„ŽITOPROMET-MLIN“ AD

Транскрипт

1 ŽITOPROMET-MLIN AKCIONARSKO DRUŠTVO, SENTA IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA ZA GODINU Beograd, mart godine

2 KLS Revizija d.o.o. Kosovska 17/II Beograd Srbija Tel: (381) (381) Web: SADRŽAJ IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA FINANSIJSKI IZVEŠTAJI Bilans stanja Bilans uspeha Izveštaj o ostalom rezultatu Izveštaj o tokovima gotovine Izveštaj o promenama na kapitalu Napomene uz finansijske izveštaje Agencija za privredne registre: BD 89971/2014 Upisani i uneti osnovni kapital: dinara 2 / 4 Matični broj: PIB: Tekući račun:

3 KLS Revizija d.o.o. Kosovska 17/II Beograd Srbija Tel: (381) (381) Web: IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA Skupštini Društva ŽITOPROMET-MLIN a.d. Senta Izvršili smo reviziju priloženih finansijskih izveštaja privrednog društva ŽITOPROMET-MLIN a.d. Senta (u daljem tekstu: Društvo), koji obuhvataju bilans stanja na dan 31. decembra godine i odgovarajući bilans uspeha, izveštaj o ostalom rezultatu, izveštaj o promenama na kapitalu i izveštaj o tokovima gotovine za godinu koja se završava na taj dan, kao i pregled značajnih računovodstvenih politika i napomena uz finansijske izveštaje. Odgovornost rukovodstva za finansijske izveštaje Rukovodstvo Društva je odgovorno za sastavljanje i istinito prikazivanje ovih finansijskih izveštaja u skladu sa računovodstvenim propisima Republike Srbije, kao i za one interne kontrole koje rukovodstvo odredi kao neophodne u pripremi finansijskih izveštaja koji ne sadrže materijalno značajne pogrešne iskaze, nastale usled kriminalne radnje ili greške. Odgovornost revizora Naša odgovornost je da izrazimo mišljenje o ovim pojedinačnim finansijskim izveštajima na osnovu izvršene revizije. Reviziju smo izvršili u skladu sa Zakonom o reviziji i propisima iz oblasti revizije primenjivim u Republici Srbiji. Ovi propisi nalažu da se pridržavamo etičkih zahteva i da reviziju planiramo i izvršimo na način koji omogućava da se, u razumnoj meri, uverimo da pojedinačni finansijski izveštaji ne sadrže materijalno značajne pogrešne iskaze. Revizija uključuje sprovođenje postupaka radi pribavljanja revizijskih dokaza o iznosima i obelodanjivanjima u finansijskim izveštajima. Odabrani postupci su zasnovani na revizorskom prosuđivanju, uključujući procenu rizika postojanja materijalno značajnih pogrešnih iskaza u finansijskim izveštajima, nastalih usled kriminalne radnje ili greške. Prilikom procene ovih rizika, revizor sagledava interne kontrole koje su relevantne za sastavljanje i istinito prikazivanje finansijskih izveštaja radi osmišljavanja revizorskih postupaka koji su odgovarajući u datim okolnostima, ali ne u cilju izražavanja mišljenja o delotvornosti internih kontrola pravnog lica. Revizija takođe uključuje ocenu adekvatnosti primenjenih računovodstvenih politika i opravdanost računovodstvenih procena izvršenih od strane rukovodstva, kao i ocenu opšte prezentacije finansijskih izveštaja. Smatramo da su pribavljeni revizijski dokazi dovoljni i odgovarajući i da obezbeđuju osnovu za izražavanje našeg mišljenja. Mišljenje Po našem mišljenju, priloženi finansijski izveštaji prikazuju istinito i objektivno, po svim materijalno značajnim pitanjima, finansijsku poziciju Društva na dan 31. decembra godine, kao i rezultate njegovog poslovanja i tokove gotovine za godinu koja se završava na taj dan, u skladu sa računovodstvenim propisima Republike Srbije. Agencija za privredne registre: BD 89971/2014 Upisani i uneti osnovni kapital: dinara 3 / 4 Matični broj: PIB: Tekući račun:

4 KLS Revizija d.o.o. Kosovska 17/II Beograd Srbija Tel: (381) (381) Web: IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA (Nastavak) Skretanje pažnje Kao što je obelodanjeno u tački 2.5. Napomena uz finansijske izveštaje, priloženi finansijski izveštaji sastavljeni su pod pretpostavkom da će Društvo nastaviti poslovanje u skladu sa načelom stalnosti poslovanja. Međutim, okolnost da su kratkoročne obaveze Društva sa stanjem na dan godine veće od obrtne imovine za iznos od hiljada dinara ( god: hiljada dinara), ukazuje da postoje materijalno značajne neizvesnosti koje mogu da izazovu sumnju u sposobnost Društva da nastavi poslovanje u skladu sa načelom stalnosti poslovanja. Rukovodstvo Društva preduzima mere u cilju konsolidovanja finansijskog stanja. Ne postoji namerava rukovodstva i vlasnika da pokrene postupak likvidacije ili da prestane da obavlja poslovanje. U skladu sa tim, procena rukovodstva je da će Društvo biti u stanju da nastavi poslovanje u skladu sa načelom stalnosti poslovanja. Kao što je obelodanjeno u tački 4.4. Napomena uz finansijske izveštaje, Društvo je u tekućem izveštajnom periodu otuđilo akcije u zavisnom društvu Senta-Promet ad., ali do datuma ovog izveštaja nije završena formalna procedura promena vlasnika u centralnom registru HoV. Prema ugovoru o prenosu akcija i pratećoj dokumentacijom, Društvo od momenta otuđenja akcija, pa do završetka promene vlasnika u centralnom registru HoV, nastupa kao agent, u smislu MSFI 10 Konsolidovani finansijski izveštaji, budući da u tom periodu učestvuje na organima upravljanja na osnovu prava koja su mu delegirana od strane novog vlasnika, prema njegovim uputstvima i instrukcijama. Naše mišljenje ne sadrži rezervu po navedenim pitanjima. Ivan Stevović Digitally signed by Ivan Stevović Beograd, godine Ivan Stevović Licencirani ovlašćeni revizor Agencija za privredne registre: BD 89971/2014 Upisani i uneti osnovni kapital: dinara 4/4 Matični broj: PIB: Tekući račun:

5

6

7

8

9

10 Aleksandra Cvijanović Digitally signed by Aleksandra Cvijanović Date: :37:37 +01'00' 54

11

12

13

14 Aleksandra Cvijanović Digitally signed by Aleksandra Cvijanović Date: :38:56 +01'00'

15

16 Aleksandra Cvijanović Digitally signed by Aleksandra Cvijanović Date: :43:13 +01'00' 054

17

18 Aleksandra Cvijanović Digitally signed by Aleksandra Cvijanović Date: :44:55 +01'00' 4

19

20

21

22

23

24

25

26

27

28 Aleksandra Cvijanović Digitally signed by Aleksandra Cvijanović Date: :42:08 +01'00'

29 ŽITOPROMET-MLIN AD NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE ZA GODINU ZAVRŠENU 31. DECEMBRA OPŠTE INFORMACIJE O PRIVREDNOM DRUŠTVU Pravno lice ŽITOPROMET-MLIN AD bavi se proizvodnjom mlinskih proizvoda, proizvoda od testenine, hleba i peciva, trgovinom na veliko, trgovinom na malo. Šifra delatnosti je Društvo je osnovano na bazi akta o osnivanju kao akcionarsko društvo. Vlasnik Društva je Đurović Predrag 100,00 % Privatizacija Društva izvršena je u godini na osnovu kupoprodajnog ugovora. Sedište Društva je u Senti, Arpadova 104. Na dan godine, društvo ima 170 zaposlena radnika. Na dan godine u Društvi je bilo 195 zaposlena radnika. Finansijski izveštaji za godinu odobreni su pod datumom godine od strane izvršnog direktora za finansijsko komercijalnih poslova. U skladu sa članom 6. Zakona o računovodstvu ( Službeni glasnik RS, 62/13 i 30/18 u daljem tekstu: Zakon) Društvo je razvrstano u srednje pravno lice, dok je prema članau 21. Zakona o reviziji obavezno je da izvrši reviziju finansijskih izveštaja. Društvo sastavlja i prikazuje i pojedinačnih finansijskih izveštaja, kao i konsolidovane finansijske izveštaje. Na osnovu Odluke o povlačenju akcija sa regulisanog tržišta donete od strane Skupštine društva godine, Komisija za hartije od vrednosti Republike Srbije donela je Rešenje o brisanju iz Registra javnih društva br. 4/ /3-15 od godine. Na osnovu Rešenja, Društvu je prestalo svojstvo javnog društva u skladu sa članom 70. stav 1. tačka 2. i stavom 3. a u vezi sa članom 123. Zakona o tržištu kapitala, i članom 5. stav 1. i stav 3. Pravilnika o načinu prestanka svojstva javnog društva i postupka isplate nesaglasnih akcionara u slučaju isključenja akcija sa regulisanog tržišta, odnosno MTP. Društvo nema obavezu sastavljanja Godišnjeg izveštaja o poslovanju, kao ni obavezu dostavljanja finansijskih izveštaja Komisiji za hartije od vrednosti Republike Srbije.

30 2. OSNOV ZA SASTAVLJANJE I PRIKAZIVANJE FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA 2.1. Osnova za sastavljanje finansijskih izveštaja Priloženi finansijski izveštaji sastavljeni su u skladu sa važećim propisima u Republici Srbiji. Zakonom o računovodstvu (Službeni glasnik RS, broj 62/2013 i 30/18), propisano je da pravna lica koja su razvrstana u srednja pravna lica mogu za priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u finansijskim izveštajima, da primenjuju Međunarodne računovodstvene standarde (MRS), odnosno Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja (tzv. puni MRS/MSFI). Rešenjem Ministarstva od 13. marta Godine, koje je objavljeno u Službenom glasniku RS br. 35 od 27.marta.2014, godine utvrđeni su i objavljeni prevodi osnovnih tekstova Međunarodnih računovodstvenih standarda i Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja, Konceptualnog okvira za finansijsko izveštavanje, usvojeni od strane Odbora, kao i povezanih IFRIC tumačenja. Na osnovu Rešenja o utvrđivanju prevoda Konceptualni okvir, MRS, MSFI IFRIC i sa njima povezana tumačenja koja su prevedena, u primeni su od finansijskih izveštaja koji se sastavljaju na dan 31.decembra godine. Izmenjeni ili izdati MSFI i tumačenja standarda, nakon ovog datuma, nisu prevedeni i objavljeni, pa stoga nisu ni primenjeni prilikom sastavljanja priloženih finansijskih izveštaja. Shodno navedenom, a imajući u vidu potencijalno materijalne efekte koje odstupanja računovodstvenih propisa Republike Srbije od MSFI i MRS mogu imati na realnost i objektivnost finansijskih izveštaja Društva, priloženi finansijski izveštaji se ne mogu smatrati finansijskim izveštajima sastavljenim u saglasnosti sa MSFI i MRS. Novi standardi, tumačenja i izmene postojećih standarda na snazi u tekućem periodu, a koji još uvek nisu zvanično prevedeni i usvojeni u Republici Srbiji Do datuma usvajanja priloženih finansijskih izveštaja, sledeći MRS, MSFI i tumačenja koja su sastavni deo standarda, kao i njihove izmene, izdati od strane Odbora za međunarodne računovodstvene standarde, odnosno Komiteta za tumačenje međunarodnog finansijskog izveštavanja, iako su stupili na snagu 01.januara godine i kao takvi su primenljivi na finansijske izveštaje za izveštajni period, još uvek nisu zvanično prevedeni i objavljeni od strane Ministarstva, pa samim tim nisu ni primenjeni od strane Društva: - Izmene MRS 32 Finansijski instrumenti: prezentacija - Prebijanje finansijskih sredstava i finansijskih obaveza (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara godine); - Izmene MSFI 10, MSFI 12 i MRS 27 - Investicioni entiteti (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara godine);

31 - Izmene MRS 36 Umanjenje vrednosti imovine - Obelodanjivanja o na doknadivom iznosu nefinansijskih sredstava (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara godine), - Izmene MRS 39 Finansijski instrumenti: priznavanje i odmeravanje Novacija derivata i nastavak računovodstva hedžinga (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara godine); - IFRIC 21 Dažbine (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara godine); - Izmene različitih standarda (MSFI 2, MSFI 3, MSFI 8, MSFI 13, MRS 16, MRS 24 i MRS 38) koje su rezultat projekta godišnjeg unapređenja standarda, Ciklus , objavljenog od strane IASB-a u decembru godine, prvenstveno kroz otklanjanje nekonzistentnosti i pojašnjenje teksta (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula godine); - Izmene različitih standarda (MSFI 1, MSFI 3, MSFI 13 i MRS 40) koje su rezultat projekta godišnjeg unapređenja standarda, Ciklus , objavljenog od strane IASB-a u decembru godine, prvenstveno kroz otklanjanje nekonzistentnosti i pojašnjenje teksta (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula godine); - Izmene MRS 19 Primanja zaposlenih - Definisani planovi doprinosa (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula godine); - Izmene različitih standarda (MSFI 5, MSFI 7, MRS 19 i MRS 34) koje su rezultat projekta godišnjeg unapređenja standarda, Ciklus , objavljenog od strane IASB-a u septembru godine, prvenstveno kroz otklanjanje nekonzistentnosti i pojašnjenje teksta (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara godine); - Izmene MSFI 11 Zajednički aranžmani - Računovodstveno obuhvatanje sticanja interesa u zajedničkim aranžmanima (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara godine); - MSFI 14 Regulatorni računi razgraničenja (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara godine); - Izmene MRS1 Prezentacija finansijskih izveštaja - Inicijativa u vezi obelodanjivanja (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara godine); - Izmene MRS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema i MRS 38 Nematerijalna ulaganja - Pojašnjenje prihvatljivih metoda amortizacije (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ilinakon 1. januara godine); - Izmene MRS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema i MRS 41 Poljoprivreda - Poljoprivreda: Zasadi kao osnovna biološka sredstva (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara godine); - Izmene MRS 27 Pojedinačni finansijski izveštaji - Metod udela u pojedinačnim finansijskim izveštajima (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara godine); - Izmene MRS 28 Ulaganja u pridružene entitete i zajedničke poduhvate i MSFI 10 Konsolidovani finansijski izveštaji - Prodaja ili unos imovine između investitora i njegovog pridruženog entiteta ili zajedničkog poduhvata (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara godine);

32 - Izmene MRS 28 Ulaganja u pridružene entitete i zajedničke poduhvate MSFI 10 Konsolidovani finansijski izveštaji i MSFI12 Obelodanjivanje o učešćima u drugim entitetima - Primena izuzeća od konsolidacije (na snazi za godišnje periode koji počinju na danili nakon 1. januara godine); - Izmene MRS 28 Ulaganja u pridružene entitete i zajedničke poduhvate MSFI 10 Konsolidovani finansijski izveštaji i MSFI12 Obelodanjivanje o učešćima u drugim entitetima - Primena izuzeća od konsolidacije (na snazi za godišnje periode koji počinju na danili nakon 1. januara godine); - Izmjene Međunarodnog računovodstvenog standarda (MRS) 7 Izvještaj o tokovima gotovine Inicijativa za objelodanjivanje (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara godine); - Izmjene MRS 12 Porez na dobitak Priznavanje odloženih poreskih sredstava za nerealizovane gubitke (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara godine); - Izmjene MSFI 12 na osnovu Unapređenja MSFI (za period od do godine) koja su rezultat godišnjeg unapređenja MSFI (MSFI 1, MSFI 12 i MRS 28) sa ciljem otklanjanja neusaglašenosti i pojašnjenja teksta (izmjene MSFI 12 su na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara godine). Pored napred navedenih izmena, postoje i određena odstupanja između zakonske regulative u Republici Srbiji i MRS/MSFI. Ova odstupanja se odnose na sledeće: Finansijski izveštaji sastavljeni su u skladu sa formatom, odnosno na obrascima propisanim od strane Ministarstva finansija koji nisu u potpunosti usaglašeni sa zahtevima MRS ; Vanbilansna sredstva i obaveze prikazana su u Bilansa stanja Ove stavke po definiciji MRS/MSFI ne predstavljaju ni sredstva ni obaveze; Novi standardi, tumačenjai izmene postojećih standarda koji nisu stupili na snagu Do datuma usvajanja priloženih finansijskih izveštaja, sledeći MRS, MSFI i tumačenja koja su sastavni deo standarda, kao i njihove izmene, izdati su od strane Odbora za međunarodne računovodstvene standarde, odnosno Komiteta za tumačenje međunarodnog finansijskog izveštavanja, još uvek nisu stupili na snagu, niti su zvanično prevedeni i objavljeni od strane Ministarstva, pa samim tim nisu ni primenjeni od strane Društva: - MSFI 9 Finansijski instrumenti (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara godine); - MSFI 15 Prihodi iz ugovora sa klijentima (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara godine); - MSFI 16 Lizing (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara godine); - Izmene MSFI 2 Plaćanje akcijama klasifikacija i merenje transakcija (na snazi za godišnji izveštajni period koji počinje na dan 1 januara godine ili kasnije, sa podržanom ranijom primenom);

33 - MSFI 17 Ugovori o osiguranju (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara godine); - Izmjene MSFI 4 Ugovori o osiguranju Primjenom MSFI 9 Finansijski instrumenti sa MSFI 4 Ugovori o osiguranju (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara godine ili na datum prve primjene MSFI 9 Finansijski instrumenti ), - Izmjene MSFI 9 Finansijski instrumenti Karakteristike plaćanja unaprijed sa negativnim kompenzacijama (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara godine); - Izmjene MSFI 10 Konsolidovani finansijski izvještaji i MRS 28 Investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate - Prodaja ili prеnоs srеdstаvа između investitora i pridruženog entiteta ili zajedničkog poduhvata i naknadne izmjene (datum stupanja na snagu odgođen na neodređeno vrijeme, dok ne bude završen istraživački projekat o metodi udjela); - Izmjene MRS 28 Investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate Dugoročni interesi u pridruženim entitetima i zajedničkim poduhvatima (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara godine); - Izmjene MRS 40 Investicione nekretnine Prenos investicionih nekretnina (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara godine); - Izmjene MSFI 1 i MRS 28 na osnovu Unapređenja MSFI (za period od do godine) koja su rezultat godišnjeg unapređenja MSFI (MSFI 1, MSFI 12 i MRS 28) sa ciljem otklanjanja neusaglašenosti i pojašnjenja teksta (izmjene MSFI 1 i MRS 28 bi trebalo da budu na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara godine); - Izmjene raznih Standarda na osnovu Unapređenja MSFI (period od do godine) koja su rezultat godišnjeg unapređenja MSFI (MSFI 3, MSFI 11, MRS 12 i MRS 23) sa ciljem otklanjanja neusaglašenosti i pojašnjenja teksta (izmjene bi trebalo da budu na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara godine); - IFRIC 22 Razmatranje transakcija i avansa u stranim valutama (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara godine); - IFRIC 23 Neizvijesnost u vezi sa tretmanom poreza na dobitak (na snazi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara godine). Sadržina i forma obrazaca finansijskih izveštaja i sadržina pozicija u obrascima je propisana Pravilnikom o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja za privredna društva, zadruge i preduzetnike ( Službeni glasnik RS, broj 95/2014 i 144/2014). Kontni okvir i sadržina računa u Kontnom okviru propisana je Pravilnikom o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike ( Službeni glasnik RS, broj 95/ u daljem tekstu: Pravilnik o kontnom okviru). Sastavljanje finansijskih izveštaja u skladu sa MRS/MSFI pretpostavlja primenu značajnih računovodstvenih procena. Takođe, zahteva se od rukovodstva Društva da koristi svoje prosuđivanje prilikom izbora i primene računovodstvenih politika. Pozicije finansijskih izveštaja koje zahtevaju značajnije procene, odnosno procene koje su od materijalnog značaja za finansijske izveštaje obelodanjene su u tekstu koji sledi.

34 Finanisijski izveštaji za godinu sastavljeni su u skladu sa konceptom istorijskog troška, osim ako je drugačije navedeno u računovodstvenim politikama koje su date u delu koji se odnosi na računovodstvene politike Prezentacija finansijskih izveštaja Finansijski izveštaji su prikazani u formatu propisanom Pravilnikom o sadržini i formi obrazaca finansijskih izveštaja za privredna društva, zadruge, druga pravna lica i preduzetnike ( Sl. Glasnik RS br.95/2014, 144/2014). Kontni okvir i sadržina računa u Kontnom okviru propisana je Pravilnikom o Kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za privredna društva, zadruge i preduzetnike ( Službeni glasnik RS, broj 95/2014 u daljem tekstu: Pravilnik o kontnom okviru). Finansijski izveštaji su iskazani u hiljadama dinara (RSD). Dinar predstavlja zvaničnu izveštajnu valutu u Republici Srbiji Uporedni podaci Uporedni podaci, odnosno početna stanja, prikazana u finansijskim izveštajima predstavljaju podatke iz finansijskih izveštaja za godinu Preračunavanje stranih valuta Valuta za prikazivanje i funkcionalna valuta Stavke uključene u finansijske izveštaje Društva vrednuju se i prikazuju u dinarima (RSD), koji predstavljaju valutu za prikazivanje. Poslovne transakcije i stanje u stranoj valuti Finansijski izveštaji su prikazani u dinarima (RSD), koji je u isto vreme i funkcionalna valutau Republici Srbiji. Iznosi su iskazani u dinarima, zaokruženi na najbližu hiljadu osim ako nije drugačije naznačeno.

35 Poslovne transakcije nastale u stranoj valuti preračunavaju se u funkcionalnu valutu (RSD) primenom deviznih kurseva važećih na dan transakcije. Poslovne promene u stranoj valuti su preračunate u dinare po srednjem kursu valute utvrđenom na međubankarskom tržištu deviza, koji je važio na dan poslovne promene. Monetarne pozicije iskazane u stranoj valuti na dan bilansa stanja, preračunate su u dinare prema srednjem kursu utvrđenom na međubankarskom tržištu deviza, koji je važio na dan bilansa. Pozitivne i negativne kursne razlike nastale po osnovu izvršenih plaćanja i naplata u stranim sredstvima plaćanja u toku godine na dan bilansa iskazane su u bilansu uspeha Društva, kao prihodi/rashodi po osnovu kursnih razlika u okviru pozicije finansijskih prihoda/rashoda. Potraživanje u koje su ugrađene valutna klauzula preračunate su u dinare po srednjem kursu valute koji je važio na dan bilansa. Pozitivni i negativni efekti nastali po ovom osnovu iskazani su u bilansu uspeha Društva, kao prihodi/rashodi po osnovu efekata ugovorene zaštite od rizika u okviru kategorije ostalih prihoda/rashoda. Zvanični kursevi valuta koji su korišćeni za preračun deviznih pozicija Bilansa stanja u dinare, bili su sledeći: EUR 118, , Primena pretpostavke stalnosti poslovanja Finansijski izveštaji su sastavljeni pod pretpostavkom stalnosti poslovanja Društva, tj. pod pretpostavkom da će ono nastaviti da posluje tokom neograničenog vremenskog perioda u doglednoj budućnosti. Rukovodstvo Društva je svesno okolnosti da su kratkoročne obaveze Društva sa stanjem na dan godine veće od obrtne imovine za iznos od hiljada dinara (2017. god: hiljada dinara), što ukazuje da postoje materijalno značajne neizvesnosti koje mogu da izazovu sumnju u sposobnost Društva da nastavi poslovanje u skladu sa načelom stalnosti poslovanja. Rukovodstvo Društva, zajedno sa vlasnicima, preduzima mere u cilju konsolidovanja finansijskog stanja. Ne postoji namerava rukovodstva da pokrene postupak likvidacije ili da prestane da obavlja poslovanje. U skladu sa tim, procena rukovodstva je da će Društvo biti u stanje da nastavi poslovanje u skladu sa načelom stalnosti poslovanja.

36 3. PRIKAZ PRIMENJENIH RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA Finansijski izveštaji Društva sastavljeni su u skladu sa računovodstvenim politikama navedenim u tekstu koji sledi. Ove računovodstvene politike primenjuju se dosledno na sve prikazane godine, izuzev ukoliko nije drugačije naznačeno Nematerijalna imovina Nematerijalna imovina je nemonetarna imovina bez fizičke suštine koja se može indetifikovati. Računarski softver Stečene licence računarskih softvera kapitalizuju se u iznosu troškova nastalih u sticanju i stavljanju softvera u upotrebu. Ovi troškovi se amortizuju tokom njihovog procenjenog veka upotrebe. Izdaci vezani za razvoj ili održavanje kompjuterskih softverskih programa priznaju se kao trošak u periodu kada nastanu. Izdaci direktno povezani sa identifikovanim i unikatnim softverskim proizvodima koje kontroliše Društvo i koji će verovatno generisati ekonomsku korist veću od troškova duže od godinu dana, priznaju se kao nematerijalna ulaganja. Direktni troškovi obuhvataju troškove radne snage tima koji je razvio softver, kao i odgovarajući deo pripadajućih opštih troškova. Troškovi razvoja računarskog softvera priznati kao sredstvo amortizuju se tokom njihovog procenjenog korisnog veka upotrebe 5 godina. Računarski softveri, bilo zasebno stečeni bilo interno stvoreni, se nakon početnog priznavanja iskazuju po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu ispravku vrednosti i eventualne akumulirane gubitke od umanjenja vrednosti Nekretnine, postrojenja i oprema Početno vrednovanje nekretnina, postrojenja i opreme, koji ispunjavaju uslove za priznavanje sredstva, vrši se po nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja. Nabavna vrednost/cena koštanja priznaje se kao sredstvo ukoliko su ispunjeni sledeći uslovi: verovatno je da će buduće ekonomske koristi povezane sa tim sredstvom priticati u Društvo; i nabavne vrednost/cena koštanja se može pouzdano utvrditi.

37 Nabavna vrednost/cena koštanja nekretnina, postrojenja i opreme sadrži sledeće: fakturnu cenu (u koju su uključene uvozne takse i porezi koji se ne mogu refundirati umanjena za sve vrste popusta i rabata), sve troškove koji se mogu direktno pripisati dovođenju sredstva na lokaciju (kao što su troškovi: zatrpavanje peskom, iskop zemlje, malterisanje, betoniranje, nasipanje i nabijanje zemlje, isporuka materijala ili nabavka, montaža itd.) i stanje koje je neophodno da bi ono funkcionisalo na način kako to očekuje rukovodstvo, kao i sve inicijalno procenjene troškove demontaže, uklanjanja sredstva i obnove područija na kome je sredstvo smešteno, što predstvalja obavezu koja je nametnuta Društvu prilikom njegovog sticanja ili u toku njegove upotrebe. Naknadni izdaci za nekretnine, postrojenja i opremu priznaju se kao sredstvo samo kada se tim izdacima poboljšava stanje sredstava iznad njegovog prvobitnog standardnog učinka (produženje korisnog veka trajanja, povećanje kapaciteta, unapređenje kvaliteta proizvoda po osnovu izvršene nadogradnje mašinskih delova, uvođenje novih proizvodnih procesa kojima se smanjuju troškovi poslovanja i dr.). Troškovi servisiranja, tehničkog održavanja (farbanje, krečenje skidanje, demontaža, prevoz, utovar, istovar, rušenje itd.), manje popravke ne povećavaju vrednost sredstva, već predstavljaju rashod perioda. U nekretnine, postrojenja i opremu razvrstavaju se i alat i inventar čija se pojedinačna nabavna cena u vreme nabavke veća od prosečne bruto zarade po zaposlenom u Republici prema poslednjem objavljenom podatku republičkog organa nadležnog za poslove statistike. Nekretnine, odnosno zemljište i građevinski objekti, se nakon početnog priznavanja vrednuju po modelu revalorizovane vrednosti. Ovaj model podrazumeva njihovo vrednovanje po procenjenoj fer vrednosti umanjenoj za akumuliranu amortizaciju i eventualne akumulirane gubitke od umanjenja vrednosti. Postrojenja i oprema se nakon početnog priznavanja vrednuju po modelu nabavne vrednosti. Ovaj model podrazumeva njihovo vrednovanje po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu amortizaciju i eventualne akumulirane gubitke od umanjenja vrednosti. Naknadni troškovi se uključuju u nabavnu vrednost sredstva ili se priznaju kao posebno sredstvo, u zavisnosti od toga šta je primenljivo, samo kada postoji verovatnoća da će Društvo u budućnosti imati ekonomsku korist od tog sredstva i ako se njegova vrednost može pouzdano utvrditi. Knjigovodstvena vrednost zamenjenog sredstva se isknjižava. Troškovi tekućeg održavanja sredstava terete Bilans uspeha perioda u kome su nastali. Amortizacija nekretnina se obračunava primenom proporcionalane metode na njihovu procenjenu vrednost, umanjenoj za rezidualnu vrednost tokom procenjenog korisnog veka trajanja, dok se amortizacija postrojenja i opreme se obračunava na njihovu nabavnu vrednost. Zemljište se ne

38 amortizuje. Procenjeni korisni vek trajanja, odnosno stope amortizacije, po grupama sredstava su: Korisni vek trajanja (u godinama) Stope amortizacije Građevinski objekati visokogradnje i niskogradnje armiranobetonske kostrukcije Građevinski objekti niskogradnje s donjim strojem Građevinski objekti visokogradnje drvene konstrukcije Ostali građevinski objekti , ,30 %-2,50% 3 % - 4 % 5 % 6 % - 10% Oprema proizvodna i prenosna oprema i brodovi Pogonski i poslovni inventor, avionic i šinska vozila Nameštaj, poslovni inventar, u trgovini, ugostiteljstvu I turizmu ,50 % - 16,60 % 6 % - 10% 11 % - 20 % Kancelarijska oprema ,50 % - 25,00 % Korisni vek upotrebe sredstava i rezidualna vrednost se proveravaju i po potrebi koriguju na datum svakog bilansa. Obračun amortizacije nekretnina, postrojenja i opreme počinje od prvog narednog meseca kada se sredstva stave u upotrebu. Dobitak ili gubitak nastao zbog prestanka priznavanja sredstava utvrđuju se kao razlika između neto dobitaka od otuđenja, ukoliko ih ima, i knjigovodstvene vrednosti sredstva i priznaju se u okviru ostalih prihoda/rashoda Umanjenje vrednosti osnovnih sredstava Za sredstva sa neograničenim procenjenim korisnim vekom trajanja ne sprovodi se obračun amortizacije. Ova sredstva testiraju se na umanjenje vrednosti najmanje jednom godišnje. Za sredstva koja podležu obračunu amortizacije testiranje na umanjenje njihove vrednosti vrši se kada događaji ili izmenjene okolnosti ukažu da knjigovodstvena vrednost možda neće biti nadoknadiva. Gubitak zbog umanjenja vrednosti se priznaje u visini iznosa za koji je knjigovodstvena vrednost sredstva veća od njegove nadoknadive vrednosti. Nadoknadiva vrednost je vrednost veća od fer vrednosti sredstva umanjena za troškove prodaje i upotrebne vrednosti. Za svrhu procene umanjenja vrednosti,

39 sredstva se grupišu na najnižim nivoima na kojima mogu da se utvrde odvojeni prepoznatljivi novčani tokovi (jedinice koje generišu gotovinu) Investicione nekretnine Investicione nekretnine predstavljaju nekretnine (zemljište ili zgrada - ili deo zgrade, ili oba) koje vlasnik drži radi ostvarivanja prihoda od izdavanja u zakup ili radi uvećanja vrednosti kapitala ili radi jednog i drugog. Pod investicionim nekretninama ne podrazumevaju se nekretnine koje se drže radi korišćenja u proizvodnji ili nabavci dobara ili usluga ili u administrativne svrhe, kao i nekretnine koje se drže radi prodaje u redovnom procesu poslovanja. Investicione nekretnine se nakon početnog priznavanja vrednuju po fer vrednosti, koja predstavlja vrednost na otvorenom tržištu koju godišnje utvrđuje interna komisija koja se sastoji od tehničkog direktora, od rukovodioca mašinskog postrojenja i od sekretara Društva. Fer vrednost se zasniva na cenama ponude na aktivnom tržištu korigovanim, ukoliko je neophodno, za bilo koju promenu u prirodi, lokaciji ili stanju specifičnog sredstava. Promene u fer vrednosti se evidentiraju u Bilansu uspeha kao deo ostalih prihoda/rashoda. Ukoliko postoje bilo kakve indicije, da je došlo do umanjenja vrednosti investicione nekretnine, Društvo procenjuje nadoknadivu vrednost kao veću od upotrebne vrednosti i fer vrednosti umanjene za troškove prodaje. Knjigovodstvena vrednost investicione nekretnine se otpisuje do njene nadoknadive vrednosti kroz Bilans uspeha. Gubitak zbog umanjenja vrednosti priznat u prethodnim godinama se stornira ukoliko je bilo naknadne promene u pretpostavkama korišćenim u utvrđivanju nadoknadive vrednosti sredstva. Naknadni izdaci se kapitalizuju samo kada je verovatno da će buduće ekonomske koristi povezane sa tim izdacima pripasti Društvu i da mogu pouzdano da se utvrde. Troškovi tekućeg održavanja terete troškove perioda u kome nastanu. Kada investicionu nekretninu započne da koristi njen vlasnik, ona se reklasifikuje na nekretnine, postrojenja i opremu, i njena knjigovodstvena vrednost na dan reklasifikacije postaje njena zatečena vrednost koja će se nadalje amortizovati Dugoročni finansijski plasmani Dugoročnim finansijskim plasmanima smatraju se: učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica, povezanih pravnih lica i drugih pravnih lica, finansijska sredstva raspoloživa za prodaju, dugoročni krediti kao i finansijska sredstva koja se drže do dospeća. a) Učešće u kapitalu zavisnih, pridruženih pravnih lica i zajedničkim poduhvatima i ostalih pravnih lica

40 Učešće u kapitalu zavisnih pravnih lica se prilikom početnog priznavanja vrednuju po njihovoj nabavnoj vrednosti, koja predstavlja fer vrednost nadoknade koja je za njih data. Učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica se prema MRS 27-Pojedinačni finansijski izveštaji, nakon početnog priznavanja vrednuju po nabavnoj vrednosti. Učešća u kapitalu pridruženih pravnih lica i zajedničkim poduhvatima, prilikom početnog vrednovanja priznaju se po nabavnoj vrednosti, a nakon početnog vrednovanja, učešća u kapitalu pridruženih pravnih lica i zajedničkih poduhvata vrednuju se po modelu nabavne vrednosti u skladu sa MRS 28- Ulaganja u pridružene entitete i zajednička ulaganja. Učešća u kapitalu ostalih pravnih lica, gde Društvo nema kontrolu, ni značajan uticaj priznaju se u skladu sa MRS 39- Finansijski instrumenti: Priznavanje i odmeravanje. Prilikom početnog vrednovanja, učešća u kapitalu se priznaju po trošku nabavke uključujući i transakcione troškove koji se mogu direktno pripisati sticanju. Nakon početnog priznavanja učešća u kapitalu ostalih pravnih lica priznaje se po njihovim fer vrednostima u ukupnom sveobuhvatnom rezultatu ako se fer vrednost može pouzdano utvrditi. Ako se fer vrednost finansijskog sredstva ne može pouzdano utvrditi, priznavanje se vrši po nabavnoj vrednosti uz umanjenje za eventualne gubitke zbog obezvređenja. b) Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju predstavljaju nederivatna sredstva koja su svrstana u ovu kategoriju ili nisu klasifikovana ni u jednu drugu kategoriju. Uključuju se u dugoročna sredstva, osim ukoliko rukovodstvo ima nameru da ulaganja otuđi u roku od godinu dana od datuma bilansa. Ova sredstva priznaju se na datum trgovanja, odnosno na datum kada se Društvo obavezalo da će kupiti sredstvo. Njihovo početno priznavanje vrši se po fer vrednosti uvećanoj za transakcione troškove. Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju prestaju da se priznaju po isteku prava na novčani priliv od finansijskog sredstva ili ako je to pravo preneto, odnosno preneti su svi rizici i koristi od vlasništva nad njima. Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju naknadno se vrednuju po fer vrednosti, osim ukoliko se fer vrednost ne može pouzdano utvrditi. Promene u fer vrednosti finansijskih sredstava koje su klasifikovane kao raspoložive za prodaju priznaju se u kapitalu, u okviru revalorizacionih rezervi. U slučaju da se fer vrednost ne može pouzdano utvrditi, vrednovanje se vrši po nabavnoj vrednosti. Kada se finansijska sredstva raspoloživa za prodaju otuđe, kumulirane korekcije fer vrednosti priznate u kapitalu uključuju se u Bilans uspeha kao dobici ili gubici od ulaganja u hartije od vrednosti.

41 Kamata na hartije od vrednosti raspoložive za prodaju obračunata metodom efektivne kamatne stope priznaje se u Bilansu uspeha kao deo ostalih prihoda. Dividende na ova sredstva priznaju se u Bilansu uspeha kao deo ostalih prihoda kada se utvrdi pravo Društva na naplatu. Fer vrednost hartija od vrednosti koje se kotiraju na berzi zasniva se na tekućim cenama ponude. Ukoliko tržište nekog finansijskog sredstva nije aktivno za hartije od vrednosti koje se kotiraju, Društvo utvrđuje fer vrednost tehnikama procene. To uključuje primenu nedavnih transakcija između nezavisnih stranaka, pozivanje na druge instrumente koji su suštinski isti, analizu diskontovanih novčanih tokova i opciju modela formiranja cena maksimalnim korišćenjem informacija sa tržišta, a uz što je manje moguće oslanjanje na informacije karakteristične za samo Društvo. c) Dugoročni krediti i potraživanja (zajmovi) Dugoročni krediti i potraživanja (zajmovi) predstavljaju nederivatna finansijska sredstva sa fiksnim ili utvrdivim rokovima plaćanja koja se ne kotiraju ni na jednom aktivnom tržištu ukoliko su im rokovi dospeća duži od 12 meseci od datuma bilansa. U slučaju da su rokovi dospeća kraći od 12 meseci od datuma bilansa ova sredstva se klasifikuju kao kratkoročna sredstva. d) Finansijska sredstva koja se drže do dospeća Finansijska sredstva koja se drže do dospeća su nederivatna finansijska sredstva sa fiksnim ili utvrdivim rokovima plaćanja i fiksnim rokovima dospeća, koja rukovodstvo ima nameru i mogućnost da drži do dospeća. U slučaju da Društvo odluči da proda značajan deo finansijskih sredstava koja se drže do dospeća, cela kategorija će biti reklasifikovana kao raspoloživa za prodaju. Finansijska sredstva koja se drže do dospeća klasifikuju se kao dugoročna sredstva, osim ako su rokovi dospeća kraći od 12 meseci od datuma bilansa kada se klasifikuju kao kratkoročna sredstva. 3.6 Umanjenje vrednosti dugoročnih finansijskih plasmana Na svaki datum bilansa Društvo vrši procenu da li postoje objektivni indikatori da je došlo do umanjena vrednost dugoročnih finansijskih plasmana. Indikatori koje rukovodstvo koristi prilikom procene da li je došlo do umanjenja vrednosti su: postojanje značajnih finansijskih teškoća dužnika ili emitenta, zastoj u otplati obaveza dužnika koji nije privremenog karaktera i ne postoje nagoveštaji skorog otklanjanja ovih zastoja od strane dužnika, finansijske teškoća dužnika dovode do toga da Društvo odobrava povlastice dužniku za otplatu duga koje prevazilaze uobičajne poslovne odnose ovog tipa i postojanje mogućnosti stečaja dužnika.

42 U slučaju finansijskih sredstava klasifikovanih kao raspoloživa za prodaju, značajan ili prolongiran pad fer vrednosti ispod njihove nabavne vrednosti smatra se indikatorom da je došlo do umanjenja njihove vrednosti. Ukoliko postoji bilo koji od tih dokaza, trajan gubitak utvrđen kao razlika između troškova sticanja i tekuće fer vrednosti, umanjene za bilo kakav gubitak zbog umanjenja vrednosti finansijskog sredstva koji je prethodno priznat u Bilansu uspeha prenosi se sa kapitala i priznaje u Bilansu uspeha. Gubici zbog umanjenja vrednosti koji su priznati u Bilansu uspeha ne mogu se naknadno ukinuti kroz Bilans uspeha, odnosno ne mogu se priznati kao dobici u nekom krasnijem periodu Zalihe Zalihe materijala i robe Zalihe materijala i robe koje se nabavljaju od dobavljača se prilikom početnog priznavanja vrednuju po nabavnoj vrednosti. Nabavnu vrednost zaliha, pored fakturne vrednosti dobavljača, čine i direktni zavisni troškovi nabavke, umanjeni za popuste i rabate. Direktnim zavisnim troškovima nabavke smatraju se: carine i druge uvozne dažbine; troškovi prevoza do sopstvenog skladišta, uključujući prevoz sopstvenim sredstvima po ceni koštanja koja ne može biti veća od tržišne vrednosti; špediterske i posredničke usluge i drugi troškovi koji nastaju kako bi se zalihe dovele u stanje i na lokaciju koje je rukovodstvo predvidelo. Troškovi pozajmljivanja ne uključuju se u nabavnu vrednost/cenu koštanja zaliha. Obračun izlaza, odnosno utroška zaliha vrši se po metodi prosečne ponderisane cene. Prosek se izračunava prilikom svake nabavke zaliha. Na datum bilansa, zalihe materijala i robe se vrednuju po nižoj od sledećih vrednosti: nabavne vrednosti/cene koštanja ili neto prodajne vrednosti. b) Zalihe nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda Zalihe nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda se prilikom početnog priznavanja vrednuju po ceni koštanja. Cena koštanja zaliha obuhvata direktne troškove radne snage, direktne troškove materijala i indirektne troškove koji se mogu pripisati proizvodnom procesu (troškovi indirektnog materijala i indirektne radne snage, amortizacija sredstava angažovanih na stvaranju zaliha, troškovi održavanja

43 fabričkih zgrada i opreme, troškovi rukovođenja i upravljanja proizvodnim procesom). Uključivanje indirektnih troškova u cenu koštanja vrši se po izabranom ključu koji predstavlja direktne troškove materijala. Troškovi koji su isključeni iz cene koštanja i prema tome priznati kao rashodi perioda u kojem su nastali su: opšti administrativni troškovi, koji ne doprinose dovođenju zaliha na sadašnje mesto i u sadašnje stanje, troškovi amortizacije i održavanja stalnih sredstava koji nisu uključeni u proizvodni proces, troškovi marketinga, reklame, prodaje, distribucije i reprezentacije, troškovi neuobičajeno velikog otpisa otpadnog materijala, rada ili drugih proizvodnih troškova, troškovi članarina, troškovi istraživanja, troškovi razvoja, osim kada se odnose na dizajn ili konstrukciju predmeta namenjenih prodaji, troškovi skladištenja (osim ako ti troškovi nisu neophodni u procesu proizvodnje pre naredne faze proizvodnje), troškovi prodaje i troškovi pozajmljivanja. Obračun izlaza zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda utvrđuje se metodom prosečne ponderisane cene. Na datum bilansa, zalihe nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda se vrednuju po nižoj od sledećih vrednosti: cene koštanja ili neto prodajne vrednosti Kratkoročna potraživanja i finansijski plasmani Kratkoročnim potraživanjima smatraju se: potraživanja po osnovu prodaje, potraživanja iz specifičnih poslova i druga potraživanja. Kratkoročnim finansijskim plasmanima smatraju se: kratkoročni krediti, hartije od vrednosti koje se drže do dospeća (deo koji dospeva do godinu dana) i finansijska sredstva koja se vrednuju po fer vrednosti kroz Bilans uspeha. a) Kratkoročna potraživanja (zajmovi) Potraživanja za koja se očekuje da budu naplaćena u periodu do godinu dana klasifikuju se kao kratkoročna sredstva. Ova potraživanja se inicijalno priznaju po fer vrednosti, a naknadno se odmeravaju po amortizovanoj vrednosti, primenom metode efektivne kamatne stope, umanjenoj za iznos obezvređenja po osnovu umanjenja vrednosti. Obezvređenje po osnovu umanjenja vrednosti potraživanja se utvrđuje kada postoji objektivan dokaz da Društvo neće biti u stanju da naplati sve iznose koje potražuje na osnovu prvobitno ugovorenih

44 uslova. Rizik naplate svakog pojedinačnog materijalno značajnog potraživanja procenjuje rukovodstvo privrednog društva. Prilikom procene rizika naplate potraživanja rukovodstvo razmatra sledeće indikatore: - postojanje značajnih finansijskih teškoća dužnika, - zastoj u otplati obaveza dužnika koji nije privremenog karaktera i ne postoje nagoveštaji skorog otklanjanja ovih zastoja od strane dužnika, - verovatnoća da će kupac biti likvidirran ili finansijski reorganizovan, - propust ili kašnjenje u izvršenju plaćanja se smatraju indikatorima da je vrednost potraživanja umanjena ili kad rukovodstvo privrednog društva proceni da je potraživanje nenaplativa. Iznos obezvređenja predstavlja razliku između knjigovodstvene vrednosti potraživanja i sadašnje vrednosti očekivanih budućih novčanih tokova diskontovanih prvobitnom efektivnom kamatnom stopom. Knjigovodstvena vrednost potraživanja umanjuje se preko ispravke vrednosti, a iznos umanjenja se priznaje u Bilansu uspeha u okviru pozicije ostalih rashoda. b) Finansijska sredstva koja se vrednuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha Finansijska sredstva po fer vrednosti čiji se efekti promena u fer vrednosti iskazuju u Bilansu uspeha su finansijska sredstva koja se drže radi trgovanja. Finansijsko sredstvo se klasifikuje u ovu kategoriju ukoliko je pribavljeno prvenstveno radi prodaje u kratkom roku Gotovina i gotovinski ekvivalenti Gotovina i gotovinski ekvivalenti obuhvataju: novac u blagajni, novčana sredstva na tekućim računima kod banaka, druga kratkoročna visoko likvidna ulaganja sa prvobitnim rokom dospeća do tri meseca ili kraće i prekoračenja po tekućem računu. Prekoračenja po tekućem računu uključena su u obaveze po kreditima u okviru tekućih obaveza Vanbilnsana aktiva i pasiva Vanbilansnim sredstvima i obavezama smatraju se: imovina uzeta u zakup, osim sredstava uzetih u finansijski lizing, roba u konsignaciji, materijal primljen na obradu i doradu i ostala sredstva koja nisu u vlasništvu Društva, kao i potraživanja i obaveze po instrumentima obezbeđenja plaćanja kao što su garancije i drugi oblici jemstva.

45 3.11. Kapital a) Osnovni kapital Obične i preferencijalne akcije se klasifikuju kao kapital. Ukoliko Društvo otkupi sopstvene akcije, plaćena naknada, uključujući sve direktno pripisive dodatne troškove, odbija se od kapitala koji se pripisuje vlasnicima kapitala sve dok se akcije ne ponište ili ne reemituju. Ako se takve akcije kasnije reemituju, sve primljene naknade, bez direktno pripisivih dodatnih troškova transakcije i efekata poreza na dobit, uključuju se u kapital koji se pripisuje vlasnicima kapitala Rezervisanja Rezervisanja će biti priznata u skladu sa odredbama MRS 37-Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna imovina ako su ispunjeni sledeći uslovi. kada Društvo ima sadašnju zakonsku ili ugovornu obavezu koja je rezultat prošlih događaja; kada je u većoj meri verovatnije nego što to nije da će podmirenje obaveze iziskivati odliv sredstava; i kada se može pouzdano proceniti iznos obaveze. Rezervisanja se ne priznaju za buduće poslovne gubitke. Društvo odmerava rezervisanje po najboljoj proceni iznosa potrebnog za izmirenje te obaveze na datum izveštavanja. Najbolja je iznos koji bi neki subjekt razumno platio da izmiri obavezu na kraju izveštajnog perioda ili da je na taj datum prenese trećoj strani. Društvo knjiži na teret rezervisanja samo one izdatke za koje je rezervisanje prvobitno priznato. Društvo treba da proverava rezervisanja na svaki datum izveštavanja i da ih koriguje kako bi održavale trenutnu najbolju procenu iznosa koji bi se zahtevao za izmirenje obaveze na datum izveštavanja. Svako korigovanje prethodno priznatih iznosa treba da se prizaje u dobitak ili gubitak, osim ukoliko rezervisanje nije prvobitno priznato kao deo nabavne vredosti sredstava. Kada se rezervisanje odmerava po sadašnjoj vrednosti iznosa za koji se očekuje da se zahteva za izmirenje obaveze, realizacija diskonta treba da se prizna kao finansijski rashod u dobitku ili gubitku u periodu u kojem nastane.

46 Društvo vrši rezervisanje u svim onim slučajevima kada vrednost tih rezervisanja nije beznačajna. Rezervisanja treba da se koriste samo za izdatke za koje su rezervisanja početno priznata. Rezervisanja se moraju preispitati na dan svakog bilansa stanja, i tako da odražavaju najbolju sadašnju procenu. Nakon preispitivanja eventualno se vrši korekcija iznosa rezervisanja prema novoj proceni. Svako korigovanje prethodno priznatih iznosa se priznaje na teret rashoda odnosno u korist prihoda, osim ukoliko rezervisanje nije prvobitno priznato kao deo nabavne vrednosti sredstava. Ako se utvrdi da rezervisanje više ne zadovoljava uslove za priznavanje, ono se ukida u korist prihoda. Rezervisanje za troškove u garantnom roku vrši se na osnovu izveštaja o troškovima u garantnom roku, sačinjenog od strane posebne komisije formirane za te potrebe. Rezervisanja za sudske sporove formiraju se u iznosu koji odgovara najboljoj proceni rukovodstva Društva u pogledu izdataka koji će nastati da se takve obaveze izmire. Rezervisanja po osnovu primanja zaposlenih Procenjivanje rezervisanja po osnovu primanja zaposlenih vrši se na način propisan MRS 19- Primanja zaposlenih. Rezervisanja se vrši na teret rashoda perioda po osnovu: - rezervisanja za otpremnine zaposlenima po osnovu odlaska u penziju, - rezervisanja za jubilarne nagrade zaposlenima, i - rezervisanja za druge obaveze prema zaposlenima koje se isplaćuju u skladu sa stečenim pravima u toku trajanja i nakon prestanka zaposlenja Potencijalne obaveze i potencijalna sredstva Potencijalna obaveza je: moguća obaveza koja nastaje po osnovu prošlih događaja i čije postojanje će biti potvrđeno samo nastankom ili nenastankom jednog ili više neizvesnih budućih događaja koji nisu u potpunosti pod kontrolom entiteta ili sadašnja obaveza koja nastaje po osnovu prošlih događaja ali nije priznata jer: - nije verovatno da će odliv resursa koji predstavljaju ekonomske koristi biti zahtevan za izmirenje obaveze, ili - iznos obaveze ne može da bude dovoljno pouzdano procenjen. Potencijalne obaveze se ne priznaju u finansijskim izveštajima. Potencijalne obaveze se obelodanjuju u napomenama uz finansijske izveštaje, osim ako je verovatnoća odliva resursa koji sadrže ekonomske koristi veoma mala.

47 Društvo ne priznaje potencijalna sredstva u finansijskim izveštajima. Potencijalna sredstva se obelodanjuju u napomenama uz finansijske izveštaje, ukoliko je priliv ekonomskih koristi verovatan Obaveze po kreditima Obaveze po kreditima se inicijalno priznaju po fer vrednosti priliva, bez nastalih transakcionih troškova. U narednim periodima obaveze po kreditima se iskazuju po amortizovanoj vrednosti. Razlike između ostvarenog priliva i iznosa otplata, priznaju se u Bilansu uspeha u periodu korišćenja kredita primenom metode efektivne kamatne stope. Obaveze po kreditima se klasifikuju kao tekuće obaveze, osim ukoliko dospevaju na naplatu u periodu dužem od godinu dana od datuma bilansa. U tom slučaju obaveze se klasifikuju kao dugoročne Obaveze iz poslovanja Obaveze prema dobavljačima se inicijalno iskazuju po fer vrednosti, a naknadno se odmeravaju prema amortizovanoj vrednosti korišćenjem metoda efektivne kamatne stope Tekući i odloženi porez Tekući porez na dobit se obračunava na datum bilansa na osnovu važeće zakonske poreske regulative Republike Srbije. Odloženi porez na dobit se ukalkulisava u punom iznosu, korišćenjem metode obaveza, za privremene razlike koje nastanu između poreske osnovice sredstava i obaveza i njihovih knjigovodstvenih iznosa u finansijskim izveštajima. Odloženi porez na dobit se odmerava prema poreskim stopama koje su na snazi do datuma bilansa i za koje se očekuje da će biti primenjene u periodu u kome će se odložena poreska sredstva realizovati ili odložene poreske obaveze izmiriti. Odloženo poresko sredstvo se priznaje do iznosa za koji je verovatno da će buduća dobit za oporezivanje biti raspoloživa i da će se privremene razlike izmiriti na teret te dobiti Priznavanje prihoda Društvo priznaje prihod kada se iznos prihoda može pouzdano izmeriti i kada je verovatno da će u budućnosti Društvo imati priliv ekonomskih koristi. Prihod se priznaje u visini fer vrednosti primljenog iznosa ili potraživanja po osnovu prodaje roba i usluga u toku normalnog poslovanja Društva. Prihod se iskazuje bez PDV-a, povraćaja robe, rabata i popusta.

48 a.) Prihod od prodaje robe Prihodi od prodaje robe se priznaju: kada su suštinski svi rizici i koristi od vlasništva nad robom prešli na kupca, Društvo ne zadržava učešće u upravljanju prodatom robom u meri koja se obično povezuje sa vlasništvom, niti zadržava efektivnu kontrolu nad prodatom robom, iznos prihoda se može pouzdano izmeriti, verovatan je priliv ekonomske koristi povezane sa tom transakcijom u entitet i troškovi koji su nastali ili troškovi koji će nastati u datoj transakciji mogu se pouzdano izmeriti. b.) Prihod od prodaje usluga Kada se rezultat neke transakcije koja uključuje pružanje usluga može pouzdano izmeriti, prihod povezan sa tom transakcijom se priznaje prema stepenu dovršenosti te transakcije na kraju izveštajnog perioda. Ishod transakcije se može pouzdano proceniti kada su zadovoljeni svi od sledećih uslova: iznos prihoda se može pouzdano izmeriti; verovatno je da će se ekonomske koristi povezane sa tom transakcijom uliti u društvo; stepen dovršenosti transakcije na kraju izveštajnog perioda se može pouzdano odmeriti; troškovi nastali povodom te transakcije i troškovi završavanja transakcije se mogu pouzdano izmeriti. c.) Finansijski prihodi Finansijski prihodi obuhvataju prihode od kamata, kursnih razlika i ostale finansijske prihode, ostvarene iz odnosa sa matičnim, zavisnim i ostalim povezanim pravnim licima. Prihodi od kamata se, u skladu sa načelom uzročnosti, priznaju u bilansu uspeha perioda na koji se odnose. Prihod od kamata potiče od kamata na deponovana sredstva kod banaka, kao i na zatezne kamate koje se obračunavaju kupcima koji kasne u izvršavanju svojih obaveza, u skladu sa ugovornim odredbama. d.) Prihod od zakupnina Prihod od zakupnina potiče od davanja investicionih nekretnina u operativni zakup i obračunava se na proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja zakupa. e.) Prihod od dividendi Prihod od dividendi se priznaje kada se ustanovi pravo da se dividenda primi.

49 3.18. Rashodi Rashodi se priznaju u bilansu uspeha po načelu uzročnosti prihoda i rashoda, odnosno na obračunskoj osnovi i utvrđuju se za period kada su nastali. a) Poslovni rashodi Poslovni rashodi obuhvataju troškove uslovljene stvaranjem prihoda od prodaje i uključuju nabavnu vrednost prodate robe, troškove materijala, goriva i energije, bruto zarade, troškove amortizacije i usluge pružene od strane trećih lica. Poslovni rashodi obuhvataju i opšte troškove kao što su troškovi zakupa, marketinga, osiguranja, platnog prometa, poreza i ostali troškovi nastali u tekućem obračunskom periodu. b) Finansijski rashodi Finansijski rashodi obuhvataju rashode po osnovu kamata i kursnih razlika i ostale finansijske rashode, koji se evidentiraju u bilansu uspeha perioda na koji se odnose, a u skladu sa načelom uzročnosti. Svi troškovi pozajmljivanja se evidentiraju kao rashodi perioda Raspodela dividendi Nakon donošenja odluke o raspodeli dobiti od strane skupštine Društva vrši se priznavanje obaveza po ovom osnovu.

50 4. BILANS STANJA 4.1. Nematerijalna imovina Ulaganja u razvoj Koncesije, patenti i licence Nematrijalna ulaganja u pripremi Ostala nematerijalna ulaganja Avansi Ukupno Nabavna vrednost Stanje Nabavke u toku godine Prenos sa nematerijalnih ulaganja u pripremi Ostala povećanja Otpis, prodaja i prenos Ostala smanjenja Promene po osnovu revalorizacije Stanje Ispravka vrednosti Stanje Obračunata amortizacija Ostala povećanja (obezvređivanje i dr.) Kumulirana ispravka sadržana u otuđenim sredstvima Ostala smanjenja (usklađivanje i dr.) Promene po osnovu revalorizacije Stanje Neotpisana vrednost

51 Nabavna vrednost Ulaganja u razvoj Koncesije, patenti i licence Nematrijalna ulaganja u pripremi Ostala nematerijalna ulaganja Avansi Ukupno Stanje Nabavke u toku godine Prenos sa nematerijalnih ulaganja u pripremi Ostala povećanja Otpis, prodaja i prenos Reklasifikacija prenos na opremu Promene po osnovu revalorizacije Stanje Ispravka vrednosti Stanje Obračunata amortizacija Ostala povećanja (obezvređivanje i dr.) Kumulir. ispravka sadržana u otuđenim sredstvima Ostala smanjenja (usklađivanje i dr.) Promene po osnovu revalorizacije Stanje Neotpisana vrednost Obračunata amortizacija nematerijalnih ulaganja u godini iznosi 57 hiljada dinara. Amortizacija nematerijalnih ulaganja vrši se u toku korisnog veka proporcionalnom metodom amortizacije. Obračunata amortizacija priznata je kao rashod perioda i uključena u troškove poslovanja u Bilansu uspeha. Povećanje namaterijalnih ulaganja u iznosu od 107 hiljada se odnosi na programa za antivirus, a iznos 178 hiljada se odnosi na ulaganje u program SQL.

52 4.2. Nekretnine, postrojenja, oprema Investicione nekr.etnine Nekretnine postrojenja Ulaganja na tuđim nekretninama Zemljišta Nekretnine Postrojenja i oprema i oprema u pripremi postrojenjima i opremi Avansi Ukupno Nabavna vrednost Stanje Nabavke u toku godine Prenos sa nekretnina, postrojenja i opreme u pripremi Ostala povećanja Otpis, prodaja i prenos Ostala smanjenja Promene po osnovu revalorizacije Stanje Ispravka vrednosti Stanje Obračunata amortizacija Ostala povećanja (obezvređivanje i dr.) Kumulirana ispravka sadržana u otuđenim sredstvima Ostala smanjenja (usklađivanje i dr.) Promene po osnovu revalorizacije Stanje Neotpisana vrednost Stanje Nabavke u toku godine Prenos sa nekretnina, postrojenja i opreme u pripremi Revalorizacija - povećanja Otuđenje Ostala smanjenja reklas Revalor. korekcija NV Promene na avansima Stanje Ispravka vrednosti Stanje Obračunata amortizacija Ostala povećanja (obezvređivanje i dr.) Kumulirana ispravka sadržana u otuđenim sredstvima Otuđenje Revalorizacija korekcija NV Stanje Neotpisana vrednost

53 Vrednost građevinskih objekata povećana je naknadnim ulaganjima na već postojećim objektima. Najznačajnija naknadna ulaganja se odnose na ulaganje u termoizolaciju mašinske kućice silosa u iznosu od hiljada dinara, ulaganje u magacinu brašna u iznosu od 407 hiljada dinara, prostorija za mlevenje testa 448 hiljada dinara. Kod opreme došlo je do povećanje usled naknadnog ulaganja u kip platformu za usipni koš u iznosu od hiljada dinara, ulaganja u rasveta mlina u iznosu do hiljada dinara, ulaganje u automatsku dozirnu vagu u iznosu od hiljada dinara. Nabavka teretnog pekerskog vozila iznosila hiljada dinara, kalupi za presu 927 hiljada dinara. Vrednost opreme je povećana nabavkom detektora za metal u iznosu od hiljada dinara, nabavkom kontrolnog sita za prosejavanje pšenice u iznosu od hiljada dinara Oprema koja se nalazila u pripremi, u toku godine stavljena je u upotrebu u iznosu od hiljada dinara. Na kraju godine vrednost opreme u pripremi iznosi hiljada dinara, Smanjenje građevinskih objekata se sastoji od amortizacije u iznosu od hiljada dinara. Smanjenje opreme se odnosi na amortizaciju u iznosu od hiljada dinara. Ostala smanjenja kod opreme se odnose na otpis opreme na osnovu inventara i na prodaju. Amortizacija na ulaganjima u tuđim nekretninama iznosi 178 hiljada dinara. Amortizacija nekretnina, postrojenja i opreme u godini u iznosu od hiljada dinara priznata je kao rashod perioda i uključena u troškove poslovanja u Bilansu uspeha. Amortizacija je obračunata po proporcionalnoj metodi. Amortizacija je ispravno obračunata i evidentirana na rahodima. Na osnovu odluke od godine vrednost građevinskih zemljišta i građevinskih objekata je povećana putem revalorizacije u iznosu od hiljada dinara. Revalorizacija je izvršena od strane eksternog procenitelja. Procena od strane nezavisnog procenitelja za zemljište i građevinske objekte izvršena je sa stanjem na dan godine. Procena zemljišta i građevniskih objekata na dan godine izvršena je po prvi put. Početna primena politike revalorizacije sredstava u skladu sa MRS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema, što je u konkretnom slučaju, primenjuje se prospektivno, shodno MRS 8 Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške. Prilikom procene procenitelj je koristio troškovni metod za utvrđivanje fer vrednosti nekretnina. Troškovna metoda procene imovine je zasnovan na pretpostavci da kupac neće nikad platiti nekretninu više nego što bi ga koštala izgradnja iste takve nekretnine na istoj lokaciji. Kod izračunavanja ukupne vrednosti nekretnine troškovima građenja odbija se iznos za depresijaciju, plus vrednost samog zemljišta bez građevina.

54 4.3. Investicione nekretnine Na investicionim nekretninama nastale su sledeće promene: Nabavna vrednost Stanje na početku perioda Nabavka Prenosi sa nekretnina koje koristi vlasnik Ostala povećanja Prodaja Prenosi na nekretnine koje koristi vlasnik Ostala smanjenja Stanje na kraju perioda Ispravka vrednosti Stanje na početku perioda Obračunata amortizacija Smanjenja u toku godine Stanje na kraju perioda Neotpisana vrednost na kraju godine Naknadno vrednovanje investicionih nekretnina vrši se po modelu fer vrednosti. Procena fer vrednosti vrši se jadanput godišnje sa stanjem na datum bilansa stanja. Fer vrednosti predstavlja tržišnu vrednost. Na datum bilansa nije korigovana tržišna cena investicionih nekretnina iz razloga da nije bilo značajnih promena na tržištu nekretnine. Na investicionim nekretninama smo evidentirali građevinski objekat, koji je prodat u Godini. Prihod od zakupnine Troškovi direktno nastali u vezi sa ovim sredstvima (porezi, takse i sl.) 131 Razlika

55 4.4. Dugoročni finansijski plasmani Učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica Učešća u kapitalu ostalih povezanih pravnih lica Učešća u kapitalu ostalih pravnih lica i druge hartije od vrednosti raspoložive za prodaju Dugoročni krediti matičnim, zavisnim i ostalim povezanim pravnim licima Dugoročni krediti u zemlji Dugoročni krediti u inostranstvu Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća Otkupljene sopstvene akcije/udeli Ostali dugoročni finansijski plasmani Ispravka vrednosti dugor.finan. plasmana a) Učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica Učešća u kapitalu zavisnih pravnih lica odnose se na vlasništvo nad akcijama i/ili udelima u sledećim pravnim licima: Naziv pravnog lica Učešće u procentima Ager doo Đala ,02% Ukupno: ,02% Promene na učešću u kapitalu zavisnog pravnog lica odnose se na sledeće: Stanje na početku perioda Nabavke Ostala povećanja Prodaja Ostala smanjenja Ispravka vrednosti Stanje na kraju perioda

56 Ispravka vrednosti učešća u kapitalu zavisnog pravnog lica u iznosu od hiljada dinara se odnosi na usklađivanje sa kapitalom registrovanim u APR-u. U toku godine nije bilo promena na učešću u kapitalu zavisnog pravnog lica. b) Učešća u kapitalu ostalih povezanih pravnih lica Naziv pravnog lica Učešće u procentima Centar za Ekonomsko istraživanje Doo ,00% Ukupno 150 Promene na učešću u kapitalu ostalih povezanih pravnih lica odnose se na sledeće: Stanje na početku perioda Nabavke Ostala povećanja Prodaja Ostala smanjenja Ispravka vrednosti Stanje na kraju perioda Dana godine izdato je rešenje od strane APR-a o statusnoj promeni između Euro-Corp Group Doo I AD Žitopromet-Mlin. Statusnom promenom Žitorpomet-Mlin AD je stekao dodatno učešće u kapitalu povezanog pravnog lica u iznosu od hiljada dinara. Dana godine na osnovu ugovora o ustupanju finansijskih instrumenata bez naknade, učešće u kapitalu povezanog pravnog lica Žitopromet Mlin AD je ustupio prijemniku finansijskih instrumenata. Pripajanje matičnog društva Euro-Corp doo Računovodstveno obuhvatanje statusnih promena, kao poslovnih kombinacija, regulisano je MSFI 3 Poslovne kombinacije (u daljem tekstu: MSFI 3). Prema MSFI 3, poslovna kombinacija je povezivanje samostalnih pravnih lica u jedno izveštajno pravno lice. Rezultat poslovne kombinacije je da jedno pravno lice sticalac, stiče kontrolu nad jednim ili više drugih pravnih lica, odnosno poslovanja. Dakle, nesporno je da statusna promena pripajanja predstavlja poslovnu kombinaciju u smislu MSFI 3.

57 Međutim, prema paragrafu 3. MSFI 3, ovaj standard ne primenjuje se na poslovne kombinacije pravna lica ili poslovanja koja su pod zajedničkom kontrolom. Poslovna kombinacija sa pravnim licima pod zajedničkom kontrolom je poslovna kombinacija u kojoj sva pravna lica koja učestvuju u poslovnoj kombinaciji kontroliše ista strana ili strane (ista pravna ili fizička lica), s tim da ta kontrola postoji i pre i posle poslovne kombinacije i nije privremena. Imajući u vidu napred navedeno, u konkretnom slučaju kada se pripajaju dva društva ( EURO-CORP GROUP doo i ŽITOPROMET-MLIN ad), koja su pod kontrolom isti lica, ova transakcije nije u delokrugu MSFI 3, kao ni nekog drugog MRS/MSFI. U situacijama u kojima neka transakcija nije uređena konkretnim MRS/MSFI, kao što je slučaj sa pripajanjem između pravnih lica koja su pod zajedničkom kontrolom, računovodstvena politika za ovu transakciju utvrđuje se u skladu sa zahtevima MRS 8 Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške (u daljem tekstu: MRS 8). Naime, prema MRS 8, u nedostatku nekog standarda ili tumačenja koji bi se primenjivao na određenu transakciju, drugi događaj ili okolnost, rukovodstvo koristi sopstvenu procenu (prosuđivanje) za razradu i primenu računovodstvene politike. Računovodstvena politika zasnovana na prosuđivanju rukovodstva treba da rezultira informacijama koje su: Relevantne za potrebe donošenja ekonomskih odluka od strane korisnika finansijskih izveštaja; i Pouzdane, u smislu da finansijski izveštaji verno predstavljaju finansijsku poziciju i tokove gotovine; odražavaju ekonomsku suštinu transakcije, a ne samo pravnu oblik, kao i da su neutralne (lišene subjektivnosti), oprezne i potpune u svim materijalno značajnim aspektima. Prema MRS 8, prilikom definisanja računovodstvenih politika, rukovodstvo razmatra primenljivost sledećih izvora: Zahteve i uputstva iz standarda ili tumačenja koji se odnose na slične ili srodne transakcije; i Definicije, kriterijume za priznavanje i koncepte odmeravanja sredstava, obaveza, prihoda i rashoda iz Okvira za sastavljanje i prezentaciju finansijskih izveštaja. Prilikom razmatranja odgovarajuće računovodstvene politike, rukovodstvo Društva je pošlo od zahteva i uputstva iz standarda koji se odnosi na slične/srodne transakcije, a to je upravo pomenuti MSFI 3. Metod kupovine kao računovodstveni metod obuhvatanja poslovnih kombinacija koje spadaju u delokrug MSFI 3, zasniva se na pretpostavci da u poslovnoj kombinaciji postoji sticalac, odnosno lice koje stiče kontrolu nad drugim pravnim licem (licem koje nije pod zajedničkom kontrolom). U skladu sa tom pretpostavkom, definisana su pravila računovodstvenog obuhvatanja, koja, između ostalog podrazumevaju i priznavanje goodwill-a. U slučajevima kada se sprovodi poslovna kombinacija statusna promena, u kojoj se sprovodi pripajanje dva društva koja su pod zajedničkom kontrolom, podrazumeva se da nema sticanja

58 kontrole, jer već postoji kontinuitet uzajamnog učešća u rizicima i koristima pre poslovne kombinacije. Dakle, ova poslovna kombinacija (statusna promena) ne spada u delokrug MSFI 3, a prema ranije važećem MRS 22 Poslovne kombinacije (standard koji je važio do stupanja na snagu MSFI 3), bila je označena kao metoda udruživanje interesa. Prema toj metodi, eventualna razlika između vrednosti emitovanog kapitala (udela ili akcija) i vrednosti neto imovine računovodstveno je obuhvatana kao korekcija kapitala. Takođe, karakteristika metode udruživanja interesa ogleda se u tome što se početno priznavanje neto imovine vršilo po postojećim knjigovodstvenim vrednostima po kojima su sredstva i obaveze iskazani u poslovnim knjigama. Stupanjem na snagu MSFI 3, prestao je da važi MRS 22 pa samim tim i primena metoda udruživanje interesa. Međutim, u MSFI, kao što smo napomenuli, nije propisan računovodstveni postupak za poslovne kombinacije pravnih lica koja su pod zajedničkom kontrolom. U takvim slučajevima, uzimajući u obzir napred navedene okolnosti. potrebno je odrediti računovodstvenu politiku za poslovnu kombinaciju pripajanja pravnih lica koja su pod zajedničkom kontrolom. Imajući u vidu sve napred navedeno, rukovodstvo Društva se prilikom pripajanja matičnog društva opredelilo za primenu računovodstvene politike koja podrazumeva sledeće: Eventualna razlika između troška sticanja i neto imovine priznaje se kao korekcija kapital. Uzimajući u obzir okolnost da se pripajanje sprovodi pod godine, a na osnovu stanja iz finansijskih izveštaja sa stanjem na taj dan, sve korekcije sprovode se preko kapitala, odnosno preko neraspoređene dobiti. U skladu sa tim, ne priznaje se goodwill; Neto imovina pripojenog pravnog lica vrednuje se po knjigovodstvenoj vrednosti na dan sticanja; i Interna potraživanja i obaveze između društava koji se pripajaju se eliminišu; Razlozi za prihvatanje navedene računovodstvene politike zasnovana je na sledećim okolnostima: Osnova da se ne prizna goodwill-a je bazirana na činjenici da je zavisno društvo ŽITOPROMET-MLIN ad, pod kontrolom matičnog duži niz godina, odnosno da postoji kontinuitet u ostvarivanju kontrole. Eventualno priznavanje goodwill-a prilikom pripajanja, sa aspekta vlasnika, imao bi karakter internog generisanog goodwill-a, koji se kao takav ne priznaje. Naime, prema MRS 38 Nematerijalna imovina, interno generisani goodwill ne priznaje se kao imovina. Razlog za ovo je pretpostavka da interno generisan goodwill nije resurs koji se može identifikovati, koji Društvo kontroliše i koji se može pouzdano vrednovati; Priznavanje pripojene neto imovine društva pod zajedničkom kontrolom u poslovnim knjigama sticaoca treba da bude vrednovana po njegovim računovodstvenim politikama. Budući da u konkretnom slučaju, oba društva koja učestvuju u poslovnoj kombinaciji, primenjuju isti okvir za finansijsko izveštavanje (MRS/MSFI), njihova imovina i obaveze vrednovane su na isti/sličan način. To podrazumeva da se priznavanje neto imovine može izvršiti po njihovim knjigovodstvenim vrednostima; i

59 Eliminacija internih potraživanja i obaveza je uobičajan postupak prilikom poslovne kombinacije pripajanja, kako se ne bi dogodilo da nakon pripajanja postoje potraživanja/obaveza društva od samog sebe. U skladu sa izabranom računovodstvenom politikom, efekti pripajanja matičnog društva EURO CORP GROUP doo, su: Opis Iznos Trošak sticanja - Knjigovodstvena vrednost neto imovine na datum pripajanja ( ) ( ) Korekcija rezultata (gubitak) Otuđenje učešće u pravnom licu Senta-Promet ad U skladu sa Ugovorom o ustušanju akcija društva Senta-Promet ad i pratećim ovlašćenjima, Društvo od momenta zaključenja pa do završteka promene vlasnika u centralnom registru hartija od vrednosti, nastupa kao agent, u smislu MSFI 10 Konsolidaovnai finansijski izveštaji. U skladu sa tim, Društvo nema kontrolu nad pravnim licem Senta-Promet ad, budući da do momenta registracije promene vlasnika u centralnom registru HoV nastupa na osnovu prava koja su mu delegirana od strane novog vlasnika, prema njegovim uputstvima i instrukcijama. Imajući u vidu napred navedeno, Društvo nema sposobnost da koristi svoju moć, u smislu MSFI 10, kako bi uticao na iznos prinosa za investitora. c) Učešća u kapitalu ostalih pravnih lica i druge hartije od vrednosti raspoložive za prodaju Naziv pravnog lica Metals banka 6 6 Pekara Kikinda Ipok Zrenjanin Ukupno Ispravka vrednost Ukupno 6 6 Ispravka vrednosti dugoročnih finansijskih plasmana (učešće u kapitalu ostalih pravnih lica) se odnosi na obezvređenje učešća u kapitalu Ipok Zrenjanin i Pekara Kikinda Ad.

60 d) Ostali dugoročni finansijski plasmani u iznosu od 6 hiljada dinara se odnose na dugoročne zajmove za prodate stanove. 4.5 Dugoročna potraživanja Na dugoročnim potraživanjima na dan godine bila je iskazana potraživanje od prodaje matičnom pravnom licu u iznosu od hiljada dinara. Na osnovu protokola od godine sa potraživanjima od kupaca preknjižen na dugorčna potraživanja. Na osnovu ovog protokola u godini potraživanje od prodaje za Euro-Corp doo u iznosu od hiljada dinara je repogramirano na osam godina. Na taj način potraživanje je reklasifikovano na dugoročne i kratkoročne finansijske plasmane, a usled promene kontnog okvira preknjiženo na dugoročne potraživanje. Po ovom planu nije obračunata kamata na potraživanje, ali smo izvršili diskontovanje potraživanja po stopi od 0,25 % na godišnjem nivou. Promene na dugoročnim potraživanjima se odnosi na sledeće: Stanje na početku perioda Novoodobreni krediti/zajmovi Ostala povećanja-obračun valutne klauzule Otplate Ostala smanjenja prenos na kratkoročne plasmane Ostala smanjenja-obračun valutne klauzule Ispravka vrednosti Smanjenje statusna promena Stanje na kraju perioda Na dan godine izdato je rešenje od strane APR-a o sprovodenoj statusnoj promeni izmeđe Euro-Corp Group Doo i Žitopromet-Mlin AD. Statusnom promenom dugoročna potraživanja od matičnog pravnog lica je eliminisana. Eliminacija internih potraživanja i obaveza je uobičajan postupak prilikom poslovne kombinacije pripajanja, kako se ne bi dogodilo da nakon pripajanja postoje potraživanja/obaveza društva od samog sebe.

61 4.6. Zalihe Materijal Nedovršena proizvodnja Gotovi proizvodi Roba Stalna sredstva namenjena prodaji Dati avansi Ukupno: a) Materijal Materijal Rezervni delovi Alat i inventar Ispravka vrednosti zaliha materijala - - Ukupno: Zalihe materijala se u najvećoj meri odnose na zalihe pšenice. Na dan godine zalihe pšenice date su pod zalogu kao instrument obezbeđenja urednog izmirenja obaveza po osnovu kredita u iznosu od hiljada dinara. b) Gotovi proizvodi Zalihe gotovih proizvoda iznose hiljada dinara i odnose se na zalihe brašna i testenine. U odnosu na prethodni datum bilansa, kada su iznosile hiljada dinara, došlo je do smanjenje njihove vrednosti u iznosu od hiljada dinara. Smanjenje vrednosti zaliha gotovih proizvoda priznato je u Bilansu uspeha kao smanjenje prihoda poslovanja. c.) Roba Roba u prometu na veliko Roba u prometu na malo Ispravka vrednosti robe - - Ukupno: 2,

62 d) Dati avansi Dati avansi za zalihe i usluge Ukupno: Na datum bilansa, procena rukovodstva je, da će za date avanse u iznosu od hiljada dinara biti izvršena kontra usluga od strane dobavljača u vidu isporuke dobara i usluga. Usaglašavanje plaćenih avansa sa dužnicima vrši se jednom godišnje sa stanjem na dan tekuće godine, dostavljanjem u pisanom obliku podataka o stanju potraživanja na taj dan. Na dan godine izvršeno je usaglašavanje potraživanja u iznosu od hiljada dinara, što predstavlja što predstavlja 81,29% od ukupno iskazanih potraživanja na dan godine. Pod datumom bilansa izvšeno je nezavisno usaglašavanje salda sa najvećim dužnicima. Potraživanja po osnovu datih avansa odnose se na sledeća pravna lica: Naziv pravnog lica Učešće u procentima Indas Doo Novi Sad Fiorini International ,59 % 26,08 % Pelcer Doo Subotica ,33 % Innotradepp Beograd Atlas Copco Doo Beograd Studio digital Senta Kls Revizija Doo Beograd Kornfil S.R.O. Cheh Republik Ostali dobavljači ,56 % 18,40 % 3,32 % 2,37 % 13,34 % 6,01 % Ukupno ,00 %

63 4.7. Potraživanja Potraživanja po osnovu prodaje (bruto) Ispravka vrednosti potraživanja po osnovu prodaje Neto potraživanja po osnovu prodaje Potraživanja iz specifičnih poslova (bruto) Ispravka vrednosti potraživanja iz specifičnih odnosa Neto potraživanja iz specifičnih odnosa Ostala potraživanja Ukupno: Potraživanja po osnovu prodaje odnose se na: Kupci u zemlji Matična i zavisna pravna lica Ispravka vrednosti kupaca-matična i zavisna pravna lica Ostala povezana pravna lica Ispravka vrednosti kupaca - ostala povezana pravna lica -460 Ostali kupci u zemlji Ispravka vrednosti ostalih kupaca u zemlji Kupci u inostranstvu Matična i zavisna pravna lica Ispravka vrednosti kupaca-matična i zavisna pravna lica Ostala povezana pravna lica Ispravka vrednosti kupaca - ostala povezana pravna lica Ostali kupci u inostranstvu Ispravka vrednosti ostalih kupaca u inostravnstvu Neto potraživanja po osnovu prodaje

64 Ostala potraživanja u iznosu od hiljada dinara odnose se na potraživanja za isplatu učešća u dobiti u iznosu od hiljada dinara, na potraživanja od zaposlenih za dečje paketiće u iznosu od 18 hiljada dinara, na potraživanje od zaposlenih za odloženo plaćanje u iznosu od 556 hiljada dinara, na potraživanje od državnih organa za akcizu u iznosu od 77 hiljada dinara, na potraživanje za više plaćen porez na dobit preduzeća u iznosu od hiljada dinara, na potraživanje za naknade za bolovanje u iznosu od 209 hiljada dinara i na ostala potraživanja na ime depozita u fiskalnoj kasi u iznosu od 3 hiljade dinara. Od ukupne ispravke vrednosti potraživanja, iznos od hiljada dinara se odnosi na potraživanje po osnovu prodaje, hiljada dinara se odnosi na potraživanje iz specifičnih poslova. a) Potraživanja na osnovu prodaje se odnose na sledeća pravna lica: Naziv pravnog lica Učešće u procentima Mile Market Doo Skoplje ,74 % Jus MB Doo Skoplje ,35 % Bakalar Komerc Doo Čaljina ,35 % Omer Kompany Doo Skoplje ,29 % Stadion Doo Podgorica ,87 % Senta Doo Podgorica ,72 % Jaffa Doo ,61 % Europrom Doo Divci ,11 % Ivan Promet Doo Kruševac Žito-Bačka Ad Tisacoop Doo ,52 % 0,58 % 0,48 % Podunavlje ad Bačka Palanka ,27 % Mladost Doo Leskovac ,52 % Leon Conditors Doo ,58 % Tekijanka Doo ,63 % AD Senta-Promet TP Senta Gomex Doo ,52 % 6,87 % Univerexport Doo Novi Sad ,74 % Farm Commerc Doo ,60 % Swisslion Doo ,46 % Fidelinka Skrob Doo u stečaju ,62 %

65 Harizma Pro Team Doo Čačak ,34 % Janus Company ,06 % Zenit Doo B.B.Trade Mercator S Nestle Adriatics Doo Surčin Delhaize Doo Mega-Next Doo Moravka Pro Doo Leskovac Savkom Doo Pionir Doo Beograd Medius Doo Nova Pazova Yumis VP Dima Doo Velika Plana Ostali kupci ,84 % 3,28 % 2,18 % 0,97 % 0,55 % 0,50 % 0,64 % 0,56 % 2,17 % 0,66 % 0,44 % 0,52 % 7,86 % Ukupno ,00 % Starosna struktura potraživanja po osnovu prodaje je sledeća: Do 2 meseca Od 2 do 6 meseci Od 6 do 12 meseci Preko godinu dana Ukupno Promene na ispravci vrednosti potraživanja po osnovu prodaje odnose se na sledeće: Stanje na početku perioda Nova obezvređenja u toku perioda po osnovu procene nenaplativosti Naplaćena potraživanja koja su prethodno obezvređena Ostala smanjenja Ostala povećanja-kursna razlika Stanje na kraju perioda Potraživanja po osnovu prodaje iskazana na datum bilansa sastoje se od potraživanja iskaznih u

66 sledećim valutama: U valuti U dinarima U valuti U dinarima RSD 181, EUR USD Ukupno b) Potraživanja iz specifičnih odnosa se odnose na sledeća pravna lica: Naziv pravnog lica Učešće u procentima Podunavlje Ad Bačka Palanka ,19 % Agropresident ,16 % ZZ Agrosun Senta ,77 % ZZ Utrine-Obornjača 528 1,38 % Morava Doo ,09 % Ad Senta Promet TP ,89 % BB Trade Ad Žitište Brešće Visa Prom Doo ,17 % 1,26 % 0,09 % Ukupno: ,00 % Starosna struktura potraživanja iz specifičnih poslova je sledeća: Do 2 meseca Od 2 do 6 meseci Od 6 do 12 meseci Preko godinu dana Ukupno Na datum bilansa procena rukovodstva Društva je da su potraživanja u iznosu od hiljada dinara naplativa. Za preostali iznos potraživanja u iznosu od 256 hiljada dinara procena je da su nenaplativa i izvršeno je njihovo obezvređenje. Iznos obezvređenja ovih potraživanja priznat je u 2

67 Bilansu uspeha u okviru ostalih rashoda. Usaglašavanje potraživanja od prodaje i potraživanja od specifičnih poslova vršimo tekuće godine. Usaglašavanje potraživanja od prodaje i potraživanje od specifičnih odnosa izvršeno je u iznosu od hiljada dinara, što predstavlja 97,05% od ukupno poslatih IOS-a. Usaglašavanje sa najvećim dužnicima vršeno je još na dan godine. Promene na ispravci vrednosti potraživanja iz specifičnih poslova odnose se na sledeće: Stanje na početku perioda Nova obezvređenja u toku perioda po osnovu procene - - nenaplativosti Naplaćena potraživanja koja su prethodno obezvređena Ostala povećanja Stanje na kraju perioda Kratkoročni finansijski plasmani Kratkoročni krediti u zemlji - - Kratkoročni krediti u inostranstvu - - Deo dugoroč. finan. plasmana koji dospeva do jedne godine Menice HOV koje se vrednuju po fer vrednosti kroz bilansa uspeha 3 3 Ispravka vrednosti karatkoročnih finansijskih plasmana -18, Ukupno:

68 Kratkoročni finansijski plasmani Stanje na početku perioda Nabavke Povećanja donos sa dug. Pot. I val.kaluz Ostala povećanja Smanjenje Ukupno: U okviru kratkoročnih finansijskih plasmana prikazana su i potraživanja po osnovu prodaje kod kojih je kao instrument obezbeđenja uzeta menica od kupaca u iznosu od hiljada dinara Gotovina i gotovinski ekvivalenti Tekući (poslovni) računi Izdvojena novčana sredstva i akreditivi 1 1 Blagajna Devizni račun Devizna blagajna 1 1 Ostala novčana sredstva Ukupno: Stanja na poslovnim računima su usaglašena sa izvodima banaka na dan bilansa. Pored toga sa bankama vršili smo usaglašavanje stanja (IOS) i sa i na datum bilansa. Stanje na deviznom poslovnom računu je dinarska protivvrednost ,08 EUR-a po srednjem kursu NBS na dan bilansa. Stanje devizne blagajne je dinarska protivvrednost 5 konvertibilnih maraka i 850 forinti po srednjem kursu NBS na dan godine

69 4.10. Porez na dodatu vrednost Potraživanje za više plaćen PDV Ukupno: Aktivna vremenska razgraničenja Ukupan iznos aktivnog vremenskog razgraničenja iznosi hiljada dinara. Od toga: 1. Razgraničeni prethodni porez po primljenim fakturama po stopi od 10 % i 20% koji će se ugraditi u PDV obračun za mesec januar 2018.godine iznosi hiljada dinara. 2. Razgraničeni porez na dodatu vrednost u iznosu od 951 hiljada dinara se odnosi na knjižna odobrenja izdate u decembru godine bez uslova za smanjenje obračunate obaveze. 3. Razgraničenje u iznosu od 390 hiljade dinara koji se odnosi na unapred fakturisane premije osiguranja za godinu 4. Razgraničenje u iznosu od 394 hiljada dinara se odnosi na razgraničenje 8 % PDV nadoknade. Razgraničeni PDV Ostala aktivna vremenska razgraničenja Ukupno: Kapital Osnovni kapital Rezerve Revalorizacione reserve Neraspoređena dobit Gubitak Otkupljene sopstvene akcije Ukupno:

70 a) Osnovni kapital Osnovni kapital Društva sastoji se od akcijskog kapitala u iznosu od hiljada dinara. Ukupan odobreni broj običnih akcija iznosi akcija po nominalnoj vrednosti od dinara po akciji. Upisani novčani kapital po osnovu podataka od APR-a iznosi hiljada dinara. b) Revalorizacione rezerve Promene na revalorizacionim rezervama odnose se na sledeće: Stanje na početku perioda Smanjenje fer vrednosti nematerijalnih ulaganja - zemljišta nekretnina postrojenja i opreme - učešća u kapitalu u stranoj valuti - hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju - ostalo Stanje na kraju perioda c) Neraspoređena dobit Promene na neraspoređenoj dobiti odnose se na sledeće: Stanje na početku perioda Dobit za tekuću godinu Isplata učešće zaposlenih u dobiti Ostala povećanja/smanjenja Stanje na kraju perioda U 2018.godini na osnovu odluke Skupštine društva, neraspoređeni dobitak ranijih godina je smanjen u iznosu od hiljada dinara na ime učešća zaposlenih u dobitku i hiljda dinara na osnovu statusne promene.

71 4.13. Dugoročna rezervisanja Rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih Ostala dugoročna rezervisanja Ukupno: a) Rezervisanja za naknade i druge benificije zaposlenih Naknade i benificije zaposlenih odnose se na: Otpremnine Ukupno Promene na rezervisanjima za naknade i druge benificije zaposlenih odnose se na sledeće: Stanje na početku perioda Dodatna rezervisanja Ukidanje rezervisanja Ostala povećanja/smanjenja -ispl.otpemnine Stanje na kraju perioda Osnovne aktuarske pretpostavke koje su upotrebljavane su: Diskontna stopa 8,00 % 8,00 % Očekivano povećanje zarada 6,00 % 6,00 % Dugoročne obaveze Dugoročni krediti u zemlji Dugoročni krediti u inostranstvu Ostale dugoročne obaveze-obaveze po fin.lizingu Ukupno:

72 a) Dugoročni krediti u zemlji i inostranstvu Obveze po osnovu dugoročnih kredita u zemlji i inostranstvu su sledeće: Dugoročni kredit Societe Generale Srbija ad po ugovoru broj LTL Kredit je odobren u visini od EUR ,00 za potrebe refinansiranja investicionog kredita Komercijalne banke za nabavku opreme. Krajnji rok otplate kredita je godine. Ukupna obaveza po ovom kreditu iznosi hiljada dinara ( ,27 eur). Deo dugoročnog kredita koji dospeva za plaćanje u godini iznosi hiljada dinara odnosno ( ,96 eur). Kao obezbeđenje ovog kredita zaključen je ugovor o solidarnom jemstvu sa AD Senta- Promet TP i date su menice. Procena rukovodstva je da će u narednom periodu biti u mogućnosti da uredno otplati kredit. Dugoročni kredit Raiffeisen banke ad po osnovu ugovora partija br Na datum bilansa stanje kredita iznosi hiljada dinara. Od toga deo koji dospeva za plaćanje u godini iznosi hiljada dinara. Obaveza po osnovu kredita od Societe Generale banke po ugovoru o dugoročnom kreditu br. LTL od godine iskazan je na dan godine u ukupnom iznosu od hiljada, od čega se iznos od dinara odnosi na dugoročne obaveze dok se deo u iznosu od dinara odnosi na kratkoročne obaveze. Obaveza po osnovu kredita od Raiffeisen banke po ugovoru o dugoročnom kreditu br iskazan je na dan godine u ukupnom iznosu od hiljada dinara, od čega se iznos od hiljada dinara odnosi na dugoročne obaveze dok se deo u iznosu od hiljada dinara odnosi na kratkoročne obaveze. Promene na dugoročnim kreditima u zemlji i inostranstvu odnose se na sledeće: Stanje na početku perioda Novoprimljeni krediti Smanjenje (kursna razlika i valutna klauzula) -142 Prenos na kratkoročne obaveze (videti napomenu 4.15.) Stanje na kraju perioda

73 Dospeće obaveza po osnovu dugoročnih kredita u zemlji i inostranstvu je sledeća: Do 1 godine (videti napomenu 4.15.) Od 1 do 5 godina Preko 5 godina - Ukupno Obaveze po osnovu dugoročnih kredita u zemlji i inostranstvu na datum bilansa sastoje se od obaveza iskaznih u sledećim valutama: U valuti U dinarima RSD EUR USD - - Ukupno Usaglašavanje dugoročnih obaveza sa poveriocima vrši se jednom godišnje. Izvršeno je usaglašavanje obaveza po osnovu dugoročnih kredita u zemlji i u inostranstvu na dan godine u iznosu od hiljada dinara, što predstavlja 100% od ukupno iskazanih dugoročnih obaveza. b) Dugoročne obaveze za lizing Ostale dugoročne obaveze u iznosu od hiljada dinara odnose se na obaveze po osnovu finansijskog lizinga. Naziv lizing kuće Raiffeisen lising Ukupno

74 Finansijski lizing dobijen od Raiffeisen Leasinga na osnovu Ugovora o finansijskom lizingu 22720/15 od i Ugvora br /18 odobren je na period od 5 godina. Sadašnja obaveza po ovom lizingu na datum bilansa iznosi hiljada dinara. Od ukupne obaveze hiljada dinara se dospeva za plaćanje u Godini. Na ime garancije za uredno obezbeđenje svih obaveza iz ugovra, primalac lizinga treba da preda davaocu lizinga 5 blanko sopstvenih menica. Procena rukovodstva je da će u narednom periodu biti u mogućnosti da uredno otplati. Promene na ostalim dugoročnim obavezama odnose se na sledeće: Stanje na početku perioda Nove obaveze po osnovu lizinga Ostala povećanja (kursna razlika) Ostala smanjenja (kursna razlika) Otplate Prenos na kratkoročne obaveze Stanje na kraju perioda Dospeće obaveze po osnovu finansijskog lizinga je sledeće: Do 1 godine Od 1 do 5 godina Preko 5 godina Ukupno Obaveze po osnovu lizinga na datum bilansa sastoje se od obaveza iskaznih u sledećim valutama: U valuti U dinarima RSD - EUR USD - - Ukupno Usaglašavanje dugoročnih obaveza sa poveriocima vrši se jednom godišnje. Izvršeno je usaglašavanje obaveza po osnovu obaveza po osnovu lizinga na dan godine u iznosu od hiljada dinara, što predstavlja 100% od ukupno iskazanih dugoročnih obaveza.

75 4.15. Kratkoročne finansijske obaveze Kratkoročni krediti i zajmovi od mat. i zav. prav. lica Kratkoročni krediti Deo dugoročnih kredita koji dospeva do jedne godine Deo ostalih dugoročnih obaveza koje dospevaju do jedne godine Ostale kratkoročne finansijske obaveze Ukupno: Usaglašavanje obaveza sa poveriocima po osnovu kratkoročnih finansijskih obaveza vrši se jednom godišnje.izvršeno je usaglašavanje kratkoročnih finansijskih obaveza na dan godine u iznosu od hiljada dinara, što predstavlja 100% od ukupno iskazanog iznosa. a) Kratkoročni zajmovi od zavisnog društva Obaveza po osnovu kratkoročnog zajma od zavisnog društva AGER doo, na dan godine iskazana je u iznosu od hiljada dinara Promene na obavezama po osnovu zajmova zavisnog društva odnose se na sledeće: Stanje na početku perioda Novoprimljeni krediti Otplate Stanje na kraju perioda Obaveza po osnovu pozajmice od zavisnog društva usaglašena je sa stanjem na dan godine. b) Kratkoročni krediti Kratkoročne finansijske obaveze po osonovu kratkoročnih kredita odnose se na: Societe Generale Banke po osnovu ugovora o kratkoročnom kreditu br. STL sa rokom vraćanja do godine. Kredit je odobren u iznosu od ,00 eur-a, u dinarskoj protivvrednosti, računato po srednjem kursu NBS na dan prenosa sredstava na tekući račun dužnika. Od ukupno odobrenog kredita povučeno je ,00 eur. Sredstva obezbeđenja i instrument naplate potraživanja banke predstavljaju blanko solo menica dužnika I solidarnog

76 dužnika. Kratkoročni kredit Societe banke partija br Kredit je odobren u iznosu od ,00 dinara sa rokom vraćanja meseci. Kao instrument obezbeđenja po ovom kreditu date su blanko solo menice i hipoteka AD Senta Promet. Ugovor o pozajmici po tekućem računu kod Raiffeisen banke. Pozajmica se iznosi ,27 eur na dan bilansa. Kao sredstvo obezbeđenje dato je zaloga na Žitoprometovim akcijama, menica i zaloga na Ager-u. Ugovor na dozvoljenom prekoračenju po tekućem računu br kod Societe Banke. Ugovor ističe godine. Iznos dozvoljenog prekoračenja da dan bilansa iznosi ,79 eur. Kao obezbeđenje date su menica i jemstvo Senta Promet-a. Ugovor o pozajmici po tekućem računu br ,7/KR/2018/609 kod OTP banke. Iznos pozajmice na dan godine iznosi ,31 eur. Obezbeđenje kredita dato je u vidu menica i jemstva solidarnog dužnika. Promene na obavezama po osnovu kratkoročnih kredita odnose se na sledeće: Stanje na početku perioda Novoprimljeni krediti Otplate Ostala smanjenje (valutna klauzula) 72 Stanje na kraju perioda Obaveza po osnovu kratkoročnih kredita usaglašene su u celosti sa stanjem na dan godine. Obaveze po osnovu kratkoročnih kredita na datum bilansa sastoje se od obaveza iskaznih u sledećim valutama: U valuti U dinarima RSD EUR USD - - Ukupno

77 c) Deo dugoročnih kredita koje dospevaju do jedne godine Deo dugoročnih kredita koji dospevaju do jedne godine u iznosu od hiljada dinara odnose se na obaveze po osnovu dugoročnih kredita koji dospevaju na plaćanja u periodu do godinu dana (videti napomenu 4.14.). Promene na ovim obavezama odnose se na sledeće: Stanje na početku perioda Donos sa dugoročnih obaveza (videti napomenu 4.14.) Otplate Ostala smanjenje (valutna klauzula) -775 Stanje na kraju perioda Obaveza po osnovu kratkoročnih kredita usaglašene su u celosti sa stanjem na dan godine. d) Deo ostalih dugoročnih obaveza koje dospevaju do godinu dana Deo ostalih dugoročnih obaveza koji dospevaju do jedne godine u iznosu od hiljada dinara odnose se na obaveze po osnovu lizinga koji dospevaju na plaćanja u periodu do godinu dana (videti napomenu 4.14.). Obaveze po osnovu finansijskog lizinga usaglašene su u celosti sa stanjem na dan godine Obaveze iz poslovanja Primljeni avansi, depoziti i kaucije Dobavljači - matična i zavisna pravna lica 745 Dobavljači - ostala povezana pravna lica Dobavljači u zemlji Dobavljači u inostranstvu Ostale obaveze iz poslovanja - - Ukupno:

78 Usaglašavanje obaveza sa poveriocima po osnovu obaveza iz poslovanja vrši se jednom godišnje. Na dan godine od ukupnih obavez iz poslovanja u iznosu od hiljada dinara usaglašena je iznos od hiljada dinara što iznosi 99,03 %. Struktura najznačajnih obaveza iz poslovanja odnosi se na sledeća pravna lica: Naziv pravnog lica Učešće u procentima Bečej ozz Bečej ,66 % Pavan S.P.A. Galliera ,53 % Zenit Doo ,86 % Remy Trade Doo ,70 % Jugoinspekt Doo Novi Sad 620 0,34 % Agrobačka ,02 % Agro Selo ,59 % Tisa Zz ,51 % Agro-Promet Bečej ,41 % DDOR ,46 % Libela Elsi ,89 % Univerexport Doo Novi Sad ,76 % Senta-Promet Senta (povezano lice) ,37 % Azur doo Senta ,12 % Knez Petrol Doo ,33 % Mio Mar Agrar ,60 % Bis Agro Doo Novi Kneževac ,68 % Svelatron Doo ,80 % Javno Preduzeće Srbijagas ,01 % Vojšped Transport Doo Novi Sad Belprint Doo ,57 % 0,71 % Elektroprivreda Srbije Ostali dobavljači ,73 % 9,35 % Ukupno ,00 %

79 Obaveze iz poslovanja iskazana na datum bilansa sastoje se od obaveza iskaznih u sledećim valutama: U valuti U dinarima U valuti U dinarima RSD EUR USD Ukupno Dospeće obaveza iz poslovanja je sledeće: Do 2 meseca Od 2 do 6 meseca Od 6 do 12 meseci Preko 12 meseci 838 Ukupno Ostale kratkoročne obaveze Obaveze iz specifičnih poslova Obaveze po osnovu zarada Obaveze po osnovu kamata i troškova finansiranja Obaveze učešća zaposlenih u dobiti Obaveze za dividende Obaveze prema zaposlenima-obaveze za otpremninu Obaveze prema članovima upravnog i nadzornog odbora 6 6 Obaveze prema fizičkim licima za naknade po ugovorima Ostale obaveze Ukupno:

80 a) Obaveze iz specifičnih poslova Struktura najznačajnih obaveza iz specifičnih poslova odnosi se na sledeća pravna lica: Naziv pravnog lica Učešće u procentima Svelatron Doo Subotica ,51 % Ager Doo Peking TR ,06 % 5,43 % Ukupno ,00 % Dospeće obaveza iz specifičnih poslova je sledeće je sledeće: Do 2 meseca Od 2 do 6 meseca Od 6 do 12 meseci 596 Preko 12 meseci - Ukupno Na dan godine od ukupnih obavez iz specifičnih poslova iznosu od hiljada dinara je usaglašena. b) Obaveze po osnovu zarada Obaveze po osnovu zarada u iznosu od hiljada dinara odnose se na obračunate a neisplaćene zarade zaposlenima za mesec decembar. Zarade zaposlenima isplaćene su u januaru godine. c) Obaveze po osnovu kamata Obaveze po osnovu kamata u iznosu od hiljada dinara odnose se na dospele a neplaćene kamate po osnovu kredita od komercijalne banke, Raiffeisen banke, OTP banke I Addiko banke. Obaveza po osnovu glavnice kredita i kamate uplaćena je u januaru godine.

81 Obaveze po osnovu kamate usaglašene su u celosti na datum bilansa. d) Obaveze po osnovu učešće u dobiti zaposlenih Obaveze po osnovu učešće u dobiti zaposlenih u iznosu od hiljada dinara odnosi se na neisplaćenu obavezu iz dobiti. e) Ostale obaveze Od ostale obaveze u iznosu od hiljada dinara se odnosi na obavezu po osnovu obustave iz zarade Obaveze po osnovu poreza na dodatu vrednost i ostalih javnih prihoda I pasivnih vremenskih razgraničenja Obaveze po osn. poreza na dodatu vrednost Obaveze za ostale poreze, doprinose i druge dažbine Pasivna vremenska razgraničenja Ukupno: a) Obaveze za ostale poreze, doprinose i druge dažbine Obaveze za ostale poreze, doprinose i druge dažbine odnosi se na sledeće: Obaveze za porez iz rezultata Obaveze za poreze, carine i druge dažbine Ostale za ostale obaveze za poreze, doprinose i druge dažbine 3 4 Ukupno: b) Pasivna vremenska razgraničenja

82 Pasivna vremenska razgraničenja u iznosu od hiljada dinara se odnosi na unapred naplaćene prihode u iznosu od hiljada dinara, kao i na iznos 183 hiljada dinara se odnosi na razgraničene obaveze za PDV po osnovu rashoda i manjka po popisu Odložena poreska obaveza Odložena poreska obaveza u iznosu od hiljada dinara se odnosi na : 1. Odložene poreske obaveze po osnovu razlike između knjigovodstvene vrednosti osnovnih sredstava i njihove poreske vrednosti. Knjigovodstvena vrednost osnovnih sredstava je veća od njihove poreske vrednosti sa iznosom od hiljada dinara. Primenom 15 % na ovu razliku daje odložene poreske obaveze u iznosu od hiljada dinara. 2. Odloženih poreskih obaveza na neplaćene javne prihode. Neplaćeni javni prihodi na dan godine ukupno iznose 71 hiljada dinara. Primenom 15 % dobijemo odloženo poresko sredstvo u iznosu od 10 hiljada dinara. Odložena poreska obaveza i sredstva su prebijene u bilansu stanja. Odložena poreska obaveza/sredstva utvrđena su na sledeći način: Odloženi porez po osnovu oporezive privremene razlike između knjigovodstvene vrednosti stalnih sredstava i njihove poreske osnovice Sadašnja knjigovodstvena vrednost stalnih sredstava Neotpisana poreska vrednost stalnih sredstava Privremene poreske razlike Poreska stopa 15% 15% 1. Odložena poreska obaveza /sredstva Odložena poreska sredstva po osnovu rezervisanja za otpremnine zaposlenima Odložena poreska sredstva po osnovu obezvređenja sredstava Odložena poreska sredstva po osnovu obračunatih a neplaćenih javnih dažbina Odložena poreska sredstva po osnovu neiskorišćenih gubitaka 2. Odložena poreska sredstva Ukupna odložena poreska obaveza U bilansu uspeha priznato je na ime odloženih poreskih rashoda iznos od hiljada dinara.

83 Odloženo poresko sredstvo ili obaveze se prizna za porez koji je povrativ ili plativ u buduđim periodima, a koji je nastao kao rezultat transakcija ili događaja iz prethodnih perioda. Promena na odloženim poreskim obavezama/sredstvima odnose se na sledeće: Stanje na početku perioda obaveza/(potraživanja) Povećanje po osnovu utvrđenog odloženog poreza u Godini Smanjenje po osnovu utvrđenog odloženog poreza u godini Ostala povećanja - revalorizacija Stanje na kraju perioda Vanbilansna aktiva i pasiva Tuđa roba (pšenica) u skladištu Tuđa roba (brašno) u skladištu Tuđa roba (testenina) u skladištu Tuđa roba (ambalaža) u skladištu Tuđa roba (kukuruz) Date garancije Stanje na kraju perioda

84 5. BILANS USPEHA 5.1. Poslovni prihodi Prihodi od prodaje Prihodi od premija Ostali poslovni prihodi Ukupno: a) Prihodi od prodaje Prihodi od prodaje odnose se na: Prihode od prodaje robe Prihode od prodaje proizvoda i usluga Ukupno: Prihodi od prodaje prema tržištu na kome su ostvareni odnose se na: Prihode od prodaje na domaćem tržištu Prihode od prodaje na inostranom tržištu Ukupno: b) Ostali poslovni prihodi Prihodi od zakupnina Ostali poslovni prihodi Ukupno:

85 5.2. Poslovni rashodi Nabavna vrednost prodate robe Prihodi od aktiviranja učinaka i robe Povećanje/Smanjenje vrednosti zaliha gotov.proiz Troškovi materijala Troškovi goriva i energije Troškovi zarada, naknada zarada i ostalih ličnih primanja Troškovi amortizacije Troškovi proizvodnih usluga Troškovi dugoročnih rezervisanja Nematerijalni troškovi Ukupno: a) Nabavne vrednost prodate robe Nabavna vrednost prodate robe Ukupno: b) Prihodi od aktiviranja učinaka i robe Prihodi od aktiviranja učinaka i robe odnose se na: Prihode od aktiviranja ili potrošnje robe za sopstvene potrebe Prihode od aktiviranja ili potrošnje proizvoda i usluga za sopstvene potrebe Ukupno: c) Povećanje/smanjenje zaliha učinaka Smanjenje vrednosti zaliha nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda iskazano je u iznosu od hiljada dinara i odnosi se na promenu vrednosti zaliha na datum bilansa u iznosu od hiljada dinara u odnosu na njihovo početno stanje koje je iznosilo hiljada dinara.

86 c) Troškovi materijala Troškovi materijala za izradu Troškovi ostalog materijala (režijskog) Troškovi goriva i energije Ukupno: d) Troškovi zarada, naknada zarada i ostalih ličnih primanja Troškovi zarada i naknada zarada (bruto) Troškovi poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada na teret poslodavca Troškovi naknada po ugovoru o delu Troškovi naknada članovima upravnog i nadzornog odbora Ostali lične rashodi i naknade Ukupno: e) Troškovi amortizacije Troškovi amortizacije Ukupno: f) Ostali poslovni rashodi Troškovi proizvodnih usluga Ukupno:

87 Troškovi proizvodnih usluga u iznosu od hiljada dinara odnose se na: Troškove transportnih usluga Troškove usluga održavanja Troškove zakupnina Troškovi sajmova Troškove reklame i propaganda Troškovi ostalih usluga: - Troškovi donatorstva i sponzorstva u zemlji u robi Troškove komunalnih i vatrog. Usluga, troš.zaš.na radu, troš korišć.auto puta,tros. odrz. fiskalnih kasa - Troškove -usluga špeditera Troškove ostalih usluga-troš.utvđ.kval.,, troš. Za bakter.analizu Ukupno: Trošak dugoročnih rezervisanja u iznosu od 938 hiljada dinara se odnosi na povećanje rezervisanje otpremnine zaposlenih prilikom odlaska u penziji. g) Nematerijalni troškovi Nematerijalni troškovi u iznosu od hiljada dinara odnose se na: Troškove neproizvodnih usluga Troškove reprezentacije Troškove premija osiguranja Troškove platnog prometa Troškove članarina Troškove poreza Ostali nematerijalni troškovi Ukupno:

88 5.3. Finansijski prihodi Prihodi od kamata 54 7 Pozitivne kursne razlike Prihodi po osnovu efekata valutne klauzule Ostali finansijski prihodi Ukupno: Finansijski rashodi Rashodi kamata Negativne kursne razlike Rashodi po osnovu efekata valutne klauzule Ostali finansijski rashodi Ukupno: Ostali prihodi Ostali prihodi Ukupno: Ostali prihodi u iznosu od hiljada dinara odnose se na: Dobitke od prodaje nematerijalnih ulaganja, nakretnina, postrojenja i opreme Dobici od prodaje učešća i drugih HOV Dobici od prodaje materijala-otpadaka 54 Viškovi Naplaćena otpisana potraživanja Naknada štete Prihodi od ugov.zast.od rizika Prihodi od smanjenja obaveza 566 Prihod od napl. Troš. Mobilnog telefona Prihodi od ukidanja dugročnih rezervisanja Prihodi iz ranijih godina 13 Prihodi po osnovu vrednosnog bona Pozitivan efekat proc.fer vred. Ostale nepomenute prihode Ukupno:

89 5.6. Ostali rashodi Ostali rashodi Ukupno: Ostali rashodi odnose se na: Gubitke po osnovu rashodovanja i prodaje nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme Gubici po osnovu prodaje učešće u kapitalu (videti tačku 4.4) Gubici po osnovu prodaje materijala Manjkovi Rashode po osnovu direktnih otpisa potraživanja Rashodi materijala i robe Rashodi po rash. Zalihe materijal- kalo,rastur Ostali nepomenuti rashodi: Rashodi po osnovu vrednosnih bonova - Kazne za saobr. prek., i ugovorena kazna Naknadno odobren rabat po osnovu prodaje Ostale nepomenute rashode-sponzorstvo - Dodatni rabati Donacija u robi Rahodi iz ranijih godina - Ostali rashodi - Obezvređenje zaliha materijala i robe Ukupno: Prihodi od usklađivanja vrednosti imovine Prihod od usklađ. vrednosti imovine Ukupno:

90 5.8. Rashodi od usklađivanja vrednosti imovine , Rashod od usklađ. vrednosti imovine Ukupno: Rashodi od usklađivanja vrednosti imovine odnose se na: Obezvređenje potraživanja od kupaca i kratk. Finan. plasmana Obezvređenje dugoročnih finansijskih plasmana Ukupno: Porez na dobitak Poreski rashod perioda Porez na dobit za godinu Korekcije prethodnih godina Ukupno poreski rashod perioda Odloženi porez Odloženi porez Odloženi poreski prihodi Odloženi poreski rashod Ukupno odloženi porez Neto dobitak Dobit pre oporezivanja Tekući poreski rashod perioda Odloženi poreski reshod perioda Neto dobit

91 5.12. Zarada po akciji Osnovna zarada po akciji izračunava se tako što se dobit/(gubitak) koji pripada akcionarima podeli sa ponderisanim prosečnim brojem običnih akcija u opticaju za period isključujući obične akcije koje Društvo otkupio i koje se drže kao otkupljene sopstvene akcije. Dobitak koji pripada akcionarima Ponderisani prosečni broj običnih akcija u opicaju Osnovna zarada po akciji 0,41 0,74 6. Dividende U toku Godine zaposlenima na ime učešća u dobiti raspodeljeno je hiljada dinara. Ovaj iznos je izdovojen iz dobiti ostvaren u godini u iznosu od hiljada dinara i hiljada dinara iz dobiti iz godine. 7. Potencijalna sredstva i obaveze a) Potencijalna sredstva Društvo nema potencijalnih sredstava. b) Potencijalne obaveze Društvo je u toku redovnog poslovanja dalo zaloge trećim licima iz kojih mogu proisteći potencijalne finansijske obaveze. Društvo ne očekuje da će nastupiti okolnosti koje će dovesti do aktiviranja datih zaloga. Pregled datih zaloga trećim licima dat je u tabeli u nastavku. Društvo je u toku redovnog poslovanja primilo garancije od trećih lica iz kojih mogu proisteći potencijalna finansijska potraživanja. Društvo ne očekuje da će nastupiti okolnosti koje će dovesti do aktiviranja primljenih garancija. Pregled primljenih garancija od trećih lica dat je u nastavku ovog odeljka.

92 Pregled datih zalog: Primljene garancije su nastale na osnovu sledećih ugovora: 1. Primljena garancija br od strane NLB BANKA SKOPJE po nalogu firme OMER sa rokom važenja do godine na ukupan iznos od eur-a. 2. Primljena garancija br od strane HIPOTEKARNE BANKE AD PODGORICA po nalogu firme SENTA DOO Podgorica sa rokom važenja do godine na ukupan iznos od eur-a. 3. Primljena garancija br /ec od starne NLB BANKA SKOPLJE po nalogu firme JUS MB sa rokom važenja do godine na ukupan izno od eur-a. 4. Primljena garancija br od starne Raiffeisen banke po nalogu firme STADION DOO sa rokom važenja do godine na ukupan izno od eur-a. Protiv Društva nisu iniciarani sudski sporove radi naplate potraživanja i shodno tome nema potencijalnih obaveza po ovom osnovu.