CIP Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd : ( ) /.4 : ( ) /.

Транскрипт

1 CIP Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd : ( ) /.4 : ( ) /.4 : ( ) JAVNOST Srbije i Crne Gore o reformi Vojske : rezultati istra`ivanja : VII krug / [Jasmina Gli{i}... et al. ]. Beograd : Centar za civilno-vojne odnose, 2005 (Beograd : Goragraf). 151 str. : graf. prikazi, tabele ; 21cm Podaci o autorima preuzeti iz kolofona. Tira` 300. Napomene i bibliografske reference uz tekst. ISBN Gli{i}, Jasmina a) Javno mwewe Vojska Srbije i Crne Gore Reforma b) Oru`ane snage Transformacija Masovne komunikacije Srbija i Crna Gora c) Vojska Reforma Masovne komunikacije Srbija i Crna Gora COBISS. SR-ID

2 avnost Srbije i Crne Gore Jo reformi Vojske REZULTATI ISTRA`IVANJA VII KRUG Beograd maj 2005

3 Rezultati istra`ivanja VII krug Jasmina Gli{i} Miroslav Had`i} Milorad Timoti} Jovanka Mati} Izdava~ Centar za civilno-vojne odnose, Beograd www. ccmr-bg. org Za Ivani{ Stru~na redakcija Jasmina Gli{i} Lektura i korektura Tatjana Had`i} Priprema za {tampu Violeta \oki} Dizajn korica Marija Vuksanovi} Tira` 300 primeraka [tampa Goragraf, Beograd Istra`ivanje i objavljivanje rezultata pomogla je Vlada Velike Britanije ISBN Beograd, maj 2005 SADR@AJ I DEO PODACI O ISTRA@IVANJU OBAVE[TENOST GRA\ANA O VOJSCI Izvori informacija Zanimljive teme GRA\ANI O STANJU U VOJSCI Poverenje u Vojsku SCG Razlozi (ne)poverenja Poverenje u naredbodavce Ocena rada nadre enih Vojska i politika Stanje u vojsci Pravo prigovora savesti Vi enje ratnih zlo~ina O^EKIVANJA GRA\ANA OD REFORME VOJSKE Hitnost i pravci reformi Vojske O bezbednosti dr`ave i gra anina Bezbednosne integracije II DEO MEDIJSKO IZVE[TAVANJE O ODBRANI I VOJSCI I Novinari Posao vojnog izve{ta~a Dostupnost informacija Nedovoljni medijski resursi Specijalizovano znanje Odnos prema reformi vojske Predlozi za promene II Dr`avni i vojni izvori informacija Ocena medijskog izve{tavanja o vojnim temama Reorganizacija sistema odnosa vojske sa javno{}u Dostupnost informacija i otvorenost vojske Nestru~nost novinara Odnos prema reformi vojske Predlozi za promene III Civilni stru~njaci za vojne teme Ocena medijskog izve{tavanja o vojnim temama Zna~aj medijskog publiciteta civilnih izvora informacija Medijski tretman civilnih stru~njaka za vojne teme Odnos prema reformi vojske Predlozi za promene IV Preporuke ZAKLJU^CI

4 Miroslav Had`i} PODACI O ISTRA@IV A@IVANJU ANJU

5 NNa listi institucija kojima se najvi{e veruje Vojska je, prema istra`ivanjima u prethodnih deset godina, uglavnom zauzimala jedno od tri prva mesta. Poverenje u Vojsku se, prema tada- {njim istra`ivanjima u Srbiji, kretalo u rasponu od 46%, septembra godine, do 81% pitanih, aprila godine. 1 Paradoksalan je podatak da je poverenje bilo relativno postojano, odnosno da je bilo malo zavisno od stvarnog stanja u vojsci i pristi`u- }ih, a negativnih rezultata njene teku}e, politi~ke i ratne, zloupotrebe. Te{ko}e u otkrivanju izvora, te u tuma~enju razloga i zna~enja ovako velikog poverenja gra ana (ispitanika) u Vojsku prete`no su bile uzrokovane ~injenicom da se interesovanje istra`iva~a za vojsku uglavnom iscrpljivalo u merenju poverenja javnosti u nju, i to samo u okviru merenja poverenja u klju~ne institucije sistema i/ili poretka. 2 O tome svedo~i ~injenica da u nazna~enom periodu nije ura eno nijedno (javno) istra`ivanje kome bi vojska, odnosno civilno-vojni odnosi u Srbiji/SRJ bili u centru pa`nje. Izuzetak predstavlja istra`ivanje Centra za civilno-vojne odnose o stanju ljudskih prava u Vojsci Jugoslavije (mart godine), kada su, uz ostalo, ispitivani stavovi gra ana Srbije o stanju u Vojsci, politi~kom delovanju General{taba i Vojske, kao i odnos ispitanika prema ulasku SRJ u program Partnerstvo za mir. 3 Iz medija se moglo saznati da je General{tab Vojske (Uprava za informisanje i moral) povremeno radio ili naru~ivao takva istra`ivanja za svoje potrebe. U javnost su, me utim, stizali u toku i nakon agresije NATO na SRJ/Srbiju samo rezultati koji potvr uju veliko poverenje gra ana u Vojsku, odnosno svedo~e o sna`nom patriotizmu, te visokoj borbenoj spremnosti i moralu Vojske i njenih pripadnika. Javnost, a posebno nau~na, u tim je prilikama bila uskra}ena za nu`ne 1 Prema: Centar za politikološka istra`ivanja i javno mnjenje, Institut društvenih nauka, Beograd, www. cpijm.org.yu 2 Uporedi: Delegitimizacija sistema i njegovih institucija, u: Dva ogleda o legitimitetu, Zoran Ð. Slavujevi}, Sre}ko Mihailovi}, Institut društvenih nauka, Friedrich Ebert Stiftung, Beograd, 1999, str , posebno str Prikaz i i interpretaciju rezultata vidi u: Milorad Timoti}, Javno mnjenje Srbije o ljudskim pravima u Vojsci Jugoslavije, u: Zaštita ljudskih prava u vojsci i policiji,miroslav Had`i} (ur.),centar za civilno-vojne odnose,beograd,2003,str podaci o istra`ivanju 9

6 informacije o predstavljenim istra`ivanjima (uzorak, instrumenti, metode), kao {to joj je i ve}ina preostalih rezultata ostala nepoznata. Odatle su istra`iva~i stalno bili na muci kako da objasne zbog ~ega u razorenom dru{tvu i dr`avi, kakva je bila Srbija pod Milo{evi}em, vojska u`iva veliko ili najve}e poverenje javnosti. Odnosno, zbog ~ega gra ani (ispitanici) previ aju notornu ~injenicu da je i vojska bila izlo- `ena pogubnom dejstvu posledica ratnog (samo)razaranja rodnog dru{tva i dr`ave, te da, u krajnjoj instanci, vojska ne mo`e biti bolja od mati~nog dru{tva, niti mo`e ulivati vi{e poverenja od ostalih aktera (institucija), koji su tom razaranju presudno doprineli. Sude}i po iskazanim stavovima, gra ani (ispitanici) kao da nisu hteli ili mogli da se suo~e sa ~injenicom da su Vojska i njen generalski vrh bili jedan od klju~nih instrumenata Milo{evi}eve svevlasti, te time i direktni sau~esnici nacionalnih i dr`avnih poraza. U stavovima ispitanika se, povrh svega, nisu mogli nazreti efekti ~injenice da je ta vojska pod razli~itim imenima u deset godina do`ivela poraze u ~etiri unutra{nja rata. Zato je i registar kori{}enih obja{njenja od autoritarnog nasle a i tradicionalno-patrijarhalne strukture srpskog dru{tva, preko njegove vrednosno-ideolo{ke vezanosti za (oslobodila~ki) rat i vojsku, do situacionog straha za porodi~nu i li~nu sigurnost, kao i propagandno-manipulativnih sposobnosti starog re`ima i vojnog vrha ubrzo postao nedovoljan za valjano obja{njenje ovog paradoksa. Naime, iz pomenutih se istra`ivanja nije moglo saznati iz kojih razloga velika ve}ina gra ana (ispitanika) svoje poverenje uporno i dosledno poklanja Vojsci, kao {to je ostajalo nepoznato i to za{to joj preostali, a znatno manji broj ispitanika ne veruje. Isto tako, nepoznatim su ostali izvori saznanja gra ana, te stepen njihove stvarne obave{tenosti o stanju u Vojsci. Ostalo je, tako e, neznano kako gra ani do`ivljavaju i vrednuju ratni i (dnevno)politi~ki anga`man generalskih elita i pot~injene im vojske. Sledstveno tome, nije bilo, pored ostalog, mogu}e saznati ni to kakvu bi to vojsku `eleli da imaju gra- ani Srbije/SRJ. Re~ene su manjkavosti dobile na snazi nakon izbornog svrgavanja re`ima Slobodana Milo{evi}a. Pored toga {to su izbegle da zapo~nu radikalnu reformu vojske, nove vlasti nisu poku{ale da saznaju bar to koja su i kakva o~ekivanja gra ana (bira~a) tim povodom. Nema, isto tako, javnih dokaza da su novi vladaoci nau~nim postupkom izmerili reformske kapacitete vojske i njenih pripadnika, a posebno njihovu spremnost da prihvate i podnesu socioekonomske i profesionalne tro{kove najavljenih radikalnih zahvata. Sti~e se utisak da su nosioci vlasti, ali i istra`iva~i javnog mnjenja svoje interesovanje suzili samo na proveru odnosa javnosti prema bezbednosnoj integraciji Srbije i Crne Gore u evroatlantsku zajednicu. I to, na integraciju svedenu na u~lanjenje SCG u program Partnerstvo za mir, a potom i u NATO II Iskustva zemalja u tranziciji i postkonfliktnih dru{tava jasno pokazuju da je reforma vojske, kao deo celovite reforme oru`anih snaga (vojska, policija, tajne slu`be, parapolicijske snage) i sektora bezbednosti dug, slo`en i skup poduhvat. Postoktobarska iskustva Srbije (SCG) govore da je to i visokorizi~an naum. Brojni incidenti, koji su vrhunili ubistvom premijera Zorana \in i}a, potvrdili su da se skriveni posednici (ubila~ke) mo}i u vojsci i policiji delovima slu`bi bezbednosti i specijalnih jedinica ne}e lako i dobrovoljno pot~initi demokratski izabranim vlastima. Postalo je, {tavi{e, jasno da su oni spremni da tu vlast, u saradnji sa ostacima starog re`ima, smene ili silom svrgnu.tim br`e, ako se ona usudi da politi~ki propita i eventualno sudski procesuira jedina~ni doprinos pripadnika ovih slu- `bi/jedinica prelivanju yu-ratova i kr{enju me unarodnog humanitarnog prava. Time je ponovo potvr eno da Srbija i Crna Gora svaka za sebe, ali i zajedno ne mogu imati demokratski poredak dok prethodno i/ili uporedo, a radikalno ne reformi{u nasle enu vojsku, policije i tajne slu- `be. Sve ovo, dakako, va`i samo pod pretpostavkom da novi/stari podaci o istra`ivanju 10 11

7 posednici vlasti uop{te ho}e takav poredak. Izostanak temeljne reforme sektora bezbednosti nala`e stoga metodi~ku sumnju u volju, ali i u prodemokratske kapacitete kako vlasti u Srbiji od izvornog do krnjeg DOS te njegovih, sada osamostaljenih, konstituenasa (partija), tako i vlasti u Crnoj Gori legitimisane prvo Milo{evi}em, a potom nasuprot njemu. Razumno je, me utim, pretpostaviti da }e vlasti i u Srbiji i u Crnoj Gori, te time i u iznu enoj im zajednici, pre ili kasnije morati da reformi{u zate~ene oru`ane snage i sektor bezbednosti, i to bar iz dva razloga: prvo, da bi sa~uvale svoju vlast, ali i `ivot, i drugo, jer }e ih na to prisiljavati strani ume{a~i (EU, SAD, NATO). Dozvolimo, tako e, da me u vladaju}im elitama postoji barem na~elna saglasnost o nu`nosti i hitnosti re~ene reforme. U prilog tome govori i lako}a s kojom su ~elnici vlasti ovladali novom retorikom, te svi bez ustezanja debatuju o reformi vojske, licitiraju njenu budu}u veli~inu i stavljaju je ko pod civilnu, ko pod demokratsku civilnu kontrolu. Nema, me utim, dokaza da za sada ikome od njih smeta to {to jo{ ne postoji dr`avni plan za reformu vojske i {to o reformskim namerama VSO i ministra odbrane vi{e znaju u Briselu, nego u Beogradu i Podgorici, i tako redom. Razumno je o~ekivati da je klju~nim politi~kim odlu~iocima jasno da reforma Vojske i{te plansko i trajno anga`ovanje svih kapaciteta i resursa dru{tva. Nadasve, da je za nameravanu reformu neophodno pribaviti javnu podr{ku velike ve}ine gra ana. Ne manje je va`no i mnogo bezbednije da uz reformu pristanu oficirski i podoficirski kor Vojske. Da bi potrebnu podr{ku pribavili i odr`ali, politi~ki odlu~ioci bi trebalo da (sa)znaju {ta o tome misle gra ani, odnosno (pod)oficiri. Jedan od izvora im mogu biti i specijalizovana ili tematska istra`ivanja javnog mnjenja.tek na toj osnovi oni }e mo}i da, ako budu hteli, optimalno usklade svoje (i dr`avne) potrebe sa o~ekivanjima (i podr{kom) gra ana, odnosno sa stvarnim reformskim potencijalima dru{tva i vojske. Polaze}i od izlo`enih uvida i pretpostavki, Centar za civilno-vojne odnose (nevladina organizacija iz Beograda) zapo~eo je juna godine, uz podr{ku vlade Velike Britanije, jednogodi{nje, a sistematsko istra`ivanje odnosa javnosti Srbije i Crne Gore prema reformi Vojske. Zahvaljuju}i razumevanju Vlade Velike Britanije, istra`ivanje je potom produ`eno za jo{ godinu dana, te }e u svodnu studiju u}i i rezultati istra`ivanja koja }e biti obavljena u junu godine. Osnovna je namera bila da u ovom periodu bude pra}en i meren trend poverenja javnosti u Vojsku, i to na osnovu istra`ivanja razloga zbog kojih gra ani imaju ili nemaju poverenje u vojsku i njene naredbodavce, (pr)ocena ispitanika o stanju vojnog naoru`anja i opreme, kao i procena osposobljenosti vojske za izvr{avanje svojih zadataka. Istovremeno smo `eleli saznati da li i u kojoj meri gra ani prihvataju uklju~enje Dr`avne zajednice i Vojske u evroatlantske bezbednosne i vojne integracije. U tom smo sklopu, ujedno, `eleli saznati i to kakvu bi vojsku gra ani hteli da imaju, te koje bi i kakve reforme oni podr- `ali. To je nalagalo da, pored ostalog, saznamo {ta javnost misli o ratnoj pro{losti Vojske, te o na~inima njenog prevladavanja. Sve to zahtevalo je da bude ispitano to kako i koliko su gra ani obave{teni o vojsci i njenoj reformi, te koji su im najva`niji izvori informacija. U tom smo sklopu posebno hteli saznati {ta gra ani misle o kvalitetu medijskog pra}enja i izve{tavanja o reformi, odbrani i vojsci. Uporedo je pristupljeno analizi medijskog izve{tavanja o Vojsci, te su istra`ivanjem zahva}eni informativni programi najgledanijih TV stanica, specijalizovani TV programi, dnevna i nedeljna {tampa. Posebna je pa`nja, pri tome, posve}ena medijskom izve{tavanju o aktuelnim doga ajima iz oblasti odbrane i vojske. Projekat kojim rukovodi prof. dr Miroslav Had`i} sadr`i dva potprojekta. Prvi, kojim rukovodi mr Milorad Timoti}, obuhvata standardno ispitivanje stavova gra ana Srbije, bez Kosova i Metohije, kao i gra ana Crne Gore o brojnim aspektima i dimenzijama reforme Vojske SCG. podaci o istra`ivanju 12 13

8 Drugi potprojekat, kojim rukovodi mr Jovanka Mati}, obuhvata pra}enje medija. Namera je, naime, da kvantitativnom i kvalitativnom analizom sadr`aja najuticajnijih medija budu prikupljeni, obra eni i interpretirani podaci o tome kako je u medijima predstavljena i posredovana reforma Vojske SCG. Rezultati dosada{njih {est krugova istra`ivanja ukazuju na to da je Vojska i dalje u vrhu liste institucija od poverenja, ali da joj rejting polako opada.vidno je,tako e,da javnost ima ve}e poverenje u Vojsku,nego u (civilne) organe koji njom komanduju i rukovode. Ujedno, raste kriti~nost ispitanika prema stanju vojne opreme i naoru`anja, kao i uslovima `ivota i rada pripadnika Vojske.Kriti~nost, me utim, nije umanjila visoko poverenje gra ana u osposobljenost pripadnika vojske za izvr{avanje zadataka. Nalazi iz prethodnih krugova potvr uju ne samo da u javnosti postoje, ve} i da opstaju i obnavljaju se dileme oko mesnog i/ili me unarodnog procesuiranja i sankcionisanja ratnih zlo~ina, u ~ijem su izvr- {enju eventualno u~estvovali i pripadnici sada{nje vojske, odnosno pripadnici njenih prethodnica. Nezavisno od toga, raste podr{ka javnosti ulasku SCG u bezbednosne integracije, kao i u~estvovanju Vojske u me unarodnim mirovnim misijama. Stabilan je i rast podr{ke reformi Vojske, a gra ani smatraju da ona treba da bude profesionalizovana i modernizovana u skladu sa mogu}nostima dru{tva.sa druge strane,javnost SCG smatra da su teme u vezi sa reformom odbrane i vojske medijski zapostavljene. Stoga, ne ~udi podatak da se oni naj~e{}e koriste neformalnim izvorima informacija. Ute{an je podatak da raste zadovoljstvo objektivno{}u izve{tavanja medija,a blago raste i obave{tenost javnosti o vojci i odbrani. Analiza medija ukazuje na odsustvo analiti~kog pristupa, preterano oslanjanje na zvani~ne izjave i saop{tenja novinskih agencija. Profesionalni resursi informativnih TV programa i {tampe jo{ uvek nisu dovoljni za kvalitetno zadovoljavanje potrebe publike da ima uvid u zbivanja u sektoru odbrane i, posebno, u proces reforme vojske. Ovo su samo neki od glavnih nalaza koji su motivisali istra`iva~e CCVO da nastave da prate stavove javnog mnjenja i vr{e dalju anali- zu medija kako bi otkrili ~inioce koji mogu doprineti uspe{nijoj reformi vojske i celokupnog sistema odbrane. Sedmi krug istra`ivanja predstavlja poslednji krug u ovom ciklusu istra`ivanja. Uporedni nalazi dosada{njih istra`ivanja javnog mnjenja, kao i monitoringa medija bi}e prikazani u zavr{noj studiji. Nalazi dobijeni u svakom krugu istra`ivanja su, kao {to }e biti i dalje, redovno predstavljani javnosti i medijima. Isto tako, oni su bili i bi}e dostavljani svim klju~nim politi~kim odlu~iocima, te zainteresovanim nau~nim i nastavnim institucijama u Srbiji i Crnoj Gori. Svi izve- {taji dostupni su i na veb stranici Centra: III Saradnici Centra za civilno-vojne odnose obavili su, krajem marta i po~etkom aprila 2005.godine, sedmu fazu istra`ivanja u okviru projekta. Za tu svrhu istra`iva~kim postupkom prikupljeni su, obra eni i interpretirani stavovi gra- ana Srbije i Crne Gore o reformi Vojske. Isto tako, istra`eno je to kakav status reforma Vojske ima u glavnim medijima u Srbiji i Crnoj Gori. Istra`iva~ki tim Centra, koji ~ine mr Jasmina Gli{i}, mr Milorad Timoti} i dr Miroslav Had`i}, doradio je upitnik kori{}en u {estom krugu. U tre}em krugu istra`ivanja, istra`iva~kom timu pridru`ila se Zorana Atanasovi}, istra`iva~ u CCVO. Upitniku predvi enom za sedmi krug istra`ivanja dodata su pitanja koja se odnose na aktuelne teme. Pitanja koja su bila izostavljena u prethodnom krugu ponovo su uklju~ena u upitnik kako bi bila obezbe ena doslednost istra`ivanja. Neka pitanja koja su u dosada{njim istra`ivanjima davala stabilne rezultate izostavljena su u sedmom krugu. Tim Strategic Marketing & Media Research Institute iz Beograda obavio je terensko istra`ivanje i statisti~ki obradio prikupljene podatke. podaci o istra`ivanju 14 15

9 Podaci o terenskom istra`ivanju: Teritorija: Srbija Crna Gora Izvor podataka: Vreme istra`ivanja Tehnika istra`ivanja: Upitnik: Uzora~ki okvir: Tip uzorka: Stratumi: Alokacija: Etape: Veli~ina uzorka Uzora~ka gre{ka Slu~ajni reprezentativni uzorak u okviru op{te punoletne populacije od do godine Intervju licem u lice U trajanju od 45 minuta Popis stanovni{tva godine, SSMRI procena populacione dinamike i SMMRI procena za od do godine Popis stanovni{tva godine, SSMRI procena populacione dinamike i SMMRI procena za Slu~ajni, troetapni, stratifikovani uzorak Vojvodina, Beograd, Podgorica, Centralna Srbija Jug, Sever urbano, ruralno Po stratumima: proporcionalna veli~ini stratuma Po stratumima: neproporcionalna veli~ini stratuma Jedinica prve etape Teritorija bira~kog mesta (oko 200 doma}instava) birana sa verovatno}om proporcionalnom veli~ini PPS Jedinica druge etape Doma}instvo izabrano metodom slu~ajnog koraka od zadate adrese Jedinica tre}e etape ^lan doma}instva izabran primenom Ki{-tablica Ostvareno 1642 (Planirano 1550) +/ 1. 1 za pojave sa incidencom od 5% Ostvareno 362 (Planirano 350) +/ 2. 1 za pojave sa incidencom od 5% Sedmi krug istra`ivanja Medijsko izve{tavanje o odbrani i Vojsci ima kao cilj to da analizira kako probleme izve{tavanja javnosti o vojnim temama vide novinari, ljudi u dr`avnim i vojnim strukturama zadu`eni za informisanje, kao i civilni stru~njaci za pitanja u vezi sa vojskom. U istra`ivanju je kori{}en metod diskusije u fokus grupama, kao i produbljeni intervju. Autor istra`ivanja je mr Jovanka Mati}. IV Sadr`aj Izve{taja: I DEO Obave{tenost gra ana o Vojsci, mr Jasmina Gli{i}, asistent Fakulteta politi~kih nauka Univerziteta u Beogradu Gra ani o stanju u Vojsci, prof. Miroslav Had`i}, Fakultet politi~kih nauka Univerziteta u Beogradu; dipl. psiholog Zorana Atanasovi}, istra`iva~ u CCVO O~ekivanja gra ana od reforme Vojske, mr Milorad Timoti}, generalni sekretar Centra za civilno-vojne odnose II DEO Medijsko izve{tavanje o odbrani i Vojsci, mr Jovanka Mati}, istra`iva~ Instituta dru{tvenih nauka podaci o istra`ivanju 16 17

10 Jasmina Gli{i} OBAVE[ VE[TENOST GRA\ANA O VOJSCI

11 Prema najop{tijim nalazima sedmog kruga ispitivanja javnog mnjenja, gra ani Srbije i Crne Gore prate de{avanja u sektoru vojske i odbrane sa gotovo nepromenjenom pa`njom. Sli~no kao i u januaru godine, vi{e od polovine ispitanika u Srbiji (52,7%) izjavilo je da su u potpunosti ili uglavnom zainteresovani za ova pitanja. Ovako stabilni odgovori potvr uju neo~ekivane zaklju~ke pro{log kruga o tome da brojne afere 1, kao i tragedije koje su se u prethodnom periodu doga ale u Vojsci Srbije i Crne Gore nisu imale senzacionalisti~ki efekat kako je to u nekim medijima predstavljano. Blago odstupanje koje je bilo zabele`eno u Crnoj Gori u prethodnom istra`ivanju sada se izgubilo, tako da je zainteresovanost javnosti za vojna pitanja u ovoj dr`avi ~lanici ponovo za oko 10 odsto ni`a nego u Srbiji (43,3%). Me utim, i dalje je u Crnoj Gori vi{e onih koji su u potpunosti zainteresovani 20,3%, nego {to ih je 15,5% u Srbiji. Najobrazovaniji ispitanici u Srbiji istovremeno su i najzainteresovaniji za pitanja u vezi sa vojskom i odbranom. U ovom krugu su donekle ubla`ene o{tre razlike, ali je u pore enju sa 15% gra ana sa osnovnim obrazovanjem njih 23% sa fakultetskom diplomom pokazalo potpunu zainteresovanost. Obrnuto, najbrojniji me u potpuno nezainteresovanima za ova pitanja su niskoobrazovani ispitanici (14%), a najmanje ih je visokoobrazovanih (4%). U Crnoj Gori, me utim, zainteresovanost akademski obrazovanih gra ana izrazito varira, jo{ od prethodnog kruga istra`ivanja. Tako je u januaru godine ~ak 36% ispitanika izjavilo da su uglavnom nezainteresovani, za razliku od tek 11% iz kruga koji je prethodio. Sada se taj broj opet smanjio 26%, ali je opao i broj zainteresovanih (u potpunosti zainteresovanih sa 26% u VI na 21% u VII krugu, ali i onih uglavnom zainteresovanih sa 24% u VI na 13% u VII krugu). Najvi{e gra ana Crne Gore je po ovom pitanju neodlu~no, te 1 Vidi fusnotu 1 u poglavlju Gra ani o stanju u Vojsci obave{tenost gra ana o vojsci 21

12 39% njih ka`e da nije ni zainteresovano ni nezainteresovano za teme u vezi sa vojskom i odbranom. Neodlu~nost, tako e, sve vi{e postoji kod ispitanika u starosnoj dobi od 29 do 39 godina u ovoj dr`avi ~lanici 47% nije dalo jasan odgovor, za razliku od 29% u prethodnom krugu. U ovoj promeni stavova izgubile su se pomalo i prethodne razlike u odnosu na pol, pa je tako dvosmislen odgovor odabralo 31% mu{karaca i 35% `ena. Koliko su gra ani zainteresovani? II III IV V VI VII Srbija 44,8 49,8 52,7 53,2 53,7 52,7 Crna Gora 53,1 48,6 48,2 42,1 45,6 43,3 Odgovori na pitanje o tome koliko su gra ani obave{teni o onome {to se de{ava u sektoru vojske i odbrane, tako e, ilustruju razliku izme u uzoraka u Srbiji i u Crnoj Gori. Dok je u potpunosti obave{tenih ve} poslovi~no malo u ~itavoj zemlji tek oko pet odsto, u Srbiji je 42,8% ispitanika izjavilo da su uglavnom obave{teni, a u Crnoj Gori 28,8%. Odgovori na ovo pitanje pokazali su i to da javnost nije osta- la bez ikakve reakcije na pomenute doga aje u Vojsci SCG krajem i po~etkom godine, kao i da je medijski tretman ovih doga aja ipak imao neke efekte. Podsetimo ovom prilikom na rezultate analize medijskog izve{tavanja, koju je obavila Jovanka Mati} u periodu od oktobra do decembra godine. U toj analizi ona je konstatovala enormni porast medijskog publiciteta koji je dat vojnim temama, naro~ito slu~aju Top~ider. Na osnovu na{ih nalaza, mo`emo re}i da je porast obave{tenosti koju smo tada zabele`ili kod gra ana (pre svega u Srbiji) bio uslovljen ovako poja~anom medijskom pa`njom. Naime, rezultati najnovijeg kruga istra`ivanja pokazali su da je efekat bio kratkoro~an, a da su se vrednosti vratile u normalu, tj. na one rezultate koje smo u Srbiji dobili u septembru, a u Crnoj Gori i u februaru godine Koliko ste obavešteni o doga anjima u Vojsci i odbrani? (Srbija) U potpunosti obave{ten Uglavnom obave{ten SUM II III IV V VI VII obave{tenost gra ana o vojsci 22 23

13 Koliko ste obavešteni o doga anjima u Vojsci i odbrani? (Crna Gora) U potpunosti obavešten Uglavnom obavešten SUM II III IV V VI VII Ovakvi nalazi dokazuju va`nost kontinuiranog pra}enja stavova politi~ke javnosti o ovim temama, a istovremeno otvaraju i pitanje o tome u kojoj su meri gra ani zaista osposobljeni da procene sopstvenu obave{tenost ili da je ponekad precene, po{to su zasuti medijskim materijalom vrlo razli~itog kvaliteta. Analiza tog kvaliteta pokazala je, izme u ostalog, da je informisanje u posmatranom periodu bilo u velikoj meri nepouzdano, a da je tretman aktera bio pristrasan. ^ini se i da jedan broj gra ana dosta skepti~an povodom ovih pitanja, jer procenat onih koji izjavljuju da ne mogu da procene svoju obave{tenost ni u jednom od dosada{njih krugova istra`ivanja nije pao ispod 20%. Kona~no, broj gra ana koji tvrde sa su u potpunosti ili uglavnom neobave{teni jo{ uvek je vrlo visok u Srbiji je takvih 30,5%, a u Crnoj Gori 36,4%. Koliko ste obavešteni o doga anjima u Vojsci i odbrani? (Ne mogu da ocenim) II III IV V VI VII Srbija 22, ,7 21,7 21,5 Crna Gora 30,6 23,1 31,3 24,8 24,7 28,8 Korelacija izme u stepena obrazovanja ispitanika i njihove obave{tenosti o vojnim temama vrlo je ubedljiva. Me u uglavnom obave{tenima, najvi{e je visokoobrazovanih (59%), a najmanje niskoobrazovanih (36%) gra ana. Ovi poslednji su, ina~e, dvostruko ~e{}e izjavljivali da su uglavnom neobave{teni njih 28%, u pore enju sa 14% visokoobrazovanih. Odnos izme u ove dve kategorije ispitanika jo{ je izrazitiji u odgovoru potpuno sam neobave{ten. Me u onima sa najni`im stepenom obrazovanja takvih je 16%, a kod ispitanika koji su zavr{ili fakultet taj odgovor odabralo je samo 4%. U skladu sa o~ekivanjima, vi{e je (ukupno u potpunosti i uglavnom) obave{tenih mu{karaca 57%, nego `ena 39%. U sedmom krugu, u upitnik je ponovo uvr{teno pitanje [ta je razlog va{e nedovoljne obave{tenosti? koje gra anima nije bilo upu- }eno jo{ od septembra godine. Valja ista}i da je odgovor ne obave{tenost gra ana o vojsci 24 25

14 zanimaju me ova pitanja privukao ne{to manje ispitanika nego ranije (Srbija, V krug 55,2%, VII krug 49,2%; Crna Gora, V krug 49,2%, VII krug 41%) Šta je razlog Vaše nedovoljne obaveštenosti? (Ne interesuju me ova pitanja) Srbija Crna Gora II III IV V VI VII U proseku, svaki tre}i gra anin `ali se na to da nas mediji obave- {tavaju samo o zvani~nim stavovima 27,9% u Srbiji i 32,9% u Crnoj Gori. Zabrinjavaju}e je to da se za odgovor Vojska je, ipak, tabu tema, koji je u Srbiji u oktobru godine privukao tek 7,8% ispitanika, sada odlu~ilo skoro dvostruko vi{e 14,2%, a sli~an porast frekvencije ovog izbora zabele`en je i u Crnoj Gori (III krug 7,4%,VII krug 14,1%). Nezadovoljstvo na~inom na koji novinari izve{tavaju o temama u vezi sa vojskom i odbranom malo je poraslo u Srbiji. Tako se sa tvrdnjom da novinari ne pi{u o ovim pitanjima dovoljno jasno i argumen- tovano slo`ilo 12,6% ispitanika u V, a 17,2% njih u VII krugu. Me utim, gra ani Crne Gore sada manje krive novinare (za ovaj odgovor odlu- ~ilo se 14,8% u VII, a 25,7% u V krugu), a vi{e ukupnu ure iva~ku politiku, za koju misle da forsira zvani~ne stavove dr`avnih organa (29,6% u V, a 32,9% u VII krugu). Tako e, iako je re~ o malim procentima, oni su se udvostru~ili prilikom izbora odgovora Ministarstvo odbrane i Vrhovni savet odbrane ne izve{tavaju dovoljno parlament o svome radu (6% u V i 11,7% u VII krugu). Nezainteresovanost kao obja{njenje neobave{tenosti je karakteristi~no za deo populacije u Srbiji koji ima najni`i stepen obrazovanja 59% je odabralo ovakav odgovor. Najobrazovaniji se, me utim, ~e{}e od ostalih `ale da Ministarstvo odbrane i Vrhovni savet odbrane ne izve{tavaju dovoljno ~esto parlament i javnost o svom radu (O[ 8%, S[ 13% i V[ 22%). Generacijske razlike nisu u korelaciji sa izborom odgovora na ovo pitanje. [to se ti~e razlike me u polovima, primetno je da `ene ~e{}e obja{njavaju svoju neobave{tenost nedostatkom sopstvenog interesovanja za ova pitanja (Srbija mu{karci 38%, `ene 57%; Crna Gora mu{karci 28%, `ene 51%). IZVORI INFORMACIJA Izbor najva`nijih izvora informacija o vojsci i odbrani nije promenjen, tako da je televizija i dalje prva na listi u Srbiji je tako odlu~ilo 80,6%, a u Crnoj Gori 58,7% ispitanika. Rejting dnevne {tampe, koji u Srbiji nije bio menjan ni u prethodnom periodu, ostao je isti, te ona zauzima drugo mesto (II krug 28,2%, III krug 27,3%, IV krug 30,6%, V krug 32,2%, VI krug 33,2% i VII krug 31,4%), dok je u Crnoj Gori ne{to intenzivnije interesovanje za novine zabele`eno u prethodnom krugu o~igledno bilo kratkog daha (II krug 39,7%, III krug 32%, IV krug 34%, V krug 32,7%, VI krug 43,8% i VII krug 35,5%). Jasne efekte minulog perioda, koji je bio obele`en sna`nim senzacionalisti~kim medijskim tretmanom doga aja u vojsci, kao i obave{tenost gra ana o vojsci 26 27

15 doga aja u vezi s njom, vidimo i u odgovorima ispitanika u Crnoj Gori na pitanje Kome od navedenih medija najvi{e verujete kada je re~ o pitanjima koja se ti~u odbrane i vojske? ^ak je 26,2% njih u Crnoj Gori izjavilo da ne veruje nikome, dok je u Srbiji ovu tvrdnju odabralo 11,9% anketiranih gra ana. Time je, mada igrom malih brojki, ovaj odgovor prvi put do{ao na tre}e mesto liste odgovora o poverenju u izvore u Srbiji. Za RTS se odlu~ilo 35,7% stanovnika Srbije, a za televiziju B92 23,7%. Sve do ovog kruga tre}eplasirana, Televizija BK pala je na ~etvrto mesto sa 10,6% glasova. U Crnoj Gori, i pored demonstriranog nepoverenja u medije, oko petina gra ana izabrala je televiziju (TV CG) kao izvor u koji ima najvi{e poverenja (26,1%). Me u njima je najvi{e niskoobrazovanih (39%) i onih starijih od 65 godina (49%) Koji su najva`niji izvori informisanja o Vojsci i odbrani? (Srbija) Televizija Dnevna štampa Poznanici Li~no iskustvo II III IV V VI VII Koji su najva`niji izvori informisanja o Vojsci i odbrani? (Crna Gora) Televizija Dnevna štampa Poznanici Li~no iskustvo II III IV V VI VII Visok stepen oslanjanja na medije pokazuje i procenat onih koji su televiziju ozna~ili kao naj~e{}i izvor informacija o vojsci i odbrani u Srbiji je u VII krugu takvih bilo 80,6%, a u Crnoj Gori 58,7%. Dok su u Crnoj Gori korelacije slabe i nejasne, u Srbiji je mogu}e uo~iti veze koje postoje izme u nivoa obrazovanja ispitanika i frekvencije njihovog odlu~ivanja za televiziju kao za glavni izvor informacija (O[ 83%, S[ 80%, V[ 77%). Korespondira ovom rezultatu i to da se visokoobrazovani ~e{}e oslanjaju na dnevne listove (V[ 45%; S[ 34% i O[ 17%). Istu takvu tendenciju pokazuju i pripadnici generacija od 40 do 49 godina, me u kojima se iz {tampe informi{e 41%, u pore- enju sa 23% onih u najmla oj generacijskoj kohorti (18-29 godina). Ostale ponu ene opcije radio, Internet, vojne publikacije (list Vojska ) i inostrana sredstva informisanja redovno, tj. iz kruga u krug obave{tenost gra ana o vojsci 28 29

16 privla~e vrlo malo odgovora, svega po nekoliko procenata. O~ekivan je, stoga, nalaz da me u korisnicima Interneta kao sredstva za informisanje o vojnim pitanjima preovla uju visokoobrazovani ispitanici. Srbija TV CG 38% TV B92 33% Crna Gora Kome od navedenih medija najviše verujete kad je re~ o pitanjima koja se ti~u odbrane i vojske? RTS 50% Nikome ne veruje 17% Vijesti 24% Nikome ne veruje 38% Publika pokazuje vrlo malo interesovanja za specijalizovana medijska izdanja, kao {to su TV emisija Dozvolite (u Srbiji je nikada ne gleda 40,4%, retko 27,2%, a jednom do dva puta mese~no 15% ispitanika) i nedeljnik Vojska (iz ovog lista se nikada ne informi{e 88,7% gra ana Srbije). Izve{tavanje u ovom periodu i dalje kod gra ana stvara utisak da mediji predstavljaju doga aje u vezi sa vojskom prete`no realno, onako kako je, ali u Srbiji jo{ nije dostignut onakav stepen zadovoljstva objektivno{}u medija kakav je zabele`en u ranim fazama istra- `ivanja (II krug 46,9%, III krug 47,8%, IV krug 48,2%, V krug 47,6%, VI krug 36,2%, VII krug 39,9%). U Crnoj Gori se situacija donekle pribli- `ava tom standardu (II krug 30,4%, III krug 28,7%, IV krug 24%, V krug 38,1%, VI krug 28,8%, VII krug 31,1%). Pri tom, broj onih koji ne mogu da donesu sud o ovom pitanju skoro da se ne menja u Srbiji (V krug 19,3%, VI krug 19,5%, VII krug 18,7%), a procenat onih koji misle da mediji suvi{e hvale vojsku je i dalje mali (V krug 17,2%, VI krug 9,2%, VII krug 10,3%). U pore enju sa V krugom, sada je dvostruko vi{e gra ana koji izve{tavanje o ovoj temi do`ivljavaju kao negativan medijski tretman (V krug 16%, VI krug 35%, VII krug 31,1%). Frekvencija ovih odgovora je skoro ista u Crnoj Gori (V krug 38,1%, VI krug 28,8%, VII krug 32,5%), a broj onih koji su u medijima nalazili suvi{e pohvalnih re~i za vojsku tek je blago pove}an (VI krug 0,9%, VII krug 5%). ZANIMLJIVE TEME Rezultati VII kruga pokazali su da je isklju~ivanje iz upitnika pitanja o tome koje su teme najzanimljivije za javnost u IV i VI krugu istra`ivanja bilo opravdano. Naime, rezultati su uglavnom stabilni i lista tema koju su gra ani formirali na osnovu svojih preferencija vrlo se malo promenila od godine. Na pitanje o tome kojoj od slede}ih tema o vojsci i odbrani mediji treba da posvete najve}u pa`nju, ispitanici najradije biraju odgovor da su to reforme u vojsci (smanjeobave{tenost gra ana o vojsci 30 31

17 nje, profesionalizacija, modernizacija) 2. Me utim, primetno je da nivo interesovanja za ove teme slabi u Crnoj Gori (Srbija II krug 50%, III krug 52,2%,V krug 52,4%,VII krug 51,35%; Crna Gora II krug 48,2%, III krug 57,4%,V krug 44,4%,VII krug 44,5%). Pri tom, potvr eno je da je zainteresovanost za priloge sa ovim sadr`ajem u jasnoj korelaciji sa obrazovanjem anketiranih u Srbiji (O[ III krug 38%, VII krug 44; S[ III krug 56%, VII krug 53% i V[ III krug 59%, VII krug 55%). Ista korelacija, iako sa manje zna~ajnim vrednostima, postoji i u Crnoj Gori (O[ III krug 52%,VII krug 39%; S[ III krug 57%,VII krug 43% i V[ III krug 64%, VII krug 58%). Drugoplasiran je skup tema koje se odnose na redovne aktivnosti svakodnevni `ivot vojnika, njihovu obuku, ve`be, {kolovanje i tako dalje (Srbija II krug 36,7%, III krug 42,2%,V krug 39,3%,VII krug 34,7%; Crna Gora II krug 26,1%, III krug 27,4%, V krug 30,7%, VII krug 35,8%). U Srbiji je i dalje interesovanje publike za ove teme ve}e me u ni`eobrazovanim gra anima mada korelacija interesovanja sa vi{im stepenom obrazovanja nije do kraja pravilna (O[ III krug 52%, VII krug 43%; S[ III krug 41%, VII krug 32%; V[ III krug 34%, VII krug 31%), Na tre}em mestu u Srbiji su, do ovog kruga, bila pitanja u vezi sa tro{enjem vojnog bud`eta i socijalno-ekonomskim polo`ajem Vojske (III krug 27,7%, V krug 28,1%, VII krug 25,7%). Me utim, sada ove teme ~etvrto i peto mesto dele sa obla{}u za{tite ljudskih prava pripadnika vojske (III krug 19,8%, V krug, 20,8%, VII krug 25,7%). Zanimljivo je da mnogo ve}e interesovanje za problematiku za{tite ljudskih prava pripadnika vojske pokazuju `ene 30%, nego mu{karci 21%. Pri tome su oni koji su vi{e obrazovani vi{e i zainteresovani za ove probleme. Na tre}em mestu u Srbiji nalaze se pojave korupcije i kriminala u vojsci (27,9%), jer interesovanje za priloge posve}ene ovim temama blago raste (III krug 19,8%, VII krug 21,7%). U Crnoj Gori je, kao u II krugu, na tre}em mestu za{tita ljudskih prava u vojsci (II krug 20,6%, 2 Ispitanici su mogli da biraju do tri odgovora. V krug 21,4%, VII krug 23%). Podsetimo na to da je u III krugu, po pokazanom zanimanju ispitanika, tre}a bila tema o mogu}nosti povratka Vojske na Kosovo i Metohiju (23,7%). Mogu}nost povratka Vojske na KiM nije, kao medijska tema, izgubila na va`nosti kod publike u Srbiji (II krug 22,4%, III krug 23,7%, V krug 16,7%, VII krug 17,2%), ali je bila tek {esta na listi odabranih. Za nju su ne{to vi{e zainteresovani ispitanici sa osnovnom {kolom (19%) od ispitanika sa visokom stru~nom spremom (20%), kao i pripadnici generacija od 50 do 64 godina (22%). Gra ani Crne Gore ne pokazuju interesovanje za teme u vezi sa korupcijom i kriminalom u vojsci, pa su one na niskom, osmom mestu (III krug 13,4% VII krug 11,9%). Sli~no je i sa kadrovskim promenama u Vojsci (sedmo mesto u Srbiji, 16,8% i deveto mesto u Crnoj Gori, 11,6%). Iako interesovanje za tekstove i emisije o demokratskoj civilnoj kontroli nad Vojskom, mereno apsolutnim brojevima, u Srbiji nije poraslo, plasman ove teme je u relativnom poretku bolji (II krug 14,2%,V krug 12,7%,VII krug 12,8%). I u VII krugu je potvr ena izrazita korelacija ovog interesovanja sa nivoom obrazovanja (N[ 4%, S[ 5% i V[ 16%). Po stavovima publike u Crnoj Gori, ova tema treba da bude na petom mestu (II krug 12,4%, III krug 16,8%, V krug 18,5%, VII krug 15,6%). Javnost je malo zainteresovana za ulogu JNA i Vojske Jugoslavije u ratovima devedesetih, kao i za ha{ka su enja biv{im pripadnicima Vojske (Srbija III krug 12%, V krug 13,2%, VII krug 11,7%; Crna Gora III krug 8,6%, V krug 4,9%, VII krug 5,4%). U okviru grupe pitanja usmerenih ka otkrivanju preferencija javnosti Srbije i Crne Gore u vezi sa temama koje smatraju zanimljivim, jedan set se posebno ticao evroatlantskih integracija i bezbednosne saradnje sa drugim zemljama. Formulacijom tih pitanja poku{ali smo, pre svega, da od ispitanika dobijemo odgovore o problematici koja ih zanima, ali se na osnovu njih mo`e indirektno zaklju~ivati i o stepenu informisanosti gra ana o ovim oblastima. U anketi smo tako ponudili ispitanicima da se slo`e ili ne slo`e sa tvrdnjama da u mediobave{tenost gra ana o vojsci 32 33

18 jima ima dovoljno informacija o programu Partnerstvo za mir, o u~lanjenju u NATO, o vojnoj saradnji sa SAD, o vojnoj saradnji sa susednim dr`avama itd. Budu}i da su rezultati bili prili~no stabilni, ovaj set nije kori{}en u svim krugovima istra`ivanja. U sedmom krugu, on je ponovo uklju~en u upitnik i nalazi pokazuju da su u aprilu godine kod svih ajtema dobijeni konzistentno rastu}i procenti neslaganja sa ovim tvrdnjama. Tako, po mi{ljenju gra ana, u medijima nema dovoljno informacija o programu Partnerstvo za mir (53,3%, 57,3% 3 ), o u~lanjenju u NATO (63,5%, 62,4%), o vojnoj saradnji sa SAD (70,7%, 68,1%), a ni o vojnoj saradnji sa susednim zemljama (59,8%, 66,4%). Ovi podaci su utoliko va`niji kada se ima na umu da nisu uo~ene nikakve zna~ajnije korelacije ovih odgovora sa stepenom obrazovanja ispitanika, niti sa njihovim uzrastom i polom, {to zna~i da je javno mnjenje Srbije i Crne Gore povodom ovih pitanja uglavnom nepodeljeno. U oba uzorka uo~eno je i to da gra ani nisu zadovoljni koli~inom informacija koju nalaze u medijima o upotrebi jedinica vojske i policije van SCG (68,5%, 69,5%). 3 U ovom setu nalaza prvi procenat u zagradi uvek se odnosi na Srbiju, a drugi na Crnu Goru. Miroslav Had`i} Zorana Atanasovi} GRA\ANI O STANJU U VOJSCI 34

19 Miroslav Had`i} Zorana Atanasovi} GRA\ANI O STANJU U VOJSCI

20 POVERENJE U VOJSKU SCG Najnoviji rezultati pokazuju da izme u VI i VII kruga istra`ivanja (kraj marta i po~etak aprila 2005) nije do{lo do zna~ajnih promena u odnosu javnosti SCG prema Vojsci. U prethodnom krugu (januar 2005), da podsetimo, zabele`en je pad poverenja gra ana Srbije u Vojsku od ~itavih 19 procenata.time je bio zao{tren trend skokovitog pada poverenja u nju od juna godine kada je CCVO zapo~eo ovo istra`ivanje. U skladu sa tim, poverenje gra ana Srbije u Vojsku je januara godine bilo palo na najni`u ta~ku 38,2% Poverenje u institucije (Srbija) I Vojska Crkva Školstvo I II III IV V VI VII Nakon toga u Srbiji je samo za dva procenta porastao broj onih koji ukazuju poverenje Vojsci. Ovoj instituciji sada veruje ne{to malo vi{e od dve petine (40,8%) pitanih. Me utim, procenat onih koji u nju gra ani o stanju u vojsci 37

21 nemaju poverenja (26,4%) ili su neodlu~ni, odnosno i imaju i nemaju poverenja (32,9%) skoro je isti kao i u VI krugu. Uprkos tome, gra ani Srbije jo{ uvek imaju vi{e poverenja u Vojsku nego u zdravstvo (32,4%), medije (23,7%), policiju (23,9%) i pravosu e (13,5%). Odatle ona zauzima tre}e mesto na listi institucija u koje javnost ima najvi{e poverenja. Ispred nje su samo crkva (58%) i {kolstvo (47,3%). Kao i do sada, Vojsci u Srbiji poverenje naj~e{}e poklanjaju najmanje obrazovani ispitanici (55%), kao i stariji od 65 godina (60%) Poverenje u institucije (Srbija) II Vojska Policija Vlada I II III IV V VI VII U Crnoj Gori, pak, bele`imo druga~iji trend. Podse}amo da je u njoj poverenje u Vojsku, u po~etnim fazama istra`ivanja, bilo znatno manje nego u Srbiji. Naime, do ~etvrtog kruga (april, 2004), trend poverenja bio je silazan: I krug 55%, II krug 50,1%, III krug 47,6% i IV krug 41,6%. Nakon toga dolazi do blagog, a variraju}eg rasta i stabilizacije poverenja V krug 44,9%,VI krug 43,2%. Rezultati VII kruga govore o tome da Poverenje u institucije (Crna Gora) Vojska Crkva Školstvo Zdravstvo I II III IV V VI VII Vojska Policija Vlada I II III IV V VI VII gra ani o stanju u vojsci 38 39

22 je poverenje gra ana Crne Gore u Vojsku u me uvremenu poraslo za ne{to vi{e od {est procenata (49,7%). Vidno je, dakle, da je u poslednjih {est meseci do{lo do promene u odnosu javnosti dr`ava ~lanica prema Vojsci, te joj sada vi{e poverenja ukazuju gra ani Crne Gore nego njihove kolege iz Srbije. Uprkos tome, Vojska u Crnoj Gori zauzima ~etvrto mesto na listi institucija u koje javnosti ima najvi{e poverenja. Ispred nje se nalaze crkva (67,1%), {kolstvo (62,6%) i zdravstvo (55,9%).Vojska je, me utim, i dalje bolje kotirana od medija (22,7%), pravosu a (33,4%) i policije (31,2%). Njoj, kao i u prethodnim istra`ivanjima, najvi{e veruju oni sa (ne)potpunim osnovnim obrazovanjem (57%) i stariji, odnosno gra ani od 50 do 64 godine (57%). 1 U kasarni gardijske brigade na Top~ideru su 5. oktobra godine `ivot izgubila dva vojnika. Okolnosti pod kojima se to dogodilo još nisu razjašnjene, te je istragu nakon vojnog suda i dr`avne komisije po~etkom godine preuzeo Okru`ni sud u Beogradu.Usledili su potom novi incidenti samoubistvo jednog vojnika u Nišu,te pogibija jednog podoficira u kasarni u Podgorici koji su sna`no zaokupili pa`nju javnosti, posebno u Srbiji. Tako je bilo i tokom decembra godine povodom trampe u kojoj su u~estvovali Fond i jedna ameri~ka kompanija. U njoj je u zamenu za stanove namenjene pripadnicima Vojske, koji }e tek biti izgra eni, trebalo da bude ustupljena zgrada Vojnotehni~kog instituta u Katani}evoj ulici u Beogradu. Javnost je tom prilikom prvi put saznala da je uredbom Saveta ministara SCG osnovan Fond za reformu Vojske. (šire vidi: snoj grupi od 30 do 49 godina (64% : 73% 2 ). Ovaj nalaz je u skladu sa ve}im poverenjem koje Vojska u`iva me u najstarijim ispitanicima. Sva je prilika da negativni efekti pomenutih afera u javnosti Crne Gore postepeno blede, te je u poslednja tri meseca smanjen procenat ispitanika koji ocenjuju da su one uticale na pad poverenja u Vojsku (VI krug 52,3%, VII krug 43,9%). Isto tako, porastao je i procenat onih koji procenjuju da afere nisu umanjile poverenje u Vojsku (VI krug 45,6%,VII krug 54,9%). I u Crnoj Gori su, sli~no kao i u Srbiji, afere najmanje uticale na stavove ispitanika starijih od 65 godina, koji najvi{e i veruju u Vojsku, a najvi{e na stavove ispitanika dobi od 30 do 39 godina (31% : 56%). Nalazi poslednjeg kruga jo{ jednom su potvrdili da postoje razlike u stavovima o Vojsci u javnosti Srbije i Crne Gore. Bez dodatnih istra`ivanja nije mogu}e utvrditi njihove stvarne uzroke.tim te`e, ukoliko se ima u vidu ~vrsta re{enost vlasti Crne Gore da razvrgne dr`avnu zajednicu sa Srbijom, koja je bila, i jo{ jeste, pra}ena namenskom proizvodnjom javnog odijuma prema institucijama SCG, u koje, dakako, spada i Vojska. Nedoumice odatle izaziva rast poverenja gra ana Crne Gore u Vojsku, dok je ono u Srbiji i dalje ispod polovine.na blagu, a pozitivnu promenu stavova javnosti Crne Gore verovatno je uticala ~injenica da su vlasti Srbije, kao uostalom i vrhovi Vojske, u vi{e navrata jasno potvrdili da }e prihvatiti svaku demokratski donetu odluku crnogorskih gra ana o statusu dr`avne zajednice. Razumno je, stoga, pretpostaviti da znatan broj gra ana Crne Gore Vojsku vi{e ne do`ivljava kao pretnju svojoj bezbednosti, te da je sve manje vrednuje po dnevnopoliti~kim uzusima. RAZLOZI (NE)POVERENJA U VII krugu smo ponovo, nakon pauze napravljene u VI, gra ane pitali koji su razlozi njihovog poverenja,odnosno nepoverenja u Vojsku. Redosled razloga zbog kojih gra ani Srbije imaju poverenja u Vojsku 2 Kada god su predstavljeni komparativno procentualni rezultati,njihov redosled odgovara formulaciji konkretne re~enice. Rezultati dobijeni u VII krugu potvr uju prethodni nalaz, po kome su brojne afere i tragedije u Vojsci i oko Vojske 1 krajem godine uticale na odnos javnosti Srbije prema njoj. [tavi{e, blago je porastao procenat onih koji tvrde da su pomenuti doga aji smanjili ili zna~ajno smanjili njihovo poverenje u Vojsku (VI krug 63,5%, VII krug 69,6%). Nezavisno od toga {to u me uvremenu nije bilo novih afera, kao i od toga da je poverenje u Vojsku ~ak i uve}ano za 2%, ~ini se da su ove afere i tragedije ostavile dubok trag u svesti gra ana Srbije. Tek bi dodatnim istra`ivanjem, dabome, bilo mogu}e saznati za{to veliki a trenutni (situacioni) pad poverenja u Vojsku nije doveo da daljeg pogor{anja njenog ukupnog statusa u javnosti Srbije. U VII krugu zabele`ene su dodatne razlike u stavovima u odnosu na sociodemografske varijable. Pomenute afere izazvale su manji pad poverenja u Vojsku kod ispitanika starijih od 65 godina nego kod ispitanika u uzragra ani o stanju u vojsci 40 41

23 nije se promenio od III kruga (februar 2004), a u~estalost njihovog izbora daje stabilan trend. U Crnoj Gori je tokom prethodnih faza istra`ivanja bilo kolebanja povodom razloga poverenja, ali se u VII krugu izbor crnogorskih ispitanika poklopio sa stavovima njihovih kolega iz Srbije Razlozi poverenja (Srbija) II III IV V VII [titila je nacionalne interese U njoj se znalo šta ko radi Glavni garant mira i bezbednosti Najmanje iskvareni deo društva Dobra škola `ivota Sna`no povezana sa narodom Najja~a spona Srbije i Crne Gore Ubedljivo naj~e{}i razlog za poverenje u Vojsku rezultat je uverenja gra ana da je ona glavni garant mira i bezbednosti (Srbija 44,8%; Crna Gora 57,2%). Ova tvrdnja je u Srbiji u svim fazama istra`ivanja zauzimala prvo mesto na listi razloga sa dvopetinskom u~estalo{}u izbora, dok se u Crnoj Gori probila na vode}u poziciju u III krugu istra- `ivanja (februar 2004) sa pedesetostotnom u~estalo{}u. 3 U Srbiji sociodemografska obele`ja ne prave razlike u odnosu na odgovore ispitanika. U Crnoj Gori u~estalost izbora ove tvrdnje raste sa porastom stepena obrazovanja, pa su i u VII krugu pristalice ovog stava brojnije me u fakultetski obrazovanima nego me u onima sa osnovnom {kolom (60% : 52%). Drugu poziciju u obe dr`ave ~lanice zauzima tvrdnja da je Vojska tokom poslednjih deset godina {titila nacionalne interese (Srbija 35,6%; Crna Gora 37,3%). U~estalost pristajanja uz ovu tvrdnju je u Srbiji, od II kruga istra`ivanja (oktobar, 2003), standardno tridesetprocentna. Ona je u Crnoj Gori u II krugu zauzimala prvo mesto, nakon ~ega je usledio silazan trend u~estalosti njenog izbora. U V krugu (septembar 2005) ona je zauzela tek ~etvrto mesto, da bi u periodu izme u V i VII kruga, sa u~estalo{}u od 16,6%, ponovo u{la me u prva tri mesta. Dok u II i III krugu sociodemografske varijable nisu diferencirale ispitanike iz Srbije, u~estalost izbora ove tvrdnje od IV kruga pravilno raste sa porastom godina `ivota. Njoj se, tako e, ~e{}e priklanjaju ispitanici sa (ne)potpunom osnovnom {kolom, odnosno blizu dve petine najni`e obrazovanih i isti procenat starijih od 50 godina. I u Crnoj Gori, mada ne postoji pravilan trend u odnosu na sociodemografske varijable, stariji od 65 godina zna~ajno ~e{}e biraju ovu alternativu od mladih uzrasta od 18 do 29 godina (46% : 28%). Interesantno je da ovu tvrdnju ~e{}e biraju `ene nego mu{karci (42% : 32%). Tre}u poziciju u obe dr`ave ~lanice sada zauzima tvrdnja da je Vojska dobra {kola `ivota (Srbija 24,8%; Crna Gora 22,3%). Uz izvesna kolebanja iz kruga u krug, u~estalost izbora ove tvrdnje u Srbiji je standardno oko 25 podeoka. U Crnoj Gori je izme u II i V kruga trend u~estalosti rastao, pa je ona sa tre}eg mesta u II, pre{la na drugo ve} u III krugu i na njemu se zadr`ala do V kruga. U periodu izme u V i VII 3 Ispitanici su mogli da izaberu do dva odgovora. gra ani o stanju u vojsci 42 43

24 faze istra`ivanja do{lo je do pada u~estalosti njenog izbora od 13,1%, pa je ova alternativa skliznula na tre}e mesto razloga poverenja u Vojsku. U obe dr`ave ~lanice se tokom faza istra`ivanja ne mogu uo~iti stabilne razlike u odnosu na sociodemografska obele`ja. Naj~e{}e navo eni razlog nepoverenja gra ana Srbije u Vojsku tokom svih faza istra`ivanja bila je njena slaba obu~enost, opremljenost i naoru`anost. Istina, u VII krugu procenat u~estalosti njenog izbora dostigao je najni`u vrednost (II krug 45,3%, III krug 44,6%, IV krug 51,3%, V krug 53,9%, VII krug 40,7%), ali je ona jo{ uvek prva na listi razloga nepoverenja. U Crnoj Gori je trend prihvatanja ove alternative bio nepravilan (II krug 15,1%, III krug 32,3%, IV krug 29,4%, V krug 49,6%), ali je ona u VII krugu zauzela drugo mesto na listi razloga nepoverenja (29,4%). Uverenje da se Vojska opire promenama i reformama u dru{tvu predstavlja naj~e{}i razlog nepoverenja gra ana Crne Gore. U~estalost izbora ovog razloga rasla je tokom faza istra`ivanja (II krug 19,2%, III krug 18,3%, IV krug 25%,V krug 27,2%,VII krug 32,7%). Ovaj stav se, me utim, u dosada{njim istra`ivanjima u Srbiji nijednom nije na{ao me u prva tri razloga nepoverenja. Istina, u~estalost izbora je u periodu izme u dva poslednja istra`ivanja porasla za 10% procenata (V krug 14,9%, VII krug 25,4%), ~ime je ova tvrdnja stigla na ~etvrto mesto liste razloga nepoverenja gra ana Srbije u Vojsku. Drugu poziciju u Srbiji, a tre}u u Crnoj Gori zauzima uverenje da u Vojsci jo{ uvek ima oficira koji su za Milo{evi}a (Srbija 34,2%; Crna Gora 26,9%). Ovaj stav je u Srbiji, uz dvadesetpetoprocentnu u~estalost, zauzimao drugo mesto u II i IV krugu. U V krugu je u~estalost izbora opala ispod petine ispitanika da bi se, nakon rasta od 16,1% u VII krugu, vratila na drugu poziciju. U Crnoj Gori bele`imo pad u~estalosti njenog izbora, te je od vode}eg razloga nepoverenja u II krugu (50%) pala na drugo mesto u III, a potom na tre}e u VII, sa ~etvrtinom, odnosno petinom glasova. Tre}u poziciju u VII krugu u Srbiji zauzima, zahvaljuju}i tome {to ima ne{to manje od tre}ine glasova, stav da je u Vojsci ra{irena korupcija. Ova tvrdnja je u prethodnom istra`ivanju zauzimala drugo mesto, dok je u Crnoj Gori na osnovu dvadestprocentne u~estalosti zauzela {esto od osam mesta na listi razloga nepoverenja. POVERENJE U NAREDBODAVCE Nakon zna~ajnog pada poverenja zabele`enog u VI krugu, stepen (ne)poverenja ispitanika iz Srbije u civilne i vojne naredbodavce Vojske je tokom VII kruga ostao skoro nepromenjen. U Crnoj Gori, pak, bele`imo blagi rast poverenja, te je ono sada ve}e nego u Srbiji.Generalno posmatrano, poverenje u naredbodavce je, jo{ uvek, manje od poverenja u Vojsku kao instituciju. Poverenje gra ana Srbije u Vrhovni savet odbrane (VSO) je, nakon ukupnog pada od 29% od po~etka istra`ivanja, sada neznatno pove}ano (VI krug 18,2%, VII krug 21,5%). VSO je tokom VII kruga pridobio poverenje svega oko petine pitanih, dok je bilo skoro dvostruko vi{e neodlu~nih (39,1%), te onih koji u njega nemaju poverenja (39,4%). Poverenje gra ana Crne Gore u VSO je, spram prethodnog kruga, poraslo za {est procenata (29,5%). Me utim, i dalje ima vi{e onih koji u njega nemaju poverenja (34%), odnosno onih koji nisu mogli da se odlu- ~e (36,5%). Kao i u prethodnim fazama, poverenje u VSO u obe dr`ave ~lanice opada sa porastom obrazovnog nivoa: Srbija (ne)potpuno osnovno obrazovanje 27%, srednje 20%, vi{e/visoko 19%; Crna Gora (ne)potpuno osnovno obrazovanje 40%, srednje 28%, vi{e/visoko 21%. Skoro da nema promene u stepenu poverenja javnosti u Ministarstvo odbrane (MO). U Srbiji su, nakon drasti~nog pada u prethodnom krugu, vrednosti ostale skoro nepromenjene. Poverenje MO poklanja tek svaki peti ispitanik (21,2%), dok je procenat onih koji nemaju poverenja (38%) ili su neodlu~ni (40,8%) skoro dvostruko ve}i.u Crnoj Gori, tako e, nema zna~ajnih promena u odnosu na VI krug, ali, kao i gra ani o stanju u vojsci 44 45