pravnici odgovaraju.doc

Транскрипт

1 СТАРОСНА ГРАНИЦА ЗА ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА Питање: Да ли постоји горња старосна граница за закључивање уговора о раду, односно за заснивање радног односа? Одговор: Члан 24. Закона о раду ( Службени гласник РС, бр. 24/2005, 61/2005 и 54/2009) говори о доњој граници за заснивање радног односа ( Радни однос може да се заснује са лицем које има најмање 15 година живота и испуњава друге услове за рад на одређеним пословима, утврђене законом, односно правилником о организацији и систематизацији послова. ) Закон о раду не прописује ограничења по питању горње старосне границе за закључивање уговора о раду, између послодавца и незапосленог лица, чак и кад је то лице корисник старосне или породичне пензије. Према томе, послодавац може да закључи уговор о раду, односно да заснује радни однос са корисником старосне или породичне пензије. У том случају, дужан је да плаћа све обавезе из његове зараде (доприноси за обавезно социјално осигурање и порез). Напомињемо, међутим, да, зависно од области рада, односно делатности, посебним законом може да се ограничи старосна граница код појединих категорија запослених (нпр. у области високог образовања). СТРУЧНО УСАВРШАВАЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ У ЗДРАВСТВЕНИМ УСТАНОВАМА Питање: Како се врши стручно усавршавање запослених у здравственим установама? Одговор: Стручно усавршавање, уопште узев, јесте стицање нових знања и вештина у струци. Из одредбе члана 25. став 1. Посебног колективног уговора за здравствене установе чији је осниач Република Србија ( Службени гласник РС, број 36/2010) произлази да је послодавац дужан да здравственом раднику и здравственом сараднику обезбеди стручно усавршавање ради стицања знања и вештина које обухватају: 1) специјализације и уже специјализације; 2) континуирану едукацију (која подразумева учешће на стручним и научним скуповима и учешће на семинарима, курсевима и другим програмима континуиран едукације). Послодавац упућује запосленог на похађање програма континуиране едукације који је акредитован од стране Здравственог савета Србије, ради обнављања дозволе за самосталан рад (лиценце). Упућивање запосленог на похађање програма континуиране едукације је обавеза послодавца, при чему је он дужан да води рачуна о несметаном функционисању здравствене установе, односно континуираном пружању здравствене заштите. Трошкове стручног усавршавања сноси послодавац. Упућивање запосленог на стручно усавршавање послодавац врши у складу са делатношћу здравствене установе, према плану стручног усавршавања здравствених радника и здравствених сарадника, који доноси здравствена установа на основу предлога свог стручног савета. У вези с тим, руководиоци организационих јединица дужни су да стручном савету доставе предлог поменутог плана до краја септембра текуће године за нарадну годину, водећи рачуна о стручној спреми запослених, области за које је здравственом раднику издата дозвола за самосталан рад (лиценца), као и пословима које обављају 1

2 здравствени сарадници. Стручни савет здравствене установе разматра приспеле предлоге и доставља свој предлог до 1. децембра текуће године за наредну годину. На предлог плана своје мишљење да је завод за јавно здравље основан за територију на којој здравствена установа обавља делатност. План усваја управни одбор здравствене установе и ставља га на увид запосленима до 31. децембра текуће године за наредну годину. Лице које је упућено на стручно усавршавање има право на плаћено одсуство. У вези с тим, запослени кога је послодавац упутио на специјализацију и ужу специјализацију има право на плаћено одсуство за припрему и полагање испита у трајању од 30 радних дана за специјалистички и ужи специјалистички испит. С друге стране, запослени кога је послодавац упутио на похађање програма континуиране едукације има право на плаћено одсуство за све време трајања програма, односно за време које је неопходно за долазак у место у коме се спроводи програм континуиране едукације и повратак у место рада. Треба напоменути да, поред континуиране едукације која је одређена планом стручног усавршавања, послодавац може запосленом одобрити и друге облике едукације. Право на овакву едукацију има запослени који има најмање шест месеци непрекидног радног стажа у здравственој установи. У случају када запослени добровољно присуствује састанцима и другим програмима овакве едукације, послодавац нема обавезу сношења насталих трошкова, осим ако процени да би тако стечена знања била корисна за послодавца. ВОЂЕЊЕ ЕВИДЕНЦИЈЕ У ОБЛАСТИ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ Питање: Ко има обавезу да води евиденцију у области безбедности и здравља на раду? Одговор: Сви послодавци имају обавезу да воде евиденцију у области безбедности и здравља на раду. Начин вођења ове евиденције прописан је Правилником о евиденцијама у области безбедности и здравља на раду ( Службени гласник РС, број 62/2007). Правилником су одрђени и одговарајући обрасци за вођење евиденције, који су објављени у наведеном броју Службеног гласника, као и на сајту Министарства за рад Управа за безбедност и здравље на раду, одакле их можете преузети. Послодавци треба да воде ону евиденцију која настаје у обављању послова безбедности и здравља на раду. Нпр. послодавци који немају радних места са повећаним ризиком, неће водити евиденцију о радним местима са повећаним ризиком (Образац 1) али морају водити евиденцију о запосленима оспособљеним за безбедан и здрав рад (Образац 6), као и о извршеним испитивањима радне околине (Образац 8) и сл. УДАЉЕЊЕ ДРЖАВНОГ СЛУЖБЕНИКА СА РАДА Питање: Када државни службеник може бити удаљен са рада и које правне последице може да има ово удаљење? 2

3 Одговор: Према одредби члана 116. став 1. Закона о државним службеницима ( Службени гласник РС, бр. 79/2005, 81/2005 исправка, 83/2005 исправка, 64/2007, 67/2007 исправка, 116/2008 и 104/2009), државни службеник против кога је покренут кривични поступак због кривичног дела учињеног на раду или у вези са радом или дисциплински поступак због теже повреде дужности из радног односа може бити удаљен са рада до окончања кривичног, односно дисциплинског поступка ако би његово присуство на раду штетило интересу државног органа или ометало вођење дисциплинског поступка. Како се из цитиране законске норме види, удаљење државног службеника са рада представља превентивну меру, којом се он удаљава са рада у државном органу (без престанка његовог радног односа), када су за то испуњени одређени услови. Удаљење државног службеника са рада има привремени карактер због тога што траје до окончања кривичног, односно дисциплинксог поступка, чије покретање представља један од услова за доношење решења о удаљењу (други услов је да би остајање оваквог лица на раду штетило интересу државног органа или ометало вођење дисциплинског поступка). По својој правној природи удаљење са рада је акцесорна (споредна) мера, јер она није сама себи сврха већ се одређује због вођења другог, основног поступка кривичног, односно дисциплинског поступка. Решење о удаљењу државног службеника са рада доноси руководилац или дисциплинска комисија, у зависности од тога ко води дисциплински поступак. Удаљење са рада је факултативно, што значи да покретање кривичног поступка због кривичног дела учињеног на раду или у вези са радом или дисциплинског постука због теже повреде дужности може, али не мора, бити повод за одређивање ове мере. А да ли ће ова мера бити и одређена, зависи од дискреционе оцене руководиоа, односно дисциплинске комисије, тј. њихове процене свих околности сваког конкретног случаја када су испуњени услови који омогућавају њену примену. Решење о удаљењу са рада има конститутивни карактер, јер без његовог доношења нема ни удаљења. За време удаљења са рада државни службеник не обавља своје послове у државном органу, због чега за то време не може примати плату. Али, имајући у виду да се против државног службеника тек утврђује одговорност за учињено кривично дело, односно за учињену тежу повреду дужности из радног односа, он за све време удаљења са рада има право на одговарајућу накнаду плате. Висина ове накнаде (која се исплаћује према општим прописима о раду) зависи од тога да ли државни службеник издржава или не издржава породицу. Ако издржава породицу, државном службенику припада накнада плате у висини једне трећине месечне плате који је примио за месец пре удаљења са рада, а ако то није случај, накнада износи четвртину плате. Ако се испостави да је удаљење државног службеника са рада било неоправдано, тј. да није извршио кривично дело, односно тежу повреду дужности, због чега је против њега вођен кривични, односно дисциплински поступак, привремено умањење његових примања мора бити надокнађено, па због тога он у оваквом случају има право на разлику између износа накнаде плате коју је примио и пуног износа плате. Поред наведеног, постоји још један случај удаљења државног службеника са рада, који настаје када је оваквом лицу одређен притвор. Поменуто удаљење није у вези са кривичним делом учињеним на раду или у вези са радом, односно извршеном тежом повредом дужности из радног односа и није предвиђено Законом о државним службеницима, већ је утврђено општим прописима о раду, тј. Законом о раду ( Службени гласник РС, бр. 24/2005, 61/2005 и 54/2009), па се, као такво, супсидијарно примењује и на државне службенике. У случају притвора удаљење државног службеника са рада је увек облигатно (обавезно), а решење о удаљењу је декларативне природе. Притвор је, иначе, једна од мера обезбеђења у кривичном поступку, која се одређује у случајевима и под условима предвиђеним кривичноправним прописима. Док се налази у притвору, државни службеник 3

4 није у објективној могућности да обавља своје послове, па због тога сама чињеница одређивања притвора аутоматски доводи до његовог удаљења са рада у државном органу. Управо због тога, удаљење са рада почиње од првог дана притвора и траје до његовог престанка. Дакле, кад престане притвор, престаје и удаљење са рада, па државни службеник има право да се врати на рад у државни орган и настави са обављањем послова свог радног места. И у овом случају удаљења са рада државни службеник има право на накнаду плате на исти начин као и када је удаљен са рада услед покренутог кривичног поступка због кривичног дела учињеног на раду или у вези са радом, односно извршене теже повреде дужности из радног односа. Трајање удаљења државног службеника са рада је ограничено. Према члану 116. став 3. Закона о државним службеницима, решење о удаљењу са рада опозива се, по службеној дужности или на предлог државног службеника, ако престану разлози због којих је донесено. Против решења о удаљењу са рада у државном органу државни службеник има право на одређену заштиту. Ова заштита огледа се у томе што на поменуто решење државни службеник може да изјави жалбу у року од пет дана од дана пријема решења. Жалба нема суспензивно дејство јер не одлаже извршење решења. Жалбу државног службеника решава жалбена комисија. Овај орган је дужан да одлучи о жалби у року од пет дана од дана пријема жалбе. Ако жалбена комисија у наведеном року не одлучи о поднетој жалби, сматра се да је жалба одбијена (члан 117. став 3. Закона о државним службеницима). ШТРАЈК БЕЗ ОБЕЗБЕЂЕНОГ МИНИМУМА ПРОЦЕСА РАДА У ШКОЛИ Питање: Које мере предузима Министарство просвете у случају штрајка у основној школи који је организован без обезбеђеног минимума процеса рада? Одговор: Обавезу обезбеђења минимума процеса рада у установама за образовање и васпитање (у даљем тексту: установе) утврђују како Законо о штрајку ( Службени лист СРЈ, број 29/96 и Службени гласник РС, број 101/05-др. закон) тако и закони у области образовања и васпитања. У случају да установа чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе не поступи по налогу органа надлежног за надзор у вези с обезбеђивањем минимума процеса рада (или у вези с неким другим незаконитим поступањем приликом организовања и вођења штрајка), односно када орган управљања не обавља послове из своје надлежности, према члану 35. став 2. Закона о основама система образовања и васпитања ( Службени гласник РС, број 72/09), Министарство просвете предузима једну од следећих привремених мера: 1) разрешава орган управљања и именује привремени орган управљања; 2) разрешава директора и поставља вршиоца дужности директора; 3) разрешава орган управљања и директора и именује привремени орган управљања и поставља вршиоца дужности директора. Привремени орган управљања из става 2. наведеног члана има најмање пет чланова и обавља послове из надлежности органа управљања. Ако вршилац дужности директора установе и привремени орган управљања не отклоне утврђене неправилности, Министарство просвете забрањује рад установе (члан 35. став 7). 4

5 Ако у вези са сличним неправилностима по налогу просветног инспектора не поступи установа чији је оснивач друго правно лице или физичко лице, односно када орган управљања не обавља послове из своје надлежности, а оснивач не предузме мере у складу са законом ни после прописаног рока за отклањање неправилности, Министарство ће такође забранити рад установе. КРИВИЧНА ДЕЛА ПРОТИВ ПРАВА ПО ОСНОВУ РАДА Питање: Која кривична дела спадају у кривична дела против права по основу рада? Одговор: О кривичним делима против права по основу рада Кривични законик ( Службени гласник РС, бр. 85/05, 72/09 и 111/09) говори у Глави шеснаестој. Законик познаје следећа кривична дела против права по основу рада: 1) повреда права по основу рада и права из социјалног осигурања (члан 163: Ко се свесно не придржава закона или других прописа, колективних уговора и других општих аката о правима по основу рада и о посебној заштити на раду омладине, жена и инвалида или о правима из социјалног осигурања и тиме другом ускрати или ограничи право које му припада, казниће се новчаном казном или затвором до две године. ); 2) повреда права при запошљавању и за време незапослености (члан 164: (1) Ко свесним кршењем прописа или на други противправни начин ускрати или ограничи право грађана на слободно запошљавање на територији Србије под једнаким условима, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. (2) Казном из става 1. овог члана казниће се и ко се свесно не придржава закона или других прописа или општих аката о правима грађана за време незапослености и тиме незапосленом лицу ускрати или органичи право које му припада. ) 3) повреда права на управљање (члан 165: (1) Ко силом, претњом, свесним кршењем прописа или на други противправан начин спречи или омета одлучивање органа управљања или члана органа управљања да учествује у раду и одлучивању у том органу, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. (2) Ако је дело из става 1. овог члана учинило службено или одговорно лице злоупотребом положаја или овлашћења, казниће се новчаном казном или затвором до две године. ); 4) повреда права на штрајк (члан 166: (1) Ко силом, претњом или на други противправан начин спречи или омета запослене да, у складу са законом, организују штрајк, учествују у њему или на други начин остварују право на штрајк, казниће се новчаном казном или затвором до две године. (2) Казном из става 1. овог члана казниће се послодавац или одговорно лице које отпусти једног или више запослених са посла због њиховог учешћа у штрајку који је организован у складу са законом или према њима примени друге мере којима се повређују њихова права из рада. ); 5) злоупотреба права на штрајк (члан 167: Ко организује или води штрајк супротно закону или другим прописима и тиме доведе у опасност живот или здравље људи или имовину већег обима или ако су услед тога наступиле друге тешке последице, уколико тиме нису остварена обележја неког другог кривичног дела, казниће се затвором до три године. ); 5

6 6) злоупотреба права из социјалног осигурања (члан 168: Ко симулирањем или проузроковањем болести или неспособности за рад или на други противправан начин постигне да му се призна неко право из социјалног осигурања које му по закону или другим прописима или општим актима не припада, казниће се новчаном казном или затвором до једне године. ); 7) непредузимање мера заштите на раду (члан 169: (1) Лице одговорно за предузимање мера заштите на раду које се свесно не придржава закона или других прописа или општих аката о мерама заштите на раду услед чега може наступити опасност за живот или здравље запослених, казниће се затвором до три године. (2) Ако изрекне условну осуду, суд може одредити обавезу учиниоцу да у одређеном року поступи по прописима о мерама заштите на раду. ) САДРЖИНА ПОСЛОВНОГ ИМЕНА ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА Питање: Шта чини обавезну садржину пословног имена привредног друштва? Одговор: Пословно име служи за обележавање одређеног привредног друштва и његово разликовање од осталих друштава и других привредних субјеката, тј. за његову идентификацију на тржишту. Садржина пословног имена привредног друштва зависи од правне форме привредног друштва. Наиме, пословно име сваког привредног друштва мора садржати ознаку његове правне форме или скраћеницу те правне форме друштва. У вези с тим, према одредбама члана 18. Закона о привредним друштвима ( Службени гласник РС, број 125/2004), пословно име ортачког друштва садржи ознаку ортачко друштво или скраћеницу о.д. или од, пословно име командитног друштва садржи ознаку командитно друштво или скраћеницу к.д. или кд, пословно име друштва са ограниченом одговорношћу садржи ознаку друштво са ограниченом одговорношћу или скраћеницу д.о.о. или доо, а пословно име акционарског друштва садржи ознаку акционарско друштво или скраћеницу а.д. или ад. Обавезно уношење у пословно име привредног друштва његове правне форме или њене скраћенице има за циљ да допринесе лакшој, бржој и потпунијој оријентацији трећих лица у погледу врсте субјекта привредног пословања, што може имати одговарајући значај за њихово опредељивање у погледу ступања у пословне односе са тим субјектима. Ставом 5. поменуте законске одредбе посебно је наглашено да пословно име привредног друштва над којим спроводи ликвидација садржи и ознаку која указује на то ( у ликвидацији ), како би трећа лица већ из самог пословног имена знала да се ради о друштву које треба да престане по окончању ликвидационог поступка. Треба још истаћи и то да уз обавезне елементе, које пословно име сваког привредног друштва мора да садржи по самом закону, пословно име друштва може да садржи и поједине друге, факултативне, односно додатне елементе. Као што произлази из самог њиховог назива, ови елементи могу, али не морају, бити састојци пословног имена привредног друштва. Њихов избор је по правилу слободан, а циљ им је што потпунија индивидуализација привредног друштва у правном промету. То, на пример, могу бити разни додаци у обликз цртежа, слика, одређених боја, појединих украса, ознака године оснивања и сл. којима привредно друштво жели да истакне разлику у односу на друге субјекте привредног пословања, или да ближе укаже на своју делатност, или да потпуније определи нека друга своја својства. 6