untitled

Транскрипт

1 Селена Ракочевић ИГРЕ ПЛЕСНИХ СТРУКТУРА ТРАДИЦИОНАЛНА ИГРА И МУЗИКА ЗА ИГРУ СРБА У БАНАТУ У СВЕТЛУ УЗАЈАМНИХ УТИЦАЈА Етномузиколошке студије дисертације, свеска 2, Факултет музичке уметности, Београд, У серији етномузиколошких студија Факултета музичке уметности у Београду, у априлу месецу године објављена је, друга по реду, књига Игре плесних структура традиционална игра и музика за игру Срба у Банату у светлу узајамних утицаја, ауторке Селене Ракочевић. Поменуто издање штампано је уз финансијску помоћ Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије и део је резултата истраживања у оквиру етномузиколошког пројекта Музички и играчки дијалекти Србије. Књига која се ставља на увид читаоцу обогатила је фондове не само библиотека у земљи и региону већ и светских библиотека (Конгресна библиотека у Вашингтону, Британска библиотека у Лондону, Национална билиотека у Паризу и др.). Опширна студија Селене Ракочевић написана је на 622 странице, од чега 323 чине писани текст, док су на преосталим страницама дате транскрипције (нотни записи) и кинетограми (записи покрета). Састоји се из пет делова којима претходе предговор и увод, а после њих следе завршна разматрања, опширан резиме на енглеском језику, који даје општи увид у целу књигу, и богата библиографија. На самом крају рада дати су кинетограми (84 записа) и транскрипције (121 запис), разврстани 215

2 Прикази Reviews по одређеним критеријумима: према плесним жанровима, потом према поджанровима поређаним према дијахронијском редоследу њихове заступљености, да би, напослетку, сваки разврстан пример био груписан у односу на врсту инструмента, односно извођачког ансамбла. Примарни циљ ове студије био је сагледавање играчких и музичких елемената и њиховог узајамног утицаја у стварању и обликовању традиционалних плесова Срба у Банату током XX века. Појам традиционалног плеса је концептуализован и третиран као целовит феномен, који подразумева и играчку и музичку компоненту извођења, што је у уводу књиге јасно експлицирано. Намерно се користе термини игра и музика, јер они, према поставкама Селене Ракочевић, у непосредном извођачком процесу сачињавају нераскидиву синкретичку везу. Другим речима, игра и музика посматрани су у синкретичком јединству у виду недељивог феномена људског изражавања, које је ауторка ове књиге обухватила заједничким именом и дефинисала као плес. У првом поглављу књиге, (Ре)конструкција традиционалних играчко/музичких жанрова и поджанрова, разматрани су проблеми жанровског дефинисања. При томе ауторка јасно разграничава тзв. емско и етско идентификовање банатских плесова. Пошавши од емског тумачења (тумачење самих казивача), тј. поделе традиционалних плесова на коло и паровне плесове од стране житеља Баната, а у циљу системски утемељеног разматрања традиционалне праксе, ауторка долази до емско-етске концептуализације ова два основна плесна жанра. Важно је напоменути да је критеријум за овакво дефинисање жанрова био њихов играчки, а не музички образац. Следећи ниво у решавању проблема жанровске дефинисаности било је разврставање поджанрова, које је, потом, ауторка разматрала као независне феномене традиционалне плесне праксе: а) Коло: аутохтона банатска кола, варошко-еснафска кола и србијанска кола; б) Паровни плесови: по двоје и окретни плесови У другом поглављу, Методолошки оквири, представљен је вишеслојан аналитички метод који је ауторка применила у свом раду. На почетку овог поглавља изложени су основни принципи етнокореолошке, 216

3 а потом и етномузиколошке анализе, где су представљени основни концепти структурално-формалне анализе. Важно је напоменути да етнокореолошку методу структуралне сегментације традиционалних плесова, која је, захваљујући мађарским научницима Ђерђу Мартину (György Martin) и Ернеу Пешовару (Ernó Pesovár), а касније и Етнокореолошкој секцији при Светском удружењу етномузиколога ICTM-у 1 присутна у етнокореологији на англосаксонском подручју, ауторка први пут уводи у етнокореологију у Србији. Метода упоредне анализе играчких и музичких параметара, која представља оригиналан допринос ауторкиног научног промишљања, а која је детаљно образложена у оквиру овог поглавља, чини следећи ниво разматрања. У њој се компаративно сагледавају играчки и музички параметри на два нивоа: општем и посебном. Овим системом анализе је, како ауторка наводи, учињен покушај да се превазиђу разлике у непосредним физичким манифестацијама ова два, у основи ипак различита феномена људског изражавања. У досадашњој етнокореолошкој литератури био је занемарен сам процес плесања, који је, нарочито у банатској традиционалној плесној пракси, врло динамичан и променљив. Ауторка ове студије је, стога, током теренских истраживања снимала интегрално извођење, дакле, и игру и музику за игру истовремено и у целости. Видео и аудио материјал је, најпре, транскрибован. У аналитичком опсервирању играчких и музичких нотација, које омогућавају разумевање процеса унутрашњег конституисања традиционалне игре и музике и отварају пут за њихово даље опсервирање у сфери контекстуалног, ауторка се, потом, усредсредила на међусобне утицаје те две, равноправно третиране компоненте једног феномена плеса. Систематичност и минуциозно аналитичко сагледавање кинетограма, и то у интегралном облику, помогло је у разумевању одређених законитости плесне праксе Срба у Банату, као и јаснијем диференцирању жанрова и поджанрова. 1 ICTM International Council for Traditional Music (Међународни савет за традиционалну музику). 217

4 Прикази Reviews Поред структурално-формалне анализе игре (треће поглавље), где се анализирају играчке и музичке структуре, на појединачном и општем плану и указују на основне принципе формалног обликовања, посебно је анализирана и музика за игру (у четвртом поглављу) у којој је примењен метод анализе хомологан начину аналитичке опсервације игре. На тај начин су параметри њихове структуре (игре и музике за игру) посматране паралелно, јер је, како Селена Ракочевић и сâма пише у својој књизи наводећи речи Умебрта Ека, концепт структуре као модела конструисан према извесним операцијама које поједностављују стварност и које нам омогућавају да с једног становишта уједначимо различите феномене. 2 Музика за игру је, потом, анализирана путем тзв. стандардне етномузиколошке анализе која подразумева сагледавање њених појединачних музичких параметара (облика, каденци, ритмова, тонских низова и др.) и начине њиховог формалног организовања. Селена Ракочевић је путем примене теоријског концепта интонационих модела указала и на правилности у начинима мелодијског обликовања аутохтоних плесова Срба у Банату. Овај концепт је омогућио да се идентификују плесни поджанрови аутохтоног банатског кола и анализирају међусобни односи између тих плесних поджанрова, али и да се успостави одређена дијахронија плесне праксе током XX века. Завршна разматрања, као сама срж књиге, показала су да је, на хетерогеном материјалу плесне праксе, какав је код Срба у Банату, упоредна анализа игре и музике за игру од изузетног значаја. Захваљујући овој методи, плесови Срба из Баната су типолошки разврстани на жанрове и поджанрове, а на основу компаративне анализе структуралноформалних карактеристика игре и музике за игру закључено је да су готово сви посматрани елементи играчких и музичких структура, као и параметри њиховог обликовања, одређени поджанром. Изнети су и поједини закључци у вези са одликама и појединим законитостима које владају у одређеним банатским плесовима. Тако, између осталог, сазнајемо да је срж кинетичког процесуирања аутохтоних банатских кола садржана првенствено у разноврсним покретима ногу, док остали 2 Eko U. (1973) Kultura, informacija i komunikacija, Beograd: Nolit,

5 делови тела у току играња привидно мирују, затим да је разлика између великог кола и малог кола у играчкој компоненти, а не музичкој, као и да су узајамни односи између структурално-формалних одлика игре и музике за игру углавном некореспондентни, осим на плану основног ритма дводелне метричке поделе. После дугогодишњег истраживачког рада, Селена Ракочевић је дошла до закључка да су односи између игре и музике за игру у процесу плесања условљени друштвено-историјским тренутком њиховог настанка и обратно, да они уједно учествују у реализацији појединачног друштвено-историјског тренутка. Контекст извођења утиче не само на уобличавање структурално-формалних одлика игре и музике за игру, већ и на њихове међусобне односе. Истовремено, плесно извођење у синкретичком суодношавању игре и музике, учествује у дефинисању одређене културе. Добро осмишљеним, интригантним и провокативним насловом књиге, Игре плесних структура, Селена Ракочевић успева да заинтересује читаоца. Уводећи методу упоредне структурално-формалне анализе плесова, Селени Ракочевић је био циљ да покаже да се током процеса плесања одвијају непрекидни динамички, веома флуидни и променљиви односи који су уједно и узајамно условљени, а који обликују одређени друштвено-историјски контекст њихових настајања. Ова оригинална научна студија представља вредан допринос нашој етномузикологији, односно, етнокореологији и сигурно ће наћи своју примену у даљим истраживањима. Весна Карин 219