PRELOM-TADIC.qxd

Транскрипт

1 ISNN

2 Ap ROjHC(\4R UJ~W~& Ap ROJHC(\4R UJ~W~& A<J)~PA XPTKORUH H YCTAlUKA KYPKA HATAlUA KAHAHTl XAUJKO HHCTPY M~HTAt\H30RAtb~ t\atkhhx CR~AOKA cpncl\t\ Pt\AHKMHt\ OPt\HI\t\ 6(;Orpt\A 2001 ~~~;J cpnckt\ Pt\AHKMHt\ CTPt\HI\t\ ~ ~~~... 6(;Orpt\A 2007

3 Osniva~ i izdava~ Prof. dr Vojislav [e{eq Glavni i odgovorni urednik Elena Boì}-Talijan Zamenici glavnog i odgovornog urednika Marina Toman, Jadranka Joksimovi} Pomo}nik glavnog i odgovornog urednika Momir Markovi} Redakcija Ivan Nini}, Boris Aleksi}, Du{an Mari}, dr Sla an Mijaqevi}, mr Dejan Mirovi}, mr Aleksandar Martinovi}, Budimir Ni~i}, Amyad Migati, Ogwen Mihajlovi} Unos teksta Vesna Mari}, Zlatija Sevi}, Qubinka Boòvi}, Dragica Tomi} i Biqana Mi~i} Lektura i korektura Lazar Macura Predsednik Izdava~kog saveta Dr \or e Nikoli} Zamenik predsednika Izdava~kog saveta Dr Branko Nadoveza Izdava~ki savet Prof. dr Vojislav [e{eq, Tomislav Nikoli}, Milorad Mir~i}, Gordana Pop-Lazi}, Aleksandar Vu~i}, Dragan Todorovi}, Mirko Blagojevi}, Du{ko Sekuli}, Zoran Krasi}, Paja Mom~ilov, Nata{a Jovanovi}, Goran Cvetanovi} [tampa DOO Dragi}, Zrewanin \or a Joanovi}a 20, 23000, Zrewanin, tel. 023/ Redakcija prima po{tu na adresu Velika Srbija, Trg pobede 3, Zemun; rukopisi se ne vra}aju Novine Velika Srbija upisane su u Registar sredstava javnog informisawa Ministarstva za informacije pod brojem od 5. juna godine. CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 329(497.11) VELIKA Srbija : novine Srpske radikalne stranke / glavni i odgovorni urednik Elena Boì} Talijan. - God. 1, br. 1 (jul 1990)- - Beograd : Vojislav [e{eq, 1990)- (Zrewanin : Dragi}) cm Mese~no ISBN = Velika Srbija COBISS.SR-ID Uvodnik Predsedni~ki izbori ovoga 20. januara odlu~i}e kojim }e putem Srbija nastaviti da ide. Sa jedne strane je Tomislav Nikoli}, predsedni~ki kandidat Srpske radikalne stranke, a sa druge Boris Tadi}, kandidat aktuelnog reìma, barem jednog wegovog dela. Dakle, dva najozbiqnija kandidata istovremeno predstavqaju i dve vizije budu}nosti Srbije. Ta~nije, kandidatutra Borisa Tadi}a za ponovni predsedni~ki mandat ponuda je za nastavak politike uni{tavawa svega {to u Srbiji vredi od zaborava nacionalne istorije i tradicije, poniznog prihvatawa komadawa teritorije Srbije otimawem Kosova i Metohije, beskrupuloznog hvatawa i isporu~ivawa Hagu srpskih heroja koji su branili dr- àvu i narod od pogroma, i u tom ciqu istovremenog uni{tavawa najzna~ajnijih institucija srpske politi~ke ba{tine, uni{tavawa sistema odbrane i vojske, do potpisivawa kapitulantskih sporazuma kojim se ameri~kim vojnicima daje pravo da po Srbiji rade {ta ho}e. Boris Tadi} nudi kontinuitet politike besprizornog udvori{tva stranim nalogodavcima iz NATO-a, EU i SAD, koje Tadi} svakodnevno glorifikuje i ube uje gra ane Srbije da saradwi i integraciji sa wima nema alternative. On gra anima Srbije nudi spoqnu politiku koja se ulizuje, koja poslu{ni~ki izvr{ava instrukcije koje uglavnom idu na {tetu srpskih dràvnih i nacionalnih interesa, spoqnu politiku za koju ceo svet predstavqaju SAD i weni evroatlantski saveznici. Boris Tadi} nudi spoqnu politiku koja zanemaruje i podsmehuje se politi~kim, ekonomskim i vojnim potencijalima Ruske Federacije i wenim ponudama saradwe sa Srbijom. To je politika koja ne priznaje ni Kinu, Indiju, ceo latinoameri~ki, arapski i afri~ki svet, to je politika koja Srbiju i wene gra ane vodi u du`ni~ko, moralno i svako drugo ropstvo evroatlnatskih integracija koje nam cepaju zemqu, jure na{e gra ane da ih strpaju u ha{ki kamazat. Iza svih parola koje gra anima Srbije {aqe Boris Tadi}, ne stoji niti jedan ozbiqan argument. Sve su samo ùte laì za koje je Tadi} dobio zeleno svetlo iz Pentagona, Va{ingtona i Brisela. Boris Tadi} je time pokazao da je pravi primer udvorice koji li~no ponièwe smatra vrlinom, a kada je na vlasti dràvni~kom mudro{}u. Boris Tadi} svoj narod smatra mentalno dezorijentisanim, nesposobnim za racionalno pona{awe, koji nikako da nau~i da se izvini onima koji su ga ubijali, progonili i bombardovali. Najboqa prilika da raàlujemo ovog NATO pe{adinca su januarski predsedni~ki izbori. ôvek koji moè da pobedi Tadi}a i spase Srbiju je svakako Tomislav Nikoli}. Zbog svega ovoga, a najpre zbog budu}nosti na{e dece, svoje poverewe moramo pokloniti kandidatu Srpske radikalne stranke. BROJ 3001, JANUAR VELIKA SRBIJA 1

4 Za{to ne treba glasati za Borisa Tadi}a? Politika razarawa dràve i nacije Politika la`nih obe}awa, praznih floskula, politika sunovrata, kriminala, korupcije, raspar~avawa dràve i razarawa nacije, politika grqewa i rukovawa sa neprijateqima i koqa- ~ima srpskog naroda ne sme da dobije novu {ansu koja bi mogla da potraje narednih pet godina Pi{e: Ivan Nini} U ovim trenucima od izuzetne va`nosti za budu}nost na{e dràve name}e nam se pitawe za{to na predstoje}im predsedni~kim izborima ne treba glasati za Borisa Tadi}a, kandidata reìma i kandidata rekonstruisanog DOS-a. Ako se temeqno i sistemati~no osvrnemo na proteklu sedmogodi{wu politiku, ali i aktuelnu koju u svakom trenutku najboqe reprezentuje lik i delo Borisa Tadi}a, onda i nije te{ko do}i do odgovora na ovo pitawe. To je politika koja karakteri{e wega li~no, ali i wegove strana~ke saborce koji mu pruàju nesebi~nu podr{ku. Svi su oni danas okupqeni oko istog ciqa i ideologije koja se zove novac. Oko istog ciqa okupqa ih i strah, jer padom wihovog faraona Tadi}a, padaju i svi oni zajedno, piramida im se ru{i, profitabilni biznis nestaje i onda im u zatvorskoj }eliji jedino preostaje pisawe memoara u kojima }e poku{avati da me usobnim optuìvawem i zastupawem teze da su svi oni `rtve jedne surove hajke politi~kih neistomi{qenika, okaju svoje grehe. Svakako da je boqe {etati Terazijama jo{ pet godina, nego se doìvotno baviti neprofitabilnim izdava{tvom iz Zabele. ôvek koji se sa pozicije predsednika Republike ponovo kandiduje za istu funkciju, traè}i novo poverewe i podr{ku gra ana Srbije, a da pri tom svojim rezultatima nije opravdao ni poverewe dobijeno na prethodnim izborima, jednostavno ne zasluùje novu {ansu i podr{ku za ostanak na istoj poziciji. To mu ne dopu{ta ~ak ni parola wegove stranke sa pro{lih parlamentarnih izbora koja glasi: Zato {to ìvot ne moè da ~eka!. Upravo u tome je i su{tina ovih predsedni~kih izbora ìvot gra ana Srbije ne moè da ~eka da Tadi} nau~i kako se vodi jedna dràva, kako se razdvajaju strana~ki i li~ni od dràvnih i nacionalnih interesa. Upravo zbog toga, po{tovani gra ani Srbije i bira~i, stara i nemoralna politika jahawa popa ne sme ponovo da pobedi u na{oj dràvi. Namerna gre{ka ili slu~ajna oma{ka? [ta je to {to gra anima Srbije svojom predizbornom podvalom nudi Boris Tadi}? Programski ciqevi Borisa Tadi}a ogledaju se u pet ta~aka, ili pet prostih re~enica sa konstrukcijom od niza floskula koje ujedno i najboqe reprezentuju ispraznu politiku Demokratske stranke. Neverovatno i neprihvatqivo, ali od la`nih demokrata i o~ekivano jeste to {to se u Tadi}evom predizbornom programu od pet ta~aka nijednom re~ju ne spomiwe Kosovo i Metohija. Koncept {arene laè glasio ovako: 1) Posao za Srbiju; 2) Izgradwa i razvoj; 3) Le~ewe dostupno svima; 4) Znawe koje se ceni; i bez korupcije. Dakle, namerna gre{ka ili slu~ajna oma{ka? U programskim na~elima ~oveka koji ponovo pretenduje na mesto predsednika Srbije, nema definisanog ciqa o~uvawa Kosova i Metohije u sastavu Republike Srbije! To je unekoliko i logi~no, jer se Tadi}ev interes podudara sa stavovima biv{eg dosovskog ministra inostranih poslova Gorana Svilanovi}a, koji je, za razliku od Tadi}a, barem smeo javno da izloì svoje stavove da demokratska vlast treba da bude oslobo ena Kosova i Metohije, naravno u smislu davawa nezavisnosti ovoj srpskoj pokrajini. Za razliku od wega, Boris Tadi} ipak mora da se pred bira~ima pretvara, znaju}i da bi situacija u kojoj bi se predsednik Republike javno odrekao sredi{ta kulturnog i nacionalnog identiteta i kolevke svoje zemqe bila pozicija ~istog izdajni{tva. Izostavqawe iz predizbornih programskih na~ela Borisa Tadi}a najva`nijeg nacionalnog i dràvnog pitawa aktuelnog politi~kog trenutka u Srbiji, kao ~oveka koji se nalazi na ~elu dràve i koji traì podr{ku bira~a da na toj funkciji ostane i narednih pet godina, na najboqi na~in izraàva wegov pravi stav prema tom pitawu. Kada ve} govorimo o ovoj skandaloznoj predizbornoj odluci koja reprezentuje Tadi}ev odnos prema Kosovu i Me- 2 VELIKA SRBIJA JANUAR BROJ 3001

5 tohiji, treba spomenuti jo{ jednu zna~ajnu ~iwenicu. Predsednik Republike nije poloìo ni zakletvu pred Narodnom skup{tinom, na {ta ga obavezuje novi Ustav. Zakliwem se da }u sve svoje snage posvetiti o~uvawu suverenosti i celine teritorije Republike Srbije, ukqu~uju}i i Kosovo i Metohiju kao wen sastavni deo, kao i ostvarivawu qudskih i mawinskih prava i sloboda, po{tovawu i odbrani Ustava i zakona, o~uvawu mira i blagostawa svih gra ana Republike Srbije i da }u savesno i odgovorno ispuwavati sve svoje du`nosti ovako glasi tekst zakletve iz ~lana 114 Ustava, koju Boris Tadi} nije poloìo. Moè li ~ovek koji se nije zakleo na vernost svojoj dràvi iskreno i svim srcem da brani interese svog naroda i teì o~uvawu i napretku svoje dràve? Ne moè. Me utim, kod Borisa Tadi- }a sve moè. Moè, jer je mu je razlika izme u ona od cipela i obraza jako mala, i meri se u evrima. Trì{na cena cipela diktira tvrdo}u ona, a tvrdo}a ona diktira tvrdo}u obraza. Moè li takav ~ovek da bude predsednik Republike Srbiji? Naravno da ne moè. Nova radna mesta ili ùta laà? Evo pregleda i ostalih (i jedinih) pet principa kojima Boris Tadi} poku{ava da pridobije bira~e. Prvi princip se odnosi na zaposlenost gra ana. Zalagawe da svaki gra- anin Srbije mora da ima posao od koga moè pristojno da se ìvi, dobro je poznato glasa~ima, ali im je poznato i da Demokratska stranka u nekoliko prethodnih godina prakti~no ni{ta nije uradila po tom pitawu. Prvi talasi masovnog otpu{tawa radnika koji i dan-danas traju, po~eli su za vreme dosmanlijske vladavine, kada je u toj vlasti stoèr okupqawa bila upravo Demokratska stranka, a i sam Tadi} je participirao iz pozicije ministra telekomunikacija, odnosno ministra odbrane. Koliko je zarazna epidemija dosmanlijske vlasti doprinela nezaposlenosti u Srbiji najboqe govore statisti~ki podaci: tokom godine stopa nezaposlenosti u Srbiji je iznosila 13,26 odsto, da bi broj nezaposlenih iz godine u godinu rastao i krajem godine dostigao stopu od preko 21 odsto, {to predstavqa broj od oko qudi. Posmatraju}i period od pa sve do godine, sa posla je na silu i uz poniàvaju}e otpremnine oti{lo oko qudi. Ko je za to kriv? Ko je tada, a ko i sada participira u podeli kola~a vlasti? Radi se o istim qudima koji se danas nalaze u okruèwu Borisa Tadi}a i pruàju mu podr{ku. Danas je procenat nezaposlenosti ne{to ve}i, a izraèno u brojkama to zna~i da se oko milion gra ana Srbije vodi kao nezaposleno na evidenciji Slu`be za nacionalno zapo{qavawe. Me utim, procewuje se da je realno broj nezaposlenih prema{io milion, a da bi do zavr{etka procesa tranzicije, bez posla u Srbiji moglo da ostane jo{ qudi?! Da li su ovo pravi rezultati vladavine DOS-a, Demokratske stranke i Borisa Tadi}a? Naravno da jesu, i to je svakom gra aninu ove zemqe jasno. Ne smemo zaboraviti ni doprinos Tadi}evih podupira~a, odnosno {prajceva iz G17 plus. Svoju nesebi~nu podr{ku Borisu Tadi- }u javnim urlikawem na mitinzima daje i Mla an Dinki}, lider G17 plus, tj. stranke koja je najve}i grobar javnih finansija i bankarskog sektora u Srbiji, i gde su na desetine hiqada radnika ostavili bez kore hleba. Lider ove politi~ke ili finansijske organizacije ustrojene na principu sekte, svojevremeno je govorio da se ni{ta ne postiè ukidawem poreza na kupovinu prvog stana, {to su, ina~e, bila predizborna obe}awa Demokratske stranke. Sukob mi{qewa je brzo izgla en i Dinki} sada podupire Borisa Tadi- }a tako {to demago{ki nastupa na predizbornim skupovima Demokratske stranke. Sva sre}a je {to se Dinki} izuzetno visoko kotira kod gra ana Srbije i {to }e wegova podr{ka nemerqivo doprineti porazu Borisa Tadi}a. Konstatacija iz prve ta~ke Tadi}evog programa glasi da je nama danas potrebno najmawe novih radnih mesta, a da bismo obezbedili investirawe u na{u zemqu, razvoj preduzetni{tva i zapo{qavawe, Srbija mora da bude sigurna i stabilna dràva. Tadi} ovo smatra prvim i najva`nijim uslovom da bi ìvotni standard gra ana mogao da raste. Sve ovo je ta~no, ne moè se osporiti, ali se name- }e pitawe da li je Boris Tadi} sposoban za tako ne{to. Da li je on politi~ar takvog kalibra da obezbedi najmawe novih radnih mesta? Naravno da nije, niti je Demokratska stranka, stoèr DOS-a, sposobna za tako ne{to. Me utim, ovo nisu samo Tadi}eve autorske inovacije. Pre wega je i wegov koalicioni partner i {prajc, Mla an Dinki}, izjavqivao ne{to sli~no tome. Naime, on je u kampawi za parlamentarne izbore izjavio da }e ako wegova stranka bude ~lan nove Vlade, u narednih pet godina prepoloviti stopu nezaposlenosti u Srbiji. Ali, verovali ili ne, ima i gorih egzibicionista i iluzionista. Planovi Izvr{nog ve}a Vojvodine (u kome tako e participira DS) su da u narednih pet godina smawe stopu nezaposlenosti u Vojvodini na nivo sredwe razvijenih regiona u EU. O~igledno da se Tadi} rukovodi Dinki}evim patentima i obe}awima i da upravo u wemu vidi realizatora koji }e obezbediti novih radnih mesta u Srbiji. Nedavno je i Dinki}ev najbliì saradnik Vladimir Ili} izjavio da }e zbog zavr{etka privatizacije u godini, veliki broj radnika ostati bez posla. Zar nije o~igledno o kakvim nemoralnim qudima i la`nim obe}awima je, zapravo, re~? Nevidqivi mostovi u Beogradu Druga ta~ka Tadi}evih principa odnosi se na izgradwu i razvoj zemqe. Bez jake infrastrukture nema ni jake privrede. Bez jake privrede nema ni novih radnih mesta. Moramo u slede}ih nekoliko godina da izgradimo evropsku putnu mreù, najmawe pet velikih mostova, telekomunikacije kao u razvijenim zemqama i krenemo u projekat gasifikacije cele Srbije, navodi demagog i politikant Boris Tadi}. Impresivno zvu~i, ali ostaje nejasno ko }e to sve da sprovede. Da ne}e mo`da realizatori da budu Demokratska stranka i Boris Tadi}? Sigurno ne}e, a i da ho}e ne mogu. Demokratska stranka je, koriste}i se la`nim obe}awima, u Beogradu ve} propustila {ansu da na delu dokaè svoj mostograditeqski potencijal. Ali, ono {to je najgori potez demokrata je gurawe prsta u oko Rusiji po pitawu wihovog interesa za gasifikaciju u Srbiji preko Dinki}a, Tadi}evog partnera i istomi{qenika. Daqe, postavqa se pitawe koji to rezultati stoje iza rada Demokratske stranke u izgradwi sistema telekomunikacija po ugledu na razvijene zemqe. O tim dometima najboqe govori primer biv{e ministarke za saobra}aj i telekomunikacije, Marije Ra{ete-Vukosavqevi}, naravno, stru~nog kadra Demokratske stranke. Protiv ove gospo- e, ali i jo{ 11 lica, Okru`no javno tuìla{tvo u Beogradu je podiglo optu`nicu u martu godine. Javnost je bila zgroèna ovom uobi~ajenom i klasi~nom dosmanlijskom lopovskom aferom, {to je rezultiralo podizawem optu`nice zbog zloupotrebe slu`benog poloàja. Kadar Demokratske stranke, ~lan Vlade Zorana \in i}a, odnosno i saradnica i koleginica Borisa Tadi- }a, uhva}ena je na delu. Prema tada{wem saop{tewu MUPa, Ra{eta i wenih 11 saradnika su od marta godine pa sve do aprila godine, prilikom rekonstrukcije VIP salona i projektovawa Terminala 2 Aerodroma Beograd, o{tetili ovu firmu, u do tada utvr enom iznosu od oko 220 miliona dinara. MUP je tvrdio da je pomenuta dosovska ekipa za sebe i svoja preduze}a pribavila protivpravnu imovinsku korist u iznosu od oko 60 miliona dinara. Vred- BROJ 3001, JANUAR VELIKA SRBIJA 3

6 nost radova je tenderom bila projektovana na 18 miliona evra, ali je brojnim aneksima narasla ~ak na 47 miliona evra. A kako je do{lo do toga? Jednostavno i lako u stilu DOS-ove politike. Umetni~ke slike vrednosti oko dinara pla}ene su 3,7 miliona dinara, drà~ za salvete 12,342 dinara, ~etvorosed koji vredi dinara pla}en je dinara, dok je tepih ko{tao celih dinara. Kanta za sme}e je ko{tala dinara, dok je {oqica za kafu pla}ena dinara, ka{i~ica 627 dinara, a ve{alice za ode}u dinara. Da li je Tadi} mislio na ovakav razvoj sistema telekomunikacija? Mada, on je tu zaista pozvan da kaè koju re~, obzirom da ba{tini stru~nost jo{ iz vremena ministrovawa resorom telekomunikacija. Iza wega, wegove Vlade i stranke stoje ovakve, na me{etarski na~in, unapre ene telekomunikacije! Program Tadi}eve izgradwe i razvoja obe}ava u slede- }ih nekoliko godina izgradwu najmawe pet velikih mostova! Ambiciozan plan, ali baziran na politici ùte la- è. Korisno je podsetiti gra ane kako to Demokratska stranka ve} u dva vezana mandata stalno obe}ava i zapo~iwe izgradwu mostova po Beogradu. Ako se drìmo one narodne: O pokojniku sve najboqe, onda se ne}emo doticati lika i dela Nenada Bogdanovi}a, ali se moramo dota}i wegovih predizbornih obe}awa i obe}awa Demokratske stranke kada je re~ o velikoj beogradskoj mostogradwi. Ne treba se mnogo prise}ati, nekoliko godina slu{amo predizbornu poeziju o neimarskoj gradwi mostova u na{em glavnom gradu. U svojoj predizbornoj kampawi prilikom izbora za gradona~elnika, Demokratska stranka je gra anima obe}avala ekspresnu izgradwu nekoliko mostova. Pre svega obe}avali su stelt do dana dana{weg nevidqivi most preko Save i isti takav preko Dunava. U intervjuu dnevniku Danas koji datira iz maja godine, tada{wi gradona~elnik Beograda Nenad Bogdanovi} je obe}ao da }e u narednih nekoliko meseci biti zapo~eta izgradwa novog mosta na Dunavu kod Vi{wice i podvodnog tunela ili mosta preko Ade Ciganlije. On je daqe naveo da su, pored ova dva mosta, predvi ena jo{ dva mosta na Dunavu i to jedan u blizini sada{weg Pan~eva~kog mosta, a drugi, tako e na Dunavu, ne{to pre Zemuna. Od godine, do danas, Beogra ani nisu imali priliku da uo~e ove mostove, a stoèr gradske vlasti je upravo Demokratska stranka! U prilici smo bili da slu{amo predizborna obe}awa Demokratske stranke, ali i po novinama da gledamo makete kako bi to trebalo da izgledaju budu}i mostovi. Stvarno je ~udo da te makete DS nije stavio i na bilborde po Beogradu, kako bi se gra ani divili gradskoj vladi i wenoj kreativnosti. Nedavno je i v. d. gradona~elnika Beograda Zoran Alimpi} najavio mostogradwu re~ima da bi izgradwa projekta mosta koji }e povezivati ûkaricu i Novi Beograd trebalo da po~ne godine, uz nadu da }e u istoj godini po~eti i izgradwa jo{ jednog mosta preko Dunava. Da li Boris Tadi} u svom predizbornom programu upravo misli na ove nevidqive mostove koje godinama gradi Demokratska stranka? I to najmawe pet komada? Ipak je ovo opasno obe}awe koje zahteva hitnu hospitalizaciju i ozbiqno le~ewe od amnezije, jer traìti novu {ansu za ne{to {to do sada nije ura eno, a obe}avano je stotinu puta, stvarno je suludo. Projekat gasifikacije Srbije koji tako e u svom predsedni~kom programu najavquje Boris Tadi}, projekat je koji apsolutno ne zavisi od wega. Da zavisi od wega, kroz Srbiju nikada ne bi ni pro{ao ruski gasovod. Wemu vi{e prija onaj finansijski, evro-atlantski gasovod koji greje Demokratsku stranku. [tavi{e, Demokratska stranka u svom feudalnom posedu ne drì resor energetike. Bilo bi dobro, kako za Srbiju tako i za sve wene gra ane, da je Boris Tadi} u protekle ~etiri godine boqe shvatao zna~aj i snagu Ruske Federacije, a ne kao {to sada to radi u predizborne svrhe. Da je projekat gasifikacije na koji se Tadi} poziva i koji Srbiji postavqa kao prioritet, zapravo, veliki predizborni trik, dokazuje i talasawe wegovog podupira~a Mla ana Dinki}a. Naime, svi ministri iz G17 plus na nedavno odrànoj sednici Vlade Republike Srbije, glasali su protiv platforme energetskog sporazuma Srbije i Rusije. To su uradili po izri~itom nalogu svog strana~kog {erifa Mla ana Dinki}a, koji se ozbiqno usprotivio energetskoj saradwi Rusije i Srbije, ocewuju}i je kao veoma nepovoqnu za na{u zemqu. Tim povodom Dinki} je ~ak podneo i ostavku, ali naàlost, ne na ministarsku funkciju, ve} samo na funkciju ~lana radne grupe za pregovore sa Rusijom. Srpski mediji su optuìli Dinki}a da upravo on na sve na~ine poku{ava da spre~i da NIS bude prodat Rusima. Prema izvorima bliskim vladi Srbije, Dinki} po svaku cenu lobira da kupac NIS-a umesto Rusa bude austrijski OMV, a poznato je da je jedan od vlasnika te kompanije i {iptarski biznismen Beyet Pacoli! Ove medijske navode Dinki} nije demantovao. S razlogom se jasno moè postaviti pitawe Za{to Boris Tadi} nije smirio Dinki}a, obzirom da su koalicioni partneri i da Dinki} podràva wegovu kandidaturu? Odgovor je krajwe jasan. Ni Tadi}a ni Dinki}a ne interesuje nacionalna, kao ni ekonomska saradwa sa Ruskom Federacijom. Oni imaju svoje centre mo}i, svoje provizije i procente, wihova ideologija je evro-atlantskog kalibra i oni se time ponose. Neka se Primeri kriminala i korupcije Demokratske stranke Ovom prilikom, nave{}emo tri primera koja na najboqi mogu}i na~in reprezentuju politiku kriminala i korupcije, a koji se direktno ti~u Demokratske stranke, ~iji se lider deklari{e kao borac protiv ove zaraze. Kao primer institucionalnog kriminala i korupcije, afera Bodrum je pravo ogledalo politike Demokratske stranke. Kao primer nacionalne, privredne i istorijske pqa~ke nevi enih razmera u Srbiji, treba spomenuti prodaju smederevskog Sartida. I na kraju, ako uop{te kraja ima, kao primer korupcije i kriminala na op{tinskom, odnosno lokalnom novou, moè se uzeti Op{tina Zrewanin, na ~ijem ~elu se nalazi demokrata Goran Kneèvi}. 4 VELIKA SRBIJA JANUAR BROJ 3001

7 ponose, ali nemoj da za nos vuku bira~e, odnosno gra ane Srbije, svojim predizbornim poezijama o interesu na{e zemqe da se sprovede gasifikacija. Taj projekat }e se realizovati u saradwi sa Ruskom Federacijom bez obzira da li za to postoji saglasnost Dinki}a i Tadi}a, a naravno, tome }e posebno doprineti pobeda Tomislava Nikoli}a na predsedni~kim bolest prqavih ruku Tre}i princip Tadi}eveog predizbornog programa odnosi se na le~ewe dostupno svima. Ovde se u dve re~enice konstatuje: Kvalitetno le~ewe mora da bude neotu ivo pravo svakog, a ne privilegija. Dràva mora da obezbedi da i najugroèniji gra anin Srbije uvek moè da ra~una na dobru i efikasnu zdravstvenu negu. Poznato je da Demokratska stranka u posledwih sedam godina nije posedovala zdravstveni feud. Ovaj resor je uvek (u proteklih sedam godina) bio u rukama stranke G17 plus, ta~nije u rukama Tomice Milosavqevi}a. Me utim, ne ba{ uvek. Bilo je perioda kada je Tomica podnosio ostavku na funkciju ministra, jer je bio nezadovoqan svojim radom, odnosno radom celokupne Vlade ~iji je sastavni deo. Nakon formirawa nove Vlade, Tomica je ponovo bio biran za ministra zdravqa, {to je svakako rado i oberu~ke prihvatao. O wegovim rezultatima i haosu u kome se zdravstvo nalazi, redakcija na- {eg lista u svakom broju Velike Srbije redovno i argumentovano izve{tava javnost. Upravo stranka G17 plus, ~iji je potpredsednik Tomica Milosavqevi}, u potpunosti podràva kandidaturu Borisa Tadi}a za predsednika Srbije. Onda je sasvim jasno kako }e dràva obezbediti dobru i efikasnu zdravstvenu negu, naravno zakazuju}i vam operaciju za pet godina! Ako Boris Tadi} bira~ima i gra anima Srbije nudi zdravstvenu politiku koju realizuje G17 plus, onda je to stvarno tragi~no. Name}e se pitawe zaslu- ùje li takva zdravstvena politika podr{ku bira~a. îwenica da Demokratska stranka ne poseduje resor, odnosno Ministarstvo zdravqa, ne abolira je krivice za pojavu ùtice u Domu zdravqa Milutin Ivkovi} na beogradskoj op{tini Palilula. Ovde nije re~ o klasi~noj bolesti prqavih ruku, ve} se radi o ùtici koju u zdravstvu seje Demokratska stranka Borisa Tadi}a, sa svojim qudskim, odnosno upravqa~kim resursima. Naime, Jasminka Jeli} iz redova Demokratske stranke, direktorka DZ Milutin Ivkovi} i odbornik SO Palilula, gura drugi mandat u ovoj zdravstvenoj ustanovi. Kako doktorka Jeli} realizuje svoja direktorska ovla{}ewa najboqe govori mukotrpna i bezuspe{na borba Sindikalne organizacije DZ Milutin Ivkovi}. Prijave za sanaciju epidemije prqavih ruku u ovoj zdravstvenoj ustanovi, koje nadle`nim organima redovno podnose zaposleni, zavr{avaju u fiokama ili kantama za sme}e. Naravno, u ~emu bi se ogledala su{tina ùtice kadrova Demokratske stranke nego u finansijskim malverzacijama. Na novac su najslabiji. Za samo ~etiri meseca godine, Jeli}ka je utro{ila vi{e od dinara iz buyeta na ime kafanskih krkanluka, dok Dom zdravqa radi u katastrofalnim uslovima. Kako navode zaposleni u ovoj ustanovi, direktorka Jeli} je, bez odluke Upravnog odbora, ispumpala buyet za dinara na ime li~nih tro{kova u~e{}a na kongresu u Kopenhagenu. Naravno, tu je i 40 mobilnih telefona koji su kupqeni za potrebe Doma zdravqa, ali i telefon u vrednosti od 300 evra koji je dobila glavna sestra navodi se u dopisima sindikalne organizacije zdravstvenih radnika ove ustanove. Dana 21. oktobra godine, direktorka Jasminka Jeli} je koristila vozilo Doma zdravqa u strana~ke svrhe. Naime, ona je sa grupom kolega u Padinskoj Skeli, na promociji resornog strana~kog odbora za zdravstvo Demokratske stranke, merila gra anima pritisak i {e}er u krvi, a sve zarad prikupqawa politi~kih poena svojoj partiji. Ovo sanitetsko vozilo, DZ Milutin Ivkovi} je dobio kao donaciju Evropske unije. Naravno, zaposleni su prvom op{tinskom tuìocu podneli i krivi~nu prijavu zbog zloupotreba slu`benog poloàja direktorke Jeli}. Sve malverzacije su prijavili i Buyetskoj inspekciji, ali ùtica je neuni{tiva. Ako ovako funkcioni{e jedan obi~an dom zdravqa na ~elu sa direktorom iz Demokratske stranke, kakva je to onda dobra i efikasna zdravstvena nega koju obe}ava Boris Tadi}? Kako }e je onda obezbediti Boris Tadi}, ~ovek koji se nalazi na vrhu piramide, faraon demokratske ùtice? Da li je odliv mozgova beg od prakti~ne demokratije? êtvrti princip koncepta predizborne obmane nosi naziv: Znawe koje se ceni, u kome se kaè: Obrazovawe mora da bude dostupno svima, pod jednakim uslovima. A najboqim u~enicima i studentima dràva treba da omogu}i da svoje dragocene sposobnosti primene u svojoj zemqi, na dobrobit svih. Znawe moramo da po{tujemo mnogo vi{e i da nagra ujemo mnogo boqe. Zar obrazovawe u dana{woj Srbiji nije privilegija bogatih u~enika, odnosno roditeqa? Zar tome nisu doprinele dosmanlijske reforme koje je inicirala Demokratska stranka? O ~emu Tadi} to govori? Procewuje se da je u proteklih 17 godina u inostranstvo iz na{e zemqe oti{lo oko mladih qudi. Tako e se procewuje da je od te cifre 22 odsto stru~waka sa zvawem magistra napustilo Srbiju. [ta su demokratske vlasti u~inile kako bi spre~ile odliv mozgova? Ni{ta. Iz Srbije svake godine ode oko 4000 mladih qudi i to sa fakultetskim diplomama. Ne tako davno, na Drugoj konferenciji javnih slu`bi za zapo{qavawe Jugoisto~ne Evrope, dràvni sekretar Ministarstva ekonomije i Dinki}ev saradnik Vladimir Ili}, izneo je zabriwavaju}e podatke. On je, zapravo, u tri osnovne grupe svrstao razloge migracije iz Srbije. To su: migracije usled pada standarda i nedovoqne ponude poslova, politi~ke nestabilnosti i korupcije i eti~ke tranzicije u zemqi. Kako govore zvani~ni podaci dràvnog sektora Srbije, u periodu od godine, pa sve do godine, iz na{e zemqe u SAD je emigriralo oko 3000 mladi}a i devojaka. Samo me u wima je bilo 205 eksperata iz oblasti tehni~kih nauka, kao {to su inèweri informacionih tehnologija, ali i 75 menayera. Godinu dana kasnije, ta~nije u periodu od pa do godine, na{u zemqu je napustilo ~ak 800 vrhunskih stru~waka. Ovi mla- BROJ 3001, JANUAR VELIKA SRBIJA 5

8 di qudi otaybinu napu{taju zbog toga {to su mahom razo- ~arani u demokratske promene koje su im donele ose}aj gubitnika tranzicije. Odlaze u potrazi za brìm zapo{qewem, sigurnom i solidnom zaradom i ve}im ìvotnim standardom. [ta dràva radi po tom pitawu? [ta aktuelni re- ìm preduzima da bi spre~io odliv mozgova? Ni{ta. Svojom prakti~nom politikom tera ih iz otaybine. Pametni im ne trebaju, jer mogu da smetaju ~uvawu foteqa. DS i Boris Tadi} stoèri kriminala i korupcije u Srbiji Kona~no, Tadi}ev predizborni program na petom mestu bez korupcije. Da nije àlosno bilo bi sme{no, jer se kaè da u Srbiji mora i moè da se ìvi bez korupcije u zdravstvu, sudstvu, {kolstvu. Bez korupcije u op{tini i dràvi. Borba protiv korupcije i kriminala je najva`niji zadatak, jer od ostvarewa tog ciqa presudno zavisi razvoj na{e zemqe navodi Boris Tadi}. îtaju}i ove redove, jasno je da se radi o demagogiji najgore vrste, obzirom da je jasno da su Demokratska stranka i Boris Tadi} stoèri kriminala i korupcije u Srbiji. Koliko je samo primera koji to potvr uju? Toliko da ne mogu stati ni na hiqade strana na{eg lista. Aferu Bodrum smo u ovom broju detaqno analizirali, pa }emo se osvrnuti na najve}u pqa~ku u novijoj istoriji na{e zemqe, a u kojoj su u~estvovali ~elnici Demokratske stranke. Radi se o prodaji smederevske èlezare Sartid. Kao akteri ove afere spomiwu se Zoran \in i}, Aleksandar Vlahovi}, Nemawa Kolesar i drugi. Preduze}e Sartid je krajem marta godine, zajedno sa svojih {est zavisnih preduze}a, prodato Ju- Es stilu za 21,3 miliona dolara, iako je samo vrednost mati~nog preduze}a procewena na 57,62 miliona dolara. Procewuje se da se ukupna trì{na vrednost kompanije u momentu prodaje kretala izme u 200 i 300 miliona dolara. Uz sve to, dràva je na sebe preuzela izmirewe ogromnih dugova Sartida, umesto da tu obavezu ostavi kupcu. Mediji danas neprestano pi{u o ovoj gigantskoj pqa~ki veka, ali niko od nadle`nih organa ne reaguje. Postavqa se pitawe za- {to tuìlac ne sme da podigne optu`nicu ako je istraga ve} zavr{ena. Demokratska stranka nije reagovala na ovu aferu, a Vlahovi} je poslanik DS u Narodnoj skup{tini. Da li }e krivci odgovarati, ili }e slu~aj i daqe ostati zata{kan, ostaje nam samo da naga amo. U svakom slu~aju, afera Sartid je kapitalno delo pqa~ka{ke privatizacije ~iji je stoèr bila Demokratska stranka. Kada je re~ o korupciji i kriminalu na lokalnom nivou, a ~iji je kreator Demokratska stranka i weni kadrovi, kao najboqi primer moè se uzeti Op{tina Zrewanin. Buyetska inspekcija je kontrolom utvrdila pravi finansijski haos u radu Op{tine Zrewanin, na ~ijem se ~elu nalazi Goran Kneèvi}, funkcioner Demokratske stranke. Ovaj Tadi}ev kadar je nezakonitim uve}awem osnovica i koeficijenata zarada op{tinskim radnicima, o{tetio buyet op- {tine za 48, dinara. Buyet op{tine je tokom godine probio za vi{e od 70 miliona dinara. Buyetske rezerve koje su bile predvi ene za finansirawe eventualnih elementarnih nepogoda u iznosu od 15 miliona dinara, Kne- èvi} je nenamenski utro{io, mahom na donacije i transfere. Op{tinu je zaduìo po osnovu kredita za 70, dinara, dok je mawak op{tinskog buyeta na ime pozajmica zabeleèn u iznosu od 6, dinara. Kona~no, dug dobavqa~ima Op{tine Zrewanin na kraju godine je iznosio ~itavih 11,751,286 dinara. Ovi parametri su ujedno i najboqi pokazateq korupcijske su{tine vladavine Demokratske stranke na lokalnom nivou. Uz sve to, Kneèvi} se nalazio na visokoj poziciji u Demokratskoj stranci sve vreme dok je realizovao ovo lopovsko me{etarewe. U jednom momentu bio je ~ak i ozbiqan kandidat za ministra za dràvnu upravu i lokalnu samoupravu, ali se na vreme odustalo od toga. Posle svega ovoga, moè li Boris Tadi} da govori o borbi protiv korupcije ako je stranka na ~ijem se ~elu on nalazi ujedno osnovni i najve}i stoèr korupcije u Srbiji? Moè li takav ~ovek da se obra~una sa korupcijom? Naravno da ne moè. Boris Tadi} kontinuitet politike gliba i blata I pored svih ovih argumenata, Boris Tadi} izjavquje: Na{a politika je stvarawe budu}nosti, a ne uni{tavawe budu}nosti. Na{a politika je ìvot, a ne razarawa. Evropska budu}nost Srbije jedini je siguran put do boqeg ìvota za sve! Borise, stavi nao~are pa se onda javi i odgovori da li je evropska budu}nost Srbije budu}nost bez Kosova i Metohije! Vi{e je nego o~igledno da je politika koju nudi Boris Tadi}, politika gliba i blata. Ovaj predizborni program, koji je bazirao na pet principa, on nema kredibilitet da realizuje. Taj program vi{e li~i na jedan prihvatqiv referat o ciqevima, ali izvodqivim od strane drugih i neukaqanih realizatora. Tadi}ev program vi{e li~i na pismeni zadatak iz srpskog jezika koji je u su{tini lepo napisan, ali ne moè dobiti ocenu pet, jer ga nije on pisao. Pisala ga je armija iz bekstejya, kao {to mu pi{e i sve ostalo, a na teretu poreskih obveznika ove dràve. Nikada vi{e ne smemo dozvoliti da svedoci saradnici prave sastav nove Vlade u Srbiji i da se predsednik dràve krije iza takve politike. Vi{e nikada ne smemo dozvoliti da kriminalci asfaltiraju puteve demokratije ja~e, uspe{nije i prosperitetnije Srbije. Osim olovke i izbornog listi- }a sa imenima kandidata, neophodno je u pomo} pozvati i razum. Neka ovog puta pobedi politika argumenata i politika razuma, jer samo takva nova politika moè da zaustavi daqi sunovrat na{e dràve. Neka Boris Tadi} i politika Demokratske stranke budu samo jedna ru`na epizoda u na- {em ìvotu. Licemerje Borisa Tadi}a Ne moè Boris Tadi} da govori o moralu ako je na ~elu stranke koja je izvor nemorala. Ne moè on da govori o Kosovu i Metohiji, a da pri tom u svom predizbornom programu nema ta~ku koja defini{e o~uvawe Kosova i Metohije u sastavu Srbije. Ne moè on da govori o zapo{qavawu, a da je pri tom rezultat wegove politike i politike wegovih saboraca milion nezaposlenih. Ne moè on da govori o razvoju infrastrukture i mostogradwe ako se realizacija toga ogleda u lopovluku i laìma. Ne moè on da govori o efikasnom zdravstvu ako bolest prqavih ruku wegovih kadrova razara zdravstvo. Ne moè on da govori o znawu i omladini ako zbog rezultata wegove demokratije mladi beè iz zemqe u inostranstvo. I na kraju, ne moè on da govori o suzbijawu kriminala i korupcije ako je li~no stoèr kriminala i korupcije na svim nivoima, u svim institucijama sistema. 6 VELIKA SRBIJA JANUAR BROJ 3001

9 Nato pe{adinac Pi{e: Boris Aleksi} Tadi}: Moj gazda je u Pentagonu pe{adinac I ako se javno deklari{e kao prozapadni politi~ar, Boris Tadi} sve ove godine koje je proveo na vlasti nije uspeo da Srbiji obezbedi makar jedan strate{ki sporazum u bilo kojoj oblasti sa najmo}nijim dràvama zapadnog sveta. On ~ak nije uspeo da sa svim svojim saradnicima organizuje prijem kod predsednika SAD Yorya Bu{a. Za jednog prozapadnog politi~ara, prizna}ete jadan u~inak. Kao svog najblièg saradnika-eksperta izabrao je Vuka Jeremi}a koji je, kao {to smo ve} pisali, u no}i brojawa glasova na predsedni~kim izborima u SAD podrào pobedu Kerija nad Bu{om i izjavio da je Demokratska stranka zadovoqna takvim ishodom. Prethodno je, kao Tadi}ev ~ovek od najve}eg poverewa i specijalista za Sjediwene Dr- àve, u centralu svoje stranke poslao informaciju da }e Bu{ izgubiti u svim dràvama SAD! Zbog ~ega onda Zapad, ukqu~uju}i tu i Va{ington, podràva Borisa Tadi}a na srpskoj politi~koj sceni? Tadi}a pre svih proteìra Pentagon, jer im je omogu}io da ostvare ciqeve koje nisu mogli da dostignu ~ak ni godine prilikom agresije na SRJ. Kao {to je poznato, NATO ma{inerija smrti nije uspela da porazi Vojsku Jugoslavije. Ono {to oni nisu mogli da urade godine, uradio je ne{to kasnije Boris Tadi} kao ministar odbrane. Taj ~ovek je bukvalno rasturio oruàne snage SCG (danas Srbije). On je toliko o{tetio sistem bezbednosti na{e zemqe da su danas {iptarske teroristi~ke jedinice boqe naoruàne, opremqene i obu~ene od na{ih formacija. Pri tom, one imaju ~ak i iskusniji oficirski kadar. Sve to im je omogu}io Boris Tadi} pod firmom reforme vojske. Po nalogu vojnoindustrijskog lobija SAD i Pentagona, on je protivzakonito penzionisao najsposobnije i najiskusnije oficire Vojske. Pentagon je èleo da se osveti qudima koji su ponizili wegov NATO godine. Me utim, ni to im nije bilo dosta, pa su generale koji su komandovali trupama na Kosovu i Metohiji, gde je razbijena wihova vazdu{no-kopnena agresija, preko Tadi}a poslali u Hag. Tadi} uni{titeq srpskih oruànih snaga General Boìdar Deli}, komandant herojske 549. motorizovane brigade, poja{wava te doga aje: Vojska je iz rata iza{la, iako sa poru{enom infrastrukturom, veoma jaka i ~vrsta. Takva je ostala otprilike do godine. Me utim, dolaskom DOS-a, ono {to Amerikanci nisu uspeli ratom, dakle da uni{te na{u vojsku, uspevaju sa mnogo mawe para, uz pomo} nekih politi~ara. Istina, do 2003, ta~nije do dolaska Tadi}a, vojska nije poklekla. Od Tadi}evog mandata na mestu ministra odbrane po~iwe potpuno razarawe vojske i to pod izgovorom reformi. Penzioni{u se najsposobniji oficiri, gase se jedinice, dok se istovremeno uni{tava naoruàwe i vojna oprema. Celu stvar sprovode i neki generali koji nisu u~estvovali u ratu, iako su bili aktivni u to vreme. Boris Tadi} je samo u jednoj godini ojadio srpske oruàne snage za 500 miliona dolara dok su wegovi qudi tenkove koji su se pokazali kao odli~ni tokom godine prodavali za 94 evra po toni. General Deli} na slede}i na~in obja{wava tu ~iwenicu: Uklawali su svakog ko se ispre~io planiranom razbijawu VSCG. Dakle, prvo su po~eli da potpuno uni{tavaju funkcionalne tenkove T 55. Prodavali su ih na kilo. Najve}a cena za tako ise~ene tenkove je bila 94 evra po toni. Zna~i, za prvih 200 uni{tenih tenkova nisu mogli da kupe ni ~etvrtinu jednog modernog tenka. Tu nisu stali jer su nameravali sve tenkove T 55 da iseku. Ako to urade, onda }e borbenu mo} na{ih motorizovanih brigada, koje su sve u svom sastavu imale po jedan oklopni bataqon, smawiti za najmawe 30 posto. Zatim je uni{ten veliki broj artiqerijskih brigada. Uni{ten je i jedan broj PVO sredstava, posebno ru~nih raketnih sistema strela 2m, a po nalogu SAD nastoje da uni{te sve rakete tog tipa pod izgovorom da su navodno pogodne za teroristi~ke napade. Jedna strela 2m sa lansirnim mehanizmom ko{ta 100 hiqada dolara, dok sama raketa u cevi staje 60 hiqada dolara. Ove godine planiraju da uni{te 5 hiqada komada. To je 300 do 500 miliona dolara! Davini} je nastavio gde je Tadi} stao i on je penzionisao veliki broj najsposobnijih oficira i to pukovnika i generala, kao i profesora i doktora nauka. Otpustili su ve}i broj civilnih lica i na taj na~in stvorili nove socijalne probleme. Zatim razaraju institucije poput elitnog Vojno-tehni~kog instituta, Vojnoistorijskog arhiva itd. Ratne heroje u penziju, a najgore na ~elo Vojske Tadi} je promovisao najgori mogu}i kadar u oruànim snagama, dok je u isto vreme kao ministar odbrane progawao ratne heroje. U mojoj 549. brigadi je bilo dobrovoqaca iz RSK i BiH. Juna~ki su se borili. Mnogi su i poginuli. Danas, wihovi krstovi na grobqima trule jer ih niko ne odr- àva. Nemaju ni spomenik. Takav je odnos ove dràve prema istinskim patriotama i rodoqubima koji su dali svoj ìvot u odbrani otaybine. To svakako ne moè da sluì na ~ast nikome u na{oj zemqi, bez obzira na politi~ko opredeqewe. Takav odnos nije zabeleèn nigde u svetu. Istakao bih i to da su se pripadnici nacionalnih mawina izuzetno sr~ano borili u mojoj brigadi. U mojoj jedinici je poginuo ve}i broj Ma ara koji su se od prvog dana hrabro borili. Imao sam ~etu koja se sastojala od muslimana. U woj je bio samo jedan Srbin. Imali smo i jedinicu sastavqenu iskqu- ~ivo od Turaka u kojoj je i komandant bio Tur~in. Tako e sam imao jedinicu sastavqenu iskqu~ivo od Albanaca. Ona BROJ 3001, JANUAR VELIKA SRBIJA 7

10 Kako iko moè da glasa za Borisa Tadi}a na predsedni~kim izborima u Srbiji kada je uradio slede}e : Ovaj NATO pe{adinac je najpre rasturio oruàne snage na{e dràve, da bi ubrzo nastavio daqe. Najelitnije srpske oficire je izru~ivao Tribunalu u Hagu, zanemaruju}i ~iwenicu da su upravo ti qudi svojom sposobno{}u sa~uvali ìvote na{ih gra ana i vojnika u agresiji SAD i EU na Srbiju godine. Takvu nagradu im je pripremio Tadi}. Wega okruùju neonacisti koji poput Tu mana smawuju broj `rtava genocida u Drugom svetskom ratu. Oni se pri tome javno izja{wavaju kao rusofobi. Najbliì prijateq u svetu mu je Stjepan Mesi} koji se di~i priznawem NDH, koja je samo u logoru Jasenovac na najsvirepiji na~in ubila dece, {to je do sada poimence utvr eno i dokumentovano. Wegov gazda jeste u Pentagonu. Boris Tadi} misiju koju je dobio u Pentagonu nikad ne}e prekinuti jer ne sme da je prekine. Svima je jasno da }e Tadi} overiti nezavisnost Kosova ukoliko bude na vlasti pod izgovorom ulaska u Evropsku uniju, on i wegova stranka }e naknadno priznati nezavisnost druge albanske dràve. Zato Tadi}a treba spre~iti da rasturi i rasproda ono {to je ostalo od Srbije. Najboqa prilika da raàlujemo ovog NATO pe{adinca su januarski predsedni~ki izbori. ôvek koji moè da pobedi Tadi}a i spase Srbiju je svakako Tomislav Nikoli}. Zbog svega ovoga, a najpre zbog budu}nosti na{e dece, svoje poverewe moramo pokloniti kandidatu Srpske radikalne stranke. nije bila borbena, ali se tako e nalazila na prvoj liniji. Dobrovoqce smo imali iz vi{e zemaqa. Svi oni su junaci odbrane Kosova i Metohije, obja{wava general Boìdar Deli}. O Tadi}evom secirawu srpskih oruànih snaga govorili su i drugi generali. General Radovan Radinovi} je me u prvima upozoravao na wegovu pogubnu strategiju. Uzmite primer generala Qubi{e Stojimirovi}a, jednog od najelitnijih oficira na{e vojske. Smewen je samo zato {to je bio na~elnik {taba Tre}e armije u vreme NATO agresije. To je oficir na kojem bi nam pozavidela svaka vojska ovoga sveta. Niti ~ovek ima dovoqno godina, niti ima dovoqno radnog staà da bi bio penzionisan. Ako je NATO naredio da mi moramo da uklonimo sve {to vredi, a mi mislimo da to nare ewe treba da izvr{imo, neka se to kaè javno. Na ovaj na~in vlast pravi krpe od generala. NATO naprosto ne}e svedoke svoje nemo}i u napadu na Srbiju. Da se ne zavaravamo to je pre svega bio napad na Srbiju, na Crnu Goru su fingirali napad. Napad kojim se èlela oteti celokupna teritorija, napad kojim se ona gazila jer nije htela da udovoqi diktatima i kojim se èlelo uni{tewe jednog sistema koji nije po voqi Zapada. Ta tri ciqa je imao NATO. Kako je pro{ao u tom sukobu zna se. Na vojnom poqu nije dobio ni{ta. Zbog toga je krenuo drugim putem. Oni ne èle svedoke te svoje nemo}i. Ne moè Alijansa da trpi generala Lazarevi}a koji ih je ponizio na Kosovu. Kako mogu oni da sara uju sa wim, kada svi ti koji vode NATO, a vodili su ga i onda kada su napadali Srbiju, moraju da gledaju Lazarevi}a, a znaju da je on superiorniji od svih wih u svakom pogledu. To je dokazao jo{ onda kada su bili protivnici u ratu, isticao je general Radinovi} u doma}im medijima. On je otvoreno govorio i o nesposobnosti Borisa Tadi}a kao ministra odbrane i isticao da wemu i stru~wacima koje je on birao nisu poznati najosnovniji pojmovi vezani za dràvu i wene oruàne snage. Bilo ko da vodi odbranu i vojsku, ne moè je voditi na takav na- ~in. Potpuno je neta~no da postoji strategija nacionalne bezbednosti. Ona se ~ak ni po Ustavnoj poveqi (SCG) ne moè usvojiti. Nigde ne stoji da je Dràvna zajednica obavezna do donese strategiju nacionalne bezbednosti. Ona mora da usvoji samo strategiju odbrane. Strategija nacionalne bezbednosti je stariji i hijerarhijski vi{i dokument. Jedino na osnovu tog dokumenta se i moè reformisati vojska. U toj strategiji, a ne strategiji odbrane, se utvr uje u kojim integracijama }e se na}i na{a zemqa. U SCG strategiju nacionalne bezbednosti donose dràve ~lanice, a ne dràvna zajednica. Treba da republike donesu dokument koji je po hijerarhiji iznad onoga koji moè da usvoji zajedni~ka dràva. To je potpuni apsurd. Ispira~ mozga po pentagonskom receptu Boris Tadi} je kao ministar odbrane otvoreno kr{io zakon i tada{wu Povequ Dràvne zajednice SCG. General Radinovi} poja{wava podmuklu strategiju koju su tada primewivali Boris Tadi} kao ministar odbrane i wegovi qudi: Vidite da ministar smewuje generale, iako za to nije ovla{}en. Po Ustavnoj poveqi on Vrhovnom savetu odbrane predlaè lica za imenovawa. Ako ih predlaè za imenovawa, ne moè da ih smewuje. Nakon nesre}e u kasarni Jovan Kursula u Kraqevu, kada je eksplodirao ru~ni raketni baca~, ministar odbrane je smenio komandanta korpusa, iako nigde za to nije ovla{}en. To moè da uradi samo VSO. Ako je smewen po objektivnoj odgovornosti, za- {to se onda lanac komandovawa zavr{io na komandantu korpusa? Nije on izvodio obuku. Po tom kriterijumu i ministar je odgovoran. Me utim, komandant korpusa je smewen jer je bio a utant Slobodana Milo{evi}a. Radi se, ina~e, o jo{ jednom elitnom oficiru, generalu Milivoju Bojovi}u, oficiru sa velikim znawem. To znam jer sam mu bio profesor. Smewen je samo zato {to je bio a utant vrhovnog komandanta. Bio je u prilici da prima ambasadore i da se pojavquje na tim ceremonijama, {to je uobi~ajeno svuda u svetu. Jedva su do~ekali da ga smene. Dobijen je nalog za wegovu smenu jo{ ranije, a nesre}a u kasarni je bila samo zgodan povod za to. Kada nema potrebnog starosnog cenzusa, niti godina staà da se neko po{aqe u penziju, onda se ka- è da stupa na snagu ~lan koji navodi da su nastupile posebne potrebe za prestanak slu`be, napomiwao je general Radovan Radinovi} u srpskim medijima. U vreme pre nego je Boris Tadi} posto ministar odbrane, Vojska Jugoslavije (SCG) je uìvala najve}e poverewe u narodu preko 80 odsto. Nakon wegovog mandata, poverewe je palo ispod 50 odsto. Ta ~iwenica govori sasvim dovoqno o Tadi}evom rasturawu srpskih oruànih snaga. Boris Tadi} se kao ministar odbrane bavio i prevaspitavawem Srba. Godine 2003, nakon povratka iz SAD, on je u intervjuu za list koji izdaju na{e oruàne snage istakao da treba promeniti na~in razmi{qawa Srba. Tadi}u su u Pentagonu preporu~ili nove tehnike kako da neposlu{ne Srbe dovede u red. Jednostavno treba da im ispere mozak. Ni{ta naro~ito, Pentagon to radi svojim vojnicima ve} odavno. Ovde bi mogli da se prisetimo i re~i Nikole Te- 8 VELIKA SRBIJA JANUAR BROJ 3001

11 sle: Ukoliko èlite da porobite jedan narod zamenite mu paradigmu. To je upravo bio i ostao Tadi}ev zadatak u Srbiji da promeni sistem vrednosti srpskog naroda. Po- ~eo je od vojske koju je o{tetio teè nego NATO. Slede}a na spisku Pentagona je Srpska pravoslavna crkva.. Tadi} je kao ministar vojni kao mantru ponavqao da bi trebalo drasti~no smawiti brojni sastav vojske. Iste re~i su prethodno izgovarali drugi Montenegrini Svetozar Marovi}, tada predsednik Saveta ministara SCG, i wegov savetnik general Blagoje Grahovac. Po wima, vojsku treba svesti na oko 20 hiqada qudi. Svima je poznato da su i Marovi} i Grahovac u medijima izjavqivali kako su Srbi odgovorni za rat u biv{oj SFRJ i kako zajedni~ku dràvu treba {to pre raspustiti. Boris Tadi} je, slede}i ovu ideologiju, kako prenosi Borba od 11. juna godine, izjavio: Vojska Srbije i Crne Gore }e li~iti na sve ostale evropske reformisane armije, {to zna~i da }e biti visoko profesionalna, da }e u svom sastavu imati izme u 30 i 40 hiqada vojnika. Naravno, Boris Tadi} je zaboravio da napomene da evropske armije smawuju broj svojih vojnika, ali pri tom pove}avaju vatrenu mo} svojih jedinica, tj. nabavqaju novo savremenije naoruàwe. Kao {to smo videli, pod Tadi}em srpska vojska je ostajala i bez vojnika i bez oru`ja. Nikad kraja Tadi}evim izviwewima ubicama srpskog naroda Budu}i da nije rado vi en gost kod Yorya Bu{a zbog idiotskih izjava svog pulena Vuka Jeremi}a, Tadi}ev glavni spoqnopoliti~ki partner je Stjepan Mesi}. Wemu se i vi{e puta izviwavao u ime gra ana Srbije koje predstavqa kao predsednik. Me utim, Mesi} je poznat kao ~ovek koji je javno podrào stvarawe usta{ke NDH. Naime, jo{ godine, prilikom boravka u Australiji, Stjepan Mesi} je najpre 30. maja godine, na proslavi hrvatskog dana dràvnosti u sportskom centru Houmbu{ u Sidneju, a zatim 2. juna, u najve}em hrvatskom klubu Pan~boul, tako e u Sidneju, izjavio slede}e: Mi smo stvorili dràvu nakon 900 godina, ali nisu tih 900 godina Hrvati mirovali. Uporni su uvek bili za hrvatsku stvar i hrvatsku dràvu. Pa, u Drugom svetskom ratu Hrvati su dva puta pobedili, i to moramo re}i svima, na{im prijateqima i na{im neprijateqima. Hrvati su pobedili godine kada su 10. travwa (aprila) proglasili hrvatsku dràvu. Hrvati nisu tu dràvu proglasili zato {to su fa{isti, nego zato {to su imali prirodno i istorijsko pravo na dràvu. Rezultati Drugog svetskog rata su poznati, ali poznato je i to da su Hrvati i drugi put pobedili u tom ratu, jer su se na{li zajedno sa saveznicima za pobedni~kim stolom. Da podsetimo 10. aprila progla{ena je monstruozna NDH u kojoj su Srbi, Jevreji i Romi bili progoweni i istrebqivani kao ni- à rasa. U drugom govoru Mesi}, poput nekada Gebelsa, tvrdi: Oni koji su terali Hrvate iz domovine upravo su imali ciq stvarawe Velike Srbije. Taj program za Veliku Srbiju, koji se stvorio za vreme Draè Mihailovi}a, upravo se sada ostvaruje... Oslobodili smo dve tre}ine hrvatske teritorije, a bogami oslobodi}emo i ostalu tre}inu Hrvatske. Ne samo tu jednu, nego zajedno sa muslimanima oslobodi}emo i Bosnu i Hercegovinu, jer Hrvatska ne moè bez Bosne i Hercegovine, niti Bosna i Hercegovine moè bez Hrvatske... Vidite, to je rat koji mnogi ne razumeju me unarodna zajednica ga zove gra anskim ratom a to nije gra anski rat. Kod nas je samo agresija. Agresija Srbije i wihove armije protiv Hrvatske i BiH, i to moramo svima re}i. Radi se o jednom zlo~inu, agresiji, uni{tewu nesrpskih naroda da bi se stvorio novi prostor za wihovu Veliku Srbiju. Milo{evi}u sam rekao Ja se sa zlo~incima ne rukujem... êtni~ke horde iz Srbije i Crne Gore pqa~kaju. Uvek misle da su u pravu ako ho}e tu e. Mi se borimo za svoje teritorije, a oni se bore za tu e. Jo{ nemamo dovoqno oru`ja da se borimo protiv Srba. Mi }emo rat dobiti do kraja. Oni sada pucaju, izazivaju na{u vojsku... Ako se Srbi ne povla~e uprkos svetskim silama, traì}emo svetske sile. Dotle }emo se mi naoruàti. Nemojte misliti da mi po{tujemo embargo. Mi }emo u tom slu~aju krenuti kad mi odlu~imo. U Drugom svetskom ratu Hrvati su dva puta pobedili i mi nemamo razloga nikom se izviwavati. Ovo {to traè od Hrvata Hajde, idite kleknuti u Jasenovac, kleknite ovde, mi nemamo pred kim kle~ati. Mi smo dva puta pobedili, a svi drugi samo jednom. Mi smo pobedili 10. aprila, kada su sile osovine priznale hrvatsku dràvu, i pobedili smo jer smo se na{li posle rata opet za pobedni~kim stolom... Eto, takvog prijateqa je na{ao Boris Tadi}. Takvom neonacisti se on izviwavao. Me utim, Boris Tadi} je oti{ao i korak daqe, jer su wemu najbliì funkcioneri Demokratske stranke podr- àli monstruozan stav Frawe Tu mana i Stjepana Mesi}a prema kojem je broj `rtava u usta{koj NDH vi{estruko mawi od onog broja koji se navodi u srpskoj i svetskoj nau~noj literaturi! Po wima, ta cifra je izme u 30 i 50 hiqada! Naime, Desimir To{i}, ~lan Politi~kog saveta DS je u vi{e navrata, najpre u predgovoru kwige Bogoquba Drugog svetskog rata u Jugoslaviji, a zatim i na skupu posve}enom Ko~ovi}u i wegovom delu, odrànom godine u Beogradu u Domu omladine, podrào nakaradni koncept ovog kvaziistori~ara koji vi{estruko smawuje broj `rtava u NDH. Desimir To{i} je godine napisao predgovor za kwigu Bogoquba Drugog svetskog rata u Jugoslaviji (Biblioteka Na{e delo, London, godine). U predgovoru To{i} kritikuje srpsku pogibeqomaniju u preuveli~avawu `rtava Drugog svetskog rata, istovremeno hvale}i Ko~ovi}evo delo. To{i} na strani 12 kwige navodi: Ali sa druge strane ta pogibeqomanija je delimi~no i megalomanska èqa da se sa {to ve}im brojem sopstvenih `rtava u e u krug velikih naroda. Me utim, veliki narodi se ne hvale, i ne mogu da se hvale bar izvesni relativno visokim brojem `rtava, ~ak i ne kriju da su imali mawe `rtava, i apsolutno i relativno u odnosu na male narode. Od velikih naroda, u Drugom svetskom ratu imali su izuzetno visoke brojeve `rtava: Rusi, Nemci, Kinezi, Japanci, Poqaci, i na drugoj strani Jevreji. Istina, pogibeqomanija postoji kao strast i kod nekih velikih, po broju, naroda, ali po politi~koj civilizaciji malih naroda, kao {to su, na primer, Rusi. To{i} je oti{ao toliko daleko da je u ovoj re~enici izneo jedan rasisti~ki stav uperen protiv Rusa, naroda koji je, ipak, po svim nau~nim i zdravorazumskim analizama najvi{e doprineo porazu Hitlera. Iz ovoga vidimo da je za svoje najbli- è saradnike Boris Tadi} izabrao qude koji slede Tu manovu ideologiju i koji seju otvorenu mr`wu prema Rusima i Srbima. Za wih mi smo mali i necivilizovani narodi. BROJ 3001, JANUAR VELIKA SRBIJA 9

12 Za Borisa Tadi}a dileme nema evropske i evroatlantske integracije, tj. ulazak u EU i NATO, va`nije su mu od o~uvawa Kosova i Metohije u sastavu Srbije Posle mene potop Sva su{tina Tadi}eve podani~ke politike koja otvara vrata stranom faktoru da upravqa svim segmentima srpske dràve najboqe je izraèna u izjavi koju je Tadi} dao neposredno nakon licemernog poziva kosmetskim Srbima da iza u na izbore godine, a koja je nai{la na osudu doma}e javnosti. Ovo je, gra ani Srbije, politika koju vam nudi Boris samo ovoj javnosti da ukaèm na ~iwenicu da sam imao velike pritiske iznutra. Imao sam pritiske koji dolaze iz raznih institucija, i od univerziteta, i od crkve i od odre enih nosilaca dru{tvenih funkcija, ali moram da kaèm i to da mi iz inostranstva danas vi{e nismo u situaciji ~ak ni da imamo pritiske. Iz inostranstva mi dobijemo principe. Ili }ete ih uzeti u obzir i pona{ati se po principima me unarodne politike koju vam svet odre uje, ili }ete biti trajno zapostavqena dràva. Kada ja donosim odluku u ime ove dràve, u ime funkcije predsednika Republike, moram da uzmem sve u obzir. Dakle, ne postoji samo jedna dimenzija stvarnosti, doma}a stvarnost. Postoji i ne{to {to se zove okruèwe ili svet u kojem mi postojimo, u kojem ìvimo i deo smo Ujediwenih nacija. I ja te principe, koji se u me unarodnoj politici danas nama ispostavqaju, kao da li }emo ih mi prihvatiti ili ne moram da uzmem u obzir. To vaì za Ha{ki tribunal, to vaì za Kosovo i Metohiju, to vaì i za privredu, to vaì i za me unarodne kredite, to vaì i za investicije u na{a radna mesta, na~in na koji }emo komunicirati sa drugim zemqama, to vaì za regionalnu politiku, to vaì apsolutno za sve. (Utisak nedeqe, 10. oktobar godine) B oris Tadi} je tokom svoje politi~ke evolucije od ministra telekomunikacija preko ministra odbrane, pa sve do nesre}nog po Srbiju predsednikovawa, nebrojeno puta pokazao da je za wega jedini relevantan nacionalni interes manijakalna potreba za o~uvawem vlasti. Koristio je svaku priliku i svaki povod da upozori gra ane Srbije na opasnost navodnog sloma demokratije u Srbiji. Ako mu se moè i oprostiti politikanstvo na sitnim stvarima, zloupotreba egzodusa srpskog naroda na Kosovu i Metohiji ne moè se oprostiti predsedniku Srbije. Naime, u nekoliko navrata, Boris Tadi} je, komentari{u}i doga aje na i oko Kosova i Metohije, jasno iskazao potpunu indiferentnost prema stradawima Srba i spremnost na zloupotrebu i politizaciju srpskih `rtava za svoje strana~ke interese, kao i svoje li~ne. Tako, na primer, u Utisku nedeqe 6. juna godine, Boris Tadi} kaè : Moj najja~i utisak je ubistvo sedamnaestogodi{weg mladi}a u Gra~anici i to je ne{to {to me neodoqivo podse}a na poku{aj ubistva u âglavici, u martu mesecu. Mislim da je to bilo 14. marta, posle toga je krenulo etni~ko ~i{}ewe. Ima dovoqno informacija da albanski ekstremisti imaju sli~ne planove i daqe, i ja sam na to upozorio predstavnike me unarodne zajednice, i ju~e ambasadore 50 zemaqa koji su bili na skupu sa mnom. To je opasnost koja se nadvija nad nama i mislim da bi jedan novi egzodus Srba sa Kosova i Metohije zna~io slom demokratije u Srbiji i jednu trajnu destabilizaciju ~itavog ovog jugoisto~nog predela Evrope. Dakle, za predsednika Srbije opasnost se ogleda samo u mogu}nosti da on li~no i wegova stranka izgube vlast! To potvr uje i oktobra : U martu, nakon nereda na Kosovu bili smo blizu sloma demokratije u Srbiji. Bilo bi potrebno mnogo godina da se to obnovi. Dakle, nasiqe i poku{aj pogroma nad Srbima na Kosovu i Metohiji od 17. marta za Tadi}a predstavqa opasnost po sopstvenu fotequ. Ni dve godine kasnije, kada su poku{aji otimawa Kosova i Metohije intenzivirani od strane {iptarskih separatista i terorista i wihovih zapadnih partnera, Tadi}, iz pozicije predsednika Srbije, nije promenio svoju listu 10 VELIKA SRBIJA JANUAR BROJ 3001

13 prioriteta. I daqe mu je o~uvawe vlasti va`nije od o~uvawa Kosova i Metohije u sastavu Srbije. To je jasno rekao i u Va{ingtonu 7. septembra godine (prenela Beta): Predsednik Srbije Boris Tadi} izjavio je danas u Va- {ingtonu da bi nametawe re{ewa za status Kosova ugrozilo izgradwu demokratije na Balkanu i dovelo u pitawe opstanak multietni~kih zemaqa u regionu i svetu. U govoru u Heritix fondaciji, on je rekao da mnogi u me- unarodnoj zajednici smatraju da pregovori o budu}em statusu Kosova ne mogu biti uspe{ni i da je najboqi na~in da se to pitawe re{i nametawem re{ewa, odnosno nezavisnosti Kosova. Istina je da proces pregovora do sada nije ulio veliko poverewe. Ali moram re}i to bi bila velika gre{ka, jer je nametnuto re{ewe o~igledna i prisutna opasnost za demokratsku konsolidaciju regiona. To bi moglo da postane su- {tinski izazov za vrednosti koje smo kao zemqa usvojili onog dana kada smo zbacili (biv{eg predsednika Srbije Slobodana) Milo{evi}a, rekao je Tadi}. Samo mesec dana kasnije, Boris Tadi} je jo{ jednom dokazao da mu je li~ni interes iznad op{teg dràvnog i nacionalnog interesa. 6. oktobra godine, Glas javnosti je preneo stav predsednika Srbije o neophodnosti odràvawa izbora do kraja godine, i kao argument za to naveo: Najboqe bi bilo kada bi izbori bili organizovani pre dono{ewa odluke o kona~nom statusu Kosova i Metohije. Pa da, najboqe bi bilo da on, kao predsednik dràve, nikakvu odgovornost ne snosi za komadawe dràvne teritorije, da na vreme, dok je zemqa jo{ cela, poku{a da obnovi mandat, a posle wega i potop! Politika bespogovornog poslu{ni{tva zapadnim mentorima Naravno, to je samo mali deo antidràvne retorike koju je Tadi} za svog mandata promovisao, sve u nadi da ga pohvale wegovi mentori i gospodari sa Zapada. Zbog toga je i bio glavni zagovornik izlaska kosmetskih Srba na izbore 23. oktobra godine, uz navodni zahtev koji je on izneo da se u roku od 90 dana uspostave me unarodno priznate lokalne srpske vlasti na prostoru gde ìvi srpski narod, {to podrazumeva srpsku policiju, sudstvo, zdravstvo, prosvetu i {kolstvo. Samo dan kasnije, iz EU stigla mu je ~estitka od svih evropskih ~inovnika i ~inovni~i}a koji komanduju mislima i delima Borisa Tadi}a za pravi potez u pravi ~as, kako je rekao Erhard Busek, koordinator Pakta za stabilnost jugoisto~ne Evrope. Da je Tadi}ev poziv kosmetskim Srbima da iza u na izbore bio samo sprovo ewe naloga zapadnih mentora, dokazala je Kristina Gaqak, portparol visokog predstavnika EU za bezbednost Havijera Solane, koja je ve} 7. oktobra godine demantovala Tadi}evu najavu ispuwewa zahteva u roku od 90 dana, otvoreno rekav{i da od toga nema ni{ta. Ne mogu da kaèm da li }e u roku od 90 dana, koji je predsednik Tadi} dao, biti stvorene srpske policijske, sudske, zdravstvene i obrazovne mreè, ali postoji veoma ~vrst stav EU da }e u~initi sve da obezbedi da Srbi na Kosovu mogu da u~estvuju u normalnom ìvotu rekla je Gaqak i dodala da je Solana zadovoqan ~iwenicom da je predsednik Tadi} iza{ao sa jasnim stavom kojim poziva Srbe da u~estvuju na izborima, jer bi bez Srba izgradwa institucija posle izbora bila mnogo komplikovanija. Solana i Tadi} razgovarali su sino} u Briselu. (Blic, 7. oktobar 2004.) Nakon burnih reakcija u doma}oj javnosti povodom ovog Tadi}evog poteza koji na direktan na~in ugroàva status Srba na Kosovu i Metohiji, on se odlu~io da dâ poja{wewe razloga zbog koji je ovaj poziv uputio. Tako on u Utisku nedeqe, 10. oktobra godine, na pitawe Oqe Be}kovi} kako se ose}ao kada je primio pismo patrijarha SPC gospodina Pavla, upu}eno i wemu i premijeru Srbije Vojislavu Ko{tunici, i da li ga je pismo zbunilo, Tadi}, izme u ostalog, kaè: Ne, ja samo obavqam funkciju predsednika dràve. Na to me obavezuju Ustav i zakon. Na to me obavezuju gra ani koji su glasali na posledwim predsedni~kim izborima. Ja sam dobijao mnoga pisma i mnoge sugestije da ne pozivam gra ane na Kosovu i Metohiji da iza u na izbore. Ta argumentacija je veoma sna`na i ja tu argumentaciju tako e imam u sebi. Oni koji misle da ja ne razmi{qam i o ~iwenici da su Srbi u vrlo te{kom poloàju, da je posle na{eg u~e{}a na prethodnim izborima bilo nastavka nasiqa nad Srbima na Kosovu i Metohiji, paqewa ku}a, 17. mart, ubistava, veoma se varaju. Problem jeste u slede}em nije na{e u~e{}e na pro- {lim izborima na Kosovu i Metohiji uslovilo 17. mart, paqewe i ubijawe, nego je to istorija koja traje decenijama i da nismo u~estvovali pro{li put... Da li bi nas neu~e- {}e na izborima u~inilo sigurnijima na Kosovu? Ne, prosto nas ne ~ini sigurnijima. Nijednog na{eg gra anina i sunarodnika na Kosovu, apstinencija ili neu~e{}e na izborima ne osigurava ni u ~emu. Bilo bi opet ubijawa Srba, paqewa ku}a i bilo bi opet 17. marta. Ovakvom argumentacijom Boris Tadi} je uporno {irio defetizam u srpskoj javnosti, inauguri{u}i stav da ~itav savremeni svet ima interes da Kosovo i Metohija postane nezavisno, iako je jasno da NATO, SAD i EU ne predstavqaju ceo svet. Ali, gospodar je gospodar. Me utim, vrhunac Tadi}evog beskrupuloznog licemerja i nebrige za na{e sunarodnike na Kosovu i Metohiji jeste slede}a izjava u istoj emisiji kojom on obja{wava svoj poziv za izlazak na izbore: Moj odgovor je vrlo jednostavan. Ja nikada ne}u pozvati nijednog gra anina na{e zemqe da u~estvuje u ne~emu {to ugroàva wegov ìvot i ja ovim pozivom uop{te nisam pozvao one koji time ugroàvaju svoj ìvot, da idu na glasawe. Ja sam pozvao one koji mogu sasvim sigurno da glasaju. Oni to treba da urade i za one koji to ne mogu da u~ine. Dakle, evo primera vrhunskog cinizma predsedni~kog kandidata Borisa Tadi}a on se oglu{uje o ~iwenicu da su Srbi na Kosovu i Metohiji ve} godinama zatvorenici u sopstvenoj zemqi, da su taoci {iptarskog nasiqa i da nemaju elementarne slobode, me u wima ni slobodu kretawa. Ali, on ih poziva da pro{etaju do bira~kih mesta, mo`da budu imali sre}e pa im glava ostane na ramenima. Bitno je da demokratskim pona{awem daju legitimitet {iptarskim teroristima da postanu legitimni predstavnici svog naroda! U tom duhu je i slede}a izjava, data u istoj emisiji, kojom Tadi} pokazuje da su {iptarske institucije za wega svet : Mi u~e{}em pokazujemo da nismo protiv sveta i da èlimo da vodimo odgovornu politiku i da po{tujemo me unarodne institucije. Pa onda: Ja, me utim, moram da kaèm da se Srbi za svoje interese mogu boriti samo kroz institucije, preko legalno izabranih predstavnika. (Dnevnik, 26. oktobar godine) Samo dva meseca kasnije Tadi} }e, u ciqu povratka poquqanog politi~kog rejtinga, demantovati samog sebe i priznati da ranije u~e{}e u kosovskim institucijama Srbima nije donelo ni{ta dobro. Potpuno se slaèm da trogodi{we u~e{}e u prethodnom sazivu privremene kosmetske skup{tine nije srpskoj zajednici donelo ni{ta zna~ajno. Naprotiv, nasiqe nad BROJ 3001, JANUAR VELIKA SRBIJA 11

14 wima je kulminiralo u martu ove godine i time se jo{ jednom potvrdilo koliko je lo{e vo ena misija UN na KiM. I kada sam pozivao Srbe da uzmu u~e{}a na izborima suo- ~avao sam se sa realno{}u, ne vode}i ra~una o tome da su istraìvawa javnog mwewa pokazivala da je takav poziv lo{ za moj politi~ki rejting. Nisam postao predsednik Republike da bih u~vr{}ivao sopstvenu popularnost, ve} da bih zemqu vodio ka boqem sutra, da bih u saradwi sa drugim institucijama re{avao probleme ove zemqe i usmeravao je wenoj evropskoj i stabilnoj budu}nosti. Na kraju celog tog procesa Tadi} je slede}om svojom izjavom na najboqi mogu}i na~in raskrinkao samog sebe i razloge zbog kojih je uporno pozivao Srbe sa Kosova i Metohije da u~estvuju na izborima. Danas niko ne moè da uputi poruku i da kaè da je Beograd odgovoran za neizlazak Srba na kosovske izbore jer sam ih ja kao predsednik Srbije pozvao da iza u na wih, izjavio je Tadi} i naglasio da }e o u~e{}u u kosovskim institucijama razgovarati naknadno sa predstavnicima kosovskih Srba. (Danas, oktobar godine) Boris Tadi} je ovom izjavom nedvosmisleno priznao da su instrukcije i naredbe Zapada jedino merilo kojim se rukovodi u vo ewu dràve. Zato }e takvu politiku gra ani Srbije kazniti na ovim januarskim predsedni~kim izborima i izabrati Tomislava Nikoli}a kao jedinog ~oveka koji danas u Srbiji moè, ho}e i sme da vodi dràvotvornu politiku o~uvawa i promocije srpskih nacionalnih i dràvnih interesa. Za Tadi}a su Srbi isprovocirali nasiqe na Kosovu i Metohiji i oterali ga u zagrqaj nezavisnosti Boris Tadi} neprestano dokazuje koliki je poslu{nik i poltron u slu`bi zapadnih interesa u Srbiji. On svakodnevno gra anima Srbije mantrira o neophodnosti ulaska u evropske i evtroatlantske strukture po svaku cenu, jer je to proces kome nema alternative. Otuda se za wega ne postavqa dilema da li je prioritet o~uvati celovitost dr- àve Srbije o~uvawem Kosova i Metohije u wenom sastavu, ili postati deo tih integracija. Ta dilema je za wega morbidna, kako re~e u emisiji Kaìprst, 9. maja godine. Danica Vu~eni}: Ali, kakav je Va{ utisak, da li }emo mi ikada biti pred tom dilemom Kosovo ili EU? Da li }emo morati da se opredequjemo? Boris Tadi}: Mislim da se takva stravi~na dilema, mislim pomalo i morbidna dilema, ne}e postavqati pred Srbiju. Ali, mi da bismo se izborili za tu poziciju, moramo neprekidno svakog dana da radimo da iz te opasnosti iza emo. A kako se on to bori za boqu poziciju Srbije? Tako {to promovi{e la`nu strategiju za borbu za o~uvawe srpskih nacionalnih interesa na Kosovu i Metohiji, amnestiraju- }i teroristi~ku aktivnost OVK, postavqaju}i zamenu teza da su Srbi isprovocirali nasiqe {iptarskih terorista. Tako je Tadi} u Wujorku, 14. februara godine, rekao: Srpska mawina je u te{koj situaciji, ìvi u enklavama. U pro{losti se mnogo toga lo{eg dogodilo, Albanci su imali mnogo `rtava, ali su Srbi danas u te{koj situaciji i pregovori su kqu~ni, ocenio je on, ~ime je implicirao krivicu srpskog naroda za sve {to se danas Srbima na Kosovu i Metohiji doga a! Za Borisa Tadi}a ni Rezolucija Saveta bezbednosti UN 1244 nema veliki zna~aj, i ne moè da otrgne Kosovo i Metohiju iz zagrqaja nezavisnosti! On je u septembru mesecu godine dao slede}u sramnu i pre svega neta~nu izjavu: Od samog po~etka pregovora na{ tim se trudi da povrati Kosovo iz zagrqaja nezavisnosti. Niko nam, od po~etka, nije garantovao suverenitet nad Kosovom, a mi smo se borili da nezavisnost spre~imo. Izjava ne samo da je neta~na, ve} je i izraz vrhunskog bezobrazluka Borisa Tadi}a koji negira herojsku borbu pripadnika vojske koji su svojim juna~kim otporom NATO ubicama uspeli da stvore preduslove za dono{ewe Rezolucije 1244 kojom se na kakav-takav na~in odbranio suverenitet Srbije i wena celovitost. Ali, pri~a o Tadi}evoj antidràvnoj politici vrhunac dobija susretom Borisa Tadi}a u svojstvu predsednika Srbije i Alfreda Mojsijua predsednika Albanije, koji je pred Tadi}em naglasio da je albanski stav jasan nezavisnost. Tako su Novosti, 17. oktobar godine, prenele ovakvu vest: Albanski novinari najvi{e su se interesovali kako predsednik Srbije Boris Tadi} i wegov kolega iz Albanije Alfred Mojsiju vide budu}i status Kosova i Metohije. Obojica su prvo navela da status KiM nije bio tema samita, a prvi ~ovek Srbije je naglasio da se wegov stav dijametralno razlikuje od albanskog. Kosmet mora da postane podru~je mira, a do re{ewa se mora do}i putem kompromisa. Mojsiju je ponovio da je albanski stav poznat odranije i da je to samo nezavisnost. Mi smo za brzo re{ewe, ali i za kompromise. Ipak, krajwe re{ewe je nezavisnost naveo je albanski predsednik koji je ju~e prvi put u toj ulozi posetio Srbiju. Nijedan ozbiqan predsednik ne bi sebi dozvolio da kompromituje svoju dràvu i wene interese tako {to sedi za istim stolom i boravi u istoj prostoriji sa predsednikom druge dràve koji direktno pred wim govori o cepawu srpske dràve i wegovoj podr{ci onima koji, da bi taj ciq ostvarili, ubijaju srpske civile. Ali nije se ni ~uditi ovakvom stavu Borisa Tadi}a, ako imamo u vidu i slede}u wegovu izjavu, kojom on ~ak izjedna~ava ugroènost prava Srba i Albanaca: Veoma vodimo ra~una ne samo o Srbima, nego i o Albancima i na taj na~in manifestujemo evropske vrednosti. (Dnevnik, 3. decembar 2006 godine). Toliko o Borisu Tadi}u i wegovoj dràvotvornoj politici o~uvawa celovitosti i suvereniteta Srbije. 12 VELIKA SRBIJA JANUAR BROJ 3001

15 Srbija bira izme u dva puta... Tadi}ev izbor je stabilan prozapadni, evropski put Srbije! O Tadi}u i wegovim prijateqima K ako Srbija da prihvati to na {to ih nagovara Boris Tadi} bezuslovne evroatlantske integracije kada ih tamo ~ekaju Solana, Ahtisari i svi drugi zapadni prijateqi Srbije? Gra ani imaju da se odlu~e izme u dva puta. Tadi}ev izbor je prozapadni, evropski put Srbije. E, pa lepo... O Tadi}u, tom prozapadnom, reformskom itd. politi~aru i wegovim prijateqima sa Zapada ( Samo sa jednim ~ovekom Srbija ima siguran i stabilan put: Boris Tadi}!) o tome }emo ovde koju re~ re}i... Naravno, samo uz jednu napomenu: da, vaqda, ne treba tro{iti re~i da je globalizacija kojoj je okrenut Boris Tadi} sistem vladawa SAD svetom. Uz znana ustavna ovla{}ewa, u spoqnoj politici i odbrani aktuelni predsednik Srbije Boris Tadi} je na insistirawe Zapada posledweg dana maja pro{le godine dobio jo{ jedno: da kontroli{e rad bezbednosnih slu`bi... Ja }u kontrolisati rad bezbednosnih slu`bi, nametati poseban ritam, traìti izve{taje o radu..., obja{wavao je Tadi}. U Savetu za nacionalnu bezbednost svako }e morati da vr{i svoj posao, a u suprotnom }e biti velikih politi~kih problema, {to ja kao predsednik Srbije ne}u dozvoliti, nagla{avao je on. I tako, {apu nad bezbedno{}u dr- ì Boris Tadi}, koji preko Dragana [utanovca i generala Zdravka Pono{a drì i Vojsku Srbije, a preko Vuka Jeremi}a Ministarstvo spoqnih poslova. Demokratskoj stranci je, dakle, pripalo da vodi spoqnu politiku i kr- ~i put NATO-u u Srbiji. U Centralnom domu Vojske Srbije letos je odràna sve~anost povodom otvarawa beogradske Kancelarije za saradwu u oblasti odbrane Sjediwenih Ameri~kih Dràva. Samo sa jednim ~ovekom Srbija ima siguran i stabilan put: Boris Tadi}! Solanin kaplar Evropska unija je ~ista marionetska tvorevina SAD-a General De Gol je (1954. godine) pitao kakav smisao ima NATO pakt, za{to je automatski ameri~ka komanda. NA- TO je nekada bio samo vojna organizacija, a sada je politi~ka. Sva kqu~na vojna lica su ameri~ki generali. A Evropska unija? Ona je ameri~ka ispostava u Evropi. U Briselu su ameri~ki izvr{ioci. U stvari, Unija nije ni{ta; to nije unija, nego fikcija, jer politi~ka unija ne postoji. Francuski parlament je u 80 odsto slu~ajeva glasao protiv odluka Brisela. Ovde se ne pri~a kako glasaju nacionalni parlamenti po evropskim dràvama. Bio je poku{aj da bude jedan ministar spoqnih poslova u EU, pa je to odbijeno... U EU je jako bitno da li ste mala ili velika zemqa. U EU dobro funkcioni{e saobra}aj i tome sli~no. Evropom, dakle, diriguju SAD. Na male zemqe vr{i se konstantan pritisak. Na mig iz Va{ingtona stavqa se u pogon diplomatska ma{inerija. Diplomate se maksimalno trude da dokaù da su SAD vrlo prijateqski nastrojene... Zlo nad narodima lako je po~initi, koliko dlanom o dlan udari{, ali istoriju ne zbuwuju ni ispadi ni prepadi... Da li su SAD i weni zapadni saveznici okupatori ili saveznici? Istorija radi na duge rokove, i neka se niko ne uzdaje suvi{e u kratkoro~ne trikove. Zlo nad narodima lako je po~initi, koliko dlanom o dlan udari{, ali istoriju ne zbuwuju ni ispadi ni prepadi. Tako je Isidora Sekuli} godine, kada su po na{oj zemqi gruvali gromovi brkatog prijateqa sa Istoka, iznela svoj sud o zemqama i narodima. Sad grme na{i zapadni prijateqi. Ankete pokazuju da ve}ina gra ana Srbije ose}a netrpeqivost prema Americi, ba{ jednako kao prema Josifu Visarionovi~u u re~eno vreme, ali je setimo se doskora{wi ameri~ki ambasador Majkl Polt ipak tvrdio: Diplomatskim poslom bavim se 30 godina i retko mi se de{avalo da u nekoj zemqi budem primqen sa toliko topline i prijateqstva kao u Srbiji. Konstruktivne vlasti Srbije Nesumwivo, uzdaju}i se u kratkoro~ne trikove, Majkl Polt je sa svoja dva pomo}nika, britanskim ambasadorom Vordsvortom i nema~kim Cobelom (u me uvremenu i on je zavr{io misiju u Srbiji), postigao kratkoro~ni uspeh. BROJ 3001, JANUAR VELIKA SRBIJA 13

16 Demokratske i reformske vlasti u Srbiji su konstruktivne. Dovoqno. Konstruktivnost, u naj{irem smislu, zna~i da Srbija ne bude u konfliktu sa me unarodnom zajednicom. U detaqima, zasad to zna~i uhapsiti Mladi}a, priznati nezavisno Kosovo i Metohiju. Ameri~ki ambasador Majkl Polt zahteva od Vlade Srbije i predsednika Republike Srbije: Ho}emo konkretne rezultate, to jest hap{ewe Ratka Mladi}a ; Srbija mora da prizna nezavisno Kosovo ukoliko èli da postane ~lanica Evropske unije, jer i hap{ewe Mladi}a i nezavisnost Kosova moglo bi doneti trajnu stabilnost u regionu. U me uvremenu, vidimo kako se ovi na{i i oni tap{u i uzajamno hvale. Nade`da Petrovi} je, kad je trebalo, obukla uniformu bolni~arke, Milan Raki} je oti{ao da slu`buje na Kosovu, a Isidora Sekuli} je odbila da sluì nema~kom okupatoru. Wihovi primeri gotovo ni{ta ne zna~e konstruktivnoj eliti koju predvode Tadi} i Ko{tunica. Strate{ke igre SAD u Evropi Konstruktivne vlasti u Srbiji moraju znati {ta se doga a, kome daju podr{ku i na ~ijoj su strani. Na delu su strate{ke igre u Evropi, odnosno preuzimawe dominacije nad Balkanom. Onaj ko kontroli{e Balkan, kontroli{e puteve nafte i gasa ne samo iz Arabije, Iraka i Kuvajta, ve} potencijalno i one iz Kaspijskog mora i Kazahstana. Name}e se i problem dominacije nad Isto~nom Evropom koja obiluje sirovinama i jeftinom radnom snagom, i predstavqa dobro trì{te koje }e uskoro primati svaku vrstu robe izvezene sa Zapada. Rusija se protivi strate{kim igrama Sjediwenih Ameri~kih Dràva u Evropi, ~iji je ciq da ni iz ~ega stvori konfrontacioni potencijal, a evropska politika se formira na podelama na svoje i tu e. Upravo tome vodi realizacija planova instalirawa elemenata ameri~ke protivraketne odbrane u ê{koj i Poqskoj; ti planovi mora}e se odraziti na odnose Moskve i Severnoatlantskog saveza. Nove rakete u Evropi, to je ve} vi eno, sa potpuno predvidivim posledicama modela sa po~etka osamdesetih godina', upozorio je {ef ruske diplomatije Sergej Lavrov, upitav{i u ~emu je su{tina saradwe NATO-a i Rusije ako se Alijansa pretvara u '{tit za jednostrane mere' koje nanose {tetu ruskoj bezbednosti iako nije organizacija za kolektivnu bezbednost. Alternativa jednostranim ameri~kim planovima, prema re~ima ruskog ministra, upravo je kolektivni pristup, uz mogu}e u~e{}e NATO-a i Rusije i u okviru projekta upotrebe nestrate{ke protivvazdu{ne odbrane u snagama za brza dejstva, koji su Moskva i Brisel razradili pre nekoliko godina. Mnogi svetski autoriteti su saglasni oko elementarnih geostrate{kih igara Zapada koje se nastavqaju nakon sloma Var{avskog bloka i raspada SSSR-a. Jednog }emo ovde citirati, a re~ je o Francuzu Vladimiru Volkofu: Od posebnog je zna~aja za izvesne sile, posebno SAD i Nema~ku, da okruè Rusiju, da je opkole uspostavqawem zelene (islamske) transverzale, da postepeno oslabe ugled Rusije i, koliko god je mogu}no, parali{u wenu aktivnost. NATO, pozvan da postane svetski policajac, ima potrebu da se uve`ba i isproba svoje oru`je i opremu (poèqno je da to bude na teritoriji unapred osu enoj na ka`wavawe, na kojoj }e op{ta pobeda unapred biti obezbe ena, a ka- `wavawe sluìti za primer svakome ko se ne pot~iwava)... Dunav je prirodni put koji povezuje istok i zapad Evrope... Sjediwene Ameri~ke Dràve èle da se Evropska zajednica u~vrsti, kako bi oslabile evropske nacije, ali da se u~vrsti na lo{ na~in i, po mogu}nosti, na ra~un Rusije. Imaju}i u vidu ovaj kontekst, konstruktivnost vlasti Srbije prema zahtevima Zapada nije samo na {tetu Srbije, nego i Rusije, od koje se o~ekuje da vetom spre~i odvajawe Kosova i Metohije od Srbije. Za Rusiju je neprihvatqiva rezolucija o Kosovu koju su u Savetu bezbednosti UN predloìle zapadne zemqe, jer to zna~i ukidawe postoje}e Rezolucije 1244 koja garantuje Srbiji dràvni integritet i suverenitet. U bilo kom konfliktu, ma gde da se desio, stabilno, dugoro~no re{ewe moè biti samo ono koje se bazira na saglasnosti dve strane. [ta je s principom o nepovredivosti dràvnih granica iz Zavr{nog akta iz Helsinkija koji se ne moè kr{iti osim po obostranoj saglasnosti zainteresovanih strana. Svako re{ewe koje se usvoji za Kosovo i Metohiju uz kr- {ewe normi me unarodnog prava, nezavisno od ne~ije èqe, neizbe`no bi postalo presedan... jer }e i drugi mali narodi koji ùde za nezavisno{}u pitati za{to se u jednom slu~aju moè kr{iti me unarodno pravo a u drugom ne mo- è, i za{to se u jednom slu~aju po{tuje princip samoopredeqewa a u drugom princip teritorijalne celovitosti. Umesto principijelnog stava, Va{ington drsko insistira da se Albancima pomogne u otimawu srpske teritorije. Neumorno ponavqawe: Kosovo i Metohija mora biti nezavisno Vilijam Montgomeri, biv{i ambasador SAD u Srbiji, tvrdio je da je sudbina Kosova zape~a}ena godine, jer su tada milioni kosovskih Albanaca bili prinu eni da napuste ku}e i beè iz svoje ku}e. To je tada uverilo zapadne lidere da Kosovo treba da postane nezavisno. Na ovaj na~in se opravdava intervencija me unarodne zajednice u kosovskom sukobu, kosovski Albanci se predstavqaju kao potpuno nevini u ovom moralisti~kom dobu koje voli `rtve. Albanci }e izgledati utoliko simpati~niji ukoliko se okrutni Milo{evi}ev reìm i Srbi predstave kao antipati~ni. Ambasadori Polt, Vordsfort i Cobel nastavili su, sasvim je o~igledno, tim avoqim tragom u postizawu generalnog ciqa: otimawa Kosova i Metohije i okupacije Srbije. Po{to su se i{kolovali za manipulacije, znaju da se 14 VELIKA SRBIJA JANUAR BROJ 3001

17 najve}i efekti postiù kad se koristi me{avina istine i laì. Evo primera. Govori ambasador Polt koji je u{ao u na- {u zemqu nasmejan. Razume se, javnost je bila radoznala: da li }e biti boqi ili gori od Montgomerija, a on je svoj zadatak formulisao na slede}i na~in: SAD èle da nastave da sara uju s vama i va{im vo stvom u ciqu ostvarewa demokratskih principa iz oktobra godine. Nikad ranije nisam bio u Srbiji i nisam ovde do{ao sa neprijatnim ose}ajem, ali sam o~ekivao da qudi, kao pojedinci, u direktnom kontaktu sa ameri~kim ambasadorom, prihvate istinu sa malo vi{e razumevawa. Na to nisam nai{ao. Ali kako sam boqe upoznavao qude, shvatio sam da su wihove èqe iskrene i da je ta op{ta kritika Amerike, kao dràve i dru{tva, tako e iskrena. Ne kaèm da se sa wom slaèm, ali sam u stawu da shvatim odakle poti~e. Nisam slep za stvarnost. Kada krenem niz ulicu u kojoj je na- {a ambasada, vidim zgrade koje su bombardovane, koje stoje kao ru{evine. Nije ovo apologija akcije NATO, bila je to ispravna akcija i bila je dobro obavqena. To, me utim, ne zna~i da ja ignori{em ~iwenicu da je ona prouzrokovala patwu qudi u Srbiji. Ali NATO je u~inio pravu stvar, SAD su u~inile pravu stvar. I {to je jo{ va`nije, narod Srbije i Crne Gore je u~inio pravu stvar, jer ste vi sami odlu~ili da je vreme da Milo{evi} ode. Dakle, vi ste doneli svoju odluku i ona nije imala ni{ta sa na{om odlukom. Zatim je Tadi}ev zapadni prijateq saop{tio jo{ jednu pravu stvar, nagla{avaju}i da je prva u nizu koje }e slediti: Nakon pune dve decenije, za oficire iz Srbije ponovo }e biti otvorena vrata ~uvenog 'Vest Pointa', najpresti- `nije vojne akademije na svetu. Majkl Polt je ambasador SAD u Srbiji od maja godine. Ro en je u Austriji, a u Americi je odrastao, u Tenesiju. Wegova supruga Hali je specijalista za menayment u informacijama u Stejt departmentu. Imaju dvoje dece, Nikolasa i Lindzi. Pre Beograda, Majkl Polt je obavqao diplomatske du- `nosti u ambasadama u Berlinu i Bernu. Bio je na vi{im funkcijama u Stejt departmentu, a dobitnik je predsedni~ke nagrade za zasluge u slu`bi i brojnih drugih zahvalnica i odlikovawa za istaknuto politi~ko rukovo ewe, kao i nagrade Tomas Yeferson koju dodequje Udruèwe ameri~kih gra ana u inostranstvu. Ambasador SAD Majkl Polt govori ono {to Pri{tina èli da ~uje. Izraàva uverewe kako daqe pregovore o statusu Kosova ne treba o~ekivati, jer je proces odre ivawa kona~nog statusa zapo~eo i ide u pravcu nadgledane nezavisnosti, te ne}e biti odlagan. Uveren je da }e Srbija u jednom trenutku morati da prizna nezavisno Kosovo ukoliko èli da postane ~lanica Evropske unije. Nastupaju}i zajedno sa britanskim ambasadorom Vordsvortom na RTS-u, wih dvojica su bili krajwe jasni rekav{i da se zalaù za nezavisnost pokrajine zbog svega onog {to se tamo de{avalo 1999, a i zato {to ve}ina gra ana Kosova èli nezavisnost. Na direktno pitawe da li bi prihvatio sli~no re- {ewe da je wegova zemqa u pitawu, Polt je izbegao odgovor, rekav{i da SAD nisu u konfliktu sa me unarodnom zajednicom. Iguman manastira Bawska, sekretar Ra{ko-prizrenske eparhije, otac Simeon je rekao: Wima nikad nije verovati. Da su Amerikanci druk~ije razmi{qali i radili, ne bismo imali dve stotine hiqada prognanih Srba, niti bi bile razru{ene na{e ku}e i svetiwe. Kondoliza Rajs je, tako e, rekla i da Kosovo i Metohija vi{e nikada ne}e biti u sastavu Srbije, tako da i na tome temeqim svoju sumwu. Samo nam Bog moè pomo}i. Prizna}e nezavisnost Kosova i Metohije Zapadni prijateqi Srbije, Tadi}evi prijateqi na ~elu sa SAD, kao {to smo do sada videli, razvaquju pregovara~ki proces o budu}em statusu Kosova i Metohije... Uo~i sastanka trojke sa predstavnicima Srbije i Kosova 18. i 19. septembra i direktnih pregovora rukovodstva Srbije sa delegacijom kosovskih Albanaca u Wujorku 28. septembra, a posle dogovora u Be~u da se dve strane uzdrè od provokativnih izjava koje bi mogle da ometu pregovara~ki proces, plasirana je izjava Kurta Vokera, predstavnika Stejt departmenta, da su SAD spremne da priznaju nezavisnost Kosova ako Savet bezbednosti Ujediwenih nacija ne postigne konsenzus o wegovom statusu. Brzo se za wim izrekao posrednik Evropske unije Volfgang I{inger da postizawe konsenzusa izme u srpske i albanske strane nije verovatno.... A to je zna~ilo ohrabrewe Albancima da se pripreme za jednostrano progla{ewe nezavisnosti. êka se rasplet... A dotle: dolaze vesti, pa i ova: I{ingerov biv{i pretpostavqeni, nekada{wi nema~ki kancelar Gerhard [reder upozorio je vaqda Amerikance i Evropqane da sa re{ewem pitawa o statusu Kosova ne bi smeli da ùre... Koja je kona~na re~ Va{ingtona? Oni koji se iz nekih razloga ùre, Sjediwene Dràve i Evropska unija, u Savetu bezbednosti UN predstavili su novu verziju rezolucije kojom se razmatrawe plana za nezavisnost Kosova odlaè na ~etiri meseca. A Marti Ahtisari, izaslanik generalnog sekretara Ujediwenih nacija za Kosovo i Metohiju, izjavio je da veruje da }e Rusija upotrebiti svoje pravo na veto u Savetu bezbednosti UN kako bi blokirala dono{ewe rezolucije koja se zasniva na wegovom planu nadgledane nezavisnosti Pokrajine. To bi moglo zna~iti ocenio je Ahtisari da }e re{ewe za Kosovo biti postignuto izvan UN, uz podr{ku SAD i Evropske unije. Ovo je, zar ne, bio poziv na ru{ewe sistema Ujediwenih nacija. On je, tako e, ocenio da }e, mimo odluke Ujediwenih nacija, Kosovu nezavisnost, najverovatnije priznati SAD i... pojedine dràve Evropske unije. Kosovo }e biti nezavisno podvukao je Tadi}ev zapadni prijateq, Ahtisari, i dodao: Ako Kosovo ne dobije nezavisnost preko Ujediwenih nacija, treba da po~ne da sprovodi plan koji sam predstavio. Na istom zadatku: Solana, Ta~i i Tadi} BROJ 3001, JANUAR VELIKA SRBIJA 15

18 Karlita i Solana i wihove NATO bebe Ko proteìra Martija Ahtisarija, ko stoji iza wega? Ko mu je dao ovu dana{wu, mo}nu poziciju? Ko? Naravno, Sjediwene Dràve... koje se protive da re{ewe kosovskog problema mora biti zasnovano samo na me unarodnom pravu. To podrazumeva neophodnost odluke Saveta bezbednosti, a i to da se takva odluka moè doneti iskqu~ivo onda kada se dve strane dogovore me u sobom. Sve vode}e evropske dràve, a naro~ito Francuska i Velika Britanija, pa i Nema~ka, u su{tini se u stavu ne razlikuju od Va{ingtona. Izuzetak su samo nekoliko malih zemaqa i donekle [panijae, koje apeluju da se re{ewe mora verifikovati u Savetu bezbednosti Ujediwenih nacija. Kako se moglo i o~ekivati, ma{ina za pritiske je proradila... Meta je ko bi drugi nego: Srbija! Neposredno pred prve direktne pregovore, u Ujediwenim nacijama, o budu}em statusu Kosova i Metohije izme u delegacije Dr- àvnog tima Srbije i delegacije kosovskih Albanaca, najve}a svetska agencija, Rojters, dobila je, u Wujorku, izjavu ameri~kog dràvnog sekretara Kondolize Rajs. [efica Stejt departmenta je, govore}i o budu}em statusu Kosova i Metohije, i pregovorima koji, su{tinski, tek treba da krenu, rekla: Kosovo }e biti nezavisno. Mi smo tome privr- èni. Rajsova je kao jedini argument stava Sjediwenih Dràva istakla: To je jedino re{ewe koje }e potencijalno stabilizovati Balkan, a ne destabilizovati ga. I, naravno dodala je Rajsova Evropa bi trebalo da se pridruì administraciji u Va{ingtonu u podr{ci davawa dràvnosti Kosovu. Ukqu~ili su se vode}i listovi na Zapadu, radio i TV stanice, kako bi ISTAKLE neminovnost davawa nezavisnosti Kosovu. Po~ev od uticajnog Wujork tajms-a pa nadaqe... Wujork tajms danas pi{e da }e Sjediwene Ameri~ke Dràve i ve}ina u Evropskoj uniji priznati Kosovo ako ova balkanska provincija proglasi nezavisnost od Srbije po~etkom decembra, po isteku pregovora, saop{tili su zvani~nici SAD i Evropske unije. Navodi iste argumente kao i Kondoliza Rajs, naravno sve u ciqu stabilizacije Balkana... Ameri~ki ambasador pri UN Zalmaj Halilzad je i sam potvrdio da je bilo nekih izmena, ali da je su{tina ove rezolucije da }e Kosovo u}i u novu fazu na putu ka nezavisnosti, objavqeno je na sajtu UN. Ameri~ko-evropski predlog rezolucije o Kosovu i Metohiji koji je podnet Savetu bezbednosti, a koji odraàva plan Martija Ahtisarija i omogu}ava nadgledanu nezavisnost Kosova, uz obrazloèwe da je od su{tinske va`nosti kako za stabilnost regiona tako i za evroatlantske integracije Srbije i Kosova, nije postigao nikakav efekat jer ga je Rusija, kako se i o~ekivalo, odlu~no odbacila. Ruski ambasador Vitalij ûrkin nagovestio je da bi Rusija u slu- ~aju da SAD budu insistirale na glasawu, mogla da iskoristi pravo veta, jer se u nacrtu rezolucije eksplicitno navodi da je zbog istorije Kosovo specijalan slu~aj i da Savet bezbednosti ne}e mo}i da ga tretira kao presedan. U su{tini, ostala je generalna namera zapadnih zemaqa da prilikom glasawa u Savetu bezbednosti Rusija, ukoliko se ne saglasi sa Ahtisarijevim planom, na kojem je zasnovan predlog rezolucije, ostane usamqena. Ambasador Velike Britanije u OUN Kerin Pirs izjavila je da }e u slu~aju primene veta Moskva iskomplikovati svoj odnos prema Evropskoj uniji i naru{iti ugled Saveta bezbednosti. 16 VELIKA SRBIJA JANUAR BROJ 3001

19 U slu~aju davawa nezavisnosti Kosovu, na toj teritoriji mogla bi da nastane nova radikalna islamska dràva, upozorio je biv{i ruski premijer Jevgenij Primakov. Ta dràva bi uzdrmala Evropu. A mi? ûli smo i Borisa Tadi}a koji kaè da Srbija ne- }e nikad prihvatiti nezavisnost Kosova, ali u popu{tawu se stiglo dotle da su Albancima ve} prepustili celih 95 odsto vlasti... NATO dràva U odnosima sa na{om vladom, kako nalaè diplomatska profesija, i novi ameri~ki ambasador u Srbiji, Kameron Manter, rukovodi}e se interesima svoje zemqe, a ho}e li imati uspeha zavisi od vi~nosti u postizawu tog ciqa. Manter je 16. avgusta izrazio zadovoqstvo sada{wim postavqewem i odlu~nost da radi na ja~awu odnosa SAD i Srbije. Na{ zadatak je da radimo tako da Srbija postane prosperitetna, bezbedna, demokratska zemqa u potpunosti integrisana u evroatlantske institucije. Posve}eni smo ciqu da pomognemo Srbiji da postane deo celovite, slobodne i mirne Evrope, rekao je, kako je navedeno u saop{tewu, ambasador Manter. A {ta govori Yory Bu{? Po~etkom juna, u hotelu Kempinski u Hajligendamu, gde se odràvao samit G-8, sastali su se o~i u o~i predsednici Rusije i SAD Vladimira Putin i Yory Bu{. Glavna tema planovi Sjediwenih Dràva da razmeste elemente svog sistema protivraketne odbrane u Poqskoj i ê{koj, ~emu se Rusija o{tro protivi. Nije bilo pomaka ni po pitawu Kosova. U stavovima Rusije i SAD oko Kosova nema jedinstva, saop{teno je i nakon kasnijeg susreta Bu{ Putin na privatnom imawu Bu{ovih u dràvi Mejn. Cirkulisale su razne ideje, da bi se sve zavr{ilo dogovorom da je Kosovo tema za Kondolizu Rajs i Sergeja Lavrova. Kako ve} znamo, Rajsova je ostala tvrda sve do danas. Zakucala je stvar izjavom datom 21. decembra: SAD }e priznati nezavisnost Kosova. Me utim, Tadi} se pravi da to ne ~uje pa i daqe govori o evro-atlantskim integracijama. Samo sa jednim ~ovekom Srbija ima siguran i stabilan put: Boris Tadi}! Tadi}ev susret sa êkuom Amerikanci otimaju Kosovo za sebe; Albanci prihvataju okupaciju. Ve}ina evropskih dràva nema snage da se suprotstavi ameri~kim stremqewima. Na putu nasiqa nema zastoja, a Albanci uveravaju Evropu i svet da su najodaniji saveznici Amerike. Albanci su bili i najverniji saveznici Josifa Visarionovi~a Staqina. Kad je bilo potrebno, bili su jedini saveznici Mao Ce Tunga u Evropi. U drugom svetskom ratu bili su uz Musolinija i Hitlera, fa{isti~ku Italiju i nacisti~ku Nema~ku. U tursko doba Albanci su Turcima bili uz skute... Bili su im verne sluge. Albanija je uverena da je od svih zemaqa u Evropi najodanija Americi, a verovano i na celom svetu, izjavio je gradona~elnik Tirane Edi Rama. Nigde nema takvog respekta i dobrodo{lice predsedniku Sjediwenih Dràva. Ni u Mi~igenu ne moè biti boqe do~ekan. Hiqade mladih Albanaca dobilo je imena Bila ili Hilari Klinton u znak zahvalnosti Klintonovoj administraciji {to se stavila na albansku stranu tokom rata na Kosovu. U jednom ameri~kom listu pojavio se duhoviti komentar: Sva{ta smo ~uli, samo ne da ima nekoga u svetu ko bi poèleo da svom detetu da ime Bil ili Hilari. Nakon Bu- {ove ju~era{we posete Tirani, u mno{tvu eufori~nih informacija na{la se i ova: da se o~ekuje da }e mnogo novoro- enih beba dobiti ime Yory. Odu{evqewe {to im je u poseti Yory Bu{ Albanci su krunisali anketama da bi za tu zemqu bilo najboqe da postane 52. ameri~ka dràva. A albanski Parlament pro- {log meseca jednoglasno je usvojio odluku kojom se ameri~kim trupama dozvoqava svaka vrsta operacija, ukqu~uju}i upotrebu sile radi obezbe ewa predsednika SAD. U proameri~koj euforiji izdvojio se naslov sa prve strane jednog lista: Molimo vas, okupirajte nas! Konzervativni nema~ki list Frankfurter Algemeine Zeitung, analiziraju}i korene omiqenosti Amerikanaca, ukazuje: Pod vo stvom Bu{ovog prethodnika Bila Klintona srpska dràva je u leto godine, napadima NATO-a, proterana sa Kosova i od tada je ta pokrajina na putu ka nezavisnosti. List je ocenio da Albanci sa zahvalno{}u priznaju da je Va{ington pre osam godina u~inio odlu~uju}e priprema za nastanak nove dràve i da sada nastupa kao vode}i zagovornik kona~ne nezavisnosti Kosova. Nagla{avaju}i da su hiqade qudi sa Kosova do{le u Tiranu zbog ameri~kog predsednika, list pi{e da je Bu{ tamo rekao ono {to su oni hteli da ~uju, iako nije èleo da se obaveè na ultimatum Savetu bezbednosti UN, ili da odredi dan za dràvno priznawe Kosova. A pre godinu dana predsednik Srbije Boris Tadi} i kosovski premijer Agim êku sreli su se jedne subote slu~ajno u VIP salonu na aerodromu Petrovac u Skopqu. Avioni kojima su putovali Tadi} i êku bili su prinu eni da zbog guste magle u Beogradu i Pri{tini slete na skopski aerodrom. Na aerodromu je bio i {ef UNMIK-a Joahim Riker. Razgovor Tadi} - êku trajao je pet minuta, nakon ~ega je Tadi} krenuo automobilom za Beograd, a êku za Pri{tinu. Predsednik Srbije vra}ao se iz posete Briselu, gde je potpisao Okvirni sporazum o pristupawu Srbije NATO programu Partnerstvo za mir. Agim êku se vra}ao iz Budimpe{te. Znaju}i jednog i drugog, a posebno tzv. me unarodnu zajednicu, niko ne veruju da je to bio neplaniran susret. Osvedo~enog ratnog zlo~inca êkua Tadi} je nazvao vojnikom. Kasnije su se wih dvojica videli jo{ nekoliko puta na pregovorima pod patronatom Martija Ahtisarija, i uz prisustvo teroriste a danas i premijera Kosova Ha{ima Ta~ija. Tadi}evi prijateqi, sa kojima se qubi, tap{e i grli su i drugi osvedo~eni srpski prijateqi Havijer Solana, Karla del Ponte, Oli Ren, Jap de Hop Shefer, Nikola Sarkozi, Bernar Ku{ner, Toni Bler, Stjepan Mesi} i Milo \ukanovi}. Takvih, naàlost, ima jo{ mnogo. Pitawe je, dakle, moè li to Srbija da podnese? Ako su bira~i jednom pogre{ili, ne}e, vaqda, ponovo? Niko ne moè biti talac ne~ije politike i u nedogled ostavqati nere{ena pitawa, stavqaju}i na kocku stabilnost ~itavog regiona, re~e Havijer Solana, Tadi}ev prijateq... Onaj koji je kao generalni sekretar NATO-a godine naredio bombardovawe. Jesenas su nam natovci osve- ìli traumu: dostavili su lokacije gde su sve po Srbiji bacali kasetne bombe sa osiroma{enim uranijumom. Hvala im. Hvala i Tadi}u koji je pomogao da do toga do e. Hvala. A o sudbini Srba na Kosmetu ne treba previ{e da se sekiramo. NATO i Tadi}, i [utanovac i Pono{ obe}avaju da su u stawu da ih za{tite od svake opasnosti. Sli~no obe- }awe NATO i onda{wa srpska vlada dado{e i pred 17. mart Zar ne? Nata{a Kandi}, kad je boravila u Va{ingtonu, rekla je: Boris Tadi} je zasluìo da mu date podr{ku! R. V. S. BROJ 3001, JANUAR VELIKA SRBIJA 17

20 Boris Ta~i} Susretima i rukovawem sa teroristi~kim vo ama koji su ubijali srpske civile na Kosovu i Metohiji, Boris Tadi} je ponizio ceo srpski narod. Boris Tadi} je time pokazao da je pravi primer udvorice koji li~no ponièwe smatra vrlinom, a kada je na vlasti dràvni~kom mudro{}u B oris Tadi} se u nekoliko navrata zaista nedopustivo narugao srpskim `rtvama i dostojanstvu Srbije kao dràve. Pored izviwewa upu}enih gotovo svima koji su u proteklih pola veka ubijali Srbe i nastojali da ih na svaki na~in obesprave, vrhunac su wegovi, {to oficijelni {to slu~ajni, susreti sa zlo~ina~kim {iptarskim dvojcem, ina~e najve}im krvnicima srpskog naroda u posledwih pedesetak godina Agimom êkuom i Ha{imom Ta~ijem. Obojica su bili teroristi~ki komandanti, i po brutalnosti ubijawa civilnog stanovni{tva mogu se porediti sa ~e- ~enskim teroristom Basajevim i muslimanskim komandantom Naserom Ori}em. Ali, za Borisa Tadi}a, Ha{im Ta~i i Agim êku su legitimni predstavnici albanskog naroda, a Tadi} svoj predsedni~ki legitimitet, koji su mu posledwi put dali gra ani Srbije, srozava na nivo direktnih susreta sa glavose~ama i krvnicima srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. Evo kako su agencije prenele neformalni direktni susret Borisa Tadi}a i Ha{ima Ta~ija u Atini 31. januara godine Predsednik Srbije Boris Tadi} izjavio je danas u Atini da su se on i predsednik Demokratske partije Kosova (DPK) Ha{im Ta~i sino} sloìli da {to pre po~nu direktni pregovori Beograda i Pri{tine o budu}nosti Kosova. Tadi} je dopisnicima beogradskih medija rekao da je sa Ta~ijem imao kratak susret tokom prijema koji je predsednik Gr~ke Karolos Papuqas sino} priredio za u~esnike zasedawa Saveta Socijalisti~ke internacionale (SI). Ta~i je zasedawu koje se danas zavr{ava prisustvovao kao gost, a Tadi} kao predsednik Demokratske stranke koja je konsultativna ~lanica SI. Tadi} je izjavio da kratak susret (sa Ta~ijem) nije bio nikakav sastanak, nego vidqiv susret pred vi{e od 200 gostiju na prijemu. Naàlost, nije bilo sastanka, ve} je razmeweno nekoliko re~enica u prisustvu nekoliko desetina qudi u jednom krugu, rekao je Tadi}. Govore}i o sadrìni razgovora, Tadi} je rekao da je va- `na novost i dobra okolnost sa kojom se u razgovoru sa Ta- ~ijem... sloìo, to {to je Ta~i u izlagawu (tokom zasedawa SI) rekao da je potrebno {to pre po~eti direktne razgovore (Beograda i Pri{tine o budu}nosti Kosova) i da moramo {to pre ne{to da uradimo za... ìvot svih mawina, a pre svega Srba na Kosovu i Metohiji. Ukazuju}i da u nekim srpskim selima na Kosovu nema struje i vode, Tadi} je rekao da su to stvari koje bih ja èleo da re{avam nezavisno od toka pregovora, jer ìvot ide iz dana u dan... i to mora da se re{ava iz dana u dan. Ja bih voleo kada bih imao nekoga kome bih se mogao obratiti u kosovskim institucijama, ko bi mogao da re{i taj problem, rekao je predsednik Srbije. Kako je rekao, Ta~iju je preneo da mu je veoma ào {to albanska strana nije prihvatila da on do e na sahranu predsednika Kosova Ibrahima Rugove, po{to smatram da mi moramo da pokaèmo po{tovawe prema onima koji druga~ije misle od nas, da time pokaèmo i snagu na{e politike i evropski karakter na{e politike. Tadi} je jo{ naveo da nije bilo posrednika za susret sa Ta~ijem. Niti ima potrebe za posrednicima, evo ja svoja vrata drìm otvorena za sve legitimne albanske predstavnike od sada pa nadaqe i nemam potrebe ni za kakvim posrednicima u tim razgovorima i pregovorima, dodao je on. (Beta) U tom smislu je i slede}a Tadi}eva izjava: Predsednik Srbije je tako e rekao da nikada nije be- ào od susreta sa albanskim politi~arima. Kad god sam bio u prilici, u Atini, u Sofiji, ja sam vi ao legitimne predstavnike albanskog naroda, to se doga alo proteklih meseci, dodao je on. (9. juli godine, Beta) Naravno, ovo je izazvalo buru negodovawa javnosti u Srbiji, koja, i pored vi{egodi{wih poku{aja da joj se u potpunosti amputira nacionalno dostojanstvo i ponos, ipak ne moè da pre e preko rukovawa sopstvenog predsednika dràve sa teroristi~kim {iptarskim vo om koji je osvedo~eni ubica srpskih civila na Kosovu i Metohiji, i wihovog kurtoaznog }askawa na koktelu. Zato ga je ~ak i Oqa Be}kovi} sa B 92 prore{etala pitawima o tom susretu, u emisiji Utisak nedeqe od 19. februara godine: Oqa Be}kovi}: Je li prvi pruìo ruku? Boris Tadi}: Ma, on je pri{ao meni dok smo imali jedan koktel na kom je bilo 200 qudi i 200 novinara kod predsednika Gr~ke Papuqasa. I onda je Ta~i pri{ao s predsednikom Socijalisti~ke partije Albanije i otvorio dijalog i rekao {ta moè da uradi. Za mene je to va`na poruka, ja sam rekao na to Moète mnogo da uradite... Oqa Be}kovi}: Pri{ao na koktelu i pitao {ta moè da uradi? Boris Tadi}: Tako je vrlo sam voqan da pomognem da ne{to uradim. Pazite, iza takve re~enice stoji interes, postoji interes da Ta~i legitimizuje pregovara~ku poziciju... Oqa Be}kovi}: Na kom jeziku pri~ate vas dvojica? Boris Tadi}: Ja govorim engleski s Ta~ijem, Ha{im Ta- ~i govori engleski jezik sa mnom, ja sam ga pitao Da li govorite srpski jezik, kaè Razumem, ne govorim. Eto, bilo mi je zanimqivo i to, onda smo se svi malo nasmejali onako u balkanskom dru{tvu. Ali u svakom slu~aju, on obja{wava da dugo nije govorio srpski jezik i da je zato zaboravio. On kaè Spreman sam da pomognem, ja kaèm Ja to po{tujem. Ja naravno znam da }e u Srbiji postojati mnogo qudi koji }e re}i Aha, razgovarao je s Ta~ijem, bi}e nekih koji }e da kaù Izdajnik. Jedan medij je napravio montiranu fotografiju u kojoj smo Ta~i i ja, rukujemo se i smejemo se, a u stvari je bio jedan biv{i dràvnik koji je do{ao u moju kancelariju i sve se de{ava u Predsedni{tvu Srbije i stvar je montirana. Ipak, gra ani na Kosovu i Metohiji 18 VELIKA SRBIJA JANUAR BROJ 3001

21 kaù Otkud ta srda~nost. Nema srda~nosti, mi radimo svoj posao, on brani interese svog naroda, ja branim interese svog naroda i to je jedna borba. Oqa Be}kovi}: Ali, da se ne bavimo sad tim koji pi{u te naslove Boris Ta~i} i ta vrsta estetike, ali kad se vama, recimo, obrate porodice ubijenih i nestalih, pa vam oni kaù Gospodine Tadi}u, kako moète da pruàte ruku toj krvavoj ruci, {ta je onda va{ odgovor wima? Boris Tadi}: Ba{ zbog toga da bih mogao preko nekog ko ima uticaj u albanskom dru{tvu i albanskim institucijama, privremenim, ili kosovskim privremenim institucijama, da obezbedim da se makar jedan taj koji je nestao, da se defini{e wegova sudbina i da se ta neizvesnost u kojoj porodice tih qudi ìve razveje. Ja, dakle, nisam tu da biram svoje sagovornike sa albanske strane, Albanci su ti koji odre uju ko }e biti moj sagovornik. Ako bih ja birao ~itavog ìvota svoje sagovornike, onda bih ja izabrao svoje prijateqe, a ja kao predsednik Srbije moram da prihvatim sagovornike koje mi {aqe druga strana, i to gra ani Srbije moraju da znaju. Ne moè... mo`da ni Ha{im Ta~i mene ne bi izabrao za sagovornika, ali mene su gra ani Srbije izabrali na izborima da ih predstavqam u me- unarodnim institucijama i on to mora da uradi To je borba u kojoj mi imamo legitimitet, on ima legitimitet, svako se bori za svoju stvar. Nama je teè nego wima, hajde da budemo otvoreni, zato {to jedan ve}i deo sveta smatra da im se ipak mora iza}i u susret, ali mi }emo da se borimo do posledweg trenutka. Samo ne}emo da se borimo oru`jem. Postavqa se pitawe otkuda pravo Borisu Tadi}u da tako nedvosmisleno priznaje voqu albanske ve}ine na Kosovu i Metohiji da ih predstavqaju nesumwivi zlo~inci i ubice, a istovremeno nepopustqivo izjavquje da se Mladi} mora na}i u Hagu. O~igledno su za Tadi}a ubice srpskih civila legitimni predstavnici i heroji sopstvenog naroda, u ovom slu~aju albanskog, a srpski generali, kao na primer Ratko Mladi}, koji su branili srpsku neja~ u Republici Srpskoj i na Kosovu i Metohiji su zlikovci koje on jedva ~eka da ekspeduje u Hag i re{i se problema saradwe sa Ha{kim tribunalom koji mu, verovatno po wegovim procenama, umawuje politi~ki rejting i popularnost u narodu. Jedini komentar koji je Tadi} uop{te dao nakon izbora Agima êkua za premijera Kosova je ocena da je neumesno da lica koja su osumwi~ena za ratne zlo~ine preuzimaju politi~ke funkcije, i to ne samo na Kosovu, nego u bilo kojoj biv{oj jugoslovenskoj republici. To je signal za odre ene politi~ke ciqeve i vrednosti, koji, strepim, nisu dobri za pregovara~ki proces. Me utim, ~iwenica je da kosovska skup{tina odre uje premijera i pregovara~ku delegaciju, a ne Beograd. Ja priznajem prava Albanaca i pregovara}u o statusu, i ~initi sve da se na Kosovu mogu odràti Srbi, poru- ~io je Tadi}. On je dodao da }e insistirati na tome da novi kosovski premijer re{ava probleme svih etni~kih grupa. Na pitawe da li moè da zamisli da se jednog dana na e za istim pregovara~kim stolom sa êkuom, rekao je da ne moè izabrati koga }e Albanci poslati na pregovore. Drugi odlu- ~uju o osobama sa kojima ja kao politi~ar moram da re{avam probleme. (11. mart godine, Beta) Slu~ajni partneri Boris Tadi} i Agim êku Jedan od najodvratnijih Tadi}evih poteza svakako je bio navodno slu~ajni susret sa Agimom êkuom decembra godine u VIP salonu skopskog aerodroma, kada se Tadi} vra}ao iz instruktivne posete Briselu, gde je usput potpisao i Okvirni sporazum o pristupawu Srbije NATO programu Partnerstvo za mir, a privremeni premijer Kosova Agim êku se vra}ao iz posete Budimpe{ti. Ba{ simboli~no Boris Tadi} je, potpisav{i BROJ 3001, JANUAR VELIKA SRBIJA 19

22 sporazum o pristupawu jednom NATO programu, odmah pojurio da se susretne sa predstavnikom onih separatisti~kih i teroristi~kih {iptarskih snaga kojima je ba{ NA- TO najbliì partner i pomaga~ u projektu otimawa Kosova i Metohije od Srbije i stvarawa nove teroristi~ke dr- àve na tlu Evrope. Jer, ne treba zaboraviti da je prvi put kompletna struktura Alijanse bila u savezu sa jednom teroristi~kom organizacijom i zajedno sa wom ratovala po istom operativnom planu i u ime istih ciqeva. Pregovori u Rambujeu su vo eni izme u predstavnika jugoslovenske dràve i zajedni~kog tima predstavnika NA- TO-a i {iptarske teroristi~ke organizacije; natovski oficiri su obu~avali {iptarske vojne teroristi~ke formacije; NATO im je pruào obave{tajnu, propagandnu i logisti~ku podr{ku; zajedno su dva puta neuspe{no poku{ali izvo ewe kopnene operacije sa prostora Albanije, i kao kruna savezni{tva objavqena je fotografija pri{tinskog susreta Solane, Klarka i Yeksona sa teroristi~kim vo ama Ta~ijem i êkuom. Dakle, Boris Tadi}, kao najvatreniji i najuporniji zagovornik Srbije u NATO-u, logi~no ima i korektne odnose sa NATO teroristi~kim partnerima. Politi~ki savetnik kosovskog premijera Arben êrenzi, koji je prisustvovao susretu, rekao je agenciji Beta da su se Tadi} i êku slu~ajno sreli u VIP salonu aerodroma i da su razmenili nekoliko kurtoaznih re~i. Predsednik Srbije vra}ao se iz posete Briselu, gde je ju~e potpisao Okvirni sporazum o pristupawu Srbije NATO programu Partnerstvo za mir. Agim êku se vra}ao iz Budimpe- {te. ( Dnevnik, 16. decembar godine) Posebno je jadan poku{aj opravdawa ovog susreta od strane Borisa Tadi}a kojim on optuùje la`ne patriote i du{ebri`nike u Srbiji da ne èle da pregovaraju sa êkuom jer je optuèn za ratne zlo~ine. A u koliko navrata je Tadi} samo znao da se distancira od svih generala i visokih oficira nekada{we JNA jer ih je prqavi Ha{ki tribunal stavio na svoje falsifikovane optu`nice? Tada su mu, navodno po~iweni a nikada dokazani zlo~ini gra ana Srbije, stvarali moralnu zapreku da o wima uop{te misli kao o mogu}e nevinim qudima. Op{te je poznato kakva je uloga Agima êkua u stravi~nim zlo~inima po~iwenim u Meda~kom yepu. Ali, ni to nije dovoqno lo{e da Tadi} ne bi razgovarao i pregovarao sa wim, jer im je nalogodavac isti NATO. Uostalom, onda bi i Noama ômskog, nesporno najve}eg svetskog intelektualca antiglobalisti~ke orijentacije, trebalo nazvati la`nim patriotom i du{ebri`nikom, jer je i on êkua jasno nazvao zlo~incem. [to se ti~e slu~ajnog susreta sa predsednikom Privremene vlade Kosova Agimom êkuom u Makedoniji, Tadi} je prokomentarisao da to nije wihov prvi susret i da ne razume la`ne patriote i du{ebri`nike koji ne èle da pregovaraju sa wim zbog toga {to je optuèn za ratne zlo- ~ine. ( Politika, 17. decembar godine) Tadi} o~igledno ne shvata da mi du{ebri`nici koji ga pozivamo da ne pregovara sa ubicama srpskih civila, brinemo i za spas wegove du{e. Ali, Borisu Tadi}u ni sve ovo nije bilo dovoqno. Ne znaju}i kako da objasni ono {to je zaista te{ko objasniti, Tadi} je pribegao najglupqem mogu}em opravdawu. Naime, on navodno nije smeo da ispadne kukavica i da beì od êkua po aerodromu, jer on kao Dor}olac moè svakome da iza e na crtu! [teta je {to tako hrabar kakav je, nije na crtu izlazio êkuu i Ta~iju onda kada su ovi masakrirali srpske civile po Kosovu i Metohiji. Ovako bedan komentar prili~i nekom vlasniku lokalnog dor}olskog kafi}a, a ne predsedniku dràve. A mo`da je Tadi} zaista proma- {io profesiju. U suprotnom bi znao da predsednik jedne dràve bira dru{tvo. Pa, {ta je trebalo, da beìm od êkua po aerodromu? Da ispadnem kukavica? Pa, {ta bi mislili gra ani, kakvog predsednika imaju! [ta bi mislili u Albaniji i Makedoniji? Ja sam Dor}olac, a tamo je mnogo puta moralo da se iza e na crtu. ( Pres, 20. decembar godine) Naravno, Srpska radikalna stranka ga je javno prozvala i kritikovala wegov sraman susret sa êkuom, {to uvek ima posebnu teìnu, jer najve}a stranka u Srbiji predstavqa i interese i stavove najve}eg dela gra ana Srbije. Ali, Tadi}a malo interesuje mi{qewe naroda, on po svoje mi- {qewe ide u Va{ington i Brisel. Zato i kaè: Ti qudi iz SRS koji mi postavqaju pitawa, ne znam kako zami{qaju posao predsednika Srbije. Verovatno misle da predsednik Srbije na skopskom aerodromu, gde sleti zbog magle, treba da beì od Agima êkua ako ovaj ho}e da se susretne sa wim. A ja mislim da bi bio veliki kukavi~luk za Srbiju i velika sramota da wen predsednik beì od susreta sa nekim ~ovekom, ma ko da je on. ( Novosti, 20. decembar godine) Politi~ki istomi{qenici Tadi} i êku Posebno je interesantno bilo pogledati jednu emisiju na HTV-u koju vodi Aleksandar Stankovi} (isti onaj u ~ijoj se emisiji Tadi} javno izviwavao Hrvatima i usta{ama), a u kojoj je gost bio Agim êku. Naime, tada se moglo jasno razaznati u kojoj meri su stavovi koje je tom prilikom izrekao êku bliski stavovima koje promovi{e jo{ Boris Tadi}. Naime, i êku je govorio o dve Srbije Tadi}evoj demokratskoj i drugoj nazadnoj i agresivnoj ({to }e re}i, ponosnoj i patriotskoj). êku je sa sigurno{}u rekao da demokratske snage u Srbiji ne}e dozvoliti da se Rusija me{a u probleme na Balkanu, {to mu je verovatno Boris do{apnuo u kratkom slu~ajnom susretu na skopskom aerodromu. Daqe, êku je svestan, kao i demokratske snage u Srbiji da su upravo Srbi krivi za sve i da zbog toga moraju, hteli-ne hteli da budu ka`weni, a sve {to iznesu demokrate u javnosti, samo je u funkciji dnevno-politi~ke propagande, a nije wihov pravi stav. Zaista duboko boli kada Agim êku javno govori o svojim prijateqima koji su danas na ~elu Srbije. Na pitawe voditeqa te emisije da li voli Srbe, imaju}i u vidu da je protiv wih ratovao na svim frontovima (Bosna, Hrvatska, Kosovo), zlo~inac êku je doslovce rekao: Da, volim ih! Toliko ih volim da sam ih ubijao po svim boji{tima, a voditeq je smehom propratio ovu duhovitost okorelog koqa~a. êku je na kraju poru~io: Nema te cene koju nisam spreman platiti za nezavisnost Kosova. Zemqa je svetiwa i dati ìvot za svoju zemqu je ne{to {to se podrazumeva. Dakle, êku i Tadi} se politi~ki skoro u svemu slaù, osim u ovom posledwem, jer je Boris Tadi} spreman da uradi sve samo za interese gospodara iz Va{ingtona i Brisela, a interesi Srbije i wenih gra ana malo ga zanimaju. 20 VELIKA SRBIJA JANUAR BROJ 3001

23 Borisovi rukoqubi upu}eni predsedniku SAD Dragi i Yory Dok leìm u bolni~koj sobi oporavqaju}i se od lake bolesti, molim se da Sjediwene Dràve nastave da budu predvodnik ovog rata za brisawe teroristi~ke po{asti sa lica zemqe. Tako- e vam izraàvam nadu da }e na{e dve zemqe iskovati jo{ bliè veze tokom meseci i godina koji su pred nama, i da }emo nas dvojica lideri na{ih naroda stajati zajedno protiv sila koje teè uni{tewu svih nas, isti~e Tadi} u pismu upu}enom predsedniku SAD Yoryu Bu{u Pi{e: mr Dejan Mirovi} U septembru godine beogradski dnevni list Kurir objavio je pismo koje je tada novoizabrani predsednik Srbije Tadi} uputio predsedniku SAD Yoryu Bu{u. îtalac tog pisma }e uvideti da je ono obilovalo (najblaè re~eno) neprikladnim i nediplomatskim frazama, neprimerenim poloàju predsednika jedne zemqe. Na primer, iz Beograda je poru~eno dragom Yoryu da: Sudbina ameri~kog iskustva oblikuje dana{wi svet i zato to mora da je veliki teret, ali wega ~ini lak{im Va{a odlu~nost. Tadi} ili nepoznati autori ovog pisma su oti{li jo{ daqe u svom nediplomatskom re~niku, pa su konstatovali... Gospodine predsedni~e, Va{e re~i i dela... okupile su mu{karce i ène u Va{oj zemqi kao i u celom svetu... Tako e Vam izraàvam nadu... da }emo nas dvojica, lideri na{ih naroda, stajati zajedno protiv sila koje teè uni- {tewu svih nas... Zari~em Vam se, gospodine predsedni~e, na ovu tu`nu godi{wicu... dok napredujemo u pregovorima koji se ti~u budu}eg statusa Kosova i Metohije... Narod Amerike ima sre}u da ste Vi na wegovom ~elu.... Skoro srceparaju}e! îtalac }e uvideti i da se pomiwe tada{we zdravstveno stawe Tadi}a, ko{arka{i u NBA i jo{ mnogo toga. Dakle, to je jedan od glavnih argumenata u na{oj borbi za Kosovo i Metohiju. Ali, kakve veze ima igrawe na{ih ko- {arka{a u NBA sa statusom Kosova i Metohije? To verovatno nije jasno ni autorima ovog tragikomi~nog pisma. Naravno, ovo pismo nema nikakav ozbiqan efekat (osim verovatno zabavqa~kog) u Va{ingtonu. SAD se konstantno i agresivno tokom celog Tadi}evog mandata zalaù za nezavisnost Kosova i Metohije. Na primer, po~etkom godine, prilikom poseta Beogradu Frenka Viznera i Yona Sojersa, bilo je jasno da su SAD i wen satelit Velika Britanija bile i ostale glavni pokroviteqi ideje o nezavisnom Kosovu i Metohiji. Donedavni ameri~ki ambasador u Beogradu Polt je neprestano davao izjave o potrebi da se prizna nezavisnost Kosova i Metohije. Dragi Yory je posebno bio nadahnut prilikom posete Albaniji u drugoj polovini godine kada je sve~ano obe}ao nezavisnost Kosova i Metohije. Me utim, prilikom te posete jedan nezahvalnik je oteo sat sa ruke dragom Yoryu. Da li je to bila prilika za jo{ jedno pismo? Mo`da je trebalo da se kabinet predsednika oglasi tim povodom? Da li bi to poboq{alo na{u pregovara~ku poziciju kod dragog Yorya? Da li to pitawe treba da razmotri predsednik zajedno sa novoosnovanim politi~kim savetom pri ministarstvu inostranih poslova? Da li tom otima~inom sata treba da se pozabavi i da na adekvatan na~in u ime gra ana Srbije i dragog nam predsednika reaguje srpski kokus u Kongresu SAD? Naravno, kada ozbiqno razmatramo ovaj kontekst jasno je da bi san dragog Yorya ' o nezavisnom Kosovu i Metohiji bio odavno ostvaren, uprkos argumentima iz Tadi}evog pisma, da nije bilo principijelne podr{ke ruskog predsednika Srbiji, zasnovane na me unarodnom pravu i istorijskim vezama Srba i Rusa. Pismo upu}eno Bu{u u septembru godine jasno pokazuje i kakva neverovatna konfuzija i neznawe vlada u vrhovima Tadi}eve vlasti kada se radi o spoqnoj politici. Tadi} i dosovski reìm su, izgleda, ube eni da u SAD vlada nekakav potpuni sklad izme u odredaba ustava donetog jo{ pre 200 godina (dakle potpuno zastarelog) i monopolski privatizovane privrede i dru{tva 21. veka (sa kompanijama i bankama koje vrede i po nekoliko stotina milijardi dolara i koje su, ukupno gledano, finansijski ja~e od ameri~kog buyeta). Mislili su da je dovoqno da po{aqu jedno neozbiqno i udvori~ko pismo i tako re{e sve probleme. Slede}a analiza pokazuju koliko je bilo neprimereno, tragikomi~no i neozbiqno pismo upu}eno iz Beograda ameri~kom predsedniku u septembru godine, kao i uverewe da }e uz pomo} desetak neprikladnih re~enica promeniti globalni pravac ameri~ke politike. Ali, sve je mogu- }e kad je Tadi} u pitawu, pa i ovakvi neverovatni diplomatski poduhvati. Kakva je stvarna uloga predsednika u ameri~kom sistemu? Da li je famozno Tadi}evo pismo uop{te oti{lo na BROJ 3001, JANUAR VELIKA SRBIJA 21

24 Iskreno obra}awe predsednika Tadi}a predsedniku Bu{u Dragi predsedni~e Bu{, Pi{em vam na tre}u godi{wicu stra{nih doga aja koje svet nikada ne}e zaboraviti, u èqi da izrazim duboku solidarnost Srbije sa ameri~kim narodom koji sna`no i odlu~no vodite ve} gotovo ~etiri godine. Sudbina ameri~kog iskustva odlikuje dana{wi svet. To mora da je veliki teret, ali wega ~ini lak{im va{a odlu~nost, kao i molitve svih koji streme ka onome {to je u svetu dobro i pravedno. Tog dana bio sam u Beogradu i sedeo sa prijateqem, biv{om zvezdom Majami Hita i Dalas Maveriksa, Sa{om Danilovi}em, kada nas je Vlade Divac, tada igra~ Sakramento Kingsa i najve}a ko{arka{ka legenda Srbije, pozvao da nam saop{ti vest o tragediji. Bilo je, po na{em vremenu, rano popodne, i Sa{a i ja smo potom oti{li u moju parohijsku crkvu da se pridruìmo vernicima i sa wima zapalimo sve}u za nevine heroje koji su nestali u aktu besmislenog terora. Ovaj ~in rata, pomislio sam, ne}e pro}i neka`weno. Pomislio sam da }e qudi koji su ovo u~inili i oni koji su ih podràli ubrzo ~uti vesti od Amerike i wenih prijateqa. I tako je i bilo, i tako }e i biti sve dok posao ne bude zavr{en. Gospodine predsedni~e, va{e re~i i dela, od tog uàsnog jutra pre tri godine, okupili su mu{karce i ène u va{oj zemqi, kao i u celom svetu, oko pravednog ciqa: vo ewa rata protiv terora. Amerika se nije sama odlu~ila za ovaj rat, on je iznu en. Ili }emo poraziti sile tame ili }e one uspeti u ga{ewu plamena sve}e civilizacije. Kao {to nas je vrlo jasno podsetio teroristi~ki napad na decu u Beslanu u Rusiji, teroristi ne po{tuju granice, niti starosnu grupu ili versku pripadnost. Dok leìm u bolni~koj sobi oporavqaju}i se od lake bolesti, molim se da Sjediwene Dràve nastave da budu predvodnik ovog rata za brisawe teroristi~ke po{asti sa lica zemqe. Tako e vam izraàvam nadu da }e na{e dve zemqe iskovati jo{ bliè veze tokom meseci i godina koji su pred nama, i da }emo nas dvojica lideri na{ih naroda stajati zajedno protiv sila koje teè uni{tewu svih nas. Mi smo obojica qudi koji èle da osnaè ruku pravde na ovome svetu. Zari~em vam se, gospodine predsedni~e, na ovu najtu`niju godi{wicu, da }u u~initi sve {to je u mojoj mo}i da oja~am snage slobode, tako da svi imaju vi{e mogu}nosti da tragaju za svojom sre}om u miru i bezbednosti. Srbija se suo~ava sa vi{e izazova koje èlimo da prevazi emo najbrè {to moèmo. Ovi izazovi ukqu- ~uju locirawe i privo ewe Ratka Mladi}a, koji je optuèn za ratne zlo~ine. Ovo moramo u~initi ne samo zato {to je to na{a me unarodna obaveza, ve} zato {to, ako èlimo da na{e dru{tvo krene napred, moramo preuzeti odgovornost za na{u pro{lost. Ako je Mladi} u Srbiji, uhvati}emo ga! Pa ipak, na{ najve}i izazov ostaje pitawe srpske ju`ne pokrajine, Kosova i Metohije, kojim, prema mandatu UN, od juna upravqa me unarodna zajednica. [irom ove pokrajine, gospodine predsedni~e, hri- {}anska sveta mesta su u smrtnoj opasnosti, kao i oni koji èle da se mole u wima. Zaista, u martu ove godine, tokom samo tri stra{na dana i uprkos prisustvu vi{e hiqada pripadnika me unarodnih bezbednosnih snaga, ekstremni pripadnici kosovskih Albanaca spalili su 35 crkava i manastira i hiqade srpskih domova. Ovi ~inovi terora mogli su biti jo{ gori da nije bilo blistavog vo stva admirala Gregorija G. Yonsona, komandanta zdruènih snaga NATO pakta u ju`noj Evropi, ~ije prijateqstvo veoma cenim i koji je li~no intervenisao u nastojawu da NATO kopnene snage energi~no deluju na zaustavqawu organizovanih teroristi~kih napada na Srbe i ostale nealbance. Verujem da niste neosetqivi na stradawa mog naroda i wegovih crkava na kosovu i Metohiji. Mi zajedno moèmo preduzeti konkretne mere kako bismo im pomogli da obnove svoje ìvote i zajednice, kao {to su Amerikanci, a naro~ito ìteqi Wujorka, obnovili svoje ìvote i zajednice tokom tri godine otkad su zli qudi odlu~ili da napadnu va{u domovinu. I mi se moèmo pobrinuti da orkestriranom nasiqu bude uskra}ena bilo kakva politi~ka nagrada. Zaista, dok napredujemo u razgovorima koji se ti~u budu}eg statusa Kosova i Metohije, verujem da }emo zajedno i konstruktivno raditi na trajnom i pravednom re{ewu ovog sloènog izazova. Moja julska poseta Va{ingtonu, svega nekoliko dana nakon {to sam izabran za prvog srpskog nekomunisti~kog predsednika, u~vrstila me je u uverewu da nas vezuju spone zajedni~ke sudbine. Moji razgovori sa potpredsednikom êjnijem, dràvnim sekretarom Pauelom, sekretarom odbrane Ramsfeldom, kao i brojnim senatorima i kongresmenima (kao {to su senatori Frist, Lugar, Braunbek, Liberman i Vojnovi}, i ~lanovi Predstavni~kog doma Hastert, Blant, Gos, Hajd, Barton, Tankredo i Emanuel) bili su iskreni, produktivni i korisni. Nadam se da }u se uskoro vratiti u Ameriku da jo{ jednom ukaèm mom narodu da je blisko prijateqstvo sa Amerikom na{ nacionalni interes kao {to je to slu~aj i sa na{im eventualnim ~lanstvom u NATO-u i da se ono slaè sa na{im vrednostima i snovima o boqem ìvotu za na{u decu. Narod Amerike ima sre}u da ste vi na wegovom ~elu, kao {to je i narod Srbije sre}an zbog va{e podr{ke i prijateqstva, kao i podr{ke i prijateqstva va{e zemqe. Boris Tadi}, predsednik 22 VELIKA SRBIJA JANUAR BROJ 3001

25 pravu adresu? Da li dragi Yory fakti~ki kreira ameri~ku spoqnu i unutra{wu politiku? Po ustavu iz godine on ima velika ovla{}ewa. Postavqa 15 dràvnih sekretara (ministara), ima pravo veta na odluke Kongresa, postavqa sudije Vrhovnog suda. Ali wegov biv{i ministar finansija Pol O Nil opisuje kako je Yory Bu{ vodio sastanke svog kabineta: Bio je kao slepac u sobi punoj gluvih qudi. 1) Pol O Nil kaè da je wegov prvi sastanak sa Bu{om bio monolog. Bu{ mu nije postavio nijedno pitawe, niti se zanimao za program rada Trezora SAD, samo je slu{ao. Bu{izmi op~inili Tadi}a Bu{ovo nepoznavawe spoqne politike je predmet podsmeha svetske javnosti. Moè li on, onda, da bude uzor predsedniku Srbije? Kada je Tadi} u pitawu, po svemu sude}i, moè? Na slede}im primerima ilustrova}emo kakvim znawem raspolaè Tadi}ev idol dragi Yory. Na konferenciji za {tampu u julu godine, Bu{ je izjavio da se Palestina grani~i sa Irakom. 2) Palestinskog premijera Mahmuda Abasa je nazvao Abu Abas vi{e puta tokom februara godine. 3) Poqskog predsednika je degradirao u poloàj premijera. 4) Prilikom posete Slova~koj, surovi rat koji bukti u Iraku je uporedio sa pli{anom revolucijom, a slovena~kog premijera je zamenio sa slovena~kim ministrom inostranih poslova u izjavi medijima godine. Tako e, prema odredbama Ustava SAD, predsednik bi trebalo da ima mnogo ve}u mo} od ~lanova svog kabineta. On ih postavqa i odre uje im smernice za rad. Ali, u takozvanoj Bu{ovoj administraciji, nije tako u praksi. Va- àn zakon koji je trebalo da reguli{e rad obave{tajnih slu`bi imao je godine podr{ku predsednika SAD i Kongresa. Jedan ~lan Kongresa je obrazloìo za{to zakon nije usvojen: Predsednik kao vrhovni komandant nije uspeo da ubedi sekretara za odbranu da prestane da se protivi zakonu... To se de{ava ve} mesecima. 5) Bu{ nije znao za doga aje u Ukrajini dok ih nije video na televiziji, iako je takozvana revolucija vo ena iz êjnijevog kabineta, navodi Obrad Kesi}. Pojedini zapadni mediji, kao britanski Independent, idu toliko daleko da dovode u pitawe Bu{ovu sposobnost za duù pa`wu 6). Gejl [ihi, poznata novinarka, je ~ak napisala u Vanity Fair da Bu{ pati od nedijagnosticirane disleksije. Dana Milbank iz Va{ington posta je iznela mi{qewe da Bu{ mo`da ima blaì oblik apraksije, Jakob Vajzberg, saradnik ~asopisa New York Times Magazine, je u ironi~nom stilu napisao da... mogu}nost da }e neko identifikovati predsednikovu patologiju ostaje otvorena.... Vajzberg je i autor poznate humoristi~ke zbirke Bu{izmi. Kada sagledamo ove ~iwenice, name}e se pitawe da li je dragi Yory uop{te pro~itao Tadi}evo pismo. Ako jeste, da li su eksperti iz Tadi}evog kabineta i sam predsednik sigurni da ih dragi Yory nije zamenio sa predstavnicima Slova~ke ili Slovenije? Naravno, ne}emo donositi ishitrene zakqu~ke o ulozi predsednika u savremenom ameri~kom sistemu. Izneli smo podatke koji govore, pre svega, o potrebi studioznog prou- ~avawa funkcionisawa politi~ko-ekonomskog sistema u Americi. Mi danas malo znamo kako se donose odluke u SAD. Kada bismo uspeli da makar malo razbistrimo oblak nejasno}e koji prati ovaj sistem, znali bismo kako da usmerimo svoju politiku. Male zemqe kao {to je na{a, uvek moraju ra~unati sa uplitawem Sjediwenih Dràva u wihovu unutra{wu i spoqnu politiku. zato prou~avawe ameri~kog sistema nema apstraktnu svrhu. To nije teorijsko pitawe, ve} prakti~an problem. Jedno je sigurno, ameri~ki sistem ima malo sli~nosti sa naivnim predstavama iz pisma predsednika Tadi}a dragom Yoryu. Naàlost, neprestani neuspesi (i blamaè) u spoqnoj i unutra{woj politici dosovske vlasti na ~elu sa Tadi}em, od kojih je verovatno najve}i i najzna~ajniji onaj u slu~aju Kosova i Metohije, kada je postalo jasno da su najve}i zagovornici wegove nezavisnosti upravo wihovi prijateqi iz SAD i EU, na ~elu sa dragim Yoryom, ta~nije sa onima koji stoje iza wega, nisu pokolebali prozapadne Tadi}eve dosovske vizionare. Tadi} i wegovi ideolo{ki saborci i daqe, bez ikakve samokritike, nadmeno optuùju svoje politi~ke protivnike u Srbiji za sopstvene gre{ke i blamaè, istovremeno pi{u}i raznorazna pisma na adrese u SAD za koje misle da ne{to zna~e u toj zemqi. U aktuelnoj predsedni~koj kampawi izmi{qaju opasnost od nekakve nove izolacije, {ire defetizam u svim oblastima spoqne politike i pre}utkuju izjavu dragog Sarkozija od 14. decembra godine u kojoj se otvoreno kaè da Srbija ne}e mo}i da u e u obe}ani evropski raj ako se ne odrekne Kosova i Metohije. Zato }e mo`da jednog dana hroni~ari ovog tragikomi~nog Tadi}evog reìma koristiti Aristofanove stihove kada budu opisivali Tadi}a i wegove eksperte: Naduvenost, osionost nije ba{ na mestu sada, u ovom trenutku kada sva je zemqa na milosti morskih vala, da vas ne bi i budu}nost jednog dana nerazumnim proglasila. 7) Napomene: 1) Vidi Suskind R. The Price of Loyalty Simon Schuster, New York, 2004, BBC, i Rojters, ) Politika, ) Politika, ) Politika, ) VOA, Kesi} O.: NIN, ) Independent, , Vajzberg J, Bu{izmi, ETC, Beograd, 2003, str. 4 i 10 7) Matica srpska, Novi Sad, 1978, str BROJ 3001, JANUAR VELIKA SRBIJA 23

26 Tadi} Visoki predstavnik NATO-a Rasturio srpsku vojsku Boris Tadi} je predano i godinama radio na razbijawu sistema odbrane i vojske Srbije posao je zapo~eo jo{ sa mesta ministra odbrane, a nastavio da dokraj~uje vojsku kao predsednik dr- àve i vrhovni komandant oruànih snaga Srbije S ve pri~e koje gra ani Srbije ve} godinama od 5. oktobra naovamo slu{aju o reformi sistema odbrane, evroatlantskim integracijama, potrebi da pripadnici na{e vojske u~estvuju u raznim mirovnim operacijama, raznim strategijama, belim kwigama, doktrinama, projektima i ko zna ~emu jo{, bile su samo sredstvo za odvra}awe pa`we javnosti u Srbiji sa glavnog ciqa razbijawa Vojske Srbije kao glavnog preduslova za otimawe teritorije Kosova i Metohije iz sastava Srbije. Glavni protagonista svih ovih destruktivnih poteza unutar sistema odbrane i vojske je Boris Tadi}. Tadi} je predano i godinama radio na razbijawu sistema odbrane i vojske Srbije posao je zapo~eo jo{ sa mesta ministra odbrane, a nastavio da dokraj~uje vojsku kao predsednik dràve i vrhovni komandant oruànih snaga Srbije. On je glavni stub aktuelnog reìma koji je spreman da u~ini ono {to se nijedan reìm do sada, ~ak ni u uslovima klasi~ne vojne okupacije, nije usu ivao da u~ini, bar {to se ti~e odnosa prema nacionalnim institucijama. Ovo se posebno odnosi na Vojsku, koja po duìni trajawa, nau~nom potencijalu, ugledu koji uìva u srpskom narodu predstavqa svakako jednu od najzna~ajnijih srpskih nacionalnih institucija. NATO vojnik Boris Tadi} Cela pri~a oko reformi sistema odbrane i vojske nije ni{ta drugo ve} eufemisti~ki izraz za podani~ko i bezuslovno promovisawe NATO bezbednosnog koncepta i imputirawe gra anima Srbije u svest neophodnosti, kojoj nema alternative, ~lanstva Srbije u NATO-u. Za taj, obzirom na blisko istorijsko iskustvo gra ana Srbije sa bezbedno- {}u koju proizvodu NATO vojna alijansa, veoma teàk posao, Tadi}evi mentori sa Zapada poslali su mu savetnike za razbijawe vojske, odredili su ~itave timove visokih i ni- ìh oficira, prevashodno iz Velike Britanije koja je je u ime Severnoatlantskog saveta (NATO) zaduèna za reforme u odbrambenom sistemu tada{we SCG. Vojsku su nam rasturali i savetnici iz Izraela, [panije, Litvanije itd. To najboqe ilustruje Tadi}eva izjava data sa funkcije ministra odbrane godine: Imam lagodan problem, jer veliki broj zemaqa nudi nam savjetodavnu ulogu. [panija, SAD, Slova~ka, Norve- {ka, Izrael... Sklon sam formirawu internacionalnog borda savjetnika, koji }e imati korektivnu ulogu u procesu na{ih reformi. Treba biti krajwe otvoren i re}i da postoji samo jedna respektabilna vojna alijansa, to je NATO i mi kao dràva imamo vrhunski bezbjednosni interes da budemo u partnerskom odnosu prema NATO dràvama. ( Publika, 30. april? 02. maj godine). Glas javnosti od 6. maja prenosi ovaj stav Tadi}a godine Govore}i o kadrovskim re{ewima u Ministarstvu odbrane, Tadi} je rekao da }e biti oformqen me unarodni bord savetnika i da je wegova èqa da pomo} obezbedimo usmeravawem savetnika u pojedine oblasti u Ministarstvu : Za Borisa Tadi}a, dakle, ne postoji alternativa vojnom partnerstvu Srbije sa onima koji su pre 8 godina kasetnim bombama ubijali na{u decu, koji su uni{tavali srpske civile, privredne objekte, koji su zatrovali Srbiju toliko da niko ne sme ni da objavi te zastra{uju}e podatke koji bi sigurno izazvali paniku i jedinstven otpor prema samom pomenu imena ovog, pre svega, ameri~kog vojnog saveza. Naravno, u svim dosada{wim reformskim zahvatima unutar sistema odbrane i vojske koje je najdoslednije sprovodio Boris Tadi} li~no, uz pomo} stranog borda savetnika, a kasnije i nedozrelog general~i}a Zdravka Pono{a ~iji je jedini kvalitet srodstvo sa Borisom Tadi}em i bezuslovno sprovo ewe londonskih instrukcija, ne smemo zanemariti 24 VELIKA SRBIJA JANUAR BROJ 3001

27 ni element osvete NATO-a prema srpskom narodu i wegovoj vojsci koja je puna tri meseca pruàla herojski otpor i razbila predstavu o nadqudskim sposobnostima NATO vojnika i svemo}i wihovih visoko sofisticiranih borbenih sistema. Govore}i o potrebi stru~ne pomo}i iz inostranstva, Tadi} je ocenio da je najboqe da se formira me unarodni tim savetnika. U svakom slu~aju, na svim bitnim pozicijama gde nam treba stru~na pomo} iz inostranstva mi }emo kroz jedan ovakav program i u saradwi sa NATO-om obezbediti ekspertsku pomo}, istakao je on. Odgovaraju}i na pitawe koji su strate{ki pravci reforme Vojske SCG, Tadi} kaè da na{a osnovna odluka jeste da postanemo deo kolektivnog sistema bezbednosti, {to podrazumeva deo jednog {ireg politi~kog povezivawa koje u sebi ima i ~lanstvo u EU i ~lanstvo u programu Partnerstvo za mir ili neke daqe evroatlantske integracije. ( Blic, 24. avgust godine) Naravno, ovakav ciq je zahtevao da se prethodno o~isti General{tab i najvi{a komandna tela u Vojsci od svih onih generala i visokih oficira koji bi se suprotstavili potpunom uni{tavawu vojnih struktura, kako u tehni~kom, kadrovskom tako i u moralnom smislu. Evo {ta o tome pi- {e Publika : Od 17. marta kada je izabran Savjet ministara, a Boris Tadi} postavqen na mjesto ministra odbrane, Vrhovni savjet odbrane donio je odluku o smjeni Ace Tomi}a, na~elnika vojne uprave bezbjednosti, a na seminaru SCG nove nade, novi izazovi Tadi} je predstavio Program reforme Vojske i odbrambeno-bezbjednosnog sistema. Po~etkom aprila najavqena je detaqna istraga povodom slu~aja Ratka Mladi}a, angaòvan je {panski savjetnik kako bi se jo{ prije ulaska u Partnerstvo za mir VSCG pripremila za NATO. Jedanaestog aprila ministar ukida javnosti malo poznatu Komisiju Vojske za saradwu sa Ha{kim tribunalom, a ~etiri dana kasnije Vrhovni savjet odbrane smijenio je predsjednika te komisije general-potpukovnika Zlatoja Terzi}a, jedino aktivno vojno lice u pomenutom tijelu koje je ~inilo 28 penzionisanih generala... Dan kasnije odràn je sastanak sa kolegijumom General- {taba, na kome je Tadi} rekao da Vojska mora da bude dio vojnih i bezbjednosnih integracija. ( Publika, 30. april, 1 i 2. maj godine) Tadi} je ~ak u jednom navratu omalovaìo pripadnike Vojske Srbije, posebno visoke oficire koji navodno ne sara uju, {to }e re}i ne pot~iwavaju se u dovoqnoj meri NA- TO narednicima koji su bombardovali Srbiju: Veoma sam nezadovoqan na~inom na koji unutra{wa vojna organizacija razume na{u poziciju u svetu, na~inom na koji se vode menayment u Vojsci SCG, izvesnim utiskom da tu vlada ose}aj samodovoqnosti. Najboqa ilustracija za to jesu re~i koje sam ~uo od jednog oficira: Ne}emo dozvoliti da nas engleski narednici u~e kako se vojska vodi. To je stav koji pokazuje nedozvoqenu gordost kaè Tadi}. ( Novosti, 29. jul godine) Za Tadi}a su o~igledno zna~ajniji i vredniji NATO narednici nego srpski oficiri. Sintetizovana poruka Borisa Tadi}a o smetwi koju generali i visoki oficiri sa iskustvom iz ratnih sukoba tokom devedesetih godina, ali i herojske odbrane zemqe od NATO agresije, stvaraju procesima reformskog uni{tavawa sistema odbrane i vojske glasi: Radujem se trenutku kada }e neki sada{wi majori, potpukovnici i pukovnici postati generali. To zna~i da }e neki sada{wi generali i}i u penziju. (intervju u Nedeqnom telegrafu, 11. jun godine) BROJ 3001, JANUAR VELIKA SRBIJA 25

28 Tadi} izvoznik srpskih vojnika Posebnu analizu zasluùje propagandna kampawa usmerena na slawe srpskih vojnika u rat koju Boris Tadi} ve} godinama vodi kroz pri~u o mirovnim misijama u koje }e se Vojska Srbije ukqu~iti kao dokaz partnerstva sa NATO ubicama. Otkad se proglasio vrhovnim komandantom srpskih oruànih snaga, Boris Tadi} se bezrezervno zalaè da Srbija postane izvoznik bezbednosti. U tom izvoznom procesu, proizvo a~ je vojska, posrednici }e biti asocijacije Partnerstvo za mir i NATO, a uvoznici su dràve i narodi kao Avganistan, Liban, Irak, kojima je potrebno darovati demokratiju, èleli to oni ili ne. To je i bio jedan od prioriteta tzv. reforme vojske, {to potvr uje i Boris Tadi}, i ~ak nagla{ava da je ba{ on zagovornik takvog vojsku evropskog standarda, reformisanu i modernizovanu, materijalno situiranu, koja je spremna da odgovori na sve izazove i pretwe i da postane deo me unarodnih mirovnih misija, ocenio je Tadi}. ( Novosti, 5. jul godine) Ministar Tadi} je na pitawe o u~e{}u na{ih snaga u mirovnim misijama u svetu odgovorio: Jo{ nismo doneli odluku o slawu na{ih snaga i jo{ ne znam gde bi bile locirane. Pomiwao se naj~e{}e Avganistan. Sve opcije su u igri za SCG. Ja li~no se zalaèm za slawe na{ih snaga. ( Novosti, 16. novembar godine). Dakle, iza famozne pri~e o proizvodwi bezbednosti krije se propagandna akcija za slawe srpskih vojnika u ratom zahva}ena podru~ja, iako zaista nije jasno kako Boris Tadi} poziva Srbiju i wene vojnike da se suo~avaju sa bezbednosnim pretwama {irom sveta, a istovremeno se sna- `no protivi ozbiqnijem suo~avawu Srbije sa direktnim bezbednosnim pretwama na sopstvenoj teritoriji. Jasno je da se radi o iskqu~ivo ameri~kim interesima, jer su SAD prinu ene da traè nove najamnike, ili sveè topovsko meso, koje ne}e uop{te ili nimalo pla}ati (gra ani Srbije }e najve}im delom snositi te tro{kove). Zato Boris Tadi} i insistira na boqem poznavawu engleskog i nema~kog jezika od strane oficira Vojske Srbije: To je Ministarstvo odbrane u kome 80 odsto oficira mora da govori engleski. To je Ministarstvo odbrane budu}nosti. (intervju, Nedeqni telegraf, 11. jun godine) Tadi} je prekju~era{wi susret u Berlinu sa nema~kim kolegom Peterom [trukeom ocenio kao veoma uspe{an, jer je sa nema~ke strane pruèna puna podr{ka na{em pristupawu programu NATO-a Partnerstvo za mir. Tako e su dogovoreni i konkretni oblici saradwe, kao {to je {kolovawe visokih oficira na jednoj od najboqih {kola u svetu, na Genatovoj {koli u Hamburgu. Planirano je i formirawe zajedni~ke sanitetske ekipe za u~e{}e u mirovnim misijama, a na Vojnoj akademiji u Beogradu bi}e otvorena laboratorija za u~ewe nema~kog jezika, zavr{io je ministar Tadi}. ( Borba, 22. maj godine) Ali, Borisa Tadi}a opasnost gubitka qudskih ìvota gra ana Srbije ne brine, jer za wega ~lanstvo u evroatlantskim bezbednosnim strukturama nema alternativu. Podanik do kraja, nema {ta. Dovoqno je pro~itati slede}i odlomak iz lista Danas, od 17. oktobra godine: Na pitawe novinara Danas da li je politi~ko-simboli~ki zna~aj slawa na{ih trupa u Avganistan vredan negativnih posledica koje bi ta mirovna operacija mogla da izazove (mogu}i gubitak qudstva), ministar Tadi} je odgovorio da u principu ne odgovara na hipoteti~ka pitawa, ali da bez na{eg u~e{}a u mirovnim operacijama nema boqitka za gra ane na{e zemqe. U razgovoru za Danas britanski general Yejms Bakster, savetnik za rekonstrukciju vojnih snaga makedonske vlade, u~esnik mnogobrojnih mirovnih operacija {irom sveta, prokomentarisao je mogu}- nost slawa na{ih snaga u Avganistan. Bakster misli da je u vojnom smislu to dobra ideja, boravak na{ih trupa u Avganistanu bio bi odli~na priprema za budu}e ~lanstvo vojske SCG u NATO-u. Jedino o ~emu treba voditi ra~una je da to ne dovede u opasnost samu bezbednost u zemqi, na jugu Srbije. Pri~e da }e u Avganistan da ide oko hiqadu na{ih vojnika i àndarma izgleda da nisu ta~ne jer se ovde od ministra Tadi}a ~ulo da je re~ o nekoliko stotina. Postavqa se pitawe ko }e da plati slawe i boravak na- {ih vojnika u Avganistanu. U principu, tro{kovi mirovnih operacija snosi zemqa koja vojnike {aqe. I kad se ima u vidu kontinuitet destrukcije sistema odbrane i vojske koji sprovodi Boris Tadi}, jasna je wegova uloga u ostvarewu interesa savremenih centara mo}i, SAD pre svih, da Kosovo i Metohija postanu wena vojna i sirovinska baza za kontrolu strategijskog pravca nastupawa prema srcu Evroazije i energetskom snopu. U tom planu, Srbiji je pripala uloga malene demilitarizovane dràve. I taj plan se, uz najaktivnijeg eksponenta zapadnih interesa Borisa Tadi}a jo{ od vremena kada je bio ministar odbrane, u dobroj meri ostvario. Tadi}, koji je i savezni ministar odbrane, najavio je daqu demilitarizaciju dru{tva. (Novosti, 19. april godine) Sada je posledwi trenutak da ga u tome zaustavimo. R. V. S. 26 VELIKA SRBIJA JANUAR BROJ 3001

29 Boris Tadi} parafirao kapitulaciju dràve SOFA-vojna ~izma SAD nad Srbijom Sporazum SOFA predstavqa legalizaciju boravka ameri~ke vojke u bilo kom trenutku na na- {oj teritoriji, u bilo kom delu Srbije, i to sa maksimalnim naoruàwem uz potpuno nepo{tovawe na{ih zakona Pi{e: Ivan Nini} T rodnevna poseta SAD, odnosno Va{ingtonu, koju je Boris Tadi} realizovao u septembru godine, bila je tragi~na kako po suverenitet tako i po teritorijalni integritet Srbije. Osim toga, tragi~na je i koli- ~ina gluposti koju je Solanin kaplar tada izgovorio u svojoj besedi upu}enoj va{ingtonskim zvani~nicima. Moja filozofija je veoma jasna. Novo mesto Srbije u svetu usredsre eno je na to da bude stoèr kolektivne i bezbednosne arhitekture NATO-a na Balkanu rekao je Boris Tadi} u svome govoru. Puno sam radio na tome da na{a vlada odobri slawe jednog kontigenta vojske za operaciju NA- TO saveza ISAF u Avganistanu. Tako e smo najavili i da smo spremni da damo svoj doprinos mirovnim snagama u Libanu ponosno je istakao Tadi}. Ovo je, zapravo, prava i iskrena politika koju promovi{e Demokratska stranka i koju na predstoje}im predsedni~kim izborima reprezentuje Boris Tadi}. Upravo za propagirawe ovakve li~ne i dr- àvne politike Tadi} traì podr{ku, odnosno legitimitet od bira~a i gra ana Srbije. SOFA razara suverenitet Srbije Otkako je Tadi} sa ameri~kom dràvnom sekretarkom Kondolizom Rajs parafirao famozni sporazum SOFA, javnost u Srbiji nikada nije imala pristup istom. Zbog toga su se srpski mediji povr{no bavili ovim pitawem i pored ~iwenice da je taj sporazum od izuzetne va`nosti za na{u zemqu. Me utim, svi novinski napisi su izraàvali sumwu da se radi o sporazumu koji ugroàva suverenitet na{e dr- àve, ali nisu bili u prilici da to potkrepe ~iwenicama. Na{a redakcija je u decembarskom broju Velike Srbije tu tvrdwu prva potkrepila ~iwenicama kada smo objavili odredbe crnogorskog sporazuma SOFA, za koji se smatra da je gotovo identi~an tekstu srpskog sporazuma. Vojni analiti~ar Milovan Drecun je tada, na na{e pitawe {ta sporazum SOFA prakti~no zna~i za Srbiju, odgovorio da taj sporazum, zapravo, predstavqa legalizaciju boravka ameri~ke vojske u bilo kom trenutku na na{oj teritoriji, u bilo kom delu Srbije, i to sa maksimalnim naoruàwem uz potpuno nepo{tovawe na{ih zakona. Ne vidim kakva korist moè da bude od toga, sem da pretrpimo ogromnu {tetu. To je sporazum koji stvara sve uslove za ameri~ko vojno stacionirawe u Srbiji. To je pravni osnov za bilo koju ameri~ku bazu u Srbiji rekao je Milovan Drecun. Ono {to je svakako bila i na{a sumwa, a sa kojom se saglasio i Drecun, jeste to da je sporazum SOFA u tajnosti pripremqen i potpisan, {to samo ukazuje da se ne{to nepovoqno za Srbiju krilo od javnosti. O~igledno je da je Solanin kaplar Boris Tadi} sve resurse na{e dràve stavio na raspolagawe agresorima i to samo jednim potpisom, a zauzvrat je od Kondolize Rajs dobio nakiseli osmeh i obe- }awe da }e Kosovo i Metohija biti nezavisno. Osim toga, on je kao predsednik Srbije dao pun legitimitet za ameri~ko vojno stacionirawe na teritoriji na{e zemqe. Cena i posledice sporazuma SOFA Obzirom da se sporazum SOFA smatra tipskim dokumentom, ako napravimo pore ewe sa sadràjem crnogorske BROJ 3001, JANUAR VELIKA SRBIJA 27

30 verzije sporazuma koji posedujemo, onda je zaista katastrofalno sve to {to Srbiju o~ekuje zahvaquju}i Borisu Tadi}u. Ameri~ko osobqe (civilno i vojno), moglo bi u svakom trenutku privremeno da boravi na teritoriji Republike Srbije, zajedno sa opremom i sredstvima oruànih snaga SAD. Tada bi Srbija bila u obavezi da agresorima i okupatorima omogu}i pristup i kori{}ewe svih objekata koje oni poèle, a to su, izme u ostalog, objekti za prevoz, skladi{tewe i obuku. Naravno, pristup i kori{}ewe ovih objekata bili bi omogu}eni bez naknade, jer to proizilazi kao osnovna obaveza iz sporazuma. Okupatori bi bili oslobo eni od pla}awa poreza i drugih sli~nih da`bina koje se primewuju u na{oj zemqi. Tako e, oni mogu da uvoze, izvoze i koriste u Republici Srbiji predmete za li~nu upotrebu, opremu, sredstva, materijal, tehnologiju, obuku i usluge. Naravno, na{a zemqa je sporazumom obavezana da takav uvoz, izvoz i kori{}ewe izuzme od postupka inspekcije, dozvola, drugih ograni~ewa, pla}awa carina, poreza koji se kod nas primewuju. Plovila i vazduhoplovi kojim bi upravqali agresori iz SAD tako e bi bili oslobo eni od pla}awa aerodromskih i lu~kih taksi, taksi za parkirawe, naknada za lu~ku pilotaù i usluge lu~kih remorkera, ali i drugih lu~kih i sli~nih taksi, naravno za period kada borave u Srbiji. Isti bi u Srbiji bili oslobo eni i pla}awa taksi za navigaciju, prelet i kori{}ewe terminala. U tom slu~aju na{a zemqa bi bila obavezna da iz postupka bilo kakve inspekcije i kontrole izuzme vazduhoplove, vozila i plovila SAD. Tako e, okupatoru }e se omogu}iti da po potrebi koristi radiofrekvencijski spektar. Srbija je u obavezi da to pravo besplatno ustupi. Sporazum SOFA sadrì i odredbu koja se odnosi na naknadu materijalne {tete ili qudskih gubitaka. Ta odredba u ovom tipskom dokumentu glasi: Osim zahteva za naknadu {tete po ugovoru, strane }e se odre}i prava da traè jedna od druge bilo kakvu naknadu za {tetu gubitka ili uni{tewa imovine, povredu ili smrt osobqa bilo koje strane do kojih je do{lo tokom izvr{ewa wihovih zvani~nih du`nosti po ugovoru SOFA. Daqe se navodi da }e zahteve tre- }ih strana za naknadu {tete ili gubitka uzrokovanih od strane osobqa SAD re{avati SAD u skladu sa zakonima i propisima SAD. Zahvaquju}i Borisu Tadi}u i Srbija je tako e prihvatila ove odredbe, koje mogu da nanesu nemerqive qudske `rtve i materijalnu {tetu na{oj zemqi, i to bez ikakve nadoknade. Sve prethodno je ujedno i su{tina sporazuma SOFA koji je Boris Tadi} u ime Srbije parafirao sa Kondolizom Rajs. Na{a redakcija }e u narednom broju informisati javnost o svim detaqima ovog sporazuma. Naravno, pretpostavka je da }e do tada Ministarstvo odbrane Republike Srbije izvr{iti re{ewe poverenika za informacije, kojim je na{em novinaru omogu}eno pravo na pristup kopiji sporazuma. Time bi se napokon okon~ao jednogodi{wi (upravni) postupak potrage za sporazumom SOFA, a javnost bi bila, ekskluzivno i u potpunosti, informisana o detaqima kapitulacije koju je parafirao Boris Tadi}. 28 VELIKA SRBIJA JANUAR BROJ 3001

31 Demokrata Tadi} Ha{ki inkvizitor u Srbiji Saradwa sa Ha{kim tribunalom je za Borisa Tadi}a prioritet svih prioriteta. Na{a budu}nost zavisi od izve{taja koji }e tuìteqka Karla del Ponte i sudija Teodor Meron podneti Savetu bezbednosti. Zbog toga saradwa ne sme da bude pod znakom pitawa. ( Blic, 17. oktobar godine). Nesaradwa sa Ha{kim tribunalom za Tadi}a predstavqa propast i kraj srpske dràve. Mora se u punom kapacitetu sara ivati sa Ha{kim tribunalom. Sve ostalo zna~i propast zemqe. Zato {to su to standardi koje je propisala me unarodna zajednica. Ko o tome odlu~uje? Ta me unarodna zajednica i mi ne moèmo suditi o na{oj saradwi sa Tribunalom. ( Danas, 18. oktobar godine) Pi{e: Marina Toman Mi moramo da izmenimo na{e nacionalno i dràvno pona{awe i da na vreme ~inimo ono {to moramo da u~inimo, da ne bi neko pla}ao umesto nas kasnije, izjavio je Boris Tadi}, govore}i o Hagu u Utisku nedeqe, 10. oktobra godine. Ovaj Tadi}ev stav sintetizuje wegov odnos i politiku pretwi i ucena usmerenih prema srpskom narodu zarad podani~kog odnosa prema Ha{kom tribunalu, nelegalnoj tvorevini Saveta bezbednosti. Naime, Me unarodni krivi~ni sud za biv{u Jugoslaviju je privremeni i nelegalni sud koji je stvoren suprotno najvi{em pravnom aktu, Poveqi Ujediwenih nacija. Ha{ki tribunal je osnovan rezolucijom Saveta bezbednosti koji je na taj na~in protivpravno uzurpirao zakonodavna ovla{}ewa koja pripadaju Generalnoj skup{tini OUN i dràvama ~lanicama. Zagovornik politike ~iji su temeqi udareni godine dolaskom DOS-a i \in i}a na vlast, Tadi} je zarad kolaboracije sa Tribunalom u Hagu spreman da pribegne najcrwim kritikama srpskog naroda, koji nikako da shvati {ta je za wega dobro a {ta nije. Pri tome Tadi}u ne predstavqa ni najmawi problem da prizna da vlast u Srbiji ne odlu~uje ni o ~emu. Ha{ki tribunal podnosi izve{taj Savetu bezbednosti, ne podnosimo mi izve{taj i moramo da budemo svesni te ~iwenice. Tu ocenu daje Ha{ki tribunal a ne mi, i mi smo u situaciji... ne mogu ja da dam sebi ocenu, nego onaj ko je zaduèn da mi da ocenu, ne meni, nego ovoj zemqi, a od te ocene zavisi status ove zemqe u me unarodnim institucijama i sudbina ovog naroda, jer mi moèmo da mislimo da se spoqna politika vodi tako {to se resursi ili kapaciteti za tu politiku uzimaju sa nebesa. Ne. Vodi se iz ove zemqe (Utisak nedeqe, 10. oktobar godine). îwenica da predsednik Republike {titi interese gra ana BROJ 3001, JANUAR VELIKA SRBIJA 29

32 Srbije i predstavqa Srbiju u svetu Tadi}u ne zna~i ni{ta. Ali zato zna da ceni pohvale koje stiù sa Zapada. Tadi} je, kako je istakao Oli Ren, bio deo vlasti Zorana \in- i}a koja je uhapsila Slobodana Milo{evi}a. On je i u pro{losti pokazao, a potom i sada, potpunu posve}enost re{avawu ovog problema. Verujem da }e budu}a srpska vlada re{avawu ovog problema pristupiti na najozbiqniji na~in, kazao je komesar ( Blic, 14. oktobar godine). Usamqenom jaha~u apokalipse ovakve pohvale su uvek predstavqale dragoceni podstrek i stimulans jer borba protiv interesa sopstvenog naroda moè biti prili~no iscrpquju}a. Svojom retorikom Tadi} se savr{eno uklapa u sveop{tu sliku rada i delovawa Ha{kog tribunala koji svojim ucenama i pretwama gra ane Srbije drì kao taoce. Hag Srbima preti kolektivnom krivicom i brojnim istorijskim falsifikatima. Umesto da se dràva oslobodi pomenutih stega, a Tadi} kao predsednik dràve za{titi nacionalne i dràvne interese, de{ava se suprotno. Za Tadi}a stav naroda nije merodavan. On je taj koji procewuje {ta je za ovu dràvu dobro a {ta ne. âk i ako je to u potpunoj koliziji sa javnim mwewem. Ali Tadi} uvek ima re{ewe: Zato i postoje vlade, da u ime gra ana vode politiku. I postoje trenuci kada politi~ari moraju da donesu odluku koja nije uvek podràna od ve}ine, ali }e biti posle odre enog vremena podràna. Tada politi~ari preuzimaju odgovornost i oni svoj mandat stavqaju na proveru. (Utisak nedeqe, 10. oktobar godine). Umesto svetlije budu}nosti i boqeg standarda, Tadi} je doneo ucene, ponièwe i strah. Tako za list Danas 18. oktobra godine, izazivaju}i ose}aj ugroènosti, izjavquje: Mora se u punom kapacitetu sara ivati sa Ha{kim tribunalom. Sve ostalo zna~i propast zemqe. Zato {to su to standardi koje je propisala me unarodna zajednica. Ko o tome odlu~uje? Ta me unarodna zajednica i mi ne moèmo suditi o na{oj saradwi sa Tribunalom. Izmi{qaju}i posledice, Tadi} gra ane upozorava na negativne konsekvence nesaradwe sa Ha{kim tribunalom, prori~u}i im tamnu budu}nost. Ali bitno je i da svaki gra anin ove zemqe zna i konsekvence nesaradwe sa Tribunalom u Hagu. Mi, naravno, moèmo da odlu~imo da ne sara- ujemo sa tom institucijom, ali moramo biti svesni i da }e posledice nesaradwe biti katastrofalne za nas, ne samo danas, ve} i za budu}nost. A te posledice zna~e tehnolo- {ku, privrednu, bezbednosnu izolaciju Srbije, koja ne mora biti otvorena, {to ne zna~i da ne}e postojati. Nesaradwa sa Ha{kim tribunalom zna~ajno }e nam oteàti poziciju u aktivnom odlu~ivawu o kona~nom statusu Kosova i Metohije i o sudbini na{ih gra ana koji ìve u Pokrajini ( Ve~erwe novosti, 20. avgust 2004) Name}u}i pri~u o izolacija Srbije, demokrata Tadi} laìra ~iwenice i nastavqa da preti gra anima Srbije. Tadi} je ukazao na katastrofalne posledice nesaradwe sa Ha{kim tribunalom. Po wegovim re~ima, to je izolacija, koja ne mora uop{te biti zvani~no objavqena, ali moè biti primewivana. To je tehnolo{ko zaostajawe, to su bezbednosni problemi sa kojima }emo se suo~avati jer na{a vojska ne}e biti reformisana, jer ne moè biti reformisana samo imaju}i u vidu na{e unutra{we privredne potencijale, to je potom pitawe daqih me unarodnih integracija ( Politika, 24. avgust 2004) Me{etarewem ~iwenicama, sakrivaju}i istinu u odbrani Ha{kog tribunala, znaju}i koliko je narod osetqiv po pitawu ostanka Kosova i Metohije u Srbiji, Tadi} ide toliko daleko da u Utisku nedeqe 10. oktobra izjavquje da ukoliko ne sara ujemo sa Tribunalom, nemamo ni kapacitete da se borimo za ju`nu srpsku pokrajinu. Na{e gra- ane ne smemo obmawivati da je mogu}e ne sara ivati sa Hagom i dobiti pozitivnu ocenu Saveta bezbednosti, a ta ocena je za nas su{tinski va`na, ne samo kad su u pitawu ulagawa u ovu zemqu, ne samo kada je u pitawu na{a te`wa da budemo u Partnerstvu za mir ili da budemo ~lanica Evropske unije, nego kada je u pitawu Kosovo i Metohija. Ako mi ne sara ujemo sa Ha{kim tribunalom, nemamo ni kapacitete da se borimo za Kosovo i Metohiju. I to gra ani moraju da znaju. Zbog ~ega? Zato {to niko ne}e da nas podrì u tome od onih zemaqa koje }e imati odlu~uju}u re~ u Savetu bezbednosti. Koje su to zemqe? Velike sile. Zbog ~ega? Pa, te zemqe su se obavezale da }e sara ivati sa Srbijom i Srbijom i Crnom Gorom, ukoliko sara ujemo sa Ha{kim tribunalom. Na{i gra ani ne znaju da je u Kongresu Sjediwenih Ameri~kih Dràva izglasan zakon po kom nije mogu}a pomo} na{oj zemqi ukoliko ne sara ujemo sa Ha{kim tribunalom, ukoliko Ratko Mladi} ne bude isporu~en Ha{kom tribunalu. U pomenutoj emisiji Tadi} opstanak dràvnih interesa dovodi u vezu sa ispuwavawem zahteva Ha{kog tribunala. Ne}e nestati Srbija, ali }e na{i nacionalni interesi, dràvni interesi, dramati~no biti ugroèni. Mi }emo biti zapostavqena zemqa. Bi}emo izvan tehnolo- {kog razvoja. Mi }emo se razvijati u usporenom ritmu. Sve zemqe oko nas }e se razvijati i na{i najmla i i najdarovitiji qudi hte}e da idu u razvijenije zemqe. I polako }emo... narod koji je me u najstarijima u svetu, mi smo najstariji narod u Evropi... ostati bez ikakve biolo{ke perspektive za budu}nost. Ja ne}u da budem deo te politike. Ja sam obavezan zakonom da vodim ra~una o interesima zemqe i nacije. Kao i Vlada. Naravno da nekada izru~ewe Ha{kom tribunalu i hap{ewe moè da ugrozi nacionalne interese, toga smo potpuno svesni. Ali, mi smo u ovakvoj situaciji jer je to posledica na{e politike. Tadi} tako e obmawuje javnost pre}utkuju}i podatak da velika sila Rusija, ~lan Saveta bezbednosti, itekako ima svoj politi~ki stav o Hagu i to negativan. Me utim, za Tadi}a stav Rusije po pitawu Haga nije merodavan. Predsedniku Srbije, uprkos ~iwenice da veoma veliki procenat gra ana ìvi ispod dowe granice siroma{tva, saradwa sa Hagom predstavqa prioritet. Veoma dobro znamo da je uslov dovr{etka saradwe sa Ha{kim tribuna- 30 VELIKA SRBIJA JANUAR BROJ 3001

33 lom i izru~ewe Ratka Mladi}a. To je moj prvi prioritet budu}e demokratske vlade, jer bez re{ewa tog problema nema evropske budu}nosti Srbije, ( Ve~erwe Novosti, 14 oktobar 2006). Da podsetimo Tadi}a da zvani~ni, dodu{e frizirani podaci, govore da je u Srbiji u godini bilo 8,8 odsto siroma{nog stanovni{tva, ~ija je potro{wa bila na liniji ispod 6,221,00 dinara mese~no po potro{a~koj jedinici. [ta na sve ovo, ipak, kaè taj koji zastupa interese gra- ana: Na pitawe da li }e predizbornu kampawu zasnivati na izru~ewu Ratka Mladi}a, Tadi} je odgovorio: Da, na svaki na~in ( Blic, 17. oktobar godine) Me utim, to i nije tako bitno kada su u pitawu demokratske vlasti. Zadaci koji se name}u sa Zapada su prioritet. Oni se moraju ispuniti po svaku cenu. Sa puno ostra- {}enosti Tadi} o tome govori u emisiji Kaìprst 9. maja godine. Zato {to ta rezolucija u procesu, u na~inu na koji se dolazi do EU, nije potpuno jasna. Izme u ostalog, dajem vam samo primer saradwe sa Ha{kim tribunalom. Saradwa s Ha{kim tribunalom mora da bude apsolutno nedvosmislena, potpuna, i nema uop{te mogu}nosti da se prave kompromisi na tu temu. U istoj emisiji, nastavqaju}i da obrazlaè za{to je pogubno ne sara ivati sa Hagom, Tadi} otkriva da se o sudbini Srbije odlu~uje izvan wenih granica. Uop{te se ne pitamo mi, pita se Ha{ki tribunal. Ha{ki tribunal daje pozitivnu ocenu saradwe. I u tom smislu, mora se priznati da je vlada u~inila veliki posao za ovu zemqu. Ali, to nije kraj, mora se nastaviti. Zna~i, nije dovoqno poloìti nekoliko ispita. Potrebno je poloìti sve ispite i diplomski ispit, i to je ta~ka. Pri tome on svoju dràvu predstavqa kao maloletnog aka koji se nalazi u {kolskoj klupi i mora mnogo toga da nau~i da bi poloìo sve ispite Zapada. Saradwa sa Ha{kim tribunalom je uslov svih uslova za predsednika Tadi}a. Na{a budu}nost zavisi od izve{taja koji }e tuìteqka Karla del Ponte i sudija Teodor Meron podneti Savetu bezbednosti. Zbog toga saradwa ne sme da bude pod znakom pitawa. ( Blic 17. oktobar godine). Nesaradwa sa Ha{kim tribunalom za Tadi}a predstavqa propast i kraj srpske dràve. Mora se u punom kapacitetu sara ivati sa Ha{kim tribunalom. Sve ostalo zna- ~i propast zemqe. Zato {to su to standardi koje je propisala me unarodna zajednica. Ko o tome odlu~uje? Ta me unarodna zajednica i mi ne moèmo suditi o na{oj saradwi sa Tribunalom ( Danas, 18. oktobar godine). Na odnosu prema Hagu Tadi} gradi svoj politi~ki imiy, po wemu, uspe{nog politi~ara. Na pitawe kakve garancije Srbija moè da ponudi Evropskoj uniji, on je odgovorio da garantuje praksom, jer je, u vreme kada je Demokratska stranka (DS) imala odlu~uju}u ulogu u Vladi, izru~en Slobodan Milo{evi} (Beta, 16. oktobar 2006.) Svoj odnos prema ~asti i moralu Tadi} iskazuje u emisiji Kaìprst, 23. maja godine, kada, odgovaraju}i na pitawe novinara da li o~ekuje da }e se Veselin [qivan~anin predati, odgovara: Ja se nadam da ho}e. Odbor za za{titu Veselina [qivan~anina je jedna institucija ~iji rad ja uvaàvam i voleo bih kada bi mene neko, ne dao Bog, u nekoj sli~noj situaciji branio. Kada je mene, dodu{e, jurila policija da me uhapsi izme u 1. i 5. oktobra zbog one neverovatne optu`be da sam kr{io ili, vaqda, ugrozio odbrambene mogu}nosti tada{we Jugoslavije, jer sam odrào govor pred radnicima u Kolubari, nije bilo nijedne vladine organizacije, niti udruèwa gra ana koji bi me za{titili. Ali po{to znam kako se ose}aju qudi kojima je namewen zatvor, uvaàvam rad svake nevladine organizacije ili gra- anske inicijative koja {titi nekoga ko jeste u takvoj situaciji. Ali taj odbor, s druge strane, mislim da malo remeti stawe svesti gospodinu [qivan~aninu i to izjavama da se srpski oficiri nikada ne predaju, itd.. Tadi} snishodqivo, bez imalo argumenata, upore uje Hag i svoje skrivawe od pet dana. Za wega je, o~igledno, pitawe odbrane ~asti i ugleda Srbije ista stvar kao i odbrana li~nih interesa. Tadi} u svojoj politi~koj misiji ide i korak daqe. Bez obzira {to poku{ava da se gra anima predstavi kao politi~ar za koga su svi gra ani jednaki, odavno je poznat po svom stavu i pri~i o dve Srbije. Kada su u pitawu gra ani Srbije i wihovi interesi, Tadi} se rukovodi principom da je svako ko ne misli kao on nepodoban. Tezu o tome ko je po Tadi}u podoban a ko ne najboqe ilustruje wegov komentar Zakona o pomo}i porodicama ha{kih optuènika, izre~en u intervjuu za list Blic 5. aprila godine. Tadi} kaè: Doneti su zakoni koji dovode u pitawe kredibilitet na{e zemqe u svetu i sa kojima se ni na{i gra ani ne slaù. Zakon o finansirawu Slobodana Milo{evi}a i wegove siroma{ne porodice, zatim ideja o ukidawu specijalnih sudova pred kojima se sudi za ubistvo Zorana \in i}a su vrhunski skandal. Boris Tadi} ne krije da se zalaè za nehumani progon porodica ha{kih optuènika. Svoj stav poku- {ava da opravda i ublaì nametawem pri~e kako su, eto, Amerikanci ba{ odlu~ili da pomognu Srbiji po pitawu Kosova i Metohije, ali da su, zarad dràvne pomo}i porodicama ha{kih optuènika, od toga odustali. U to vreme, me utim, Vlada je na{la za shodno da predloì zakon o pomo}i porodicama ha{kih optuènika, ukqu~uju}i i porodicu Slobodana Milo{evi}a. Kad je Vojnovi}, koji je prvi put pridobio na na{u stranu najuticajnije ameri~ke senatore: Bajdena, Libermana, Braunbeka i kongresmena Volfa, ~uo tu vest, hteo je da odustane od predlagawa rezolucije koja {titi na{e nacionalne interese. (NIN, 3. jun godine). Amerika je, ina~e, jedan od najvatrenijih zagovornika nezavisnosti Kosova i Metohije. Tadi} je za Hagom uvek posezao kad bi se Srbija na{la u krizi. Hag mu je opravdawe za to {to se u Srbiji te{ko ìvi, {to nisu pristigle pare u srpsku privredu, saradwa sa Hagom je za Borisa Tadi}a uslov promene vrednosnog sistema u Srbiji. To zna~i da on èli Srbiju koja se bez pogovora odri~e svoje istorije i svojih heroja, a slavi podani{tvo i izdajni{tvo. BROJ 3001, JANUAR VELIKA SRBIJA 31

34 Montenegrinstvo Borisa Tadi}a Dràvotvorna i nacionalna neprincipijelnost Borisa Tadi}a na primeru Crne Gore pokazuje svu wegovu ravnodu{nost prema vitalnim srpskim nacionalnim interesima Pi{e: Danilo Tvrdi{i} Evroatlantisti U ovoj kratkoj analizi poku{a}emo da kroz nekoliko intervjua koje je Boris Tadi} dao u periodu kada se lomila sudbina Crne Gore i dràvne zajednice, jasno ukaèmo na wegovu neverovatnu nedoslednost i gotovo neshvatqivu nezainteresovanost za vitalne srpske nacionalne i dràvne interese. Ovo je posebno zna~ajno, jer se kroz takav model pona{awa u vezi sa Crnom Gorom moè lako predvideti i wegovo budu}e pona{awe po drugim va`nim nacionalnim i dràvnim pitawima. Sa druge strane, ukaza}emo na wegovu potpunu doslednost i ìvotnu opredeqenost za politi~ke i ekonomske ciqeve centara mo}i van Srbije. Re~ je, naàlost, o ~oveku koji je i svoja li~na i partijska stremqewa potpuno uklopio u interese briselskih i va{ingtonskih centara mo}i, dok je interese naroda i dr- àve koju reprezentuje stavio na margine svojih dràvni~kih interesovawa. Dakle, ukaza}emo na konkretnim primerima kako izgleda dràvotvorna i nacionalna (ne)principijelnost ~oveka koji je trenutno predsednik Srbije i koji pretenduje da ponovo bude izabran na tu funkciju. Tadi} je, rekav{i da je Srbija 'jedan od stubova demokratije u jugoisto~noj Evropi', ukazao da, izme u ostalog, 'po{tuje pravo Crne Gore da sprovede referendum' i pozdravqa angaòvawe EU u vezi s tom idejom. 'Crnogorska vlada i opozicija moraju u}i u dijalog i posti}i {irok konsenzus oko pravila za referendumski proces', rekao je predsednik Srbije i dodao da podràva stav EU, koji je izneo Havijer Solana da se ne moè prihvatiti unilateralni ishod. ( Tanjug 8. decembar ) Koliko samo ironije u jednoj od mnogobrojnih izjava aktuelnog (nadamo se ne zadugo) predsednika Srbije, Borisa Tadi}a, i to u vremenu kada se vodila odsudna bitka za ostanak Crne Gore u zajedni~koj dràvi Srbija i Crna Gora. Mnogo ironije i mnogo sli~nosti. Sli~nost se ogleda u tome {to se istorija na najtragi~niji na~in ponavqa za Srbiju i srpski narod i danas, u vremenu bitke za opstanak Kosova i Metohije u sastavu Srbije. A ironija se ogleda u tome {to je glavni glumac isti ~ovek iza koga stoji ista pseudodemokratska politi~ka mantra, ista EU retorika... I naàlost, to je ~ovek iza koga o~igledno i nedvosmisleno stoji onaj strate{ki pravac u rastakawu srpskog nacionalnog tkiva i teritorije, kojeg smo svi svedoci. Taj ~ovek je, dakle, autenti~ni predstavnik i produètak one iste politike ~ije smo usre}iteqske i blagotvorne efekte imali prilike da osetimo na svojoj koì: kroz ha{ko mrcvarewe, milosrdno bombardovawe, pravedne sankcije i kroz nedvosmislenu podr{ku {iptarskom teroristi~kom pokretu... Dakle, celokupna wegova strategija, politi~ka filozofija i program zasnivaju se na bezuslovnom poklowewu briselskom mesiji i Solaninom centralnom komitetu. I to po bilo kojoj politi~koj i dràvnoj ceni. Zaista, ne treba biti mnogo mudar i dalekovid pa da se predvidi kako }e te}i evolucija stavova pomenutog gospodina kada je u pitawu status Kosova i Metohije. Da bi se dobio kompletan odgovor na ovo pitawe, dovoqno je samo osvrnuti se malo unazad. Jasno je da je Boris Tadi} karika koja prva popu{ta u svakoj geopoliti~koj kombinatorici. To je pokazao i na primeru Crne Gore. To je pokazao i kad je reformisao (~itaj: onesposobio) vojsku. To }e pokazati (ako mu se dozvoli) i na primeru Kosove i Metohije, Vojvodine itd. Jasno je da }e posle prvih priznavawa nezavisnosti Kosova i Metohije od strane partnera iz EU, slediti i pu{tawe niz vodu ovog dela srpske vekovne teritorije od strane pomenutog gospodina. Ako koza laè rog ne laè, kaè se u na{em narodu, jer scenario sa Crnom Go- 32 VELIKA SRBIJA JANUAR BROJ 3001

35 rom je, dakle, ve} oproban. Evo jo{ nekih pikantnih detaqa iz wegovog crnogorskog politi~kog izleta, koji potvr uju pomenutu evoluciju i zaokret politi~kog kursa na {tetu srpskih nacionalnih interesa: Predsednik Srbije rekao je tako e da je osamostaqivawe dràve Srbije {ansa da napravi snaàn diskontinuitet sa gre{kama koje je ~inila u pro{losti. Tadi} je upozorio da se ne treba baviti nacionalnim snovima, ve} racionalnim programima koji }e pomo}i da se ostvari ekonomija koja }e svakom gra aninu omogu}iti da kroz tu ~iwenicu dràvu doìvqava kao svoju. Moji srpski nacionalni snovi su stavqeni u stranu. Moj nacionalni san danas je ekonomija koja }e omogu}iti svakom gra- aninu da dràvu doìvqava kao svoju, rekao je Tadi}. Predsednik Srbije je kazao da je danas do{ao u Crnu Goru zato {to je to korisno za gra ane obe zemqe. On je rekao da nema previ{e emocija u vezi s tim {to su Srbija i Crna Gora postale nezavisne dràve. Ja sam Srbin. Nemam problem identiteta. Ne treba da se previ{e zarobqavamo u teme identiteta i pro{losti. (Beta, 26. jun godine) [ta o~ekivati od ~oveka koji svoje nacionalne snove stavqa u stranu? Pitawe koje logi~no sledi je, ~ije onda nacionalne snove afirmi{e, ako srpske stavqa u stranu? Da li }e onda i tema identiteta i pro{losti u koju se zarobqavamo sutra po toj logici biti Kosovo i Metohija ili Ra{ka oblast? Mnogo je pitawa, a jedini jasan odgovor koji dobijamo je EU bez alternative i weno besklasno dru- {tvo po svaku cenu. Do koje mere moè i}i ideolo{ka zaslepqenost i ostra{}enost, kao i politi~ka kratkovidost, pokazuje nekoliko slede}ih istorijskih izjava: Dakle, Evropa s kojom mi èlimo da se ujedinimo o~igledno ne èli nezavisnu Srbiju, niti nezavisnu Crnu Goru. (Nedeqni telegraf, 11. jun ) Vjerujete li u budu}nost ove zajednice? Verujem. Ne oslawam se previ{e na istoriju, iako je ne zanemarujem. EU ne èli daqu fragmentaciju u regionu, jer bi stvarawe novih dràva moglo dovesti do bezbednosnih rizika. (Monitor, 13. jun 2003) I tada (dok se odvijao crnogorski rasplet), kao i sada, svedoci smo da je te`wa briselskih centara mo}i dijametralno suprotna na~elu nepovredivosti granica. Jer Evropska unija èli rascepkanu, podeqenu Srbiju sa bonsai dràvama kakva je i dana{wa Crna Gora. Naime, i tada je bilo vi{e nego jasno da Evropska unija preko svojih eksponenata u Srbiji igra poznatu licemernu igru. To je igra nepristrasnog i objektivnog sudije koji u prelomnom trenutku podràva legitiman rezultat referenduma, a sa wim i crnogorske separatiste. Da ne ulazimo ovom prilikom dubqe u to, da postoji Bela kwiga od nekoliko stotina strana koja pokazuje mnogobrojne zloupotrebe ~iwene tokom referendumskog procesa. I da objektivnog sudiju taj izve{taj nije nimalo zainteresovao. Me utim, simptomati~no je to da je taj i takav sudija uvek tas na vagi kada treba suzbiti srpski nacionalni interes na Balkanu. O~igledno je i u ovom konkretnom primeru iskori{}en oproban recept stvarawa i kontrole krize, koja je u datom trenutku re{ena na isti na~in, na srpsku {tetu. To je u~iweno preko odre enih qudi u najvi{im strukturama vlasti u Srbiji i Crnoj Gori i preko nevladinih organizacija u ove dve dràve. Oni koordinirano i beskompromisno ispuwavaju naloge svojih inostranih nalogodavaca, nesumwivo uz solidnu nov~anu nadoknadu. Zvali se oni CEMI ili CESID (kada su u pitawu objektivni posmatra~i izbora) ili Fond za otvoreno dru{tvo u crnom (kada je u pitawu tobo`we kr{ewe qudskih prava u Srbiji), svejedno je. Va`no je da oni dobijaju obilnu medijsku podr{ku pride kao neutralni i objektivni ~inioci u {irewu progresivnih demokratskih ideja i qudskih prava. Me utim, kada se pomenuti odnos nalogodavca i poslu{nika jasno prepozna kod qudi koji vode srpsku politiku, i to kroz wihove konkretne poteze, onda bi to u svakoj normalnoj dràvi trebalo da bude ozbiqan znak za uzbunu. Jer sve je ve} vi eno ne samo na primeru Crne Gore, ve} i kroz razna zame{ateqstva vezana za nezavisnost Kosova i Metohije. I laiku je jasno da po sli~nom scenariju u bliskoj budu}nosti sledi demokratska podr{ka otvarawu pitawa Vojvodine, Ra{ke oblasti itd. Dakle, ovde se radi o osobi koja je predsednik Srbije i ~ije se pogre{ne procene de{avaju u duèm vremenskom intervalu, {to ukazuje da se ipak ne radi o pogre{noj politi~koj proceni, ve} o svesnom delovawu i nameri. To u bli- òj budu}nosti moè dovesti (i naàlost, ve} jeste) do nesagledivih posledica po Srbiju i srpski narod u celini. U slede}em intervjuu Tadi} potpuno otkriva svoje karte i opet ukazuje da mu je teritorijalna celovitost dràve i nacionalni interes iza interesa koji je stavio na prvo mesto, a to je ulazak u evroatlanske integracije: Tadi} je ocenio da Srbija ne sme dozvoliti da je duga, zamaraju}a i iscrpquju}a diskusija o statusu dràvne zajednice Srbije i Crne Gore uspori na putu ka Evropi. Nije prioritetni zadatak Srbije o~uvawe dràvne zajednice Srbije i Crne Gore, nego u~lawewe u Evropsku uniju, rekao je Tadi} i dodao da Srbija mora da postavi i pitawe sopstvenih interesa. (Beta, 18. februar 2005) Ne moè biti o~iglednije da je ve} tada predsedniku Tadi}u bila pre~a EU od dela dràvne teritorije! Da li se moè doneti druga~iji zakqu~ak od ovog? To da je Tadi}u pre~a EU od dràve nije deo politi~kog marketinga, ve} wegova autenti~na izjava! Dakle, na osnovu izre~enih stavova po pitawu teritorijalne celovitosti i suvereniteta dràve moèmo jasno i nedvosmisleno zakqu~iti kako }e Boris Tadi} reagovati na bilo koju vrstu konkretnih teritorijalnih pretenzija u budu}nosti. Taj odgovor je: evroatlanske integracije ispred Kosova i Metohije. Samim tim i: evroatlantske intergacije ispred Srbije. Zavr{i}emo ovu tu`nu pri~u citatom koji jasno govori kako se zaokruìlo politi~ko kameleonstvo i evolucija dràvni~kih i politi~kih stavova aktuelnog predsednika, kada je u pitawu Crna Gora: Predsednik Srbije Boris Tadi} izjavio je za zagreba~ki Globus da je wegov odlazak u Crnu Goru nakon referenduma bio normalan politi~ki potez i ocenio da se nakon crnogorskog osamostaqewa za Srbiju otvara novi politi~ki prostor i nova prilika. U intervjuu za najnoviji broj tog hrvatskog nedeqnika, Tadi} je pojasnio da osamostaqewem Crne Gore, Srbija ima jedan problem mawe, odnosno nedefinisanu i nedovoqno efikasnu dràvnu zajednicu, ~ime je nestao i posledwi izgovor i do{ao krajwi rok da se zemqa suo~i sa samom sobom! (Beta, 8. jun 2006.) Osamostaqewem Crne Gore, Srbija ima JEDAN PRO- BLEM MAWE??!! Citata ove vrste ima zaista mnogo u politi~kim biografijama qudi na ~elnim pozicijama u na- {oj dràvi. Zbog svih onih koji ho}e da ~uju istinu i koje istina zanima pre bilo koje politi~ke mantre, pa makar se ona zvala zemqa dembelija ili Evropska unija, treba svedo- ~iti o Borisu Tadi}u kao predstavniku jedne vrlo opasne politi~ke pojave. Pojave za koju je normalno i politi~ki korektno traìti od srpskog naroda razna priznawa, izviwewa, istorijski zaborav i nacionalno otu ewe po meri Wu ejya... BROJ 3001, JANUAR VELIKA SRBIJA 33

36 Iskustvo Borisa Tadi}a sa efikasno{}u dràvne administracije Dràvqanin Srbije za jedan dan! T o moè samo drug Boris Tadi}. Dokument koji se ~eka mesecima, pa ~ak i godinama, sa mogu}no{}u da se uop- {te i ne dobije, Boris Tadi} dobio je za jedan dan. Da, qudi moji, Boris Tadi} dobio srpsko dràvqanstvo za jedan dan. Kako na vol{eban na~in postati dràvqanin Srbije? To moè samo okerùti Boris Forest Gamp Tadi}. Da li ga je sramota? [ta moèmo da o~ekujemo od ~oveka koji ne po{tuje zakon. Logi~no, samo bezakowe. Ima li kraja ùtoj laì... Samo dan ìvota da ostane meni i wega bih draga poklonio tebi, bio je refren iz popularnog narodwa~kog hita iz devedesetih godina pro{log veka. Pesmu su u duetu pevali tada najpopularniji peva~ i peva~ica, Miroslav Ili} i Lepa Brena. To {to u pesmi g. Miroslav Ili} posledwi dan svog ìvota poklawa Breni, tad je paralo srce mnogobrojnim slu{ateqkama. Lepa je to pesma bila. Velikodu- {na. Zamislite, ostao vam jedan dan i vi ga poklonite drugom. Prosto za neverovawe. Stih natera ~oveka da se upita: [ta sve moè da se uradi za jedan dan? Ne posledwi, ne daj Boè, ve} za jedan obi~an radni dan. Ponosni vlasnik dràvqanstva Da li ste se ikad upitali: [ta sve mogu u~initi za jedan dan? Ne za dva ili tri dana, ve} samo za jedan, najobi~niji dan. Hajde da zajedno razmislimo {ta je to {to se moè a {ta ne moè kako kaù Srbi za obdanice uraditi. Moète oti}i od Beograda do Ni{a, provesti u wemu dva sata i vratiti se odakle ste po{li. Ako pak èlite da odete do Vrawa, sumrak }e vas uhvatiti na povratku u Beograd. Moète odigrati partiju preferansa, ali ne duù od 300 bula, ili oti}i sa prijateqima na utakmicu. Moète popraviti elektri~ni {poret ili ve{- ma{inu. Prakti~no moète uraditi u toku jednog dana samo ono {to zavisi od vas samih. Ono {to je posao drugih, a pre svega dràvnih institucija, ne moète zavr{iti u toku jednog dana. Pod uslovom da niste Boris Tadi}. Moète poku{ati da u domu zdravqa obavite lekarski pregled i da date krv na analizu. Pritisak }e vam izmeriti, ali za rezultate pregleda krvi morate do}i sutradan. O detaqnom pregledu kod specijaliste ne smete ni da pomi- 34 VELIKA SRBIJA JANUAR BROJ 3001

37 slite. Moète umirati, ali u jednom danu preglede ne}ete obaviti. Ako niste Boris Tadi}. Za voza~ku dozvolu, ako èlimo da je regularno izvadimo, treba nam mnogo vi{e od jednog dana. O paso{u i da ne govorimo. Prakti~no, bilo {ta {to morate zavr{iti sa dràvnom administracijom nemogu}e je zavr{iti za jedan dan. Po{teno re~eno i ne o~ekujete da administrativne poslove za jedan dan obavite. Ima dràva ozbiqnija posla, a ne da vas, obi~ne gra ane, usluùje. Osim ako niste Boris Tadi}. U slu~aju da ste ùti gra anin, ne obi~an ùta}, ve} onako prave okerùte boje, pa vam je ime Boris a prezime Tadi}; {ta onda vi radite? Vi tad uìvate pred uramqenim ogledalom u okerùtim tonovima; divite se sebi, jer kad ne}e drugi da vam se dive, za{to da se vi sami sebi ne divite? Jer, ruku na srce, niko ne ume sa toliko topline, qubavi i ve{tine da se divi vama kao {to vi sami to moète da u~inite. U divqewu prema sebi niko vam nije ravan. âk ni mali [ule, va{ omiqeni ministar odbrane. Nije da se mali [ule ne trudi. Trudi se on. âk vas ponekad i iznenadi. Izgovori javno ne{to {to vi jo{ niste ni pomislili da ka- ète. Bistar je mali [ule. Ali nedovoqno. Vi ste neprevazi eni. Jednostavno, vi znate da ste najboqi i {ta se tu moè! Dok vi uìvate u sebi, iznenada stiè vest sa nekog ran~a iz Teksasa ili iz Va{ingtona, da su oni ba{ vas izabrali da budete nosa~ ameri~ke demokratije i wihovog na~ina ìvota. Uz vest, a be{e to ponedeqak, 24. novembra godine, ide i naredba da se odmah spremite za budu}eg predsednika Srbije. Kad }e biti odràni izbori, javi}e vam naknadno. [ta ima da se spremam, kaète vi sebi, druè Borise, ja sam ve} ministar vojni Srbije i Crne Gore i sad }u da budem predsednik Srbije. Umem ja sve da radim. Kao ak sam radio preko omladinske zadruge. Nije to ni{ta te{ko. Radi{ ono {ta ti poslovo a kaè. Tako sam radio kao ministar, tako }u raditi i kao predsednik. ûdna mi ~uda. Kad i kod koga da se prijavim za predsednika pitate vi. Kad, gle ~uda, ima jedna sitnica. Oprezno vam saop{tavaju: Postoji jedna sitnica. Koja pitate vi. Niste dràvqanin Srbije, zemqe ~iji bi predsednik èleli da postanete. Pa {ta kaète vi. Ne zamarajte me tom sitnicom. Nije sitnica odgovara vam pravnik. Znate, postoji zakonska procedura, dokumentacija, provera, potrebno je vreme... Va{a okerùta dobija crvenkast preliv, verovatno zbog oksida, saradnici se povla~e i sutradan u utorak, 25. novembra godine, vam sve~ano uru~uju dokument kojim ste vi postali dràvqanin Srbije. Sve za jedan dan. Dokument na koji se ~eka godinama, za ~ije je dobijawe zakonom propisana obavezna provera od strane raznih dràvnih organa. Dokument koji vam garantuje sva prava i za{titu dràve ~iji ste dràvqanin postali. Dokument koji vas ~ini pripadnikom dràvne zajednice. Dokument za koji je u svim dràvama sveta propisana najrigoroznija procedura vi sti~ete za jedan jedini dan. Dan nakon va{eg upisa u kwigu dràvqana Republike Srbije, 26. novembra godine, Demokratska stranka predala je Republi~koj izbornoj komisiji izbornu listu pod nazivom Demokratska stranka Boris Tadi}. Po{tovani druè Tadi}u, Za{to se tako bahato pona{ate? Za{to na vreme niste podneli zahtev za dràvqanstvo Srbije? Ko vas je u tome spre~avao? Da li ste èleli da budete dràvqanin neke druge dràve, pa ste se predomislili? [ta mislite kako se ose}aju na{i sugra ani koji vi{e od deset godina ne mogu da dobiju dràvqanstvo koje ste vi dobili za jedan dan? Da Vam je ostao samo jo{ jedan dan, imao bih razumevawa za nezakonito dobijeno dràvqanstvo. Ali, po{tovani Borise, pred vama je dug ìvot i to je ono {to obi~ne qude pla{i. Kad se Vi usu ujete da bezo~no kr{ite zakon da bi sebi obezbedili dràvqanstvo, {ta se od Vas moè o~ekivati u budu}nosti? Presu ivawe po kratkom postupku? Bezakowe po hitnom postupku? Zato se pla{im, gra ani Srbije! Ne daj Boè da nam Boris ostane neka vlast. Tad }e nam stvarno do}i onaj posledwi dan iz pesme sa po~etka, samo {to ne}emo imati kome da ga poklonimo. BROJ 3001, JANUAR VELIKA SRBIJA 35

38 Da siroma{ni budu siroma{niji, a bogati bogatiji Pi{e: mr Dejan Mirovi} Utisak nedeqe, 19. februar godine Boris Tadi}:... Ja kaèm nije lako, i onda sam nabrojao ove probleme koje ova zemqa ima, koje sam malopre i ovde rekao, ali rekao sam i da sam ponekad qubomoran na predsednike Slova~ke, ê{ke, Poqske, koji nemaju te probleme, nego razmi{qaju o tome kuda }e tehnolo{ki zemqa krenuti, na koji na~in oblikovati industriju, koje investicije su povoqnije za te zemqe, koje nisu. Kaìprst, 9. maj godine Boris Tadi}: Kampawa? Bilo bi dobro kad bismo mi bili neprekidno u evropskoj kampawi. E, u toj kampawi ho- }u da u~estvujem, o~ekujem da svi u~estvuju u toj kampawi, u evropskoj kampawi, da ube ujemo gra ane da oni mogu, da mewamo svoj na~in pona{awa u pravcu evropskih vrednosti, da mewamo na{e dru{tvo u tom pravcu, ne zbog toga {to je sad, eto, divno i krasno postati deo EU, nego zbog toga {to je to najfunkcionalniji sistem koji obezbe uje najboqi kvalitet ìvota gra anima. [ta je EU? Ja je ne èlim sada pribliàvati gra anima kao jedan lepo zami- {qen politi~ki projekat, ne. EU je sabrala najfunkcionalnije modele za podizawe kvaliteta ìvota gra ana, i zbog toga zemqe koje jesu u Evropi èle da postanu wihovi ~lanovi, pa i na{a. Novosti, 7. juli godine Evropski put je glavni zadatak dràve Srbije i wenih dràvqana, i moj ciq kao predsednika Srbije. Utisak nedeqe, 14. januar godine Mi smo jedina zemqa koja se ne kre}e prema EU, za razliku od svih ostalih zemaqa. Ovi primeri nam pokazuje da Tadi} neprestano glorifikuje EU. Navodno, tamo nas ~eka raj ili re{ewe svih na{ih problema. Me utim, iza tih parola ne stoji niti jedan ozbiqan argument. Na primer, nema odgovora na nekoliko jednostavnih pitawa: Da li Rusija, Norve{ka Belorusija i [vajcarska èle da u u u EU? Tako e, kakvi su tokovi novca u EU, da li se on kre}e iz siroma{nog dela ka bogatom ili je obrnuto? Bezuslovni EU dogmatici ', ta~nije, Tadi}evi ministri i potpredsednik vlade zaduèn za pribliàvawe EU (nesu eni premijer) nam kao jedini odgovor na ova pitawa iznose podatke o rastu BDP-a (bruto doma}i proizvod) u svim isto~noevropskim zemqama i u Srbiji. U tom kontekstu nam preporu~uju ubrzanu privatizaciju ili prodaju preduze}a po svaku cenu. Naravno, samo ako se ne radi o ruskom kapitalu. Tada se, kao u slu~aju NIS-a i JAT-a, odlaè privatizacija iako su ruske ponude ekonomski najisplativije. Ne vredi ni {to prosta logika ukazuje da treba sara ivati sa ruskim preduze}ima u energetskoj oblasti jer je Rusija najve}i proizvo a~ nafte i gasa u Evropi, a zapadna preduze}a su preprodavci nafte i gasa. Ruska ponuda Tadi}ev evropski put Tadi}ev finansijski stru~wak se mesecima razmatra, formiraju se nekakve radne grupe za pregovore (ta~nije, grupe za odlagawe odgovora ), u javnosti se ~ak i napada ruska ponuda, iako se ona meri stotinama miliona evra, a prodaja Sartida ameri~koj firmi za dvadesetak miliona dolara se predstavqa kao uspe{an posao. Ve}ina politi~ara i medija i ekonomskih eksperata se ne usu uje da protivre~i Tadi}u i wegovim kadrovima. Ne izgovara se ~ak ni pitawe za{to je ba{ samo BDP relevantan kada se govori o na{oj evropskoj budu}nosti, a ne, recimo, platni bilans, spoqnotrgovinski bilans ili BND (bruto nacionalni dohodak). Ne sme se postaviti ni pitawe da li je ba{ svaka prodaja ili investicija zapadnim firmama korisna za na{u privredu. Ali, ve} i sama definicija BDP-a ukazuje da nam taj pokazateq ne moè dati jedini odgovor za{to treba da u emo u EU po svaku cenu, kako nas neumorno ube uje Tadi}. Na primer, u kwizi Nacionalna ekonomija koja se koristi na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, BDP se defini{e kao vrednost finalnih dobara i usluga proizvedenih tokom nekog vremenskog perioda (obi~no godinu dana) na teritoriji jedne zemqe. Dakle, u BDP spadaju i vrednosti finalnih dobara i usluga koje proizvedu strane firme na na{oj teritoriji, na primer, ameri~ki Sartid. BND se, o~ito smi{qeno, mnogo re e koristi kada se govori o na{oj evropskoj budu}nosti, iako bi bio prikladniji za analizu opravdanosti EU puta. Po definiciji, BND je vrednost finalnih dobara i usluga proizvede- 36 VELIKA SRBIJA JANUAR BROJ 3001

39 nih unutar ili van granica jedne zemqe, ~ijom prodajom stanovnici te zemqe sti~u dohotke. Istinsko kretawe novca u EU nam moè otkriti i analiza stawa spoqnotrgovinskog bilansa i platnog bilansa deset isto~noevropskih zemaqa novih ~lanica EU (po definiciji iz kwige Nacionalni ekonomski ra~uni dr Du- {ana Miqkovi}a: Razlika izme u izvoza i uvoza roba naziva se trgovinski bilans, a ako su u izvoz i uvoz ukqu~ene i usluge, dohoci od rada i svojine i transferi stanovni- {tva i dràve, onda se ova razlika naziva platni bilans ). Kada se primeni ovaj metod, rezultati nisu povoqni po na- {e EU dogmatike na ~elu sa Tadi}em. Na primer, ameri~ki dràvni organi su izneli da je godine, svih 10 novih isto~noevropskih ~lanica zabeleìlo deficit u svom platnom bilansu. Ukupni deficit je iznosio ogromnih 46 milijardi dolara. Na ~elu ove negativne liste su bili na{i susedi, Ma arska sa 8,3 milijardi dolara i Rumunija sa 12,4 milijardi dolara. Tako e, od 10 isto~noevropskih zemaqa, 9 je zabeleìlo spoqnotrgovinski deficit, jedino je ê{ka Republika imala suficit u spoqnoj trgovini. Ukupan deficit ovih 9 zemaqa je iznosio 39 milijardi dolara, a na ~elu liste su bile Bugarska sa 7,5 milijardi dolara i Rumunija sa 13,4 milijardi dolara. Tako e, rektor univerziteta u Qubqani, tvorac slovena~kog ekonomskog programa, i biv{i ministar za privredu i potpredsednik slovena~ke vlade Joè Mencinger, u izlagawu na skupu ekonomista u Opatiji dao je i odgovor na pitawe {ta se krije iza pojma investicije o kojima Tadi} tako neumorno govori. Najpoznatiji slovena~ki ekonomista iznosi: Ustanovio sam da {to je ve}i udeo stranih investicija u nekoj nacionalnoj ekonomiji to je i ve}i deficit u platnom bilansu. Nedvosmisleno se moglo utvrditi da su zemqe koje su imale veliki udeo stranih investicija u BDP istovremeno imale i velike inostrane dugove.... Zatim Mencinger obja{wava {ta se obi~no krije iza pojma investicija koje koriste Tadi} i wegovi kadrovi: Dva su odgovora. Re~ je o akvizicijama, ne o grinfild investicijama. Drugo je obja{wewe da preduze}e koje je preuzela multinacionalna kompanija postaje wen deo i prekida svoje reproduktivne veze sa doma}om privredom. U principu, prodaja strancima nije dobra, jer ona zna~i isto {to zna~i i za seqaka koji proda zemqu i onda na woj ostaje da radi kao nadni~ar. Vi{e nego jasno obja{wewe. Mencinger iznosi i {ta ~lanstvo u EU donosi u praksi: Zna se da }e od po~etka Slovenija morati vi{e upla}ivati u EU nego {to }e od we dobijati. To je stvarnost. Uostalom, Unija je izgra ena na sebi~nim interesima... Naravno, Tadi} }e nas i daqe neumorno ube ivati da je crno, u stvari, belo, i da nas razum vara. Ipak, podaci nam ukazuju da je EU, u praksi, sistem za finansirawe bogatih dràva od strane siroma{nih. To je prava istina o takozvanim evropskim integracijama. Ostalo su dnevnopoliti~ke fraze koje se koriste u zamornim govorima Tadi}a. BROJ 3001, JANUAR VELIKA SRBIJA 37

40 O Borisu Tadi}u kao rodona~elniku demokratskog usre}ivawa Srbije [ampion crveno ùte demagogije P o prirodi stvari politika bi, izme u ostalog, morala biti i mudrost prvoga reda! Naàlost, u Srbiji se sve ubedqivije pokazuje da je to prevara prvoga reda! Jezik laì i demagogije postao je zvani~ni jezik srpskog reìma. Kada bi se organizovao svetski {ampionat u poni- àvawu istine, logike i etike, aktuelna vlast bi u toj disciplini sigurno bila prvak sveta. A kada bi se umesto olimpijade, organizovala svetska poltronijada, aktuelni srpski vlastodr{ci bi osvojili sve zlatne medaqe! U podani{tvu, servilnosti i idolopoklonstvu niko ne bi nadma{io samozvane srpske demokrate. U tom smislu oni su titoisti~ku podobnost, kao prvorazrednu ideolo{ku vrednost, samo zamenili za neopodobnost po merilima svetskih mo}nika u Londonu i Va{ingtonu. Naàlost, to je samo jedno od mnogih poraàvaju}ih saznawa i bolnih iskustava sa osmogodi{wom vladavinom DOSOKRATIJE! Oni su, za kratko vreme, poru{ili sve iluzije o demokratiji i grdno razo~arali sve pristalice i borce za istinsku demokratiju. îni se da niko u svetu nije vi{e kompromitovao i degradirao sam pojam demokratije kao {to je to svojom praksom, za posledwih osam godina, u~inio srpski politi~ki vrh! Oni su, po ubrzanom postupku kao oblik svoje vladavine uveli MAFIJAKRATIJU u svim oblastima! Oni demokratiju vi{e i ne pomiwu, jer su tu iluziju prebrzo ne samo potro{ili, nego je i ogadili narodu, pa mu sada podme}u iluzije o evropskom blagostawu i takozvanim transantlantskim integracijama. Evo, da se makar ukratko i makar povr{no podsetimo tog wihovog beskrajno dugog inventara tu`nih stvari. Kada su osvajali vlast i kada su je zaposeli, uveravali su narod da }e od wihove demokratije, maltene, i trava brè rasti, a prinos p{enice, sam po sebi, biti kudikamo ve}i. Humanost, slobode i qudska prava bi}e na svakom koraku! Pravdu i pravednost mo}i }emo i da izvozimo! Izgledalo je da je jedina realna opasnost bila u mogu}nosti da se ne podavimo u tolikom blagostawu! Ceo svet (naravno, napredni i demokratski) }e svoj kapital ulagati u Srbiju, u zemqu raja, u kojoj ne}e biti nezaposlenih, ~ak ni bolesnih! Na{a DOSOKRATIJA }e usre}iti i osnaìti Srbiju toliko da }e iznuditi moralnu obavezu da Ameriku pomogne u ekonomsko-finansijskoj oblasti, a Japan u razvoju najnovijih elektronskih tehnologija! Ma, {ta sve nisu obe}avali!? Ni sam Lewin nije posejao vi{e iluzija i obe}awa u svom nastojawu da, tako e po zapadnim nalozima, usre}i Rusiju! No, da vidimo {ta su sve ostvarili i ko je za toliko i takvo usre}ivawe Srbije najzaslu`niji! Odgovor je, vaqda, jasan, jer je drasti~no o~igledan i nudi se na svakom koraku. Najzaslu`niji za ovakvu usre}enost Srbije svakako je Boris Tadi} kao predsednik stabilne i jake Srbije i kao predsednik Demokratske stranke, koja je najbrojnija i najja- ~a u vladaju}oj DOS-koaliciji! Uostalom, on je osam godina u vrhu vlasti, a na wenom tronu ve} ~etiri godine. Zaista ne postoji nikakvo merilo po kome bi neko drugi bio zaslu`niji za sre}u Srbije od Borisa Tadi}a li~no! Uostalom, on je dosledno ispunio svoje obe}awe dato na zavr- {nom predizbornom mitingu u Kragujevcu juna godine. Kao promi{qen, odmeren, realan i mudar ~ovek, kakav dr- àvnik i treba da bude, Boris Tadi} je tada, naravno, odmereno i promi{qeno, uzviknuo: Hajde da napravimo fantasti~nu zemqu! Da napravimo sjajnu zemqu! Kada odemo u inostranstvo, da sa ponosom kaèmo da smo iz Srbije! Da 38 VELIKA SRBIJA JANUAR BROJ 3001

41 nas prepoznaju po odli~nim proizvodima, da veruju u na{e vrline, talente, rad, ideje! Prirodno je {to }e mnogi èleti bar da posete tu Tadi- }evu, ne samo sjajnu, nego fantasti~nu zemqu. Alisina zemqa ~uda je dosadna i nezanimqiva u odnosu na to {ta sve neki stranac moè videti u fantasti~noj zemqi koju je ostvario wen predsednik Boris Tadi} i wegova Demokratska stranka. A ostvario je to veoma brzo, u skladu sa svojim glavnim izbornim obe}awima, odnosno parolama Budu}nost, odmah! ne moè da ~eka! Da vidimo koji i kakav sjaj ~eka posetioca fantasti~ne zemqe Srbije. Prvo, na grani~nom prelazu, na carini ga ne ~eka, kao u drugim zaostalim zemqama, carinska slu`ba, nego ga pri ulasku u Tadi}evu sjajnu i fantasti~nu Srbiju ~eka carinska mafija! Daqe ga na putu ~eka drumska mafija, ne{to {to nema u drugim zemqama, koje nisu ni sjajne ni fantasti~ne, jer nemaju svog Borisa Tadi}a. No, nije to kraj iznena ewa! Radoznali stranac }e pored carinske i drumske, odmah upoznati i auto-mafiju! Sedne li, usput, da popije kafu i zapali cigaretu, moè se informisati da je u Srbiji, kao retko gde, razvijena i duvanska mafija! Naravno, iza we, po mo}i i ra{irenosti, ne zaostaje ni narko-mafija! Ukoliko se taj stranac bude raspitivao o kupovini i prodaji preduze}a, sazna}e da je glavna poluga nove politi~ke ekonomije u sjajnoj Srbiji ste~ajna mafija! Ukoliko pomisli da je to samo fantastika, lako }e se uveriti da u Srbiji moè i ono {to nigde u svetu ne mo- è! Jedino se u toj sjajnoj zemqi moè kupiti nekoliko velikih i uspe{nih {e}erana za svega nekoliko dolara ili evra! Pa, gde to u svetu ima izuzev u Srbiji! Ali to nije sve. Ukoliko neki Englez, Amerikanac ili Nemac, poèli da kupi ceo industrijski kompleks, veliku i mo}nu fabriku, neku hiqadu hektara plodne zemqe, najmo}niju novinsku ili izdava~ku ku}u, radio ili TV stanicu, moè to u~initi za svega pet do deset odsto realne vrednosti! A da ne bi bio gladan ni èdan, fantasti~na Srbija }e mu budza{to prodati i najmo}nije izvore mineralne vode i, ako treba, i sve pivare! Ne}emo {krtariti ni na mlekarama, ni na mesarama! Jednostavno, Srbija ima, moè joj se! A mo`da to ona, poklawaju}i strate{ke resurse, samo mami strance da bi razvila turizam. Srbija ne bi bila fantasti~na zemqa da nema razvijenu i lekarsku i farmako-mafiju! Za to se pobrinuo ekspert iz grupe eksperata pod {ifrom G-17 plus! Za~u eni stranac ve} se pita kako je to Srbija za kratko vreme uspela da razvije toliko specijalizovanih mafija. Pa, naravno, za tako ne{to samo u Srbiji postoje fakulteti i Ministarstvo prosvete koji vode brigu da {koluju visokospecijalizovanu prosvetnu mafiju! Po ubrzanom kupoprodajnom kursu diploma jedan na{ pravni fakultet pro~uo se u celom svetu! A to mu je i bilo lako, po{to ga je svesrdno podràvalo Ministarstvo prosvete tako {to je za dekana postavilo svog, naravno, demokratski orijentisanog stru~waka i prosvetiteqa. Na tom pravnom fakultetu je, da bi obezbedio {to ve}i autoritet svoje titule, doktorirao i prvi demokratski ministar pravde u tadi}evski sjajnoj zemqi Srbiji! Posle ovih i ovakvih nespornih ~iwenica, pojava i procesa, samo delimi~no pomenutih, moèmo sa sigurno{}u tvrditi da je Boris Tadi} dosledno ostvario svoju politi~ku fantastiku! I to odmah, brzometno, ekspresno, jer je i obe}ao Budu}nost, odmah!, ne moè da ~eka! Guru tre}eg doba DS-a No, rizikuju}i da ga ~ak i povredimo, da malo okrwimo wegov ponos zbog ostvarewa obe}anih rezultata, moramo, istine radi, re}i da nije samo on zasluàn za brzo ostvarewe snova o sre}noj budu}nosti Srbije. On je, svakako, najzaslu`niji, ali ne zaboravimo ni zasluge wegove Demokratske stranke! Pa tu su i oni koji sa ponosom mogu re}i Ja sam blizak saradnik predsednika Srbije Borisa Tadi}a! Naravno da Boris Tadi} nije sam ni kriv ni zasluàn za pobrojanu patologiju od koje je Srbija ve} u dubokoj agoniji. Ali wegovo mesto u hijerarhiji vlasti ~ini ga, po svakoj logici, najodgovornijim i najkrivqim za duboku i, reklo bi se, univerzalnu krizu u Srbiji. Da vidimo na ~emu bi Boris Tadi} mogao temeqiti svoje ambicije za jo{ jedan predsedni~ki mandat. Da bi se ti razlozi sagledali, potrebno je prona}i neki ~udesni mikroskop, jer ih normalan ~ovek normalnim okom ne moè videti. Ali zato su na svakom koraku o~igledni razlozi koji osporavaju wegovu kandidaturu. Ne}emo navoditi {ta je ko rekao od wegovih neistomi{qenika, ne}emo razmatrati ni one najosnovanije sumwe u wegovu li~nost i vlastodr- à~ku ulogu, samo }emo navesti ono {to Tadi} sam govori BROJ 3001, JANUAR VELIKA SRBIJA 39

42 i dela, a {to ga samim tim predstavqa u nemilosrdno objektivnom svetlu. Ostavimo po strani i wegovu dokazanu slatkore~ivost, neodemagogiju, ve{tinu manipulisawa javnim mwewem, ostavimo i wegovu dokazanu servilnost pred stranim autoritetima i manekensku, paradnu, o~iglednu narcisoidnost. Da vidimo {ta je radio i {ta je ostvario. Svako normalan se za~udio kada je Tadi} postao ministar telekomunikacija. Pa kako je, kao klini~ki psiholog po zvawu i obrazovawu, mogao prihvatiti tu funkciju za koju ni po kakvom osnovu nije kompetentan? Kako je i o ~emu je mogao razgovarati sa inèwerima i ekspertima za elektroniku!? Ili su mu nagon za vla{}u i vlastita narcisoidnost toliko suzili svest da je umislio da sve zna i da sve moè?! Gde je tu samokriti~ko i analiti~ko posmatrawe stvari?! Ko odgovori na ovo pitawe, jasan mu je i odgovor kako je mogao postati ministar odbrane. Na osnovu ~ega smislenog?! Kako onome ko ga je predlagao i postavqao, ne re~e da o tome nema pojma?! Na osnovu koje i kakve vojne doktrine u koju se on, kao ministar vojni razume, pristade da uni{tava srpsko oru`je u prisustvu ameri~kog ambasadora!? Za- {to je od toga besmisla pravio sebi javnu promociju!? Za- {to je uni{tio srpski sistem vojnog elektronskog izvi awa? Za{to je izraelskim {pijunsko-obave{tajnim agencijama omogu}io dominaciju nad srpskim vazdu{nim prostorom?! Za{to je odlikovao glavnokomanduju}eg NATO alijanse Yorya Robertsona?! Nije, vaqda, zbog wegovih zasluga u razarawu Srbije?! Trebalo bi zbog toga da ga je istinska i neprolazna sramota i stid pred svim srpskim `rtvama! Za{to ne odlikova nekog ko je herojski branio Srbiju?! Ili, mo`da, misli da mu je politi~ki isplativije takve oficire ili borce izru~ivati Hagu?! Na osnovu kojih, kakvih i ~ijih preporuka je za svog savetnika u Ministarstvu odbrane uzeo Vuka Jeremi}a koji tada ni vojsku nije odslu- ìo?! U ~emu je video wegovo znawe i iskustvo?! Na osnovu ~ega je on ministar inostranih poslova?! Koji ga to kvaliteti i rezultati preporu~i{e!? Ima li u svetu ijedan {ef diplomatije bez dana diplomatskog iskustva!? Ne mora, vaqda, Tadi} i po tom biti mimo ~itavog normalnog sveta! Kakvi su to Tadi}evi vrednosni i politi~ki kriterijumi kada za ministra vojnog postavqa Dragana [utanovca, ~oveka koji je studirao 12 godina i ~ije je prvo radno mesto u Ministarstvu policije! Nije mu, vaqda, preporuka to {to je bio na tromese~nom {pijunskom kursu u Americi?! Kako je to i sam Boris Tadi} mogao biti ministar odbrane Srbije a da nema ni weno dràvqanstvo?! Koliko dugo je i zvani~no bio dràvqanin Srbije pre nego je postao wen predsednik?! Je li tako ne{to ikad i igde u svetu jo{ zabeleèno?! êmu tolika servilnost i snishodqivost Borisa Tadi- }a prilikom gostovawa na dràvnoj hrvatskoj televiziji?! Diskutabilno je i wegovo izviwewe Hrvatima koji se nisu izvinili za stotine hiqada `rtava u logoru Jasenovac! A Boris Tadi}, reklo bi se, sa ponosom prima sve diskvalifikacije Srba i Srbije, sve optu`be za nacizam, fa{izam i antisemitizam?! Time, o~igledno, opravdava svako poni- àvawe Srbije pred svetskim mo}nicima i forumima! On bi, o~igledno, kao srpski greh, prihvatio sve zlo~ine koji su se u Evropi desili tokom dvadesetog veka! Odnos Borisa Tadi}a prema Kosovu, prema toj velikoj srpskoj tragediji, izraàva se samo kroz ispraznu politikantsku retoriku neodogmatskog karaktera, sra~unatu, pre svega, na doma}e trì{te izbornih glasova! Wegov ministar odbrane skoro svakodnevno poru~uje Albancima da Srbija ne}e braniti Kosovo, da wena vojska i nije za to da brani wenu teritorijalnu celovitost. Taj Tadi}ev [utanovac skoro svakodnevno izjavquje da pod jugom Srbije ne podrazumeva i Kosovo, nego tu granicu sme{ta odmah ispod Kopaonika, pa prema Medve i, Bujanovcu i Pre{evu! Taj Tadi}ev [utanovac o~igledno smatra da je Vojska Srbije, odnosno Ministarstvo odbrane, obi~na partijska pr}ija u vlasni{tvu Demokratske stranke! Zar sa mesta ministra odbrane taj potpuno nekompetentni [utanovac svakodnevno ne vr{i najbukvalniju partijsku agitaciju?! Joj, joj, joj... gde je kraj tom beskrajnom inventaru tu`nih stvari?! Po{to je Boris Tadi}, kao klini~ki psiholog, diplomirao na temi Seksualnost i politika, mo`da on, kao stru~wak u toj oblasti, samo primewuje svoju ekspertsku politi~ku erotiku nad Srbima i Srbijom! Mo`da se na tom planu mogu na}i wegovi sjajni rezultati. Na nekom drugom smislenom planu, Tadi}evi i tadi}evski rezultati nisu vidqivi. Oni koji uskoro iza u da glasaju na predsedni~kim izborima neka se samo zapitaju gde su to wegovi dosada{wi rezultati na osnovu kojih bi glasali za takvog politi~ara. U antologiju apsurda moè u}i podatak da je neko postao {ef jedne dràve, a da je samo dan pre raspisivawa predsedni~kih izbora imao dràvqanstvo druge zemqe! Svaki bira~ koji zna za sve ovo i {to{ta drugo {to se Borisa Tadi}a ti~e, a bude glasao za wega kao takvog, osloba a istog svake krivice. Kriv je onaj koji pristaje da dva puta bude izmanipulisan i prevaren! 40 VELIKA SRBIJA JANUAR BROJ 3001

43 [teto~ina: Nekontrolisano i bahato rasipawe narodnih para Tadi} iscedio milione iz buyeta Aktuelni predsednik Republike Srbije Boris Tadi} samo je u jednoj godini svog mandata, kao truleks krpu, iscedio milione iz buyeta Srbije. Wegovi tro{kovi putovawa u inostranstvo u godini ko{tali su gra ane 43, dinara, dok je iste godine samo na usluge komunikacije utro{io 7, dinara, a na raznorazne krkanluke 3, dinara. Odmah po stupawu na funkciju predsednika Republike, Boris Tadi} je formirao servis Demokratske stranke, koji je poznat pod nazivom Narodna kancelarija, {to godi{we gra ane Srbije ko{ta vi{e od 30, dinara Pi{e: Ivan Nini} P o{tovani gra ani, koliko ste se samo puta zapitali ko i kako tro{i novac koji se nalazi u buyetu Republike Srbije, a koji se za svaku buyetsku godinu formira upravo zahvaquju}i vama? Sigurno bezbroj puta, a naro~ito u trenucima kada pla}ate astronomske cifre za porez, struju, vodu, telefon, registraciju automobila i druge mnogobrojne takse i naknade dràvi Srbiji. Da li ste nekada od nadle`nih dràvnih organa, odnosno institucija javne vlasti, dobili odgovor na to pitawe? Verovatno niste, ili ako jeste, taj odgovor je uop{tenog tipa i ne}e vam razre{iti ve~itu dilemu, koga i koliko pla}ate. Srpska radikalna stranka i Redakcija Velike Srbije ovom prilikom }e vas upoznati sa jednim od mnogobrojnih negativnih primera nekontrolisanog rasipawa milionskih nov~anih sredstava iz buyeta Republike Srbije. Na- àlost, ovakvih primera je puno, ali je u ovom trenutku najva`nije da steknete pravu sliku o ~oveku koji vam daje la- `nu nadu i obe}ava vam {arenu laù boqe budu}nosti. Na prethodnim izborima je obe}avao budu}nost odmah, uz parolu da ìvot ne moè da ~eka. Me utim, sada ste u prilici da procenite i ocenite vrednost te ostvarene budu}- nosti koja reprezentuje milion nezaposlenih i na stotine hiqada siroma{nih i socijalno ugroènih va{ih sugra ana. Nije potrebno puno razmi{qawa da bi zakqu~ili o kome se radi o Borisu Tadi}u, jo{ uvek aktuelnom predsedniku Republike Srbije i predsedniku Demokratske stranke. Zavr{ni ra~un za buyetsku godinu jo{ uvek nije sumiran, ali u prilici smo da vam otkrijemo kako je i za koliko je predsednik Republike Srbije Boris Tadi} iscedio buyet u godini. Naravno, treba razumeti da je funkcija predsednika Republike sloèna i izuzetno va`na za funkcionisawe svake zemqe, pa je samim tim i skupa za dr- àvnu kasu. Me utim, svaki predsednik dràve funkciju treba da vr{i u interesu svojih gra ana. Po{to je interes gra ana da se wihov novac iz dràvnog buyeta tro{i racionalno, to bi svakako na prvom mestu trebalo da predsta- BROJ 3001, JANUAR VELIKA SRBIJA 41

44 Preispitivawe tro{ewa predsedni~kog buyeta Aktuelna vlast }e predsedniku Republike Srbije u godini na raspolagawe staviti 147, dinara. Na wihovu àlost, a na radost svih gra ana Republike Srbije, Boris Tadi} ne}e imati pristup tom buyetu. Budu}i predsednik Republike Srbije, gospodin Tomislav Nikoli}, izvr{i}e reorganizaciju slu- `be predsednika i racionalizaciju svih tro{kova. Nikoli} i Srpska radikalna stranka insistira}e kod nadle`nih dràvnih organa, odnosno buyetske inspekcije, da izvr{e kompletnu kontrolu zakonite i namenske upotrebe buyeta od strane Borisa Tadi}a, za period kada je obavqao funkciju predsednika Republike. [ifrovana podr{ka vqa i interes predsednika Republike. Me utim, ovo pravilo ne vaì za Borisa Tadi}a, jer su wegovi apetiti veliki, a glamur i manekenisawe nije nimalo jeftino. To je upravo razlog cene koja se meri u milionima dinara, a koju pla}aju gra ani Srbije, i to mimo svoje voqe. Evroatlantski hot-lajn i krkanluk Sude}i po brojkama, buyetska godina je za Borisa Tadi}a, predsednika Republike Srbije, bila vi{e nego uspe{na. Verovali ili ne, Boris Tadi} je tokom godine utro{io ~ak 129, dinara buyetskih sredstava. S obzirom na socijalne problema sa kojima se susre}u mnogi zaposleni u dràvnim institucijama, ovom prilikom se moè napraviti jedno pore ewe. Tadi} je potro{io toliko novca, da kada bi dràva dala jednokratnu pomo} u iznosu od 5000 dinara licima koja su zaposlena, na primer u pravosu u i dràvnoj upravi, simboli~nu pomo} u tom iznosu bi dobio slu`benik. Ako u obzir uzmemo ~iwenicu da Ministarstvo prosvete svake {kolske godine odli~nim sredwo{kolcima dodequje oko stipendija, koje tradicionalno iznose 3.000,00 dinara mese~no, dolazimo do jedne proste ra~unice. Ta ra~unica nam govori da je Boris Tadi} za godinu dana utro{io toliko novca koliko bi 4323 sredwo{kolca u Srbiji dobilo stipendiju od dinara, koja se u toku godine ispla}uje u deset mese~nih rata od po 3000 dinara. U godini, samo su zaposleni u Tadi}evoj administraciji ko{tali ~ak 43, dinara. U Generalnom sekretarijatu predsednika Republike ima oko 65 zaposlenih. Me u wima se mahom nalaze Tadi}eve strana~ke kolege. Tu je zaposleno i {est savetnika predsednika, koji tako e le- è na grba~i poreskih obveznika. Samo su tro{kovi prevoza te ùte svite u godini ko{tali 1, dinara. U zavr{nom ra~unu predsednika Republike, za klasifikaciju stalni tro{kovi, utro{eno je 8, dinara. Ova ekonomska klasifikacija obuhvata: tro{kove platnog prometa, usluge komunikacija, tro{kove osigurawa i zakup imovine i opreme. Verovali ili ne, za usluge komunikacija (u koje spadaju tro{kovi mobilnih i fiksnih telefona, po{te i interneta), Boris Tadi} je za samo jednu godinu iz buyeta Srbije utro{io ~itavih 7, dinara. O~igledno je da se Tadi} nije obazirao na skupe evroatlantske hotlajn razgovore sa mentorima i prijateqima koji su mu poru~ivali i obe}avali da }e Kosovo i Metohija biti nezavisno. ôvek koji na ovakve tro{kove za godinu dana potro- {i oko evra novca iz buyeta gra ana, morao bi pod hitno na le~ewe! Po{tovani gra ani, svi vi koji ste se stotinu puta zapitali koliko ko{ta Tadi}evo rukovawe sa NATO okupatorima i zlo~incima, trebalo bi da znate da su ti tro{kovi samo u godini, prera~unato u evro valutu, iznosili vi{e od evra. Preletawe Atlantskog okeana i topli poqupci Borisa Tadi}a i Kondolize Rajs, za samo jednu godinu ko{tali su gra ane Srbije ~itavih 43, dinara. U ove letove spadaju i posete evropskim prijateqima, koji se tako e otvoreno zalaù za nezavisno Kosovo i Metohiju. Koji su, onda, rezultati politike Borisa Tadi- }a, ako je wegov transport u inostranstvo toliko ko{tao gra ane Srbije? Rezultati su vidqivi, ali u korist onih koje je pose}ivao. Oni mu sada jasnije nego ikad poru~uju: Brè do Evropske unije, ali bez Kosova i Metohije!. Kada je re~ o ekonomskoj klasifikaciji usluge po ugovoru, i tu je predsednik Tadi} cedio buyet kao truleks kr- 42 VELIKA SRBIJA JANUAR BROJ 3001

45 pu, a utro{ak iznosi ~ak 15, dinara. Za administrativne usluge, u godini, Tadi} je utro{io 2, dinara, dok su ostale op{te usluge ko{tale gra ane 2, dinara. Kada je re~ o manekenisawu, predsednik Srbije je za usluge informisawa utro{io 2, dinara. Jedna od mo`da najzanimqivijih stavki rashoda, za koju se posebno interesuje svaki gra anin, jeste svakako stavka reprezentacija. Samo u godini, Tadi} je na ime krkanluka potro{io, odnosno pojeo i popio 3, dinara narodnih para iz buyeta. I na kraju, kada je re~ o uslugama po ugovoru, Tadi} je samo za stru~ne usluge utro{io 4, dinara. U godini, ekonomska klasifikacija teku}e popravke i odràvawe u kabinetu predsednika Srbije, iznosila je dinara. Materijal za rad je ko- {tao 1, dinara, a stavka ma{ine i oprema ~itavih 1, dinara. Na ovaj na~in, Boris Tadi} je u godini potro{io buyet u ukupnom iznosu od 129, dinara, dok su mu saborci iz izvr{ne vlasti za godinu stavili na raspolagawe 136, dinara narodnih para. Narodna kancelarija servis Demokratske stranke Drugi primer Tadi}evog rasipawa narodnih para jeste osnivawe tzv. Narodne kancelarije predsednika Republike. Boris Tadi} je odmah po stupawu na funkciju predsednika Republike svojom Odlukom osnovao Narodnu kancelariju i to pozivaju}i se na odredbu ~lana 83, ta~ke 11 tada- {weg Ustava. Me utim, odredba ovog ~lana nikako nije mogla da bude osnov za formirawe jo{ jednog buyetskog korisnika, jer poslovi za koje je propisano da se obavqaju u Narodnoj kancelariji, prema ~lanu 83 tada{weg Ustava, ne spadaju u delokrug rada, niti u nadle`nost predsednika Republike. Pritu`be, predstavke i àlbe na rad upravnih i pravosudnih organa iz oblasti socijalne, zdravstvene i porodi~no-pravne za{tite, kao i iz oblasti penzijsko-invalidskog osigurawa, trebalo bi da se re{avaju institucionalno, a ne strana~ki, i to o dràvnom tro{ku. Me utim, tako ne smatraju ni Demokratska stranka, ni Boris Tadi}, aktuelni predsednik Republike Srbije, ali ne zadugo. Wemu i wegovoj ùtoj stranci Narodna kancelarija sluì kao sredstvo za prikupqawe politi~kih poena i dodvoravawe socijalno ugroènim gra anima, kojima je bilo kakav vid pomo}i dobro do{ao. Osim toga, Narodna kancelarija ima funkciju da prikupqa informacije o aferama i malverzacijama politi~kih protivnika, kako bi ih Dragan \ilas i Demokratska stranka reprezentovali u javnosti, a prevashodno u predizbornim kampawama. Svemu tome ide u prilog podatak da danas u Srbiji ima 46 lokalnih narodnih kancelarija, i to iskqu~ivo u gradovima gde u lokalnoj vlasti participira Demokratska stranka. Ove paralelne lokalne odbore Demokratske stranke obi~no formira svojom odlukom ili skup{tina op{tine ili predsednik op{tine. Narodna kancelarija je svakako korisnik buyetskih sredstava, i kao takva tro{i novac gra ana Srbije. U godini, ova izmi{qena institucija je buyet Srbije iscedila za 30, dinara. U toj godini, samo je za plate zaposlenih oti{lo 17, dinara narodnih para, a DS i \ilas su sistematizovali, odnosno izmislili 34 radna mesta sa 44 izvr{ioca. Stalni tro{kovi Narodne kancelarije su u godini ko{tali gra ane 1, dinara, dok su usluge po ugovoru ove institucije iznosili 4, dinara. Opremu za rad ove \ilasove svite gra ani su platili 1, dinara, i to samo u godini. Saborci iz izvr{ne vlasti, Narodnoj kancelariji su u godini dodelili 35, dinara iz buyeta, a od toga je samo za plate zaposlenih dodeqeno 19, dinara narodnih para. Kako zavr{ni ra~un za godinu jo{ uvek nije sumiran, ostaje nam nepoznato koliko su \ilas i wegova naslednica Tatjana Pa{i} iscedili novca iz buyeta. Koliko je Narodna kancelarija radila zaista u interesu naroda Boris Tadi} je, iako je to u potpunoj suprotnosti sa nadle`nostima i delokrugom rada predsednika Srbije, osnovao sopstvenu instituciju za li~nu i promociju svoje stranke Narodnu kancelariju predsednika Republike. Tu mu je prvi u pomo} prisko~io ùti marketin{ki milioner Dragan \ilas, vaqda se osetiv{i pozvanim da svojom profiterskom logikom unapredi poslovawe Narodne kancelarije. Lako su se Tadi} i \ilas dogovorili, jer sli~an se sli~nom raduje. Aktuelna vlast je buyetom za godinu predvidela 33, dinara za finansirawe rada Narodne kancelarije. Po{to su ta sredstva predvi ena u razdelu predsednika Republike, budu}i predsednik Republike Srbije, gospodin Tomislav Nikoli} }e, po stupawu na du`nost predsednika Republike, doneti odluku o sudbini i daqem radu ove izmi{qene kancelarije koja je ujedno i servis Demokratske stranke. BROJ 3001, JANUAR VELIKA SRBIJA 43

46 Li~nost izbliza: Boris Tadi} Ta{tina praznine S redinom februara u Wujorku je odràna sednica Saveta bezbednosti UN. Na ovom sastanku razmatrana je situacija na Kosovu i Metohiji pred po~etak pregovora u Be~u, 20. februara. Stavove Beograda predstavio je reformator Boris Tadi}, u su{tini visoki predstavnik Atlantskog pakta i ~ovek koji je rasturio srpsku vojsku. Govori u Savetu bezbednosti nameweni su uskom krugu vrhunskih diplomata koji se bave pitawima spoqne politike. Nisu svi oni samo zapadwaci, pa ba{ zbog toga pred tom publikom nije dopu{teno govoriti onako kao {to se ovde govori, na primer na nekom skupu DS-a, u Pe{~aniku B92 ili na nekoj tribini u dru{tvu Sowe Biserko, Nata{e Kandi} ili Vojina Dimitrijevi}a. To je ono o ~emu Tadi} nije vodio ra~una. On, istina, nije za~inio svoje izlagawe onim slavopojkama o me unarodnoj zajednici, na koje se prozapadni politi~ari ovde odazivaju skandirawem ìveo Zapad, ali, ina~e, nije se nimalo potrudio da svoje izlagawe uzdigne na dostojanstveniji nivo. Ipak, re~ je o predsedniku jedne zemqe. Tadi} je tako, s neba pa u rebra, za Kosovo i Metohiju predloìo prelazno re{ewe : to re{ewe bi bilo me unarodno garantovano i, posle isteka odre enog perioda, od, recimo, 20 godina, ono bi se ponovo na{lo za pregovara~kim stolom, rekao je Tadi}. Ostalo {to je rekao bilo je u skladu sa ve} izre~enim pristupom Beograda: da se Albancima na Kosovu osigura veoma {iroka autonomija, koja }e ih u ve}ini pitawa svakodnevnog ìvota u~initi samostalnim u odnosu na Beograd pod uslovom da takvu istu autonomiju prihvate za srpski entitet u pokrajini. Na stranu to {to niko ne zna gde to Srbiju moè da odvede prelazno re{ewe, pitawe je otkud predsedniku Srbije takva ideja da, bez ovla{}ewa drugih politi~kih faktora u Srbiji, izloì jedan ovakav predlog. Ali, nije mu prvi put, ~ak {tavi{e, moglo bi se re}i da je to, u stvari, u wegovoj prirodi. Boris Tadi} na sli~an na~in je priredio iznena ewe u Moskvi Vladimiru Putinu kada mu je izneo da je re{ewe kosovskog problema u dva entiteta, drugim re~ima podela Kosova i Metohije. [ta bi drugo moglo da se pomisli nego da je predsednik Srbije izloìo ugovoreni stav Beograda, ali nije: ispostavilo se da je ovakva politi~ka platforma bila samo Tadi}eva, jer o tome nije razgovarao ni sa kim ovde, prirediv{i tako neprimereni gaf pred mo}nim ruskim predsednikom, ~ija je zemqa ~lanica Kontakt grupe i stalni ~lan Saveta bezbednosti. I? Nikom ni{ta. Na sednici Saveta bezbednosti, naravno, tamo su se svi drugi osim predsednika Srbije dosledno dràli svojih gledi{ta. Jesen Petersen je nastupio kao i dosad, kao albanski lobista, kao {to su stranu Albancima dràli britanski i ameri~ki ambasadori. Rusko vi ewe kosovskog pitawa, na sednici je izneo ambasador Andrej Denisov koji je, prema o~ekivawu, insistirao da budu}nost Kosova i Metohije le- ì u po{tovawu principa Rezolucije 1244 i Kontakt grupe i da strane ukqu~ene u proces moraju zajedni~ki da na- u prihvatqivo re{ewe. Kao {to se da videti, ruski ambasador je bacio akcenat na po{tovawe principa Rezolucije i Kontakt grupe, dok je Tadi} govorio o nekakvom prelaznom re{ewu. Nije se zavr{ilo na ovome. Predsednik Srbije je samo tokom jednog meseca uspeo svojim stavovima vi{e puta da {okira javnost. Jednom se nudio da ode na sahranu okupacionog predsednika Kosova i Metohije Ibrahima Rugove. Nije mu bilo dopu{teno da do e. Drugi put odrào je sastanak sa komandantom teroristi~ke OVK Ha{imom Ta~ijem i tom prilikom su razmenili mi{qewa. Ha{im Ta~i, poznat po ratnom nadimku Zmija, izmakao je zatvor. On je na slobodi. Rukovodio je operativnom zonom Drenica kada je ubijeno vi{e od ~etrdeset Srba... Zloglasni logor Lapu{nik u kome su mu~eni i ubijani civili napravqen je po wegovom nalogu, a u Kle~ki je ta Zmija napravila masakr nezabeleèn u novijoj politi~koj istoriji... U leto godine wegovi operativci pobili su lekare i medicinske sestre kod manastira Zo~i{te. U aktuelnim geopoliti~kim kretawima, na ovom mestu se sam po sebi name}e odgovor na pitawe {ta to radi predsednik Srbije. Tadi} ili Ta~i, svejedno, nisu u prilici, jer takve su im politi~ke biografije, da postupaju onako kako bi mo`da li~no èleli. Wihove postupke odre uje tzv. me- unarodna zajednica, odnosno atlantski saveznici. Kad im kaù da razmene mi{qewa, oni to sprovedu. Ali, ostaje tajna, dabome, {ta jedan drugom kaù. Mo`da je, na primer, na tom sastanku Tadi} Ta~i u Atini bilo govora o prelaznom re{ewu. A {ta ako je to samo sinonim za uslovnu nezavisnost u trajawu od, recimo, 20 godina, da bi se onda pitawe kona~nog statusa Kosova i Metohije ponovo na{lo za pregovara~kim stolom, kako je to rekao Tadi} pred Savetom bezbednosti. E sad, presko~imo mnogo {ta, uz uverewe da je svakom jasno da Tadi} i ne moè da postupa druk~ije. On nije slobodna li~nost, jer biti u savezu sa atlantskom bra}om tako ne{to prosto ne dopu{ta. U tom smislu, ni Boris Tadi} ne moè biti izuzetak. Kusur, naravno, pla}a srpski narod, a lepi Boris? Ostavimo ga samom sebi da razmi{qa nad svojim postupcima. Kojim? Kakvim? 44 VELIKA SRBIJA JANUAR BROJ 3001

47 Naravno, moè biti re~ samo o kukavi~luku i nemoralu. Za{to nije iza{ao pred doma}u i svetsku javnost i osudio zlo~in koji su po~inile nedavno snage EUFOR-a u Bosni i Hercegovini: ubistvo Rade Abazovi} i rawavawe wenog maloletnog 11-godi{weg sina i muà? Gde je bio Boris kada se ugasila 13. bawalu~ka zvezdica, Sla ana Kobas... Te bawalu~ke bebe bile bi danas ìve da im je NATO dozvolio da do u do kiseonika. Ovo je predsednik Srbije, ma kako se on zvao, morao da kaè. Zatim, {ta bi s wim onda kad je napastvovan Svetko Mlinar, nesre}ni starac-povratnik u Krajinu koji je, ponièn i osramo}en, na kraju izvr{io samoubistvo u toj europskoj Hrvatskoj. Dabome, Demokratska partija, ~iji je Tadi} predsednik, nakon toga u Evropskom parlamentu nije podràla rezoluciju kojom se od Hrvatske traì da ispuni svoje obaveze po pitawu povratka srpskih izbeglica. Za{to je taj isti Tadi} ponizio srpsku javnost kada se dogodio pogrom nad Srbima na Kosovu i Metohiji 17. marta... Setimo se da je tada rekao: Ovo je prvi put posle 14 godina da su zvani~nici me unarodne zajednice priznali da su Srbi `rtve na Kosovu i Metohiji. Blago Tadi}u kada moè da se zadovoqi mrvicama! Samo se niko nije setio da ga upita: Kome su to zvani~nici me unarodne zajednice priznali? Srbima?! Pa {ta onda? Toliko Srbi odavno sami znaju! Da li su to istinski priznali svojim narodima i izneli to otvoreno u javnosti? Svakako da nisu. Za{to? Koliko jo{ sli~nih primera se moè nabrojiti, ali nema potrebe za tim. Dovoqno je samo upitati, za sve: Zbog ~ega Boris }uti na sve to? Odgovor leì, vaqda, u naravi tog reformiste koji osim ogromne ambicije nema ni~eg drugog. \in i}ev naslednik Na putu ka vrhu, \in i}ev naslednik i nije mogao da bude druk~iji, nego takav kakav je. Ba{ zato {to je takav dospeo je na kormilo Demokratske stranke u februaru Od ubistva lidera ove stranke i premijera Zorana \in i- }a (12. marta 2003) partija je bila bez predsednika. Na izbornoj skup{tini Tadi} je (do tada jedan od potpredsednika DS-a) ubedqivom ve}inom glasova pobedio (zamenika predsednika DS i premijera odlaze}e vlade poraz na izborima ). Demokratska stranka se kao vode}a partija DOS-a kompromitovala raznim prqav{tinama i aferama, zbog ~ega je ka`wena na izborima. Po{to nije bio u republi~koj ve} u vladi Dràvne zajednice SCG (ministar odbrane), Tadi} je poku{ao da to iskoristi za sopstveno prawe obraza. A onda je i organizovao svoju frakciju u partiji, u koju je uz Uì~anina S. Gavrilovi}a i [ap~anina D. Petrovi}a (koji verovatno nisu imali neposrednog udela u aferama dosovske vlasti) uz sebe, me utim, prigrlio Novosa anina B. Pajti}a. Pajti- }a, koji je bio {ef poslani~ke grupe DOS-a u Republi~koj skup{tini gde se drsko otimalo i kralo! Oni su pobedili drugu, omraèniju i u lopovlucima struju, u kojoj su bili dotada{wi potpredsednici stranke i visoki dràvni funkcioneri, Gordana ômi} i êda Jovanovi} ( Ja sam vatra, oni voda ). Kad su ugla ene demokrate najzad skinule rukavice, u toj bratiji poletelo je perje. Jovanovi} je dva puta o{tro o{inuo Tadi}a. Jednom, aludiraju}i na Tadi}evo dràwe u zavetrini kad god je gusto, i u drugom slu~aju, da je slagao javnost kada se pravio blesav povodom kra e glasova u Skup{tini (slu~aj Bodrum). Zanimqivo kako je Tadi} reagovao! Zadràvaju}i izve{ta~eni osmeh (ina~e ima ledeni izraz), zatraìo je od mla eg partijskog kolege da mu se obra- }a s po{tovawem, jer su wegove zasluge za Demokratsku stranku poznate, kao osniva~a i kao generalnog sekretara. Tako izre~eno, nije ostavqalo sumwu da je on godinama bio nekakav vaàn faktor. Sude}i, me utim, po novinskoj dokumentaciji iz tih desetak i vi{e godina, wega gotovo nigde nema... Tajanstveno, zaista. Ono drugo, misterija oko afere Bodrum je razgoli}ena. Kao i to da je Tadi} poku{ao da se u vezi s tim, na nekorektan na~in, okoristi. Uo~i posledweg obra~una u borbi za vlast u Demokratskoj stranci, on je bio taj koji se odvaìo da kona~no saop{ti istinu o kra i glasova u Skup{tini Srbije. U izjavi za javnost, rekao je kako ga je Neda Arneri} upravo pozvala i rekla mu da u vreme glasawa za guvernera (Kori Udovi~ki) nije bila u Skup{tini nego na odmoru u Turskoj, u Bodrumu. Iz toga proizlazi da Tadi} do tog momenta nije znao za kra u glasova. Me utim, znao je... êda Jovanovi} mu je osveìo pam}ewe, podsetio ga je na sastanak Predsedni{tva DS na kojem je, nekoliko meseci ranije, bilo re~i o ovom glasawu i Bodrumu. Osim ogromnih ambicija tu nema ni~ega Tadi} se ne zaustavqa... Ho}e da ga izaberu za predsednika Republike Srbije i kandidovao se za tu najvi{u funkciju u dràvi. Malo izokola, zatraìo je da ga podrì ceo demokratski blok... Kao svoju prednost nad drugim kandidatima, Tadi} je isticao da ima podr{ku SAD i NATO. Vojislav Ko{tunica se prvi oglasio. Malo izokola, lider DSS-a i predsednik vlade Republike Srbije je, ipak, odbacio pruènu ruku: Nemogu}e je da grupacija koja je na vlasti podrì opozicionog kandidata. Miroqub Labus, predsednik G-17 plus i potpredsednik Republi~ke vlade, rekao je da }e wegova stranka podràti (neimenovanog) demokratskog kandidata, bez obzira ko bio. Nije rekao da li je to Tadi}. Me utim, Labus je na fonu Ko{tuni~ine izjave zatraìo da Tadi} napusti funkciju ministra odbrane. Vuk je }utao i ~ekao. Odlaze}i ministar odbrane se uzvrpoqio. Kako da obezbedi podr{ku za predsednika kada je glasawe tajno, a zna da za wega nije ni polovina ~lanstva partije ~iji je predsednik? Po~etak nije slutio na dobro. Gotovo kao ono u Ni{u. U momentu dok je u svojstvu ministra prvi put iza{ao pred postrojenu elitnu jedinicu, zasko~io ga je neki vu~jak, oborio i zamalo ga nije rastrgao pred o~ima oficira i vojnika. Kad se sve sabere, ipak je Tadi} uspeo da napravi briqantan skok u karijeri. Psiholog je verovatno u pravu kada smatra da je dobio poverewe u Va{ingtonu. Kako i ne bi? BROJ 3001, JANUAR VELIKA SRBIJA 45

48 Reorganizuju}i, rasturao je vojsku u kojoj su mu bili savetnici stranci, pre svega Britanci. Zatim, ponudio je da na- {i vojnici (dobro, dobrovoqci za velike pare ) odu u Avganistan da brane okupacioni, proameri~ki reìm, u izgradwi slobode i demokratije. Komunicirao je ~esto sa komandantom ju`nog krila NATO-a, ameri~kim generalom koji mu se poverio da i on osu uje albanski ekstremizam... Pa lepo, ali, za{to taj general nije, umesto da komunicira sa Tadi}em, zatraìo odgovornost i smene stare{ina NA- TO-a ili, kako se ve} zove, KFOR-a na Kosovu. Uzrok problema je, kako ga sagledava Tadi}, na drugoj strani ovde: Dok u Srbiji postoje stranke kao {to su SRS, JUL, SPS ne}emo imati normalnu atmosferu za re- {avawe ovog problema. To su stranke koje vode besmislene politi~ke diskusije i ne idu ka tome da se problem zaista re{i. Stavqaju}i poentu na ni~im potkrepqenu optu`bu protiv pojedinih stranaka u Srbiji koje vode besmislene politi~ke diskusije, tom perfidnom tipu promaklo je da je u prvoj re~enici intervjua rekao: Me unarodna zajednica vrlo dobro zna da je na Kosovu dobro organizovan albanski kriminal, koji je recimo u Italiji uklonio Koza nostru. Intelektualne sposobnosti predsednika Srbije, visokog predstavnika Atlantskog saveza, nisu ba{ zavidne, kao {to su rangirane i wegove politi~ke ocene. Za Borisa Tadi}a bi se moglo re}i ono isto {to je jedan umni ruski filozof rekao za Jeqcina 1992, kada je Rusija glasala u Savetu bezbednosti za sankcije protiv Srba: Prosto mi je te{ko, kada je re~ o Jeqcinu, da bilo {ta formuli{em. Osim ogromnih ambicija i potpunog nerazumevawa Rusije, mislim da tu nema ni~eg. Seka Persa Sasvim na kraju, evo Borisa ogoqenog do kraja: Ja sam ~ovek koji }e ovu zemqu voditi prema Evropskoj uniji, vas i va{u decu, u sigurniji ìvot i boqu budu}nost! Pobedi- }u sve, sve }u pobediti! Ne voli da govori o obnavqawu proizvodwe ili o nezaposlenosti. Izvoz mu, me utim, nije mrska tema Isporu~i}u svakog koji se od nas traì! (Ha{ke optu- ènike). ôvek je nepoznanica; svaki ~ovek je tajna za sebe. Treba ga upoznati da bismo o wemu sudili. Kako izgleda B.T. dok se kre}e Beogradom? U centru grada, u Knez Mihailovoj... O.K. A kako je sa unutra{wo- {}u Srbije? Upoznajemo ga po prvi put u tom ambijentu. U skladu s wegovom velikom ambicijom su wegove re~i, osmeh, pokreti, garderoba, jedrina, sve... Samo, sve to je u stra{nom neskladu sa qudima s kojima se rukuje, koje tap- {e i grli; qudima upalih o~iju, izmu~enog lica i tu`nog pogleda koje je dotukao biv{i DOS-ov reìm ( najboqa vlada u Srbiji u posledwih sto godina )... A onda, vidimo ono {to je moralo biti: niti oni wega razumeju o ~emu pri- ~a, niti on wih o ~emu mu oni govore. Jedno s drugim ne ide. Ne pasuje... Nakalemqeno, kao na piletu sise. ôveka krasi ambicija, neke, me utim, svestrane ambicije. Klini~ki psiholog je radio ne{to malo u struci, pa je vu~en ambicijom i{ao daqe. U wegovoj biografiji (izvor: Federal Ministry of Telecommunications 2001; NATO) pi{e: da je otvoreno u~estvovao u aktivnostima opozicije pod komunisti~kom vladavinom, zbog ~ega je hap{en nekoliko puta. U DS bio: sekretar Glavnog odbora, potpredsednik Izvr{nog odbora. Bio je poslanik Narodne skup{tine Srbije i ~lan skup{tinskog Komiteta za nauku i tehnologiju. B.T. je, tako e, direktor Centra za razvoj demokratije i politi~ke ve{tine. U tom svojstvu je posledwih nekoliko godina radio na uspostavqawu regionalnog sistema za politi~ku edukaciju (u Srbiji, Republici Srpskoj, Makedoniji i Bugarskoj) kao i u Demokratskoj partiji. Bio i poslanik u saveznom parlamentu. U novembru B.T. postaje savezni ministar za telekomunikacije u novoj demokratskoj vladi SRJ... A onda... postaje ministar odbrane SRJ (Srbije i Crne Gore). Kakvi su su bili wegovi rezultati na poqu edukacije nije nam poznato. (Mo`da zato {to se edukovawe ovoga tipa posledwih godina odvija po kruòcima!) Isto tako, o ministrovawu telekomunikacijama: osim da je bio oprezan sa dodelom frekvencija, po{to je re~ o klizavom terenu i zakonskim ograni~ewima. Ali, B. T. je kao vrlo svestran u svojstvu ministra vojnog pokazao i ono {to {ira javnost kod wega do tada nije uo~avala. Odlu~nost u reformama. Zbog toga je dobio velike pohvale na Zapadu... i od Vesne Pe{i}, ambasadorke u Meksiku, ali ovde uglavnom tvrde suprotno. Vele, rasturio je Vojsku... i to po ne~ijem nalogu. Po ~ijem nalogu? Po nalogu NATO-a, Onih {to su nas bombardovali.... A zavapio i ministar za kapitalne investicije: Vi ste devojka za sve... Ja, gospodine Tadi}u, nisam ~uo da ni u jednom ozbiqnom parlamentu ministar odbrane sedi ovde kao neka baba Simana. Ministar vojske treba da bude dasa, da bude vojni~ina, a ne da sedi kao neka seka Persa. Ja mislim da se mnogi generali stide {to imaju takvog ministra. ôvek je onakav kakvim ga drugi vide. Glumac Quba Tadi} re~e zagledaju}i ga svojevremeno: Mi Tadi}i imamo ~etvrtaste glave! Tada jo{ B.T. ne be{e rekao Srbiji treba hiqadu novih mladih lidera! Kakav je bio smisao izabrati za predsednika Republike nekoga samo da bi zadovoqili wegove li~ne (~etvrtaste) ambicije? Na pitawe kakva su wegova politi~ka uverewa i pod ~ijim uticajem ih je oformio, Tadi} kaè da je sa 17 godina prvi put pocepao neki plakat povodom neke godi{wice Titovog lika i dela, a da je doti~ni jo{ uvek bio ìv: Moji roditeqi su hteli da budem daleko od onoga u {ta se moj otac upu{tao. A ja? Ja sam mislio da }u pobe- }i od politike ako upi{em psihologiju, a u stvari sam studirao nauke koje }e me najlak{e dovesti do politike. Prosto, od politike nisam mogao da pobegnem. Wegov otac je (bio) levi~ar, a Boris? Ja to izvesno nisam. Na mene je veliki uticaj izvr{ila kwiga Strana~ki pluralizam ili monizam Vojislava Ko{tunice i Koste âvo{kog. Napustiv{i porodi~no levi~arsko okruèwe, pod velikim uticajem ideja koje su wih dvojica prezentirali, formirao sam se kao liberal u ideolo{kom smislu. Po svom stilu i na~inu rada bliski su mi Vili Brant i Ulof Palme. Majka Nevenka, doktor psihijatrije, otac akademik, doktor filozofije Qubomir Tadi}. U wihovu ku}u, izdvojiv- {i se u sobu da bi razgovarali o temama koje su za ostale uku}ane bile tajna, dolazili su Dobrica ]osi}, Mihajlo Markovi}, Dragoqub Mi}unovi}, Rudi Supek, Predrag Vranicki, Danko Grli}, Ivan Zvonimir î~ak, Milorad Vu~eli}. Dolazili su tu i qudi iz dràvnog vrha, kao Milka Mini}. Perfidni Boris, klini~ki psiholog, u datom momentu, ugrabio je priliku da u e pod koù prebogatoj \in i}evoj udovici i da preotme Demokratsku partiju od drugih konkurenata. Ne{to su tu pomogli i ovi iz Atlantskog saveza... Ruìca je leto provodila u SAD, kako je rekla, kod prijateqa. R. V. S. 46 VELIKA SRBIJA JANUAR BROJ 3001

49 Demokratske laè i paralaè Pi{e: Nemawa [arovi} U ovim te{kim vremenima, optere}eni svakodnevnom borbom da kako-tako sastavimo kraj s krajem i poku- {ajima da preìvimo ogromnu koli~inu demokratije kojoj smo izloèni, ~esto nemamo ni vremena, a posebno ìvaca, da doga aje koji jedni druge sustiù i prestiù ispratimo i spoznamo na najboqi na~in. Me utim, po{to mine nekoliko meseci od nekog doga aja, stvari obi~no postaju znatno jasnije. Zato smo bili slobodni da vam pripremimo i ponudimo malu retrospektivu izjava najvi{ih funkcionera Demokratske stranke. Da li su, kada su i koliko su bili iskreni, procenite sami... Neda je glasala za izbor Kori! Bojan Pajti} (4. septembar 2003) Imamo dokaze da je Neda stigla na glasawe! Aleksandar Radosavqevi} (4. septembar 2003) Gde sam bila u vreme izbora guvernera? To je davno pro- {lo vreme, ne zanima me, niti se toga se}am... Neda Arneri} (28. novembar 2003) Na pitawe: Da li je Boris Tadi} znao i ranije da niste bili u Skup{tini kada se glasalo za izbor Kori Udovi~ki., Neda Arneri} odgovara: Znali su to svi, i oni koji su mahali mojom avionskom kartom. (14. decembar 2003, ipak se setila) Neko }e da odgovara zbog 'afere Bodrum' Boris Tadi} (14. decembar 2003) Ne vidim svoju odgovornost! Neda Arneri} (16. decembar 2003) Nemam komentar! Alen Selimovi} (5. jul 2004) Ne mogu o tome da pri~am danas premijer Srbije i jedan od potpredsednika Demokratske stranke, (nije mogao ni sutradan, a snagu nije smogao ni do danas). Sve {to sam imao da kaèm, odnosno sve {to znam, ve} sam rekao pred istra`nim sudijom i za mene je ta stvar zavr{ena! Vojislav Jankovi} (28. jul 2004) Mogu}a verifikacija mandata Gordani ômi}, Bojanu Pajti}u, Sr i Popovi}u, Aleksandru Radosavqevi}u, koji su ube ivali javnost da je Neda glasala, zna~ila bi degradaciju novog parlamenta. Mla an Dinki}. Bi}u predsednik svih gra ana Srbije! Boris Tadi} (pre izbora za predsednika Srbije). Rekao sam istinu jer vodim ra~una o Demokratskoj stranci Boris Tadi} (ipak, samo predsednik Demokratske stranke). Na pitawe da li se pla{i najave Borisa Tadi}a da }e posle izbora biti ka`weni krivci za slu~aj Arneri} tako {to im se ne}e dodeliti mandat poslanika, Dragan [utanovac, koji je sedeo na po~etku ~etvrtog reda, na mestu sa koje ga je morao da vidi nevidqivog glasa~a kaè: Ne pla{im se istine i dodaje: Mi smo to shvatili kao neku vrstu nove politike reda. (?!) Ja ne mogu da verujem da ti budu}i poslanici, koje ina- ~e ja izuzetno po{tujem, ne ose}aju ni najmawu griù savesti, ni najmawu odgovornost prema svojim bira~ima kojima je obe}ana istina. Neda Arneri} na sednici Glavnog odbora Demokratske stranke. Koliko smo se samo puta svi mi zapitali da li }e ikada biti razja{wena afera Bodrum? Ho}e li neko odgovarati za kra u glasova u Skup{tini Srbije 22. jula godine, prilikom izbora Kori Udovi~ki za guvernera NBS? Da li }e predsednik Srbije Boris Tadi} ispuniti predizborno obe}awe i kazniti one koji su glasali umesto Nede Arneri} i drugih poslanika u srpskoj skup{tini? Konkretne odgovore na ova pitawa u Tadi}evoj Demokratskoj stranci nemogu}e je dobiti. Svi se vade jedni na druge i nadaju se da }e mediji, pre ili kasnije, zaboraviti na jedan od najve}ih lopovluka u modernoj srpskoj politi~koj istoriji. U DS-u zvani~no odbijaju da bilo {ta kaù na temu afere Bodrum. Kako je ranije saop{teno, DS je zaustavio istragu oko zloupotrebe kartica u Skup{tini Srbije onog trenutka kad su aferu Bodrum preuzeli pravosudni organi. To je zvani~na verzija koje se drè svi funkcioneri DS-a, pa i sam predsednik Boris Tadi}. Nezvani~no dodaju: Za nas je najva`nije da nismo pretrpeli politi~ku {tetu. Tadi} je pobedio na izborima, a ispitivawa javnog mwewa govore da smo povratili i pove}ali poverewe u bira~kom BROJ 3001, JANUAR VELIKA SRBIJA 47

50 telu Srbije. Spasava nas {to Srbi ipak vrlo brzo zaboravqaju afere. Da podsetimo, prema listingu Skup{tine Srbije sa glasawa za izbor guvernera, tog famoznog 22. jula nije bilo mogu}e nakupiti dovoqan broj poslanika. Pauza se produìla do ve~eri, sve dok 126 kartica nije elektronski evidentirano. La`no prisustvo Nede Arneri} obezbe eno je ubacivawem wene kartice u poslani~ku jedinicu 4D4, dakle na mesto neposredno pored Jankovi}a i [utanovca. Za guvernera je izabrana Kori Udovi~ki, dotada{wi ministar za energetiku. Nedugo zatim, pukla je bruka. Javnost je obave{tena da Neda Arneri} i wena kartica tog dana nisu bile na istom mestu dok je kartica mirovala u elektronskom sistemu Nedica se br~kala u turskom letovali{tu Bodrum. Karticom Nede Arneri} mogli su da glasaju samo poslanici najbliì mestu gde ona sedi u skup{tinskoj sali. Na osnovu listinga Slu`be za elektronsko glasawe i evidenciju od 22. jula, kada je zloupotrebom tu ih poslani~kih kartica Kori Udovi~ki izabrana za guvernera, u 4. redu gde je sedela i Neda Arneri}, dru{tvo su joj pravili slede}i poslanici: na mestu broj jedan u 4. redu Milisav Petkovi}, na mestu broj 2 Dragan [utanovac, na mestu broj 3 Vojislav Jankovi}, na mestu broj 4 registrovana je Neda Arneri}, mesto broj 5 bilo je prazno, na mestu broj 6 Milka Marinkovi}, na mestu broj 7 Anita Bereti} i na mestu broj osam Gorica Mojovi}. Svi navedeni su poslanici Demokratske stranke. Jedno je sigurno, da je neko drugi do{ao i glasao, Dragan [utanovac, Vojislav Jankovi} i Milisav Petkovi} morali bi da ustanu sa svojih mesta da bi tog nekog propustili. Nisu, me utim, ustajali, nisu umesto Nede glasali, niti su ikoga videli da glasa. Neko je to, ipak, definitivno u~inio. Da parlament, kako kaù, moè sve osim da pretvori mu- {ko u ènsko, ~elnici DS-a dokazali su i nekoliko meseci ranije, u martu godine. Visoki funkcioner Demokratske stranke i tada{wi gradona~elnik Novog Sada, Borislav Novakovi}, postao je preko no}i poznat kao lete}i Bora (dodu{e, kasnije su ga prepoznavali i po nadimku Novosadska Neda Arneri}). Uspeo je to tako {to je opovrgao nekoliko zakona fizike. Dokazao je da je mogu}e biti u isto vreme na dva mesta! Stigao je da glasa za Zakon o radu koji je usvojen oko 13.15, kao i da se ve} u na e ~ak u Solunu, gde drì konferenciju za {tampu. Naknadnom proverom nepobitno je utvr eno da iz Beograda ponedeqkom nema redovnih letova za Atinu i Solun, te da nije prijavqen ni bilo kakav vanredan, Vladin ili privatni let. Tada na scenu jo{ jednom stupa glasa~ka ma{inerija DS-a! Na pitawe da li je prilikom glasawa o Zakonu o radu u na~elu bilo povrede poslovnika, 107 poslanika opozicije glasa za, protiv je 78, uzdràno je 19, nije glasalo 28, od ukupno 232 narodna poslanika. Mada je najve}i broj poslanika koji su aktivno glasali zapravo presudio da je prekr{aja bilo, taj broj je mawi od polovine prisutnih i Skup{tina tako pasivno presu uje da je sve bilo u redu. Da sve nije toliko ùto, pardon, toliko crno, poku{ao je da nas ubedi Boris Tadi} izjavom datom pred same parlamentarne izbore godine, kojom je potvrdio ono {to smo svi ve} odavno znali. Tadi} je za BKTV rekao da ga je pred po~etak gostovawa na toj televiziji pozvala Neda Arneri} i kazala mu da ne moè vi{e da }uti o spornom glasawu u srpskom parlamentu. Meni ne pada na pamet da o bilo ~emu }utim. Ne pada mi na pamet da }utim o gre{kama koje je pravila Demokratska stranka, koje su neki qudi u ime Demokratske stranke pravili isti~e tada Tadi} i napomiwe da ovo dokazuje da u DS imaju snagu da priznaju svoju gre{ku. 48 VELIKA SRBIJA JANUAR BROJ 3001

51 Demokratska stranka ranije je tvrdila da se Neda Arneri} vratila sa letovawa kako bi glasala u Skup{tini Srbije, a portparol te stranke Aleksandar Radosavqevi} pokazivao je novinarima avionske karte kojima je dokazivao tu tvrdwu. Teleportovawe glumice iz Bodruma u Skup{tinu Srbije poku{ao je da objasni i predsednik poslani~kog kluba DS-a Bojan Pajti} za koga nema nikakvih osnova da se osporava glasawe, jer je Arneri}eva dostavila avionske karte od 21. jula od Istanbula do Beograda i od 23. jula od Beograda do Istanbula, kao i potvrde sa aerodroma i jedan taksi ra~un od Bodruma, gde je letovala, do aerodroma u Istanbulu. Ipak, u javnosti se postavqalo pitawe {ta to priznawe donosi u predve~erje parlamentarnih izbora. Da li je to iskreni poku{aj duhovnog pro~i{}ewa DS-a koji èli da u izbornu trku uleti ~istog obraza ili je iza svega, opet, politi~ki interes... Danas, nakon teleportovawa iz Geteborga u Barajevo, jasno je da je Tadi}evo priznawe o odsustvu Nede Arneri} u vreme izbora guvernera u stvari ne samo zakasnelo, ve} i la`no pokajawe, kao i da razli~ite zloupotrebe nisu presedan nego princip rada Demokratske stranke! Da je upravo tako, uprkos izjavama Borisa Tadi}a da }e ta stranka posle izbora ispitati ko je bio inicijator neistine o glasawu Nede Arneri} u Skup{tini Srbije i da oni ~ija se odgovornost ustanovi ne}e mo}i da budu na pozicijama na kojima se odlu~uje u DS-u, najboqe govori ~iwenica da se afera Bodrum slomila samo na le ima biv- {eg poslanika DS-a Alena Selimovi}a, dok su ostali krivci ostali neka`weni za kra u glasova u Skup{tini prilikom izbora guvernera Kori Udovi~ki! Selimovi} je uslovno osu en na 14 meseci zatvora i osam godina zabrane bavqewa politikom zbog zloupotrebe kartice poslanika SDP-a Nata{e Milojevi}. Drugooptuèni Vojislav Jankovi} oslobo en je zbog nedostatka dokaza optu`bi da je zloupotrebio poslani~ku karticu Nede Arneri}, dok Dragan [utanovac, da li zahvaquju}i ~iwenici da je u vreme afere Bodrum kao predstavnik DS-a bio na ~elu Odbora za odbranu i bezbednost Skup{tine Republike Srbije, bliskom prijateqstvu sa Borisom Tadi}em ili ne~em drugom, nikada nije ni optu- èn. Me utim, ne samo da su najve}i krivci iz afera Solun i Bodrum ostali neka`weni, ve} su neki od wih u me uvremenu i debelo politi~ki profitirali. Borislav Novakovi} lete}i Bora, u oktobru izabran je za potpredsednika Skup{tine AP Vojvodine. Bojan Pajti}, tada {ef poslani~kog kluba DS, ~ovek koji je svojim o~ima video Nedi~ine taksi ra~une i avionske karte, na parlamentarnim izborima izabran je za poslanika u Skup{tini Srbije, predsednik je Pokrajinskog odbora DS za Vojvodinu. Od novembra predsednik je Izvr{nog ve}a Skup{tine AP Vojvodine. Na XII skup- {tini DS, 18. februara izabran je za potpredsednika DS. Dragan [utanovac, ~ovek koji je morao ustati da bi Neda pro{la i glasala, na parlamentarnim izborima godine ponovo je izabran za narodnog poslanika, potom za potpredsednika DS i na kraju i za ministra odbrane. Gordana ômi}, tako e je sedela do Nede za vreme glasawa i ka`wena je mandatom poslanika u Skup{tini Srbije. Na Drugoj redovnoj konferenciji Foruma èna DS, odrànoj 11. juna 2006, izabrana je za predsednicu Foruma èna. Aleksandar Radosavqevi}, tada{wi portparol DS, koji je tako uverqivo mahao nepostoje}im avionskim kartama Nede Arneri}, na parlamentarnim izborima ipak je izabran za poslanika u Skup{tini Srbije i visoki je funkcioner DS u Kragujevcu. Boris Tadi}, ~ovek koji je obe}ao da }e krivce kazniti, bio je od februara do juna {ef Poslani~kog kluba Demokratske stranke u Narodnoj skup{tini Republike Srbije. Za predsednika Demokratske stranke izabran je februara, a za predsednika Republike Srbije juna godine. Avgusta godine, istovremeno je u Geteborgu nakon sastanka sa {vedskim ministrom spoqnih poslova Janom Elijasonom, obilazio pogon za proizvodwu automobila Volvo, razgovarao sa predstavnicima sindikata i ~elnicima te mo}ne kompanije, i u malom, demokratski opqa~kanom Barajevu potpisao saglasnost da bude nosilac Izborne liste kandidata za odbornike u Skup{tini gradske op{tine Barajevo koju podnosi Demokratska stranka. Na ovaj na~in i Borisu Tadi}u po{lo je za rukom {to i wegovim prethodnicima Borislavu Novakovi}u i Nedi Arneri}. Da istovremeno bude na dva mesta. U wegovom slu- ~aju u dalekom Geteborgu i na{em malom Barajevu. Kao {to kaè pesma, kada je Demokratska stranka u pitawu, princip je isti sve su ostalo nijanse! BROJ 3001, JANUAR VELIKA SRBIJA 49

52 Kako je Boris Tadi} na vol{eban na~in uspeo da istovremeno bude prisutan na dva mesta me usobno udaqena 1555 kilometara vazdu{ne linije Lete}i Boris Pi{e: Nemawa [arovi} Po{tovani gra ani Srbije, Ako ste, ne daj Boè, pomislili da su afere Solun i Bodrum bile posledwe u kojima su najvi{i funkcioneri Demokratske stranke glavne uloge odigrali na daqinu, grdno ste se prevarili. Da razli~ite zloupotrebe, kao {to je glasawe iz Soluna i Bodruma, u Demokratskoj stranci nisu presedan, ve} osnovni princip delovawa, jo{ jednom je dokazano i to od strane predsednika Demokratske stranke i, naàlost, predsednika Srbije, Borisa Tadi}a. Ovoga puta upravo je on dokazao da kada je demokratija u pitawu zakoni fizike prestaju da vaè! Moè li Boris Tadi} istovremeno biti na dva mesta (omiqena zabava jogi-leta~a i ~elnika Demokratske stranke)? Neki bi verovatno rekli: Naravno da moè! Neophodno je samo da u taj projekat uloì sav svoj demokratski potencijal! Drugi bi rekli: Jasno je kao dan. Demokrate su ponovo uhva}ene u laì! Ipak, svakome razumnom, samo po sebi, name}e se pitawe kako je i da li je to mogu}e. Najboqe je da prosudite sami. Sve ~iwenice koje slede, i vi, po{tovani gra ani Srbije, uz malo truda, za svega nekoliko minuta prelistavawa {tampe ili kori{}ewa interneta, sami, veoma lako moète proveriti! îwenice: u Novinska agencija Beta prenela je vest da je Predrag Markovi} raspisao lokalne izbore u sedam op{tina u Srbiji, pored ostalih i u Barajevu u Boris Tadi} u pratwi novinarske ekipe RTS-a (Tina Bilankov, novinar i Dejan Milanovi}, kamerman), specijalnim letom, iz Beograda odlazi u Geteborg. Kasnije, istog dana, sastaje se sa ministrom inostranih poslova Janom Elijasonom, o ~emu RTS izve{tava u ve- ~erwim informativnim emisijama u Srpska radikalna stranka ulaè prigovor Op{tinskoj izbornoj komisiji u Barajevu (u daqem tekstu: OIK) zbog ka{wewa s propisivawem obrazaca za sprovo ewe pojedinih izbornih radwi u periodu od do Odràva se prva sednica OIK. U okviru prve ta~ke dnevnog reda doneto je Uputstvo za sprovo ewe propisa o izboru odbornika SGO Barajevo kao i obrasci za sprovo ewe pojedinih izbornih radwi. U okviru ~etvrte ta~ke dnevnog reda odlu~ivano je o prigovoru Srpske radikalne stranke. U zakqu~ku OIK kojim je prigovor odbijen, pored ostalog stoji: Predsednik Op{tinske izborne komisije dobio je informaciju putem telefona dana godine iz Kabineta predsednika Narodne Skup{tine Republike Srbije da je Odluka o raspisivawu izbora objavqena u Slu`benom glasniku Republike Srbije dana godine i da od tog dana po~iwu da teku izborne radwe.... Istovremeno vas obave{tavamo da su obrasci predvi eni ~lanom 23 Zakona o lokalnim izborima propisani na sednici Op{tinske izborne komisije Gradske op{tine Barajevo godine i da ih moète preuzeti u sedi{tu Op{tinske izborne komisije Gradske op{tine Barajevo. Naravno, do obrazaca su tada mogli do}i samo pripadnici vladaju}e koalicije u Barajevu dok su Srpskoj radikalnoj stranci, nakon umnoàvawa, obrasci dostavqeni tek sutradan u 14.10, kada je izborna lista Demokratske stranke ve} odavno bila predata u predstavnik Op{tinskog odbora DS, Branko Trifunovi}, podnosi izbornu listu Demokratske stranke. Jedan od priloga je i obrazac OB-3, Saglasnost nosioca izborne liste kandidata za odbornike u Skup{tini gradske op{tine Barajevo, potpisan u Barajevu, godine, od strane nikog drugog nego Borisa Tadi}a li~no! Borisa Tadi}a koji se u to vreme, nesporno, nalazi u zvani~noj poseti [vedskoj, ta~nije u Geteborgu, udaqenom od Beograda ~ak 1555 kilometara vazdu{ne linije. Sve ovo ne bi bilo ~udno da se radi o dokumentu koji je potpisan li~no, pa zatim poslat faksom ili na bilo koji drugi na~in. Me utim, radi se o originalnom dokumentu, odnosno o originalnom potpisu Borisa Tadi}a! u Boris Tadi}, nakon sastanka s predsednikom Upravnog odbora Volvoa Leifom Johansonom, ponovo specijalnim letom, iz Geteborga vra}a se u Beograd i sle}e na Aerodrom Nikola Tesla. Kako je sve ovo; ili jo{ boqe, da li je sve ovo mogu}e, verujemo, najboqe }ete proceniti sami. Da li smo nakon lete}eg Bore (kako je nakon afere Solun prozvan Borislav Novakovi}), dobili i lete}eg Borisa, da li je i Boris taksijem jurio {vedskim drumovima, poput Nedice koja juri turskim, ili je ipak ovladao ve{tinama jogi-leta~a, objasni}e, verovatno, neki novi Aleksandar Radosavqevi}. 50 VELIKA SRBIJA JANUAR BROJ 3001

53 Beì k ok Tadi} od Crkve U Tadi}evom politi~kom razvoju primetan je kontinuitet destruktivnog pona{awa koje je evoluiralo na primeru wegovog odnosa kao predsednika Srbije prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Paqewe sve}a i qubqewe ikona pred kamerama je samo ve{ta gluma i podilaèwe srpskom narodu koji tradicionalno po{tuje instituciju crkve i iskazuje joj poverewe, a ne wegov li~ni stav. Umesto da reaguje na kritiku Branka Crvenkovskog, predsednika Makedonije, upu}enu Srpskoj pravoslavnoj crkvi, da za{titi SPC u Makedoniji i osudi torturu nad vladikom Jovanom, Tadi} u Ohridu, kako prenosi Beta 10. juna godine izjavquje: Ne me{am se u crkvene poslove, kao {to ni Crkva ne treba da se me{a u dràvne poslove. Da je pravi predsednik dràve ili da zna da radi taj posao morao bi da reaguje po reciprocitetu. Odnosno, ako se u me ucrkvene odnose ume{ao predsednik druge dràve, du- àn je bio da odgovori sa svog nivoa (ako ga uop{te ima), da svoje nesporazume re{e institucije izme u sebe i da zamoli kolegu (predsednika Biv{e Jugoslovenske Republike Makedonije) da se ne me{a u pitawa koja su iznad wihovog nivoa ili da ne pomaè tendenciozno jednu organizaciju napadaju}i drugu, jer time vi{e nego vre a qudske slobode, verska ose}awa ne samo stanovnika svoje dràve, ve} i susednih dràva, ali naravno, Boris Tadi} to ili nije umeo ili nije hteo! Kako su preneli beogradski mediji, Tadi} je ukazao da su odnosi dve zemqe uvek bili dobri, a da pitawem zatvarawa vladike Jovana treba da se bave nadle`ne evropske institucije zajedno s makedonskom dràvom. To nije pitawe u koje moè da se upli}e dràva Srbija, jer bi to bilo me{awe u tu e probleme i tu e politi~ke i sudske procese, rekao je predsednik Srbije. Mi moramo da razumemo, bez obzira {to se ponekad ose- }amo povre enim zbog nekih procesa ili de{avawa u susednim dràvama, da danas u Evropi postoje nadle`ne institucije za razli~ite probleme. Za pitawe qudskih, a time i verskih prava, nadle`ne institucije jesu OEBS i Helsin- {ki odbor, rekao je predsednik Srbije i dodao da te institucije, zajedno s makedonskom dràvom, treba da se bave slu~ajem vladike Jovana. Ni{ta ne sme da poremeti odnose Makedonije i Srbije i makedonskog i srpskog naroda. Tome ne smeju da doprinose u negativnom smislu ni odnosi nacionalnih institucija naglasio je predsednik Srbije (Beta, 2. avgust 2005.) Tadi}, drè}i se izreke: Brigo moja pre i na drugoga, nadle`nima za problem torture nad vladikom Jovanom smatra makedonsku dràvu, OEBS, Helsin{ki odbor za qudska prava, tvrdoglavo insistiraju}i na dobrim odnosima dveju dràva, da slu~ajno ne dobije packu od svojih gazda zbog osu ivawa drasti~nog kr{ewa qudskih i verskih prava vladike Jovana. Ovo je vi{e nego cini~an, poniàvaju}i i uvredqiv odgovor! Dobro nam je poznato {ta pomenute i sli~ne organizacije misle o verskim organizacijama, a naro~ito o SPC. Naro~ito ~udi savet u delu da se druge (evropske, jer one re- {avaju u posledwoj instanci) institucije bave odre enim problemom pre nego dràvne, jer zaista izgleda komi~no. Crkvu koristi za li~nu promociju Tadi} crkvu koristi po potrebi i zarad li~ne promociji. Svoj stav prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi mewa od slu- ~aja do slu~aja. Naime godinu dana pre pomenute neslavne epizode sa vladikom Jovanom Tadi} je zarad uspostavqawa {to boqih odnosa sa zvani~nom Moskvom, pomo} upravo prona{ao u Crkvi. Ovo je bila prva poseta na{e delegacije jednoj zemqi, sa~iwena od najvi{ih predstavnika crkve i dràve ( Glas javnosti, 17. novembar 2004.) Tadi}u odgovara crkva kad putuje u Moskvu, jer je morao da prona e neku instituciju ili nekoga, da napravi kontakt sa ruskom administracijom ne bi li ublaìo negativne poene koje je wegova stranka stekla u antiruskim nastupima. Naravno, kud }e{ boqe od SPC. Kao {to se na muci poznaju junaci, na ovim primerima se vidi da li je neko pravi vernik i da li po{tuje svoje sve- {tenstvo ili se pretvara u marketin{ke svrhe. Svest o crkvi kod Tadi}a postoji samo tada kada o~ekuje neku li~nu korist, a kada treba da stane u odbranu ne samo Crkve kao institucije, ve} i svog veruju}eg naroda, pa i pripadnika srpskog naroda koji jesu dràvqani druge dr- àve, on tu svest nema! On ima podani~ku i vazalnu svest koja uvek ide linijom maweg otpora. Uvek na {tetu svog naroda, svojih institucija i svoje dràve. Ako je i od Borisa, stvarno je previ{e! BROJ 3001, JANUAR VELIKA SRBIJA 51

54 Politi~ki diletant Boris Tadi} Pi{e: Sr an Tomi} I zjave kojima uska~e sam sebi u usta i razotkriva svoju prqavu ulogu u razbijawu svih vrednosti zdravog i pravednog dru{tva, kao i ona potpuno besmislena, nebrojena la`na obe}awa, politi~ki potezi diletanta, koje vu~e uz pomo} svojih savetnika i saradnika, stru~waka jedino da iskoriste bliskost sa wim kako bi do{li do ogromne mo}i i bogatstva, ulagivawe najgorim srpskim neprijateqima, blamovi u javnosti poput hvatawa za gu{u na Saboru truba~a u Gu~i, qubavnog pisma Bu{u i preìvqenog atentata od strane psa i wegovog gazde, samo su deo opusa koji opisuje dosada{we politi~ko delovawe predsednika Demokratske stranke Borisa Tadi}a. Opasnost je wegovo zanimawe U notornoj narcisoidnoj potrebi da od sebe pravi `rtvu i heroja, a uz pomo} ve} pomenutih savetnika, najobi~niji saobra}ajni prekr{aj, koji se dogodio 30. novembra godine u Ulici Kneza Milo{a, kada se slu`benik ambasade SAD Miroslav Cimpl sudario sa vozilom u pratwi Borisa Tadi}a, isti predstavqa kao, ni mawe ni vi{e nego atentat na wegovu personu! I potpunom laiku je jasno da, kada bi neko èleo da izvr{i atentat, to bi poku{ao da uradi na mnogo suptilniji na~in nego da se sam svojim autom probija kroz kolonu vozila koja predstavqa pratwu. Za sau~esnika u tom zlo~inu sigurno ne bi odabrao psa koji se nalazio na mestu suvoza- ~a. Kada je Dragan Jo~i} zvani~no potvrdio da se ne radi o poku{aju atentata, sada{wi ministar vojni Dragan [utanovac je brè-boqe demantovao da je iz DS-a iko ikada pomiwao re~ atentat. Politika ekspres, 2. decembar godine, me utim, prenosi izjavu Borisa Tadi}a koja ilustruje o kakvom se dramaturgu radi: Iako situacija zahteva ozbiqnost, sam doga aj ne treba dramatizovati, rekao je junak Tadi}, dodav{i da doga aj u Knez Milo{evoj ulici nije prva pretwa wegovoj bezbednosti i da su pretwe stizale i ranije dok je bio ministar odbrane, ali da je to sastavni deo posla kojim se bavi. Tadi} je rekao da je ra~unao i sa tim pretwama i rizikom onda kad se kandidovao za predsednika: Svako ko se u Srbiji bavi politikom preuzima odre eni rizik. U politici uvek postoje odre eni rizici. Pitawe je da li ste spremni ili ne za wih, mudro je prozborio Tadi}. Na pitawe da li se pla{i za bezbednost svoje porodice, priznao je da posle napada brine kao svaki normalan ~ovek o bezbednosti svoje porodice, ali da je kao politi~ar svestan rizika koji je preuzeo za svoju bezbednost. Dakle, u trenucima samoisticawa zaboravqa i na porodicu. Ko }e vi{e da mu se na e u te{kim trenucima utrkivali su se svi, od politikanata prezrenih u narodu do visokih predstavnika NATO-a, EU, SAD. Vladan Bati} rekao je da taj napad jo{ jednom pokazuje da je Srbija balkanska Kolumbija, banana republika u koju se kriminal vratio i deluje iz sve snage i da se nada da }e policija, koja do sada sa Milorad Dodik Tadi}eva dvorska luda sli~nim slu~ajevima nije imala uspeha, uspeti ne{to da utvrdi. Na Bati}evu àlost, utvr eno je da je ovakvom izjavom (izvalom) ispao potpuno sme{an. Zatim iz Ni{, koji Tadi- }a nije mogao da smisli zbog izgubqene borbe za prevlast u DS-u, izraàva zabrinutost zbog drugog atentata na predsednika DS-a, jer je prvi ve} ubijen. Bati}ev }ev komentar tih dana preneo je list Kurir. Zatim su se kao na traci re ali i drugi du{ebri`nici za evropsku budu}nost Srbije iz redova DS-a, poput êdomira Jovanovi}a, Bojana Pajti}a, Du{ana Petrovi}a itd. 52 VELIKA SRBIJA JANUAR BROJ 3001

55 Pridruìo im se Svetozar Marovi}, ~uven po mesi}evskoj izjavi da je on posledwi predsednik SCG: Oni koji jo{ misle da mogu ukloniti one koji èle napredak i zauzimaju se za evropsku budu}nost zemqe, moraju znati da }e to biti avolski te{ko jer se za to zauzima vi- {e od 80 odsto stanovni{tva SCG. Najva`nije je to {to je Tadi} ìv i zdrav ( Novosti, 2. decembar 2004). Poznat je epilog wihovog zajedni~kog zalagawa za napredak i evropsku budu}nost SCG ta zajednica dràva vi- {e ne postoji! [to se ti~e ~iwenice da je Tadi} ìv i zdrav, ko zna {ta bi bilo da je u atentatu u~estvovao neki opasniji pas od goni~a! Na Zapadu ni{ta novo Vest o nemilom doga aju pro{irila se i daleko van granica Srbije, NATO pomno prati izve{taje o napadu na wihovog miqenika Borisa Tadi}a, a visoki zvani~nik ove organizacije Ginter Altenburg kaè: Napad na Tadi- }a je krajwe uznemiravaju}i obrt koji potvr uje ve} uo~ena saznawa da je stawe u Srbiji lo{e, bremenito mogu}im pogor{avawem ( Novosti, 2. decembar 2004) Pomislio bi ~ovek da je wemu zaista ào zbog takvog stawa u Srbiji. Glas Amerike preneo je jo{ jednu zabrinutost. Predstavnik za medije Stejt departmenta Adam Ereli naglasio je da SAD o~ekuju da se sprovede energi~na istraga u vezi sa tim incidentom i da odgovorni budu privedeni licu pravde. Dobro je da SAD nisu u potpunosti poslu{ane, jer bi bila prava lakrdija da je su eno psu. Portparol Stejt departmenta je dodao da SAD blisko sara uju sa vlastima u Srbiji da bi im pomogle da uspostave vladavinu zakona u zemqi i razviju pravosudni sistem uz pomo} kojeg bi takve vrste kriminalnih aktivnosti bile iskorewene. Takve vrste kriminalnih aktivnosti su, ispostavilo se, vrlo brzo iskorewene. U Srbiji se de{avaju mnogo gore stvari, a iskoreni}emo ih i uspostaviti vladavinu zakona i razviti pravosudni sistem kada SAD potpuno prestanu da nam pomaù, odnosno kada na vlasti u Srbiji bude bila Srpska radikalna stranka. Naravno, nijedan doga aj ne moè da pro e bez monitoringa crnog bombardera Havijera Solane: Po~inioci napada na predsednika Srbije Borisa Tadi}a rade protiv interesa Srbije i srpskog naroda u Evropi. Upu}ujem podr- {ku predsedniku Srbije nakon napada na wega. ( Novosti, 2. decembar 2004). Podr{ka takvima kao {to je Boris Tadi} stigla je od Havijera Solane i sli~nih mnogo pre atentata, jer samo nequdi poput Tadi}a mogu da iz svojih li~nih interesa preko svojih medija (Tadi} tvrdi da nigde u svetu ne postoje nezavisni mediji) ube uju narod i gra ane Srbije kako je u wihovom interesu {to su bili bombardovani, {to su im najbrutalnije oteli Republiku Srpsku Krajinu, pomogli separatistima da odvoje Crnu Goru, sli~an plan imaju za Republiku Srpsku i Kosovo i Metohiju, i sve to rade na{i prijateqi sa kojima mi moramo da sara ujemo. U ~ijoj slu`bi su mediji Boris Tadi}, da bi opravdao zloupotrebu medija od strane DOS-a sluì se podmetawem da nigde u svetu ne postoje nezavisni mediji. âk i da je to istina, ako èlimo da budemo zdravo i pravedno dru{tvo, lo{ primer u svetu treba da osudimo, a ne da ga koristimo kao opravdawe za svoju samovoqu. U intervjuu koji je dao 6. januara godine predsednik DS-a kaè: Ne verujem da je mogu}e napraviti nezavisne medije u klasi~nom smislu te re~i, niti takvi igde u svetu postoje. Naprotiv, nezavisni mediji u mawoj ili ve}oj meri postoje svuda u svetu. I kod nas postoje! To su oni mediji koji su uspeli da se odupru pritisku dosokrata. U istom intervjuu Tadi} iznosi vi ewe o ispravnosti svog uticaja na medije u Srbiji: Moram da istaknem da ja vrlo verujem u svoje politi~ke vrednosti i verujem da je dobro i za ku}u Politika i za dru{tvo da te politi~ke vrednosti na u svoje mesto. I dok god bude tako, ja }u, na neki na~in, poku{avati, da uti~em, ali istovremeno pozivam sve da kontroli{u moj rad u UO Politika. Ne prihvatam preventivne ocene da je lo{e da ja, ili bilo ko drugi, ulazim u UO, kao {to ne prihvatam apriori stav da su politi~ari po prirodi stvari lo{i. Da li su politi~ari lo{i ili ne i da li su ne~ije politi~ke vrednosti ispravne, ne odlu~uju oni sami nego bira- ~i. To {to Tadi} odbija kritike i {to sam ocewuje svoje politi~ke vrednosti govori o kakvom se velikom demokrati radi. Mnogi bi prihvatili wegov poziv da mu kontroli{u rad, ali, naravno, u pitawu je demagogija kojom opravdava svoju samovoqu. Besmislene re~enice Sve izjave i svi potezi Borisa Tadi}a kao predsednika Srbije mogu se smatrati besmislenim. Umesto da kao predsednik brine o standardu gra ana, o suverenitetu i teritorijalnom integritetu zemqe, o nacionalnom ponosu, on sve ~ini suprotno od toga. U wegovom vokabularu tako e postoje re~enice koje predsednik nijedne zemqe, bez obzira da li je dobar ili lo{, ne bi smeo da koristi, ako drì do svog dostojanstva. Slede}e izjave ilustruju Borisa Tadi}a kao veoma uspe- {nog i dobro potkovanog retori~ara: Kada poslani~ka grupa Demokratske stranke predloì formirawe ministarstva za informacijsko dru{tvo, mi smo samo na tragu svih onih dru{tava koja su upravo preko ovakvih ministarstava uhvatila kontakt sa svetom koji je muwevito ili veoma brzo odmakao (êtvrto vanredno zasedawe Narodne skup{tine Republike Srbije, 26. februar godine). Ili ne moète odràti stanovni{tvo ukoliko nemate ekonomiju na tom prostoru. A ne moète imati ekonomiju ukoliko ne postoji op{ta ekonomija zemqe. U slede}ih godinu, dve ili pet godina ~eka nas izuzetno te{ka realnost, zbog toga {to je sve utemeqeno u ekonomskoj stvarnosti (Beograd, 26. maja godine) Beogra anima je pak najzanimqivija wegova konstatacija da wih 95 odsto nije videlo Beograd s vode ( Novosti, 19. avgust godine) Oni koji su imali tu privilegiju, ne vide nikakvu razliku izme u pogleda sa vode i pogleda sa {etali{ta pored reke ili plaè. Izjava u kojima Tadi} iznosi svoje stavove o ìvotu, ekonomiji, dràvi, narodu, a koje spadaju u red najbesmislenijih izjava kojih bi se postideli i osnovci je mnogo. Bez obzira {to papir trpi sve, smatramo da ove treba da zavr- {imo i po{tedimo na{e ~itaoce daqeg Tadi}evog besmislenog naklapawa. Tadi}-nacionalista?! Jo{ jedno u nizu svedo~anstava o licemerju Borisa Tadi- }a je dato na uvid javnosti kroz predizborni spot za predstoje}e predsedni~ke izbore, gde se kaè da je Tadi} vaspitan da po{tuje tradiciju i nacionalnu istoriju. U emisiji Javna tajna 4. juna godine, on zaboravqa da postoji nacionalna istorija i nipoda{tava nacionalno obrazovawe: Nacionalno obrazovawe! Kao da postoji nacionalna matematika ili fizika. Ona je op{ta na svim mestima na planeti. BROJ 3001, JANUAR VELIKA SRBIJA 53

56 Vesela druìna: Tadi}, Kosumi i Lutfija Tadi} je, zapravo, marioneta onih koji zagovaraju tezu da je srpski nacionalizam zlo koje treba iskoreniti. Mene, zbiqa, uop{te vi{e ne zanimaju istorijski razlozi. Ni bratski razlozi ( Ekspres, maj godine). Tadi} nesvesno priznaje i kako je DOS do{ao na vlast: Politi~ari vi{e nisu kreatori modernih dru{tvenih kretawa i ideja koliko su tehni~ari i izvr{ioci. To je trend u ~itavom svetu, jer su svetski centri mo}i u kompanijama i one se pitaju o politi~kim promenama i tokovima. I to je naprosto tako. Nema vi{e politi~ara kao {to su bili De Gol, êr~il, Palme. Ponekad su i izbori politi~ara u najve}im zemqama svedo~anstvo nekih drugih krugova mo}i, ne politi~kih (Revija 92, 5. jul godine) Tadi} u intervjuu za Nedeqni telegraf 11. juna godine, izme u ostalog, kaè: Problem jeste u tome {to ima jo{ mnogo qudi, i u Vojsci SCG i u politi~kim strankama, koji smatraju da i daqe kao dru{tvo treba da optere}ujemo ki~mu na{e dràve otporima prema svim mogu}im pritiscima koji iz sveta postoje. Da iole po{tuje srpsku istoriju, Tadi} bi cenio to {to Srbi ni pred kim ne savijaju ki~mu. Ovo je samo deo politi~kog razmi{qawa Borisa Tadi- }a koji i daqe smatra da se popularnost moè odràvati samo zbog toga {to ste lepi mladi} od pedeset leta, a da nije va`no kakve stavove zastupate i za koje principe se borite. Do{lo je vreme da narod kazni sve wegove kardinalne gre{ke i da na ~elo Srbije do e ozbiqan, odmeren i ponosan srpski doma}in Tomislav Nikoli}. Boris fajter Treba se setiti incidenta ~iji je akter li~no predsednik Tadi}, a koji se dogodio u avgustu godine na Saboru truba~a u Gu~i. Tada je neki ~ovek iz okupqene mase psovao tek izabranog predsednika Tadi- }a i uzvikivao: Ua, Tadi}u?! Klini~ki psiholog Boris Tadi} je re{io da se sam li~no obra~una sa ovim politi~kim neistomi{qenikom, pa je stvar uzeo u svoje ruke. Tadi}evu akciju su Ve~erwe novosti prikazale slede}im opisom: Probiv{i se kroz masu, Tadi} ga je sustigao, uhvatio za vrat i rekao: Nije {to sam ja predsednik, ali nije lepo vre ati qude. [ta je sad, {to si se upla{io?. Umesto da ovaj slu~aj re{i obezbe ewe predsednika tako {to }e politi~kog neistomi{qenika kulturno zamoliti da se uzdrì od komentara i uvreda, klini~ki psiholog Tadi} je stvar preuzeo u svoje ruke. Na pitawe novinara Novosti (20. avgust 2004.), Da li je doga aj u Gu~i demonstrirao i novi imiy predsednika Srbije?, Tadi} je ponosno odgovorio: Na psovke koje su mi upu}ene imao sam mogu}nost ili da pognem glavu ili da tom ~oveku pri em, a hteo sam da ga pogledam u o~i i da ga pitam za{to me vre a. Rekao sam mu da u ovoj zemqi ne sme da vre a bez razloga. Od obezbe ewa sam traìo da se sklone, jer je to bila samo na{a stvar. Tadi} neprestano ima potrebu da se pona{a kao vlasnik lokalnog kafi}a (bez namere da uvredimo kafeyije) a ne kao predsednik dràve. Ovakvi postupci ne bi trebalo da karakteri{u li~nost predsednika jedne dràve, koji je spreman fizi~ki da se obra~una sa obi~nim gra aninom, odnosno politi~kim neistomi{qenikom 54 VELIKA SRBIJA JANUAR BROJ 3001

57 Ko je Boris Tadi} Beogradsko bi}e op~iweno bazenima Boris Tadi} se deklari{e kao Dor}olac i beogradsko bi}e, koji je pro{ao uli~nu {kolu i kome je najve}i san Beograd krcat bazenima, sve sa jednim velikim kod Hrama svetog Save Predstavqamo gra anima Srbije sve èqe, nadawa, sklonosti i li~na razmi{qawa Borisa Tadi}a. Po{to je wegov ìvot odredilo odrastawe na Dor}olu i specifi~na dor}olska filozofija, nije ni ~udo {to ga gra ani Srbije slabo razumeju. Jer biti Dor}olac nije odrednica mesta gde neko ìvi, ve} filozofija. Dor}olci su uvek bili spremni da se bore da pravu stvar isteraju do kraja i da za ideju koju brane svakome iza u na crtu. (intervju, Ilustrovana politika, 24. avgust godine) Dor}olsko izlaèwe na crtu reflektovano na gra ane Srbije izgleda ovako: Na Dor}olu kad odrastete, onda postoje neki koji prolaze pored nekih slabijih i koji tako udaraju po glavi i onda svaki ko je ne{to ja~i koji pro e pored takvog, udari ga po glavi kada pro e pored wega. (Utisak nedeqe, 19. februar 2006) Zato kada defini{e samog sebe najvi{e voli da kaè da je Dor}olac. Bora, Boki, Borivoje kako su ga sve zvali kasnije, odrastao je u beogradskoj Jovanovoj ulici. Ponosan je na taj svoj dor}olski pedigre. Mi imamo, {to neko re~e, lepo doma}e i uli~no vaspitawe smeje se. To uli~no vaspitawe se vidi po oìqcima na mojoj bradi, na mom oku, po mojoj glavi... Beskrajno lepe uspomene me vezuju za Dor}ol. Se}am se da je Du{anova ulica jedno vreme bila zona koja nije smela da se prelazi. Mi koji smo ìveli s gorwe strane Du{anove, smatrali smo sebe uzvi{enim, elitnim Dor}olcima. Dok su oni ispod Du{anove bili za nas ruralni. Celu jednu godinu nisam smeo da pre em na drugu stranu da ne bih dobio batine. ( Ilustrovana politika, 13. decembar godine). Ovaj Dor}olac sa lepim uli~nim vaspitawem, kome tu- ~a nije strana, na pitawe {ta bi voleo da bude u slede}oj reinkarnaciji odgovara: Ne verujem u reinkarnaciju, ali ako bih morao da odgovorim, onda bih bio orka kit ubica. (intervju, Reporter, 1. avgust godine) Po{to nije reinkarnirao u orku, uìveo se u ulogu Konana. Pojavqivawe Borisa Tadi}a na mitinzima pratila je muzika iz filma Konan? Da, zato {to je Konan beskompromisan borac. Ta muzika je tu jo{ od decembarskih izbora, a izabrao ju je kreativni direktor kampawe Neboj{a Krsti}. (intervju Sr ana [apera, Blic, 06. jul godine) Srpskog politi~kog Konana, me utim, preti da savlada Eros. Kako va{ diplomski rad Seksualnost i politika izgleda primewen na aktuelnu srpsku politi~ku scenu? Politika ne moè da funkcioni{e bez Erosa, ali, istovremeno, Eros sve vreme preti da nadvlada politiku. (intervju, Reporter, 1. avgust godine) A uz Eros ide i dobra rokenrol svirka: Stil koji me ~ini sre}nim... Rokenrol. Ta~nije, urbani stil. Bojim se da sam tu u mawini jer nam preti sveop{ta ruralizacija, nasiqe kvazifolklornih vrednosti. (intervju, Blic news, 15. maj godine) Ali, izgleda da ga rokenrol nije u~inio tolerantnijim za druge muzi~ke ukuse. Mo`da }e pojavqivawe Miroslava Ili}a, tasta wegovog saborca i naslednika, to promeniti. Umesto da kao predsednik dràve koja grca u problemima teì da upozna qude od kojih ne{to moè da nau~i i pomogne zemqi, poput, na primer, Solèwicina, Harolda Pintera ili nekog drugog nobelovca, Boris Tadi} ima san da se sretne sa zabavqa~em poznatim po sklonosti ka razvratnom ìvotu, koga i najvi{e ceni. Koga biste voleli da upoznate? Stinga. (intervju, Novosti, 31. decembar 2003, 1-2. januar godine) Me u qudima koje poznajem najvi{e cenim... BROJ 3001, JANUAR VELIKA SRBIJA 55

58 Al sam opasan Stinga ne poznajem, ali pretpostavqam da je jako pametan ~ovek. (intervju, Blic news, 15. maj godine) Ne znamo {ta ta~no podrazumeva pod tim, ali Boris Tadi} na pitawe kako voli da zavr{i dan, odgovara: Otka~eno!!! (intervju, Blic news, 15. maj godine) Pretpostavqamo da to ima veze sa rokenrol na~inom ìvota kojeg se ne odri~e. Jer, danas su oni sa kojima je u mladosti sviruckao gitaru wegovi glavni savetnici. Sviruckao je sa prijateqima Sr anom [aperom i Neboj{om Krsti}em. Sr an je, dodu{e, i{ao u Osmu, a Krle i on u Prvu beogradsku gimnaziju (tu }e kasnije i sam nekoliko godina biti omiqeni profesor psihologije). Ova dvojica ga me utim nisu ukqu~ili u ~uveni VIS Idoli. Nedavno, kad su za ovu izbornu kampawu radili spotove, Krle je pred svima rekao: Namerno ga nismo zvali u Idole. ( Ilustrovana politika, 13. decembar godine) Kako je od rokenrol gitariste dogurao do ministra odbrane, ni wemu nije jasno. Nekad se {alim sa sobom kad kaèm da sam prvi ministar odbrane iz subkulture, rokenrola. ( Novosti, 16. oktobar godine) Predsednik Srbije spreman je da svoje siroma{ne gra ane uvek mudro posavetuje: Beli sakoi su veoma neprijem~ivi za prose~nog gra anina, napomiwe Tadi}, jer ~ovek onda podse}a ili na makroa, ili na nekoga ko provodi godi{wi odmor na Karibima. Ukoliko ~ovek nosi klasi~an sako, onda mora da ga podvu~e ispod sebe kako bi bio zategnut. ârape ne smeju da budu zarozane, a pogotovo se ne toleri{u neo~i{}ene cipele tokom gostovawa na televiziji, koja vi{estruko poja~ava sve negativne efekte. Ne sme se izbe}i ni {minkawe pred gostovawe u nekoj TV emisiji. O~igledno je Borisu Tadi}u najva`nije obla~ewe. Mo- `da zbog toga ve} godinama ne shvata na pravi na~in kritike upu}ene na wegov stati~an i pasivan, podani~ki stav. Qudi }e vam sva{ta re}i, ja nemam nikakvu lo{u reakciju na tako ne{to. Maneken, boè moj. Ne znam da li je to u negativnom... ~ak, u krajwem slu~aju, ako je to moja najve- }a politi~ka mana, onda sam ja super politi~ar. (Utisak nedeqe, 14. januar godine) A da bi ~ovek ostao i daqe manekenskog stasa, mora da odràva formu. Gde }e boqe nego u bazenu. Jer za mene je Ta{majdan centripetalno mesto Beograda. Sve se vrti oko Ta{a. (intervju, Ilustrovana politika, 24. avgust godine ) A da bi gra ani Srbije bili u formi, boqe je da mawe jedu hleba, a da Srbija dobije vi{e bazena. Kako moèmo da bacamo tolike pare na bazene kad narod nema ni za hleb? Odgovorio sam mu pitawem: da li je pametnije da onda za sve pare kupimo hleb i zatvorimo se u ku- }e dok ga ne pojedemo? (intervju, Ilustrovana politika, 24. avgust godine) Tadi} ide i korak daqe preporu~uje spoj fizi~kog i duhovnog: U su{tini, mi gradimo nove bazene. Beograd ima nekoliko centripetalnih ta~aka: Hram svetog Save, Stari dvor, Skup{tinu Jugoslavije. ( Ve~erwe novosti, 4, 5. i 6. maj godine) A za kraj rubrike : Bazen pre svega, jedna Tadi}eva poruka mu{karcima: Treba qudima objasniti {ta je vaterpolo i poslati poruku da je to sport za prave mu{karce. ( Ve~erwe novosti, 4, 5. i 6. maj godine) Izviwavamo se ~itaocima, iz bazena ipak stiè jo{ jedan savet: Mu{kost se ne afirmi{e isticawem lepote, ve} tako {to kaè{: Ovaj je opasan. ( Glas javnosti, 24. februar godine) Jedino nije jasno da li je ovaj savet upu}en samo mu{karcima iz Beograda ili iz cele Srbije. Jer: Beograd je jedini pravi grad. Beograd je jedini grad koji je otvoren prema evropskim vrednostima. (intervju, Reporter, 1. avgust godine) Posle svega re~enog, nema sumwe da je Boris Tadi} Srbiju vodio pravim putem: Novinar: Ujutro kad krenete, je l znate kuda idete, je l vodite ra~una o tome? Boris Tadi}: Naj~e{}e ne. Kad u em u kola, onda mi ka- ù koja je regija na dnevnom redu. Novinar: Zna~i, ne spremate unapred govore, eventualno, ili se spremate posebno za neki deo? Boris Tadi}: Da, uvek u kolima saznam kuda idem i {ta je konkretan problem tog kraja. Onda unesem ili ne unesem neku lokalnu ispravku u govoru, a postoji i tzv. op{ti govor ili matrica govora svuda u politici i to je deo profesije politi~ara. Politi~ar mora da ima kulturu govora i ja je obi~no imam. Ja sam stari iskusni govornik. (Javna tajna, 4. jun godine) Dakle, da sumiramo: Boris Tadi} je samo jedno beogradsko bi}e sa dor}olskim pedigreom, koje naj~e{}e ni ne zna kuda ide. Jer ja sam beogradsko bi}e. Ja sam zbiqa beogradsko bi- }e. (Javna tajna, 4. jun godine) R. V. S. Wegovi Idoli Krsti} i [aper 56 VELIKA SRBIJA JANUAR BROJ 3001

59 Ko je bolestan? Predsedni~ka funkcija kao terapija Boris Tadi} svoj narod smatra mentalno dezorijentisanim, nesposobnim za racionalno pona- {awe, koji nikako da nau~i da se izvini onima koji su ga ubijali, progonili i bombardovali S voje pravo lice Boris Tadi} je vrlo kratko uspevao da prikrije maskom ugla enog demokrate. Jo{ po zavr- {etku petooktobarskog prevrata, Tadi} se isticao àlom za propu{tenom prilikom da se ma~em revolucije do kraja obra~una po ideolo{koj i politi~koj liniji sa politi~kim neistomi{qenicima. O~igledno àle}i za jakobinskim vremenima i metodama i {to mu senka na zidu nimalo ne li~i na Robespjerovu, Tadi} u vi{e navrata lamentira nad tekovinama petooktobarske revolucije, iskazuju}i nezadovoqstvo nedovoqnom o{trinom i pozivaju- }i na brzu akciju i po cenu kr{ewa zakona: Mi nismo izveli revoluciju, nismo izveli ~i{}ewe do zdravog tkiva. S druge strane, i danas imam dilemu da li smo napravili gre{ku zato {to 5. oktobra nismo i{li strahovitom brzinom i ponekad sekli ma~em revolucije do kraja. Samom ~iwenicom da nismo i{li revolucionarnim metodama, mi smo nesumwivo usporili na{u tranziciju u demokratsko dru{tvo... Nova vlast se na{la pred ozbiqnom dilemom: da li }ete zadràti ba{ u svakom segmentu legalan na~in postupawa, {to }e nesumwivo proizvesti sporost u va{oj akciji ili }ete i}i sa jasnim ciqem u brzu akciju koja je ponekad i kr{ewe postoje}ih zakona. ( Ekspres, maj godine) Ne odri~u}i se, izgleda, ni Josipa Broza, petooktobarski ùti komesar u ameri~koj slu`bi veli~a tekovine prevrata, navode}i da je to jedini put za Srbiju sa koga je zabraweno skretati i da su svi metodi za o~uvawe tih tekovina dozvoqeni, pa ako je zakon smetwa, kr{imo ga, a ako je istina smetwa, ne izgovarajmo je! A ima li boqeg primera govora mr`we kojim Boris Tadi} deli Srbiju i wene gra- ane uvla~i u najstra{niji vrtlog me usobne mr`we i straha jednih od drugih, od ovih wegovih re~i i poruka koje im {aqe: Ja zbiqa upozoravam sada, kao predsednik jedne od najve}ih stranaka u ovoj zemqi, da se mi nalazimo pred opasno- {}u obnavqawa, oìvqavawa vrednosti predpetooktobarske Srbije. To je Srbija koja je potpuno izvan civilizacije. Nama preti da se obnovi to dru{tvo. Ja upozoravam javnost na tu ~iwenicu. Danas imamo legitimizaciju takve Srbije, to je proces koji je opasan i koji relativizuje vrednosti 5. oktobra. (5. oktobar godine, Beta) Koriste}i se klasi~nom zamenom teza i namerno zaboravqaju}i da su prvi demokratski vi{estrana~ki izbori u Srbiji odràni jo{ godine, a s druge strane nalaze}i opravdawe za svaki potez svoje partije, Tadi} ~ak i toliko èqenoj demokratiji nalazi mane, te tako u emisiji Utisak nedeqe 14. januara godine kaè: Mi nemamo mnogo iskustva s demokratijom, demokratija kod nas, u stvari, postoji nekih sedam godina u pravom smislu te re~i. Da}u vam ja mali primer u ê{koj su pregovori o formirawu vlade vo eni {est meseci, u Nema~koj oko stvarawa velike koalicije tri meseca te{kih pregovora, ba{ kao kod nas, u Austriji ~etiri meseca. To su posledwe vlade koje su formirane u tim zemqama koje imaju i ve}e iskustvo od nas, kako da kaèm, u demokratskim institucijama. Potom, demokratija, kako da kaèm, je jedan od, ili najboqi mogu}i oblik upravqawa jednom zemqom, odnosno vladavine, ali ima i mane. Kada je re~ o manama demokratije, ùtom natovskom komesaru verovatno smeta to {to savremena demokratija zna- ~i vladavinu naroda, koji na parlamentarnim izborima odlu~uje o tome ko }e da zastupa wegove interese i upravqa dràvom. A narod u Srbiji ve} godinama u najve}em broju glasa za Srbiju na ~elu sa Srpskom radikalnom strankom, pa se Tadi} i wegova prozapadna druìna na svaki mogu}i i nemogu}i na~in dovijaju kako da me usobnim ustupcima i neprincipijelnim koalicijama onemogu}e trijumf voqe naroda i istinske demokratije u Srbiji. To je Tadi} posebno iskazao nakon izbora Tomislava Nikoli}a za predsednika Skup{tine Srbije. U saop{tewu Pres slu`be predsednika Srbije navedeno je da je Tadi} ocenio da to dovodi u pitawe razvoj na{eg dru{tva i mogu}nost stvarawa BROJ 3001, JANUAR VELIKA SRBIJA 57

60 evropskog kvaliteta ìvota gra ana Srbije i da je posledwi ~as da progresivne snage pokaù odgovornost i u~ine napor u ciqu obezbe ivawa napretka i evropske budu}nosti Srbije. A po wegovoj oceni, ka toj budu}nosti treba da nas vodi Nema~ka, dràva koja je najzaslu`nija za pogrom Srba u oba svetska rata i koja je svojom pristrasnom i antisrpskom politikom kumovala izbijawu gra anskog rata na prostoru biv{e SFRJ. Ne znam da li na{i gra ani znaju da mi, ako ne formiramo Vladu u naredna tri meseca, imamo nove izbore, a onda imamo novu kampawu i onda ponovo pregovore o formirawu Vlade i onda pro e nema~ko predsedavawe EU i mi ulazimo u portugalsko predsedavawe. I umesto da nas Nema~ka vodi prema ~lanstvu u EU, da vr{imo reforme koje nas pribliàvaju EU, {to je od ìvotnog interesa za svakog gra anina, mi ulazimo polako u jedan proces s nesagledivim ishodom. To je velika opasnost za nas. Zna~i, jo{ jednom, jako je va`no da mi ubrzano vr{imo reforme da bismo {to pre skratili vreme za ~lanstvo u EU, to je veoma va- `no i za dràvu i za ìvot i za egzistenciju svakog gra anina u ovoj zemqi. (Utisak nedeqe, 14. januar godine) Srbi su kolektivno bolesni Da Tadi}u najvi{e smeta narod koji on, naàlost, predstavqa, govore i wegove brojne izjave u kojima konstatuje kolektivno patolo{ko stawe gra ana Srbije, kao i kolektivne mentalne probleme srpske nacije: [to se ti~e medicine i politike u zemqi kao {to je na{a, koja nema izgra ene sve institucije, uglavnom su sve socijalne pojave predmeti izuzetne pa- Bal vampira tologizacije. Tako da smo mi stvarno u statusu bolesnika koji mora da se le~i. (intervju, Borba, jul godine) Kao nacija imamo velike mentalne probleme sa op{tom orijentacijom. (Borba, 11. novembar godine) On }e i kasnije davati izjave koje na taj na~in pripisuju srpskom narodu kolektivno ludilo i prili~no inferiorne psiholo{ke karakteristike. Jo{ uvek smo u statusu bolesnika koji mora da se le~i. ( Borba, 25. novembar godine) Mi smo, ina~e, skloni kao narod da se prepustimo stihijskom pona- {awu. ( Kaìprst, 9. maj godine) Da je prethodna Tadi- }eva konstatacija ta~na, te{ko da bi on na mestu predsednika Srbije opstao gotovo pun mandat. Naàlost, kolektivna apatija je postala osobina gra ana Srbije. Tadi} kao vrsni psiholog daje klini~ku sliku bolesnika, tj. srpskog naroda koji trnovitije od drugih prolazi demokratsku tranziciju. On kaè: Nema sklopa psiholo{kih i mentalnih karakteristika koje spre~avaju da prona emo pravi i lak put ka demokratiji, ali su nam potrebni veliki napori jer nemamo nikakvu demokratsku tradiciju i nikada je nismo ni imali. Iluzije kao godini velike demokratije u Srbiji moraju biti razvejane, moramo pogledati sebi u o~i i po~eti da stvaramo demokratske institucije. Zbog toga nije ni ~udo {to neki qudi izvrgavaju ruglu parlamentarne institucije, umesto da doprinose wihovom radu kao, na primer, Srpska radikalna stranka koja je apsolutno antiparlamentarna stranka. (intervju, Borba, jul godine) Tadi}eva muka kako civilizovati Srbe Srbija ne samo da ima bolesnu naciju, ve} je po Tadi}u i varvarska zemqa, pa kad se sretne sa stranim dràvnikom prvo mora da ga uveri da smo mi jedna civilizovana zemqa. ( Politika, 5. decembar godine intervju) Prou~avawu nikad kraja: Pa, mi patimo od jedne nacionalne bolesti, koja se otprilike moè iskazati opisno da ~ekamo da bismo ùrili, odga amo ono {to moramo da uradimo danas mnogo kasnije i uìvamo u toj ùrbi. Dajem vam jedan mali primer, godine uslov za Partnerstvo za mir je bio, to sam ve} negde rekao, da general Pavkovi} podnese ostavku na mesto na~elnika General{taba. Danas je uslov za Partnerstvo za mir Ratko Mladi} u Ha- {kom tribunalu. Uvek u politici kada ne izvr- {ite ne{to kad je vreme, {to traì od vas ~itav svet, podigne se cena, odnosno bivate ka- `weni. I mi prosto tu istorijsku lekciju ne uspevamo da nau~imo o~igledno, ali ja, eto, ne mogu da odustanem, pa se trudim da sa svoje pozicije nateram sve institucije, ukqu~uju}i i sebe samog, da nau~imo tu istorijsku lekciju. (Kaìprst, 5. oktobar godine) Boris Tadi} je ~ak i{ao dotle da sa pozicije predsednika Srbije osporava pravo Srbima da formuli{u sopstvenu politiku nacionalnih interesa! On ~ak aktuelni trenutak srpske istorije poredi sa postnacisti~kim uslovima Nema~ke! Pa, kakav je to ~ovek koji se u takvim uslovima uop- {te usudio i drznuo da 58 VELIKA SRBIJA JANUAR BROJ 3001

61 predstavqa i vodi zemqu? Odgovor je jednostavan to je Boris Tadi}, ~ovek bez nacionalnog ponosa, ~asti i bez qubavi prema svojoj dràvi i narodu. Zbog katastrofalnih politi~kih gre{aka koje su napravqene u posledwoj deceniji 20. veka do{li smo u opasnost da, metafori~ki govore}i, izgubimo pravo da formuli{emo nacionalnu politiku. A nacije takve kapacitete izgube kada naprave kapitalne istorijske gre{ke. To je bio slu~aj sa Nema~kom, koja je, posle Drugog svetskog rata, morala iznova da se kvalifikuje za formulisawe i sprovo ewe svoje nacionalne politike, i svoje legitimne interese realizovala je onog trenutka kada je sru{en Berlinski zid, na primer. (intervju, Novosti, 20. avgust godine) Osniva~ kursizma u Srbiji Predsednik-psiholog ne samo da daje dijagnoze Srbiji, a kao terapiju preporu~uje revolucionarni ma~, ve} nas u svojoj nadmenosti podu~ava pravilima pona{awa modernog sveta s posebnim osvrtom na moderno pregovarawe, kao da pre petog oktobra Srbi nisu ni ~uli za diplomatiju. Najve- }i problem, smatra Tadi}, je pregovarawe sa me unarodnim ~iniocima, isti~u}i da mi ne razumemo osnovne komponente u pregovara~kom procesu, kao ni to {ta stranci, zapravo, od nas èle. Ali, Boris Tadi} itekako razume èqe i potrebe stranaca, i to tako dobro da vi{e ne moraju ni instrukcije da mu daju, a ni kursevi nisu vi{e za wega. Deset godina smo bili potpuno van svih pregovara~kih procesa, a na staromodan na~in ne mogu vi{e da se zavr{avaju poslovi za interese zemqe, tako da smo tu pred imperativom muwevitog napretka. Pitawe je da li sada imamo vremena da to u~imo kroz neke treninge i kurseve, ili kroz bacawe qudi u ìvu reku, konstatuje Tadi}. ( Glas javnosti, 24. februar godine) Osim toga, politi~ari treba da poseduju i mnoge druge ve{tine, koje su rezultat kako prirodnog dara tako i specijalnih treninga i kurseva. Tadi} je sa grupom saradnika pre nekoliko godina osnovao nevladinu organizaciju Centar modernih ve{tina u kojoj se organizuju upravo takvi kursevi. Su{tina je, kaè Tadi}, da polaznici nau~e kako se upu}uje poruka, kako se vodi intervju, zatim kako se nastupa u TV duelu, debati i dijalogu, kako se nastupa i govori u parlamentu, i mnoge druge prakti~no korisne tehnike. Upotreba emocija u komunikaciji tako e se uve`bava. Tadi} upozorava da su doma}i politi~ari tom tehnikom ovladali u najmawoj meri i da na taj na~in izazivaju antagonisti~ne reakcije u javnosti. Otvarawem te dimenzije vlastite li~nosti, stvarnim prikazivawem, a ne krivotvorewem, vi isti~ete ono {to se zove harizmati~nost ili poverewe kod qudi. A to radite tako {to nau~ite da gledate u qude, da upotrebqavate glas, drìte glavu i telo na normalan na~in. Na primer, Milo \ukanovi} dramati~no izdi- è svoju bradu i time pokazuje aroganciju i gordost, koje su za ogromnu ve}inu qudi neprihvatqive. ( Glas javnosti, 24. februar godine) Zaista je neverovatno da Tadi} poredi Srbiju sa genocidnom dràvom kakva je bila nacisti~ka Nema~ka i zapawuju}i je wegov savet Srbima da moraju da pro u kroz istu katarzu. Kao da smo mi genocidan narod, a ne `rtve stravi~nog genocida! Ovde je ve} vekovima sve u znaku spirale zla. Ja poku- {avam da se otmem toj spirali i kroz racionalnu viziju regiona i uloge svih naroda u evropskoj zajednici kona~no napravim korak koji vodi u budu}nost. Bio sam mi{qewa da mi Srbi treba da po~nemo da se konfrontiramo sa najve- }im pojedina~nim zlo~inom iz pro{lih ratova, i da ga osudimo. ( 15. jula godine, Beta) Lepo nam je to objasnio Tadi}, ali je zaboravio da pomene Oluju kao najve}i zlo~in proteklog rata, a i onda kad je se seti, pomiwe je kao delimi~no legitimnu akciju. Povrh svega, Tadi} se nedavno izvinio Hrvatima, da podsetimo, na po~etku svog mandata i Bo{wacima, a sve u èqi, po oceni ~ak i istori~ara Milana St. Proti}a, da se u~ini ono {to Zapad èli: Stara pri~a ti wega izviwewem, on tebe optu`bom za agresiju i genocid ponovila se i posle prekju~era{weg izviwewa predsednika Srbije Borisa Tadi}a Bo{wacima u Sarajevu i wegove sugestije da i od druge strane o~ekuje isto. Na to je iz Izetbegovi}eve SDA ekspresno stigao odgovor da je to pucaw u prazno... ( Balkan, 8. decembar godine) Iako se Tadi} izvinio, ~ak i posetio Srebrenicu uz obrazloèwe da èli da pokaè kako Srbija iskazuje svoj odnos prema ratnim zlo~incima i da kao predsednik Srbije èli da oda po{tu nevinim `rtvama, Bosna i Hercegovina nije povukla tu`bu protiv tada{we SRJ. Dakle, rugawe srpskim `rtvama tek onako,da se osvoji imiy mirovwaka. U Evropu po cenu gubitka Kosova i Metohije Prave}i paralelu izme u Kosova i Metohije, odnosno o~uvawa i odbrane suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije i imaginarnog puta ka Evropi, Tadi} se zalaè za Evropu i po cenu Kosmeta. To je isto kao kada se u srpskom parlamentu vodila, pre sto i ne{to godina, debata da li uvoditi ili ne uvoditi èleznice, i stalno volim taj primer da dajem. Mi danas koji imamo èleznice znamo da su one korisne, bilo bi dobro da su brè, pa bi bile jo{ korisnije, ali onda je bila diskusija o tome {ta }e nam èleznice, dobi}emo razne bole- {tine i neke grozne stvari iz tog nekog sveta, koje }e do}i prugom. I bila je debata u Parlamentu da se ne gradi nikada èleznica. To je isto sada, da li da idemo u EU. To je moderna debata o èleznicama nekad. Pa, naravno da idemo u EU. I da}u dva primera, na pitawu EU i rata, kada je u pitawu odbrana na{eg interesa na Kosovu i o~uvawe integriteta na{e zemqe. Jedini siguran na~in da Kosovo nikada ne bude u Srbiji je da vodimo rat oko Kosova. Zbog ~ega zato {to }emo opet imati ~itav svet protiv sebe u tom istom ratu, niko nas ne}e braniti ponovo jer }e svi gledati svoje interese, a ne na{e interese. Nikom nije mudro niti pametno, korisno da ulazi u rat protiv ~itavog sveta i protiv najve}eg vojnog saveza i da tro{i svoje ekonomske resurse, da siroma{i svoje gra ane. Ima}emo razorenu privredu, imali bismo razorenu privredu i sigurno bismo za vjeke vjekova izgubili Kosovo. (Utisak nedeqe, 14. januar godine) Srbijo, obzirom da ima{ bolesnu naciju koja nikako da se izvini onima koji su je progonili, ubijali, bombardovali, a s druge strane nikako da se nau~i{ pona{awu modernog sveta, da povije{ rep i pristane{ da ti otmu du{u, za tebe nema ni novih radnih mesta, obzirom da je pro- {lo ~etiri godine otkako ih je Tadi} obe}ao i otkako su se, po wegovoj oceni, stekli uslovi da ostvari planove o kojima pri~a u predizbornoj kampawi, pa, ti i dan-danas ima{ milion nezaposlenih gra ana! R. V. S. BROJ 3001, JANUAR VELIKA SRBIJA 59

62 Kakvu je strategiju razvoja informativne i komunikacione tehnologije sprovodio Boris Tadi} kao ministar telekomunikacija Put u nigde Da bi se odgovorilo izazovima u razvoju ICT-a, potrebni su odgovaraju}i kadrovi na nivou dr- àve, a i drugde. Kakav bi trebalo da bude profil idealnog kandidata? On treba da ima uspe- {nu poslovnu karijeru sa ose}ajem za rizik i razvijen ose}aj za tehnologiju i zakonsku regulativu. Mora da zna {ta se u ICT-u u svetu de{ava, kuda idu i da ima viziju razvoja organizacije za koju je odgovoran Do{av{i na ~elo ministarstva za telekomunikacije Boris Tadi} je izjavio: Nisam ga ja tra- ìo, nego su me napali da ga prihvatim. Prihvatio bih i druge resore i isto bi se i u wima pona{ao kao politi~ki menayer Pi{e: dr ing. Zlatomir Simi} I nformaciona i komunikacione tehnologije (ICT) su motor ekonomskog razvoja. Wihov udeo u bruto nacionalnom proizvodu stalno raste (u SAD je blizu 9 odsto). Ali zna~ajnije od toga su: wihova visoka stopa rasta i wihov potencijal da poboq{aju sve ~ega se dotaknu, ne samo u privredi, nego i u ìvotu. ICT pripada takozvanim visokim tehnologijama zasnovanim na znawu. Wih karakteri- {u visoka stopa ulagawa u razvoj i istraìvawe, vrtoglav napredak i brojne promene, od kojih neke zadiru i u same temeqe dru{tva. Te promene su tako brze da ih je te{ko, a ponekad i nemogu}e predvideti. Zato je u poslovnom smislu ICT delatnost visokog rizika. Tu su mnogi, poslovnom ume- {no{}u i uz ne{to sre}e, preko no}i postali zvezde na poslovnom nebu. Ali su mnogi od wih nedugo posle toga, pri naletu nepovoqnog poslovnog talasa, oti{li pod led. Poslovno okruèwe li~i na planinski potok u kojem cela stvar moè da ode u deli}u sekunde. Ali, i u mirnijim periodima stalno se ne{to doga a. Firme se svakodnevno ra- aju, razvijaju se, budu kupqene ili kupuju druge, ujediwuju se, otu uju delove, mnoge se gase, a neke, u ko zna kojoj metamorfozi, idu daqe. Scena se neprestano mewa. Ali, sve u svemu, ta nova tehnologija, ICT, sve je ja~a i sve prisutnija. Da bi se odgovorilo izazovima u razvoju ICT-a, potrebni su odgovaraju}i kadrovi na nivou dràve, a i drugde. Kakav bi trebalo da bude profil idealnog kandidata? On treba da ima uspe{nu poslovnu karijeru sa ose}ajem za rizik i razvijen ose}aj za tehnologiju i zakonsku regulativu. Mora da zna {ta se u ICT-u u svetu de{ava, kuda idu, i da ima viziju razvoja organizacije za koju je odgovoran. Tu spada i poznavawe takvih detaqa kao: kuda idu telekomunikacione mreè, {ta rade i {ta pripremaju proizvo a~i opreme, koje konsultantske firme i u ~emu vrede, ko je ko i {ta je {ta na doma}oj sceni... To su su{tinski zahtevi. [to se formalnog obrazovawa ti~e, od koristi mogu da budu menayment, ekonomija, pravo, tehnika... Tako je to u razvijenom svetu, a i u mnogim zemqama u razvoju koje su krenule wihovim stopama. A u nas? Verovatno najupadqivija karakteristika reìma je nekompetentnost i to najgore vrste: ne zna i ne zna da ne zna. Tipi~an predstavnik svega toga je sigurno Boris Tadi}. Ministrovawe Borisa Tadi}a Boris Tadi} je kao savezni ministar telekomunikacija bio vrlo aktivan. Iako u prvom trenutku nije èleo da prihvati ovu funkciju zato {to nije stru~wak za ovu oblast i zato {to, kako obja{wava, nije èleo da se ponovo postavqaju qudi po politi~koj liniji, Boris Tadi} se na kraju ipak na{ao na mestu ministra za telekomunikacije. Posle razgovora sa Miroqubom Labusom, re{io sam da se ipak prihvatim ovog posla. Wegovi argumenti su bili da sam mu potreban u arhitekturi vlade, da je pitawe dodele frekvencija iznad svega politi~ko pitawe, kao i da je ìvotno pitawe Srbije proces modernizacije u svim sferama i da }e ovo ministarstvo na neki na~in morati da podstakne proces edukacije stanovni{tva i kori{}ewe novih tehnologija (NIN, 2. novembar godine) On nije znao {ta radi, ali je to radio veoma odlu~no. Po struci klini~ki psiholog, a radi posao za koji se pretpostavqa tehni~ka stru~nost: Boris Tadi}, savezni je ministar za telekomunikacije. Kaè da se sasvim dobro sna- {ao i da za ~oveka koji se bavi politikom uè specijalizovano ministarstvo nije problem. Wegov zadatak je, obja- {wava, da trasira osnovne puteve, a za to je potrebna samo elementarna logika, sposobnost da se razumeju osnovni problemi nekog sektora. U wegovom slu~aju telekomunikacije... ( TV novosti, 13. jun godine). Evo nekih primera kako je Tadi} radio dok se nalazio na ~elu ovog ministarstva. Tadi} je stalno i uporno obe}avao da }e biti usvojena Strategija razvoja ICT-a. Ovu strategiju je Tadi} obe}avao kad je za sebe rekao da je politi~ar i obe}ao da }e rad u svom ministarstvu prepustiti stru~wacima. Nikada nisam ni èleo da se bavim naukom. îtavog ìvota sam voleo da se bavim politikom. ( TV novosti, 13. jun godine). Prvi korak u tom smeru bio je Prvi okrugli sto o ICT-u 31. januara na kojem se okupilo oko 200 u~esnika i desetak novinara. Organizator je bilo Savezno ministarstvo telekomunikacija a koordinator Elektrotehni~ki fakultet u Beogradu. U najavi skupa je stajalo: Na Prvom okruglom stolu razmatra}e se zna~aj, uloga i mesto: ekonomije i tr- ì{ta, tehnologije (IT hardver, IT softver, IT usluge), razvoja i istraìvawa (R&D), doma}e proizvodwe IT, regulative, u novom zakonu o telekomunikacijama. Tako e, na ovom javnom stru~nom skupu definisa}e se kratkoro~ni i dugoro~ni zadaci, dinamika i metod wihovog re{avawa. Skup je otvorio gospodin Tadi} i rekao da od wega o~ekuju 60 VELIKA SRBIJA JANUAR BROJ 3001

63 Borisova politika trla baba lan Strategiju razvoja ICT-a. Bez obzira na naziv skupa, bilo je jasno da se kopqa lome oko telekomunikacija, ili, sasvim konkretno, oko Telekoma. Skup je mogao da se nazove i Telekom Srbija ide po strategiju na Elektrotehni~ki fakultet. Skup je li~io na maskenbal na koji su u~esnici do{li da ne{to ulove, ali su se maskirali da se Vlasi ne sete. Tu su se posebno mogli prepoznati, centar mo}i oli~en u Telekomu i centar nemo}i proizvo a~i telekomunikacione opreme. Verovatno je to bio istorijski novitet da se strategija jedne takve firme pravi na javnom skupu od preko 200 u~esnika i predstavnika {tampe, u toku jednog dana. Kao jedan od u~esnika skupa organizatorima sam preporu~io da o tome slu~ajno ne pri~aju na Zapadu, jer bi to bila velika bruka. Tadi} se odlu~io da se za odlu~ivawe o budu}nosti ICTa osloni na ugledne profesore Elektrotehni~kog fakulteta, iako u razvijenom svetu poslovne odluke donose poslovni qudi i profil profesora za takvu ulogu je neodgovaraju}i. Skup je obilovao mnogobrojnim propustima, ali i neistinama. Organizatori skupa, na ~elu sa Tadi}em, tvrdili su da u zemqi ne postoji strategija razvoja telekomunikacija i da ona mora da se napravi. Bila je to neistina. Strategija razvoja ICT-a usvojena je godine. Savezno ministarstvo telekomunikacija je tada imalo primerke tog dokumenta. Da li je ikoga u Ministarstvu taj dokument obavezivao i da li je iko shvatio {ta u wemu pi{e? Sve u svemu, skup je propao. Osim ne{to napisa po novinama, od wega ni{ta nije ostalo. Gospodin Tadi} je, me utim, nastavio da obe}ava Strategiju razvoja ICT-a, nadaju}i se, vaqda, da }e ona biti deo Strategije industrijskog razvoja Srbije do godine. Mesecima je gospodin Tadi} obe}avao savezni zakon o telekomunikacijama. Prednacrt republi~kog zakona stigao je 25. jun U wemu je Vlada Srbije obe}ala Platformu kojom se utvr uju osnovna opredeqewa i principi na kojima se zasniva obavqawe delatnosti u oblasti telekomunikacija, a republi~ko ministarstvo nadle`no za poslove telekomunikacija trebalo je da priprema predlog strategije razvoja... Sve u vezi sa telekomunikacijama, kako je zami{qeno, trebalo je da re{ava sveznaju}i i svemogu}i Savet za telekomunikacije Srbije. Kandidature za ~lanove Saveta su bili ovla{}eni da podnesu nadle`no republi~ko ministarstvo, udruèwe telekomunikacionih operatera, registrovana udruèwa privrednika, nau~ne institucije u oblasti telekomunikacija. To su bile sve same interesne grupe. Gde su tu bili gra ani, gde korisnici telekomunikacionih usluga, pa i jo{ neke interesne grupe, kao sindikati? Ko je i u ~ije ime i po kojim kriterijumima bio ovlastio nekoga da predlaè kandidate? U intervjuu Blic wuzu od na pitawe koliko vredi licenca za tre}eg operatera mobilne telefonije, Tadi} je rekao: Upravo se radi biznis plan i procena je da on vredi izme u 100 i 200 miliona maraka. Ako dobijemo 100 miliona, bi}emo zadovoqni, ako dobijemo 200 miliona bi}emo veoma zadovoqni. Ovde se radi o poku{aju da se iscedi maksimalna suma od slede}eg mobilnog operatera. Dokumentovana iskustva iz sveta, me utim, pokazuju da to vodi sporijem razvoju mobilnih mreà i vi{im cenama za korisnike. Treba napomenuti i da je, dok je Tadi} bio savezni ministar, za telekomunikacije sve ra eno na saveznom nivou kao da Republika nije ni postojala. Kada je Tadi} prestao da bude ministar, sve je preseqeno na republi~ki nivo kao da savezna dràva ne postoji. Posao od gospodina Tadi}a preuzela je gospo a Marija Ra{eta-Vukosavqevi}, republi~ki ministar za telekomunikacije. Iz prethodnog bi mogao da se stekne utisak da je vlast gre{ila samo u oblasti ICT-a, a da je znala {ta radi na {irem planu, {to nije ta~no. Kqu~ne odluke u ICT-u imaju jaku politi~ku komponentu. U takve odluke spadaju: uravnoteèwe interesa biznisa, dràve i potro{a~a (korisnika); da li, kada i kako uvesti novu tehnologiju; da li, kada i koliko otvoriti telekomunikacione mreè itd. Potencijalne posledice takvih odluka ne mogu se preceniti, pa je bitno da oni koji ih donose ta~no znaju {ta rade, a ne da poput Tadi}a stupaju}i na ministarsko mesto, izjavquju da su u{li u vulkansko grotlo (NIN, 2. novembar godine). BROJ 3001, JANUAR VELIKA SRBIJA 61

64 Srpska posla Pi{e: Momir Markovi} Imali smo vojsku, vojska je imala naoruàwe, a onda smo imali ministra vojnog, Borisa Tadi}a. Sad imamo samo Borisa. Da dovede vojsku u ovakvo stawe, dovoqan mu je bio jedan mandat. Za Srbiju mu trebaju najmawe dva. Borisa Tadi}a obezbe ewe {titi od naroda. A ko }e {tititi narod od Borisa? Kaè Tadi} da }e se ubudu}e boriti za JAKU I STABILNU SRBI- JU. A {to nije do sada? Ma nije Boris Tadi} ceo prethodni mandat radio protiv interesa Srbije. Eto, onomad je petnaest dana bio na bolovawu. Kao mali cepao je kwige i lomio igra~ke. Posle su mu dali Srbiju. Pa {to li u Somaliji onako bedno ìve kad oni nemaju Borisa? Nije ta~no da Solana svaki put dolazi u Beograd kad savetuje Borisa. Nekad mu po{aqe i SMS. Rusija je stala na noge tek kad je smenila Borisa. I Srbija }e. Gledaju}i wegove nastupe na televiziji, pomislim da je psihologu potreban psihijatar. Narode, ne zavaravaj se. Ne moè i Sre}na Nova i Boris Tadi} na ~elu Srbije. Srbi se devetnaestog januara umivaju bogojavqenskom vodom da bi boqe videli. Taman pred izbore. Ono Borisovo Boqe sutra iz pro{le predizborne kampawe pretvorilo se u Malo sutra. Borisu Tadi}u svakodnevno stiè podr{ka iz inostranstva. Od Solane, Bu{a, Dodika, Ta~ija, Haradinaja, êkua. Tomu podràva narod, Borisa Tadi}a \or e (poznatiji kao \oka) Bala{evi}. Kad posle izbora Tomi ostane narod, {ta li ostaje Borisu? Boris Tadi} re{io da sa~uva predsedni~ku fotequ. Promenio bravu na kabinetu. Boris Tadi} kaè da ima viziju. I Neron je isto govorio. Izborio se Boris Tadi} da Evropa ne prizna samostalno Kosovo. Sve dok izbori ne pro u. 62 VELIKA SRBIJA JANUAR BROJ 3001

65 BROJ 3001, JANUAR VELIKA SRBIJA 63

66 Sabrana dela prof. dr Vojislava [e{eqa P reko stranica sabranih dela prof. dr Vojislava [e{eqa predstavqaju ~isti koncentrat wegovih misli i dela, od disidentskih dana do trenutka kada je postao neosporni lider svih srpskih patriota. Ovde se, na jednom mestu, nalaze wegovi nau~ni radovi, skup{tinski govori, televizijski megdani, intervjui koje je dao {tampi, radio emisije i razli~iti politi~ki i nau~ni skupovi u ~ijem radu je aktivno u~estvovao. Tu su i sudski procesi, a naro~ito mesto zauzima zbirka ha{kih dokumenata, objavqena u ~ak 15 kwiga. Svojim perom, ova originalna li~nost srpske politike obja{wava uzroke i mehanizme politi~ke delatnosti usmerene protiv srpskoga naroda i wegove dràve, ali ~itaoca ne ostavqa u mraku pesimizma poput ve}ine hroni~ara narodnog stradawa. Wegovo sagledavawe pro{losti i sada{- wosti predstavqa nau~ni metod za projektovawe realne vizije budu}nosti, {to je, u stvari, odgovor na najteà pitawa dana{- wice. êsto namerno pogre{no shva}en i jo{ zlonamernije tuma~en, na ovim stranicama ne ostavqa prostor za bilo kakvu dilemu sve je obja{weno, svaka re~ je u kontekstu, doga aj lociran, a pravni akt protuma~en. Po op{toj oceni celokupne srpske javnosti, a naro~ito wenog nau~nog dela, u ovom obiqu istorijskog, pravnog i politi~kog materijala naro~ito se izdvaja wegovo, po mnogo ~emu kapitalno delo, Ideologija srpskog nacionalizma. U svojoj najpoznatijoj kwizi, prof. dr Vojislav [e{eq, na hiqadu strana teksta, sintetizuje sve nau~ne ~iwenice, filozofske paradigme i teorijske postulate na kojima je sazdana ideologija srpskog nacionalizma. Ovo delo dr Vojislava [e{eqa se odlikuje kriti~kim pristupom i briqantnom analizom, a autor se i ovde potvr uje kao erudita i strpqiv istraìva~, koji je u toku vi{egodi{weg rada prou~io ogroman broj istorijskih, lingvisti~kih, filozofskih, sociolo{kih i politikolo{kih studija, dela vode}ih nau~nih autoriteta u raznim disciplinama i oblastima, selekcioni{u}i wihove vrhunske rezultate i dovode}i ih u harmoni~an oblik. Dr [e{eq je ovu obimnu studiju dovr{io pro{iruju}i svoju prethodnu monografiju Nau~no i publicisti~ko delo prof. dr Laze Kosti}a. Srpski narod je tako dobio kompaktno, sistematizovano i kompletno delo u kome su obra eni svi zna~ajni aspekti srpskog nacionalizma, wegova priroda, ciqevi i sistem moralnih sudova. Pred nama je prvi pravi uybenik srpskog nacionalizma. 64 VELIKA SRBIJA JANUAR BROJ 3001

Гледај више