Model izvestaja

Транскрипт

1 ВОДОВОД АД ПРИЈЕДОР ИЗВЈЕШТАЈ НЕЗАВИСНОГ РЕВИЗОРА И ФИНАНСИЈСКИ ИЗВЈЕШТАЈИ ЗА ГОДИНУ Приједор, априла године

2 САДРЖАЈ Страна ИЗВЈЕШТАЈ НЕЗАВИСНОГ РЕВИЗОРА...2 БИЛАНС СТАЊА...4 БИЛАНС УСПЈЕХА...6 БИЛАНС ТОКОВА ГОТОВИНЕ...7 ИЗВЈЕШТАЈ О ПРОМЈЕНАМА НА КАПИТАЛУ...9 НАПОМЕНЕ УЗ ФИНАНСИЈСКЕ ИЗВЈЕШТАЈЕ

3 ИЗВЈЕШТАЈ НЕЗАВИСНОГ РЕВИЗОРА НАДЗОРНОМ ОДБОРУ И АКЦИОНАРИМА " ВОДОВОД " А.Д. ПРИЈЕДОР Извршили смо ревизију приложених финансијских извјештаја ''Водовода'' а.д. који обухватају извјештај о финансијском положају на дан године и извјештај о укупном резултату, извјештај о промјенама на капиталу и извјештај о токовима готовине за годину која се завршава на тај дан, као и сумарни преглед значајних рачуноводствених политика и друге објашњавајуће информације. Одговорност руководства за финансијске извјештаје Руководство је одговорно за припрему и објективну презентацију ових финансијских извјештаја у складу с Међународним стандардима финансијског извјештавања одобреним за примјену у Републици Српској и за оне интерне контроле за које одреди да су потребне за припрему финансијских извјештаја који не садрже материјално значајне погрешне исказе, настале усљед криминалне радње или грешке. Одговорност ревизора Наша одговорност је да изразимо мишљење о финансијским извјештајима на основу ревизије. Ревизију смо обавили у складу са Законом о рачуноводству и ревизији Републике Српске ( Службени гласник РС број 36/09 и 52/11 ) и Међународним стандардима ревизије. Ти стандарди захтијевају да поступамо у складу с етичким захтјевима и да ревизију планирамо и обавимо на начин који омогућава да стекнемо разумно увјерење да финансијски извјештаји не садрже материјално значајне погрешне исказе. Ревизија укључује провођење поступака ради прибављања ревизијских доказа о износима и објављивањима у финансијским извјештајима. Избор поступака је заснован на професионалном суду ревизора, укључујући процјену ризика материјално значајних погрешних исказа у финансијским извјештајима, насталих усљед криминалне радње или грешке. Приликом процјене ризика, ревизор разматра интерне контроле које су релевантне за припрему и објективну презентацију финансијских извјештаја, у циљу осмишљавања ревизорских поступака који су одговарајући у датим околностима, али не и у циљу изражавања мишљења о ефективности интерних контрола Друштва. 2

4 Ревизија, такође, укључује оцјену примијењених рачуноводствених политика и значајних процјена које је извршило руководство, као и оцјену опште презентације финансијских извјештаја. Сматрамо да су прибављени ревизијски докази довољни и одговарајући за обезбјеђење основе за наше мишљење. Мишљење По нашем мишљењу, финансијски извјештаји, по свим материјално значајним аспектима, објективно и истинито приказују финансијски положај ''Водовода'' а.д. из Приједора на дан године, резултате његовог пословања и његове токове готовине за годину која се завршава на тај дан, у складу с Међународним стандардима финансијског извјештавања одобреним за примјену у Републици Српској. Скретање пажње Скрећемо пажњу на слиједеће: - У напомени број 10 наведено је да је Друштво на дан године имало 916 захтјевa за извршење, преданих суду ради наплате КМ својих потраживања, а у напомени 17 да Друштво води управни спор с Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде ради поништења рјешења којим су укупне обавеза за водопривредне накнаде, заједно с каматама исказане у износу од КМ. Осим тога, Поште Српске поднијеле су тужбу ради накнаде штете за измаклу корист у износу од КМ, јер Друштво рачуне потрошачима није у цијелости уручивало преко Пошта Српске. Иако је исход спорова неизвјестан, њихово окончање би могло довести до повећања исказаних вриједности средстава, на једној страни и повећања исказаних обавеза Друштва, на другој, јер нису вршена додатна књижења нити резервисања за случај губитка спорова. - Друштво није вршило резервисања средстава за акумулисана права запослених на отпремнине приликом одласка у пензију, као што се захтијева Међународним рачуноводственим стандардом 19 - Примања запослених. У вези с овим питањима не изражавамо мишљење с резервом. Приједор, 24. априла године Овлашћени ревизор Мирјана Дејановић 3

5 БИЛАНС СТАЊА скраћена шема на дан године П О З И Ц И Ј А Број ноте Износ текуће године Бруто Испр. вријед. Нето (3-4) Износ претходне године (почетно стање) А. СРЕДСТВА I СТАЛНА СРЕДСТВА Некретнине, постројења и опрема Биолошка имовина Остала стална материјална средства Гоодwилл Остала нематеријална средства Улагања у некретнине Улагања у придружена правна лица Остали дугорочни пласмани Средства класификована као средства намијењена за продају Одгођена пореска средства II ТЕКУЋА СРЕДСТВА Залихе

6 Дати аванси Потраживања од продаје и друга потраживања Краткорочни финансијски пласмани Готовина и еквиваленти готовине Активна временска разграничења Б. ИЗВОРИ СРЕДСТАВА I КАПИТАЛ КОЈИ ПРИПАДА 13,14, ВЛАСНИЦИМА МАТИЧНОГ ПРЕДУЗЕЋА II МАЊИНСКИ ИНТЕРЕС III ДУГОРОЧНЕ ОБАВЕЗЕ Дугорочне финансијске обавезе Одгођене пореске обавезе Дугорочна резервисања Дугорочне обавезе класификоване у групу са средствима намијењеним за продају или отуђење IV КРАТКОРОЧНЕ ОБАВЕЗЕ Обавезе према добављачима и друге обавезе Краткорочне финансијске обавезе Текући дио дугорочних финансијских обавеза Текуће обавезе за порез на добит Пасивна временска разграничења Краткорочне обавезе класификоване у групу са средствима намијењеним за продају или отуђење Напомене чине саставни дио ових финансијских извјештаја. 5

7 БИЛАНС УСПJЕХА скраћена шема у периоду од до године П О З И Ц И Ј А Број ноте И З Н О С Текућа година Претходна година ПОСЛОВНИ ПРИХОДИ Приходи од продаје Промјена вриједности биолошке имовине 0 0 Промјена вриједности залиха учинака 0 0 Остали пословни приходи Приходи од придружених предузећа 0 0 ПОСЛОВНИ РАСХОДИ Набавна вриједност продате робе 0 0 Трошкови материјала Трошкови бруто зарада и накнада Трошкови амортизације Губици од обезврјеђења сталне материјалне 0 0 имовине Остали пословни расходи Финансијски расходи ДОБИТ (ГУБИТАК) ПРИЈЕ ( ) ОПОРЕЗИВАЊА Порез на добит 0 0 НЕТО ДОБИТ (ГУБИТАК) ПЕРИОДА ( ) Дио који припада власницима матичног 0 0 предузећа Дио који припада мањинским власницима 0 0 Напомене чине саставни дио ових финансијских извјештаја. 6

8 БИЛАНС ТОКОВА ГОТОВИНЕ (Извјештај о токовима готовине) у периоду од до године ПОЗИЦИЈА Ознака за АОП Износ Текућа година Претходна година А. ТОКОВИ ГОТОВИНЕ ИЗ ПОСЛОВНИХ АКТИВНОСТИ I Приливи готовине из пословних активности (302 до 304) 1. Приливи од купаца и примљени аванси Приливи од премија, субвенција, дотација и сл Остали приливи из пословних активности II Одливи готовине из пословних активности (306 до ) 1. Одливи по основу исплата добављачима и дати аванси 2. Одливи по основу исплата зарада, накнада зарада и осталих личних расхода 3. Одливи по основу плаћених камата Одливи по основу пореза на добит Остали одливи из пословних активности III Нето прилив готовине из пословних активности ( ) IV Нето одлив готовине из пословних активности ( ) Б: ТОКОВИ ГОТОВИНЕ ИЗ АКТИВНОСТИ ИНВЕСТИРАЊА I Приливи готовине из активности инвестирања (314 до 319) 1. Приливи по основу краткорочних финансијских пласмана 2. Приливи по основу продаје акција и удјела Приливи од продаје нематеријалних улагања, некретнина, постројења, опреме, инвестиционих некретнина и биолошких средстава 4. Приливи по основу камата Приливи од дивиденди и учешћа у добитку Приливи по основу осталих дугорочних финансијских пласмана II Одливи готовине из активности инвестирања (321 до 324) 1. Одливи по основу краткорочних финансијских пласмана

9 2. Одливи по основу куповине акција и удјела Одливи по основу куповине нематеријалних улагања, некретнина, постројења, опреме, инвестиционих некретнина и биолошких средстава 4. Одливи по основу осталих дугорочних финансијских пласмана III Нето прилив готовине из активности инвестирања ( ) IV Нето одлив готовине из активности инвестирања ( ) В. ТОКОВИ ГОТОВИНЕ ИЗ АКТИВНОСТИ ФИНАНСИРАЊА I Приливи готовине из активности финансирања (328 до 331) 1. Приливи по основу повећања основног капитала Приливи по основу дугорочних кредита Приливи по основу краткорочних кредита Приливи по основу осталих дугорочних и краткорочних обавеза II Одливи готовине из активности финансирања ( до 338) 1. Одливи по основу откупа сопствених акција и удјела 2. Одливи по основу дугорочних кредита Одливи по основу краткорочних кредита Одливи по основу финансијског лизинга Одливи по основу исплаћених дивиденди Оливи по основу осталих дугорочних и краткорочних обавеза III Нето прилив готовине из активности финансирања ( ) ИВ Нето одлив готовине из активности финансирања ( ) Г. УКУПНИ ПРИЛИВИ ГОТОВИНЕ ( ) Д. УКУПНИ ОДЛИВИ ГОТОВИНЕ ( ) Ђ. НЕТО ПРИЛИВ ГОТОВИНЕ ( ) Е. НЕТО ОДЛИВ ГОТОВИНЕ ( ) Ж. ГОТОВИНА НА ПОЧЕТКУ ОБРАЧУНСКОГ ПЕРИОДА Напомене чине саставни дио ових финансијских извјештаја. 8

10 ВРСТЕ ПРОМЈЕНЕ НА КАПИТАЛУ ИЗВЈЕШТАЈ О ПРОМЈЕНАМА НА КАПИТАЛУ за период који завршава на дан године Озна ка за АОП ДИО КОЈИ ПРИПАДА ВЛАСНИЦИМА КАПИТАЛА (МАТИЧНОГ) ПРЕДУЗЕЋА Акцијски Ревалоризаци Нереализован Остале капитал и оне резерве и резерве удјели у (МРС 16, добици/губиц (емисиона друштво са МРС 21 и и по основу премија, ограничено МРС 38) финансијских законске и м средстава статутарне одговорно расположивих резерве, шћу за продају заштита готовински Акумулиса ни нераспоређ ени добитак/не покривени губитак УКУПНО УКУПНИ КАПИТАЛ х токова) Стање на дан године ( ) Ефекти промјена у рачунов. политикама Ефекти исправке грешака Поновно исказано стање на дан године ( ) ( ) Ефекти ревалоризације материјалних и нематеријалних средстава 5. Нереализовани добици/губици по основу финансијских средстава расположивих за продају 6. Курсне разлике настале по основу прерачуна финансијских извјештаја у другу функционалну валуту 7. Нето добитак / губитак периода исказан у билансу успјеха 8. Нето добици / губици периода признати директно у капиталу ( ) ( ) ( ) 9

11 9. Објављене дивиденде и други видови расподјеле добити и покриће губитка 10. Емисија акционарског капитала и други видови повећања или смањење основног капитала 11. Стање на дан године ( ) Ефекти промјена у рачунов. политикама Ефекти исправке грешака Поновно исказано стање на дан године ( ) 15. Ефекти ревалоризације материјалних и нематеријалних средстава 16. Нереализовани добици/губици по основу финансијских средстава расположивих за продају 17. Курсне разлике настале по основу прерачуна финансијских извјештаја у другу функционалну валуту 18. Нето добитак / губитак периода исказан у билансу успјеха 19. Нето добици / губици периода признати директно у капиталу 20. Објављене дивиденде и други видови расподјеле добити и покриће губитка 21. Емисија акционарског капитала и други видови повећања или смањење основног капитала 22. Стање на дан године ( ) Напомене чине саставни дио ових финансијских извјештаја. 10

12 НАПОМЕНЕ УЗ ФИНАНСИЈСКЕ ИЗВЈЕШТАЈЕ I ОСНОВНИ ПОДАЦИ О ДРУШТВУ Водовод ад Приједор је организовано као јавно предузеће од локалног значаја са већинским државним капиталом. Друштво је уписано у судски регистар године код Основног суда у Бања Луци (број регистарског улошка И ). Основна дјелатност Друштва је: - сакупљање воде, - дистрибуција воде, - одвођење отпадних вода, - одржавање водоводног и канализационог система. Сједиште Друштва је у улици Козарска 87 у Приједору. Број запослених године је 117, а године је био 117. II ОСНОВЕ ЗА ПРИПРЕМУ ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЈЕШТАЈА 1. ПРИМЈЕНА РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПРОПИСА, РАЧУНОВОДСТВЕНИХ ПОЛИТИКА И ПРОЦЈЕНА Финансијски извјештаји састављени су у складу са: Законом о рачуноводству и ревизији РС, (Сл. гл. РС бр. 36/09 и 52/11 ), Правилником о контном оквиру и садржини рачуна у контном оквиру за привредна друштва, задруге, друга правна лица и предузетнике ( Сл. гл. РС бр. 79/09 ), Правилником о садржини и форми образаца финансијских извјештаја за привредна друштва, задруге, друга правна лица и предузетнике ( Сл. гл. РС бр. 84/09 и 120/11 ), Правилником о рачуноводству и рачуноводственим политикама Водовода ад и осталим прописима РС који се односе на пословање Друштва. Извјештаји су рађени за друштво које наставља са радом. Показатељи у финансијским извјештајима изражени су у КМ. 2. ИМОВИНА 2.1. НЕМАТЕРИЈАЛНА УЛАГАЊА Нематеријално средство се признаје само онда када је вјероватно да ће очекиване будуће економске користи приписиве средству, притицати у Друштво и када је набавна вриједност средства поуздано мјерљива. Нематеријално средство се иницијално вреднује по набавној вриједности. У нематеријалним улагањима Друштво исказује улагање у пројектну документацију везану за изградњу и реконструкцију водоводне и кaнализационе мреже НЕКРЕТНИНЕ, ПОСТРОЈЕЊА И ОПРЕМА У моменту набавке ова имовина се вреднује по набавној цијени, увећаној за све трошкове неопходне за довођење средства у функцију. 11

13 Након почетног признавања по набавној вриједности, грађевински објекти, постројења и опрема вреднују се по књиговодственој вриједности (набавна вриједност умањена за износ обрачунате амортизације и губитка по основу обезвређења). Књиговодствена вриједност грађевинских објеката, постројења и опреме увећава се за накнадне трошкове по основу трошкова адаптације, замјене дијелова и трошкова генералних поправки под условом да се ови трошкови могу измјерити АМОРТИЗАЦИЈА Основица за обрачун амортизације нематеријалних улагања, некретнина и опреме је набавна вриједност. Метод обрачуна амортизације је лиенарни. Корисни вијек грађевинских објеката је од 6 до 72 године, а опреме је од 1,5 до 12 година ФИНАСИЈСКИ ПЛАСМАНИ И ПОТРАЖИВАЊА Краткорочна потраживања процјењују се по номиналној вриједности умањеној за индиректни отпис вјероватно ненаплативих потраживања, односно, за директни отпис, ако је ненаплативост потраживања документована Финансијски пласмани и потраживања у страној валути процењују се по средњем курсу стране валуте на дан биланса Застарела потраживања директно се отписују на терет расхода ЗАЛИХЕ Залихе материјала, резервних дијелова и инвентара са једнократним отписом процјењују се по набавној вриједности која обухвата фактурну вриједност добављача и зависне трошкове набавке. Обрачун излаза залиха материјала, резервних дијелова и ситног инвентара са складишта врши се по методи просјечне набавне цијене ГОТОВИНА Средства у облику новца која се воде на рачунима код банака и у благајни Предузећа исказују се по номиналној вриједности израженој у КМ. 3. ИЗВОРИ СРЕДСТАВА 3.1. КАПИТАЛ ОБУХВАТА: основни капитал, резервни капитал (законске и статутарне резерве) и добитак текуће године. Губитак из ранијих година и текуће године је исправка вриједности капитала. 12

14 3.2. ОБАВЕЗЕ Дугорочне и краткорочне обавезе проистекле из финансијских и пословних трансакција процењују се по номиналној вриједности. Застарјеле обавезе укидају се у корист прихода. 4. ПРИХОДИ И РАСХОДИ 4.1. ПОСЛОВНИ ПРИХОДИ И РАСХОДИ Пословни приходи се остварују : - експлоатацијом и испоруком питке воде, - одвођењем отпадних вода, - прикључним таксама и - издавањем начелних сагласности Пословне расходе чине: трошкови материјала за израду, трошкови осталог материјала, трошкови горива и енергије, трошкови бруто зарада и накнада зарада, трошкови производних услуга, трошкови амортизације, нематеријални трошкови, порези и доприноси независни од резултата ФИНАНСИЈСКИ ПРИХОДИ И РАСХОДИ Финансијске приходе чине: приходи од камата и остали финансијских приходи Финансијске расходе чине расходи по основу камата ОСТАЛИ ПРИХОДИ И РАСХОДИ Остале приходе чине: добици од продаје нематеријалних улагања, некретнина, постројења, опреме, вишкови, приходи од смањења обавеза и остали непоменути приходи Остале расходе чине: мањкови, отписи обртних средстава и остали непоменути расходи. 13

15 III ОСТАЛЕ НАПОМЕНЕ УЗ ФИНАНСИЈСКЕ ИЗВЈЕШТАЈЕ 5. НЕКРЕТНИНЕ, ПОСТРОЈЕЊА И ОПРЕМА Земљиште Грађ. објекти Опрема Остала основна средства Основна средства у припреми Укупно Набавна вриједност: Стање на почетку године Повећања: Нове набавке Смањења: Расход, продаја и друго Стање на крају године Кумулирана исправка вриједности: Стање на почетку године Повећања: Амортизација Смањења: Кумулирана исправка у отуђењу Стање на крају године Нето садашња вриједност: године Нето садашња вриједност: На основу извјештаја централне пописне комисије отписано је и расходовано: - грађевинских објеката чија је набавна вриједност износила КМ, кумулирана иправка вриједности КМ, при чему је остварен губитак од расходовања основних средстава у износу од КМ, - опреме чија је набавна вриједност износила КМ, кумулирана исправка вриједности КМ, при чему је остварен губитак од расходовања опреме у износу од

16 Повећање набавне вриједности опреме настало је набавком канцеларијског матријала и рачунарске опреме. 6. НЕМАТЕРИЈАЛНА УЛАГАЊА Улагања у развој Нематеријална улагања у припреми Укупно Набавна вриједност: Стање на почетку године Повећања: Нове набавке Процена и ревалоризација Смањења: Расход, продаја и друго Стање на крају године Кумулирана исправка вриједности: Стање на почетку године Повећања: Амортизација Стање на крају године Нето садашња вриједност: године Нето садашња вриједност: У нематеријалним улагањима Друштво је исказало улагања у пројектну документацију за изградњу и реконструкцију водоводне и канализационе мреже. Повећање вриједности нематеријалних улагања у припреми у износу од КМ настало је укњижавањем пројектне документације настале у текућој години, а смањење вриједности настало је активирањем те пројектне документације. 7. ДУГОРОЧНИ ФИНАНСИЈСКИ ПЛАСМАНИ Остали дугорочни финансијски пласмани БРУТО ВРИЈЕДНОСТ вриједност на почетку године вриједност на крају године НЕТО ВРИЈЕДНОСТ 15

17 године године На дугорочним финансијским пласманима исказано је улагање у куповину стана бившој радници Друштва, које је, на бази уговора о куповини закљученог године, са 62,11% финансирало Друштво. Односи Друштва с радницом нису регулисани. 8. ОДЛОЖЕНА ПОРЕСКА СРЕДСТВА Одгођена пореска средства ЗАЛИХЕ, ДАТИ АВАНСИ 1. Материјал Залихе, бруто - укупно Исправка вриједности залиха I Залихе, нето Бруто дати аванси Исправка вриједности датих аванса 0 0 II Дати аванси - укупно 0 0 Највећи дио, КМ, исказане вриједности залиха материјала чини материјал који Друштво користи за одржавање водоводне мреже. 10. КРАТКОРОЧНА ПОТРАЖИВАЊА И ПЛАСМАНИ Купци у земљи Друга потраж. Краткороч. финансијски пласмани Бруто стање на почетку године Бруто стање на крају године Исправка вриједности на почетку године Исправка вриједности на крају године НЕТО СТАЊЕ 16

18 године године Друштво је у току године на терет расхода отписало КМ ненаплативих потраживања. На бази вјеродостојних исправа, на суду се до године налазило 916 захтјева за извршење ради наплате потраживања за испоручеу воду, у укупном износу од КМ КМ. Највећи дио других потраживања, у износу од КМ, чине потраживања од радника за накнаду штете. Краткорочни финансијски пласмани прeдстављају купљене обвезнице Републике Српске. 11. ГОТОВИНА 1. Жиро рачуни Готовина - укупно ПОРЕЗ НА ДОДАТУ ВРИЈЕДНОСТ И АКТИВНА ВРЕМЕНСКА РАЗГРАНИЧЕЊА 1. Аконтациони порез на додату вредност Остала активна временска разгранчења Порез на додату вриједност и активна временска разграничења - укупно СТРУКТУРА КАПИТАЛА 1. Основни капитал I Основни и остали капитал Нераспоређени добитак текуће године II Нераспоређени добитак

19 1. Губитак ранијих година Губитак текуће године III Губитак до висине капитала КАПИТАЛ СТРУКТУРА ОСНОВНОГ КАПИТАЛА у КМ 31.децембра 31.децембр а. Структура (%) 1. Акцијски капитал ,00% 100,00% Укупан основни капитал ,00% 100,00% 15. СТРУКТУРА АКЦИЈСКОГ КАПИТАЛА. број акција као цео број у КМ 31. децемра 1. Обичне акције 1.1. Број обичних акција Номинална вриједност обичних акција укупно 3. СВЕГА номинална вриједност акција Власничка структура капитала је: Назив Процентуално учешће 1 Општина Приједор 74,69 2 ПРЕФ ад Бања Лука 9,69 3 Фонд за реституцију РС а.д. Бања Лука 4,85 7 Остали акционари 10,77 УКУПНО 100 Укупан број акционара је ДУГОРОЧНЕ ОБАВЕЗЕ 18

20 1. Дугорочни кредити у земљи Остале дугорочне обавезе I Дугорочне обавезе - укупно Друштво се у години кредитно задужило у износу од КМ за финансирање изградње бунара у Приједорчанки уз слиједеће услове: Банка Износ дозначеног кредита Рок враћања Камата % Стање дуга по кредиту у КМ НЛБ Развојна банка ад мјесеци 8,88% Свега дугорочни кредити: Остале дугорочне обавезе представљају репрограмиране пореске обавезе на основу споразума са Пореском управом. Споразум о репрограму неизмирених пореза и доприноса са стањем на дан године је потписан године. Обавезе за порезе ће се имиривати у 180, а за доприносе у 96 мјесечних рата. Рате ових обавеза доспјевају сваког 10. у мјесецу, а измирују се куповином обвезница Републике Српске. 17. ОБАВЕЗЕ ИЗ ПОСЛОВАЊА И ДРУГЕ ОБАВЕЗЕ 1. Добављачи у земљи I Обавезе из пословања - укупно Обавезе за нето зараде Обавезе за порезе на зараде и накнаде зарада Обавезе за доприносе на зараде и накнаде зарада Обавезе за доприносе на остала лична приманња Остале обавезе II Обавезе за зараде и накнаде зарада - укупно Обавезе према члановима управног и надзорног одбора 2.Обавезе према физичким лицима за накнаде по уговору 3.Остале обавезе III Друге обавезе Накнаде за порезе, доприносе и друге дажбине

21 2. Обавезе за доприносе који терете трошкове Остале обавезе за порезе, доприносе и друге дажбине IV Обавезе за порезе, доприносе и друге дажбине (осим пореза на добит) - укупно V Порез на додату вриједност Обавезе према добављачима и друге обавезе - укупно (I до V ) Највећи дио обавеза према добављачима, у износу од КМ, односи се на Елетрокрајину ад Бања Лука. Од укупног износа обавезе обрачунате камате су КМ, а утрошена електрична енергија КМ. Након изгубљеног спора и блокаде рачуна у априлу године, Друштву је, након проведене процедуре, одобрен репрограм ових обавеза под посебним условима. Тренутно је у току усаглашавање детаља у Уговору о репрограму, а закључивање се очекује у мају године. Обавезе за текућу мјесечну потрошњу се редовно измирују. Највећи дио накнада за порезе, доприносе и друге дажбине, КМ, односи се на обавезе према буџету РС на име водопривредних накнада о којима евиденцију води ЈУ Воде Српске (бивша Агенција за воде обласног ријечног слива Саве) из Бијељине. Због неслагања с рјешењем ове установе од године, којим је утврђена укупна висина обавеза, заједно с каматама, у износу од КМ, Друштво је у јулу Окружном суду Бања Лука поднијело тужбу ради поништења рјешења Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, којим је одбијена жалба Водовода изјављена на наведено рјешење Агенције за воде. 18. ТЕКУЋИ ДИО ДУГОРОЧНИХ ФИНАНСИЈСКИХ ОБАВЕЗА 31. децембар 1. Дио дугорочних обавеза који доспијева до једне обавезе I Текући дио дугорочних фин. обавезе - укупно ПАСИВНА ВРЕМЕНСКА РАЗГРАНИЧЕЊА 1. Остала пасивна временска разграничења Пасивна временска разграничења - укупно Разграничене приходе чини вриједност донираних средстава по поројекту SECO. Смањење вриједности пасивних временских разграничења настало је укидањем амортизације донираних средстава у корист резултата ранијих година. 20

22 20. ПРИХОДИ ОД ПРОДАЈЕ 1. Приходи од продаје производа и услуга на домаћем тржишту I Приходи од продаје - укупно ОСТАЛИ ПОСЛОВНИ ПРИХОДИ 1. Приходи од премија, субвенција, дотација, регреса, донација и сл. 2. Приходи из буџета I Прих. од премија, субвенција, дотација, регреса, донација, приходи из буџета и других намјењених извора и други слични приходи - укупно 1. Приходи од закупнина Остали пословни приходи II Други пословни приходи - укупно Приходи од камата Остали финансијски приходи (осим прихода од придружених предузећа) III Финансијски приходи - укупно Добици од продаје нематеријалних улагања, некретнина, постројења и опреме 2. Добици од продаје учешћа и дугорочних хартија од вриједности 3. Вишкови Приходи од смањења обавеза, укидања неискоришћених дугорочних резервисања и остали непоменути приходи 5. Наплаћена отписана потраживања 0 80 IV Остали приходи - укупно Приходи од усклађивања вриједности нематеријалних улагања

23 V Приходи од усклађивања вриједности сталне имовине - укупно VI Приходи по основу промјене рачуноводствних политика и исправке грешака из ранијих година VII Остали пословни приходи - укупно (I до VI) Приходе из буџета чине средства Министарства за избјеглице и расељена лица РС за суфинансирање набавке хидромашинске опреме. Као приход од услађивања вриједности нематеријалних улагања, погрешно је класификован приход од активирања властитих учинака, настао укњижавањем у нематеријална улагања пројектне документације израђене у Друштву. 22. ТРОШКОВИ МАТЕРИЈАЛА 1. Трошкови материјала за израду Трошкови осталог (режијског) материјала Трошкови горива и енергије Трошкови материјала - укупно ТРОШКОВИ ЗАРАДА, НАКНАДА ЗАРАДА И ОСТАЛИХ ЛИЧНИХ РАСХОДА 1. Трошкови бруто зарада и бруто накнада зарада Трошкови бруто осталих личних расхода Трошкови зарада, накнада зарада и осталих личних расхода - укупно ОСТАЛИ ПОСЛОВНИ РАСХОДИ 1. Трошкови транспортних услуга Трошкови услуга одржавања Трошкови закупнина Трошкови рекламе и пропаганде

24 5. Трошкови осталих услуга I Трошкови производних услуга - укупно Трошкови непроизводних услуга Трошкови репрезентације Трошкови премије осигурања Трошкови платног промета Трошкови чланарина Трошкови пореза Остали нематеријални трошкови II Нематеријални трошкови - укупно Губици по основу расходовања и отписа основних средстава и нематеријалних улагања 2. Мањкови Расходи по основу исправке вриједности и отписа потраживања 4. Раходи по основу расходовања залиха материјаа и робе и остали расхди III Остали расходи - укупно IV Расходи по основу промјене рачуноводствених политика и исправке грешака из ранијих година V Остали пословни расходи - укупно (I до IV) Друштво је у току године на терет расхода отписало КМ ненаплативих потраживања. 25. ФИНАНСИЈСКИ РАСХОДИ 1. Расходи камата Остали финансијски расходи Финансијски расходи - укупно Расходи камата се односе на: - обрачунату камату на неблаговремено плаћене рачуне за електричну енергију у износу од КМ, - камату на подигнуте кредите у износу од КМ и - друге камате, КМ. 26. УПРАВЉАЊЕ ФИНАНСИЈСКИМ РИЗИЦИМА 23

25 Друштво је у свом редовном пословању у различитом обиму изложено финансијским ризицима и то: тржишним ризицима, ризику ликвидности и кредитном ризику. Управљање ризицима усмјерено je на минимизирање потенцијалних негативних утицаја на финансијско стање и пословање Друштва у ситуацији непредвидивости финансијских тржишта. 1. Тржишни ризик - Ризик од промјене курса страних валута Друштво је изложено ризику од промјене курса страних валута приликом пословања у земљи и иностранству, а који проистиче из пословања различитим валутама. Девизни ризик настаје у случајевима неусклађености финансијских средстава и обавеза изражених у страној валути или са валутном клаузулом. У мјери у којој је то могуће, Друштво минимизира девизни ризик кроз минимизирање отворене девизне позиције. - Ризик од промјене каматних стопа Друштво је изложено разним ризицима који кроз ефекте промјена висине тржишних каматних стопа дјелују на његов финансијски положај и токове готовине. Пословање Друштва је изложено ризику промјене каматних стопа у мјери у којој каматоносна средства и каматоносне обавезе доспијевају за наплату у различито вријеме или у различитим износима. С обзиром да Друштво нема значајну каматоносну имовину, приход Друштва и токови готовине у великој мјери су независни од промјена тржишних каматних стопа. 2. Ризик ликвидности Ризик ликвидности је ризик да Друштво неће моћи да финансира средства одговарајућим изворима финансирања са становишта рокова и стопа и ризик немогућности да се средство реализује по разумној цијени у одговарајућем временском оквиру. Друштво управља ликвидношћу са циљем да осигура да извори финансирања буду расположиви за измирење обавеза у тренутку њиховог доспијећа. Друштво непрекидно процјењује ризик ликвидности идентификовањем и праћењем промјена у изворима финансирања потребним за испуњење пословних циљева Друштва, а у складу са пословном стратегијом Друштва. У том смислу најзначајнија настојања односе се на усклађивање рочности обавеза ( пролонгирањем рокова репрограмима) са динамиком прилива текућих средстава. 3. Кредитни ризик Кредитни ризик је ризик настанка финансијских губитака Друштва као резултат кашњења клијената или друге уговорне стране у измиривању уговорених обавеза. Кредитни ризик се првенствено везује за изложеност Друштва по основу готовине и готовинских еквивалената, депозита у банкама и финансијским институцијама, инвестирања у хартије од вриједности, потраживања од правних и физичких лица и преузетих обавеза. Друштво није изложено кредитном ризику јер нема значајних кредитних задужења. 4. Правична (фер) вриједност 24

26 Пословна политика Друштва је да објелодани информације о правичној вриједности активе и пасиве за коју постоје званичне тржишне информације и када се правична вриједност значајно разликује од књиговодствене вредности. У Републици Српској не постоји довољно тржишног искуства, као ни стабилности и ликвидности код куповине и продаје потраживања и остале финансијске активе и пасиве, пошто званичне тржишне информације нису у сваком тренутку расположиве. Стога, правичну вриједност није могуће поуздано утврдити у одсуству активног тржишта. Руководство Друштва врши процјену ризика и у случајевима када се оцијени да вриједност по којој се имовина води у пословним књигама неће бити реализована, врши исправку те вриједности. Друштво сматра да исказана књиговодствена вриједност потраживања, након умањења за исправку и отпис вриједности по основу обезвријеђења, као и номинална вриједност обавеза из пословања, приближно одражава њихову тржишну вриједност. Руководство Друштва сматра да износи у приложеним финансијским извјештајима одражавају вриједност која је у датим околностима највјеродостојнија и најкориснија за потребе извјештавања. 30. ПОРЕСКИ РИЗИЦИ Република Српска и Босна и Херцеговина имају неколико закона који регулишу области различитих пореза. Ти порези укључују ПДВ, порез на добит и порезе на плате, заједно са другим порезима. За разлику од развијенијих тржишних привреда, ти закони су релативно нови, те не постоји дугогодишња пракса примјене, а и подзаконски акти на бази којих се ови закони примјењују, често су нејасни или не постоје. Усљед тога често се јављају разлике у мишљењу међу државним министарствима и организацијама у вези са правном интерпретацијом законских одредаба што може довести до неизвјесности и сукоба интереса. Пореске пријаве су предмет контрола и прегледа од стране више овлашћених органа којима је законом омогућено прописивање јако строгих казни и затезних камата. Тумачење пореских власти у вези с примјеном пореских закона на трансакције и активности Друштва могу се разликовати од тумачења руководства. То може довести до оспоравања пореског третмана трансакција од стране пореских власти и Друштву може бити одређен додатни износ пореза, казни и камата. Пореске власти имају право да одреде плаћање неизмирених обавеза у року од 5 година од тренутка када је обавеза настала. Ове чињенице утичу да порески ризик у Републици Српској буде значајнији од оног у земљама с развијенијим пореским системом. 25