phd2_01halas2

Транскрипт

1 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ 6. ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ ма Ане Халас Полисемија у речницима енглеског и српског језика: теоријско-методолошки и практични аспекти обраде I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ: 1. Датум и орган који је именовао комисију , Наставно-научно веће Филозофског факултета, одлуком бр. 03-6/15 од Састав комисије са назнаком имена и презимена сваког члана, звања, назива уже научне области за коју је изабран у звање, датума избора у звање и назив факултета, установе у којој је члан комисије запослен: (1) Др Катарина Расулић, доцент за ужу научну област Англистика, реизабрана , Филолошки факултет, Београд (председница) (2) Др Душанка Вујовић, доцент за ужу научну област Српски језик и лингвистика, изабрана , Филозофски факултет, Нови Сад (3) Др Твртко Прћић, редовни професор за ужу научну област Енглески језик и лингвистика, изабран , Филозофски факултет, Нови Сад (ментор) II ПОДАЦИ О КАНДИДАТКИЊИ: 1. Име, име једног родитеља, презиме: Ана (Војислав) Халас 2. Датум рођења, општина, држава: , Зрењанин, СО Зрењанин, Република Србија 3. Назив факултета, назив студијског програма дипломских академских студија мастер и стечени стручни назив Филозофски факултет, Универзитет у Новом Саду, Енглески језик и књижевност, дипломирани филолог (англиста) мастер 4. Година уписа на докторске студије и назив студијског програма докторских студија 2008, Језик и књижевност (модул Језик) 5. Назив факултета, назив магистарске тезе, научна област и датум одбране: / 6. Научна област из које је стечено академско звање магистра наука: / III НАСЛОВ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: Полисемија у речницима енглеског и српског језика: теоријско-методолошки и практични аспекти обраде IV ПРЕГЛЕД ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: Навести кратак садржај са назнаком броја страна, поглавља, слика, шема, графикона и сл. Дисертација обухвата 544 обележене стране и организована је на следећи начин: Кључна документацијска информација; Key Words Documentation; Апстракт, Кључне речи; Abstract, Key Words; Садржај; Предговор (стр. 1-2); 1. Уводна разматрања (3-13), с одељцима: 1.1. Предмет, циљ и методологија истраживања, 1.2. Кратак преглед релевантне литературе, 1.3. Организација даљег излагања; 2. Полисемија: дефиниције и интерпретације (14-141), с одељцима: 2.1. Дефиниције полисемије, 2.2. Врсте полисемије, 2.3. Полисемија насупрот хомонимији, 2.4. Полисемија насупрот семантичкој неодређености, 2.5. Теоријске интерпретације полисемије; 3. Обрада полисемије у речницима: теоријско-методолошки аспекти ( ), с одељцима: 3.1. Идентификација и диференцијација значења у речницима, 3.2. Дефинисање значења у речницима, 3.3. Структура и организација речничког чланка; 4. Обрада полисемије у речницима енглеског и српског језика: практични аспекти ( ), с одељцима: 4.1. Критеријуми за анализу, 4.2. Образложење одабира анализираних одредница, 4.3. Образложење одабира речника и опис анализираних чланака, 4.4. Критичка анализа обраде полисемије у речницима енглеског језика, 4.5. Критичка анализа обраде полисемије у речницима српског језика, 4.6. Поређење лексикографске праксе у

2 једнојезичним речницима енглеског и српског језика, 4.7. Предлог новог модела лексикографске обраде полисемије; 5. Завршна разматрања ( ), с одељцима: 5.1. Рекапитулација, 5.2. Перспективе; Литература ( ), са 165 нумерисаних библиографских јединица; Речници ( ), с подацима о 11 анализираних речника енглеског језика и 4 анализирана речника српског језика; Додатак 1: Прикази оригиналних чланака за анализиране одреднице ( ); Додатак 2: Табеле са значењима анализираних глагола и критеријумима за њихово идентификовање ( ).

3 V ВРЕДНОВАЊЕ ПОЈЕДИНИХ ДЕЛОВА ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: Тема ове дисертације је теорија, методологија и пракса обраде полисемије, тј. више међусобно повезаних значења једне речи, у одабраним једнојезичним општим речницима енглеског и српског језика, што је сврстава у области теоријске и примењене лексикографије, лексикологије и, делом, контрастивне лексикологије. У првом поглављу, Уводна разматрања, дефинисан је предмет истраживања, који чини обрада полисемичних лексема у репрезентативним једнојезичним речницима енглеског и српског језика с тежиштем на проблематичним аспектима лексикографске праксе у датом контексту: утврђивању критеријума и стратегија за идентификацију и диференцијацију значења, формулацији дефиниција значења, те структурирању и организацији значења у оквиру речничког чланка уз утврђивање редоследа значења, илустрацију контекста употребе значења и употребу ознака за различита значења (стр. 4). Као основни циљ свог истраживања ауторка поставља опис и поређење утврђених модела у оквиру различитих аспеката обраде полисемије у одабраним речницима, те изналажење сличности и разлика, али првенствено предности и недостатака у погледу научне заснованости и практичне ефикасности, при чему њен крајњи циљ јесте дефинисање новог модела обраде полисемије, који ће у потпуности задовољити два наведена захтева (стр. 5). Следи осврт на најважнију литературу и досадашња истраживања у овој области, те најава организације даљег излагања. Друго поглавље, Полисемија: дефиниције и интерпретације, доноси разрађен и вербално и графички добро илустрован приказ теоријских тумачења полисемије, подељен у пет одељака: у првом се даје дефиниција примарног и секундарних значења, која чине окосницу ове појаве; у другом одељку разматрају се врсте полисемије, које укључују линеарну, разгранату, енантиосемију, аутотропонимију, лексичко-граматичку полисемију и остале начине извођења секундарних значења; у трећем одељку повлачи се важна паралела између полисемије и хомонимије, а у четвртом између полисемије и семантичке неодређености. У петом одељку понуђен је сажет, али садржајан, увид у четири теоријска приступа интерпретацији полисемије: структуралистички, који укључује теорију лексичких поља, компонентну анализу и релациону семантику; генеративистички; когнитивистички, који укључује теорију прототипа, теорију идеализованих когнитивних модела, теорију појмовног стапања, теорију домена и теорију семантичких оквира; и рачунарски, након чега долази рекапитулација свих наведених приступа. Треће поглавље, Обрада полисемије у речницима: теоријско-методолошки аспекти, бави се теоријом и методологијом лексикографске обраде полисемије. Прво је описана идентификација и диференцијација значења у речницима, с освртом на значење речи, на улогу контекста у овом процесу и на сам поступак идентификације и диференцијације значења. Затим је пажња усмерена на дефинисање значења у речницима и, у оквиру тога, на форму и садржину дефиниција, те на два општа типа дефиниција традиционалну и савремену, утемељену на теорији прототипа. На крају, расправља се о структури и организацији речничког чланка, при чему потоња обухвата редослед значења, примену индикатора појединих значења и контекстуалну илустрацију употребе појединих значења. Оба ова поглавља представљају не само ваљан, целовит и осмишљен теоријско-методолошки увод у централни део ове дисертације, него и заокружен синтетички поглед на теорију полисемије и методологију њене лексикографске обраде. Након постављеног теоријско-методолошког оквира истраживања, у четвртом, најважнијем и најопсежнијем, поглављу, Обрада полисемије у речницима енглеског и српског језика: практични аспекти, на конкретним репрезентативним примерима критички је сагледана обрада полисемије у одабраним једнојезичним речницима енглеског и српског језика. Анализа је заснована на три критеријума идентификација значења, дефинисање значења и структура речничког чланка, а обављена је на одредницама ваљано образложених и ефектно графички илустрованих глагола богате полисемне структуре drop, drive и fly у енглеском језику, те гледати, играти и казати у српском. Ове одреднице, чији су речнички чланци у целости репродуковани у Додатку 1, анализиране су у 11 речника енглеског језика и 4 речника српског језика, такође ваљано образложених и укратко приказаних. За енглески језик то су: британски (1) Collins English Dictionary 11, (2) Oxford Dictionary of English 2, (3) Chambers 21st Century Dictionary 2, амерички (4) Merriam-Webster s Collegiate Dictionary 11, (5) American

4 Heritage Dictionary 4, (6) Encarta World English Dictionary, те британски педагошки (7) Oxford Advanced Learner s Dictionary 8, (8) Longman Dictionary of Contemporary English 5, (9) Collins COBUILD Advanced Dictionary 6, (10) Macmillan English Dictionary for Advanced Learners 2, и (11) Cambridge Advanced Learner s Dictionary 3; за српски језик то су: (1) Речник српскохрватског књижевног и народног језика, (2) Речник српскохрватскога књижевног језика, (3) Речник српског језика, те педагошки (4) Школски речник стандардног српскохрватског / хрватскосрпског. Следи детаљан и исцрпан преглед резултата критичке анализе одабраних одредница у одабраним речницима, који је за оба језика дат одвојено, у истоветном формату, уз обилато коришћење табеларних прегледа и рекапитулацију резултата у Додатку 2: прво, идентификовање значења, које обухвата примарно значење, секундарна значења и диференцирање значења; друго, дефинисање значења, које обухвата форму и садржину дефиниције; и треће, структура речничког чланка. Затим је извршено поређење сагледане лексикографске праксе у речницима оба језика, уз указивање на уочене предности и недостаке појединих модела. На крају, као најкрупнији допринос овог истраживања, понуђен је нов модел лексикографске обраде полисемије, који је брижљиво разрађен и убедљиво објашњен, на примеру енглеског глагола drop и српског глагола гледати, из четири угла: потребе, теоријско-методолошки аспекти, практични аспекти и конкретна илустрација. Узимајући у обзир изложене предности и недостаке постојећих модела, новопредложени модел, лексиколошки гледано, полази од најновијих теоријско-методолошких достигнућа, посебно од когнитивнолингвистичке теорије прототипа, која је примењена у доменима идентификације и диференцијације примарног и секундарних значења, те њиховог дефинисања; лексикографски гледано, у домену организације и презентације података у речничким чланцима предложени модел креативно примењује најновија методолошка и практична достигнућа, заступљена нарочито у британским педагошким речницима. Сви описани аспекти преточени су у одлично суштински и типографски организоване и презентоване речничке чланке за поменуте две одреднице. Последње, пето, поглавље, Завршна разматрања, доноси закључке целокупног спроведеног истраживања и указује на перспективе даљих активности у овој области, од којих посебно треба истаћи испитивање ефикасности новог модела обраде полисемије на већем броју одредница и, још важније, на корисницима речника, како изворним говорницима датих језика, тако и онима који их уче као страни и као матерњи језик. VI СПИСАК НАУЧНИХ И СТРУЧНИХ РАДОВА КОЈИ СУ ОБЈАВЉЕНИ ИЛИ ПРИХВАЋЕНИ ЗА ОБЈАВЉИВАЊЕ НА ОСНОВУ РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА У ОКВИРУ РАДА НА ДОКТОРСКОЈ ДИСЕРТАЦИЈИ: Таксативно навести називе радова, где и када су објављени. Прво навести најмање један рад објављен или прихваћен за објављивање у часопису са ISI листе односно са листе министарства надлежног за науку када су у питању друштвено-хуманистичке науке или радове који могу заменити овај услов до 01. јануара године. У случају радова прихваћених за објављивање, таксативно навести називе радова, где и када ће бити објављени и приложити потврду о томе. Рад у научном часопису и тематском зборнику: (1) (2011). The Treatment of Polysemous Lexemes in English-Serbian Dictionaries. In: I. Đurić-Paunović and M. Marković (eds.). The First International Conference on English Studies: English Language and Anglophone Literatures Today (ELALT). Proceedings. Faculty of Philosophy, Novi Sad: [М 44 = 2] (2) (2012). Глаголи кретања помоћу превозног средства: између лексиколошке теорије и лексикографске праксе. Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду 37/2: [М 51 = 3] (3) (2013). Sense Discrimination in Five English Learner s Dictionaries. Romanian Journal of English Studies 10/1: [М 51 = 3] (4) (2013). Обрада вишезначног глагола гледати у шестотомном и једнотомном речнику Матице српске. Годишњак Филозофског факултета у Новом Саду 38/1: [М 51 = 3] (5) (2013). The Representation of a Multidimensional Semantic Structure in English Monolingual Learner s Dictionaries. У: С. Гудурић и М. Стефановић (ур.). Језици и културе у времену и простору II/2. Тематски зборник. Филозофски факултет, Нови Сад: [М 14 = 4] (6) (2014, примљено за штампу). Идентификација и диференцијација значења глагола казати у српским једнојезичним речницима. У: С. Гудурић и М. Стефановић (ур.). Језици и културе у времену и простору III. Тематски зборник. Филозофски

5 факултет, Нови Сад. [М 14 = 4] Саопштење са међународног скупа штампано у изводу: (7) (2011). The Treatment of Polysemous Lexemes in English-Serbian Dictionaries. The First International Conference on English Studies: English Language and Anglophone Literatures Today (ELALT), Novi Sad, March [М 34 = 0,5] (8) (2012). Sense Discrimination in Five English Learner s Dictionaries. 22nd International Conference on British and American Studies, Timişoara, May [М 34 = 0,5] (9) (2012). The Representation of a Multidimensional Semantic Structure in English Monolingual Learner s Dictionaries. Друга међународна конференција Језици и културе у времену и простору, Нови Сад, новембар [М 34 = 0,5] (10) (2012). The Lexicographical Treatment of Polysemy in the Context of Prototype Theory. Први интердисциплинарни научни скуп младих научника друштвених и хуманистичких наука Контексти, Нови Сад, децембар [М 34 = 0,5] (11) (2013). Идентификација и диференцијација значења глагола казати у српским једнојезичним речницима. Трећа међународна конференција Језици и културе у времену и простору, Нови Сад, новембар [М 34 = 0,5]

6 VII ЗАКЉУЧЦИ ОДНОСНО РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА: (1) Свеобухватно сагледани и представљени различити теоријски приступи дефиницији, класификацији и интерпретацији полисемије речи. (2) Развијен ваљан теоријско-методолошки модел анализе лексикографске обраде полисемије, који обухвата аспекте идентификације, диференцијације и дефинисања појединачних значења речи. (3) Критички анализирана обрада полисемије у 11 одабраних речника енглеског језика, на примерима речничких чланака за одреднице високополисемних глагола drop, drive и fly, и извршена генерализација утврђених методолошких решења. (4) Критички анализирана обрада полисемије у 4 расположива речника српског језика, на примерима речничких чланака за одреднице високополисемних глагола гледати, играти и казати, и извршена генерализација утврђених методолошких решења. (5) Извршено поређење утврђених методолошких решења обраде полисемије у речницима енглеског и српског језика, и указано на њихове предности и недостатке. (6) Понуђен нов, савремен теоријско-методолошки модел лексикографске обраде полисемије, заснован на најновијим достигнућима лексикологије и лексикографије, који полази од когнитивнолингвистичке теорије прототипа у идентификацији, диференцијацији и дефиницији појединачних значења, те у њиховој практичној организацији и презентацији у оквиру речничког чланка. VIII ОЦЕНА НАЧИНА ПРИКАЗА И ТУМАЧЕЊА РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА: Експлицитно навести позитивну или негативну оцену начина приказа и тумачења резултата истраживања. Из целокупног излагања може се закључити да је кандидаткиња у потпуности овладала веома обимном литературом, коју је детаљно приказала, критички сагледала и промислила, а у појединим важним аспектима и допунила сопственим теоријскометодолошким иновацијама, заснованим на систематској критичкој упоредној анализи обраде полисемије у одабраним речницима енглеског и српског језика. Представљени резултати истраживања, као уосталом и читав текст, брижљиво су написани, добрим, јасним и убедљивим стилом, и отиснути ефектним компјутерским слогом у боји, те допуњени бројним корисним дијаграмима, илустрацијама и табеларним прегледима, што умногоме доприноси лакшем и потпунијем праћењу ауторкиних објашњења и тумачења. IX КОНАЧНА ОЦЕНА ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: Експлицитно навести да ли дисертација јесте или није написана у складу са наведеним образложењем, као и да ли она садржи или не садржи све битне елементе. Дати јасне, прецизне и концизне одговоре на 3. и 4. питање: 1. Да ли је дисертација написана у складу са образложењем наведеним у пријави теме? Дисертација је написана у складу с образложењем наведеним у пријави теме. 2. Да ли дисертација садржи све битне елементе? Дисертација садржи све битне елементе. 3. По чему је дисертација оригиналан допринос науци? Ова дисертација представља оригиналан допринос науци о језику по следећим својим својствима: (1) први исцрпан и садржајан приказ на српском језику, у рангу опсежног прегледног чланка, досадашњих теоријских приступа дефиницији, класификацији и интерпретацији полисемије речи; (2) детаљна критичка анализа обраде полисемије у 11 одабраних речника енглеског језика, на примерима речничких чланака за одреднице глагола drop, drive и fly; (3) детаљна критичка анализа обраде полисемије у 4 расположива речника српског језика, на примерима речничких чланака за одреднице глагола гледати, играти и казати; (4) упоредна анализа утврђених методолошких решења обраде полисемије у речницима енглеског и српског језика, укључујући и њихове предности и недостатке; (5) нов теоријско-методолошки модел лексикографске обраде полисемије, заснован на когнитивнолингвистичкој теорији прототипа; (6) ваљан превод с енглеског језика на српски терминологије из области полисемије и њене лексикографске обраде. Резултати ове дисертације применљиви су најмање у следећим областима: (1) у општим и посебним теоријским и примењеним лексиколошким и лексикографским

7 изучавањима полисемије речи у енглеском и српском језику појединачно, те контрастивно, енглеско-српски и српско-енглески; (2) у лексикографској методологији и пракси, у циљу израде квалитетнијих и савременијих једнојезичних и двојезичних речника; (3) у универзитетској настави лексикологије и лексикографије, контрастивне лингвистике, те превођења на српски и са српског језика; (4) у методици наставе енглеског као страног језика, српског језика и српског као страног језика. 4. Недостаци дисертације и њихов утицај на резултат истраживања У овој дисертацији нису уочени недостаци. X ПРЕДЛОГ: На основу укупне оцене дисертације, комисија предлаже: - да се докторска дисертација прихвати, а кандидату одобри одбрана - да се докторска дисертација враћа кандидату на дораду (да се допуни односно измени) или - да се докторска дисертација одбија На основу укупне оцене ове дисертације, Комисија, у најбољем уверењу, предлаже Наставно-научном већу Филозофског факултета да препоручи Сенату Универзитета у Новом Саду да рад Полисемија у речницима енглеског и српског језика: теоријско-методолошки и практични аспекти обраде (урађен под руководством трећег члана ове комисије) прихвати као докторску дисертацију, а кандидаткињи ма Ани Халас одобри усмену одбрану пред истом комисијом. У Новом Саду и Београду, Чланови комисије: 1. Доц. др Катарина Расулић 2. Доц. др Душанка Вујовић 3. Проф. др Твртко Прћић НАПОМЕНА: Члан комисије који не жели да потпише извештај јер се не слаже са мишљењем већине чланова комисије, дужан је да унесе у извештај образложење односно разлоге због којих не жели да потпише извештај.