četiri krivine po stazi); 72

73 b) u odvojenim stazama u toku prve dve deonice, kao i deo treće deonice do najbliže tačke pre izlaska na unutrašnju stazu, u skladu s članom Pravila, kada takmičari mogu da izađu sa svojih staza (tri krivine po stazi); c) u odvojenim stazama u prvoj deonici do najbliže tačke pre izlaska na unutrašnju stazu, u skladu s članom Pravila, kada takmičari mogu da izađu sa svojih staza (jedna krivina po stazi). Napomena : Ako učestvuju najviše četiri tima, može da se primeni varijanta (c). 14. Kombinovana štafeta se trči odvojenim stazama u toku prve dve deonice, kao i u delu treće deonice do najbliže tačke pred izlazak na unutrašnju stazu, u skladu sa članom 163.5, kada takmičari mogu da izađu sa svojih staza (dve krivine po stazi). 15. Štafeta 4x400 m može da se trči na jedan od sledećih načina: a) u odvojenim stazama u toku prve deonice, kao i deo druge deonice do najbliže tačke pre izlaska na unutrašnju stazu, u skladu s članom Pravila, kada takmičari mogu da izađu sa svojih staza (tri krivine po stazi); b) u odvojenim stazama u prvoj deonici do najbliže tačke pre izlaska na unutrašnju stazu, u skladu s članom Pravila, kada takmičari mogu da izađu sa svojih staza (jedna krivina u stazi). Napomena : Ako učestvuju najviše četiri tima, preporučuje se da se primeni varijanta (b). 16. Štafeta 4x800 m može da se trči na jedan od sledećih načina: a) u odvojenim stazama u toku prve deonice do najbliže tačke pre izlaska na unutrašnju stazu, u skladu s članom Pravila, kada takmičari mogu da izađu sa svojih staza (jedna krivina po stazi); b) ne koristeći odvojene staze. 17. Štafeta 4x1 500 m treba da se trči ne koristeći odvojene staze. 18. U štafetama 4x100 m i 4x200 m takmičari, izuzimajući prvog trkača i u mešovitoj štafeti drugog i trećeg trkača, mogu da počnu da trče najviše 10 m pre početka prostora za izmenu štafetne palice (vidi član Pravila). U svakoj stazi je jasno obeleženo mesto od koga je dozvoljen početak zaleta. Ako takmičar ne poštuje ovo Pravilo, njegov tim će biti diskvalifikovan. 19. Prilikom predaje palice u poslednjoj deonici kod mešovite štafete i kod štafeta 4x400m, 4x800m i 4x1500m takmičarima se ne dozvoljava da počnu zalet izvan svojih prostora za izmenu palice i oni treba da počnu da trče tek unutar prostora za izmenu. Ako takmičar ne poštuje ovo Pravilo, njegov tim će biti diskvalifikovan. 73

74 20. Kod mešovite štafete trkača poslednje deonice, a kod štafete 4x400m trkači treće i četvrte izmene raspoređuje odgovarajući sudija istim redosledom (od prve ka sledećoj stazi) koji zauzimaju i članovi njihovog tima pri ulasku u poslednju krivinu. Posle toga takmičari koji primaju štafetu ne smeju menjati raspored na početku prostora za izmenu palica. Ako neki takmičar ne poštuje ovo Pravilo, njegov tim će biti diskvalifikovan. Napomena : U t rci štafeta 4x200m (kada se ova trka ne trči potpuno u odvojenim stazama) trkači četvrte deonice se postavljaju u poziciju za prijem palice (od unutrašnjeg ka spoljnom delu staze). 21. U svim štafetnim trkama koje se ne trče u odvojenim stazama, uključujući gde je to moguće štafete 4x200m, mešovitu štafetu i 4x400m, takmičari koji očekuju palicu mogu zauzeti položaj uz unutrašnju ivicu staze, pod uslovom da pri tome ne guraju druge učesnike i ne smetaju im da nastave trku. U štafetnim trkama 4x200m, mešovitoj štafeti i štafeti 4x400m takmičar koji prima palicu mora da zadrži poziciju u skladu sa članom Ako neki takmičar ne poštuje ovo Pravilo, njegov tim će biti diskvalifikovan. DEO IV - DISCIPLINE SKOKOVA I BACANJA član 180. Opšte odredbe Zagrevanje na borilištu 1. Pre početka takmičenja takmičari na borilištu imaju pravo na probne pokušaje. U disciplinama bacanja probni pokušaji se izvode po redosledu nastupa takmičara i uvek pod kontrolom sudija. 2. Kada takmičenje jednom počne takmičarima nije dozvoljeno da za vežbu i zagrevanje koriste: a) zaletište ili odrazno mesto b) motku za skok motkom c) sprave d) krug za bacanje ili teren unutar sektora za bacanje, sa ili bez sprave 3. Oznaka a) u svim disciplinama skokova i bacanja gde se koristi zaletište, takmičari mogu postavljati oznake uz spoljnu ivicu zaletišta, osim kod skoka uvis gde se oznake mogu postavljati na samom zaletištu. Takmičar može koristiti jednu ili dve oznake (koje stavlja na raspolaganje ili odobrava organizator takmičenja) kao pomoć pri zaletu i odrazu. Ako organizator ne ponudi odgovarajuće oznake takmičar može upotrebiti lepljivu traku, ali ne i kredu ili druge materije koja na tlu ostavlja trag koji se teško uklanja; 74

75 b) u disciplinama bacanja koje se izvode iz kruga takmičar može koristiti samo jednu oznaku.ova oznaka se postavlja oko ili uz spoljnu ivicu kruga. Oznaku takmičar postavlja privremeno, samo za vreme izvođenja hica i ona ne sme zaklanjati pogled sudijama. Nikakve lične oznake (osim onih iz člana Pravila) ne mogu biti postavljane unutar ili uz spoljne ivica sektora za bacanje. Redosled izvođenja pokušaja 4. Redosled kojim takmičari izvode pokušaje određuje se žrebom. U slučaju nemogućnosti da se ovo izvede primeniće se član i Pravila. Ako je žreb prethodno izvršen za kvalifikaciono takmičenje, za finale se vrši novi žreb (vidi član Pravila). Broj i redosled pokušaja 5. U svim disciplinama skokova i bacanja, osim u skoku uvis i skoku motkom, u slučaju da ima više od osam takmičara, svi takmičari imaju pravo na tri pokušaja, nakon čega osam takmičara sa najboljim rezultatima imaju pravo na po još tri pokušaja. Osim kod skoka uvis i skoka motkom takmičar ne može imati više od jednog pokušaja u svakoj seriji. U slučaju jednakog rezultata pri određivanju poslednjeg kvalifikacionog mesta, ako dva ili više takmičara imaju jednake najbolje rezultate, primenjuju se odredbe člana Ako se na njih odnosi ta jednakost, svi ovi sportisti će ući u finale. Ako na takmičenju učestvuje osam ili manje takmičara svi imaju pravo na po šest pokušaja. Ako više takmičara nema ispravan pokušaj tokom prve tri serije, ti takmičari će u narednim serijama nastupati pre takmičara sa ispravnim pokušajima a po redosledu kojim su počeli takmičenje. U oba slučaja: a) redosled izvođenja tri poslednja pokušaja biće obrnut plasmanu takmičara posle treće serije; b) ako u trenutku kada predstoji promena redosleda izvođenja pokušaja (posle treće i pete serije) postoji deoba mesta, takmičari koji dele mesta će izvoditi pokušaje prema redosledu kojim su počeli takmičenje. Napomena 1: Za discipline skok uvis i skok motkom vidi član Pravila. Napomena 2: Napomena 3: Ako su jedan ili više takmičara dobili dozvolu od glavnog sudije da se takmiče pod žalbom u skladu sa članom 146.5, oni će nastupati u sledećim serijama pre ostalih takmičara, a ako takvih koji se takmiče pod žalbom ima više od jednog, redosled njihovoh nastupa će odgovarati prvobitnom redosledu. Odgovarajući rukovodeći organ ima odobrenje da u propozicijama takmičenja navede da svi takmičari mogu da izvode po četiri pokušaja i ako u takmičenju učestvuje više od osam takmičara. 75

76 Završetak pokušaja 6. Sudija ne diže belu zastavicu da proglasi pokušaj ispravnim sve dok pokušaj nije potpuno završen. Ispravan pokušaj se smatra završenim: a) u skoku uvis i skoku motkom kada sudija zaključi da nema neispravnosti po članu 182.2, ili Pravila; b) u skoku udalj i troskoku kada takmičar napusti jamu za doskok u skladu sa članom Pravila; c) u disciplinama bacanja kada takmičar napusti krug ili zaletište u skladu sa članom Pravila. Kvalifikaciono takmičenje 7. Kvalifikaciono takmičenje u disciplinama skokova i bacanja se organizuje kada je broj takmičara suviše veliki da bi svi mogli nastupiti na zadovoljavajući način u jednom, finalnom takmičenju. U slučaju organizovanja kvalifikacionog takmičenja u njemu moraju učestvovati i kroz njega se kvalifikovati za dalji nastup svi takmičari. Rezultati postignuti u kvalifikacionom takmičenju se ne uzimaju u obzir i ne utiču na plasman u finalnom takmičenju. 8. U kvalifikacionom takmičenju takmičari se obično dele u dve ili više grupa proizvoljno, ali po mogućnosti predstavnici iz iste zemlje ili tima treba da se rasporede u različite grupe. U slučaju kada ne postoji mogućnost da se takmičenje po grupama izvodi istovremeno i pod istim uslovima, svaka naredna grupa treba da počne sa pripremom i probnim pokušajima odmah po završetku takmičenja prethodne grupe. 9. Preporučuje se da se u takmičenjima koja traju duže od tri dana takmičarima u skoku uvis i skoku motkom omogući dan odmora između kvalifikacionog i finalnog takmičenja. 10. Način izvođenja kvalifikacija, kvalifikacionu normu i broj takmičara predviđen za finale određuje tehnički delegat takmičenja. Ako tehnički delegat nije određen odluku donosi organizacioni odbor takmičenja. U takmičenjima iz člana 1.1 (a), (b), (c) i (f) Pravila, u finalu treba da bude najmanje 12 takmičara. 11. U kvalifikacionim takmičenjima, osim u skoku uvis i skoku motkom, svaki takmičar ima pravo na najviše tri pokušaja. Kada takmičar jednom postigne kvalifikacionu normu, on ne može nastaviti takmičenje u kvalifikacijama. 12. U kvalifikacionim takmičenjima u skoku uvis i skoku motkom, takmičari koji nisu eliminisani zbog tri uzastopna neuspela pokušaja, nastavljaju takmičenje u skladu sa članom Pravila do izvođenja poslednjeg pokušaja na visini određenoj za kvalifikacionu normu, osim u slučaju kada je broj takmičara predviđenih za finale već dostignut u skladu sa članom Pravila. 76

77 13. U slučaju da niko od takmičara ili manje od predviđenog broja takmičara ne postigne prethodno određenu kvalifikacionu normu, grupa finalista se dopunjuje dodavanjem takmičara do predviđenog broja po redusledu rezultata u kvalifikacionom takmičenju. U slučaju jednakog rezultata dva ili više takmičara kod poslednjeg mesta koje omogućava nastup u finalu, primenjuju se odredbe člana ili člana Pravila, zavisno od discipline. 14. U slučaju kada se kvalifikaciono takmičenje u skoku uvis ili skoku motkom odvija istovremeno u dve grupe, preporučuje se da se letvica diže na novu visinu istovremeno u obe grupe. Takođe se preporučuje da grupe budu ujednačene u pogledu kvaliteta takmičara. Ometanja takmičara 15. Ako je takmičar na bilo koji način ometen tokom izvođenja pokušaja, glavni sudija ima pravo da mu dozvoli ponavljanje pokušaja. Odugovlačenje sa nastupom 16. Takmičar koji u disciplinama skokova ili bacanja bez razloga odugovlači sa izvođenjem pokušaja može doći u situaciju da mu ne bude dozvoljeno da izvede pokušaj i da njegov nastup bude proglašen neispravnim pokušajem. Odluku o tome, uzimajući u obzir sve okolnosti, donosi glavni sudija.za to određeni sudija daje znak takmičaru da može početi sa izvođenjem pokušaja i od tog trenutka počinje da teče dozvoljeno vreme za izvođenje pokušaja. Ako takmičar posle toga odustane od izvođenja pokušaja to će mu se, po isteku dozvoljenog vremena, računati kao nepropisan pokušaj. U skoku motkom vreme za pokušaj počinje da teče tek pošto je letvica postavljena (po dubini) prema prethodno najavljenoj želji takmičara. Takmičaru ne može biti dato dodatno vreme za eventualna naknadna podešavanja letvice. Ako dozvoljeno vreme istekne pošto je takmičar već započeo izvođenje pokušaja, pokušaj mu se, zbog toga neće smatrati neispravnim. Broj takmičara koji Pojedinačne discipline još uvek učestvuju u Skok u vis Skok s motkom Ostale discipline takmičenju Dozvoljeno vreme za izvođenje pokušaja u minutama Više od ili 3 1, Uzastopni pokušaji Discipline u okviru višeboja Skok u vis Skok s motkom Ostale discipline Dozvoljeno vreme za izvođenje pokušaja u minutama Više od ili 3 1,5 2 1 Broj takmičara koji još uvek učestvuju u takmičenju 1 ili uzastopni pokušaji

78 Napomena 1: Napomena 2: Napomena 3: Napomena 4: Sat koji pokazuje preostalo vreme za izvođenje pokušaja mora biti jasno vidljiv takmičarima. Dodatno, jedan sudija podiže i drži podignutu žutu zastavicu, ili na drugi način označava, poslednjih 15 sekundi za početak izvođenja pokušaja. U skoku uvis i skoku motkom promena vremena za pokušaj će biti primenjena tek pošto je letvica podignuta na novu visinu, osim u slučaju kada isti takmičar ima dva ili više uzastopnih pokušaja. Vreme dozvoljeno za prvi pokušaj na takmičenju svakog takmičara, bez obzira na kojoj visini i pri kojim uslovima se pokušaj izvodi, je uvek jedan minut. Kada se računa broj takmičara koji su još u takmičenju, to uključuje takmičare koji mogu učestvovati u dodatnoj borbi za prvo mesto. Napuštanje borilišta 17. Takmičar može, sa dozvolom i u pratnji sudije, napustiti borilište tokom odvijanja takmičenja. Promena mesta ili vremena izvođenja takmičenja 18. Tehnički delegat ili odgovarajući glavni sudija ima pravo da donese odluku o promeni borilišta, ako po njegovoj oceni za to postoje opravdani razlozi. Takva promena međutim može se odobriti tek posle završene cele serije pokušaja. Napomena : Promena jačine i smera vetra se ne smatra dovoljnim razlogom za promenu mesta ili vremena izvođenja takmičenja. Slučaj jednakih rezultata 19. Ukoliko u disciplinama bacanja i skokova (osim skoka uvis i skoka motkom) takmičari imaju isti najbolji rezultat, bolje je plasiran takmičar koji ima bolji drugi najbolji pokušaj. Ako je potrebno uzima se u obzir treći najbolji pokušaj itd. Ako su takmičari i dalje jednaki, sledeći primenu ovog člana , oni dele mesto.osim u skoku uvis i skok motkom, u slučaju jednakih rezultata za bilo koje mesto, uključujući i prvo mesto, ostaje slučaj jednakih rezultata. Napomena : Za skok uvis i skok motkom, vidi članove i Pravila. Rezultati takmičenja 20. Najboljim rezultatom svakog takmičara u takmičenju smatra se njegov najbolji ispravno izvedeni pokušaj, uključujući i pokušaje izvedene u borbi za prvo mesto. 78

79 A. Vertikalni skokovi skok uvis i skok motokom član 181. Opšte odredbe 1. Pre početka takmičenja šef sudija saopštava takmičarima početnu i naredne visine na koje će biti podizana letvica sve dok u takmičenju ne ostane samo jedan takmičar pobednik, ili više njih u dodatnoj borbi za prvo mesto. Izvođenje pokušaja 2. Takmičar može početi nastup na bilo kojoj od prethodno objavljenih visina i dalje skakati na narednim visima po sopstvenom izboru. Takmičar gubi pravo na nastavak takmičenja posle tri uzastopna neuspela pokušaja, bez obzira na kojim visinama su pokušaji izvedeni, osim kada su pokušaji izvedeni u dodatnoj borbi za prvo mesto. Smisao ovog pravila je da takmičar posle prvog ili drugog neuspelog pokušaja na nekoj visini može propustiti naredni pokušaj na toj visini, i skakati na nekoj od narednih visina.kada takmičar jednom propusti pokušaj na određenoj visini, on na toj visini više ne može skakati, osim u slučaju dodatne borbe za prvo mesto. Ako takmičar u skoku uvis i u skoku motkom odsustvuje u tom momentu kad su svi prisutni takmičari već završili takmičenje, glavni sudija će smatrati da je taj takmičar(i) odustao od učešća u takmičenju, pošto je vreme za izvođenje sledećeg pokušaja isteklo. 3. Čak i kada u takmičenju ostane samo jedan takmičar, on ima pravo na dalji nastup, sve dok ne izvede tri uzastopna neuspela pokušaja. 4. Kada u takmičenju ostane samo jedan takmičar pobednik takmičenja: a) letvica se nikada ne diže za manje od 2 cm u skoku uvis i za manje od 5 cm u skoku motkom posle svake serije; b) veličina (u cm) za koju se podiže letvica tokom takmičenja se nikada ne povećava. Pravilo (a) i (b) se ne primenjuje kada takmičari odluče da podignu letvicu na visinu novog svetskog rekorda. Pošto ostane sam u takmičenju, pobednik takmičenja ima pravo da, u dogovoru sa sudijama, odluči o daljim visinama na koje se podiže letvica. Napomena : Ovo pravilo ne važi za discipline višeboja. U disciplinama višeboja, na takmičenjima iz člana 1.1 (a), (b), (c) i (f) Pravila, letvica se celim tokom takmičenja diže ravnomerno po 3 cm u skoku uvis i 10 cm u skoku motkom. 79

80 Merenje rezultata 5. Merenje u santimetrima, vrši se vertikalno od tla do najniže tačke gornje strane letvice. 6. Merenje svake nove visine se vrši pre nego što takmičari počnu sa izvođenjem pokušaja na toj visini. U slučaju pokušaja obaranja rekorda sudije proveravaju visinu kada se letvica postavi na visinu rekorda i ponavljaju merenje pre svakog narednog pokušaja ako je neki od takmičara dodirnuo letvicu u skoku posle poslednjeg merenja. Letvica 7. Letvica se izrađuje od fiberglasa ili drugog pogodnog materijala, ali ne od metala. Osim na krajevima letvica je okruglog poprečnog preseka. Ukupna dužina letvice za skok uvis je 4 m ±2 cm, a za skok motkom 4,5 m ±2 cm. Najveća dozvoljena težina letvice za skok uvis je 2 kg, a za skok motkom 2,25 kg. Prečnik okruglog dela letvice je 30 mm ±1 mm. Letvica se sastoji od tri dela: okruglog središnjeg dela i dva krajnja dela svaki širine mm i dužine cm pomoću kojih se letvica oslanja na nosače na stalcima. Krajnji delovi letvice mogu biti četvorougaonog ili polukružnog poprečnog preseka, sa jednom jasno uočljivom ravnom stranom kojom se letvica oslanja na nosače. Kada je letvica postavljena na nosače, ove ravne strane ne smeju biti iznad centra poprečnog preseka letvice (tj. viseće letvice nisu dozvoljene). Krajnji delovi letvice moraju biti čvrsti i glatke površine. Oni ne smeju biti pokriveni gumom ili drugim materijalom koji povećava trenje između njih i nosača letvice.letvica mora biti prava, konstantnog poprečnog preseka i postavljena na nosače ne sme se ulegati više od 2 cm kod skoka uvis i 3 cm kod skoka motkom.kontrola uleganja letvice: kada se letvica postavi na nosače i na sredini obesi teg od 3 kg, uleganje letvice ne sme biti veće od 7 cm kod skoka uvis i 11 cm kod skoka motkom. Određivanje plasmana Skica 5: Crtež letvice alternativni oblici kraja letvice 8. U slučaju jednakog rezultata dva ili više takmičara plasman se određuje na sledeći način: a) takmičar koji ima najmanji broj pokušaja na visini na kojoj je ostvaren jednak rezultat je najbolje plasiran; 80

81 b) ako takmičari imaju isti broj pokušaja na visini na kojoj je ostvaren jednak rezultat, bolje je plasiran takmičar koji ima najmanji broj neuspešnih pokušaja tokom celog takmičenja, uključujući i poslednju preskočenu visinu; c) u slučaju da su rezultati i dalje jednaki, takmičarima se dodeljuju ista mesta, samo ako se to ne odnosi na prvo mesto; d) ako jednak rezultat postoji pri određivanju prvog mesta, takmičari sa istim rezultatima izvode dodatne skokove u skladu s članom 181.9, ako tehnički delegati ili glavni sudija (u slučaju da nije imenovan tehnički delegat) nisu drugačije odlučili ranije u tehničkim propozicijama takmičenja ili za vreme samog takmičenja, ali pre početka takmičenja u datoj disciplini. Ako se dodatni skokovi ne izvode, uključujući i slučajeve kad takmičari s jednakim rezultataima donesu zajedničku odluku da ne nastavljaju takmičenje, jednakost pri određivanju prvog mesta se zadržava. Napomena : Pravilo (d) se ne primenjuje u disciplinama višeboja. 9. Dodatni skokovi a) Takmičari sa istim rezultatima treba da izvode po jedan pokušaj na svakoj visini, dok se ta jednakost ne razreši ili dok ti takmičari ne odluče da ne nastavljaju takmičenje; b) Svaki takmičar mora da izvede po jedan pokušaj na svakoj visini; c) Dodatni skokovi počinju na sledećoj visini u odnosu na onu koju su takmičari preskočili i koja se određuje u skladu s članom 181.1; d) Ako jednakost nije razrešena a visina nije preskočena, letvica se spušta za 2 cm kod skoka uvis i 5 cm kod skoka motkom. Ako su pokušaji bili uspešni a jednakost nije razrešena, letvica se podiže na odgovarajuću visinu; e) Ako takmičar propušta neku visinu u toku dodatnih skokova, on automatski gubi svoje pravo na viši plasman. Ako pritom na nekoj visini ostane samo jedan takmičar, on se proglašava za pobednika, bez obzira da li je izvodio pokušaj na toj visini. Skok uvis - primer Visine objavljene od strane šefa sudija pre početka takmičenja: 1,75 m,1,80 m, 1,84 m, 1,88 m, 1,91 m, 1,94 m, 1,97 m, 1.99 m,. 81

82 Takmičar Visine Neuspješan pokušaj Dodatni skokovi 1,75 1,80 1,84 1,88 1,91 1,94 1,97 1,91 1,89 1,91 Redosled takmičara A o xo o xo x- xx 2 x o x 2 B - xo - xo - - xxx 2 x o o 1 C - o xo xo xxx 2 x x 3 D - xo xo xo xxx 3 4 O = uspešan pokušaj X = neuspešan pokušaj = propušten skok Sva četiri takmičara su preskočili visinu 1,88 m u istom pokušaju. Primenjuje se član i Pravila. Sudije broje ukupan broj neuspešnih pokušaja svakog takmičara, uključujući i pokušaje na poslednjoj preskočenoj visini 1,88 m. Takmičar D ima više neuspešnih pokušaja od ostalih takmičara i osvaja 4. mesto. Takmičari A, B i C su jednaki i pošto je u pitanju borba za prvo mesto, svi imaju pravo na dodatni pokušaj na visini 1,91 m, jer je to sledeća visina po zapisniku posle poslednje preskočene visine. Pošto su sva tri takmičara bila neuspešna, letvica se spušta na visinu 1,89 m. Takmičar C jedini ne uspeva da preskači ovu visinu i osvaja treće mesto. Takmičari A i B ponovo skaču na visini 1,91 m. Takmičar B preskače i pobeđuje u takmičenju. Spoljašnji uticaji 10. Kada je očigledno da je letvica pala posle skoka zbog nekog drugog razloga a ne zbog uticaja takmičara (npr. zbog udara vetra): a) ako se slučaj dogodio pošto je takmičar preskočio letvicu ne dodirnuvši je, pokušaj će se smatrati uspešnim; b) ako se slučaj dogodio pod bilo kakvim drugim uslovima, takmičaru će biti omogućeno da ponovi pokušaj. član 182. Skok uvis Takmičenje 1. Takmičar se pri skoku odražava jednom nogom. 2. Pokušaj se smatra neuspešnim ako: 82

83 a) u toku skoka takmičar obori levicu sa nosača; b) takmičar dodirne tle, uključujući i doskočište, iza ravni bliže ivice letvice, između ili sa spoljne strane stalaka, bilo kojim delom tela a da prethodno nije preskočio letvicu. Međutim, ako takmičar pri skoku dodirne stopalom doskočište, a da time po mišljenju sudije nije stekao nikakvu prednost, skok se samo zbog toga neće smatrati neuspešnim. Napomena : Da bi se olakšala primena ovog pravila, na tlu se (obično pomoću lepljive t rake) obeležava bela linija širine 5 cm, čija se ivica bliža zaletištu poklapa sa zamišljenom vertikalnom ravni koja prolazi kroz prednju ivicu letvice. Ova linija se produžava i po 3 m sa svake spoljne strane stalaka. Zona zaletišta i odraza 3. Najmanja dužina zaletišta je 15 metara, osim na takmičenjima iz člana 1.1 (a), (b), (c) i (f) Pravila gde je najmanja dužina zaletišta 20 metara. Kada to uslovi dozvoljavaju, najmanja dužina zaletišta treba da bude 25 m. 4. Najveći dozvoljeni pad zaletišta u poslednjih 15 m po bilo kom poluprečniku sa centrom ispod sredine letvice je 1:250. Borilište treba tako postaviti da se takmičari zaleću uz nagib zaletišta. 5. Površina zaletišta u zoni odraza takmičara mora biti horizontalna ili u skladu sa članom Pravila i "Priručnikom IAAF za atletska borilišta". Uređaji 6. Stalci. Može se koristiti svaki tip stalaka pod uslovom da su potpuno čvrste konstrukcije. Na stalcima se, čvrsto pričvršćeni uz njih, nalaze nosači letvice. Visina stalaka mora biti takva da nadmašuje najveću visinu na koju se diže letvica za najmanje 10 cm. Najmanje rastojanje između stalaka je 4,00 metra, najveće 4,04 metra. 7. Premeštanje stalaka tokom takmičenja nije dozvoljeno, osim u slučaju kada glavni sudija zaključi da zaletište ili doskočište više nisu odgovarajući za dalje takmičenje. U tom slučaju do premeštanja dolazi posle završene serije skokova (svih skokova na određenoj visini). 8. Nosači letvice. Nosači letvice moraju biti ravni, četvorougaonog oblika, dužine 6 cm i širine 4 cm. Oni su usmereni jedan prema drugom i tokom izvođenja skoka su čvrsto pričvršćeni za stalke. Krajevi letvice se polažu na nosače tako da kada takmičar u skoku dodirne letvicu ona lako pada sa nosača bilo prema zaletištu ili prema doskočištu. Nosači letvice ne smeju biti obloženi gumom ili drugim materijalom koji povećava trenje između njih i krajeva letvice, niti smeju imati bilo kakvu vrstu opruge. Oba nosača letvice moraju biti na istoj visini iznad zaletišta mereno odmah ispod krajeva letvice. 83

84 Skica 6 - Stalci i letvica za skok uvis 9. Između krajeva letvice i stalaka mora biti razmak od najmanje 1 cm. Doskočište 10. Najmanje dimenzije doskočišta su 5m x 3m. Preporučuje se da dimenzije doskočišta ne budu manje od 6m x 4m, sa visinom ne manjom od 0,7m. Napomena : Stalci i doskočište treba da budu postavljeni tako da između njih tokom takmičenja bude razmak od najmanje 10 cm da bi se izbeglo pomeranje letvice usled dodira doskočišta i stalaka. član 183. Skok motkom Takmičenje 1. Takmičar ima pravo da zahteva pomeranje letvice u smeru doskočišta tako da ivica letvice bliža zaletištu bude u bilo kom položaju između tačke tačno iznad zadnje ivice kutije za ubadanje motke do tačke udaljene 80 cm u smeru doskočišta. Pre početka takmičenja takmičar obaveštava sudiju o položaju letvice za njegov prvi pokušaj i taj podatak se beleži. Ako kasnije tokom takmičenja takmičar želi promenu položaja letvice on o tome mora na vreme da obavesti sudije pre nego što letvica bude postvaljena u skladu sa njegovim prvobitnim zahtevom. U protivnom može doći u situaciju da se naknadno podešavanje stalaka vrši unutar njegovog vremena za izvođenje skoka. Napomena : Bela linija širine 1 cm se povlači pod pravim uglom na uzdužnu osu zaletišta u produžetku zadnje ivice kutije za ubadanje motke (nulte linije). Ova linija se produžava do spoljne strane stalaka. 84

85 2. Pokušaj se smatra neuspešnim ako takmičar: a) u toku skoka obori letvicu sa nosača; b) dodirne tle, uključujući doskočište iza zamišljene vertikalne ravni kroz zadnju ivicu kutije za ubadanje motke (nulte linije) bilo kojim delom tela ili motkom, a da prethodno nije preskočio letvicu; c) posle odraza premesti donju šaku iznad gornje, ili pomeri gornju šaku naviše duž motke; d) tokom skoka rukama umiri letvicu na nosačima ili je vrati na nosače. Napomena 1: Napomena 2: Ne smatra se neuspešnim pokušajem ako takmičar tokom zaleta zakorači van belih linija koje oivičavaju zaletište. Ne smatra se neuspešnim pokušajem ako tokom izvođenja pokušaja motka dodirne doskočište, pošto je prethodno bila pravilno postavljena u kutiju. 3. Takmičar ima pravo da tokom takmičenja premaže šaku ili motku odgovarajućom materijim koja omogućava čvršći hvat. Nije međutim dozvoljena upotreba zavoja na šaci ili prstima, osim u slučaju kada se radi o pokrivanju otvorene rane. 4. Posle ispuštanja motke nikome, uključujući i takmičara, nije dozvoljeno da dodirne motku, osim u slučaju kada ona pada na stranu suprotnu od letvice ili stalaka. Ako se to dogodi, a glavni sudija smatra da bi motka da nije bilo ovakve intervencije oborila letvicu, pokušaj se smatra neuspešnim. 5. Ako se motka slomi prilikom izvođenja skoka, to se ne smatra neuspešnim pokušajem i takmičar ima pravo da ponovi pokušaj. Zaletište 6. Najmanja dužina zaletišta je 40 m, a kada to uslovi dozvoljavaju 45 m.širina zaletišta je 1,22 m ±0.01 m. Zaletište je oivičeno belim linijama širine 5 cm. Napomena : Za borilišta konstituisana pre 1. januara godine najveća dozvoljena širina zaletišta je1,25 m. 7. Najveći dozvoljeni poprečni nagib zaletišta je 1:100, a najveći dozvoljeni pad zaletišta u smeru zaleta, u poslednjih 40 m zaletišta, je 1:

86 Uređaji 8. Kutija za ubadanje motke. Odskok u skoku motkom se izvodi tako što se motka zabada u kutiju. Kutija mora biti izrađena od pogodnog čvrstog materijala, po mogućnosti sa zaobljenim gornjim ivicama i ukopana u tle u nivou zaletišta. Dužina kutije, mereno duž kosog dna kutije, je 1 metar. Širina kutije je 60 cm na prednjem kraju i smanjuje se do 15 cm na dnu kutije. Dužina kutije u nivou zaletišta i dubina kutije je određena uglom od 105º između dna kutije i zadnjeg zida kutije o koju se upire motka. Dno kutije ravnomerno pada od nivoa zaletišta na prednjem kraju, do dubine od 20 cm na mestu gde se dno kutije spaja sa zadnjim zidom kutije. Bočni zidovi kutije zaklapaju sa dnom kutije ugao od približno 120º. Ako je kutija izrađena od drveta dno kutije se oblaže čeličnim limom debljine 2,5 mm u dužini od 80 cm od prednje ivice kutije. Skica 7 - Kutija za ubadanje motke 9. Stalci. Dozvoljena je upotreba svih vrsta stalaka pod uslovom da su čvrste konstrukcije. Metalna osnova i donji delovi stalaka moraju tokom upotrebe biti pokriveni pogodnim mekim pokrivačem da bi se izbegle moguće povrede takmičara i oštećenja motki. Stalci najčešće imaju horizontalne nastavke koji na krajevima nose nosače letvice. 10. Nosači letvice. Letvica se postavlja na nosače tako da dodirnuta od strane takmičara ili motke ona lako pada u smeru doskočišta. Nosači letvice su kružnog poprečnog preseka, jednake debljine celom dužinom, prečnika najviše13 mm, glatke površine bez ikakvih useka i nabora. Dužina nosača je najviše 55 mm. Postavljeni su mm ispod gornjeg kraja nastavka stalaka koji moraju biti glatke površine. Rastojanje između nosača letvice je 4,30 do 4,37 metara. Nosači letvice ne smeju biti obloženi gumom ili drugim materijalom koji povećava trenje između njih i letvice, niti smeju imati bilo kakvu vrstu opruge. Napomena : Da bi se smanjila mogućnost povrede takmičara pri padu na metalnu osnovu stalaka mogu se koristiti dodaci na stlacima za koje se pričvršćuju nosači letvice, čime se omogućava veći razmak između stalaka bez povećanja dužine letvice (vidi skicu 8). 86

87 Skica 8 - Stalci za skok motkom (izgled sa doskočišta i izgled odozgo) Motka 11. Takmičari mogu koristiti sopstvene motke. Takmičar ne sme koristiti motku drugog takmičara bez njegove saglasnosti. Motka može biti napravljena od bilo kog materijala ili kombinacije materijala, proizvoljne dužine i debljine, ali njena osnovna površina mora biti glatka. Dozvoljeno je omotavanje motke lepljivom trakom na gornjem mestu zahvata (radi zaštite ruku) i omotavanje trakom i/ili drugim pogodnim materijalom na donjem kraju motke (radi zaštite motke). Bilo koja lepljiva traka na gornjem mestu zahvata mora da bude ravnomerno raspoređena, bez slučaja mestimičnog zadebljanja koje bi stvorilo pojavu prstena na motci. Doskočište 12. Za takmičenja iz člana 1.1 (a), (b), (c), (e), (i) i (f) Pravila najmanje dimenzije doskočišta su: dužina 6 m (ne uključujući prednje bočne delove), širina 6 m, visina 0,8 m. Dužina prednjih bočnih delova mora biti najmanje 2 m. Na ostalim takmičenjima doskočišta ne mogu biti manja od 5 m x 5 m ne računajući prednje delove doskočišta postavljene bočno u odnosu na kutiju za ubadanje motke. Stranice doskočišta postavljene su, svojim donjim ivicama, na cm od kutije i dižu se pod uglom od 45 º (vidi skicu 9) 87

88 Skica 9 - Doskočište za skok motkom B. Horizontalni skokovi - skok udalj i troskok član 184. Opšte odredbe Zaletište 1. Dužina zaletišta ne može biti manja od 40 m, mereno od linije odraza, a ako uslovi dozvoljavaju može biti do 45 m. Širina zaletišta je 1,22 m ± 0,01 m. Zaletište je oivičeno belim linijama širine 5 cm. Napomena : Za borilišta konstruisana pre 1. januara godine najveća dozvoljena širina zaletišta je 1,25 m. 2. Najveći dozvoljeni poprečni nagib zaletišta je 1:100, a najveći dozvoljeni pad zaletišta u smeru zaleta, u poslednjih 40 m zaletišta, je 1: Daska za odraz 3. Odraz se vrši sa daske ukopane u tlo u nivou zaletišta i površine peska u jami za doskok. Ivica daske bliža jami se naziva linija odraza. Neposredno iza linije odraza postavlja se daščica sa plastelinom koja služi sudijama kao indikator prestupa. 88

89 Izgled odrazne daske 4. Daska mora biti četvorougaona, izrađena od drveta ili drugog pogodnog tvrdog materijala, tako da pri dodiru s daskom ekseri na obući takmičara ne klize, dužine 1,22 m ± 1 cm, širine 20 cm ± 2 mm i debljine najviše 10 cm. Mora biti bele boje. Daščica sa plastelinom 5. Daščica sa plastelinom se izrađuje od drveta ili drugog pogodnog čvrstog materijala, dužine 1,22 m ± 1 cm i širine 10 cm ± 2 mm. Boja daščice mora biti upadljivo različita od boje daske za odraz. Ako je moguće plastelin treba da bude boje upadljivo različite od boja daščice i boje daske za odraz. Daščica sa plastelinom se postavlja u žljeb ili udubljenje na zaletištu, uz ivicu odrazne daske bliže jami za doskok. Površina daščice se uzdiže od nivoa daske za odraz, koso, do visine od 7 mm ± 1 mm. Prednja i zadnja ivica daščice su nagnute pod uglom od 45º, pri čemu je ivica uz odraznu dasku pokrivena celom dužinom slojem plastelina debljine 1 mm ili su ivice daščice usečene tako da površina plastelina koji ispunjava usek pada pod uglom od 45º (vidi skicu 10). Skica 10 - Daska za odraz i daščica sa plastelinom Gornja horizontalna površina na strani prema zaletištu treba takođe da bude pokrivena tankim slojem plastelina, a celom dužinom daščice i u dubini od oko 10 mm. Daščica uglavljena u žljeb, zajedno sa celom konstrukcijom odrazne daske treba da bude tako učvršćena da izdrži, bez pomeranja, pun pritisak stopala pri odrazu takmičara. Površina daščice, uključujuči i deo pokriven plastelinom, treba da bude od materijala koji dobro prihvata eksere sprinterice i onemogućava klizanje. Površina plastelina se poravnava i otisci stopala predhodnog takmičara uklanjaju pomoću valjka ili špahle. Napomena : Preporučuje se vise daščica sa plastelinom, kako se takmičenje ne bi prekidalo dok se jedna priprema za upotrebu uklanjanjem otisaka stopala takmičara sa daščice 89

90 Jama za doskok 6. Jama za doskok široka je najmanje 2,75m, a najviše 3m. Jama treba da bude postavljena tako da se središnja linija zaletišta produžava u središnju liniju jame. Napomena : Kada je jama postavljena tako da se središnja linija zaletišta ne produžava u središnju liniju jame, jamu treba oivičiti sa jedne ili obe strane trakom da bi se postigli gorenavedeni uslovi (vidi skicu 11). Skica 11 - Jama za doskok 7. Jama mora biti ispunjena sitnim vlažnim peskom, tako da površina peska bude horizontalna, ravna i u nivou sa odraznom daskom. Merenje 8. Merenje rezultata svakog skoka mora da se izvrši odmah posle izvedenog pokušaja. Rezultati svih skokova mere se od najbližeg traga u jami za doskok koji je ostavio bilo koji deo tela skakača, do linije odraza, ili njenog produžetka (vidi član (f) Pravila. Merenje se vrši pod pravim uglom u odnosu na liniju odraza ili njen produžetak. 9. U skoku udalj i troskoku merenje dužine se vrši u santimetrima (0.01 m). Ukoliko izmerena dužina nije pun santimetar rezultat se zaokružuje na vrednost manjeg punog santimetra. Merenje brzine vetra 10. Brzina vetra se meri u trajanju od 5 sekundi od trenutka kada takmičar u zaletu prođe pored oznake postavljene uz zaletište na 40 m od linije odraza kod skoka udalj i 35 m od linije odraza kod troskoka. Ako je zalet takmičara kraći od 40 m kod skoka udalj i 35 m kod troskoka vreme se meri od trenutka početka zaleta. 11. Uređaj za merenje brzine vetra se postavlja na 20m od daske za odraz, na visini od 1,22m i ne više od 2m udaljen od ivice zaletišta. 12. Uređaj za merenje brzine vetra mora da bude takav kako je opisano u članu i Pravila. Rad uređaja i evidencija izmerenih podataka definisani su članom , i Pravila. 90

91 član 185. Skok udalj Takmičenje 1. Pokušaj se smatra neispravnim ako: a) takmičar prilikom odraza bilo kojim delom tela dodirne tlo iza linije odraza bez obzira da li je pri tome izveo skok ili je samo protrčao; b) takmičar izvede odraz pored daske, bilo ispred ili iza produžetka linije odraza; c) takmičar koristi bilo kakav oblik salta tokom zaleta ili skoka; d) posle odraza, a pre svog prvog kontakta sa doskočištem, dotakne tlo zaletišta bilo da je to van zaletišta ili van doskočišta; e) takmičar pri doskoku dodirne tlo izvan jame bliže liniji odraza od najbližeg otiska koji je bilo koji deo njegovog tela ostavio u jami; f) pri napuštanju jame mesto prvog kontakta takmičara sa tlom van jame bude bliže liniji odraza od najbližeg otiska koji je bilo koji deo tela takmičara ostavio u jami. Pod najbližim otiskom se podrazumeva i svaki otisak koji nastane kao posledica zakoračenja unazad usled gubitka ravnoteže takmičara, bliže liniji odraza od najbližeg otiska ostavljenog pri doskoku. Napomena 1: Ne smatra se neispravnim pokušajem ako takmičar tokom zaleta trči van belih linija koje oivičavaju zaletište. Napomena 2: Ne smatra se neispravnim pokušajem (po članu 185.1(b) Pravila) ako takmičar delom sprinterice (stopala) dodirne tlo bočno od daske za odraz, a ispred linije odraza. Napomena 3: Ne smatra se neispravnim pokušajem ako takmičar pri doskoku dodirne bilo kojim delom tela tle izvan jame za doskok, osim u slučaju ako je dodir izveden pri prvom kontaktu sa tlom ili je u suprotnosti sa odredbom člana (d) ili (e) Pravila. Napomena 4: Napomena 5: Ne smatra se neispravnim pokušajem ako se takmičar naknadno vrati kroz jamu za doskok pod uslovom da ju je prethodno napustio u skladu sa pravilima. Ne smatra se neispravnim pokušajem ako se t akmičar odrazi pre odrazne daske pod uslovom da nije došlo do povrede člana (b) Pravila. 91

92 2. Pri napuštanju jame prvi kontakt noge takmičara sa ivicom jame ili tlom van jame mora biti udaljeniji od linije odraza od otiska najbližeg liniji odraza koji je takmičar ostavio u pesku (vidi član (f) Pravila). Napomena : Ovaj prvi kontakt se smatra napuštanjem jame. Linija odraza 3. Rastojanje od linije odraza do dalje ivice jame za doskok mora biti najmanje 10m. 4. Linija odraza mora se nalaziti na rastojanju od 1 do 3 metra od bliže ivice jame za doskok. član 186. Troskok Navedena Pravila za skok udalj u članovima 184 i 185 važe i za troskok sa sledećim izuzecima: Takmičenje 1. Troskok se sastoji od odskoka na jednoj nozi, međukoraka i doskoka, izvedenih povezano i po tom redu. 2. Odskok se izvodi tako da se takmičar dočekuje na istu nogu kojom se i odrazio, u međukoraku se takmičar dočekuje na suprotnu nogu, kojom se odražava za doskok u jamu. Ne smatra se neuspešnim pokušajem ako takmičar tokom izvođenja skoka dotakne tlo neaktivnom nogom. Napomena : Član (d) Pravila ne odnosi se na uobičajeni doskok u prva dva koraka troskoka. Skica troskoka Napomena : ASCG: Primer: Odskok: odraz levom i doskok na levu; Međukorak: odraz levom doskok na desnu; Doskok: odskok desnom i doskok na obe noge. Kraće: leva, leva, desna obe noge;desna desna leva obe noge. 92

93 Linija odraza 3. Razdaljina između linije odraza troskoka za muškarce i dalje ivice jame za doskok treba da bude najmanje 21 metar. 4. Za međunarodna takmičenja se preporučuje da rastojanje između linije odraza i bliže ivice jame za doskok ne bude manje od 13 metara za takmičenja muškaraca i 11 metara za takmičenja žena. Za ostala takmičenja ovo rastojanje treba da bude prilagođeno nivou takmičenja. 5. Prostor između daske za odraz i jame, u kome se odvija doskok u prva dva koraka troskoka, mora biti širine najmanje 1,22 m ± 1 cm, sa čvrstom i ujednačenom podlogom. Napomena : za borilišta konstruisana pre 1. januara godine najveća dozvoljena širina zaletišta je 1,25 m. C. Bacanja član 187. Opšte odredbe Sprave 1. Na međunarodnim takmičenjima upotrebljavaju se samo sprave koje odgovaraju pravilima IAAF, što znači da sve sprave moraju imati odgovarajući važeći sertifikat IAAF-a. Težina sprava preme starosnim kategorijama je sledeća: ( Nove težine sprava za mlađe juniorke: primenjuje se od 1 januara 2012 godine) Sprava mlađe juniorke Žene juniorke seniorke mlađi juniori Muškarci juniori seniori kugla 3,000 kg 4,000 kg 5,000 kg 6,000 kg 7,260 kg disk 1,000 kg 1,000 kg 1,500 kg 1,750 kg 2,000 kg kladivo 3,00 kg 4,000 kg 5,000 kg 6,000 kg 7,260 kg koplje 500 g 600 g 700 g 800 g 800 g Napomena : Standardni formular Prijava za sertifikatciju sprava se može dobiti u kancelariji IAAF-a ili skinuti sa sajta IAAF-a. 93

94 2. Organizator takmičenja je dužan da obezbedi sprave koje odgovaraju zahtevima iz člana Pravila. Tehnički delegat takmičenja u skladu sa propozicijama takmičenja može dozvoliti takmičarima i upotrebu sopstvenih sprava ili sprava obezbeđenih od strane dobavljača pod uslovom da te sprave imaju sertifikat IAAF-a, da su pre početka takmičenja proverene i obeležene kao odobrene od strane organizatora takmičenja. I ove sprave moraju biti dostupne za upotrebu svim takmičarima. Ove sprave međutim ne mogu biti odobrene za korišćenje ako se isti model nalazi na spisku sprava koje za takmičenje nudi organizator takmičenja. 3. Nije dozvoljeno vršiti bilo kakve izmene na spravama za vreme takmičenja. Pomoć 4. a) nisu dozvoljena nikakva sredstva ni postupci koja mogu pomoći takmičaru prilikom izvođenja pokušaja, npr. zavijanje zajedno dva ili više prstiju, korišćenje tegova pričvršćenih za telo itd. Iz zdravstvenih razloga takmičar može koristiti flaster na šaci ili prstima. Nije međutim dozvoljeno da upotrebom flastera dva ili više prstiju budu povezana tako da se ne mogu nezavisno pomerati. Šef sudija treba da bude upoznat i odobri upotrebu flastera pre početka takmičenja; b) upotreba rukavica nije dozvoljena osim u disciplini bacanja kladiva. U tom slučaju rukavica mora biti glatka sa lica i naličja a vrhovi svih prstiju osim palca moraju biti otvoreni; c) da bi se obezbedio bolji hvat takmičarima je dozvoljeno da premažu šake odgovarjućom materijom. Bacačima kladiva je dozvoljeno da koriste ovakve materije i na rukavicama, a bacačima kugle da njima premažu vrat. Takođe, bacačima kugle i bacačima diska je dozvoljeno da premažu svoje sprave kredom ili nekim sličnim sredstvom koje se lako skida i ne ostavlja nikakve tragove. Napomena : ASCG: U skladu sa članom (c) Pravila takmičarima može biti dozvoljena upotreba pojasa od kože ili drugog odgovarajućeg materijala, upotreba zavoja na ručnom zglobu, štitnika za lakat i kolena itd. Krug za bacanje 5. Krug za bacanje je oivičen obručem od gvožđa, čelika ili drugog odgovarajućeg materijala. Gornja ivica obruča mora biti u ravni tla izvan kruga. Površina tla oko kruga može biti od betona, asfalta, drveta, sintetičkog ili drugog odgovarajućeg materijala. Površina kruga za bacanje se izrađuje od betona, asfalta ili drugog pogodnog tvrdog materijala koji ne sme biti klizav. Površina kruga mora biti horizontalna, ravna i 20 mm (± 6 mm) niža od gornje ivice obruča kruga. U disciplini bacanja kugle dozvoljena je upotreba prenosnog kruga koji zadovoljava pomenute karakteristike. 94

95 6. Unutrašnji prečnik kruga za bacanje kugle i kladiva je 2,135 m (± 5 mm), a kruga za bacanje diska 2,50 m (± 5 mm). Obruč kruga mora biti bele boje, debljine najmanje 6 mm. U disciplini bacanja kladiva dozvoljena je upotreba kruga za bacanje diska, pod uslovom da se koristi unutrašnji montažni prsten pomoću koga se prečnik kruga smanjuje sa 2,50 m na propisanih 2,135 m. Napomena : Preporučuje se da obod bude ofarban u boji koja se razlikuje od bele linije, kako je opisano u članu i bio jasno vidljiv. Skica 12 - Krug za bacanje kugle 7. Bele linije, širine 5 cm povlače se na tlu, u dužini od najmanje 75 cm, od gornje ivice obruča, bočno sa obe strane kruga. Linija može biti nacrtana na tlu ili napravljena od drveta ili drugog pogodnog materijala. Zadnja ivica linije predstavlja produžetak zamišljene linije koja prolazi kroz centar kruga, pod pravim uglom na središnju liniju sektora za bacanje. Skica 13 - Krug za bacanje diska 95

96 Skica 14 - Krug za bacanje kladiva Skica 15 - Koncentrični krugovi za bacanje diska i kladiva 8. Takmičarima nije dozvoljeno da posipaju bilo kakvu materiju po svojoj obući ili po površini kruga, niti da na bilo koji način čine površinu kruga hrapavijom. Zaletište za bacanje koplja 9. Dužina zaletišta za bacanje koplja ne može biti manja od 30 m. Gde to uslovi dozvoljavaju, dužina zaletišta ne treba da bude manja od 33,5 m. Zaletište je oivičeno sa dve paralelne bele linije širine 5 cm, na međusobnoj udaljenosti od 4 metra. Izbačaj se izvodi iza luka koji čini deo kruga prečnika 8 metara. Luk je obeležen belom linijom širine 7 cm koja može biti iscrtana na tlu ili izrađena od drveta u nivou tla. Na tlu se, u dužini od 75 cm, povlače bele linije širine 7 cm bočno od krajeva luka, pod pravim uglom u odnosu na paralelne linije koje oivičavaju zaletište. Najveći dozvoljeni poprečni nagib zaletišta je 1:100, a najveći dozvoljeni pad zaletišta u smeru zaleta, u poslednjih 20 m zaletišta je 1:

97 Skica 16 - Zaletište i sektor za bacanje koplja (nije u srazmeri) Sektor za bacanje 10. Sektor za bacanje pokriven je travom, finom šljakom ili drugim pogodnim materijalom na kome sprava pri padu ostavlja jasan trag. 11. Najveći dozvoljeni pad sektora u smeru bacanja je 1: a) Osim u slučaju bacanja koplja, sektor se oivičava belim linijama širine 5 cm, koje međusobno zaklapaju ugao od 34.92º tako da produžeci unutrašnjih ivica linija sektora prolaze kroz centar kruga; Napomena : Sektor od 34,92º, može se precizno postaviti tako što se izvede da razmak između dve tačke na sektorskim linijama koje su udaljene 20 m od centra kruga bude 12 m (20 x 0,6 m). Na taj način na svaki metar udaljenja od centra kruga širina sektora se povećava za 60 cm. b) Kod bacanja koplja sektor se oivičava belim linijama širine 5 cm čije unutrašnje ivice prolaze kroz presek unutrašnjih ivica luka i paralelnih linija koje oivičavaju zaletište, a produžene i kroz centar kruga čiji je luk deo (vidi skicu 16). Linije sektora tako međusobno zaklapaju ugao od 28,96º. 97

98 Izvođenje pokušaja 13. U disciplini bacanja kugle, bacanja diska i bacanja kladiva sprava se baca iz kruga, u disciplini bacanja koplja sa zaletišta. U disciplinama gde se bacanje izvodi iz kruga, takmičar počinje sa izvođenjem pokušaja unutar kruga iz potpuno mirnog položaja. Takmičaru je dozvoljeno da prilikom pokušaja dodirne unutrašnju stranu obruča kruga. Kod bacanja kugle takmičaru je takođe dozvoljeno da prilikom pokušaja dodirne unutrašnju stranu balvana, kako je opisano u članu Pravila. 14. Pokušaj se smatra neispravnim ako takmičar: a) izbaci kuglu ili koplje na neki drugi način, koji nije dozvoljen članom i 193.1; b) posle ulaska u krug i početka izvođenja pokušaja dodirne bilo kojim delom tela gornju ivicu metalnog obruča kruga (ili vrh unutrašnje ivice) ili tlo van kruga; c) u bacanju kugle, dodirne bilo kojim delom tela gornju površinu balvana, ili gornju ivicu metalnog obruča kruga (ili vrh unutrašnje ivice) ili tlo van kruga; d) u bacanju koplja, posle početka izvođenja pokušaja dodirne bilo kojim delom tela bele linije koje oivičavaju zaletište ili tlo izvan zaletišta. Napomena : Neće se smatrati neispravnim pokušajem ako pri izbačaju diska ili bilo koji deo kladiva dodirne kavez pod uslovom da nije bilo narušavanja drugih odredbi Pravila. Greške kod bacanja kugle 15. Pod uslovom da prilikom izvođenja pokušaja nije bilo povrede gorenavedenih pravila za odgovarajuću disciplinu, takmičar može prekinuti započeti pokušaj, spustiti spravu na tlo unutar ili van kruga ili zaletišta i napustiti krug ili zaletište. Pri tome, takmičar mora napustiti krug ili zaletište na način definisan u tački ovog člana Pravila, pre nego što se vrati u krug ili na zaletište da bi ponovo započeo pokušaj. Napomena : Treba imati u vidu da čitav postupak dozvoljen ovom tačkom mora biti obavljen u vremenskom periodu definisanom u članu Pravila. 98

99 16. Pokušaj se smatra neispravnim ako kugla, disk, glava kladiva ili vrh koplja pri prvom kontaktu sa tlom dotaknu linije koje oivičavaju sektor, tlo ili bilo koji objekat (osim u kavez kao što je predviđeno u napomeni člana van linija sektora. Prikaz uspešnih i neuspešnih pokušaja u sektoru 17. Takmičar ne sme napustiti krug ili zaletište pre nego što sprava dodirne tlo. a) U disciplinama bacanja koje se izvode iz kruga, pri napuštanju kruga posle izvedenog pokušaja, prvi kontakt takmičara sa gornjom ivicom obruča kruga ili tlom van kruga mora biti potpuno iza bele linije koja je povučena na tlu van kruga sa obe strane, a čiji zamišljeni produžeci prolaze kroz centar kruga; Napomena : Prvi kontakt takmičara sa gornjom ivicom obruča kruga ili t lom van kruga se smatra napuštanjem kruga. b) U disciplini bacanja koplja pri izlasku iz sektora, prvi korak prema paralelnim linijama ili prema tlu izvan zaletišta mora biti napravljen sasvim iza bele lučne linije ili iza linija koje su povučene pod pravim uglom u odnosu na paralelne linije i koje predstavljaju produžetak luka. Čim je sprava dotakla tlo, smatra se da je takmičar napustio zaletište pravilno dotakavši liniju ili tlo iza linije (nacrtane ili teoretske ili označene markerom pored zaletišta) koja je povučena popreko preko zaletišta na rastojanju 4 m od krajnjih tačaka luka izbačaja. Ako se takmičar nalazi iza te linije i unutar zaletišta u momentu kad je sprava pala, smatraće se da je on pravilno napustio sektor. 18. Posle svakog pokušaja sprava mora biti doneta nazad u prostor uz krug ili zaletište i ne sme se nikada bacati nazad prema mestu izbačaja. 99

100 Merenje daljina 19. U svim disciplinama bacanja merenje se vrši u santimetrima (0,01 m). Ukoliko izmerena dužina nije pun santimetar rezultat se zaokružuje na vrednost manjeg punog santimetra. 20. Merenje dužine svakog hica vrši se odmah posle izvedenog pokušaja: a) od najbliže tačke otiska koji je na tlu ostavila kugla, disk ili glava kladiva pri padu do unutrašnje ivice obruča kruga duž zamišljene linije koja prolazi kroz centar kruga; b) kod bacanja koplja od najbliže tačke otiska na tlu koji je ostavio vrh koplja pri padu do unutrašnje ivice luka duž zamišljene linije koja prolazi kroz centar kruga čiji je luk deo. Oznake 21. Tokom takmičenja najbolji pokušaj svakog takmičara može biti obeležen jasnom oznakom ili zastavicom koje se postavljaju sa spoljne strane jedne od linija koja oivičava sektor za bacanje. Na isti način može biti obeležena i daljina svetskog rekorda ili odgovarajućeg kontinentalnog ili nacionalnog rekorda ili rekorda takmičenja. član 188. Bacanje kugle Takmičenje 1. Kugla se baca sa ramena jednom rukom. U trenutku kada takmičar zauzme položaj unutar kruga za početak izvođenja pokušaja kugla mora dodirivati ili biti vrlo blizu vrata ili brade takmičara i šaka ne sme biti spuštena ispod tog položaja tokom izvođenja hica. Tokom izvođenja hica kugla ne sme doći u položaj iza linije ramena takmičara. Napomena : tehnika zvezde pri bacanju nije dozvoljena. Balvan 2. Konstrukcija. Balvan je bele boje, izrađen od drveta ili drugog pogodnog materijala, lučnog oblika, postavljen tako da njegova unutrašnja ivica bude u ravni sa unutrašnjom ivicom obruča. Postavlja se na sredinu između sektorskih linija i mora biti čvrsto pričvršćen za podlogu (vidi član Pravila). 100

101 Skica 17 - Balvan za bacanje kugle (izgled odozgo i sa strane) Napomena : Balvani koji odgovaraju Pravilima IAAF iz 1983/84 godine mogu se i dalje koristiti. 3. Dimenzije. Širina balvana je 11,2 cm (u srednjem delu) do 30 cm (na krajevima), dužina po sečici 1,21 m ±1 cm, visina 10 cm ± 2 mm mereno od nivoa površine kruga (vidi skicu 17). Kugla 4. Konstrukcija. Kugla je izrađena od punog gvožđa, mesinga ili drugog metala ne mekšeg od mesinga ili može imati spoljni sloj izrađen od ovih metala koji obuhvata jezgro od olova ili drugog čvrstog materijala. Kugla mora biti okruglog oblika i glatke površine. Da bi se površina kugle smatrala glatkom prosečna hrapavost ne sme da prelazi 1,6 µm (mikrona), odnosno indeks hrapavosti mora biti 7 ili manji. 5. Kugla mora odgovarati sledećim karakteristikama: (Nove težine i dimenzije kugle za mlađe juniorke primenjuje se od 1 januara 2012 godine). 101

102 Kugla mlađe juniorke Žene juniorke seniorke mlađi juniori Muškarci juniori Najmanja težina za takmičenje i priznavanje rekorda seniori 3,000 kg 4,000 kg 5,000 kg 6,000 kg 7,260 kg Obnaveštenje proizvođačima - raspon težina i prečnika kugle za takmičenje Težina Prečnik od 3,005 kg 4,005 kg 5,005 kg 6,005 kg 7,265 kg do 3,025 kg 4,025 kg 5,025 kg 6,025 kg 7,285 kg od 85mm 95mm 100mm 105mm 110mm do 110mm 110mm 120mm 125mm 130mm član 189. Bacanje diska Disk 1. Konstrukcija. Telo diska može biti masivno ili šuplje, izrađeno od drveta ili drugog pogodnog materijala oivičeno metalnim obručem zaobljene ivice. Poprečni presek ivice obruča odgovara krugu poluprečnika približno 6 mm. U telo diska sa svake strane mogu biti ugrađene kružne metalne ploče. Disk može biti i bez ovih ploča pod uslovom da odgovarajuća površina tela diska bude ravna i da dimenzije sprave odgovaraju datim karakteristikama. Obe strane diska moraju biti potpuno iste, bez žljebova, izbočina i oštrih ivica. Paralelne stranice diska se na rastojanju od 25 mm do 28,5 mm od ose diska postepeno i ravnomerno približavaju jedna drugoj do rastojanja od približno 12 mm uz metalni obruč diska. Profil diska se izvodi na sledeći način. Od početka krivine ivice obruča debljina diska se ravnomerno povećava do najveće debljine D. Ova debljina se postiže na rastojanju od 25 mm do 28,5 mm od ose diska Y. Od ove tačke do ose diska debljina tela diska ostaje nepromenjena. Gornja i donja strana diska su jednake. Disk mora biti radijalno simetričan u odnosu na osu Y. Površina diska, uključujući i površinu metalnog obruča mora biti jednoobrazna i glatka, bez ikakvih hrapavih površina u skladu sa članom Pravila. Skica 18 - Disk 102

103 2. Disk mora odgovarati sledećim arakteristikama: Disk Žene mlađe juniorke, juniorke i seniorke Muškarci mlađi juniori juniori seniori Najmanja težina za takmičenje I priznavanje rekorda 1,000 kg 1,500 kg 1,750 kg 2,000 kg Obavještenje proizvođačima raspon težina diska za takmičenje Najmanja 1,005 kg 1,505 kg 1,755 kg 2,005 kg Najveća 1,025 kg 1,525 kg 1,775 kg 2,025 kg Spoljni prečnik metalnog obruča Najmanja 180mm 200mm 210mm 218mm Najveća 182mm 202mm 212mm 221mm Prečnik metalne ploče ili ravnog središnjeg dela diska Najmanja 50mm 50mm 50mm 50mm Najveća 57mm 57mm 57mm 57mm Debljina diska u ravnom središnjem delu Najmanja 37mm 38mm 41mm 44mm Najveća 39mm 40mm 43mm 46mm Debljina metalnog obruča (6 mm od ivice) Najmanja 12mm 12mm 12mm 12mm Najveća 13mm 13mm 13mm 13mm član 190. Zaštitna mreža za bacanje diska 1. Bacanje diska se izvodi iz prostora ograđenog zaštitnom mrežom (kaveza) da bi se osigurala bezbednost gledalaca, službenih lica i takmičara. Zaštitna mreža opisana u ovim pravilima je predviđena za korišćenje na takmičenjima na kojim se i druge atletske discipline održavaju istovremeno na stadionu ili na takmičenjima van stadiona uz prisustvo gledalaca. U ostalim slučajevima, naročito na terenima za trening, mogu se koristiti i zaštitne mreže jednostavnije konstrukcije. Detaljna obaveštenja i saveti u vezi sa ovim pitanjem mogu se dobiti od nacionalnih saveza ili od kancelarije IAAF. Napomena : Zaštitna mreža za bacanje kladiva, opisana u članu 192 Pravila, može se koristiti i za bacanje diska, bilo da se unutar nje postave koncentrični krugovi prečnika 2.135/2.50m, ili da se koristi produžena verzija mreže koja dozvoljava postavljanje dodatnog kruga za bacanje diska ispred kruga za bacanje kladiva. 103

104 2. Zaštitna mreža mora biti projektovana, izrađena i održavana tako da zaustavi disk težine 2 kg izbačen brzinom od 25 metara u sekundi. Mreža treba da bude tako postavljena da onemogući da se izbačena sprava odbije nazad prema takmičaru ili preko ivice mreže.svaki tip i konstrukcija mreže koji ispunjava zahteve iz ovog člana Pravila je dozvoljen za upotrebu. 3. Zaštitna mreža treba da bude oblika latiničnog slova U, kao što je prikazano na skici 19. Otvor mreže treba da bude širine 6 metara, a na daljini od 7 metara ispred središta kruga. Visina mreže na najnižem delu ne sme biti manja od 4 metra.prilikom izrade mreže treba predvideti mere kako bi se isključila mogućnost da disk prođe između spojeva delova mreže ili ispod donjeg kraja mreže. Napomena 1: Napomena 2: Napomena 3: Zadnji kraj mreže mora biti najmanje 3 metra udaljen od središta kruga. Novi tipovi mreže koji pružaju isti stepen zaštite kao goreopisani i ne proširuju sektor opasnosti mogu biti podneti na odobrenje IAAF-u. Strana zaštitne mreže uz atletsku stazu moze biti dodatno produžena u dužinu i visinu kako bi se obezbedila dodatna sigurnost takmičarima na stazi dok traje takmičenje ubacanju diska. 4. Sama mreža može biti izrađena od užeta upredenog od prirodnih ili veštačkih vlakana ili od srednje ili jako rastegljive čelične žice. Dozvoljena veličina otvora na mreži je 50 mm za čeličnu mrežu i 44 mm za mrežu od užeta. Napomena : detaljna uputstva za izradu i kontrolu zaštitne mreže mogu se naći u Priručniku IAAF za atletska borilišta. 5. Za goreopisanu mrežu sektor opasnosti iznosi približno 69º kada u istom takmičenju učestvuju i levoruki i desnoruki bacači. Pravilno postavljanje mreže i usmeravanje otvora mreže je zato od suštinskog značaja za bezbedno izvođenje takmičenja. 104

105 Skica 19 - Zaštitne mreža samo za bacanje diska član 191. Bacanje kladiva Takmičenje 1. Takmičar u početnom položaju, pre početka izvođenja zamaha ili okreta može spustiti glavu kladiva na tlo unutar ili izvan kruga. 2. Ne smatra se neispravnim pokušajem ako glava kladiva tokom zamaha ili okreta takmičara dodirne gornju ivicu obruča kruga ili tlo izvan kruga. Takmičar može prekinuti izvođenje pokušaja i početi pokušaj ponovo pod uslovom da nije došlo do drugih povreda Pravila. 3. Ako se kladivo otkači ili prekine tokom izvođenja pokušaja, pokušaj se neće smatrati neispravnim pod uslovom da nije došlo do drugih povreda Pravila. Ako takmičar zbog toga izgubi ravnotežu i prekrši neko od pravila, to se takođe neće smatrati neuspešnim pokušajem. U oba slučaja takmičar ima pravo da ponovi pokušaj. 105

106 Kladivo 4. Konstrukcija. Kladivo se sastoji iz tri glavna dela: metalne glave, žice i drške. 5. Glava. Glava kladiva je izrađena od punog gvožđa, mesinga ili drugog metala ne mekšeg od mesinga ili može imati spoljni sloj izrađen od ovih metala koji pokriva jezgro od olova ili drugog čvrstog materijala. Ako se koristi glava kladiva sa jezgrom od drugog materijala, ona mora biti izrađena tako da je jezgro nepomično u odnosu na ostali deo glave i da težište glave nije pomereno više od 6 mm od centra glave kladiva. 6. Žica. Žica kladiva mora biti izrađena od jednog nenastavljenog, pravog komada elastične čelične žice, prečnika najmanje 3 mm, koji se ne sme značajno istezati tokom izvođenja pokušaja. Da bi se mogla pričvrstiti za ostale delove kladiva žica se može završavati petljom na jednom ili oba kraja. 7. Drška. Drška kladiva mora biti kruta i bez zglobnih veza bilo kog tipa. Ne sme se značajno istezati tokom izvođenja pokušaja. Ukupno istezanje drške pod teretom od 3,8 kn ne sme biti veće od 3 mm. Hvat drške može biti prav ili zakrivljen, sa unutrašnjom ivicom dužine najviše 110 mm. Sila pucanja drške kladiva ne sme biti manja od 8 kn. Skica 20 - drška kladiva Napomena : Dozvoljena je i drugačija konstrukcija drške pod uslovom da zadovoljava zahteve Pravila. 8. Veze delova kladiva. Veza žice sa glavom kladiva se izvodi pomoću obrtnog spoja, običnog ili sa kuglicom. Veza žice sa drškom kladiva se izvodi pomoću petlje. Upotreba obrtnog spoja u ovom slučaju nije dozvoljena.veza žice sa drškom mora biti izvedena na takav način da se drška ne može pomerati unutar petlje i tako povećati ukupnu dužinu kladiva tokom izvođenja pokušaja. 106

107 9. Kladivo mora odgovarati sledećim karakteristikama: (Nove težine i dimenzije kladiva za mlađe juniorke:primenjuje se od 1 januara 2012) Kugla mlađe juniorke Žene juniorke seniorke mlađi juniori Muškarci juniori Najmanja težina za takmičenje i priznavanje rekorda seniori 3,000 kg 4,000 kg 5,000 kg 6,000 kg 7,260 kg Obnaveštenje proizvođačima - raspon težina i prečnika kugle za takmičenje Težina od 3,005 kg 4,005 kg 5,005 kg 6,005 kg 7,265 kg do 3,025 kg 4,025 kg 5,025 kg 6,025 kg 7,285 kg Dužina kladiva, mereno od unutrašnje strane drške Najveća 1195mm 1195mm 1200mm 1215mm 1215mm Prečnik glave kladiva Najmanje 85mm 95mm 100mm 105mm 110mm Najveći 100mm 110mm 120mm 125mm 130mm Težište glave kladiva Težište glave ne sme biti udaljeno više od 6 mm od centra glave kladiva, tj. glava bez žice i drške ne sme pasti sa prstena oštrih ivica prečnika 12 mm (vidi skicu 21.). Skica 21. Uređaj za kontrolu težišta glave kladiva 107

108 član 192. Zaštitna mreža za bacanje kladiva 1. Bacanje kladiva se izvodi iz prostora ograđenog zaštitnom mrežom (kaveza) da bi se osigurala bezbednost gledalaca, službenih lica i takmičara. Zaštitna mreža opisana u ovim pravilima je predviđena za korišćenje na takmičenjima na kojim se i druge atletske discipline održavaju istovremeno na stadionu ili na takmičenjima van stadiona uz prisustvo gledalaca. U ostalim slučajevima, naročito na terenima za trening, mogu se koristiti i zaštitne mreže jednostavnije konstrukcije. Detaljna obaveštenja i saveti u vezi sa ovim pitanjem mogu se dobiti od nacionalnih saveza ili od kancelarije IAAF. 2. Zaštitna mreža mora biti projektovana, izrađena i održavana tako da zaustavi kladivo težine 7,260 kg izbačeno brzinom od 32 metra u sekundi. Mreža treba da bude tako postavljena da onemogući da se izbačena sprava odbije nazad prema takmičaru ili preko ivice mreže. Svaki tip i konstrukcija mreže koji ispunjava zahteve iz ovog člana Pravila je dozvoljen za upotrebu. 3. Zaštitna mreža treba da bude oblika latiničnog slova U, kao što je prikazano na skici 22. Otvor mreže treba da bude širine 6 metara a na daljini od 7 metara ispred središta kruga. Visina mreže na najnižem delu ne sme biti manja od 7 metara, osim na prednjim krajevima nepokretnog dela mreže u dužini od 2,8 metara, gde visina ne sme biti manja od 10 metara. Prilikom izrade mreže treba predvideti mere kako bi se isključila mogućnost da kladivo prođe između spojeva delova mreže ili ispod donjeg kraja mreže. Napomena : Zadnji kraj mreže mora biti najmanje 3.5 metra udaljen od središta kruga. 4. Prednji deo zaštitne mreža čine dva pokretna krila širine 2 metra, od kojih je jedno uvek zatvoreno. Visina ovih krila ne sme biti manja od 10 metara. Napomena 1: Levo krilo se koristi (zatvara) kada bacaju takmičari koji prave okret u smeru suprotnom od smera kretanja kazaljke sata, desno krilo kada bacaju takmičari koji prave okret u smeru kretanja kazaljke sata. Imajući u vidu moguću potrebu da se tokom takmičenja naizmenično koriste oba krila, zbog učešća levorukih i desnorukih bacača, bitno je da zaštitna mreža bude tako izvedena da se pomeranje (zatvaranje i otvaranje) krila vršii jednostavno i za najkraće moguće vreme. Napomena 2: Na skici je prikazan mogući zatvoren položaj oba krila, iako tokom takmičenja u svakom trenutku samo jedno od njih može biti u tom položaju. 108

109 Napomena 3: Napomena 4: Napomena 5: Kada su u upotrebi pokretna krila moraju biti tačno u položaju prikazanom na skici. Krila moraju biti tako napravljena da se mogu učvrstiti u radnom položaju. poručujese da se na tlu obeleže (stalno ili privremeno) tačna mesta krila kada su u radnom položaju. Konstrukcija pokretnih krila i način njihove upotrebe može biti različit u zavisnosti od konstrukcije cele mreže (kaveza). Krila mogu klizati duž horizontalne šine, obrtati na šarkama oko vertikalne ili horizontalne ose ili spuštati i podizati. Jedini obavezan zahtev je da ona pri udaru zaustave kladivo i da onemoguće prolazak kladiva između nepokretnog i pokretnih delova mreže. Novi tipovi mreže koji pružaju isti stepen zaštite kao goreopisani i ne proširuju sektor opasnosti mogu biti podneti na odobrenje IAAF-u. Skica 22. Zaštitna mreža sa koncentričnim krugom za bacanje diska I kladiva ( konfiguracija za bacanje kladiva) 109

110 5. Sama mreža može biti izrađena od užeta upredenog od prirodnih ili veštačkih vlakana ili od srednje ili jako rastegljive čelične žice. Dozvoljena veličina otvora na mreži je 50 mm za čeličnu mrežu i 44 mm za mrežu od užeta. Napomena : Detaljna uputstva za izradu i kontrolu zaštitne mreže mogu se naći u Priručniku IAAF za atletska borilišta 6. Kada se ista mreža koristi za bacanje diska i bacanje kladiva, to se može izvesti na dva načina. Najjednostavniji način je postavljanje koncentričnih krugova prečnika 2,135 m i 2,50 m tako da se isti krug koristi za obe discipline. Tokom takmičenja u bacanju diska pokretna krila se postavljaju paralelno sa linijama sektora za bacanje. Ako se koriste dva odvojena kruga unutar mreže, oni se postavljaju jedan iza drugog duž centralne linije sektora za bacanje. Rastojanje centara krugova je 2,37 m, pri čemu je krug za bacanje diska postavljen bliže otvoru mreže. Pri bacanju diska koriste se pokretna krila mreže u fiksnom položaju. Napomena : Zadnji kraj mreže mora biti udaljen najmanje 3,5 metra od središta kruga kada su u pitanju krugovi koncentrično postavljeni ili od centra kruga za bacanje kladiva kada postoje oba kruga. Kada su u pitanju bacališta i mreže izgrađene po Pravilima koja su bila na snazi pre godine, sa krugom za bacanje kladiva ispred kruga za bacanje diska, zadnji kraj mreže mora biti udaljen najmanje 3 metra od središta kruga za bacanje diska. (vidi član Pravila) Skica 23. Zaštitna mreža sa koncentričnim krugom za bacanje diska i kladiva 110

111 Skica 24. Zaštitna mreža sa odvojenim krugovima za bacanje diska i kladiva 7. Za goreopisanu mrežu sektor opasnosti iznosi približno 53º kada u istom takmičenju učestvuju i levoruki i desnoruki bacači. Pravilno postavljanje mreže i usmeravanje otvora mreže je zato od suštinskog značaja za bezbedno izvođenje takmičenja. Takmičenje član 193. Bacanje koplja 1. a) Prilikom zaleta i izbačaja koplje se drži za hvat. Baca se preko ramena ili nadlaktice ruke kojom se baca. Nikakva rotaciona ili druga neuobičajena tehnika bacanja nije dozvoljena; b) Pokušaj se smatra ispravnim samo ako pri padu vrh metalne glave koplja dotakne tlo pre bilo kog drugog dela koplja; c) Nijednog trenutka tokom izvođenja pokušaja, pre nego što koplje bude izbačeno u vazduh, takmičar ne sme biti leđima okrenut luku za izbačaj. 2. Ako se koplje slomi prilikom izbačaja u vazduhu, pokušaj se neće smatrati neuspešnim pod uslovom da nije došlo do drugih povreda Pravila. Ako takmičar zbog toga izgubi ravnotežu i prekrši neko od pravila, to se takođe neće smatrati neuspešnim pokušajem. U oba slučaja takmičar ima pravo da ponovi pokušaj. 111

112 3. Konstrukcija. Koplje se sastoji iz tri glavna dela: glave, tela i hvata obavijenog kanapom. Telo koplja može biti puno ili šuplje, izrađeno od metala ili drugog prikladnog materijala tako da čini čvrstu i jedinstvenu celinu. Za telo je pričvršćena metalna glava koplja koja se završava oštrim vrhom. Telo koplja ne sme imati nikakve izbočine, udubljenja, žljebove, proreze niti hrapavu površinu. Površina mora biti jednoobrazna i glatka (vidi član Pravila). Glava koplja mora biti izrađena u potpunosti od metala. Glava može imati ojačani vrh od drugog metala ili legure metala zavaren tako da je površina glave koplja jednoobrazna i glatka celom dužinom (vidi član Pravila). 4. Hvat obuhvata težište koplja. Prečnik hvata ne sme premašiti prečnik tela koplja za više od 8 mm i mora biti jednak celom dužinom. Hvat ima očekivanu hrapavu površinu, ali ne sme imati ubore, nazupčenja ili nastavke bilo kakve vrste. 5. Koplje mora biti kružnog poprečnog preseka celom svojom dužinom (vidi napomenu (i)). Telo koplja ima najveći prečnik u delu neposredno ispred hvata. Središnji deo tela koplja, uključujući i deo obuhvaćen hvatom, mora biti cilindričnog oblika ili se blago sužavati prema zadnjem kraju, ali u tom slučaju razlika u prečniku tela koplja neposredno ispred i neposredno iza hvata ne sme biti veća od 0,25 mm. Od hvata koplje se postepeno sužava prema prednjem i zadnjem kraju. Suženje ka krajevima može, ali ne mora biti ravnomerno, tako da uzdužni profil koplja može biti ravan ili blago zaobljen (vidi napomenu 2). Ne sme međutim biti nikakvih naglih promena prečnika koplja osim u delu neposredno iza glave i neposredno ispred i iza hvata koplja. Smanjenje prečnika u delu neposredno iza glave koplja ne sme biti veće od 2,5 mm i mora biti nadoknađeno postepenim povećavanjem prečnika u prvih 300 mm dužine tela koplja. Napomena 1: Iako koplje mora biti kružnog poprečnog preseka, toleriše se razlika između najvećeg i najmanjeg prečnika preseka od 2%. U tom slučaju srednja vrednost prečnika mora odgovarati specifikaciji za prečnik koplja. Napomena 2: Oblik uzdužnog profila koplja može se lako proveriti koristeći metalnu šipku dužine od najmanje 500 mm i dva kalibraciona lista ( špijuna ) debljine 0,20 mm i 1,25 mm. Šipka će se klatiti kada je prislonjena uz zaobljene delove profila koplja. Kada se šipka prisloni uz bilo koji ravni deo koplja kontakt mora biti takav da se između njih ne može uvući list debljine 0,20 mm.ovo se ne odnosi na deo tela koplja neposredno iza glave koplja, ali se kod koplja koje odgovara pravilima na tom mestu ne može uvući list debljine 1,25 mm. 112

113 6. Koplje mora odgovarati sledećim karakteristikama: (Nova težina dimenzije koplja za mlađe juniorke primenjuje se od 1 januara 2012) Žene Muškarci Koplje Mlađe juniorke Juniorke i seniorke Mlađi juniori Juniori i seniori Najmanja težina za takmičenje i priznavanje rekorda (zajedno sa uvijenim kanapom držača) 500 g 600 g 700 g 800 g Obaveštenje proizvođačima raspon težina koplja za takmičenje od 505 g 605 g 705 g 805 g do 525 g 625 g 725 g 825 g Ukupna dužina koplja (L0) od 2000 mm 2200 mm 2300 mm 2600 mm do 2100 mm 2300 mm 2400 mm 2700 mm Rastojanje od vrha metalne glave do težišta koplja (L1) od 780 mm 800 mm 860 mm 900 mm do 880 mm 920 mm 1000 mm 1060 mm Rastojanje od težišta do kraja koplja (L2) od 1120 mm 1280 mm 1300 mm 1540 mm do 1320 mm 1500 mm 1540 mm 1800 mm Dužina metalne glave koplja (L3) od 220 mm 250 mm 250 mm 250 mm do 270 mm 330 mm 330 mm 330 mm Dužina hvata )od konopca) (L4) od 135 mm 140 mm 150 mm 150 mm do 145 mm 150 mm 160 mm 160 mm Prečnik ispred hvatališta koplja (D0) od 20 mm 20 mm 23 mm 25 mm do 24 mm 25 mm 28 mm 30 mm 7. Koplje ne sme imati nikakve pokretne delove ili dodatke koji bi tokom izvođenja pokušaja mogli menjati položaj težišta ili aerodinamičke karakteristike koplja. 8. Glava koplja se završava šiljkom čije stranice zaklapaju ugao ne veći od 40º. Prečnik glave koplja, u tački udaljenoj 150 mm od vrha, ne sme prelaziti 80% od najvećeg prečnika tela koplja. U tački koja se nalazi na sredini između vrha metalne glave i težišta koplja, prečnik tela koplja ne sme prelaziti 90% od najvećeg prečnika tela koplja. 113

114 9. Telo koplja se postepeno sužava prema zadnjem kraju, tako da prečnik koplja u tački koja se nalazi na sredini između težišta i zadnjeg kraja koplja ne sme biti manji od 90% od najvećeg prečnika tela koplja. U tački udaljenoj 150 mm od zadnjeg kraja koplja presek ne sme biti manji od 40% od najvećeg prečnika tela koplja. Prečnik koplja na njegovom zadnjem kraju ne sme biti manji od 3,5 mm. Skica 25. Dimenzije koplja Koplje za međunarodna takmičenja Dužina (u mm) Prečnici ( u mm) Maks. Min. L0 Ukupna dužina D0 Isperd hvata - - L1 Od vrha do težišta D1 Iza hvata - do 0,25mm ½ L1 Polovina L1 D2 150 mm od vrha 0,8 D0 - L2 Od kraja do težišta D3 Zadnji deo glave - - ½ L2 Polovina L2 D4 Iza glave - D3-2,5mm L3 Glava D5 Na polovini rastojanja između vrha i težišta 0,9 D0 - L4 Hvat D6 Hvat D0+8mm - Polovina težišta je na hvatu L1 i L2 D7 Na polovini rastojanja između kraja i težišta - 09 D0 D8 150 mm od kraja - 04 D0 D9 Kraj tela - 3,5 mm Napomena: Sve mere merenja su najmanje 0,1 mm 114

115 DEO V VIŠEBOJI Član 200. Takmičenje u višebojima Discipline seniora i juniora (petoboj i desetoboj) 1. Petoboj se sastoji od pet disciplina koje se održavaju u jednom danu po sledećem redosledu: skok udalj, bacanje koplja, 200 m, bacanje diska, m. 2. Desetoboj muškaraca se sastoji od deset disciplina koje se održavaju u dva uzastopna dana po sledećem redosledu: Prvi dan:100 m, skok udalj, bacanje kugle, skok uvis, 400 m Drugi dan:110 m prepone, bacanje diska, skok motkom, bacanje koplja, m. Discipline seniorki i juniorki (sedmoboj i desetoboj) 3. Sedmoboj se sastoji od sedam disciplina koje se održavaju u dva uzastopna dana po sledećem redosledu: Prvi dan:100 m prepone, skok uvis, bacanje kugle, 200m. Drugi dan: skok udalj, bacanje koplja, 800 m. 4. Desetoboj žena se sastoji od deset disciplina koje se održavaju u dva uzastopna dana po sledećem redosledu: Prvi dan:100 m, bacanje diska, skok motkom, bacanje koplja, 400 m Drugi dan:100 m prepone, skok udalj, bacanje kugle, skok uvis, m. Discipline mlađih juniora (osmoboj) 5. Osmoboj se sastoji od osam disciplina koje se održavaju u dva uzastopna dana po sledećem redosledu: Prvi dan:100 m, skok udalj, bacanje kugle, 400 m Drugi dan:110 m prepone, skok uvis, bacanje koplja, 1000 m. Discipline mlađih juniorki (sedmoboj) 6. Sedmoboj mlađih juniorki se sastoji od sedam disciplina koje se održavaju u dva uzastopna dana po sledećem redosledu: Prvi dan: 100 m prepone, skok uvis, bacanje kugle, 200m. Drugi dan: skok udalj, bacanje koplja, 800 m. 115

116 Opšte odredbe 7. Kada god je to moguće, za svakog takmičara vremenski razmak između završetka jedne discipline i početka naredne ne treba da bude manji od 30 minuta. Kada je to moguće, razmak između završetka poslednje discipline prvog dana i početka prve discipline drugog dana takmičenja treba da bude najmanje 10 sati. Odluku o ovome donosi glavni sudija za višeboje. 8. Tehnički delegat ili glavni sudija za višeboje određuje sastav grupa za svaku pojedinu disciplinu višeboja osim za poslednju. Grupe se prave tako da se takmičari sa sličnim rezultatima nalaze u istoj grupi. U grupi se nalazi po mogućnosti pet ili više takmičara, a nikada manje od tri takmičara. Ako zbog satnice takmičenja grupe nije moguće napraviti na gorenavedeni način, grupe se mogu praviti od takmičara koji su spremni pošto su završili prethodnu disciplinu višeboja. U poslednjoj disciplini višeboja grupe se određuju preme plasmanu takmičara posle pretposlednje discipline, tako da vodeći takmičari posle pretposlednje discipline nastupaju u poslednjoj grupi. Tehnički delegat ili glavni sudija za višeboje ima pravo da promeni sastav bilo koje grupe ako smatra da za to postoje opravdani razlozi. 9. Pravila IAAF za svaku pojedinačnu disciplinu primenjuju se i u višeboju uz sledeće izuzetke: a) u skoku udalj i svim disciplinama bacanja svaki takmičar ima pravo na tri pokušaja; b) u slučaju kada se ne koristi uređaj za automatsko merenje vremena, vreme svakog takmičara mere nezavisno jedan od drugog tri merioca vremena; c) u disciplinama trčanja, u svakom pokušaju, dozvoljava se samo jedan pogrešan start bez diskvalifikacije takmičara koji je to učinio. Bilo koji drugi takmičar/takmičarka koji načini pogrešan start biće udaljen sa takmičenja, diskvalifikovan ( vidi član Pravila). Napomena : ASCG: Posle prvog pogrešnog starta u trci, sudije pokazuju žuto-crni karton takmičaru koji je pogrešio a i svim ostalim takmičarima, kao upozorenje da svaki naredni pogrešan start povlači isključenje iz trke (diskvalifikaciju). 10. U svakoj pojedinačnoj disciplini može biti korišćen samo jedan način merenja vremena. Međutim, u slučajevima postizanja rekorda, rezultat meren automatskim foto-finiš uređajem će biti prihvaćen čak i kada na taj način nisu mereni rezultati ostalih takmičara u disciplini. 11. Takmičaru koji se ne pojavi na startu trke ili ne napravi bar jedan pokušaj u disciplinama skokova i bacanja neće biti dozvoljen nastup u narednoj disciplini višeboja, jer se smatra da je on odustao od daljeg takmičenja. U konačnom redosledu on neće imati bodove niti plasman. Takmičar koji odluči da odustane od daljeg nastupa u višeboju mora o tome odmah obavestiti glavnog sudiju za višeboje. 116

117 12. Bodovi u višeboju se dobijaju na osnovu rezultata postignutih u svakoj disciplini, preračunatih pomoću važećih višebojskih tablica IAAF. Takmičarima se posle svake discipline saopštava broj bodova osvojenih u svakoj discipline posebno i ukupni zbir do tog trenutka osvojenih bodova. Pobednik takmičenja je takmičar koji ukupno osvoji najveći broj bodova. 13. Ako dva (i više) takmičara imaju isti broj bodova pri određivanju bilo kog mesta, primenjuje se sledeća procedura da bi se razrešila ta jednakost: a) više mesto će zauzeti takmičar koji je u većem broju disciplina osvojio više bodova nego drugi učesnik (učesnici) sa istom konačnom sumom bodova; b) ako primena člana (a) ne razreši problem jednakih rezultata, više mesto će zauzeti takmičar koji je sakupio najviše bodova u jednoj disciplini; c) ako primena člana (b) takođe ne razreši problem jednakih rezultata, više mesto će zauzeti takmičar sa najvećim brojem bodova u drugoj disciplini, itd. d) Ako se jednakost kao i pre ne razreši u skladu sa članom (c), treba da se prizna jednakost rezultata. DEO VI - TAKMIČENJA U DVORANI član 210. Primena Pravila za takmičenja na otvorenom i u dvorani Uzimajući u obzir sledeće izuzetke, navedene u Delu VI, Pravila održavanja takmičenja na otvorenom (Delovi I-V) moraju da se primenjuju i za vreme takmičenja u dvorani. član 211. Pokrivena atletska borilišta (dvorane) 1. Borilište mora biti potpuno zatvoreno sa svih strana i pod krovom. Mora biti obezbeđeno osvetljenje, grejanje i ventilacija koji omogućavaju prikladne uslove za održavanje takmičenja. 2. Dvorana treba da sadrži kružnu stazu, pravu stazu za sprint i preponske trke i zaletišta i doskočišta za discipline skokova. Dvorana treba da sadrži i krug i sektor za bacanje kugle, postavljene bilo kao stalne ili privremene instalacije. Staza i sva navedena borilišta moraju odgovarati uslovima iz "Priručnik IAAF za atletska borilišta". 117

118 3. Površina staze i zaletišta moraju biti izrađeni od sintetičkog materijala ili od drveta. Sintetička površina treba da bude takva da dobro prihvata eksere sprinterica dužine 6 mm. Dozvoljeno je i korišćenje sintetičkih podloga druge debljine, i u tom slučaju organizator mora obavestiti takmičare o dozvoljenoj dužini eksera sprinterica. (vidi član Pravila). Dvoranska takmičenjima iz člana 1.1 (a), (b), (c) i (f) Pravila treba da se održavaju samo na borilištima koje imaju važeći sertifikat IAAF za takmičenja u dvorani. Preporučuje se da se, kada su takva borilišta dostupna,da se i takmičenja iz člana 1.1 (d), (e), (g), (h), (i) i (j) Pravila takođe održavaju na borilištima koja imaju važeći sertifikat IAAF za takmičenja u dvorani. 4. Podloga na koju se postavljaju sintetička staza i zaletišta može biti stalna (npr. betonska) ili privremena (npr. od dasaka ili panela montiranih na poprečne grede). Koliko god je to tehnički moguće, staze i zaletišta moraju imati istu elastičnost na celoj svojoj površini i ne smeju sadržati nikakve skočne površine. Provera elastičnosti zaletišta u zoni odraza vrši se pre svakog takmičenja. Napomena 1: Skočna površina je površina namerno konstruisana tako da pruži dodatnu pomoć takmičarima Napomena 2: Priručnik IAAF za atletska borilišta sadrži detaljna i precizna uputstva za projektovanje i izgradnju pokrivenih atletskih borilišta. Napomena 3: Standardni formulari Zahtev za sertifikatciju objekata i Izveštaj o merama objekta mogu se dobiti u kancelariji IAAF ili skinuti sa sajta IAAF. član 212. Prava staza 1. Najveći dozvoljeni poprečni nagib staze je 1:100, najveći dozvoljeni pad u smeru trčanja u bilo kojoj tački je 1:250, s tim da ukupni pad ne sme prelaziti 1: Staze 2. Na pravom delu staze treba da bude najmanje 6, a najviše 8 staza, svaka oivičena sa obe strane belom linijom širine 5 cm. Sve staze moraju biti širine 1,22 m ± 1 cm, pri čemu je u širinu svake staze uračunata i bela linija koja je oivičava sa desne strane. Napomena : Kada su u pitanju staze izgrađene pre 1. januara godine svaka staza može imati maksimalnu širinu od 1,25 m. 118

119 Start i cilj 3. Prostor iza linije starta u dužini od najmanje 3 metra mora biti potpuno slobodan. Potpuno slobodan mora biti i prostor iza linije cilja u dužini od najmanje 10 metara. Kraj tog prostora mora biti obezbeđen na odgovarjući način tako da se omogući bezbedano zaustavljanje takmičara posle prolaska kroz cilj. Napomena : Najozbiljnije se preporučuje da dužina slobodnog prostora iza linije cilja bude najmanje 15 metara. član 213. Kružna staza 1. Uobičajena i najpogodnija dužina kružne staze je 200 m. Staza se sastoji od dva paralelna prava dela i dve krivine koje mogu biti pod nagibom, a čiji poluprečnici bi trebalo da budu jednaki. Staza je sa unutrašnje strane oivičena ivičnjakom od pogodnog materijala, visine i širine od približno 5 cm ili belom linijom širine 5 cm. Spoljna ivica ivičnjaka ili linije čini unutrašnju ivicu prve staze. Unutrašnja ivica ivičnjaka ili linije mora biti horizontalna celom dužinom, sa najvećim dozvoljenim padom od 1:1000. Ivičnjak po pravcu može biti izostavljen a zamenjen belom linijom širine od 5 cm. Staze 2. Na kružnom delu staze treba da bude najmanje 4, a najviše 6 staza. Nominalna širina staze treba da bude od 0,90 m do 1,10 m, uključujući liniju staze s desne strane. Sve staze treba da budu jednake širine uz dozvoljeno odstupanje ± 0,01 m od stvarne širine. Staze se odvajaju jedna od druge belim linijama širine 5 cm. Umesto ivičnjaka na dvema pravim stazama može se koristi bela linija širine 5 cm. Krivine 3. Ugao nagiba kod svih staza na krivini a posebno na pravom delu, mora da bude isti u bilo kom poprečnom preseku staze. Pravi deo kružne staze može da bude bez nagiba ili da ima maksimalni nagib 1:100 u odnosu na unutrašnju stazu. Da bi se olakšao prelazak sa horizontalne prave staze na krivinu, može da se napravi postepeni horizontalni prelaz. Osim toga treba da postoji i vertikalni prelaz. Obeležavanje unutrašnje ivice staze 4. U slučajevima kada je unutrašnja ivica staze obeležena belom linijom, ona mora biti dodatno označena kupama ili zastavicama. Visina kupa mora biti najmanje 20 cm. Zastavice su veličine 25 cm x 20 cm, visine najmanje 45 cm i postavljene pod uglom od 60º prema unutrašnjem delu terena. Kupe i zastavice se postavljaju tako da se ivica kupe ili drška zastavice nalaze na ivici bele linije koja je bliže stazi. Kupe i zastavice se postavljaju na rastojanju ne većem od 1,5 m u krivini i ne većem od 10 m u pravom delu staze. 119

120 Napomena : Najozbiljnije se preporučuje da se sva takmičenja pod direktnom kontrolom IAAF održavaju samo u dvoranama sa stazom sa ivičnjakom. član 214. Start i cilj na kružnom delu staze 1. Detaljna tehnička uputstva za izgradnju i obeležavanje staza dužine 200 m sa nagnutim krivinama su data u Priručniku IAAF za atletska borilišta. Ovde su data samo osnovna uputstva koja moraju biti poštovana. Osnovni zahtevi 2. Start i cilj trke obeležavaju se belom linijom, širine 5 cm, povučenom pod pravim uglom na linije koje oivičavaju staze u pravom delu staze, ili duž linije poluprečnika za delove staze u krivini. 3. Kad god je to moguće, treba da postoji samo jedna linija cilja za sve discipline trčanja. Cilj mora biti na pravom delu staze i tako postavljen da dužina pravog dela staze pre njega bude što je moguće veća. 4. Osnovni zahtev kada je u pitanju postavljanje linije starta, bila ona prava, zakrivljena ili da je u pitanju stepenasti start je, da svi takmičari koristeći najkraću dozvoljenu putanju prelaze isto rastojanje do cilja trke. 5. Start trke (kao i mesta izmene palice u trkama štafeta) kada god je to moguće ne treba postavljati na mestu najvećeg nagiba staze. Izvođenje trke 6. U trkama na 400 m i kraćim svaki takmičar startuje u odvojenoj stazi. Trke do zaključno 300 m trče se celom dužinom u odvojenim stazama. U trkama dužim od 00 m a kraćim od 800 m, takmičari startuju i trče u odvojenim stazama do izlazka iz druge krivine. U trci na 800 m dozvoljen je start u odvojenim stazama ili start u dve grupe po mogućnosti koristeći staze 1 i 3. U trkama dužim od 800 m takmičari kreću iza jedinstvene linije povučene lučno preko staze ili se primenjuje start u dve grupe. Napomena 1: Osim ako su u pitanju takmičenja iz člana 1.1 (a), (b), (c) i (f) Pravila, zemlje učesnice u takmičenju mogu se dogovorit da se u trci na 800 m ne primenjuje start u odvojenim stazama. Napomena 1: U dvoranama sa manje od 6 staza može se koristiti zajednički start ili start u dve grupe, u skladu sa članom Pravila, da bi se omogućio nastup većem broju takmičara. 120

121 Linije starta i cilja na kružnoj stazi dužine 200 metara 7. Startna linija u prvoj stazi treba da bude na pravom delu staze. NJen položaj se određuje tako da linija starta za najudaljenije startno mesto u spoljnoj stazi pri stepenastom startu (trke na 400m, vidi član Pravila) bude na mestu na kom nagib staze nije veći od 12º. Linija cilja za sve trke se postavlja u produžetku linije starta trke na 200m u prvoj stazi, tako što se povlači preko staze pod pravim uglom u odnosu na linije koje oivičavaju staze. Startne linije za stepenasti start trke na 200 m 8. Posle određivanja mesta linije starta u prvoj stazi i linije cilja, položaj linije starta u ostalim stazama se određuje za svaku stazu merenjem rastojanja od linije cilja unazad duž staze. Merenje za svaku stazu se vrši na isti način kao za prvu stazu, a u skladu sa članom Pravila. Pošto se u svakoj stazi odredi tačka (udaljena 200 m od linije cilja) na zamišljenoj liniji merenja udaljenoj 20 cm od unutrašnje ivice svake staze, linija starta se povlači kroz nju pod pravim uglom u odnosu na linije koje oivičavaju stazu, kada je u pitanju pravi deo staze. Kada se tačka nalazi u krivini, linija starta se povlači kroz nju duž zamišljene linije poluprečnika krivine. Kada se tačka nalazi u prelaznom delu staze koji spaja prave delove i krivine (vidi član 213.4Pravila) linija starta se povlači od nje ka zamišljenom centru toga dela krivine. Linija starta u svakoj stazi obeležava se belom linijom širine 5 cm, povučenom sa strane linije bliže cilju u smeru trčanja. Startne linije za stepenasti start za trke duže od 200 m, zaključno sa trkom na 800 m 9. Kako je u ovim trkama takmičarima dozvoljeno da napuste svoje staze na ulasku u pravi deo staze posle pretrčane jedne ili dve krivine, pri određivanju mesta starta moraju se uzeti u obzir dve činjenice. Prvo, uobičajeno stepenasto pomeranje startnih mesta kao za trku na 200 m (vidi ćlan Pravila). Drugo, dodatno usklađivanje položaja starta za svaku stazu, zbog toga što takmičari koji su startovali u spoljnim stazama ulazeći u unutrašnju stazu posle izlaska iz krivine prelaze duži put od takmičara koji su startovali u unutrašnjim stazama. Ovo usklađivanje se radi pošto se odredi položaj linije ulaska posle koje takmičari ulaze u unutrašnju stazu. Na nesreću, pošto je linija starta široka 5 cm, dve razdvojene linije starta je moguće jasno postaviti samo ako je razlika između njih veća od približno 7 cm, jer u tom slučaju između njih postoji jasan razmak od oko 2 cm. U slučaju kada nije moguće postaviti dve razdvojene linije, za start se koristi linija više udaljena od cilja u smeru trčanja. Ovaj problem se ne postavlja kada je u pitanju prva staza jer tu nema potrebe za pomenutim usklađivanjem, kao ni kod spoljnih staza (npr. staza 5 i 6) jer je u tom slučaju razlika u položaju linije starta veća od 7 cm. U spoljnim stazama se znači povlače po dve, na isti način obeležene, startne linije. Problem se međutim javlja kod unutrašnjih staza (npr. staza 2 i 3) gde je razlika u položaju linija starta manja od 7 cm. Mesto linije starta u spoljnoj stazi određuje položaj linija starta u svim 121

122 ostalim stazama, kao i položaj linije cilja. Da bi se izbeglo da takmičar u spoljnoj stazi startuje iz oštro nagnutog dela krivine, sva startna mesta, samim tim i linija cilja, se pomeraju unazad dalje od prve krivine do mesta gde je stepen nagiba staze na prihvatljivom nivou. Zato se prvo određuje položaj u spoljnoj stazi startnih mesta za trke na 400 m i 800 m, a zatim odmeravaju unazad linije starta za ostale staze, i ostale discipline, do linija cilja. Da bi takmičari lakše uočili mesto posle koga je dozvoljen ulazak u unutrašnju stazu, na belu liniju koja oivičavava svaku stazu, a neposredno pre linije ulaska, postavljaju se kupe ili prizme, po mogućnosti različite boje od boje linije ulaska, sa osnovom veličine 5 cm x 5 cm i ne višom od 15 cm. Kvalifikacione trke 10. Na takmičenjima u dvorani se, osim u izuzetnim slučajevima, koristi sledeća šema za određivanje broja krugova u kvalifikacijama, broja grupa u svakom krugu kvalifikacija, kao i za određivanje načina napredovanja takmičara u sledeći krug takmičenja: 60m i 60m prepone Prijavljeno takmičara Broj grupa 1.Krug kvalifikacija 2.Krug kvalifikacija Polufinale Po plasmanu Po vremenu Broj grupa Po plasmanu Po vremenu Broj grupa Po plasmanu Po vremenu 200m, 400m, 800m, 4x200m, 4x400m Prijavljeno takmičara Broj grupa 1.Krug kvalifikacija 2.Krug kvalifikacija Polufinale Po plasmanu Po vremenu Broj grupa Po plasmanu Po vremenu Broj grupa Po plasmanu Po vremenu 122

123 1500m Prijavljeno takmičara Broj grupa 1.Krug kvalifikacija 2.Krug kvalifikacija Polufinale Po plasmanu Po vremenu Broj grupa Po plasmanu Po vremenu Broj grupa Po plasmanu Po vremenu 3000m Prijavljeno takmičara Broj grupa 1.Krug kvalifikacija Po plasmanu Po vremenu Napomena : Navedena šema se primenjuje samo za takmičenja u dvoranama sa šest kružnih i osam staza po pravcu. Žrebanje staza 11. Za sve discipline trčanja koje se izvode u potpunosti ili delom u odvojenim stazama, osim za trku na 800 m, žrebanje staza se izvodi na sledeći način: a) žreb za dvoje najbolje rangiranih takmičara ili ekipa, za podelu mesta u dve spoljne staze; b) žreb za treće i četvrto rangirane takmičare ili ekipe, za podelu mesta u dve naredne staze prema unutrašnjem delu dvorane; c) žreb za ostale takmičare ili ekipe, za podelu mesta u preostalim unutrašnjim stazama. Gorepomenuto rangiranje takmičara se vrši na sledeši način; d) za prvi krug kvalifikacija takmičari se rangiraju na osnovu rezultata postignutih u naznačenom periodu pre početka takmičenja; e) Za naredni krug takmičenja i finale takmičari se rangiraju po kriterijumu navedenom u članu (a) Pravila. 123

124 12. Za sve ostale discipline raspored staza se određuje žrebom u skladu sa članom i Pravila. član 215. Odeća, obuća i takmičarski brojevi Za takmičenja koja se održavaju na stazama sa sintetičkom podlogom dužina dela eksera koji viri iz đona ili pete ne sme prelaziti 6 mm ( ili odgovarajućim zahtevuma organizacionog komiteta) i maksimalnim dimenzijama u skladu sa članom Pravila. član 216. Trke sa preponama 1. Trke sa preponama se održavaju na pravoj stazi na dužinama od 50m i 60m. 2. Karakteristične vrednosti za trke sa preponama: mlađi juniori Muškarci juniori seniori mlađe juniorke Žene juniorke i seniorke Visina prepona 0,914m 0,991m 1,067m 0,762m 0,838m Dužina staze 50m / 60m Broj prepona 4 / 5 Od starta do prve prepone Rastojanje: 13,72m 13,00m Između prepona 9,14m 8,50m Od poslednje prepone do cilja 8,86m / 9,72m 11,50m/ 13,00m član 217. Trke štafeta Izvođenje trke 1. U trci štafeta 4x200 m cela prva deonica, kao i prva krivina druge deonice do najbliže ivice pri ulasku na zajedničku stazu treba da se trči u skladu sa Pravilom Pravilo se ne primenjuje. Zato se ne dozvoljava drugom, trećem i četvrtom takmičaru da počnu trku izvan granica svoje zone za izmenu štafete, nego treba da počnu trku unutar te zone. 124

125 2. U trci štafeta 4x400 m trkači prve deonice trče prve dve krivine u odvojenimstazama. Za trku se koriste startne linije i lučna linija ulaska u unutrašnju stazu kao za trku na 400 m. 3. U trci štafeta 4x800 m trkači prve deonice trče prvu krivinu u odvojenim stazama. Za trku se koriste startne linije i lučna linija ulaska u unutrašnju stazu kao za trku na 800 m. 4. Za trke štafeta u kojima takmičari trče dve ili tri krivine u odvojenim stazama postavljanje startnih mesta je objašnjeno u članu Pravila. 5. Trkači treće i četvrte deonice u štafeti 4x200m, trkači druge, treće i četvrte deonice u štafeti 4x400 m i 4x800m se, po instrukcijama za to određenog sudije, postavljaju u poziciju za prijem palice po istom redosledu (od unutrašnjeg ka spoljnom delu staze) kojim trkači njihovih ekipa ulaze u poslednju krivinu. Pošto su takmičari koji nailaze prešli ovo mesto, takmičari koji primaju palicu ne smeju više menjati svoj položaj na početku zone za izmenu palice. Nepoštovanje ovog pravila ima za posledicu diskvalifikaciju ekipe. Napomena : Zbog užih staza mogućnost sudara i nenamernog ometanja takmičara u dvorani je mnogo veća nego u odgovarajućim trkama na otvorenom. Zato se, kad god je to moguće, preporučuje ostavljanje praznih staza između staza dodeljenih ekipama. Zaletište član 218. Skok u vis 1. Kada se za zaletište koriste prenosne tvrde strunjače sva pravila u vezi sa padom zaletišta i regiona odraza odnose se na gornju površinu strunjače. 2. Takmičar može početi zalet sa iskošenog dela kružne staze, ali poslednjih 15 metara zaleta mora biti izvedeno sa dela zaletišta čije karakteristike odgovaraju članu 182.3, i Pravila. član 219. Skok s motkom Zaletište Takmičar može početi zalet sa iskošenog dela kružne staze, ali poslednjih 40 metara zaleta mora biti izvedeno sa dela zaletišta čije karakteristike odgovaraju članu i Pravila. 125

126 član 220. Horizontalni skokovi skok udalj i troskok Zaletište Takmičar može početi zalet sa iskošenog dela kružne staze, ali poslednjih 40 metara zaleta mora biti izvedeno sa dela zaletišta čije karakteristike odgovaraju članu i Pravila. Sektor za bacanje član 221. Bacanje kugle 1. Sektor za bacanje kugle mora biti izrađen od materijala na kome kugla pri padu ostavlja jasan otisak ali koji smanjuje u najvećoj mogućoj meri odskakivanja kugle. 2. Da bi se obezbedila sigurnost gledalaca, takmičara i službenih lica sektor za bacanje kugle mora biti ograđen sa sve tri strane odgovarajućom zaštitnom ogradom i/ili zaštitnom mrežom, koje treba da se nalazi što je moguće bliže krugu, u skladu sa zahtevima. Preporučena minimalna visina mreže treba da bude 4 m i dovoljno čvrstom da zaustavi kuglu u letu ili posle odskakivanja od podloge. 3. Imajući u vidu ograničeni prostor u zatvorenim borilištima može se dogoditi da ne postoje uslovi za postavljanje, punog sektora od 34,92º unutar zaštitne mreže. U takvim slučajevima primenjuju se sledeći uslovi: a) zaštitna ograda na kraju sektora se postavlja najmanje 50 cm iza daljine važećeg svetskog rekorda u bacanju kugle; b) sektorske linije sa obe strane se povlače simetrično u odnosu na centralnu osu sektora od 34,92 º; c) sektorske linije mogu biti povučene radijalno iz centra kruga gradeći puni sektor od º ili mogu biti povučene paralelno jedna drugoj i osi sektora. U ovom slučaju rastojanje između paralelnih sektorskih linija ne sme biti manji od 9 metara. Konstrukcija kugle 4. Zavisno od tipa površine sektora (vidi član Pravila), kugla može biti klasične konstrukcije, izrađena od punog metala ili imati metalni omotač oko jezgra od odgovarajućeg tvrdog materijala ili sa mekim plastičnim ili gumenim omotačem oko odgovarajućeg čvrstog jezgra. U istom takmičenju može biti korišćen samo jedan od ova dva tipa sprave. 126

127 Kugla klasične konstrukcije 5. Kugla klasične konstrukcije izrađena od punog metala ili sa metalnim omotačem oko jezgra od odgovarajućeg tvrdog materijala mora odgovarati karakteristikama iz člana i Pravila za kugle koje se koriste na takmičenjima na otvorenom. Kugla sa mekim omotačem 6. Ovakva kugla ima mek plastični ili gumeni omotač oko odgovarajućeg jezgra, tako da ne izaziva oštećenja podloge pri padu na pod uobičajenih sportskih dvorana. Mora biti sferičnog oblika i glatke površine. Kugla mora odgovarati sledećim karakteristikama: Kugla Žene Muškarci Najmanja težina za takmičenje i priznavanje rekorda: 4,000 kg 7,260 kg Obaveštenje proizvođačima raspon težina kugle za takmičenje: 4,005 4,025 kg 7,265 7,285 kg Najmanji prečnik 95 mm 110 mm Najveći prečnik 130 mm 145 mm Muškarci (petoboj) član 222. Višeboji 1. Petoboj se sastoji od pet disciplina koje se održavaju u jednom danu po sledećem redosledu: 60 m prepone, skok udalj, bacanje kugle, skok uvis, 1000m. Muškarci (sedmoboj) 2. Sedmoboj se se sastoji od sedam disciplina koje se održavaju u dva uzastopna dana po sledećem redosledu: Prvi dan: 60 m, skok udalj, bacanje kugle, skok uvis Drugi dan: 60 m prepone, skok motkom, m. Žene (petoboj) 3. Petoboj se sastoji od pet disciplina koje se održavaju u jednom danu po sledećem redosledu: 60 m prepone, skok uvis, bacanje kugle, skok udalj, 800 m. 127

128 Određivanje grupa 4. U grupi se nalazi po mogućnosti četiri ili više takmičara, a nikada manje od tri takmičara. DEO VII - DISCIPLINE TAKMIČARSKOG HODANJA Definicija takmičarskog hodanja član 230. Takmičarsko hodanje 1. Takmičarsko hodanje je napredovanje koracima izvedeno tako da nijednog trenutka tokom trke ne dolazi do, golim okom vidljivog, gubitka kontakta takmičara sa tlom. Zamašna noga mora biti opružena (nesavijena u kolenu) od trenutka prvog kontakta sa tlom do trenutka kada dođe u vertikalan položaj. Suđenje 2. a) sudije za takmičarsko hodanje biraju između sebe šefa sudija, ukoliko ovaj nije ranije određen; b) sve sudije rade samostalno, prema ličnom utisku i proceni koja se zasniva na posmatranju golim okom; c) na takmičenjima iz člana 1.1 (a) Pravila sve sudije moraju biti sa liste sudija za hodanje IAAF. Na takmičenjima iz člana 1.1 (b), (c), (f), (g) i (j) Pravila, sve sudije moraju biti sa liste sudija za hodanje IAAF ili sa liste sudija za hodanje kontinentalne asocijacije; d) na takmičenjima koja se održavaju na putu treba da bude najmanje 6 a najviše 9 sudija, uključujući šefa sudija; e) na takmičenjima koja se održavaju na stadionu treba da bude šest sudija, uključujući šefa sudija; f) na takmičenjima iz člana 1.1 (a) Pravila samo po jedan sudija iz svake zemlje može suditi u disciplini takmičarskog hodanja. Šef sudija 3. a) na takmičenjima iz člana 1.1 (a), (b), (c), (d) i (f) Pravila, šef sudija ima ovlašćenje da diskvalifikuje takmičara u poslednjih 100 metara trke u slučaju kada način hodanja takmičara nije u skladu sa odredbama tačke 230.1Pravila, bez obzira na broj crvenih kartona za tog takmičara koji je do tog trenutka prosleđen šefu sudija. Takmičaru koji je diskvalifikovan po tom osnovu od strane šefa sudija biće dozvoljeno da završi trku. Šef sudija ili negov pomoćnik treba da obaveste takmičara o diskvalifikaciji pokazivanjem crvene palice kad im se ukaže prva mogućnost čim takmičar završi trku; 128

129 b) na takmičenjima iz člana 1.1 (a), (b), (c), i (f) Pravila, šef sudija tokom održavanja discipline ima ulogu kontrolora i deluje kao sudija samo u posebnim situacijama navedinim u članu (a) Pravila. Na takmičenjima iz člana 1.1 (a), (b), (c) i (f) Pravila, mogu biti određena do dva pomoćnika šefa sudija. Pomoćnici šefa sudija pomažu pri vođenju evidencije u vezi sa diskvalifikacijom takmičara i ne mogu na takmičenju imati ulogu sudija za hodanje; c) na takmičenjima iz člana 1.1 (a), (b), (c) i (f) Pravila, određuje se službeno lice koje rukovodi tablom za evidenciju opomena kao i službeni evidentičar šefa sudija. Žuti karton 4. Takmičar će biti opomenut kada, zbog svog načina hodanja, dođe u opasnost da naruši pravila hodanja iz člana Pravila. Takmičar se obaveštava o izrečenoj opomeni pokazivanjem žute tablice sa simbolom prekršaja na obe strane. Jedan sudija ne može dva puta opomenuti istog takmičara na opasnost da učini isti prekršaj pravila. Posle završetka discipline sudija obaveštava šefa sudija o izdatim upozorenjima. Znak za gubitak kontakta Znak za savijeno koleno Žuta tablica sa oznakam za nepravilan način hodanja Crveni karton 5. Ako sudija tokom bilo kog dela takmičenja zaključi da takmičar narušava član Pravila pokazujući vidan gubitak kontakta sa tlom ili savijajući koleno, on će poslati šefu sudija crveni karton za dotičnog takmičara. Diskvalifikacija 6. a) kada šefu sudija od strane troje sudija stignu tri crvena za istog takmičara, takmičar je diskvalifikovan. Šef sudija ili pomoćnik šefa sudija obaveštava takmičara o diskvalifikaciji pokazivanjem crvene tablice. Neobaveštavanje takmičara o diskvalifikaciji međutim nije razlog za neizvršenje diskvalifikacije; b) na takmičenjima koja se odvijaju u skladu sa članom 1.1 (a), (b), (c) ili (e) takmičar ne može biti diskvalifikovan na osnovu odluka dvoje sudija iz iste zemlje; 129

130 c) u takmičenju na stadionu diskvalifikovani takmičar mora odmah napustiti atletsku stazu, a u takmičenjima na putu takmičar mora odmah skinuti takmičarske brojeve i napustiti trasu trke. Protiv takmičara koji ne postupi u skladu sa ovom odredbom mogu se pokrenuti disciplinske mere u skladu sa članom 60.4 (f) i Pravila; d) jedna ili više tabli za evidenciju crvenih kartona se postavlja uz stazu i u blizini cilja, kako bi takmičari bili blagovremeno obavešteni o broju crvenih kartona koji su prosleđeni šefu sudija. Na tabli se obeležava i vrsta prekršaja takmičara koja je dovela do crvenog kartona; e) Na takmičenjima iz člana 1.1 (a) Pravila sudije moraju imati na raspolaganju ručnu elektronsku komunikacionu opremu za prenošenje obaveštenja o crvenim kartonima evidentičaru šefa sudija i rukovodiocu table za opomene. Na ostalim takmičenjima, u kojima se ne koristi takva oprema,šef sudija, odmah po završetku takmičenja, obavestiće glavnog sudiju o takmičarima koji su diskvalifikovani po članu (a) ili (a), navodeći takmičarski broj, vreme kada je objavljen i kada se desio prekršaj. Isto važi i za takmičar koji dobiju crveni karton. Start trke u hodanju 7. Znak za start trke u hodanju daje se pucnjem pištolja. Komande na startu su iste kao za trke duže od 400 m na stadionu (član Pravila). Kod trka sa velikim brojem takmičara daje se znak upozorenja 5 minuta, 3 minuta i 1 minut pre starta. Posle komande na mesta starter mora da utvrdi da niko od takmičara ne dodiruje stopalom (ili bilo kojim drugim delom tela) startnu liniju ili tlo ispred nje i tek tada daje znak za početak trke. Bezbednost i lekarska pomoć takmičarima 8. a) organizator takmičenja u hodanju mora osigurati bezbednost takmičarima i sližbenim licima. Na takmičenjima iz člana 1.1 (a), (b), (c) i (f) Pravila organizator mora obezbediti da trasa na kojoj se odvija takmičenje bude potpuno zatvorena za saobraćaj; b) satnica takmičenja iz člana 1.1 (a), (b), (c) i (f) Pravila mora biti tako podešena da sve trke počnu i završe se po dnevnoj svetlosti; c) lekarska pomoć na licu mesta tokom održavanja trke, koju obavlja, jasno označeno, stručno osoblje koje odredi organizator takmičenja se ne smatra nedozvoljenom pomoći takmičarima; d) takmičar kome medicinski delegat ili član lekarske ekipe određene od strane organizatora takmičenja naloži da napusti takmičenje iz zdravstvenih razloga mora to odmah učiniti. Stanice za osveženje i okrepu 9. a) Voda i druga sredstva za okrepu moraju biti na raspolaganju takmičarima na startu i cilju svih trka; 130

131 b) u trkama 5-10 km, kada vremenski uslovi to zahtevaju, postavljaju se na odgovarajućem rastojanju stanice za osveženje (sa vodom i vlažnim sunđerima); Napomena : Ako organizacioni i/ili vremenski uslovi dozvoljavaju, moguće je takođe rasporediti na trasi raspršivače vode/tuševe. c) u trkama dužim od 10 km na trasi se u svakom krugu postavljaju i stanice za okrepu takmičara. Približno na sredini rastojanja između stanica za okrepu postavljaju se stanice za osveženje (sa vodom i vlažnim sunđerima). Stanice za osveženje mogu se postaviti i na kraćem rastojanju ako to vremenski uslovi zahtevaju; d) sredstva za okrepu, koja obezbeđuje organizator ili sami takmičari, postavljaju se na stanicama za okrepu tako da budu lako dostupna takmičarima i službenim licima zaduženim za dodavanje okrepe takmičarima u prolazu; e) ovlašćena lica ne smeju ulaziti na trasu i ometati takmičare. Oni mogu dodavati hranu takmičaru ili otpozadi ili sa strane na rastojanju najviše do 1 metar, ali ne ispred stola; f) na takmičenjima iz člana 1.1 (a), (b), (c) i (f) Pravila, najviše po dva ovlašćena predstavnika svake zemlje mogu biti kod stola sa sredstvima za okrepu. Ni pod kakvim uslovima nije dozvoljeno da ova ovlašćena lica trče uz takmičara dodajući mu sredstvo za okrepu; g) glavni sudija može diskvalifikovati takmičara koji prima okrepu van okrepne stanice. Trke u hodanju na putu 10. a) za takmičenja iz člana 1.1 (a) Pravila, dužina kruga ne sme biti manja od 2 km, niti veća od 2,5 km. Za sva ostala takmičenja dužina kruga ne sme biti manja od 1 km, niti veća od 2,5 km. Trasa trke čiji se start i cilj nalaze na stadionu, mora biti što je moguće bliže stadionu; b) merenje trase trke vrši se u skladu sa odredbama člana Pravila. Odvijanje trke 11. U disciplinama hodanja na 20 km i dužim, takmičar može, uz dozvolu službenog lica i pod njegovim nadzorom, privremeno napustiti stazu ili trasu trke, pod uslovom da pri tome ne skraćuje predviđenu dužinu staze. 12. Ako glavni sudija zaključi na osnovu izjave sudije ili sudije na stazi ili na drugi način da je takmičar u toku trke napustio obeleženu trasu i na taj način skratio stazu koju je trebalo preći, takmičar će biti diskvalifikovan. 131

132 DEO VIII - TRČANJE NA PUTU član 240. Trke na putu Dužine staze 1. Standardne dužine za trke muškaraca i žena su 10 km, 15 km, 20 km, polumaraton (21,098 km), 25 km, 30 km, maraton (42,195 km), 100 km i štafetna trka na putu. Napomena 1: Preporučuje se da se štafetna trka izvodi u dužini maratona, najbolje na kružnoj stazi dužine 5 km, sa deonicama od 5 km, 10 km, 5 km, 10 km, 5 km i 7,195 km. Za štafetnu trku juniora preporučuje se dužina polumaratona sa deonicama od 5 km, 5 km, 5 km i 6,098 km. Napomena 2: Preporučuje se da se trke na putu organizuju u periodu april maj i septembar-decembar. Staza 2. Trke na putu se održavaju na putevima sa čvrstom podlogom. Kada to nije moguće zbog saobraćaja ili iz drugih razloga, za trku se mogu koristiti, za tu priliku odgovarajuće obeležene, biciklistiške staze ili staze za pešake duž kolovoza, ali ne meke površine, travnjaci i slično. Start i cilj trka na putu može biti i unutar stadiona. Napomena 1: Preporučuje se da kod gore navedenih trka standardnih dužina rastojanje između starta i cilja mereno u vazdušnoj liniji ne bude veće od 50% dužine trke. Što se tiče utvrđivanja rekorda vidi član (b) Pravila. Napomena 2: Dozvoljava se da start i/ili cilj budu na travnatoj ili drugoj mekoj površini. 3. Trasa trke na putu se meri duž najkraće linije kojom se mogu kretati takmičari u trci. Na takmičenjima iz člana 1.1 (a), i kada je to moguće (b), (c) i (f) Pravila, linija duž koje je merena trasa obeležava se odgovarajućom uočljivom bojom kako bi je takmičari mogli lako slediti bez bojazni da će je zameniti sa drugim oznakama na putu. Stvarna dužina staze ne sme biti kraća od službeno najavljene dužine. Na takmičenjima iz člana 1.1 (a), (b), (c) i (f) Pravila, razlika u dužini trase u odnosu na naznačenu dužinu ne sme prelaziti 0.1% (npr. 42 m za maratonsku trku), a dužina staze treba da bude potvrđena unapred od strane službenog merioca sa licencom IAAF. Napomena 1: Za merenje staze preporučuje se metoda kalibrisanog bicikla. 132

133 Napomena 2: Da bi se izbeglo da se staza pokaže kraćom pri naknadnim merenjima preporučuje se ugrađivanje sigurnosnog faktora pri razmeravanju staze. Kod merenja metodom kalibrisanog bicikla ovaj faktor iznosi 0.1%, što znači da svaki kilometar trase ima stvarnu dužinu od metra. Napomena 3: U slučaju kada se na dan t rke deo t rase obeležava privremenim sredstvima, npr. pomoću kupa ili pomične ograde, njihov položaj mora biti jasno određen u vreme kada se vrši merenje staze i podaci o tome moraju biti uneti u izveštaj o merenju. Napomena 4: Preporučuje se da kod trka gorenavedenih standardnih dužina pad staze između starta i cilja t rke ne bude veći od 1/1000, tj. 1 metar po kilometru staze.za dokaz ovoga vidi član (c). Napomena 5: Sertifikat o merenju staze ima važnost pet godina posle čega se staza mora ponovo meriti, čak i ako nema očiglednih promena u trasi trke. 4. Oznake rastojanja duž staze u kilometrima moraju biti tako postavljene da budu jasno vidljive takmičarima. 5. Kod trka štafeta dužina svake deonice se označava belom linijom širine 5 cm povučenom poprečno preko staze. Deset metara ispred i iza ove linije se povlače dodatne linije iste širine čime se označavaju prostor za izmenu. Ceo postupak izmene mora biti izveden u potpunosti u okviru ovog prostora. Start trke 6. Znak za start trke daje se pucnjem pištolja. Komande na startu su iste kao za trke duže od 400 m na stadionu (član (b) Pravila). Kod trka sa velikim brojem takmičara daje se znak upozorenja 5 minuta, 3 minuta i 1 minut pre starta. Posle komande na mesta starter mora da utvrdi da niko od takmičara ne dodiruje stopalom (ili bilo kojim drugim delom tela) startnu liniju ili tlo ispred nje i tek tada daje znak za početak trke. Bezbednost i lekarska pomoć takmičarima 7. a) organizator mora osigurati potpunu bezbednost takmičarima i službenim licima. Na takmičenjima iz člana 1.1 (a), (b), (c) i (f) Pravila, organizator mora obezbediti da put na kojima se odvija takmičenje budu potpuno zatvoren za saobraćaj; 133

134 b) lekarska pomoć na licu mesta tokom održavanja trke koju obavlja jasno označeno, stručno osoblje koje odredi organizator takmičenja se ne smatra nedozvoljenom pomoći takmičarima; c) takmičar kome medicinski delegat ili član lekarske ekipe određene od strane organizatora takmičenja naloži da napusti takmičenje iz zdravstvenih razloga mora to odmah učiniti. Članovi lekarskog tima moraju biti jasno označeni uniformom, odećom, trakama oko ruke ili na drugi način. 8. a) voda i druga sredstva za okrepu moraju biti na raspolaganju takmičarima na startu i cilju svih trka; b) u trkama do 10 km, kada vremenski uslovi to zahtevaju, postavljaju se na rastojanju od 2-3 km stanice za osveženje (sa vodom i vlažnim sunđerima); c) u trkama dužim od 10 km na trasi se približno na svakih 5 km postavljaju stanice za okrepu takmičara. Približno na sredini rastojanja između stanica za okrepu postavljaju se stanice za osveženje (sa vodom i vlažnim sunđerima). Stanice za osveženje mogu se postaviti i na kraćem rastojanju ako to vremenski uslovi zahtevaju; d) sredstva za okrepu, koja obezbeđuje organizator ili sami takmičari, stavljaju se na korišćene takmičarima na stanicama za okrepu koje oni odrede. Sredstva za okrepu se postavljaju tako da budu lako dostupna takmičarima ili za to zadužena službena lica, mogu dodavati takmičarima u prolazu. Sredstva za okrepu koja obezbeđuju sami takmičari od trenutka predaje do takmičenja ostaju pod kontrolom službenih lica određenih od strane organizatora takmičenja; Napomena : Ako postoje klimatske potrebe i oganizacione mogućnosti na stazi treba obezbediti stanice za orošavanje. e) ovlašćena lica ne smeju ulaziti na trasu i ometati takmičare. Oni mogu dodavati hranu svojim takmičarima iza stola sa hranom ili spreda ili sa strane stola na rastojanju najviše do1 metar; f) na takmičenjima koja se odvijaju u skladu s članom 1.1 (a), (b), (c) i (f) za stolom mogu biti najviše dva službena lica iz iste zemlje. Ne dozvoljava se ni pod kakvim okolnostima da službeno lice trči uporedo sa takmičarom dok on uzima hranu ili vodu; g) glavni sudija mora da diskvalifikuje takmičara koji prima okrepu van okrepne stanice. Odvijanje trke 9. U trkama na putu takmičar može, uz dozvolu službenog lica i pod njegovim nadzorom, privremeno napustiti stazu ili trasu trke, pod uslovom da pri tome ne skraćuje predviđenu dužinu staze. 134

135 10. Ako glavni sudija zaključi na osnovu izjave sudije ili sudije na stazi ili na drugi način da je takmičar u toku trke napustio obeleženu trasu i na taj način skratio stazu koju je trebalo preći, takmičar će biti diskvalifikovan. DEO IX - TRČANJE U PRIRODI (KROS) član 250. Trke u prirodi Opšte odredbe 1. Usled velikih razlika u uslovima pod kojim se održavaju takmičenja u krosu, nije jednostavno uspostaviti opše standarde i pravila za ovu vrstu takmičenja. Mora se međutim istaći da je razlika između vrlo uspešnih i neuspešnih takmičenja često uslovljena izborom mesta održavanja takmičenja, prirodnim karakteristikama terena i veštinom postavljanja trase. Svrha ovih Pravila je da daju osnovne smernice i savete za pripremu i sprovođenje takmičenja u trčanju u prirodi u cilju razvoja ovog vida takmičenja. Detaljna uputstva u vezi sa organizacijim takmičenja data su u "Vodiču IAAF za duga trčanja". Takmičarska sezona 2. Sezona trčanja u prirodi uobičajeno traje tokom zimskih meseci posle završetka sezone takmičenja na stadionu. Postavljanje trase trke 3. a) trasa trke se postavlja na otvorenom ili šumovitom terenu pokrivenom travom, sa prirodnim preprekama, koje organizator treba da iskoristi za postavljanje zanimljive i izazovne staze; b) prostor u kome se takmičenje održava mora svojom veličinom i konfiguracijom, omogućiti ne samo postavljanje povoljne trase, nego i svih ostalih neophodnih pratećih službi, instalacija i opreme. 4. Za prvenstvena i međunarodna takmičenja, kao i za ostala takmičenja, kad god je to moguće moraju biti zadovoljeni sledeći osnovni uslovi: a) trke se održavaju na kružnoj trasi, sa dužinom kruga između 1750 i 2000 metara. Kada je potrebno trasi se dodaje jedan manji krug kako bi se postigla odgovarajuća dužina staze za različite trke. Trasa mora biti postavljena tako da se manji krug koristi u ranim fazama trke. Preporučuje se da ukupna visinska razlika unutar većeg kruga ne bude manja od 10 metara; 135

136 b) u trci treba koristiti prirodne prepreke koje već postoje na trasi. Treba međutim izbegavati visoke prepreke, kao i duboke jarkove, opasne nizbrdice i uzbrdice, tle pokriveno gustim rastinjem, uopšte svaku prepreku koja dovodi u pitanje osnovnu svrhu takmičenja. Veštačke prepreke se koriste samo u nedostatku odgovarajućih prirodnih i one u tom slučaju moraju biti tako izvedene da imitiraju prirodne prepreke na terenu. U trkama sa velikim brojem učesnika treba izbegavati uske prolaze i ozbiljnije prepreke u prvih 1500 m trke; c) prelazak preko puteva i makadamskih staza treba svesti na najmanju moguću meru. Kada ovakvu tvrdu podlogu nije moguce potpuno izbeći, takve delove staze treba pokriti travom, zemljom ili strunjačama; d) trasa ne sme uključivati duge ravne i prave delove, osim posle starta i pre cilja trke. Najpovoljnijim se smatra prirodno talasast teren sa kratkim pravim delovima i ne suviše oštrim krivinama. 5. a) trasa trke mora biti jasno obeležena širokom trakom sa obe strane.preporučuje se da se celom dužinom trase, sa jedne njene strane postavi paralelna staza široka jedan metar, ograđena sa spoljne strane za kretanje službenih lica i novinara. Postavljanje ovakve staze je obavezno za prvenstvena takmičenja. Pojedini delovi trase moraju biti dodatno obezbeđeni i ograđeni, pre svega prostor starta, uključujući prostor za zagrevanje i prijemni centar, i prostor oko cilja, uključujući "miks" zonu. U ovaj prostor dozvoljen je pristup isključivo za to akreditovanim licima; b) gledaocima je prelaz preko trase dozvoljen samo u početnim fazama trke na posebno određenim i pripremljenim mestima i pod kontrolom redara; c) preporučuje se da širina staze, uključujući i mesta sa preprekama, bude pet metara, osim u regionu starta i cilja trke. 136

137 Dužina staze 6. Dužina staze na IAAF Prvenstvu sveta u krosu je približno: Muškarci Žene Juniori Juniorke 12 km 8 km 8 km 6 km Preporučene dužine staza za mlađe juniore i juniorke: Mlađi juniori 6 km Mlađe juniorke 4 km Preporučuje se da se iste dužine staze primenjuju i na ostalim nacionalnim i međunarodnim takmičenjima. Start trke 7. Znak za start daje se pucnjem startnog pištolja. Komande na startu su iste kao za trke duže od 400 m na stadionu (član Pravila). Na međunarodnim takmičenjima daje se upozorenje takmičarima 5 minuta, 3 minuta i jedan minut pre starta trke.na startu trke se obezbeđuje startni boksovi ili obeležava prostor za svaku ekipu unutar koga se članovi iste ekipe postavljaju jedni iza drugih. Posle komande na mesta starter mora da utvrdi da niko od takmičara ne dodiruje stopalom (ili bilo kojim drugim delom tela) startnu liniju ili tlo ispred nje i tek tada daje znak za početak trke. Stanice za osveženje i okrepu 8. Voda i druga sredstva za okrepu moraju biti na raspolaganju takmičarima na startu i cilju svih trka. Stanica za osveženje (sa vodom i vlažnim sunđerima) mora biti postavljena u svakom krugu ako to vremenski uslovi zahtevaju. Odvijanje trke 9. Ako glavni sudija zaključi na osnovu izjave sudije ili sudije na stazi ili na drugi način da je takmičar u toku trke napustio obeleženu trasu i na taj način skratio stazu koju je trebalo preći, takmičar će biti diskvalifikovan. Planinsko trčanje 10. Trčanje u brdima se odvija pretežno na terenu van uređenih puteva, koji uključuje uspon (trke uzbrdo) ili uspon i pad trase (trke sa startom i ciljem na istoj nadmorskoj visini). Preporučuju se sledeći osnovni uslovi u pogledu dužine staze i visinske razlike: 137

138 Trke sa startom i Trke uzbrdo ciljem na istoj nadmorskoj visini Dužina Uspon Dužina Uspon Muškarci 12 km 1200 m 12 km 750 m Žene 8 km 800 m 8 km 500 m Juniori 8 km 800 m 8 km 500 m Juniorke 4 km 400 m 4 km 250 m Staza može biti kružna. Najviše 20% ukupne dužine trase može biti izvedeno na tvrdoj makadamskoj ili asvaltiranoj površini. DEO X - SVETSKI REKORDI član 260. Svetski rekordi Opšti uslovi 1. Rekord mora biti postignut u regularnom (bona fide) takmičenju, propisno organizovanom i na vreme najavljenom i odobrenom od strane nacionalne federacije članice IAAF na čijoj se teritoriji takmičenje održava u skladu sa Pravilima IAAF-a. 2. Takmičar koji je postigao rekord mora imati pravo nastupa na takmičenju u skladu sa pravilima IAAF-a i mora biti pod jurisdikcijom zemlje članice IAAF-a. 3. Kada je svetski rekord postignut, nacionalna federacija zemlje domaćina prikuplja bez odlaganja sve podatke potrebne da bi rekord bio priznat od strane IAAF. Nacionalna federacija istovremeno obaveštava IAAF da namerava da predloži rezultat za priznavanje za svetski rekord. Nijedan rezultat se ne smatra svetskim rekordom pre nego što bude zvanično priznat od strane IAAF-a. 4. Popunjeni službeni obrazac za priznavanje rekorda mora biti dostavljen kancelariji IAAF u roku od 30 dana od dana postizanja rekorda. Ovaj obrazac se može dobiti u kancelariji IAAF ili skinuti sa sajta IAAF. U slučaju da se predlog odnosi na stranog takmičara (ili ekipu u slučaju trke štafeta), kopija popunjenog obrasca se u istom roku šalje njegovoj nacionalnoj federaciji. 5. Nacionalna federacija zemlje u kojoj je rezultat postignut podnosi IAAF, pored popunjenog službenog obrasca za priznavanje rekorda i : 138

139 - štampani program takmičenja, - kompletne rezultate discipline, - snimak foto-finiša trke (vidi član (c) Pravila) 6. Svaki takmičar koji postigne svetski rekord mora po završetku discipline biti podvrgnut doping kontroli sprovedenoj u skladu sa važećim pravilima IAAF i Uputstvom za vršenje doping kontrole. Kada je u pitanju rezultat u štafetnoj trci svi članovi ekipe moraju biti podvrgnuti kontroli.uzorak za doping kontrolu mora biti kontrolisan u laboratorji sa akreditacijom Svetske anti-doping agencije (WADA). Rezultati kontrole se šalju kancelariji IAAF i oni postaju deo dokumentacije neophodne za priznavanje rekorda. U slučaju da rezultati kontrole uzorka pokazuju narušavanje pravila o dopingu, kao i u slučaju kada kontrola nije vršena, IAAF neće priznati rezultat za svetski rekord. 7. U slučaju da takmičar izjavi da je u periodu pre postizanja svetskog rekorda koristio sredstva ili tehnike zabranjene po tada važećim propisima IAAF, tada se, a na osnovu stava Komisije za medicinska pitanja i kontrolu dopinga, njegov rezultat više neće smatrati svetskim rekordom IAAF-a. 8. IAAF priznaje sledeće kategorije svetskih rekorda: a) Svetski rekordi b) Svetski juniorski rekordi c) Svetski rekordi u dvorani d) Svetski juniorski rekordi u dvorani 9. U disciplini moraju regularno (bona fide) nastupati najmanje tri takmičara ili dve ekipe ako je u pitanju trka štafeta. 10. Rekord mora biti jednak ili bolji od službenog svetskog rekorda u disciplini, priznatog od strane IAAF. U slučaju izjednačenja rekorda, novi rezultat ima potpuno isti status kao onaj prvi postignut. 11. Kao rekord mogu biti priznati rezultati postignuti u kvalifikacionom takmičenju, u dodatnoj borbi za određivanje pobednika u slučaju jednakog najboljeg rezultata, u takmičenju proglašenim nevažećim (po članu 125.7, (a) ili Pravila) i u pojedinačnim disciplinama višeboja, bez obzira da li takmičar završi takmičenje u višeboju ili ne. 12. Predsednik i generalni sekretar IAAF su ovlašćeni da zajedno priznaju svetske rekorde. Ako kod njih postoji izvesna sumnja u pogledu priznavanja rekorda slučaj se predaje na odlučivanje Savetu IAAF. 13. Kada je svetski rekord službeno priznat, IAAF o tome obaveštava federaciju čiji je takmičar član, federaciju koja je podnela predlog za priznavanje rekorda i odgovarajuću kontinentalnu atletsku asocijaciju. 14. IAAF obezbeđuje službene plakete za svetski rekord koje uručuje nosiocima. 15. U slučaju kada predloženi rezultat nije priznat za rekord, IAAF daje razloge za nepriznavanje rekorda. 139

140 16. IAAF dopunjava službenu listu svetskih rekorda svaki put kada novi rekord bude priznat. Ova lista predstavlja rezultate koje IAAF smatra najboljim u datom trenutku u svakoj od priznatih disciplina navedenih u članu 261, 262, 263 i 264 Pravila. 17. IAAF objavljuje službenu listu svetskih rekorda sa stanjem na dan 1. januara svake godine. Posebni uslovi 18. Osim za discipline trčanja na putu: a) rekord mora biti postavljen na otvorenom ili pokrivenom atletskom borilištu atestiranom od strane IAAF ili na tom mestu gde se sprovodi takmičenje. Staze i zaletišta, doskočišta i/ili krugovi za bacanje moraju biti konstruisani u skladu sa zahtevima datim u Priručniku IAAF Objekti za laku atletiku". U vezi takmičenja u dvorani vidi takođe član Pravila; b) u disciplinama trčanja na 200 m i dužim rekord može biti priznat samo ako je postignut na stadionu sa kružnom stazom ne dužom od 402,3 m (440 jardi), pri čemu start trke mora biti u okviru kružnog dela staze. Ovo ograničenje ne važi za trke sa preprekama kada je vodena prepreka postavljena sa spoljne strane uobičajene atletske staze od 400m; c) rekord u disciplini koja se odvija na kružnoj stazi mora da bude registrovan na stazi čiji poluprečnik linije trčanja ne prelazi 50 m, osim u slučajevima kada krivina ima dva različita poluprečnika. U tom slučaju na duži od dva luka krivine ne sme otpadati više od 60º krivine od 180º; d) izuzimajući tehničke discipline, koje se odvijaju u skladu sa članom 147. Pravila, rezultat postignut u disciplini u kojoj su istovremeno učestvovali takmičari oba pola ne može biti priznat za svetski rekord. 19. Rekordi u disciplinama trčanja i hodanja mogu biti postignuti samo na atletskim stazama koje odgovaraju uslovima navedenim u članu 160 Pravila. 20. Kada su u pitanju svetski juniorski rekordi, osim u slučajevima kada je starost takmičara prethodno potvrđena od strane IAAF, uz dokumentaciju za priznavanje rekorda mora biti priložena i kopija pasoša, krštenice ili drugog dokumenta koji zvanično potvrđuje datum rođenja takmičara. 21. Za svetske rekorde u dvorani: a) rekord mora biti postignut u atletskoj dvorani atestiranoj od strane IAAF ili na tom mestu gde se odvija takmičenje, koje odgovara uslovima iz člana 211 i 213 Pravila, ako je to moguć; b) u disciplinama trčanja na 200 m i dužim, kružna staza ne sme prelaziti nominalnu dužinu od 201,2 m (220 jardi); 140

141 c) rekord može biti priznat na kružnoj stazi čija je nominalna dužina manja od 200 m, pod uslovom da razdaljina koja se trči odgovara dozvoljenom odstupanju za ovu dužinu staze; d) svaka prava staza (bez krivina) mora da bude u skladu sa članom 212 Pravila. 22. Za priznavanje svetskih rekorda u disciplinama trčanja i takmičarskog hodanja, sledeći uslovi koji se tiču merenja rezultata moraju biti ispunjeni: a) vreme mora biti mereno od strane službenih merilaca vremena ili odobrenim potpuno automatskim foto-finiš uređajem ili transponder uređajem (vidi član 165 Pravila); b) za trke zaključno sa 800 m samo rezultati mereni odobrenim potpuno automatskim foto-finiš uređajem, a u skladu sa odgovarajućim odredbama člana 165 Pravila, mogu biti priznati za svetski record; c) za rekorde u disciplinama trčanja i takmičarskog hodanja, kada se vreme meri potpuno automatskim fotofiniš uređajem, dokumentacija za priznavanje poslata IAAF-u mora sadržati i fotofiniš snimak trke i snimak nultog testa ; d) za trke zaključno sa 200 m, moraju biti priloženi podaci o brzini vetra, mereni u skladu sa odredbama člana i Pravila. Rekord ne može biti priznat ako srednja brzina vetra u smeru trčanja prelazi 2 m/s; e) u trkama koje se delom ili u potpunosti trče u odvojenim stazama neće biti priznat rekord takmičara koji je u krivini trčao po ili van unutrašnje linije svoje staze; f) za trke zaključno sa 400 m ( uključujući štafete 4x200 m i 4x400 m) po članu 261 i 263 Pravila startni blokovi takmičara moraju biti povezani sa aparatom za kontrolu starta odobrenim od strane IAAF-a, u skladu sa članom Pravila. Reakcije takmičara na startu mora biti priložena uz dokumentaciju poslatu IAAF-u. 23. Za trke na više dužina: a) trka mora biti najavljena i održana samo na jednu dužinu; b) međutim, trke na određenu dužinu mogu biti kombinovane sa trkama u kojima se meri daljina pređena za određeno vreme (npr. trka na m može biti kombinovana sa trkom na 1 sat, vidi član Pravila); c) dozvoljeno je da jedan takmičar postigne više rekorda u istoj trci; d) dozvoljeno je da više takmičara postigne više raznih rekorda u istoj trci; 141

142 e) takmičaru međutim neće biti priznat rekord na kraćoj stazi (postignut u prolazu) ako nije završio punu dužinu trke. 24. Za svetske rekorde u trkama štafeta: a) rekord može biti priznat samo ako su svi članovi ekipe državljani iste zemlje članice IAAF-a. Državljanstvo se stiče na bilo koji od načina naveden u članu 5 Pravila; b) kolonija koja nije samostalni član IAAF se u smislu ovih pravila smatra delom zemlje članice; c) vreme postignuto od strane takmičara prve deonice trke štafeta ne može biti predloženo za priznavanje za rekord. 25. Za priznavanje svetskih rekorda u disciplinama takmičarskog hodanja najmanje troje sudija sa liste sudija za hodanje IAAF ili liste sudija za hodanje odgovarajuće kontinentalne asocijacije moraju suditi trku i potpisati obrazac za priznavanje rekorda. 26. Svetski rekord u disciplinama skokova i bacanja: a) mora biti meren od strane troje kvalifikovanih sudija pomoću overene kalibrisane čelične pantljike ili metra ili pomoću odobrenog elektronskog uređaja čija tačnost je prethodno potvrđena od strane kvalifikovanog sudije za elektronsko merenje dužina; b) u disciplini skoka udalj i troskoka moraju biti priloženi podaci o brzini vetra, mereni u skladu sa članom , i Pravila. Rekord ne može biti priznat ako srednja brzina vetra u smeru zaleta prelazi 2 m/s; c) u disciplinama skokova i bacanja više rekorda može biti postignuto tokom istog takmičenja od strane jednog ili više takmičara, pri čemu svaki rezultat priznat za rekord mora biti jednak ili bolji od važećeg rekorda u tom trenutku; d) u disciplinama bacanja treba što je moguće brže proveriti da li sprave odgovaraju Pravilima. 27. Za priznavanje svetskih rekorda u disciplinama višeboja moraju biti zadovoljeni prethodno navedeni uslovi za svaku pojedinačnu disciplinu osim kada su u pitanju discipline u kojima se meri brzina vetra gde mora biti zadovoljen jedan od sledećih uslova: srednja brzina vetra tokom celog višeboja, dobijena kao zbir brzina vetra svih disciplina u kojima se brzina vetra meri, podeljen sa brojem disciplina, ne sme prelaziti +2 m/s. 142

143 28. Za svetske rekorde u disciplinama trčanja na putu: a) trasu trke treba da izmere jedan ili više merilaca staze koje određujeiaaf sa "A" ili "B" licencom IAAF/AIMS; b) rastojanje između starta i cilja mereno u vazdušnoj liniji ne sme biti veće od 50% dužine trke; c) ukupni pad staze između starta i cilja trke ne sme biti veći od 1/1000, tj. 1metar po kilometru staze; d) bilo koji merilac staze, koji je prethodno atestirao stazu ili drugi merilac sa "A" ili "B" licencom IAAF/AIMS, upoznat sa kompletnom dokumentacijom i mapama staze mora potvrditi da su takmičari trčali predviđenom izmerenom trasom. To se uobičajeno obezbeđuje tako što se merilac tokom trke nalazi u vozilu koje predvodi takmičare; e) trasa staze mora biti proverena (npr. ponovnim merenjem) ne mnogo pre održavanja trke, na sam dan trke ili što je pre moguće posle održavanja trke. To treba da izvrši neki drugi merilac sa licencom "A" ili "B", bilo koji od onih koji su vršili prvobitna merenja; Napomena : Ako su stazu izmerila najmanje dva merioca s licencom "A" ili "B", i bar jedan od njih prisustvuje takmičenju da bi potvrdio tačnost merenja trase u skladu sa članom (d), biće potrebna dodatna provera tačnosti merenja u skladu sa članom (e). f) svetski rekordi postavljeni u prolazu trke na kraćim dužinama, moraju zadovoljavati uslove iz člana 260 Pravila. Prolazni ciljevi i trase moraju biti izmereni i obeleženi u toku merenja cele staze i potvrđeni u skladu sa članom (e) Pravila; g) štafetna trka na putu u dužini maratona izvodi se na deonicama od 5 km, 10 km, 5 km, 10 km, 5 km i 7,195 km. Deonice moraju biti izmerene i obeležene u toku merenja staze sa tolerancijom od ±1% i potvrđene u skladu sa članom (e) Pravila. 29. Za svetske rekorde u disciplinama takmičarskog hodanja na putu: a) trasa trke mora biti izmerena od strane jednog ili više merilaca staze sa "A" ili "B", licencom IAAF/AIMS; b) kružna staza ne sme biti kraća od 1 km niti duža od 2,5 km. Start i cilj mogu biti na stadionu; c) bilo koji merilac staze koji je trasirao stazu ili drugi merilac sa "A" ili "B", licencom IAAF/AIMS, upoznat sa kompletnom dokumentacijom i mapama staze mora potvrditi da su takmičari hodali predviđenom, izmerenom trasom; 143

144 d) trasa staze mora biti potvrđena (npr. ponovnim merenjem) ne mnogo pre održavanja trke, na sam dan trke ili što je pre moguće posle održavanja trke. To treba da izvrši neki drugi merilac sa licencom "A" ili "B", bilo koji od onih koji su vršili prvobitna merenja; Napomena : Ako su stazu izmerila najmanje dva merioca s licencom "A" ili "B", i bar jedan od njih prisustvuje takmičenju da bi potvrdio tačnost merenja trase u skladu sa članom (c), biće potrebna dodatna provera tačnosti merenja u skladu sa članom (d). e) svetski rekordi u takmičarskom hodanju postignuti na međudistancama, na jednom takmičenju, treba da budu u skladu sa uslovima navedenim u članu 260 Pravila. Međudistance moraju biti izmerene i obeležene u toku procesa merenja trase i treba da budu potvrđene u skladu sa članom (d). Napomena : Preporučuje se nacionalnim federacijama i regionalnim asocijacijama da usvoje gorenavedena pravila za priznavanje svojih rekorda. član 261. Discipline u kojima se priznaju svetski rekordi Potpuno automatsko merenje vremena (AMV) Ručno merenje vremena (RM) Merenje vremenatranspordererom (TV) Muškarci Discipline trčanja, višeboji i takmičarsko hodanje: Samo AMV: 100m, 200m, 400m, 800m, 110m prepone, 400m prepone Štafeta: 4x100m, 4x200m, 4x400m Višeboji: desetoboj AMV ili RM: 1 000m, 1 500m, 1 milja, 2 000m, 3 000m, 5000m, 10000m, 20000m, 1 sat, 25000m,30000m, 3000m sa preprekama Štafete: 4x800m, 4x1500m Takmičarsko hodanje na stadionu :20000m, 30000m, 50000m 144

145 AMV ili RM ili TV: Trke na putu: 10km, 15km, 20km, polumaraton, 25km, 30km, maraton, 100km, štafeta na putu (u dužni maratona) Takmičarsko hodanje na putu: 20km, 50km Discipline skokova: skok uvis, skok motkom, skok udalj, troskok Discipline bacanja: bacanje kugle, bacanje diska, bacanje kladiva,bacanje koplja Žene Discipline trčanja, višeboji i takmičarsko hodanje: Samo AMV: 100m, 200m, 400m, 800m,100m prepone, 400m prepone Štafete:4x100m,4x200m, 4x400m Višeboji:sedmoboj, desetoboj AMV ili RM: 1 000m, 1 500m, 1 milja, 2 000m, 3 000m, 5 000m, m, m, 1 sat, 25000m, 30000m, 3 000m sa preprekama Štafeta:4x800m Takmičarsko hodanje na stazi: m, m AMV ili RM ili TV: Trke na putu: 10km, 15km, 20km, polumaraton, 25km, 30km, maraton, 100km, štafeta na putu (u dužini maratona) Takmičarsko hodanje na putu: 20km Napomena : Osim takmočarskog hodanja, svetski rekordi u trkama po putevima za žene biće priznati samo u trkama žena. IAAF će voditi posebnu listu "Najbolji svetski rekordi" postignuti u mešovitim trkama na putu Discipline skokova: skok uvis, skok motkom, skok udalj, troskok Discipline bacanja: bacanje kugle, bacanje diska, bacanje kladiva, bacanje koplja 145

146 član 262. Discipline u kojima se priznaju svetski juniorski rekordi Potpuno automatsko merenje vremena (AMV) Ručno merenje vremena (RM.) Merenje vremenatranspordererom (TV) Juniori Discipline trčanja, višeboj i takmičarsko hodanje: Samo AMV: 100m, 200m, 400m, 800m, 110m prepone, 400m prepone Štafeta: 4x100m, 4x400m Višeboji:desetoboj AMV ili RM: 1000 m, 1500 m, 1 milja, 3 000m, 5 000m, m, 3000 m sa preprekama Takmičarsko hodanje na stazi: m AMV ili RM ili TV: Takmičarsko hodanje na putu: 10km Discipline skokova: skok uvis, skok motkom, skok udalj, troskok Discipline bacanja: kugle, diska, kladiva, koplja Juniorke Discipline trčanja,višeboj i takmičarsko hodanja: Samo AMV: 100m, 200m, 400m, 800m, 100m prepone, 400m prepone Štafeta: 4x100m, 4x400m Višeboji:sedmoboj, desetoboj - minimum za priznavanje 7300 bodova AMV ili RM: 1000 m, 1500 m, 1 milja, 3 000m, 5 000m, m, 3000 m sa preprekama Takmičarsko hodanje na stazi: m 146

147 AMV ili RM ili TV: Takmičarsko hodanje na putu: 10km Discipline skokova: skok uvis, skok motkom, skok udalj, troskok Discipline bacanja: kugle, diska, kladiva, koplja član 263. Discipline u kojima se priznaju svetski rekordi u dvorani Potpuno automatsko merenje vremena (AMV) Ručno merenje vremena (RM) Muškarci Discipline trčanja, višeboji i takmičarsko hodanje : Samo AMV: 50m, 60m, 200m, 400m, 800m, 50m prepone, 60m prepone Štafete: 4x200m, 4x400m Višeboji: sedmoboj AMV ili RM: 1 000m, 1 500m, 1 milja, 3 000m, 5 000m Štafeta: 4x800m Takmičarsko hodanje: 5 000m Discipline skokova: skok uvis, skok motkom, skok udalj, troskok Discipline bacanja: kugla Žene Discipline trčanja, višeboji i takmičarsko hodanje: Samo AMV: 50m, 60m, 200m, 400m, 800m, 50m prepone, 60m prepone Štafete: 4x200m, 4x400m Višeboji: petoboj 147

148 AMV ili RM: 1 000m, 1 500m, 1 milja, 3 000m, 5 000m Štafeta: 4x800 m Takmičarsko hodanje: 3 000m Discipline skokova: skok uvis, skok motkom, skok udalj, troskok Discipline bacanja: kugla član 264. Discipline u kojima se priznaju svetski rekordi za juniore u dvorani Potpuno automatsko merenje vremena (AMV) Ručno merenje vremena (RM) Juniori Discipline trčanja i višeboj: Samo AMV: 60m, 200m, 400m, 800m, 60m prepone Višeboj: sedmoboj AMV ili RM: 1 000m, 1 500m, 1 milja, 3 000m, 5 000m. Skokovi: skok uvis, skok motkom, skok udalj, troskok Bacanja: bacanje kugle Juniorke Discipline trčanja i višeboj: Samo AMV: 60m, 200m, 400m, 800m, 60m prepone Višeboji: petoboj AMV ili RM: 1000 m, 1500 m, 1 milja, 3000 m, 5000 m. Skokovi: skok uvis, skok motkom, skok udalj, troskok Bacanja: bacanje kugle 148

149 149