AKTIVNOSTI I REZULTATI U i GODINI

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. i 2013. GODINI

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD * Satelitski snimak instituta Jaroslav Černi Izdavač: Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD Za izdavača: Prof. dr Milan A. Dimkić, direktor Glavni urednik publikacije: Prof. dr Slobodan Petković, dipl.inž.građ. Redakcioni odbor: Prof.dr Milan Dimkić, dipl.inž.građ., Miodrag Milovanović, dipl.inž.građ., prof. dr Slobodan Petković, dipl.inž.građ. Priprema, dizajn i prelom: revision* studio Fotografije: Arhiva Instituta Štampa: Radunić, Beograd Tiraž: 700 ISBN 978-86-82565-43-7 Copyright: Institut Jaroslav Černi 2014. Sva prava zadržana. Kontakt: Jaroslava Černog 80, 11226 Pinosava, Beograd, Srbija tel: +381 11 3906450, fax: +381 11 3906481, e-mail: headoffice@jcerni.co.rs, www.jcerni.co.rs

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012 I 2013. GODINI Sadržaj PREDGOVOR 4 OSNOVNE INFORMACIJE O INSTITUTU ZA VODOPRIVREDU JAROSLAV ČERNI 8 OSNIVANJE UNESCO CENTRA DRUGE KATEGORIJE CENTAR ZA VODE I ODRŽIVI RAZVOJ I PRILAGOĐAVANJE KLIMATSKIM PROMENAMA (WSDAC) PRI INSTITUTU JAROSLAV ČERNI 14 ODABRANE STUDIJE I PROJEKTI U PERIODU 2012-2013. GODINE 19 VODOSNABDEVANJE I ODVOĐENJE I PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA 53 HIDROENERGETIKA I HIDROINFORMACIONI SISTEMI 77 BRANE I HIDROELEKTRANE 87 NAVODNJAVANJE I ODVODNJAVANJE 149 UREĐENJE VODOTOKA I ZAŠTITA OD VODA 161 UREĐENJE SLIVOVA I ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE 177 HIDRAULIČKA MERENJA 189 OSTALI ZNAČAJNI PROJEKTI 201 IZRAĐENI ELABORATI U 2012-2013. GODINI 211 SPISAK RADOVA OBJAVLJENIH TOKOM 2012-2013. GODINE 245

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD Predgovor Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi ima korene u vremenu od pre gotovo sedamdeset godina. Institut je započeo kao eksperimentalna hidraulička laboratorija u cilju naučne podrške pri izgradnji naših prvih hidroelektrana. Kasnije je Institut širio svoju delatnost istraživanja, planiranja i projektovanja u svim oblastima upravljanja vodama na prostoru bivše Jugoslavije. Takođe, pored poslovanja u zemlji, Institut je radio u više od dvadeset zemalja na raznim kontinentima. Posle raspada Jugoslavije, Institut se održao uprkos velikoj društvenoj i ekonomskoj krizi, a zatim je nastavio i unapredio svoj rad. Institut danas predstavlja središnju instituciju u oblasti voda, po stručnom kapacitetu, obimu i značaju poslovanja. Takođe, njegova delatnost se proteže u značajnom obimu i na okolne zemlje, kao i na međunarodnu aktivnost Republike Srbije u oblasti voda. Danas Institut ima oko 250 zaposlenih, od čega je 15 doktora nauka, a oko 170 magistara i inženjera, različitih struka (građevinski inženjeri - hidrotehničkog i konstruktivnog smera, hidrogeolozi, tehnolozi, šumarski inženjeri, hemičari, mašinski inženjeri, elektroinženjeri, matematičari, biolozi, arhitekte, ekonomisti, pravnici, i dr.). Pored toga, Institut održava tesnu saradnju sa fakultetima, drugim preduzećima i pojedinačnim stručnjacima iz zemlje i inostranstva. U poslednjih desetak godina, Institut je kadrovski ojačao, prijemom novih, pretežno mlađih magistara i doktora nauka, različitih profila. Jaka kadrovska struktura Instituta predstavlja najbolju garanciju visokog kvaliteta studija i projekata u svim oblastima upravljanja vodama, energetike i zaštite životne sredine. Institut poseduje veći broj laboratorija (za hidraulička istraživanja, za kvalitet vode, biohemijska, pedološka, za nanos), kao i odgovarajuću opremu za terenska merenja i analize iz oblasti geofizike, hidrogeologije, hidrohemije, i dr. U Institutu postoji savremeni informacioni sistem. Takođe, Institut poseduje širok spektar najmodernijih softvera koji se danas koriste u domenu istraživanja i upravljanja vodama. Pojedini, veoma sofisticirani softveri razvijeni su u samom Institutu, a za potrebe rešavanja specifičnih problema. Danas se naša zemlja nalazi pred izuzetno važnim i obimnim zadacima u okviru sektora voda. Veliko smanjenje ulaganja u poslednjih dvadeset pet godina dovelo je do značajnog zaostajanja u domenu izgrađenosti vodne infrastrukture, a takođe i u samoj organizaciji i strukturi sektora voda. Opterećenost sektora voda u Srbiji raznim problemima i smanjenje investiranja za izgradnju novih i održavanje postojećih sistema i objekata, javljaju se kao posledice lošeg ekonomskog stanja države u dužem period. Sadašnje stanje u sektoru voda posledica je nesklada između finansijsih potreba i realnih ulaganja u ovoj oblasti. Smatra se da su potrebe za investiranjem u ovom sektoru u Srbiji barem 8 do 10 milijardi eura u sledećih dvadesetak godina. Investicije i efikasan sistem upravljanja i rada u ovoj oblasti su neophodni da bi se ostvarilo adekvatno postupanje i postiglo poželjno stanje u oblasti zaštite voda, korišćenja voda i zaštite od voda. Takođe, neophodno je hitno povećanje državnih i privrednih kapaciteta, kao i veoma važna reforma u domenu ekonomsko-finansijskog sistema. Sve izraženije potrebe društva, ali i visoki zahtevi koji se postavljaju pred Srbiju u procesima evropskih integracija i međunarodne saradnje zahtevaju značajno unapređenje sektora voda. Jednom rečju, predstoji u sledećem periodu ogroman napor u pravcu harmonizacije našeg sistema voda sa zahtevima Evropske unije, a ujedno i postizanje stanja u sistemu voda koje je realna nužnost i potreba društva. Na osnovu novog Zakona o vodama, donetog 2010. godine, pristupilo se aktivnostima koje predstavljaju osnovni prioritet, a odnose se na kompletiranje pravne regulative, odnosno donošenje planskih dokumenata i podzakonskih akata propisanih Zakonom o vodama. Institut svojim intenzivnim angažovanjem u ovim aktivnostima, kao i u aktivnostima izrade i kompletiranja ostale regulative koja se bavi problematikom voda ili je od značaja za sektor voda, pruža značajnu potporu Državi u sektoru upravljanja vodama. Svakako najznačajniji planski dokument na čijoj 4

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI pripremi Institut radi je Strategija upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije. Strategija predstavlja osnovni planski dokument kojim se obezbeđuje integralno i jedinstveno upravljanje vodama na teritoriji Republike i na osnovu koga će se sprovoditi reforme sektora voda, kako bi se dostigli potrebni standardi u upravljanju vodama na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou. Osnovni cilj Strategije je uspostavljanje adekvatnog sistema za održivo upravljanje vodama, koji će omogućiti dugoročno finansiranje sektora voda na principu samofinansiranja, sa stabilnim izvorima finansiranja, kontinuiranim prilivom sredstava i utvrđenim mehanizma za njihovu naplatu. Strateška opredeljenja i ciljevi koji se utvrđuju ovim dokumentom predstavljaju osnov za izradu Plana upravljanja vodama na slivu Dunava na teritoriji Republike Srbije, čiji je nacrt takođe pripremljen u Institutu. Put kojim se Institut kreće - put stalnog razvoja i unapređenja kapaciteta - Institut će zadržati i produbiti. Veoma će se insistirati, i dalje, na ulozi Instituta kao jednog od ključnih faktora obezbeđenja kapaciteta državne uprave u uslovima veoma burnog razvoja u oblasti voda. Sa tim u vezi, nastaviće se politika prijema i razvoja kadrova (u poslednjih desetak godina u Institutu je zaposleno preko sto mladih stručnjaka - početnika). Jedan od pravaca razvoja Instituta je i dalje umrežavanje sa međunarodnim i domaćim institucijama. Insistiraće se na saradnji sa Međunarodnom komisijom za sliv reke Dunav (ICPDR), Međunarodnom komisijom za sliv reke Save, UNESCO-om, Međunarodnim udruženjem vodovoda zemalja na slivu reke Dunav (IAWD) i dr. U tom cilju, Institut će produžiti praksu ustanovljavanja, kao i učestvovanja u formiranju domaćih i međunarodnih centara za saradnju i razvoj kapaciteta u okviru sektora voda. Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi je u poslednje tri godine preduzimao intenzivne aktivnosti na planu saradnje sa UNESCO-om, koje su rezultirale ustanovljavanjem pri Institutu UNESCO Centra za vode za održivi razvoj i prilagođavanje klimatskim promenama. Centar je osnovan nakon potpisivanja osnivačkog ugovora između UNESCO-a i Vlada Republike Srbije, aprila 2012. godine u Parizu. Saradnjom sa univerzitetima, različitim stručnim međunarodnim organizacijama i međunarodnim ekspertima, umrežavanjem sa UNESKO centrima za vode širom sveta, kao i participiranjem u UNESCO misijama sa ciljem pomoći sektorima voda u zemljama u razvoju, Centar ostvaruje aktivnu ulogu u međunarodnim aktivnostima Srbije u oblasti upravljanja vodama. Centar se bavi i procenom uticaja globalnih promena na upravljanje vodnim resursima i promovisanjem razvoja regionalnih programa istraživanja. Organizovanjem stručnih skupova, kurseva, konferencija i dr. Veoma važna aktivnost koju je Institut imao u prethodnom periodu odnosila se na istraživanja vezana za izgradnju gasovoda Južni tok : hidrogeološka, geotehnička, hidrološka i hidrotehnička, ispitivanja uslova za katodnu zaštitu i kompleksna ekološka istraživanja. Institut će i u buduće nastaviti da pretenduje na razvoj delatnosti na inostranim tržištima. Posebno značajna i profesionalno i naučno izazovna mogućnost za angažovanje Instituta javila se u poslovima unapređenja upravljanja vodama u zemljama u tranziciji. U tom smislu, nastavljeni su koraci u pravcu razvoja delatnosti na inostranom tržištu, produbljena je saradnja, koja je započeta u prethodnom periodu, sa više zemalja iz Afrike (Namibija, Nigerija, Benin, Južni Sudan id r.) i Azije (Kina, Južna Koreja). Započeta je konkretna realizacija različitih vidova ove saradnje izrada studija i projekata u svim oblastima upravljanja vodama i energetike, edukacija stranih inženjera od strane vrhunskih eksperata Instituta i dr. Institut i Centar za vode za održivi razvoj i prilagođavanje klimatskim promenama, u Namibiji će se angažovati na poslovima povećanja kapaciteta i pružanja pomoći namibijskom sektoru voda. U cilju razvoja međunarodne saradnje, razmene informacija i upoznavanja sa najnovijim naučnim postignućima i trendovima u oblasti upravljanja vodama, tokom prethodne tri godine, Institut je organizovao nekoliko izuzetno značajnih međunarodnih konferencija. Beogradska deklaracija o održivosti sektora voda, usvojena na konferenciji: Upravljanje vodama u zemljama u tranziciji, održanoj u septembru ove godine u organizaciji Instituta, Centra za vode 5

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD za održivi razvoj i prilagođavanje klimatskim promenama i Srpske akademije nauka i umetnosti, pod pokroviteljstvom UNESCO-a, poslužila je za definisanje određenih programskih celina u okviru sedmog Svetskog foruma voda, koji će se održati u Daeguu, u Južnoj Koreji, aprila 2015. godine. Komisija za ocenu i usvajanje tema predloženih za program sedmog Svetskog foruma voda, prihvatila je kandidaturu i pozvala Institut da predsedava predloženom temom: Implementacija integralnog uprvaljanja vodama u zemljama u tranziciji, koja će se na sveobuhvatan, sistematičan i kompleksan način baviti problematikom potreba, mogućnosti i izazova unapređenja upravljanja vodama u zemljama u tranziciji. Definisanje i unapređivanje koncepta upravljanja vodama u zemljama u tranziciji, kakva je i naša zemlja, predstavlja novi izazov i potencijalno plodotvorno polje angažmana Instituta. Izdavanje publikacije Aktivnosti i rezultati u 2012-2013. godini je nastavak kontinualnog posla započetog 2006. godine izdavanjem prve publikacije istog naslova. Cilj ove publikacije je da kroz pregled rezultata rada u ovim godinama pruži brz uvid u profil i delatnost Instituta. Publikacija Aktivnosti i rezultati u 2012-2013. godini obuhvata sledeće kategorije rezultata Instituta: Odabrane studije i projekti iz svih oblasti, u periodu 2012-2013. godine, kao i naučne i stručne projekte i studije koji na najbolji način reprezentuju dostignuća Instituta, kompleksnu strukturu delatnosti i visok nivo analitičke obrade i informatičke prezentacije. Spisak izrađenih projekata daje uvid u kompletnu produkciju naučnog i stručnog rada u Institutu. Objavljeni naučni i stručni radovi obuhvataju sve radove koji su saradnici Instituta objavili u domaćim i stranim časopisima, ili prezentovali na naučnim i stručnim skupovima. Sadržaj publikacije Aktivnosti i rezultati u 2012-2013. godini na najbolji način svedoči o vrlo značajnoj ulozi Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi u svim aktivnostima srpskog sektora voda. Ako se ima u vidu kontinuitet angažovanja i dosadašnji ostvareni rezultati, logično je očekivati značajnu ulogu Instituta u razvoju srpskog sektora voda i u budućnosti. Verujemo da će Institut i u narednom periodu dati svoj doprinos rešavanju svih problema u sektoru voda u Srbiji. Prof. dr Milan A. Dimkić, direktor 6

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI 7

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD OSNOVNE INFORMACIJE O INSTITUTU ZA VODOPRIVREDU JAROSLAV ČERNI Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD je vodeća naučnoistraživačka organizacija u Srbiji u oblasti voda. Pored naučnoistraživačkih aktivnosti, delatnost Instituta obuhvata planiranje i projektovanje vodnih, energetskih i infrastrukturnih objekata i sistema, nadzor nad izvođenjem hidrotehničkih objekata, konsultantske usluge vezane za upravljanje vodnim resursima i izgrađenim objektima i sistemima, izradu strateških dokumenata i ekspertiza, kao i pomoć prilikom pripreme zakonske regulative, standarda i metodologija. Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi je osnovan 1947. godine, a ime je dobio po svom prvom direktoru. Posebno treba istaći da renome Instituta prevazilazi lokalne okvire, jer je njegov značaj priznat ne samo u regionu, već i u Evropi i svetu. Zahvaljujući uspešnim aktivnosti na prostorima bivše Jugoslavije i u preko 20 inostranih zemalja, ime Instituta Jaroslav Černi je postalo prepoznatljivo širom sveta. Institut raspolaže sa naučnim i stručnim kadrom, opremom i iskustvom da uz primenu najnovijih znanja i tehnologija može uspešno da rešava i najsloženije zadatke u domenu voda i zaštite životne sredine. Institut ima preko 240 zaposlenih, od kojih preko polovine čine saradnici sa visokom stručnom spremom, a značajan broj ima naučna ili istraživačka zvanja. Razvoj Instituta je podrazumevao permanentno uvođenje savremenih metoda istraživanja i projektovanja, uz korišćenje novih tehnologija i sofisticirane merne opreme. Institut Jaroslav Černi ima i značajnu obrazovnu ulogu u oblasti vodoprivrede. Naučni radnici Instituta učestvuju u nastavi na fakultetima univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Banja Luci. Pored toga, u Institutu je 10 godina održavan međunarodni kurs iz vodoprivrednog inženjerstva za stručnjake iz zemalja u razvoju. Ovu međunarodnu aktivnost su podržale vlade Holandije i Jugoslavije, kao i UNESCO. Institut u okviru svog delokruga rada ima sledeće specijalnosti: HIDRAULIKA Hidraulika hidrotehničkih objekata: Brane, ustave, evakuacioni organi, zahvati, ispusti, cevovodi, prevodnice, optočni tuneli, riblje staze, itd. Pomorska hidraulika: Objekti za zaštitu obala i plaža, luke, pristaništa, marine i dr. Rečna hidraulika: Strujanje u prirodnim vodotocima, plavne zone, režim vode i nanosa, rečna morfologija, fluvijalna erozija, zasipanje, rečna ušća i dr. Hidraulika podzemnih voda: Modeliranje tečenja podzemnih voda u različitim akviferima, uticaj sistema bunara i galerija na režim podzemnih voda, veštačko prihranjivanje izdani, filtracija i procurivanje kod hidrotehničkih objekata i dr. Specijalni hidraulički problemi: Propagacija poplavnih talasa, simulacija rušenja brana, transport toplote i otpadnih voda i dr. HIDROLOGIJA Meteorološke i hidrološke analize i studije: Relacije između padavina i površinskog oticaja, determinisanje malih i velikih voda. 8

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI Matematičko modeliranje hidroloških procesa. Primena hidroloških modela za upravljanje hidrotehničkim objektima i sistemima za zaštitu životne sredine. Primena novih informacionih tehnologija za simulaciju karakterističnih hidroloških parametara. Proučavanje ekstremnih hidroloških situacija - poplava i suša. HIDROMETRIJA Merenja na izvedenim objektima: hidroelektrane, pumpe, ustave, zatvarači, itd. Merenja na prirodnim vodotocima: kompletna merenja vode i suspendovanog nanosa, merenja vučenog nanosa, snimanje strujne slike toka, snimanje pada nivoa vodotoka i dr. Merenja podzemnih voda: nivoi podzemnih voda, filtracije i procurivanja kod brana i nasipa, filtracije u rudnicima. Tariranje hidrometrijskih krila. GEOTEHNIČKA ISTRAŽIVANJA I MERENJA Projektovanje i primena sistema za osmatranje brana, razvoj i primena informacionog i ekspertnog sistema za bezbednost brana. Statička i dinamička in-situ merenja ponašanja hidrotehničkih objekata (visokih brana, tunela, okana, cevovoda, propusta, itd.) za vreme probnog opterećenja i pri različitim fazama izgradnje i u toku eksploatacije. In-situ ispitivanja osobina stene i objekta (deformabilnost, naponska stanja, smicanje kroz masu, seizmičke karakteristike, itd.). Određivanje mehaničkih svojstava tla na osnovu terenskih i laboratorijskih opita za potrebe projektovanja. Matematičko modeliranje naprezanja i deformacija za različita opterećenja. Istraživanja i proizvodnja geotehničke i druge opreme za istraživanje konstrukcija. Geofizika. ZAŠTITA KVALITETA VODA Modeliranje kvaliteta voda. Ispitivanja samoprečišćavajućih karakteristika reka i akvifera. Osmatranje efluenata iz sistema za prečišćavanje otpadnih voda (gradskih i industrijskih). Mere za zaštitu voda od zagađenja. Procena antropogenih aktivnosti na kvalitet i kvantitet podzemnih voda (poljoprivreda, industrija, urbane zone, transport, rudnici, deponije). Ispitivanja zagađenja podzemnih voda i iznalaženje mera za sanaciju. ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE Referentna istraživanja o stanju životne sredine: ekološka istraživanja, biodiverzitet, fizičke i hemijske karakteristike tla, vode i vazduha, estetske vrednosti prostora, itd. Harmonizacija raspoloživih vodnih resursa sa potrebama imajući u vidu zaštitu životne sredine Procena uticaja zagađenih sedimenata u rekama i akumulacijama na ekosisteme. Mere za zaštitu ekosistema - upravljanje životnom sredinom. Procena uticaja hidroelektrana na životnu sredinu (ekosistem, režim vode i nanosa, mikroklimu, istorijske, kulturne i druge vrednosti prostora). IZUČAVANJE REŽIMA PODZEMNIH VODA Hidrogeološka istraživanja i identifikacija resursa podzemnih voda. Procena raspoloživih količina podzemne vode i njihovih fizičkih i hemijskih karakteristika. Terenska istraživanja i modeliranje transporta zagađivača u akviferima. Planiranje i projektovanje sanitarne zaštite podzemnih voda. Hidrogeološka istraživanja i analize za potrebe projekata za odvodnjavanje i navodnjavanje, projekata vodosnabdevanja, zaštite životne sredine, itd. Istraživanja i procene mineralnih i termomineralnih voda. VODOSNABDEVANJE NASELJA I INDUSTRIJE Istraživanja potencijalnih izvora za vodosnabdevanje. Studije o dugoročnim potrebama za vodom. Praćenje kvaliteta vode i istraživanja. Studije i projekti sistema za vodosnabdevanje 9

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD (zahvati, pumpne stanice, tuneli, cevovodi, zaštita od hidrauličkog udara, rezervoari). Analize i projekti vodovodne mreže. Projekti rehabilitacije i unapređenja postojećih vodovodnih sistema. Studije i projekti za postrojenja za tretman vode za piće (procesi tretmana vode, mehanička, električna i kontrolna oprema, simulacija procesa prečišćavanja voda). Konsultantske usluge, nadzor, revizije. ODVOĐENJE I PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA Studije količina i karakteristika otpadnih gradskih i industrijskih voda. Matematičko modeliranje kanalizacionih sistema. Studije tečenja u kanalizacionim sistemima (kombinovani, gravitacioni i sistemi pod pritiskom). Studije i projekti kanalizacionih sistema. Studije i projekti sistema za tretman otpadnih voda. Projekti rehabilitacije i nadgradnje uređaja za tretman otpadnih voda. Projektovanje, revizija, nadzor, konsultantske usluge. HIDROTEHNIČKE MELIORACIJE Istraživanja i definisanje projektnih kriterijuma i parametara za navodnjavanje, odvodnjavanje i kontrolu režima podzemnih voda. Izbor metoda za navodnjavanje i odvodnjavanje i opreme. Projektovanje sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje. Organizaciona struktura Instituta Zavod za hidrauliku Zavod za hidrauliku je najstariji Zavod u okviru Instituta i u njegovom je sastavu još od osnivanja 1947. godine. Od svojih početaka pa do danas, Zavod za hidrauliku - hidraulička laboratorija je bila reprezentativna kako na području Srbije, tako i u širem regionu bivše SFRJ i okolnih zemalja. Hidraulička laboratorija raspolaže halom ukupne površine 3600 m², od čega je 3000 m² korisnog prostora za smeštaj hidrauličkih modela i potrebne manipulacije na njima. Zahvaljujući dosta velikoj korisnoj površini hale i manipulativnoj visini, moguća je izrada modela u krupnoj razmeri, čime se postiže bolja hidraulička sličnost, što je posebno značajno kod modela visokih brana. Osim hale, u sklopu hidrauličke laboratorije se nalazi i 120 m dug kanal za tariranje hidrometrijskih krila, jedinstven na ovim prostorima, kao i stakleni kanal talasar za potrebne simulacije kod ispitivanja objekata pomorske hidraulike. Zavod poseduje sopstvenu radionicu, opremljenu potrebnim alatima i uređajima, u kojoj se izvode svi modelarski, precizno mehaničarski, stolarski i bravarski radovi u sklopu delatnosti Zavoda. Zavod za hidrogeologiju i izučavanje režima podzemnih voda Zavod za hidrogeologiju i izučavanje režima podzemnih voda se bavi rešavanjem svih problema u ovoj oblasti, pri čemu su najvažniji sledeći: Procena raspoloživih količina podzemne vode i njihovih fizičkih i hemijskih karakteristika Planiranje i projektovanje sanitarne zaštite podzemnih voda Hidrogeološka istraživanja i analize za potrebe projekata za odvodnjavanje i navodnjavanje, projekata vodosnabdevanja, zaštite životne sredine, itd. Istraživanja i procene mineralnih i termomineralnih voda Studije veštačkog prihranjivanja izdani (efekti infiltracije) Najvažnije reference Zavoda obuhvataju: Osmatranja, merenja i analizu uticaja uspora Dunava na priobalje izazvanog radom HE Đerdap 1, Hidrotehničku osnovu za regulacioni plan Industrijske zone u Smederevu, Analizu sa predlogom rešenja zaštite priobalnih površina Pančevačkog rita u zoni od crpne stanice Borča do radio stanice Jugoslavija, Projekat detaljnih 10

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI hidrogeoloških istraživanja izvorišta Carina za vodosnabdevanje Kladova i okolnih naselja i dr. Zavod za hidrotehničke melioracije Delatnost Zavoda za hidrotehničke melioracije obuhvata sve najvažnije aspekte u ovoj oblasti, pri čemu su najvažniji sledeći: Projektovanje sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje Realizacija sistema, kontrola kvaliteta za vreme izgradnje i nakon izgradnje i upravljanje sistemom Identifikacija poljoprivrednih i društvenih efekata kao i uticaja na životnu sredinu Terenska istraživanja, prikupljanje podataka i analize fizičkih, mehaničkih i hemijskih karakteristika tla i izrada svih vrsta karata zemljišta Studije i projekti pedomeliorativnih mera, navodnjavanja i odvodnjavanja zemljišta, konzervacije i fertilizacije zemljišta, itd. Najvažnije reference Zavoda su sledeće: Generalno rešenje snabdevanja vodom Mačve, Generalno rešenje snabdevanja vodom Srema, Studija Suše i nacionalna strategija navodnjavanja. poplava za opštine Požarevac, Topola, Kragujevac, Kraljevo, Čačak, Aranđelovac i za teritoriju Grada Beograda, Generalni projekti uređenja erozionih i bujičnih područja u Srbiji. Zavod za uređenje vodnih tokova Delatnost Zavoda za uređenje vodnih tokova obuhvata sve najvažnije probleme u ovoj oblasti, pri čemu su najvažniji sledeći: Terenska merenja i istraživanja Regulacioni radovi (stabilizacija obala i rečnog dna, nasipi, stabilizacija ušća reka, proseci) Uređenje vodnih tokova za potrebe plovidbe Zaštita od poplava (aktivne, pasivne i institucionalne mere) Studije režima rečnog nanosa u okviru sliva i unutar rečnih deonica Planiranje i upravljanje vodnim resursima Najvažnije reference Zavoda su sledeće: Vodoprivredne osnove za Republiku Srbiju, Republiku Crnu Goru, pokrajine Kosovo i Vojvodinu, Generalna rešenja uređenja Južne, Zapadne i Velike Morave, Studija režima leda i odbrane od leda na Dunavu, Dugoročne aktivnosti uokviru Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav (ICPDR). Zavod za zaštitu od bujica i erozije Zavod za zaštitu od bujica i erozije se bavi izučavanjem bujičnih i erozionih procesa, kao i primenom tehničkih, biotehničkih, bioloških i administrativnih mera za kontrolu ovih procesa. U tom okviru, najvažnije aktivnosti Zavoda su sledeće: Terenska osmatranja i merenja za utvrđivanje bujičnih i erozionih procesa i njihovog uticaja na produkciju nanosa Analiza osnovnih uzroka nastanka bujica i erozije i efekata primenjenih mera za zaštitu od bujica i erozije Zaštita od bujica Smanjenje bujičnosti i produkcije nanosa i upravljanje nanosom u okviru sliva Najvažnije reference Zavoda su sledeće: Metodologija za proglašenje erozionih područja, Planovi proglašenja erozionih područja i planovi za odbranu od bujičnih Zavod za vodosnabdevanje, kanalizaciju i zaštitu voda Zavod za vodosnabdevanje, kanalizaciju i zaštitu voda bavi se kompleksnom problematikom u ovoj oblasti, koja se najkonciznije može sagledati kroz četiri celine: - Rešavanje problematike podzemnih voda; aktivnosti: Sprovođenje terenskih merenja, osmatranja i analize podzemnih voda Identifikacija režima podzemnih voda Hidrodinamička istraživanja u oblasti strujanja podzemnih voda, primenom analognih i matematičkih modela, kao i prognoza režima i kvaliteta podzemnih voda u prirodnim uslovima i uslovima primene različitih programa eksploatacije ili tehničkih mera za regulisanje režima podzemnih voda Modeliranje tečenja podzemnih voda u različitim akviferima i sredinama 11

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD Studije uticaja sistema bunara i galerija na režim podzemnih voda Studije veštačkog prihranjivanja izdani (efekti infiltracije) Zaštita resursa podzemnih voda od prekomerne eksploatacije i degradacije Procena antropogenih aktivnosti na kvalitet i kvantitet podzemnih voda Ispitivanja zagađenja podzemnih voda i iznalaženje mera za sanaciju Studije filtracije i procurivanja kod hidromehaničkih objekata Problemi podzemnih voda u rudnicima - Rešavanje problematike vode za piće; aktivnosti: Istraživanje potencijalnih izvora za vodosnabdevanje Izrada studija o dugoročnim potrebama za vodom Izrada studija i projekata sistema za vodosnabdevanje (zahvati, pumpne stanice, tuneli, cevovodi, rezervoari) Projekti rehabilitacije i unapređenja postojećih vodovodnih sistema Izradu studija i projekata postrojenja za tretman vode za piće, kao i pripremu za odgovarajuće industrijske namene Pružanje konsultantskih usluga, revizije, nadzora - Rešavanje problematike otpadnih i atmosferskih voda; aktivnosti: Izrada studija količina i kvaliteta otpadnih voda Matematičko modeliranje kanalizacionih sistema Izrada studija tečenja u kanalizacionim sistemima (kombinovani, gravitacioni i sistemi pod pritiskom) Izrada studija i projekata kanalizacionih sistema (upotrebljenih i atmosferskih voda) Izrada studija i projekata postrojenja za tretman otpadnih voda Pružanje konsultantskih usluga, revizije, nadzora - Laboratorija i služba ekologije; aktivnosti: Sprovođenje terenskih istražnih radova i merenja kvaliteta i količina voda Modeliranje kvaliteta voda Ispitivanja samoprečišćavajućih karakteristika reka i akvifera Kontrola efluenata iz sistema za prečišćavanje otpadnih voda (komunalnih i industrijskih) Predlog mera za zaštitu voda od zagađenja Pomoć i konsultantske usluge u pripremi regulative vezane za kvalitet voda Pomoć i konsultantske usluge u slučajevima akcidenata Referentna istraživanja o stanju životne sredine (ekološka istraživanja, biodiverzitet, fizičke i hemijske karakteristike tla, vode i vazduha) Identifikacija izvora zagađenja Procena uticaja rastuće urbanizacije, intenzivnog saobraćaja, razvoja poljoprivrede i industrije na vodne resurse Planiranje i primena mera za sprečavanje zagađenja površinskih i podzemnih voda Studije uticaja hidrotehničkih objekata na životnu sredinu i ekosistem Procena uticaja otpadnih voda na karakteristike vodnih resursa Mere za zaštitu ekosistema - upravljanje životnom sredinom Međunarodna saradnja u oblasti zaštite životne sredine u okviru rečnih basena Zavod za brane, hidroenergetiku, rudnike i saobraćajnice Delatnost Zavoda za brane, hidroenergetiku, rudnike i saobraćajnice obuhvata kompleksnu problematiku, pri čemu se mogu izdvojiti sledeće najvažnije aktivnosti: Hidrološke i hidrauličke analize i procene hidropotencijala rečnih tokova i basena Procena uticaja hidroelektrana na životnu sredinu Hidroenergetsko korišćenje vodnih resursa u sklopu višenamenskog korišćenja voda na različitim nivoima Studije, projekti i nadzor nad izvođenjem za različite vrste brana Statička i dinamička in-situ merenja ponašanja hidrotehničkih objekata Određivanje mehaničkih svojstava tla na osnovu terenskih i laboratorijskih opita za potrebe projektovanja Najvažnije reference Zavoda su sledeće: studija raspoloživog hidropotencijala reke Drine, hidroinformacioni sistemi Drine i Vlasine, glavni projekat brane Prvonek, idejni projekat brane 12

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI Bogovina, studija opravdanosti izgradnje hidroelektrana Neretva Ulog, Janjske otoke i Bistrica, Generalni projekat sistema hidroelektrana na Ibru. Zavod za naučnoistraživački rad i informatiku Zavod za naučnoistraživački rad i informatiku obavlja sledeće poslove: Realizaciju naučnoistraživačkih programa i projekata Aktivnosti vezane sa usavršavanjem naučno-istraživačkog podmlatka Praćenje i usmeravanje magistarskih i doktorskih studija Istražne radove i laboratorijska ispitivanja Projektovanje informacionih sistema Reviziju i tehničku kontrolu Ostale poslove (bibliotečku, dokumentacionu i izdavačku delatnost, naučno-tehničku saradnju sa srodnim organizacijama u zemlji i inostranstvu, saradnju sa republičkim organima u oblasti nauke i tehnologije, razvoja i zaštite životne sredine) 13

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD OSNIVANJE UNESCO CENTRA DRUGE KATEGORIJE CENTAR ZA VODE I ODRŽIVI RAZVOJ I PRILAGOĐAVANJE KLIMATSKIM PROMENAMA (WSDAC) PRI INSTITUTU JAROSLAV ČERNI Aktivnosti koje su prethodile formiranju Centra Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi je u poslednje tri godine aktivno učestvovao u svim aktivnostima koje su se odnosile na ustanovljavanje UNESKO Centra za vode za održivi ravoj i prilagođavanje klimatskim promenama. Inicijativu Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi za osnivanje UNESKO Regionalnog centra druge kategorije podržale su brojne međunarodne, regionalne i domaće organizacije, instituti i fakulteti: Međunarodna komisija za zaštitu Dunava (ICPDR), Međunarodno udruženje preduzeća koja se bave vodosnabdevanjem na području sliva reke Dunav (IAWD), Međunarodna komisija za sliv reke Save, Slovačka i Bugarska nacionalna komisija za UNESKO, Međunarodni hidrološki program, Institut za vode Republike Slovenije, Hidrometeorološki zavod Crne Gore, Arhitektonsko-građevinski fakultet, Univerzitet u Banja Luci, Bosna i Hercegovina, Građevinski, Šumarski, Prirodno-matematički i Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Skoplju, Makedonija, Biološki institut, Građevinski i Rudarsko-geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, Institut za biološka istraživanja,,siniša Stanković, Univerzitet u Beogradu, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu, i Građevinsko-arhitektonski fakultet, Univerzitet u Nišu. Nakon neophodne procedure u okviru UNESKA (odluke nadležnih tela UNESKA i podrške relevantnih međunarodnih organizacija), Izvršni odbor UNESKA je na svojoj 190. sednici, održanoj u Parizu, 11-19. oktobra 2012. godine, doneo odluku o osnivanju UNESKO centra druge kategorije pri Institutu Jaroslav Černi. S obzirom na to da je UNESKO međunarodna organizacija, svi ugovori se zaključuju između UNESKA i države u kojoj se centar osniva. Ugovor je potpisan 24. aprila 2013. godine u Parizu. Zakon o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Organizacije za obrazovanje, nauku i kulturu Ujedinjenih nacija u vezi sa osnivanjem Centra za vode za održivi razvoj i prilagođavanje klimatskim promenama kao Centra kategorije 2 pod pokroviteljstvom UNESKA, donela je Narodna skupština Republike Srbije na sednici Devetog vanrednog zasedanja u 2014. godini, 8. septembra 2014. godine. Zakon je objavljen u "Službenom glasniku RS-međunarodni ugovori" broj 10/2014 od 9. septembra 2014. godine. Aktivnosti Centra Centar za vode za održivi razvoj i prilagođavanje klimatskim promenama, održavajući blisku saradnju sa univerzitetima, različitim stručnim međunarodnim organizacijama, kao i međunarodnim ekspertima, ostvaruje aktivnu ulogu u međunarodnim aktivnostima Srbije u oblasti upravljanja vodama, Aktivnosti koje Institut Jaroslav Černi i Centar preduzimaju u okviru relevantnih tekućih UNESKO inicijativa, posebno Međunarodnog hidrološkog programa, zasnovane su na kapacitetima i iskustvima u oblasti održivog upravljanja vodama. U okviru međunarodnih aktivnosti Centar učestvuje na skupovima bliskim Međunarodnom hidrološkom programu, 14

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI kao i u globalnim programima i mrežama pod okriljem UNESKA. Neki od skupova na kojima je Centar učestvovao tokom 2013. i 2014. godine su: Radionice na temu upravljanja poplavama u Beninu i Namibiji, Kurs o upravljanju vodnim resursima u Južnom Sudanu, UNESKO Strateški sastanak na visokom nivou o bezbednosti i saradnji u oblasti voda u Keniji, UNESKO sastanak međunarodne inicijative za suše (IDI) u Teheranu, Iran, Radionice Globalne mreže za razvoj informacija za sušna područja (G-WADI) sa temom daljinske funkcije i ekohidrologije u sušnim regionima u Pekingu, Kina i Irvajnu, SAD; Završna ceremonija manifestacije Međunarodne godina saradnje u oblasti voda, u Meksiko Sitiju i drugi. U periodu od 17. do 18. decembra 2014. godine u Beogradu će se biti promovisan Centar za jugoistočnu Evropu u okviru G-WADI mreže, kao i sastanak ekspertske grupe G-WADI mreže i IDI inicijative pod nazivom: Alati i metodologije za pomoć zemljama članicama u borbi protiv suša i poplava. Centar je, takođe tokom 2013. i 2014. godine aktivno participirao u UNESKO misijama, sa ciljem pomoći sektorima voda u zemljama u razvoju, što je obuhvatalo izgradnju kapaciteta i obuku kadrova, a posebno u: Namibiji, Nigeriji, Beninu i Južnom Sudanu. Učešće u ovim misijama rezultiralo je stvaranjem uslova za uspostavljanje dugoročnih saradnji i povezivanje Republike Srbije sa državnim organima i investitorima iz ovih zemalja. Posebno značajna mogućnost za angažovanje Centra u poslovima upravljanja vodama u zemljama u tranziciji, javila se uspostavljanjem saradnje Instituta i Centra sa namibijskim naučnim i stručnim ustanovama, kao i državnim institucijama. Uporedo, razvila se i bilateralna saradnja između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Namibije, koja je rezultirala potpisivanjem Memoranduma o razumevanju o tehničkoj saradnji u oblasti poljoprivrede i vodoprivrede, 6. oktobra 2014. godine u Namibiji. U predstojećem petogodišnjem periodu na osnovu predloženih projekata, Institut Jaroslav Černi i Centar za vode za održivi razvoj i prilagođavanje klimatskim promenama, u Namibiji će se angažovati na poslovima povećanja kapaciteta u okviru namibijskog sektora voda, i to putem edukacije, odnosno teorijske i praktične obuke stručnjaka za razvijanje i primenu održivih metoda upravljanja vodama. Ovim putem uspostaviće se i dugoročna saradnja među stručnjacima dvaju zemalja. Osim toga radiće se na poslovima razvijanja integralnih planova upravljanja sušama i poplavama u pojednim delovima Namibije. U realizaciji ovih poslova Centar će blisko sarađivati sa dva univerziteta u Namibiji (Državnim i Politehničkim), na kojima će se i realizovati master programi edukacije. Centar je naročito posvećen umrežavanju sa UNESKO centrima za vode širom sveta, a posebna saradnja razvijena je sa Međunarodnim institutom za vode i životnu sredinu (2IE) sa sedištem u Burkini Faso, koja se zasniva na zajedničkim istraživanjima u oblasti upravljanja podzemnim vodama, uzajamnoj pomoći i saradnji u programima i projektima koje podržava UNESKO, kao i razmeni naučno nastavnog kadra i saradnji u oblasti obuke studenata na master i doktorskim studijama. Na bazi zajedničkih istraživačkih interesa u oblasti efikasnijeg korišćenja vodnih resursa, modeliranja podzemnih voda i istraživanja uticaja klimatskih promena na upravljanje vodnim resursima, sklopljen je Sporazum o saradnji sa Capital Normal Univerzitetom iz Pekinga. Aktuelan je, takođe i Memorandum o razumevanju za saradnju sa Regionalnim centrom za integralno upravljanje rečnim slivom (RC-IRBM), sa sedištem u Kaduni, Nigerija. Centar se, pored navedenih aktivnosti, bavi i procenom uticaja globalnih promena na upravljanje vodnim resursima i promovisanjem razvoja regionalnih programa istraživanja. Centar podstiče stručnu i naučnu saradnju između različitih organizacija koje su uključene u održivo upravljanje vodnim resursima, učestvujući u stvaranju i razmeni naučnih i tehničkih informacija, na nacionalnom i međunarodnom nivou. Centar radi na izgradnji kapaciteta na institucionalnom i stručnom nivou, u cilju njihovog unapređenja za procenu uticaja globalnih promena na upravljanje vodnim resursima, korišćenjem naprednih metoda i tehnologija. Svojim delovanjem Centar pospešuje podizanje nivoa znanja i svesti različitih nivoa javnosti o strategijama prilagođavanja klimatskim promenama, kao i 15

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD značaju saradnje na nacionalnom i regionalnom nivou, putem sprovođenja obuka stručnjaka, organizovanja konferencija, seminara, radionica, kurseva, kao i objavljivanja publikacija. U cilju razvoja međunarodne saradnje, razmene informacija i upoznavanja sa najnovijim naučnim postignućima i trendovima u oblasti upravljanja vodama, kao i predstavljanja inostranim saradnicima i potencijalnim investitorima kapaciteta sektora voda u Srbiji, tokom 2013. i 2014. godine, Institut i Centar organizovali su, pod pokroviteljstvom UNESKA, sledeće međunarodne konferencije: Emergentni zagađivači u vodama/emerging Pollutants in Water (9-11. jul 2013. godine, Beograd). Tokom Konferencije vodeći domaći i svetski stručnjaci predstavili su najnovije metode i istraživanja koja se odnose na prisustvo emergentnih zagađivača u vodama, putem sledećih tema: Analitičke metode za otkrivanje emergentih zagađivača i produkata njihove transformacije; Toksičnost emergentnih zagađivača u vodi i njihova svojstva vezana za vode (razgradnja, rastvorljivost, sorpcija...); Emisija i tretman emergentnih zagađivača; Pojava i sudbina emergetnih zagađivača u površinskim i podzemnim vodama, kao i matematičko modeliranje. Uticaji klimatskih promena na vodne resurse/climate Change Impacts On Water Resources (17-18. oktobar 2013. godine, Beograd). Glavne teme ove međunarodne konferencije bile su: Klimatske promene (KP) i globalne promene (GP): faktori koji ih izazivaju, registrovane promene i prognoze; Uticaj KP na vodne resurse - registrovane promene i različite metodologije prognoziranja daljih promena u budućnosti (Značaj kvaliteta podataka, saradnje i praćenja; Uticaj različitih faktora na rečni proticaj, npr: KP registrovane meteorološkim podacima, vodosnabdevanje stanovništva, uticaj različitih ljudskih aktivnosti na vodne resurse); Oskudica u vodi (Upotreba vode u poljoprivredi pod uticajem KP; Mere prilagođavanja u vodoprivredi; Zakonski okviri i državna politika); Upravljanje vodnim resursuma u uslovima izazvanim klimatskim promenama (Upravljanje regionalnim i međunarodnim rečnim slivovima; Poplave; Uloga ekosistema itd.) Simpozijum posvećen godišnjici rođenja Milutina Milankovića na temu upravljanja vodama u zemljama u tranziciji u uslovima klimatskih i drugih globalnih promena, pouke iz paleoklime i regionalnog modeliranje klime/milankovitch Anniversary UNESCO Symposium Water Management in Transition Countries as Impacted by Climate Change and Other Global Changes, Lessons from Paleoclimate, and Regional Issues (3-5. septembar 2014. godine, Beograd). U okviru Simpozijuma održane su dve zasebne konferencije: Vodoprivreda u zemljama u tranziciji, u organizaciji Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi i Centra za vode za održivi razvoj i prilagođavanje klimatskim promenama. Klima u prošlosti: Pouka za budućnost. Regionalni aspekti klimatskih promena, u organizaciji Srpske akademija nauka i umetnosti. Na Simpozijumu su učestvali ugledni domaći i svetski stručnjaci, naučnici, akademici i univerzitetski profesori iz Srbije i okruženja, Zapadne Evrope, Azije, Južne Amerike i SAD-a. Među učesnicima su bili predstavnici: Svetske banke, Evropske komisije, regionalnih organizacija za upravljanje vodama, kao i domaćih naučnih i stručnih institucija. Osnovni cilj Simpozijuma bio je da se prikaže značaj klimatskog faktora na planeti, kao i značaj povezanosti stanja klime i vodnih resursa, iz kojih proističu brojni i složeni uticaji klimatskih promena na upravljanje vodnim resursima. Istaknuti su i uticaji kojima tranzicione promene (društvene, političke, privredne, ekonomske) doprinose složenosti upravljanja vodnim resursima, kao i neki od zahteva, koji se, u ekonomskom, političkom, zakonodavnom smislu, postavljaju pred zemljama u tranziciji radi ostvarivanja održivog upravljanja vodnim resursima. 16

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI Simpozijum je pokazao da je za razvijanje uspešnog upravljanja vodnim resursima u tranzicionim zemljama potrebno adekvatno određivanje ciljeva, definisanje dinamike njihovog postizanja, obezbeđivanje odgovarajućih finansijskih i drugih instrumenta kao i uspostavljanje adekvatnog odnosa prema spoljnim institucijama i uticajima. Na Simpozijumu je usvojena Beogradska deklaracija o održivosti sektora voda čiji su zaključci iskorišćeni za definisanje određenih programskih celina u okviru sedmog Svetskog foruma voda, koji će se održati u Daeguu, u Južnoj Koreji, aprila 2015. godine. Učešće u aktivnostima koje prethode sedmom Svetskom forumu voda, predstavlja jedan od posebno značajnih angažmana Instituta i Centra, kojima se nastoji što sistematičnije i svrsishodnije predstaviti problematika upravljanja vodama u zemljama koje prolaze kroz svojevrsne tranzicione procese. Ove aktivnosti podrazumevaju učestvovanje stručnjaka Centra u skupovima u Južnoj Koreji, a takođe i participiranje južnokorejskih stručnjaka na konferencijama i predavanjima u organizaciji Centra u Srbiji. Među pomenutim aktivnostima koje su sprovedene u Južnoj Koreji, izdvajaju se učešće u radu Međunarodne nedelje voda i kik-of sastanak predstojećeg Svetskog foruma voda, koji su održani u 2013. godini, kao i učešće u radu Međunarodnog foruma voda u okviru nedelje voda 2014. godine. Komisija za ocenu i usvajanje tema predloženih za program sedmog Svetskog foruma voda, prihvatila je kandidaturu i pozvala Institut i Centar da predsedavaju predloženom temom: Implementacija integralnog upravljanja vodama u zemljama u tranziciji, koja će se na sveobuhvatan, sistematičan i kompleksan način baviti problematikom potreba, mogućnosti i izazova unapređenja upravljanja vodama u zemljama u tranziciji. 17

18 Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI ODABRANI PROJEKTI U PERIODU 2012-2013. GODINE

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD ODABRANI PROJEKTI U PERIODU 2012-2013. GODINE ISTRAŽNI RADOVI ZA POTREBE IZRADE IDEJNOG I GLAVNOG PROJEKTA MAGISTRALNOG GASOVODA JUŽNI TOK NA TERITORIJI REPUBLIKE SRBIJE Naručilac: South Stream, d.o.o. Novi Sad Izvršilac: Institut Jaroslav Černi, AD. Beograd Kooperanti: Ageo, Beogeoakva, Digital Kukić, Eko-tok, Geoalfa, Geodata, Geodril, Geološki institut srbije, Geom d.o.o., Geo-projekt SM, Geosonda-Geomehanika, Gradski zavod za javno zdravlje, Hidrozavod dtd, Institut Batut, Institut IMS, Institut Karajović, Institut Kirilo Savić, Institut Vinča, Institut za fiziku, Institut za medicinska istraživanja, Institut za puteve, Kristal infiz, Mip grading, PMF Kragujevac, PMF Novi Sad, Rudarski institut, Rudarsko-geološki institut, Saobraćajni institut CIP, Sistem geoin, Techart, Vukvoda d.o.o., Jugradis Rukovodilac projekta: Mr. Milan Tričković, dipl. inž.građ. Sekretar projekta: Aleksandar Anđelković, teh.sar. Odgovorni obrađivači: Dr. Marina Babić Mladenović, dipl.inž.građ., Miroljub Živanović, dipl.inž.geol., Dr. Prvoslav Marjanović, dipl. inž.građ., Dr. Duško Sunarić, dipl.inž. geol., Goran Jevtić, dipl.inž.geol., Dr. Miomir Komatina, dipl.inž.geol., Vladimir Lukić, dipl. inž.geol., Vladislava Bartoš Divac, dipl.inž. građ., Dragana Ninković, dipl.inž.građ., Vesna Petrović, dipl.inž.geol. Magistralni gasovod Južni tok je sistem za transport prirodnog ruskog gasa u obimu do 63,0 milijarde m 3 godišnje (uključujući gorivni gas), radi snabdevanja zemalja Južne i Centralne Evrope, koji se sastoji od sledećih deonica: Morske deonice gasovoda kroz akvatoriju Crnog mora; Suvozemne deonice kroz zemlje Južne i Centralne Evrope. Istraživanja koje je sproveo institut Jaroslav Černi sa kooperantima obrađuje deonicu gasovoda na teritoriji Republike Srbije. Trasa magistralnog gasovoda Južni tok kroz Srbiju sastoji se od osnovne trase koja se proteže od granice sa Bugarskom do granice sa Mađarskom ukupne dužine 417.5 km. i odvojaka ka Republici Srpskoj dužine 1.8 km. i Republici Hrvatskoj dužine 50.4 km. Položaj trase i njena podela na deonice prikazana je na slici 1. Predmetni objekat gasovod Južni tok predstavlja kompleksan tehničko tehnološki sistem, koji pored toga što se sastoji od osnovnog cevododa, ima brojne prateće objekte (merne, kompresorske stanice, blok stanice, objekte vodosnabdevanja, održavanja i dr.), koji imaju specifičnosti. Zbog toga je bilo neophodno koncepciju istraživanja prilagoditi tim specifičnostima, vodeći računa o činjenici da je geološka građa terena kroz koji se gasovod provodi složena jer su prisutne skoro sve geološke formacije koje se susreću u Srbiji: od najstarijih palezojskih do najmalađih kvartarnih i savremenih tvorevina. Za potrebe izrade Idejnog i Glavnog projekta izgradnje magistralnog gasovoda Južni tok na teritoriji Republike Srbije ugovorena su sledeća istraživanja: Istraživanja geotehničkih uslova koja obuhvataju: 20

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI ODABRANI PROJEKTI U PERIODU 2012-2013. GODINE Rekognosciranje i IG kartiranje terena trase gasovoda u dužini od oko 585 km Istražno bušenje na 1705 lokacija ukupne dubine 13866 metara i IG kartiranje jezgra bušotine Izrada raskopa na 69 lokacija Izrada 565m pijezometara Geofizička merenja duž trase gasovoda Terenska penetraciona ispitivanja Laboratorijska ispitivanja na 2590 neporemećenih i 2711 poremećenih uzoraka Seizmička mikrorejonizacija Položaj trase magistralnog gasovoda Južni Tok kroz Srbiju Istraživanja hidrogeoloških uslova koja obuhvataju: Istraživanja na lokacijama KS-1 i KS-2, uključujući: 9 strukturnih pijezometarskih bušotina ukupne dubine 277 metara; opitno - eksploatacioni bunar na svakoj kompresorskoj stanici; opite probnog crpljenja na bunarima; uzorkovanje i hemijske analize vode Istraživanja duž trase gasovoda, uključujući: pijezometarske bušotine u zonama gde podzemna voda može da ugrozi radove ili druge stalne objekte (stabilnost postojećih nasipa i kosina kanala); procena uticaja filtracione stabilnosti odbrambenih nasipa i branjene zone terena iza nasipa 21

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD ODABRANI PROJEKTI U PERIODU 2012-2013. GODINE procenu hidrogeoloških uticaja na mestima gde trasa prolazi kroz nepovoljne uslove hidrogeološku rejonizaciju duž delova trase gde će biti potrebno sniženje nivoa podzemene vode za potrebe izgradnje gasovoda Priprema podataka o hidrološkim parametrima na slivovima kanala Hidraulički proračuni Morfološke analize Istraživanja za katodnu zaštitu koja obuhvataju: Merenje specifične električne otpornosti tla na: 6063 tačke duž trase gasovoda 911 tačaka na lokacijama anodnih ležišta objekata 686 tačaka na lokacijama kompresorskih stanica KS1 i KS2 Izrada bušotina nad vodom Izrada opitno-eksploatacionog bunara na KS-2 Merenja za katodnu zaštitu duž trase gasovoda I na lokaciji anodnih ležišta Istraživanja hidroloških i hidrotehničkih uslova koja obuhvataju: Priprema hidrometeoroloških, morfoloških i hidrauličkih podloga: Terenski i laboratorijski istražni radovi Klimatske karakteristike područja Režim voda na hidrološki izučenim profilima (vodomernim stanicama) Karakteristični režimi voda na hidrološki neizučenim profilima Istraživanja ekoloških uslova koja obuhvataju: Pripremni terenski i laboratorijski istražni radovi: Istraživanja pejzaža Istraživanja retkih i ugroženih vrsta Agroekološko istraživanje zemljišnog pokrivača maršute Geoekološka ispitivanja prirodnih površinskih voda 22

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI ODABRANI PROJEKTI U PERIODU 2012-2013. GODINE Geoekološka ispitivanja sedimenta površinskih voda Geoekološka ispitivanja zemljišta Sanitarno epidemiološka istraživanja podzemnih voda Istraživanja radijacionih uslova Istraživanja nejonizujućeg zračenja Istraživanja buke Istraživanja kvaliteta vazduha Istraživanja agresivnosti životne sredine Izrada završnih izveštaja: Prema zahtevu Naručioca, završni izveštaji su urađeni u formi kakva se koristi u Rusiji. Izveštaji za linijski deo trase su dati po sekcijama dužine od oko 10km, a izveštaji za objekte po trasi su dati za svaki objekat posebno. Ukupno je urađeno 127 svezaka sa više od 2000 crteža i više od 25000 stranica. Inženjesko-geološka karta Deonice1 Sekcija 6 23

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD ODABRANI PROJEKTI U PERIODU 2012-2013. GODINE PROGRAM OSMATRANJA, MERENJA I ANALIZE UTICAJA USPORA DUNAVA NA PRIOBALJE, IZAZVANOG IZGRADNJOM I RADOM HE ĐERDAP 1 i HE ĐERDAP 2 Naručilac: Privredno društvo Hidroelektrane Đerdap D.O.O Kladovo Obrađivači: Milan Radovanović, dipl.inž.građ, Vladislava Bartoš Divac, dipl.inž.građ, Zoran Gavrilović, dipl.inž.šum, Miloš Janać, dipl.inž. tehn. i veliki tim istraživača Instituta Izgradnjom brane i akumulacije HE Đerdap 1 došlo je do izmene režima nivoa vode na Dunavu i pritokama u zoni prostiranja uticaja sa značajnim i kompleksnim uticajem na priobalje na teritoriji Srbije. Otuda je odmah po završetku ovog objekta počelo sistematsko praćenje svih njegovih efekata na režim Dunava i priobalje. Program praćenja sistematizovan je, prema problematici, u 9 posebnih programa, koji obuhvataju: Program I: Praćenje režima površinskih voda, Program II: Praćenje režima podzemnih voda i rada drenažnih sistema, Program III: Praćenje režima nanosa i morfoloških promena, Program IV: Praćenje režima leda, Program V: Praćenje vodno-sonog režima i uticaja uspora na poljoprivrednu proizvodnju, Program VI: Uticaj uspora na šume u forlandu, Program VII: Uticaj uspora na stabilnost nasipa, Program VIII: Praćenje i analiza uticaja uspora na kvalitet voda i ekosredine, Program IX: Osmatranje i analiza stabilnosti padina i kosina. Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi je svake godine sprovodio Programe osmatranja, merenja i istraživanja uticaja usporenih voda Dunava na priobalje, izazvanih radom HE Đerdap 1 i HE Đerdap 2, a rezultate istraživanja sistematizovao u godišnje izveštaje. U nastavku je dat kratak prikaz aktivnosti za sve programe, kao i najvažniji rezultati dosadašnjih istraživanja, sa posebnim osvrtom na istraživanja sprovedena tokom 2012 i 2013. godine. Program I: Cilj analiza režima vodostaja i protoka, koje se rade na bazi merenja duž akumulacija sistema HE Đerdap 1 i Đerdap 2, je definisanje ulaznih elementa za: proračun bilansa vode i nanosa; analizu uticaja režima eksploatacije na: režim nanosa u akumulaciji, režim podzemnih voda, drenažne sisteme, privredne objekte i naselja, plovidbu, izgrađene sisteme za odbranu od poplava i leda, energetske efekte, vremenske i prostorne varijacije nivoa duž akumulacije, visoke obale u akumulaciji, šume u forlandima i primenu matematičkog modela za hidroenergetske proračune i upravljanje eksploatacijom sistema Đerdap 1 i sistema Đerdap 2 u realnom vremenu. U toku dosadašnjih istraživanja konstatovano je da treba otkloniti nedostake na telelimnimetrima i izvršiti proveru rada stanica koje su u funkciji, izvršiti tariranje krivih prelivanja i postaviti telelimnimetarske stanice na potezu akumulacije uzvodno od Pančeva na Dunavu i na pritokama koje su pod uticajem uspora i započeti merenja na profilima Ratkovo, Milutinovac i Prahovo. Program II: Sistemi zaštite od povišenih nivoa podzemnih voda obuhvataju objekte za zaštitu i objekte za osmatranje uticaja uspora i efekata rada izvedenih drenažnih sistema. Izgrađeni je ili rekonstruisano ~900 km drenažnih kanala, ~1.200 bušenih bunara, ~60 crpnih stanica i ostalih objekata (ustave, prevodnice, trafo stanice, dalekovodi i dr). Osnovne aktivnosti su merenja nivoa podzemnih voda duž drenažnih kanala i u branjenom delu priobalja, dopuna pijezometarske mreže i praćenje 24