Microsoft Word - MirjanaBrkovic.doc

Транскрипт

1 УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ - 11 ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ КАНДИДАТ МР МИРЈАНА БРКОВИЋ ТЕМА: ПРОЗА БОГОБОЈА АТАНАЦКОВИЋА I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ 1. Датум и орган који је именовао комисију 19. III Наставно-научно веће Филозофског факултета у Новом Саду 2. Састав комисије са назнаком имена и презимена сваког члана, звања, назива уже научне области за коју је изабран у звање, датума избора у звање и назив факултета, установе у којој је члан комисије запослен: др Марија Клеут, ред. проф., Српска и јужнословенске књижевности са теоријом књижевности (предмет Народна књижевност) 1992, Филозофски факултет у Новом Саду др Сава Дамјанов, ред. проф., Српска и јужнословенске књижевности са теоријом књижевности (предмет Српска књижевност 19. века), 2006, Филозофски факултет у Новом Саду др Душан Иванић, ред. проф., Наука о књижевности (предмет Српска књижевност 18. и 19. века), 1992, Филолошки факултет у Београду II ПОДАЦИ О КАНДИДАТУ 1. Име, име једног родитеља, презиме: Мирјана Теодор Брковић 2. Датум рођења, општина, република: , Зрењанин, Зрењанин, Република Србија 3. Датум одбране, место и назив магистарске тезе: 5. април године, Филозофски факултет у Новом Саду, Реализам и фантастика у делу Јована Грчића Миленка 4. Научна област из које је стечено академско звање магистра наука: Књижевност, Историја српске књижевности 19. века III НАСЛОВ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: ПРОЗА БОГОБОЈА АТАНАЦКОВИЋА IV ПРЕГЛЕД ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: Докторска дисертација састоји се од следећих поглавља: 1. Увод (15 17), 2. Књижевнокритичка рецепција дела Богобоја Атанацковића (18 59), 3. Биографија Богобоја Атанацковића (60 97), 4. Богобој Атанацковић о књижевности (98 121), 5. Путописи Богобоја Атанацковића ( ), 6. Новеле Богобоја Атанацковића ( ), 7. Роман Богобоја Атанацковића ( ), 8. Закључак ( ), 9. Библиографија ( ). Свако од ових поглавља раздељено је у посебне целине (о чему ће бити речи у следећем ставу овог извештаја), а у тези се налази 46 слика (личности, артефаката и књига), које складно прате излагање.

2 2 V ВРЕДНОВАЊЕ ПОЈЕДИНИХ ДЕЛОВА ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: У Уводу је одређен обиман план истраживања, који обухвата све битне књижевноисторијске аспекте: књижевнокритичку рецепцију, биографију писца, елементе експлицитне поетике, жанрове прозног стваралаштва и статус у контексту српске књижевности. Књижевнокритичка рецепција дела Богобоја Атанацковића, подељена у два хронолошка сегмента (XIX и XX век), обухвата и коментарише све врсте написа о делима Богобоја Атанацковића (критике, полемике, предговоре, историје књижевности, књижевноисторијске прилоге, биографије), почевши од прве библиографске белешке (1845) до радова насталих у најновије време (2006). Овај одељак тезе (уз списак радова о Б. Атанацковићу у прилогу) има и самосталну библиографску вредност, јер је комплетних библиографија радова о нашим писцима релативно мало. Приказано је овде како се мењала рецепција дела Богобоја Атанацковића, од претераних похвала у почетку његовог стваралаштва до безмало потпуног занемаривања, посебно у последњим деценијама. Биографију Богобоја Атанацковића (поглавље 3) М. Брковић исписала је полазећи од установљених података, који су пажљиво проверавани и допуњавани кад је то било могуће. Овде приказан животопис није просто хронолошко низање догађаја но је реконструкција околности у којима је писац живео, друштвених, политичких и нарочито културних и уметничких. Међу потоњима посебно се издвајају, новином приступа, делови рада у којима су реконструисана путовања Богобоја Атанацковића, те је тако остварена занимљива интелектуална и уметничка биографија писца. Поглавље под насловом Богобој Атанацковић о књижевности подељено је у два сегмента (4.1. Коме је била намењена Атанацковићева проза и 4.2. Страни утицаји на дело Богобоја Атанацковића). Користећи огласе у којима аутор најављује излазак својих књига, предговоре и поговоре тим књигама, па затим коментаре који су чинили саставне делове прозних остварења (дакле, све изворе), М. Брковић указује на апеле писца упућене посебно женској читатељској публици, па затим на његове изјаве о функцији литерарног дела између (одвајкадашњег) опредељења да је задатак књижевника да забави и/или да поучи. Указује се такође и на равни експлицитних изјава и на равни тематских опредељења на родољубиве и социјалне тенденције писца, односно успоставља се његова аутопоетика. Страни узори и извори Богобоја Атанацковића уочени су у немачкој, мађарској и француској књижевности, уз настојање да се покаже могућа лектира писца у контексту ових страних књижевности. Интерпретације жанрова у којима се огледао Богобој Атанацковић започињу одељком о путописној прози (поглавље 5). М. Брковић успоставила је комплетан корпус разасутих и данас тешко доступних дописа са иностраних путовања српског писца, пратила различите теме којима се бавио: установе, понашање, политичке прилике и што је посебно занимљиво откривала и предочавала уметничке предмете које је помињао. Овим истраживањем потврђена је позната теза савремених имаголошких истраживања о томе да се страно/друго процењује да становишта свога: у путописној прози Богобоја Атанацковића уочљиво је настојање да информацијом о страном свету и саветом о томе на шта би се могло угледати Богобоја Атанацковића помогне сопственом народу. Овим одељком рада откривен је, заправо, Богобој Атанацковић као путописац. Опис и интерпретација новела Богобоја Атанацковића (поглавље 6) започиње ситуирањем овог жанра у сувремену српску књижевност. С обзиром на то да је српска прозна традиција била слабије развијена у време када се јавио Б. Атанацковић, књижевноисторијски значај његовог дела управо је на подручју приповедне форме пише М. Брковић у уводним деловима овог врло развијеног поглавља. Интерпретација новела заснива се на истраживању простора ( Простор који је идеализован,

3 3 Конкретан простор, Неодређен простор), времена ( Крај XVII и почетак XVIII века, Време око првог српског устанка, Прва половина XIX века, Време револуције године, Неодређено време), ликова ( Женски ликови, Мушки ликови и 6.4. Схематски прикази ликова у приповеткама), мотива ( Мотив љубави између мушкарца и жене, Остале врсте љубави, Остали мотиви), фабуле и сижеа ( Фабула, Сиже), а овај одељак рада употпуњују 6.7. Цитати и други коментари у новелама и 6.8. Преведена новела. Уводни делови поглавља Роман Богобоја Атанацковића (7) посвећени су ближим жанровским карактеристикама Два идола, јединог романа нашег писца. Након расправе о одликама по којима би се ово дело могло сврстати у породични, авантуристички, друштвени, дидактички, сентиментални, идеалистички или роман са тезом, закључује се, са смислом за нијансиран суд: Атанацковићев роман по ономе што је желео да постигне спада у сентиментално-дидактичке романе, по маштовитим детаљима, љубави и родољубљу у романтизам, али неке од сцена ипак спадају у почетну фазу реализма... Са становишта могућности да се оствари прегледна анализа, добро изабране наративне структуре из претходног одељка простор, време, ликови, мотиви, фабула, сиже послужиле су као основа за анализу Два идола (поглавље са следећим деловима: Простор који је идеализован, Конкретан простор, Неодређен простор; Време пре револуције године, Време револуције године; Групни портрети, Самостални портрети, Мушки ликови, Женски ликови; 7.5. Мотиви 7.6. Фабула и сиже; 7.7. Цитати и други коментари у роману, Цитати, Коментари о причи и филозофска позадина романа). У Закључку (поглавље 8) сведено су приказани резултати спроведених истраживања. VI Списак научних и стручних радова који су објављени или прихваћени за објављивање на основу резултата истраживања у оквиру рада на докторској дисертацији

4 4 Из обимне библиографије радова Мирјане Брковић, која обухвата укупно 51 библиографску јединицу (од којих пет књига), овде су селективно издвојени они који се директно односе на истраживање епохе и на истраживање српске прозе. 1. Srpske knjige i periodika 18. veka Biblioteke Matice srpske / Mirjana Brkovic. - Novi Sad : Biblioteka Matice srpske, XXIII, 396 str : ilustr., faks. ; 25 cm. - (Katalog starih i retkih knjiga Biblioteke Matice srpske ; knj. 2) 2. Fantastika u delu Jovana Grčića Milenka / Mirjana Brkovic. - Novi Sad : Prometej ; Beočin : Kulturni centar, str. ; 20 cm Bibliografija: str Građa za bibliografiju Jovana Grčića Milenka. U: Godišnjak Biblioteke Matice srpske za ISSN (1995), str Nepoznati prozni radovi Jovana Grčića Milenka. Književno delo Jovana Grcica Milenka : zbornik radova / urednik Radomir Ivanovic. Beočin : Kulturni centar ; Novi Sad : Prometej, Str Zapisi na marginama štampanog Zbornika iz 18. veka o nemirima i godine. U: Godišnjak Bibliteke Matice srpske za ISSN (1999), str Novi Sad i Petrovaradin u starim srpskim zapisima 18. i 19. veka. U: XVIII stoleće : radovi sa naučnog skupa održanog u Novom Sadu 11. i 12. novembra Knj. 3, Grad / uredio Nikola Grdinic. Novi Sad : Kulturno-prosvetna zajednica Vojvodine : Društvo za proučavanje XVIII veka, Str VII ЗАКЉУЧЦИ ОДНОСНО РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА Теза Мирјане Брковић припада типу монографског приказивања живота и дела одређеног књижевника. У њој, као и у другим радовима ове врсте, остварена је тежња да се опише живот писца, да се прикажу друштвене и политичке прилике (посебно у оним аспектима који су били од значаја за настанак и облик дела), да се прикажу различити видови књижевно-критичке рецепције, па затим да се то дело интерпретира, односно да се укаже на његове битне значајке и на позицију у књижевноисторијском развоју српске књижевности. Овакво истраживање захтевало је примену различитих приступа: библиографско истраживање, процену претходно објављене литературе, познавање друштвено-историјских прилика и наратолошки приступ. Истраживањем је дело Богобоја Атанацковића критичи размотрено и анализирано на основу савремених погледа на књижевноисторијске токове, да би се стигло до закључка да је могуће понудити данашњем читалаштву његово прозно стваралаштво са неким мањим интервенцијама у делу... да би читалачка публика била придобијена топлином тона којом је писана та литература, озбиљношћу са којом се разматрају питања битна за род и нацију... VIII ОЦЕНА НАЧИНА ПРИКАЗА И ТУМАЧЕЊА РЕЗУЛТАТА ИСТРАЖИВАЊА IX Темељно спроведено истраживање (до најситнијих детаља) предочено је врло прегледно, стилом примереним теми. У основним интенцијама истраживања, приказу дела Богобоја Атанацковића и његовог места у српској књижевности, М. Брковић испољила је смисао за поуздан и аргументован суд, дакле тумачила је своју тему на адекватан начин, те је оцена приказа и тумачења резултата позитивна. КОНАЧНА ОЦЕНА ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ: 1. Да ли је дисертација написана у складу са образложењем наведеним у пријави теме да. 2. Да ли дисертација садржи све битне елементе да. 3. По чему је дисертација оригиналан допринос науци. Дисертација Проза Богобоја

5 5 Атанацковића представља целовит приказ једног у новије време занемареног писца, чија улога у развоју српске прозе није занемарљива. 4. Недостаци дисертације и њихов утицај на резултат истраживања. Ова дисертација нема недостатака од утицаја на резултат истраживања. X ПРЕДЛОГ: На основу укупне оцене дисертације, комисија предлаже: - да се докторска дисертација прихвати, а кандидату одобри одбрана. ПОТПИСИ ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ др Марија Клеут, ред. проф., др Сава Дамјанов, ред. проф. др Душан Иванић, ред. проф. НАПОМЕНА: Члан комисије који не жели да потпише извештај јер се не слаже са мишљењем већине чланова комисије, дужан је да унесе у извештај образложење, односно разлоге због којих не жели да потпише извештај.