AKTIVNOSTI I REZULTATI U i GODINI

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. i 2013. GODINI

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD * Satelitski snimak instituta Jaroslav Černi Izdavač: Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD Za izdavača: Prof. dr Milan A. Dimkić, direktor Glavni urednik publikacije: Prof. dr Slobodan Petković, dipl.inž.građ. Redakcioni odbor: Prof.dr Milan Dimkić, dipl.inž.građ., Miodrag Milovanović, dipl.inž.građ., prof. dr Slobodan Petković, dipl.inž.građ. Priprema, dizajn i prelom: revision* studio Fotografije: Arhiva Instituta Štampa: Radunić, Beograd Tiraž: 700 ISBN 978-86-82565-43-7 Copyright: Institut Jaroslav Černi 2014. Sva prava zadržana. Kontakt: Jaroslava Černog 80, 11226 Pinosava, Beograd, Srbija tel: +381 11 3906450, fax: +381 11 3906481, e-mail: headoffice@jcerni.co.rs, www.jcerni.co.rs

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012 I 2013. GODINI Sadržaj PREDGOVOR 4 OSNOVNE INFORMACIJE O INSTITUTU ZA VODOPRIVREDU JAROSLAV ČERNI 8 OSNIVANJE UNESCO CENTRA DRUGE KATEGORIJE CENTAR ZA VODE I ODRŽIVI RAZVOJ I PRILAGOĐAVANJE KLIMATSKIM PROMENAMA (WSDAC) PRI INSTITUTU JAROSLAV ČERNI 14 ODABRANE STUDIJE I PROJEKTI U PERIODU 2012-2013. GODINE 19 VODOSNABDEVANJE I ODVOĐENJE I PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA 53 HIDROENERGETIKA I HIDROINFORMACIONI SISTEMI 77 BRANE I HIDROELEKTRANE 87 NAVODNJAVANJE I ODVODNJAVANJE 149 UREĐENJE VODOTOKA I ZAŠTITA OD VODA 161 UREĐENJE SLIVOVA I ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE 177 HIDRAULIČKA MERENJA 189 OSTALI ZNAČAJNI PROJEKTI 201 IZRAĐENI ELABORATI U 2012-2013. GODINI 211 SPISAK RADOVA OBJAVLJENIH TOKOM 2012-2013. GODINE 245

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD Predgovor Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi ima korene u vremenu od pre gotovo sedamdeset godina. Institut je započeo kao eksperimentalna hidraulička laboratorija u cilju naučne podrške pri izgradnji naših prvih hidroelektrana. Kasnije je Institut širio svoju delatnost istraživanja, planiranja i projektovanja u svim oblastima upravljanja vodama na prostoru bivše Jugoslavije. Takođe, pored poslovanja u zemlji, Institut je radio u više od dvadeset zemalja na raznim kontinentima. Posle raspada Jugoslavije, Institut se održao uprkos velikoj društvenoj i ekonomskoj krizi, a zatim je nastavio i unapredio svoj rad. Institut danas predstavlja središnju instituciju u oblasti voda, po stručnom kapacitetu, obimu i značaju poslovanja. Takođe, njegova delatnost se proteže u značajnom obimu i na okolne zemlje, kao i na međunarodnu aktivnost Republike Srbije u oblasti voda. Danas Institut ima oko 250 zaposlenih, od čega je 15 doktora nauka, a oko 170 magistara i inženjera, različitih struka (građevinski inženjeri - hidrotehničkog i konstruktivnog smera, hidrogeolozi, tehnolozi, šumarski inženjeri, hemičari, mašinski inženjeri, elektroinženjeri, matematičari, biolozi, arhitekte, ekonomisti, pravnici, i dr.). Pored toga, Institut održava tesnu saradnju sa fakultetima, drugim preduzećima i pojedinačnim stručnjacima iz zemlje i inostranstva. U poslednjih desetak godina, Institut je kadrovski ojačao, prijemom novih, pretežno mlađih magistara i doktora nauka, različitih profila. Jaka kadrovska struktura Instituta predstavlja najbolju garanciju visokog kvaliteta studija i projekata u svim oblastima upravljanja vodama, energetike i zaštite životne sredine. Institut poseduje veći broj laboratorija (za hidraulička istraživanja, za kvalitet vode, biohemijska, pedološka, za nanos), kao i odgovarajuću opremu za terenska merenja i analize iz oblasti geofizike, hidrogeologije, hidrohemije, i dr. U Institutu postoji savremeni informacioni sistem. Takođe, Institut poseduje širok spektar najmodernijih softvera koji se danas koriste u domenu istraživanja i upravljanja vodama. Pojedini, veoma sofisticirani softveri razvijeni su u samom Institutu, a za potrebe rešavanja specifičnih problema. Danas se naša zemlja nalazi pred izuzetno važnim i obimnim zadacima u okviru sektora voda. Veliko smanjenje ulaganja u poslednjih dvadeset pet godina dovelo je do značajnog zaostajanja u domenu izgrađenosti vodne infrastrukture, a takođe i u samoj organizaciji i strukturi sektora voda. Opterećenost sektora voda u Srbiji raznim problemima i smanjenje investiranja za izgradnju novih i održavanje postojećih sistema i objekata, javljaju se kao posledice lošeg ekonomskog stanja države u dužem period. Sadašnje stanje u sektoru voda posledica je nesklada između finansijsih potreba i realnih ulaganja u ovoj oblasti. Smatra se da su potrebe za investiranjem u ovom sektoru u Srbiji barem 8 do 10 milijardi eura u sledećih dvadesetak godina. Investicije i efikasan sistem upravljanja i rada u ovoj oblasti su neophodni da bi se ostvarilo adekvatno postupanje i postiglo poželjno stanje u oblasti zaštite voda, korišćenja voda i zaštite od voda. Takođe, neophodno je hitno povećanje državnih i privrednih kapaciteta, kao i veoma važna reforma u domenu ekonomsko-finansijskog sistema. Sve izraženije potrebe društva, ali i visoki zahtevi koji se postavljaju pred Srbiju u procesima evropskih integracija i međunarodne saradnje zahtevaju značajno unapređenje sektora voda. Jednom rečju, predstoji u sledećem periodu ogroman napor u pravcu harmonizacije našeg sistema voda sa zahtevima Evropske unije, a ujedno i postizanje stanja u sistemu voda koje je realna nužnost i potreba društva. Na osnovu novog Zakona o vodama, donetog 2010. godine, pristupilo se aktivnostima koje predstavljaju osnovni prioritet, a odnose se na kompletiranje pravne regulative, odnosno donošenje planskih dokumenata i podzakonskih akata propisanih Zakonom o vodama. Institut svojim intenzivnim angažovanjem u ovim aktivnostima, kao i u aktivnostima izrade i kompletiranja ostale regulative koja se bavi problematikom voda ili je od značaja za sektor voda, pruža značajnu potporu Državi u sektoru upravljanja vodama. Svakako najznačajniji planski dokument na čijoj 4

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI pripremi Institut radi je Strategija upravljanja vodama na teritoriji Republike Srbije. Strategija predstavlja osnovni planski dokument kojim se obezbeđuje integralno i jedinstveno upravljanje vodama na teritoriji Republike i na osnovu koga će se sprovoditi reforme sektora voda, kako bi se dostigli potrebni standardi u upravljanju vodama na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou. Osnovni cilj Strategije je uspostavljanje adekvatnog sistema za održivo upravljanje vodama, koji će omogućiti dugoročno finansiranje sektora voda na principu samofinansiranja, sa stabilnim izvorima finansiranja, kontinuiranim prilivom sredstava i utvrđenim mehanizma za njihovu naplatu. Strateška opredeljenja i ciljevi koji se utvrđuju ovim dokumentom predstavljaju osnov za izradu Plana upravljanja vodama na slivu Dunava na teritoriji Republike Srbije, čiji je nacrt takođe pripremljen u Institutu. Put kojim se Institut kreće - put stalnog razvoja i unapređenja kapaciteta - Institut će zadržati i produbiti. Veoma će se insistirati, i dalje, na ulozi Instituta kao jednog od ključnih faktora obezbeđenja kapaciteta državne uprave u uslovima veoma burnog razvoja u oblasti voda. Sa tim u vezi, nastaviće se politika prijema i razvoja kadrova (u poslednjih desetak godina u Institutu je zaposleno preko sto mladih stručnjaka - početnika). Jedan od pravaca razvoja Instituta je i dalje umrežavanje sa međunarodnim i domaćim institucijama. Insistiraće se na saradnji sa Međunarodnom komisijom za sliv reke Dunav (ICPDR), Međunarodnom komisijom za sliv reke Save, UNESCO-om, Međunarodnim udruženjem vodovoda zemalja na slivu reke Dunav (IAWD) i dr. U tom cilju, Institut će produžiti praksu ustanovljavanja, kao i učestvovanja u formiranju domaćih i međunarodnih centara za saradnju i razvoj kapaciteta u okviru sektora voda. Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi je u poslednje tri godine preduzimao intenzivne aktivnosti na planu saradnje sa UNESCO-om, koje su rezultirale ustanovljavanjem pri Institutu UNESCO Centra za vode za održivi razvoj i prilagođavanje klimatskim promenama. Centar je osnovan nakon potpisivanja osnivačkog ugovora između UNESCO-a i Vlada Republike Srbije, aprila 2012. godine u Parizu. Saradnjom sa univerzitetima, različitim stručnim međunarodnim organizacijama i međunarodnim ekspertima, umrežavanjem sa UNESKO centrima za vode širom sveta, kao i participiranjem u UNESCO misijama sa ciljem pomoći sektorima voda u zemljama u razvoju, Centar ostvaruje aktivnu ulogu u međunarodnim aktivnostima Srbije u oblasti upravljanja vodama. Centar se bavi i procenom uticaja globalnih promena na upravljanje vodnim resursima i promovisanjem razvoja regionalnih programa istraživanja. Organizovanjem stručnih skupova, kurseva, konferencija i dr. Veoma važna aktivnost koju je Institut imao u prethodnom periodu odnosila se na istraživanja vezana za izgradnju gasovoda Južni tok : hidrogeološka, geotehnička, hidrološka i hidrotehnička, ispitivanja uslova za katodnu zaštitu i kompleksna ekološka istraživanja. Institut će i u buduće nastaviti da pretenduje na razvoj delatnosti na inostranim tržištima. Posebno značajna i profesionalno i naučno izazovna mogućnost za angažovanje Instituta javila se u poslovima unapređenja upravljanja vodama u zemljama u tranziciji. U tom smislu, nastavljeni su koraci u pravcu razvoja delatnosti na inostranom tržištu, produbljena je saradnja, koja je započeta u prethodnom periodu, sa više zemalja iz Afrike (Namibija, Nigerija, Benin, Južni Sudan id r.) i Azije (Kina, Južna Koreja). Započeta je konkretna realizacija različitih vidova ove saradnje izrada studija i projekata u svim oblastima upravljanja vodama i energetike, edukacija stranih inženjera od strane vrhunskih eksperata Instituta i dr. Institut i Centar za vode za održivi razvoj i prilagođavanje klimatskim promenama, u Namibiji će se angažovati na poslovima povećanja kapaciteta i pružanja pomoći namibijskom sektoru voda. U cilju razvoja međunarodne saradnje, razmene informacija i upoznavanja sa najnovijim naučnim postignućima i trendovima u oblasti upravljanja vodama, tokom prethodne tri godine, Institut je organizovao nekoliko izuzetno značajnih međunarodnih konferencija. Beogradska deklaracija o održivosti sektora voda, usvojena na konferenciji: Upravljanje vodama u zemljama u tranziciji, održanoj u septembru ove godine u organizaciji Instituta, Centra za vode 5

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD za održivi razvoj i prilagođavanje klimatskim promenama i Srpske akademije nauka i umetnosti, pod pokroviteljstvom UNESCO-a, poslužila je za definisanje određenih programskih celina u okviru sedmog Svetskog foruma voda, koji će se održati u Daeguu, u Južnoj Koreji, aprila 2015. godine. Komisija za ocenu i usvajanje tema predloženih za program sedmog Svetskog foruma voda, prihvatila je kandidaturu i pozvala Institut da predsedava predloženom temom: Implementacija integralnog uprvaljanja vodama u zemljama u tranziciji, koja će se na sveobuhvatan, sistematičan i kompleksan način baviti problematikom potreba, mogućnosti i izazova unapređenja upravljanja vodama u zemljama u tranziciji. Definisanje i unapređivanje koncepta upravljanja vodama u zemljama u tranziciji, kakva je i naša zemlja, predstavlja novi izazov i potencijalno plodotvorno polje angažmana Instituta. Izdavanje publikacije Aktivnosti i rezultati u 2012-2013. godini je nastavak kontinualnog posla započetog 2006. godine izdavanjem prve publikacije istog naslova. Cilj ove publikacije je da kroz pregled rezultata rada u ovim godinama pruži brz uvid u profil i delatnost Instituta. Publikacija Aktivnosti i rezultati u 2012-2013. godini obuhvata sledeće kategorije rezultata Instituta: Odabrane studije i projekti iz svih oblasti, u periodu 2012-2013. godine, kao i naučne i stručne projekte i studije koji na najbolji način reprezentuju dostignuća Instituta, kompleksnu strukturu delatnosti i visok nivo analitičke obrade i informatičke prezentacije. Spisak izrađenih projekata daje uvid u kompletnu produkciju naučnog i stručnog rada u Institutu. Objavljeni naučni i stručni radovi obuhvataju sve radove koji su saradnici Instituta objavili u domaćim i stranim časopisima, ili prezentovali na naučnim i stručnim skupovima. Sadržaj publikacije Aktivnosti i rezultati u 2012-2013. godini na najbolji način svedoči o vrlo značajnoj ulozi Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi u svim aktivnostima srpskog sektora voda. Ako se ima u vidu kontinuitet angažovanja i dosadašnji ostvareni rezultati, logično je očekivati značajnu ulogu Instituta u razvoju srpskog sektora voda i u budućnosti. Verujemo da će Institut i u narednom periodu dati svoj doprinos rešavanju svih problema u sektoru voda u Srbiji. Prof. dr Milan A. Dimkić, direktor 6

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI 7

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD OSNOVNE INFORMACIJE O INSTITUTU ZA VODOPRIVREDU JAROSLAV ČERNI Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD je vodeća naučnoistraživačka organizacija u Srbiji u oblasti voda. Pored naučnoistraživačkih aktivnosti, delatnost Instituta obuhvata planiranje i projektovanje vodnih, energetskih i infrastrukturnih objekata i sistema, nadzor nad izvođenjem hidrotehničkih objekata, konsultantske usluge vezane za upravljanje vodnim resursima i izgrađenim objektima i sistemima, izradu strateških dokumenata i ekspertiza, kao i pomoć prilikom pripreme zakonske regulative, standarda i metodologija. Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi je osnovan 1947. godine, a ime je dobio po svom prvom direktoru. Posebno treba istaći da renome Instituta prevazilazi lokalne okvire, jer je njegov značaj priznat ne samo u regionu, već i u Evropi i svetu. Zahvaljujući uspešnim aktivnosti na prostorima bivše Jugoslavije i u preko 20 inostranih zemalja, ime Instituta Jaroslav Černi je postalo prepoznatljivo širom sveta. Institut raspolaže sa naučnim i stručnim kadrom, opremom i iskustvom da uz primenu najnovijih znanja i tehnologija može uspešno da rešava i najsloženije zadatke u domenu voda i zaštite životne sredine. Institut ima preko 240 zaposlenih, od kojih preko polovine čine saradnici sa visokom stručnom spremom, a značajan broj ima naučna ili istraživačka zvanja. Razvoj Instituta je podrazumevao permanentno uvođenje savremenih metoda istraživanja i projektovanja, uz korišćenje novih tehnologija i sofisticirane merne opreme. Institut Jaroslav Černi ima i značajnu obrazovnu ulogu u oblasti vodoprivrede. Naučni radnici Instituta učestvuju u nastavi na fakultetima univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Banja Luci. Pored toga, u Institutu je 10 godina održavan međunarodni kurs iz vodoprivrednog inženjerstva za stručnjake iz zemalja u razvoju. Ovu međunarodnu aktivnost su podržale vlade Holandije i Jugoslavije, kao i UNESCO. Institut u okviru svog delokruga rada ima sledeće specijalnosti: HIDRAULIKA Hidraulika hidrotehničkih objekata: Brane, ustave, evakuacioni organi, zahvati, ispusti, cevovodi, prevodnice, optočni tuneli, riblje staze, itd. Pomorska hidraulika: Objekti za zaštitu obala i plaža, luke, pristaništa, marine i dr. Rečna hidraulika: Strujanje u prirodnim vodotocima, plavne zone, režim vode i nanosa, rečna morfologija, fluvijalna erozija, zasipanje, rečna ušća i dr. Hidraulika podzemnih voda: Modeliranje tečenja podzemnih voda u različitim akviferima, uticaj sistema bunara i galerija na režim podzemnih voda, veštačko prihranjivanje izdani, filtracija i procurivanje kod hidrotehničkih objekata i dr. Specijalni hidraulički problemi: Propagacija poplavnih talasa, simulacija rušenja brana, transport toplote i otpadnih voda i dr. HIDROLOGIJA Meteorološke i hidrološke analize i studije: Relacije između padavina i površinskog oticaja, determinisanje malih i velikih voda. 8

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI Matematičko modeliranje hidroloških procesa. Primena hidroloških modela za upravljanje hidrotehničkim objektima i sistemima za zaštitu životne sredine. Primena novih informacionih tehnologija za simulaciju karakterističnih hidroloških parametara. Proučavanje ekstremnih hidroloških situacija - poplava i suša. HIDROMETRIJA Merenja na izvedenim objektima: hidroelektrane, pumpe, ustave, zatvarači, itd. Merenja na prirodnim vodotocima: kompletna merenja vode i suspendovanog nanosa, merenja vučenog nanosa, snimanje strujne slike toka, snimanje pada nivoa vodotoka i dr. Merenja podzemnih voda: nivoi podzemnih voda, filtracije i procurivanja kod brana i nasipa, filtracije u rudnicima. Tariranje hidrometrijskih krila. GEOTEHNIČKA ISTRAŽIVANJA I MERENJA Projektovanje i primena sistema za osmatranje brana, razvoj i primena informacionog i ekspertnog sistema za bezbednost brana. Statička i dinamička in-situ merenja ponašanja hidrotehničkih objekata (visokih brana, tunela, okana, cevovoda, propusta, itd.) za vreme probnog opterećenja i pri različitim fazama izgradnje i u toku eksploatacije. In-situ ispitivanja osobina stene i objekta (deformabilnost, naponska stanja, smicanje kroz masu, seizmičke karakteristike, itd.). Određivanje mehaničkih svojstava tla na osnovu terenskih i laboratorijskih opita za potrebe projektovanja. Matematičko modeliranje naprezanja i deformacija za različita opterećenja. Istraživanja i proizvodnja geotehničke i druge opreme za istraživanje konstrukcija. Geofizika. ZAŠTITA KVALITETA VODA Modeliranje kvaliteta voda. Ispitivanja samoprečišćavajućih karakteristika reka i akvifera. Osmatranje efluenata iz sistema za prečišćavanje otpadnih voda (gradskih i industrijskih). Mere za zaštitu voda od zagađenja. Procena antropogenih aktivnosti na kvalitet i kvantitet podzemnih voda (poljoprivreda, industrija, urbane zone, transport, rudnici, deponije). Ispitivanja zagađenja podzemnih voda i iznalaženje mera za sanaciju. ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE Referentna istraživanja o stanju životne sredine: ekološka istraživanja, biodiverzitet, fizičke i hemijske karakteristike tla, vode i vazduha, estetske vrednosti prostora, itd. Harmonizacija raspoloživih vodnih resursa sa potrebama imajući u vidu zaštitu životne sredine Procena uticaja zagađenih sedimenata u rekama i akumulacijama na ekosisteme. Mere za zaštitu ekosistema - upravljanje životnom sredinom. Procena uticaja hidroelektrana na životnu sredinu (ekosistem, režim vode i nanosa, mikroklimu, istorijske, kulturne i druge vrednosti prostora). IZUČAVANJE REŽIMA PODZEMNIH VODA Hidrogeološka istraživanja i identifikacija resursa podzemnih voda. Procena raspoloživih količina podzemne vode i njihovih fizičkih i hemijskih karakteristika. Terenska istraživanja i modeliranje transporta zagađivača u akviferima. Planiranje i projektovanje sanitarne zaštite podzemnih voda. Hidrogeološka istraživanja i analize za potrebe projekata za odvodnjavanje i navodnjavanje, projekata vodosnabdevanja, zaštite životne sredine, itd. Istraživanja i procene mineralnih i termomineralnih voda. VODOSNABDEVANJE NASELJA I INDUSTRIJE Istraživanja potencijalnih izvora za vodosnabdevanje. Studije o dugoročnim potrebama za vodom. Praćenje kvaliteta vode i istraživanja. Studije i projekti sistema za vodosnabdevanje 9

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD (zahvati, pumpne stanice, tuneli, cevovodi, zaštita od hidrauličkog udara, rezervoari). Analize i projekti vodovodne mreže. Projekti rehabilitacije i unapređenja postojećih vodovodnih sistema. Studije i projekti za postrojenja za tretman vode za piće (procesi tretmana vode, mehanička, električna i kontrolna oprema, simulacija procesa prečišćavanja voda). Konsultantske usluge, nadzor, revizije. ODVOĐENJE I PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA Studije količina i karakteristika otpadnih gradskih i industrijskih voda. Matematičko modeliranje kanalizacionih sistema. Studije tečenja u kanalizacionim sistemima (kombinovani, gravitacioni i sistemi pod pritiskom). Studije i projekti kanalizacionih sistema. Studije i projekti sistema za tretman otpadnih voda. Projekti rehabilitacije i nadgradnje uređaja za tretman otpadnih voda. Projektovanje, revizija, nadzor, konsultantske usluge. HIDROTEHNIČKE MELIORACIJE Istraživanja i definisanje projektnih kriterijuma i parametara za navodnjavanje, odvodnjavanje i kontrolu režima podzemnih voda. Izbor metoda za navodnjavanje i odvodnjavanje i opreme. Projektovanje sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje. Organizaciona struktura Instituta Zavod za hidrauliku Zavod za hidrauliku je najstariji Zavod u okviru Instituta i u njegovom je sastavu još od osnivanja 1947. godine. Od svojih početaka pa do danas, Zavod za hidrauliku - hidraulička laboratorija je bila reprezentativna kako na području Srbije, tako i u širem regionu bivše SFRJ i okolnih zemalja. Hidraulička laboratorija raspolaže halom ukupne površine 3600 m², od čega je 3000 m² korisnog prostora za smeštaj hidrauličkih modela i potrebne manipulacije na njima. Zahvaljujući dosta velikoj korisnoj površini hale i manipulativnoj visini, moguća je izrada modela u krupnoj razmeri, čime se postiže bolja hidraulička sličnost, što je posebno značajno kod modela visokih brana. Osim hale, u sklopu hidrauličke laboratorije se nalazi i 120 m dug kanal za tariranje hidrometrijskih krila, jedinstven na ovim prostorima, kao i stakleni kanal talasar za potrebne simulacije kod ispitivanja objekata pomorske hidraulike. Zavod poseduje sopstvenu radionicu, opremljenu potrebnim alatima i uređajima, u kojoj se izvode svi modelarski, precizno mehaničarski, stolarski i bravarski radovi u sklopu delatnosti Zavoda. Zavod za hidrogeologiju i izučavanje režima podzemnih voda Zavod za hidrogeologiju i izučavanje režima podzemnih voda se bavi rešavanjem svih problema u ovoj oblasti, pri čemu su najvažniji sledeći: Procena raspoloživih količina podzemne vode i njihovih fizičkih i hemijskih karakteristika Planiranje i projektovanje sanitarne zaštite podzemnih voda Hidrogeološka istraživanja i analize za potrebe projekata za odvodnjavanje i navodnjavanje, projekata vodosnabdevanja, zaštite životne sredine, itd. Istraživanja i procene mineralnih i termomineralnih voda Studije veštačkog prihranjivanja izdani (efekti infiltracije) Najvažnije reference Zavoda obuhvataju: Osmatranja, merenja i analizu uticaja uspora Dunava na priobalje izazvanog radom HE Đerdap 1, Hidrotehničku osnovu za regulacioni plan Industrijske zone u Smederevu, Analizu sa predlogom rešenja zaštite priobalnih površina Pančevačkog rita u zoni od crpne stanice Borča do radio stanice Jugoslavija, Projekat detaljnih 10

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI hidrogeoloških istraživanja izvorišta Carina za vodosnabdevanje Kladova i okolnih naselja i dr. Zavod za hidrotehničke melioracije Delatnost Zavoda za hidrotehničke melioracije obuhvata sve najvažnije aspekte u ovoj oblasti, pri čemu su najvažniji sledeći: Projektovanje sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje Realizacija sistema, kontrola kvaliteta za vreme izgradnje i nakon izgradnje i upravljanje sistemom Identifikacija poljoprivrednih i društvenih efekata kao i uticaja na životnu sredinu Terenska istraživanja, prikupljanje podataka i analize fizičkih, mehaničkih i hemijskih karakteristika tla i izrada svih vrsta karata zemljišta Studije i projekti pedomeliorativnih mera, navodnjavanja i odvodnjavanja zemljišta, konzervacije i fertilizacije zemljišta, itd. Najvažnije reference Zavoda su sledeće: Generalno rešenje snabdevanja vodom Mačve, Generalno rešenje snabdevanja vodom Srema, Studija Suše i nacionalna strategija navodnjavanja. poplava za opštine Požarevac, Topola, Kragujevac, Kraljevo, Čačak, Aranđelovac i za teritoriju Grada Beograda, Generalni projekti uređenja erozionih i bujičnih područja u Srbiji. Zavod za uređenje vodnih tokova Delatnost Zavoda za uređenje vodnih tokova obuhvata sve najvažnije probleme u ovoj oblasti, pri čemu su najvažniji sledeći: Terenska merenja i istraživanja Regulacioni radovi (stabilizacija obala i rečnog dna, nasipi, stabilizacija ušća reka, proseci) Uređenje vodnih tokova za potrebe plovidbe Zaštita od poplava (aktivne, pasivne i institucionalne mere) Studije režima rečnog nanosa u okviru sliva i unutar rečnih deonica Planiranje i upravljanje vodnim resursima Najvažnije reference Zavoda su sledeće: Vodoprivredne osnove za Republiku Srbiju, Republiku Crnu Goru, pokrajine Kosovo i Vojvodinu, Generalna rešenja uređenja Južne, Zapadne i Velike Morave, Studija režima leda i odbrane od leda na Dunavu, Dugoročne aktivnosti uokviru Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav (ICPDR). Zavod za zaštitu od bujica i erozije Zavod za zaštitu od bujica i erozije se bavi izučavanjem bujičnih i erozionih procesa, kao i primenom tehničkih, biotehničkih, bioloških i administrativnih mera za kontrolu ovih procesa. U tom okviru, najvažnije aktivnosti Zavoda su sledeće: Terenska osmatranja i merenja za utvrđivanje bujičnih i erozionih procesa i njihovog uticaja na produkciju nanosa Analiza osnovnih uzroka nastanka bujica i erozije i efekata primenjenih mera za zaštitu od bujica i erozije Zaštita od bujica Smanjenje bujičnosti i produkcije nanosa i upravljanje nanosom u okviru sliva Najvažnije reference Zavoda su sledeće: Metodologija za proglašenje erozionih područja, Planovi proglašenja erozionih područja i planovi za odbranu od bujičnih Zavod za vodosnabdevanje, kanalizaciju i zaštitu voda Zavod za vodosnabdevanje, kanalizaciju i zaštitu voda bavi se kompleksnom problematikom u ovoj oblasti, koja se najkonciznije može sagledati kroz četiri celine: - Rešavanje problematike podzemnih voda; aktivnosti: Sprovođenje terenskih merenja, osmatranja i analize podzemnih voda Identifikacija režima podzemnih voda Hidrodinamička istraživanja u oblasti strujanja podzemnih voda, primenom analognih i matematičkih modela, kao i prognoza režima i kvaliteta podzemnih voda u prirodnim uslovima i uslovima primene različitih programa eksploatacije ili tehničkih mera za regulisanje režima podzemnih voda Modeliranje tečenja podzemnih voda u različitim akviferima i sredinama 11

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD Studije uticaja sistema bunara i galerija na režim podzemnih voda Studije veštačkog prihranjivanja izdani (efekti infiltracije) Zaštita resursa podzemnih voda od prekomerne eksploatacije i degradacije Procena antropogenih aktivnosti na kvalitet i kvantitet podzemnih voda Ispitivanja zagađenja podzemnih voda i iznalaženje mera za sanaciju Studije filtracije i procurivanja kod hidromehaničkih objekata Problemi podzemnih voda u rudnicima - Rešavanje problematike vode za piće; aktivnosti: Istraživanje potencijalnih izvora za vodosnabdevanje Izrada studija o dugoročnim potrebama za vodom Izrada studija i projekata sistema za vodosnabdevanje (zahvati, pumpne stanice, tuneli, cevovodi, rezervoari) Projekti rehabilitacije i unapređenja postojećih vodovodnih sistema Izradu studija i projekata postrojenja za tretman vode za piće, kao i pripremu za odgovarajuće industrijske namene Pružanje konsultantskih usluga, revizije, nadzora - Rešavanje problematike otpadnih i atmosferskih voda; aktivnosti: Izrada studija količina i kvaliteta otpadnih voda Matematičko modeliranje kanalizacionih sistema Izrada studija tečenja u kanalizacionim sistemima (kombinovani, gravitacioni i sistemi pod pritiskom) Izrada studija i projekata kanalizacionih sistema (upotrebljenih i atmosferskih voda) Izrada studija i projekata postrojenja za tretman otpadnih voda Pružanje konsultantskih usluga, revizije, nadzora - Laboratorija i služba ekologije; aktivnosti: Sprovođenje terenskih istražnih radova i merenja kvaliteta i količina voda Modeliranje kvaliteta voda Ispitivanja samoprečišćavajućih karakteristika reka i akvifera Kontrola efluenata iz sistema za prečišćavanje otpadnih voda (komunalnih i industrijskih) Predlog mera za zaštitu voda od zagađenja Pomoć i konsultantske usluge u pripremi regulative vezane za kvalitet voda Pomoć i konsultantske usluge u slučajevima akcidenata Referentna istraživanja o stanju životne sredine (ekološka istraživanja, biodiverzitet, fizičke i hemijske karakteristike tla, vode i vazduha) Identifikacija izvora zagađenja Procena uticaja rastuće urbanizacije, intenzivnog saobraćaja, razvoja poljoprivrede i industrije na vodne resurse Planiranje i primena mera za sprečavanje zagađenja površinskih i podzemnih voda Studije uticaja hidrotehničkih objekata na životnu sredinu i ekosistem Procena uticaja otpadnih voda na karakteristike vodnih resursa Mere za zaštitu ekosistema - upravljanje životnom sredinom Međunarodna saradnja u oblasti zaštite životne sredine u okviru rečnih basena Zavod za brane, hidroenergetiku, rudnike i saobraćajnice Delatnost Zavoda za brane, hidroenergetiku, rudnike i saobraćajnice obuhvata kompleksnu problematiku, pri čemu se mogu izdvojiti sledeće najvažnije aktivnosti: Hidrološke i hidrauličke analize i procene hidropotencijala rečnih tokova i basena Procena uticaja hidroelektrana na životnu sredinu Hidroenergetsko korišćenje vodnih resursa u sklopu višenamenskog korišćenja voda na različitim nivoima Studije, projekti i nadzor nad izvođenjem za različite vrste brana Statička i dinamička in-situ merenja ponašanja hidrotehničkih objekata Određivanje mehaničkih svojstava tla na osnovu terenskih i laboratorijskih opita za potrebe projektovanja Najvažnije reference Zavoda su sledeće: studija raspoloživog hidropotencijala reke Drine, hidroinformacioni sistemi Drine i Vlasine, glavni projekat brane Prvonek, idejni projekat brane 12

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI Bogovina, studija opravdanosti izgradnje hidroelektrana Neretva Ulog, Janjske otoke i Bistrica, Generalni projekat sistema hidroelektrana na Ibru. Zavod za naučnoistraživački rad i informatiku Zavod za naučnoistraživački rad i informatiku obavlja sledeće poslove: Realizaciju naučnoistraživačkih programa i projekata Aktivnosti vezane sa usavršavanjem naučno-istraživačkog podmlatka Praćenje i usmeravanje magistarskih i doktorskih studija Istražne radove i laboratorijska ispitivanja Projektovanje informacionih sistema Reviziju i tehničku kontrolu Ostale poslove (bibliotečku, dokumentacionu i izdavačku delatnost, naučno-tehničku saradnju sa srodnim organizacijama u zemlji i inostranstvu, saradnju sa republičkim organima u oblasti nauke i tehnologije, razvoja i zaštite životne sredine) 13

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD OSNIVANJE UNESCO CENTRA DRUGE KATEGORIJE CENTAR ZA VODE I ODRŽIVI RAZVOJ I PRILAGOĐAVANJE KLIMATSKIM PROMENAMA (WSDAC) PRI INSTITUTU JAROSLAV ČERNI Aktivnosti koje su prethodile formiranju Centra Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi je u poslednje tri godine aktivno učestvovao u svim aktivnostima koje su se odnosile na ustanovljavanje UNESKO Centra za vode za održivi ravoj i prilagođavanje klimatskim promenama. Inicijativu Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi za osnivanje UNESKO Regionalnog centra druge kategorije podržale su brojne međunarodne, regionalne i domaće organizacije, instituti i fakulteti: Međunarodna komisija za zaštitu Dunava (ICPDR), Međunarodno udruženje preduzeća koja se bave vodosnabdevanjem na području sliva reke Dunav (IAWD), Međunarodna komisija za sliv reke Save, Slovačka i Bugarska nacionalna komisija za UNESKO, Međunarodni hidrološki program, Institut za vode Republike Slovenije, Hidrometeorološki zavod Crne Gore, Arhitektonsko-građevinski fakultet, Univerzitet u Banja Luci, Bosna i Hercegovina, Građevinski, Šumarski, Prirodno-matematički i Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Skoplju, Makedonija, Biološki institut, Građevinski i Rudarsko-geološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, Institut za biološka istraživanja,,siniša Stanković, Univerzitet u Beogradu, Fakultet tehničkih nauka, Univerzitet u Novom Sadu, i Građevinsko-arhitektonski fakultet, Univerzitet u Nišu. Nakon neophodne procedure u okviru UNESKA (odluke nadležnih tela UNESKA i podrške relevantnih međunarodnih organizacija), Izvršni odbor UNESKA je na svojoj 190. sednici, održanoj u Parizu, 11-19. oktobra 2012. godine, doneo odluku o osnivanju UNESKO centra druge kategorije pri Institutu Jaroslav Černi. S obzirom na to da je UNESKO međunarodna organizacija, svi ugovori se zaključuju između UNESKA i države u kojoj se centar osniva. Ugovor je potpisan 24. aprila 2013. godine u Parizu. Zakon o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Organizacije za obrazovanje, nauku i kulturu Ujedinjenih nacija u vezi sa osnivanjem Centra za vode za održivi razvoj i prilagođavanje klimatskim promenama kao Centra kategorije 2 pod pokroviteljstvom UNESKA, donela je Narodna skupština Republike Srbije na sednici Devetog vanrednog zasedanja u 2014. godini, 8. septembra 2014. godine. Zakon je objavljen u "Službenom glasniku RS-međunarodni ugovori" broj 10/2014 od 9. septembra 2014. godine. Aktivnosti Centra Centar za vode za održivi razvoj i prilagođavanje klimatskim promenama, održavajući blisku saradnju sa univerzitetima, različitim stručnim međunarodnim organizacijama, kao i međunarodnim ekspertima, ostvaruje aktivnu ulogu u međunarodnim aktivnostima Srbije u oblasti upravljanja vodama, Aktivnosti koje Institut Jaroslav Černi i Centar preduzimaju u okviru relevantnih tekućih UNESKO inicijativa, posebno Međunarodnog hidrološkog programa, zasnovane su na kapacitetima i iskustvima u oblasti održivog upravljanja vodama. U okviru međunarodnih aktivnosti Centar učestvuje na skupovima bliskim Međunarodnom hidrološkom programu, 14

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI kao i u globalnim programima i mrežama pod okriljem UNESKA. Neki od skupova na kojima je Centar učestvovao tokom 2013. i 2014. godine su: Radionice na temu upravljanja poplavama u Beninu i Namibiji, Kurs o upravljanju vodnim resursima u Južnom Sudanu, UNESKO Strateški sastanak na visokom nivou o bezbednosti i saradnji u oblasti voda u Keniji, UNESKO sastanak međunarodne inicijative za suše (IDI) u Teheranu, Iran, Radionice Globalne mreže za razvoj informacija za sušna područja (G-WADI) sa temom daljinske funkcije i ekohidrologije u sušnim regionima u Pekingu, Kina i Irvajnu, SAD; Završna ceremonija manifestacije Međunarodne godina saradnje u oblasti voda, u Meksiko Sitiju i drugi. U periodu od 17. do 18. decembra 2014. godine u Beogradu će se biti promovisan Centar za jugoistočnu Evropu u okviru G-WADI mreže, kao i sastanak ekspertske grupe G-WADI mreže i IDI inicijative pod nazivom: Alati i metodologije za pomoć zemljama članicama u borbi protiv suša i poplava. Centar je, takođe tokom 2013. i 2014. godine aktivno participirao u UNESKO misijama, sa ciljem pomoći sektorima voda u zemljama u razvoju, što je obuhvatalo izgradnju kapaciteta i obuku kadrova, a posebno u: Namibiji, Nigeriji, Beninu i Južnom Sudanu. Učešće u ovim misijama rezultiralo je stvaranjem uslova za uspostavljanje dugoročnih saradnji i povezivanje Republike Srbije sa državnim organima i investitorima iz ovih zemalja. Posebno značajna mogućnost za angažovanje Centra u poslovima upravljanja vodama u zemljama u tranziciji, javila se uspostavljanjem saradnje Instituta i Centra sa namibijskim naučnim i stručnim ustanovama, kao i državnim institucijama. Uporedo, razvila se i bilateralna saradnja između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Namibije, koja je rezultirala potpisivanjem Memoranduma o razumevanju o tehničkoj saradnji u oblasti poljoprivrede i vodoprivrede, 6. oktobra 2014. godine u Namibiji. U predstojećem petogodišnjem periodu na osnovu predloženih projekata, Institut Jaroslav Černi i Centar za vode za održivi razvoj i prilagođavanje klimatskim promenama, u Namibiji će se angažovati na poslovima povećanja kapaciteta u okviru namibijskog sektora voda, i to putem edukacije, odnosno teorijske i praktične obuke stručnjaka za razvijanje i primenu održivih metoda upravljanja vodama. Ovim putem uspostaviće se i dugoročna saradnja među stručnjacima dvaju zemalja. Osim toga radiće se na poslovima razvijanja integralnih planova upravljanja sušama i poplavama u pojednim delovima Namibije. U realizaciji ovih poslova Centar će blisko sarađivati sa dva univerziteta u Namibiji (Državnim i Politehničkim), na kojima će se i realizovati master programi edukacije. Centar je naročito posvećen umrežavanju sa UNESKO centrima za vode širom sveta, a posebna saradnja razvijena je sa Međunarodnim institutom za vode i životnu sredinu (2IE) sa sedištem u Burkini Faso, koja se zasniva na zajedničkim istraživanjima u oblasti upravljanja podzemnim vodama, uzajamnoj pomoći i saradnji u programima i projektima koje podržava UNESKO, kao i razmeni naučno nastavnog kadra i saradnji u oblasti obuke studenata na master i doktorskim studijama. Na bazi zajedničkih istraživačkih interesa u oblasti efikasnijeg korišćenja vodnih resursa, modeliranja podzemnih voda i istraživanja uticaja klimatskih promena na upravljanje vodnim resursima, sklopljen je Sporazum o saradnji sa Capital Normal Univerzitetom iz Pekinga. Aktuelan je, takođe i Memorandum o razumevanju za saradnju sa Regionalnim centrom za integralno upravljanje rečnim slivom (RC-IRBM), sa sedištem u Kaduni, Nigerija. Centar se, pored navedenih aktivnosti, bavi i procenom uticaja globalnih promena na upravljanje vodnim resursima i promovisanjem razvoja regionalnih programa istraživanja. Centar podstiče stručnu i naučnu saradnju između različitih organizacija koje su uključene u održivo upravljanje vodnim resursima, učestvujući u stvaranju i razmeni naučnih i tehničkih informacija, na nacionalnom i međunarodnom nivou. Centar radi na izgradnji kapaciteta na institucionalnom i stručnom nivou, u cilju njihovog unapređenja za procenu uticaja globalnih promena na upravljanje vodnim resursima, korišćenjem naprednih metoda i tehnologija. Svojim delovanjem Centar pospešuje podizanje nivoa znanja i svesti različitih nivoa javnosti o strategijama prilagođavanja klimatskim promenama, kao i 15

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD značaju saradnje na nacionalnom i regionalnom nivou, putem sprovođenja obuka stručnjaka, organizovanja konferencija, seminara, radionica, kurseva, kao i objavljivanja publikacija. U cilju razvoja međunarodne saradnje, razmene informacija i upoznavanja sa najnovijim naučnim postignućima i trendovima u oblasti upravljanja vodama, kao i predstavljanja inostranim saradnicima i potencijalnim investitorima kapaciteta sektora voda u Srbiji, tokom 2013. i 2014. godine, Institut i Centar organizovali su, pod pokroviteljstvom UNESKA, sledeće međunarodne konferencije: Emergentni zagađivači u vodama/emerging Pollutants in Water (9-11. jul 2013. godine, Beograd). Tokom Konferencije vodeći domaći i svetski stručnjaci predstavili su najnovije metode i istraživanja koja se odnose na prisustvo emergentnih zagađivača u vodama, putem sledećih tema: Analitičke metode za otkrivanje emergentih zagađivača i produkata njihove transformacije; Toksičnost emergentnih zagađivača u vodi i njihova svojstva vezana za vode (razgradnja, rastvorljivost, sorpcija...); Emisija i tretman emergentnih zagađivača; Pojava i sudbina emergetnih zagađivača u površinskim i podzemnim vodama, kao i matematičko modeliranje. Uticaji klimatskih promena na vodne resurse/climate Change Impacts On Water Resources (17-18. oktobar 2013. godine, Beograd). Glavne teme ove međunarodne konferencije bile su: Klimatske promene (KP) i globalne promene (GP): faktori koji ih izazivaju, registrovane promene i prognoze; Uticaj KP na vodne resurse - registrovane promene i različite metodologije prognoziranja daljih promena u budućnosti (Značaj kvaliteta podataka, saradnje i praćenja; Uticaj različitih faktora na rečni proticaj, npr: KP registrovane meteorološkim podacima, vodosnabdevanje stanovništva, uticaj različitih ljudskih aktivnosti na vodne resurse); Oskudica u vodi (Upotreba vode u poljoprivredi pod uticajem KP; Mere prilagođavanja u vodoprivredi; Zakonski okviri i državna politika); Upravljanje vodnim resursuma u uslovima izazvanim klimatskim promenama (Upravljanje regionalnim i međunarodnim rečnim slivovima; Poplave; Uloga ekosistema itd.) Simpozijum posvećen godišnjici rođenja Milutina Milankovića na temu upravljanja vodama u zemljama u tranziciji u uslovima klimatskih i drugih globalnih promena, pouke iz paleoklime i regionalnog modeliranje klime/milankovitch Anniversary UNESCO Symposium Water Management in Transition Countries as Impacted by Climate Change and Other Global Changes, Lessons from Paleoclimate, and Regional Issues (3-5. septembar 2014. godine, Beograd). U okviru Simpozijuma održane su dve zasebne konferencije: Vodoprivreda u zemljama u tranziciji, u organizaciji Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi i Centra za vode za održivi razvoj i prilagođavanje klimatskim promenama. Klima u prošlosti: Pouka za budućnost. Regionalni aspekti klimatskih promena, u organizaciji Srpske akademija nauka i umetnosti. Na Simpozijumu su učestvali ugledni domaći i svetski stručnjaci, naučnici, akademici i univerzitetski profesori iz Srbije i okruženja, Zapadne Evrope, Azije, Južne Amerike i SAD-a. Među učesnicima su bili predstavnici: Svetske banke, Evropske komisije, regionalnih organizacija za upravljanje vodama, kao i domaćih naučnih i stručnih institucija. Osnovni cilj Simpozijuma bio je da se prikaže značaj klimatskog faktora na planeti, kao i značaj povezanosti stanja klime i vodnih resursa, iz kojih proističu brojni i složeni uticaji klimatskih promena na upravljanje vodnim resursima. Istaknuti su i uticaji kojima tranzicione promene (društvene, političke, privredne, ekonomske) doprinose složenosti upravljanja vodnim resursima, kao i neki od zahteva, koji se, u ekonomskom, političkom, zakonodavnom smislu, postavljaju pred zemljama u tranziciji radi ostvarivanja održivog upravljanja vodnim resursima. 16

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI Simpozijum je pokazao da je za razvijanje uspešnog upravljanja vodnim resursima u tranzicionim zemljama potrebno adekvatno određivanje ciljeva, definisanje dinamike njihovog postizanja, obezbeđivanje odgovarajućih finansijskih i drugih instrumenta kao i uspostavljanje adekvatnog odnosa prema spoljnim institucijama i uticajima. Na Simpozijumu je usvojena Beogradska deklaracija o održivosti sektora voda čiji su zaključci iskorišćeni za definisanje određenih programskih celina u okviru sedmog Svetskog foruma voda, koji će se održati u Daeguu, u Južnoj Koreji, aprila 2015. godine. Učešće u aktivnostima koje prethode sedmom Svetskom forumu voda, predstavlja jedan od posebno značajnih angažmana Instituta i Centra, kojima se nastoji što sistematičnije i svrsishodnije predstaviti problematika upravljanja vodama u zemljama koje prolaze kroz svojevrsne tranzicione procese. Ove aktivnosti podrazumevaju učestvovanje stručnjaka Centra u skupovima u Južnoj Koreji, a takođe i participiranje južnokorejskih stručnjaka na konferencijama i predavanjima u organizaciji Centra u Srbiji. Među pomenutim aktivnostima koje su sprovedene u Južnoj Koreji, izdvajaju se učešće u radu Međunarodne nedelje voda i kik-of sastanak predstojećeg Svetskog foruma voda, koji su održani u 2013. godini, kao i učešće u radu Međunarodnog foruma voda u okviru nedelje voda 2014. godine. Komisija za ocenu i usvajanje tema predloženih za program sedmog Svetskog foruma voda, prihvatila je kandidaturu i pozvala Institut i Centar da predsedavaju predloženom temom: Implementacija integralnog upravljanja vodama u zemljama u tranziciji, koja će se na sveobuhvatan, sistematičan i kompleksan način baviti problematikom potreba, mogućnosti i izazova unapređenja upravljanja vodama u zemljama u tranziciji. 17

18 Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI ODABRANI PROJEKTI U PERIODU 2012-2013. GODINE

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD ODABRANI PROJEKTI U PERIODU 2012-2013. GODINE ISTRAŽNI RADOVI ZA POTREBE IZRADE IDEJNOG I GLAVNOG PROJEKTA MAGISTRALNOG GASOVODA JUŽNI TOK NA TERITORIJI REPUBLIKE SRBIJE Naručilac: South Stream, d.o.o. Novi Sad Izvršilac: Institut Jaroslav Černi, AD. Beograd Kooperanti: Ageo, Beogeoakva, Digital Kukić, Eko-tok, Geoalfa, Geodata, Geodril, Geološki institut srbije, Geom d.o.o., Geo-projekt SM, Geosonda-Geomehanika, Gradski zavod za javno zdravlje, Hidrozavod dtd, Institut Batut, Institut IMS, Institut Karajović, Institut Kirilo Savić, Institut Vinča, Institut za fiziku, Institut za medicinska istraživanja, Institut za puteve, Kristal infiz, Mip grading, PMF Kragujevac, PMF Novi Sad, Rudarski institut, Rudarsko-geološki institut, Saobraćajni institut CIP, Sistem geoin, Techart, Vukvoda d.o.o., Jugradis Rukovodilac projekta: Mr. Milan Tričković, dipl. inž.građ. Sekretar projekta: Aleksandar Anđelković, teh.sar. Odgovorni obrađivači: Dr. Marina Babić Mladenović, dipl.inž.građ., Miroljub Živanović, dipl.inž.geol., Dr. Prvoslav Marjanović, dipl. inž.građ., Dr. Duško Sunarić, dipl.inž. geol., Goran Jevtić, dipl.inž.geol., Dr. Miomir Komatina, dipl.inž.geol., Vladimir Lukić, dipl. inž.geol., Vladislava Bartoš Divac, dipl.inž. građ., Dragana Ninković, dipl.inž.građ., Vesna Petrović, dipl.inž.geol. Magistralni gasovod Južni tok je sistem za transport prirodnog ruskog gasa u obimu do 63,0 milijarde m 3 godišnje (uključujući gorivni gas), radi snabdevanja zemalja Južne i Centralne Evrope, koji se sastoji od sledećih deonica: Morske deonice gasovoda kroz akvatoriju Crnog mora; Suvozemne deonice kroz zemlje Južne i Centralne Evrope. Istraživanja koje je sproveo institut Jaroslav Černi sa kooperantima obrađuje deonicu gasovoda na teritoriji Republike Srbije. Trasa magistralnog gasovoda Južni tok kroz Srbiju sastoji se od osnovne trase koja se proteže od granice sa Bugarskom do granice sa Mađarskom ukupne dužine 417.5 km. i odvojaka ka Republici Srpskoj dužine 1.8 km. i Republici Hrvatskoj dužine 50.4 km. Položaj trase i njena podela na deonice prikazana je na slici 1. Predmetni objekat gasovod Južni tok predstavlja kompleksan tehničko tehnološki sistem, koji pored toga što se sastoji od osnovnog cevododa, ima brojne prateće objekte (merne, kompresorske stanice, blok stanice, objekte vodosnabdevanja, održavanja i dr.), koji imaju specifičnosti. Zbog toga je bilo neophodno koncepciju istraživanja prilagoditi tim specifičnostima, vodeći računa o činjenici da je geološka građa terena kroz koji se gasovod provodi složena jer su prisutne skoro sve geološke formacije koje se susreću u Srbiji: od najstarijih palezojskih do najmalađih kvartarnih i savremenih tvorevina. Za potrebe izrade Idejnog i Glavnog projekta izgradnje magistralnog gasovoda Južni tok na teritoriji Republike Srbije ugovorena su sledeća istraživanja: Istraživanja geotehničkih uslova koja obuhvataju: 20

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI ODABRANI PROJEKTI U PERIODU 2012-2013. GODINE Rekognosciranje i IG kartiranje terena trase gasovoda u dužini od oko 585 km Istražno bušenje na 1705 lokacija ukupne dubine 13866 metara i IG kartiranje jezgra bušotine Izrada raskopa na 69 lokacija Izrada 565m pijezometara Geofizička merenja duž trase gasovoda Terenska penetraciona ispitivanja Laboratorijska ispitivanja na 2590 neporemećenih i 2711 poremećenih uzoraka Seizmička mikrorejonizacija Položaj trase magistralnog gasovoda Južni Tok kroz Srbiju Istraživanja hidrogeoloških uslova koja obuhvataju: Istraživanja na lokacijama KS-1 i KS-2, uključujući: 9 strukturnih pijezometarskih bušotina ukupne dubine 277 metara; opitno - eksploatacioni bunar na svakoj kompresorskoj stanici; opite probnog crpljenja na bunarima; uzorkovanje i hemijske analize vode Istraživanja duž trase gasovoda, uključujući: pijezometarske bušotine u zonama gde podzemna voda može da ugrozi radove ili druge stalne objekte (stabilnost postojećih nasipa i kosina kanala); procena uticaja filtracione stabilnosti odbrambenih nasipa i branjene zone terena iza nasipa 21

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD ODABRANI PROJEKTI U PERIODU 2012-2013. GODINE procenu hidrogeoloških uticaja na mestima gde trasa prolazi kroz nepovoljne uslove hidrogeološku rejonizaciju duž delova trase gde će biti potrebno sniženje nivoa podzemene vode za potrebe izgradnje gasovoda Priprema podataka o hidrološkim parametrima na slivovima kanala Hidraulički proračuni Morfološke analize Istraživanja za katodnu zaštitu koja obuhvataju: Merenje specifične električne otpornosti tla na: 6063 tačke duž trase gasovoda 911 tačaka na lokacijama anodnih ležišta objekata 686 tačaka na lokacijama kompresorskih stanica KS1 i KS2 Izrada bušotina nad vodom Izrada opitno-eksploatacionog bunara na KS-2 Merenja za katodnu zaštitu duž trase gasovoda I na lokaciji anodnih ležišta Istraživanja hidroloških i hidrotehničkih uslova koja obuhvataju: Priprema hidrometeoroloških, morfoloških i hidrauličkih podloga: Terenski i laboratorijski istražni radovi Klimatske karakteristike područja Režim voda na hidrološki izučenim profilima (vodomernim stanicama) Karakteristični režimi voda na hidrološki neizučenim profilima Istraživanja ekoloških uslova koja obuhvataju: Pripremni terenski i laboratorijski istražni radovi: Istraživanja pejzaža Istraživanja retkih i ugroženih vrsta Agroekološko istraživanje zemljišnog pokrivača maršute Geoekološka ispitivanja prirodnih površinskih voda 22

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI ODABRANI PROJEKTI U PERIODU 2012-2013. GODINE Geoekološka ispitivanja sedimenta površinskih voda Geoekološka ispitivanja zemljišta Sanitarno epidemiološka istraživanja podzemnih voda Istraživanja radijacionih uslova Istraživanja nejonizujućeg zračenja Istraživanja buke Istraživanja kvaliteta vazduha Istraživanja agresivnosti životne sredine Izrada završnih izveštaja: Prema zahtevu Naručioca, završni izveštaji su urađeni u formi kakva se koristi u Rusiji. Izveštaji za linijski deo trase su dati po sekcijama dužine od oko 10km, a izveštaji za objekte po trasi su dati za svaki objekat posebno. Ukupno je urađeno 127 svezaka sa više od 2000 crteža i više od 25000 stranica. Inženjesko-geološka karta Deonice1 Sekcija 6 23

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD ODABRANI PROJEKTI U PERIODU 2012-2013. GODINE PROGRAM OSMATRANJA, MERENJA I ANALIZE UTICAJA USPORA DUNAVA NA PRIOBALJE, IZAZVANOG IZGRADNJOM I RADOM HE ĐERDAP 1 i HE ĐERDAP 2 Naručilac: Privredno društvo Hidroelektrane Đerdap D.O.O Kladovo Obrađivači: Milan Radovanović, dipl.inž.građ, Vladislava Bartoš Divac, dipl.inž.građ, Zoran Gavrilović, dipl.inž.šum, Miloš Janać, dipl.inž. tehn. i veliki tim istraživača Instituta Izgradnjom brane i akumulacije HE Đerdap 1 došlo je do izmene režima nivoa vode na Dunavu i pritokama u zoni prostiranja uticaja sa značajnim i kompleksnim uticajem na priobalje na teritoriji Srbije. Otuda je odmah po završetku ovog objekta počelo sistematsko praćenje svih njegovih efekata na režim Dunava i priobalje. Program praćenja sistematizovan je, prema problematici, u 9 posebnih programa, koji obuhvataju: Program I: Praćenje režima površinskih voda, Program II: Praćenje režima podzemnih voda i rada drenažnih sistema, Program III: Praćenje režima nanosa i morfoloških promena, Program IV: Praćenje režima leda, Program V: Praćenje vodno-sonog režima i uticaja uspora na poljoprivrednu proizvodnju, Program VI: Uticaj uspora na šume u forlandu, Program VII: Uticaj uspora na stabilnost nasipa, Program VIII: Praćenje i analiza uticaja uspora na kvalitet voda i ekosredine, Program IX: Osmatranje i analiza stabilnosti padina i kosina. Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi je svake godine sprovodio Programe osmatranja, merenja i istraživanja uticaja usporenih voda Dunava na priobalje, izazvanih radom HE Đerdap 1 i HE Đerdap 2, a rezultate istraživanja sistematizovao u godišnje izveštaje. U nastavku je dat kratak prikaz aktivnosti za sve programe, kao i najvažniji rezultati dosadašnjih istraživanja, sa posebnim osvrtom na istraživanja sprovedena tokom 2012 i 2013. godine. Program I: Cilj analiza režima vodostaja i protoka, koje se rade na bazi merenja duž akumulacija sistema HE Đerdap 1 i Đerdap 2, je definisanje ulaznih elementa za: proračun bilansa vode i nanosa; analizu uticaja režima eksploatacije na: režim nanosa u akumulaciji, režim podzemnih voda, drenažne sisteme, privredne objekte i naselja, plovidbu, izgrađene sisteme za odbranu od poplava i leda, energetske efekte, vremenske i prostorne varijacije nivoa duž akumulacije, visoke obale u akumulaciji, šume u forlandima i primenu matematičkog modela za hidroenergetske proračune i upravljanje eksploatacijom sistema Đerdap 1 i sistema Đerdap 2 u realnom vremenu. U toku dosadašnjih istraživanja konstatovano je da treba otkloniti nedostake na telelimnimetrima i izvršiti proveru rada stanica koje su u funkciji, izvršiti tariranje krivih prelivanja i postaviti telelimnimetarske stanice na potezu akumulacije uzvodno od Pančeva na Dunavu i na pritokama koje su pod uticajem uspora i započeti merenja na profilima Ratkovo, Milutinovac i Prahovo. Program II: Sistemi zaštite od povišenih nivoa podzemnih voda obuhvataju objekte za zaštitu i objekte za osmatranje uticaja uspora i efekata rada izvedenih drenažnih sistema. Izgrađeni je ili rekonstruisano ~900 km drenažnih kanala, ~1.200 bušenih bunara, ~60 crpnih stanica i ostalih objekata (ustave, prevodnice, trafo stanice, dalekovodi i dr). Osnovne aktivnosti su merenja nivoa podzemnih voda duž drenažnih kanala i u branjenom delu priobalja, dopuna pijezometarske mreže i praćenje 24

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI ODABRANI PROJEKTI U PERIODU 2012-2013. GODINE stanja i rada drenažnih sistema. Terenska merenja se sistematizuju i obrađuju uz izradu odgovarajućih analiza. Na osnovu dosadašnjih osmatranja i analiza, uočeni su određeni problemi u funkcionisanju pojedinih elemenata zaštitnog sistema. Kod crpnih stanica, problem je u nedovoljnom kapacitetu nekih stanica, što onemogućava održavanje projektovanom nivoa u drenažnom sistemu. U slučaju drenažnih kanala, osnovni problem je filtraciono rušenje i nestabilnost dna i kosina kanala. Pored toga, neadekvatno održavanje (zarastanje kanala barskom vegetacijom) smanjuje propusnu moć kanala, zbog čega se javljaju povišeni nivoi u kanalskoj mreži, sa štetama na poljoprivrednim površinama u okruženju. Program III: Polazeći od realne pretpostavke da će taloženje nanosa biti značajna posledica usporavanja, modeliranju i proračunima taloženja nanosa posvećena je značajna pažnja već u pripremi Glavnog projekta HE Đerdap 1. Posle punjenja akumulacije HE Đerdap 1 započeta je realizacija Programa praćenja režima nanosa i morfoloških promena u akumulaciji, koji obuhvata: stalna hidrauličkopsamološka merenja i određivanje godišnjeg bilansa nanosa u akumulaciji, povremena snimanja stalnih profila akumulacije na Dunavu i pritokama i analizu morfoloških promena u koritu akumulacije i izradu prognoza istaložavanja nanosa za naredni period. U toku 2012 godine, izvršena su planirana merenja i analize. Snimanja akumulacije pokazuju da su najveće nanosne naslage formirane između km 970 i km 1003 km, u zoni Donjeg Milanovca, gde se nalazi kotlina između dve klisure, koja zbog velikog proticajnog profila predstavlja prirodnu taložnicu za nanos. Na uzvodnom sektoru akumulacije intenzitet promena bio je znatno slabiji, bez izraženog trenda. Program IV: Potreba za osmatranjima leda proističe iz činjenice da je led na Dunavu, u zoni akumulacije, česta pojava. Najveći broj kritičnih lokaliteta sa stanovništa režima leda nalazi se na prostoru akumulacije (uzvodno od akumulacije 8, a u zoni akumulacije 16 kritičnih lokaliteta). Eventualno formiranje ledenih barijera u zoni isklinjavanja uspora predstavljalo bi potencijalnu opasnost, zbog mogućih ledenih poplava. Za odbranu od leda u zoni uspora HE Đerdap 1 predviđene su sledeće mere: primena flote ledolomaca; prilagođavanje režima rada HE Đerdap 1 potrebama odbrane od leda i miniranje ledenih barijera. Tokom februara 2012. godine zbog oštre zime došlo je do značajnih ledenih pojava na rekama u Srbiji. Na potezu uzvodno od Novog Sada bila su angažovana 4 mađarska ledolomca u trajanju od 2 dana aktivnosti i 6 dana pripravnosti. Na sektoru nizvodno od Beograda bio je angažovan samo ledolomac Greben, u trajanju od 5 dana aktivnosti i oko 15 dana pripravnosti. Most u Novom Sadu - led u februaru 2012. godine Most Kovin u Smederevu - led u februaru 2012. godine Program V: Stanje vodno - sonog režima zemljišta na branjenim u priobalju Dunava, Save i Tise, u uslovima uticaja HE Đerdap 1, praćeno je tokom 2012. i 2013. godine na sektorima: sektor VI - Kovin-Dubovac; sektor VII - Ivanovo-Kovin; sektor VIII - Pančevo- Ivanovo; sektor IX - Pančevački rit. Hidrološki, 2012. godina se karakterisala veoma niskim padavinama, naročito u vegetacionom periodu, što je imalo direktan, nepovoljan uticaj na stanje vlage u zemljištu. U 2013. godini, raspored padavina je bio nešto povoljniji nego u 2012. Prva polovina 25

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD ODABRANI PROJEKTI U PERIODU 2012-2013. GODINE vegetacionog perioda je imala padavine u nivou višegodišnjeg proseka (ili nešto malo iznad), dok je drugi deo vegetacionog perioda bio sa deficitom padavina. Tako se može konstatovati da je sadržaj vlage u zemljištu tokom proleća i početka leta bio u granicama optimalnih vrednosti, a ostatak leta i početak jeseni su se karakterisali blažim deficitom vlage u zemljištu, bez značajnijeg nepovoljnog uticaja na gajene kulture. Procesi salinizacije zemljišta su registrovani na pojedinim osmatračkim mestima osmatranih sektora. Najčešći uzrok zasoljavanja zemljišta u delu priobalja ugroženom usporom je mineralizovana podzemna voda koja tokom većeg dela vegetacionog perioda osciluje u aktivnom delu zemljišnog preseka. Istraživanja sprovedena tokom 2012/2013. godine su pokazala da se na osmatranim sektorima, na pojedinim lokalitetima, povremeno javljaju problemi u vezi sa zasoljavanjem zemljišta, u intenzitetu od inicijalnog do vrlo jakog. Takođe, u nešto manjem obimu, postoje problemi i u vezi sa alkalizacijom zemljišta, u intenzitetu od slabe do jake (ovaj problem se najviše manifestuje na sektoru IX - Pančevački rit). Ilustracija za navedene konstatacije je data na sledećoj slici. Fleka zaslanjenog/alkalizovanog zemljišta na parceli pod sojom, u zoni osmatračkog mesta SB-14a (sektor IX - Pančevački rit) Hidrološke osobenosti koje su odlikovale 2012. odnosno 2013. godinu, nisu imale značajnijeg uticaja na učestanost pojave salinizacije/ alkalizacije zemljišta u prostoru, ali jesu imale na intenzitet i karakter ovih pojava i poziciju u zemljišnom profilu gde su bile najizraženije ( na slici je prikazan primer sa osmatračkog mesta SB-14a). Program VI: Izgradnjom brane i akumulacije HE Đerdap 1 u velikoj meri su promenjeni uslovi opstanka ekosistema u priobalju Dunava. U tom okviru, od posebnog praktičnog značaja su šume u forlandima, koje su ugrožene povišenim nivoima vode i njihovim produženim trajanjem. Program istraživanja uspora HE Đerdap I na vegetaciju u priobalju obuhvata osmatranja i analize na 6 bioekoloških profila na Dunavu, Savi, Tisi i Tamišu. Ove lokacije su izabrane tako da reprezentuju najvažnije šumske vrste u priobalju reka. U okviru terenskih radova, otvoreni su duboki hidropedološki profili, radi proučavanja morfološke i stratigrafske građe zemljišta. Laboratorijskim analizama su determinisane fizičke i hemijske karakteristike zemljišta na bioekološkim profilima. Pored toga, vršena su sistematska osmatranja kretanja vlage u zemljištu, koja su analizirana uporedo sa hidrološkim karakteristikama u toku godine (nivoi Dunava i pritoka i njihovo trajanje). Na osnovu dosadašnjih istraživanja se može zaključiti da je uticaj uspora HE Đerdap 1 na šume u forlandima značajan, ali da zavisi od lokalnih topografskih uslova (nadmorske visine terena, u odnosu na nivoe Dunava i pritoka). Posebno su značajni rezultati istraživanja koji se odnose na mogućnosti opstanka pojedinih šumskih vrsta u uslovima uspora HE Đerdap 1. Na osnovu ovih rezultata je dat i predlog mera za očuvanje i razvoj šuma u forlandima, koje obuhvataju hidrotehničke radove (izgradnju mreže kanala) i šumarske radove (rekonstrukcija šuma i specifični uslovi gazdovanja šumama). Program VII: Rezultati dosadašnje realizacije programa omogućili su da se utvrdi i prati aktuelno stanje nasipa, da se uoče i sistematizuju određeni problemi od uticaja na sigurnost zaštite, da se izvrši objektivizacija kriterijuma vezanih za ovaj sistem zaštite i, najzad, doprinese uspešnijem sprovođenju potrebnih interventnih i sanacionih radova, kao i radova na rekonstrukciji nasipa. Na osnovu osmatranja u prethodnom periodu, konstatovani su problemi ispiranja filtra ispod zaštitne obloge, čime je ugroženo telo nasipa (na potezima kod Kovina, Donjeg Milanovca, Golupca i Velikog Gradišta), kao i narušavanja stabilnosti nasipa usled pojave izvora i iznošenja materijala u kosinama. Otuda je neophodno permanentno praćenje uticaja uspora na nasipe, kao i osmatranja na uspostavljenim nasipskim pijezometarskim profilima (Gaj, Obrenovac i Beljarica). 26

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI ODABRANI PROJEKTI U PERIODU 2012-2013. GODINE Sadržaj katjona i anjona u 20112. i 2013. godini, u saturacionom ekstraktu zemljišta u zoni osmatračkog mesta SB-14a (sektor IX - Pančevački rit) Prikaz rekonstrukcije nasipa Program VIII: Ispitivanja promena kvaliteta vode reke Dunav na zajedničkom srpskorumunskom sektoru vrše se u 4 hidrološka ciklusa (april-maj, juni, avgust-septembar i novembar). Ispitivanjima je obuhvaćeno osam mernih profila: Smederevo, Ram, Veliko Gradište, Donji Milanovac, Tekija, Kladovo, Kusjak i Radujevac. U dva hidrološka ciklusa koji odgovaraju periodu velikih, odnosno malih voda (april i septembar), broj mernih profila proširen je na uzvodne profile na Dunavu (Ledinci, Novi Sad, Stari Banovci i Ritopek), čime je obuhvaćeno ukupno dvanaest mernih profila na dužini od 410 km toka reke Dunav. U svakom ciklusu se vrše ispitivanja vode, sedimenta i biote, kao i merenja in situ. Ispitivanja vode i sedimenta obuhvataju fizičko hemijske, hidrobiološke i radiološke analize. 27

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD ODABRANI PROJEKTI U PERIODU 2012-2013. GODINE AKTIVNOSTI U OKVIRU MEĐUNARODNE KOMISIJE ZA ZAŠTITU REKE DUNAV (ICPDR) Naručilac: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Republička direkcija za vode, Beograd Ekspertski tim: Prof. dr Milan Dimkić, dipl.inž, Miodrag Milovanović, dipl.inž, dr Marina Babić Mladenović, dipl.inž, Dragica Vulić, dipl.inž, Dušan Đurić, dipl.inž, Dragana Ninković, dipl.inž. U skladu sa Zakonom o vodama koji je u velikoj meri usaglašen sa zahtevima koje postavljaju Okvirna Direktiva o vodama (Direktiva 2000/60 Evropskog parlamenta i Saveta Evropske unije od 23. oktobra 2000. godine, ODV) i Direktiva o proceni i upravljanju rizicima od poplava (Direktiva 20/60/EC Evropskog parlamenta i Saveta o proceni i upravljanju rizicima od poplava, DP), proces primene ovih direktiva na međunarodnim slivovima sprovodi se kroz koordinaciju aktivnosti država na slivu. Koordinaciono telo za sliv Dunava je Međunarodna komisije za zaštitu Dunava (International Commision for the Protection of the Danube River - ICPDR), u čijim aktivnostima Republika Srbija učestvuje od 2004. godine. Prema rokovima postavljenim u ODV, jedna od glavnih aktivnosti ICPDR bila je izrada Izveštaja o analizi sliva Dunava za 2013. godinu. Cilj ovih analiza je preispitivanje i ažuriranje karakteristika sliva i uticaja ljudskih aktivnosti na status površinskih i podzemnih voda nakon donošenja i sprovođenja prvog Plana upravljanja slivom. Osim toga, započeto je struktuiranje drugog Plana upravljanja koji treba da se donese 2015. godine. Stručnjaci Instituta su prikupili podatke neophodne za Izveštaj o analizi sliva Dunava za 2013. godinu: izvršeno je preispitivanje i usklađivanje sa radnom verzijom nacionalnog Plana upravljanja vodama za sliv reke Dunav donetom 2011. godine utvrđenih vodnih tela površinskih i podzemnih voda. Preispitani su pritisci na površinske vode (organsko zagađenje, zagađenje nutrijentima, hazardne supstance, hidromorfološki pritisci) i podzemne vode (kvalitet i količina), preispitani podaci o sistemima za praćenje stanja voda i rezultati monitoringa i, kao rezultat tih analiza, izvršena procena rizika od nepostizanja dobrog statusa voda. Prikupljanje podataka odvijalo se kroz centralnu GIS bazu podataka ICPDR (GIS Dunava). U okviru aktivnosti Instituta, rađeno je na ažuriranju postojećih i struktuiranju novih obrazaca za jedinstveno prikupljanje i dostavljanje podataka od značaja za primenu ODV, kao i na testiranju funkcionalnosti nove verzije GIS Dunava. Prikupljeni podaci su obezbedili ne samo jedinstvene analize parametara od značaja za sliv Dunava, već i njihov prikaz na odgovarajućim tematskim kartama (primer: slika 1, Radna verzija karte vodnih tela površinskih voda na slivu Dunava) i putem interneta (www.danubegis.org). U okviru pripreme drugog Plana upravljanja vodama na slivu Dunava, stručnjaci Instituta su učestvovali u definisanju sadržaja Plana i pojedinih njegovih delova. Angažovanjem stručnjaka Instituta u Ekspertskim grupama za poplave i GIS odvija se primena Direktive o poplavama u tri faze: priprema Preliminarne procena rizika od poplava, u kojoj se identifikuju područja na kojima postoje značajni rizici od poplava, ili se oni u budućnosti mogu javiti i čiji je krajnji rezultat definisanje takozvanih značajnih poplavnih područja (Areas of potential significant flood risk, APSFR); izrada karata ugroženosti i karata rizika od poplava za identifikovana značajna poplavna područja, sa sadržajem koji je do određene mere definisan u Direktivi, ali u velikoj meri zavisi od specifičnosti područja na koje se odnose; donošenje Planova upravljanja rizicima od poplava, koji se zasnivaju na rezultatima prethodno opisanih aktivnosti. 28

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI ODABRANI PROJEKTI U PERIODU 2012-2013. GODINE Radna verzija karte vodnih tela površinskih voda u Izveštaju o analizi sliva Dunava 2013. Do sada su završene aktivnosti u okviru prve faze preliminarna procena rizika od poplava na teritoriji sliva Dunava. Podaci su ažurirani u nekoliko navrata, a konačna karta značajnih poplavnih područja na teritoriji Srbije prikazana je na slici 2. Druga faza, priprema podataka za karte ugroženosti, obuhvatila je prilagođavanje raspoloživih podataka za teritoriju Srbije strukturi podataka prema zahtevu GIS Dunava. Podaci za karte ugroženosti od poplava za teritoriju Srbije su rezultat dva ranije završena projekta finansirana od strane EU: Danube FLOODRISK, regionalni projekat iz perioda 2009-2012, rezultirao je definisanjem ugroženih područja na koridoru Dunava uzvodno od Beograda, a rezultat projekta SoFPAS predstavljaju ugrožena područja sektora Dunava između Zemuna i ušća Nere i najznačajnijih reka u slivu Velike Morave. Nezavisno od primene Direktive o poplavama, u okviru aktivnosti Ekspertskih grupa za poplave i GIS, od 2014. godine započeto je kartiranje najznačajnijih poplavnih događaja iz prethodne godine. U okviru ovih aktivnosti, stručnjaci Instituta su, u saradnji sa RHMZ, pripremili podatke o najznačajnijim poplavnim događajima iz juna 2013. godine i dostavili u GIS Dunava. Karta sa prikazom značajnih poplavnih područja na slivu Dunava na teritoriji Srbije 29

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD ODABRANI PROJEKTI U PERIODU 2012-2013. GODINE AKTIVNOSTI U OKVIRU MEĐUNARODNE KOMISIJE ZA SLIV REKE SAVE (Savska komisija) Naručilac: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republička direkcija za vode Koordinatori: Miodrag Milovanović, dipl.inž.građ., dr Marina Babić Mladenović, dipl.inž.građ. U toku 2012. i 2013. godine, aktivnosti u okviru rada Savske komisije bile su u najvećoj meri usmerene ka izradi: Plana upravljanja slivom reke Save, Projekta Uspostavljanje veze između planiranja upravljanja rizikom od poplava i ocene klimatskih promena u slivu reke Save, Preliminarne procene rizika od poplava za sliv reke Save, Procene bilansa nanosa za reku Savu. Stručnjaci iz Instituta Jaroslav Černi su u navedenim aktivnostima učestvovali u okviru Stalne stručne grupe za upravljanje slivom, Stalne stručne grupe za zaštitu od poplava i Radne grupe za upravljanje nanosom. Pod rukovodstvom Stalne stručne grupe za upravljanje slivom su tokom 2013. godine završeni konačni nacrt Plana upravljanja slivom reke Save i prateći dokumenti, koji su raspoloživi za preuzimanje na svim zvaničnim jezicima na internet stranici Savske komisije. U okviru Stalne stručne grupe za zaštitu od poplava koja je pratila realizaciju projekta Uspostavljanje veze između planiranja upravljanja rizikom od poplava i ocene klimatskih promena u slivu reke Save, stručnjaci iz Instituta Jaroslav Černi su dostavili geoprostorne podatke i podatke o stanovništvu za deo sliva Save na teritoriji Republike Srbije neophodne za izradu karata ranjivosti na poplave, i redovno pratili i dostavljali komentare i preporuke na izveštaje i karte koje je izradio konsultant. Projekat je zvanično završen u decembru 2013. godine, dostavljanjem konačnih nacrta izveštaja koji uključuju analizu zakonske regulative i projekata koji se odnose na upravljanje rizicima od poplava u zemljama u slivu Save, inicijalnu procenu ranjivosti na poplave, procenu neophodnih podataka i program za izradu Plana upravljanja rizicima od poplava u slivu reke Save, analizu uticaja klimatskih promena na meteorološke i hidrološke uslove u slivu i, analizu mogućih mera prilagođavanja na klimatske promene. Pored aktivnog učešća na sastancima grupe, član iz Instituta je, zbog nemogućnosti učestvovanja, dostavio prezentaciju Program za izradu Plana upravljanja rizicima od poplava za sliv reke Save Srbija za prikazivanje na Drugoj konsultativnoj radionici o Planu upravljanja rizicima od poplava za sliv reke Save koja je održana u decembru 2012. godine. Krajem 2013. godine, grupa je započela izradu Preliminarne procene rizika od poplava za sliv reke Save. Tokom Praktičnog kursa o održivom upravljanju nanosom na primeru sliva reke Save, koji je održan u Zagrebu 2012. godine, stručnjaci iz zemalja Evropske unije i Sjedinjenih američkih država, kao i stručnjaci iz zemalja u slivu Save, su razmenili informacije koje se odnose na bilans nanosa u rečnom slivu, osmatranje nanosa i procenu kvaliteta i količine nanosa. Nakon toga, stečena iskustva su preneta u nacrt izveštaja Procena bilansa nanosa za reku Savu na kojem je Radna grupa za upravljanje nanosom radila tokom 2013. godine. 30

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI ODABRANI PROJEKTI U PERIODU 2012-2013. GODINE Internet stranica Savske komisije - Plan upravljanja slivom reke Save Analiza ranjivosti na poplave u slivu Save Pregled stanica za osmatranje nanosa u slivu reke Save 31

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD ODABRANI PROJEKTI U PERIODU 2012-2013. GODINE METODOLOGIJA OCENE, PROJEKTOVANjA I ODRŽAVANjA IZVORIŠTA PODZEMNIH VODA U ALUVIJALNIM SREDINAMA U ZAVISNOSTI OD STEPENA AEROBNOSTI Naručilac: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije Rukovodilac projekta: prof. dr Milan A. Dimkić, dipl. inž. Projekat TR37014 je deo Programa istraživanja u oblasti tehnološkog razvoja (program TR) i Programa obezbeđenja i održavanja naučnoistraživačke opreme i prostrora za naučnoistraživački rad (program NOP) za ciklus istraživanja 2011-2014. god. Realizatori istraživanja su: 1. Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi 2. Rudarsko-geološko fakultet u Beogradu 3. Poljoprivredni fakultet u Beogradu 4. BIOIRC Kragujevac 5. Fakultet tehničkih nauka iz Novog Sada. U projektu participiraju: Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republička direkcija za vode i HE Đerdap doo Kladovo. Na projektu je angažovano 26 istraživača i dva inostrana istraživača. Na projektu je angažovano 12 studenata doktorskih studija. Godišnji broj istraživač meseci iznosi 255. Trajanje projekta je 4 godine (2011-2014). Slane, okeanske vode je na planeti Zemlji više od 97% sveukupne vode. Preostali deo slatke vode su dominantno glečerska i podzemna voda. Veoma mali zapreminski procenat vode se odnosi na tekući ili neki drugi vid pojave vode. Veći deo vode za snabdevanje vodom stanovništva čine podzemne vode. U Evropi se podzemnom vodom snabdeva oko 60-70% stanovništva, dok u našoj zemlji ovaj procenat dostiže 70%. Takođe, značajan je udeo podzemne vode u ukupnoj količini vode koja se koristi za navodnjavanje. Više od polovine ukupno korišćene podzemne vode potiče iz aluvijalnih sredina. U skladu sa tim, veliki je značaj proučavanja i saznanja o procesima u aluvijalnim izdanima. Aerobni uslovi pogoduju povećanju prečišćavajućeg potencijala akvifera, odnosno omogućavaju bolji kvalitet podzemnih voda. Ovim projektom utvrđuje se funkcionalna veza između kapaciteta bunara, njegove dugovečnosti i različitih parametara sredine i podzemnih voda (hidrogeoloških, fizičko-hemijskih, mikrobioloških). Postizanje aerobnosti izvorišta utiče na njegovu tehnoekonomsku isplativost i u investicionom smislu i u smislu troškova održavanja. Ovakav pristup u izučavanju aluvijalnih akvifera predstavlja novinu u izučavanju potencijala resursa podzemnih voda za korišćenje. Definisanje značaja kriterijuma i standarda za ocenu, propisivanje procedura terenskog, laboratorijskog i studijskog rada i, u krajnjem, regionalizacija i kategorizacija glavnih akvifera prema ovom principu, nesumnjivo će dati doprinos sagledavanju i proceni potencijalnosti korišćanja resursa podzemnih voda na državnom nivou. U ovom projektu je sadržano nekoliko tema, čije rešavanje je, prema mišljenju autora, postavljeno na nove, delom originalne, a u svakom slučaju, više nivoe, nego što je to bila praksa do sada. Bitna karakteristika ovog projekta je njegova multidisciplinarnost. Dva su, možda najbitnija, aspekta uticaja aerobnosti na izvorište: jedan je količina vode koja se dobija (ili se može dobiti), preko vodozahvatnih objekata, a drugi je kvalitet sirove vode, koja se zahvata bunarima, i koja, pre upotrebe za piće, ide na dodatni tretman odgovarajućeg nivoa. Oba pomenuta aspekta su obuhvaćena istraživanjima u okviru ovog projekta. Procesi samoprečišćavanja Filtracijom podzemne vode kroz porozni medijum izdani dolazi do mnogobrojnih fizičkih, hemijskih i biohemijskih procesa. Ovi procesi dovode do promene kvaliteta podzemne vode. 32

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI ODABRANI PROJEKTI U PERIODU 2012-2013. GODINE Međutim, usled velike složenosti, koja proizilazi iz činjenice da se procesi migracije čestica vode, odnosno, njihov masotransport i masoizmena događaju uvek u različitim promenljivim geološkim (litološkim), hemijskim, biohemijskom, fizičkim i drugim uslovima u izdani, i da su zbog toga nedovoljno ispitani. Može se reći da je naučni pristup ovoj problematici još u razvoju. Poznavanje navedenih procesa je usko povezano, u najširem smislu, sa mehanizmom samoprečišćavanja - filtracije (infiltracije) vode i transformacije njenog kvaliteta kroz intergranularnu hidrogeološku sredinu. U projektu su date osnove za primenu samoprečišćavajućih mehanizama u intergranularnim izdanima. Navedni su osnovni prirodni procesi koji doprinose dostizanju bazičnog kvaliteta podzemnih voda, uz prikaz jednačine stujanja vode i transporta materije u njoj, kao i šematski prikaz pojedinih tipova aluvijalnih izvorišta. Analizirani su pojedinačni procesi pri filtraciji, kao i njihovo zajedničko dejstvo (posebno disperzija, ali i sorbiranje, biodegradacija i dr.), kroz grafički prikaz sudbine koncentracije materije unete u podzemnu vodu, i to za slučaj unosa materije u kontinuitetu i za slučaj paketnog unosa materije. Analizirani su i efekti filtracije pri obezbeđenju stepena aerobnosti za veći broj opštih parametara (na primer: TOC), ukupnih, kao i pojedinačnih (na primer: pojedini mikropolutanti, azotna jedinjenja, gvožđe i dr.). Srednje koncentracije detektovanih farmaceutika u reci Dunav (na području drenažnog sistema Kovin- Dubovac) i Savi (na području izvorišta Beograd) u odnosu na koncentracije u bunarima sa pratećim pijezometrima na području drenažnog sistema Kovin-Dubovac. Kolmiranje bunarskih filtara gvožđem Promena veličine zrna u aluvijalnom akviferu duž rečnog toka 33

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD ODABRANI PROJEKTI U PERIODU 2012-2013. GODINE Štete koje nastaju zbog pojave kolmiranja bunarskih filtara gvožđem, na godišnjem nivou kod nas prevazilaze sumu od deset miliona evra. U svetu je to nekoliko desetina milijardi evra. Obrađeni su oksični i anoksični uslovi koje prikazujemo preko šematskog prikaza hidrogeološkog profila aluvijalnh voda. Sledi prikaz značajnih ispitivanja procesa kolmiranja filtera bunara gvožđem, gde je, po prvi put u svetu, napravljena veza između mehaničkog kolmiranja i biohemijskih indikatora. Istraživanje na više od 150 radijalnih i cevastih bunara je omogućilo uočavanje izvesnih zakonitosti između kinetike lokalnih hidrauličkih gubitaka (KLHR) i indikatora oksičnog stanja, povećanje lokalnih hidrauličkih otpora (LHR) tokom vremena. Takođe je data kinetika lokalnih hidrauličkih otpora (KLHR) u funkciji koncentracije Fe-Redoks potencijala vode u bunaru, dozvoljena granična ulazna brzina u bunar u odnosu na oksičnost podzemnih voda i proračun ulazne brzine u filter bunara na osnovu ispitivanja na nekoliko naših izvorišta aluvijalnih podzemnih voda - karakteristične oblasti zavisno od tipa oksičnosti ili anoksičnosti. Lokalni hidraulički otpor (LHR), povećanje tokom vremena (2005-2011) Osnovni pokazatelji eksploatacije podzemnih voda na Beogradskom izvorištu (1955-2010) PRIMENA: Radi detaljnije analize hidrauličkih i biohemijskih uslova u akviferu oformljen je originalni 3D model strujanja podzemnih voda. Takođe, razvijene su ili uvedene različite metode uzorkovanja, hemijskih analiza i biohemijskih analiza voda, kao i različiti pristupi projektovanju zaštitnih zona izvorišta, kao i bunarskih vodozahvatnih konstrukcija. Tokom izrade naučnog projekta definisane metode primenjene su na beogradskom izvorištu podzemnih voda, kao i na sistemu drenažnih bunara i kanala Kovin-Dubovac. Tokom perioda od skoro 120 godina organizovanog vodosnabdevanja Beograda, vodovodni sistem se razvijao i uspevao da zadovolji rastuće potrebe konzumnog područja. Dugogodišnja eksploatacija 34

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI ODABRANI PROJEKTI U PERIODU 2012-2013. GODINE na izvorištu, ne uvek praćena odgovarajućim merama održavanja objekata, dovela je do toga da je izvorište danas opterećeno nizom problema i potrebom za preispitivanjem i modifikovanjem principa njegovog rada, uslova koegzistencije sa gradom i njegovog daljeg razvoja. Projekat se sastoji iz šest Faza, svaka sa projektnim aktivnostima koje se izvode kroz terenske, laboratorijske i kabinetske radove: starenje i regeneracija bunara u zavisnosti od aerobnosti sredine i podzemnih voda transformacija kvaliteta pri primeni metoda obalske filtracije i veštačke infiltracije nitrati u podzemnim vodama aluvijalnih izdani razvoj metoda za proračun strujanja fluida kroz porozne sredine na bazi konačnih elemenata istraživanja i razvoj nove tehnologije i primene impulsnog električnog pražnjenja u vodi u održavanju hidrotehničkih objekata uticaj kanalizacionih sistema na izvorišta. Rezultati Projekta za 2012-2013. godinu objavljeni su na više značajnih naučnih i stručnih skupova u zemlji i inostranstvu, u međunarodnim časopisima SCI liste i domaćim časopisima. Preporučene ulazne brzine u filtre bunara na osnovu ispitivanja na nekoliko naših izvorišta aluvijalnih podzemnih voda - karakteristične oblasti zavisno od tipa oksičnosti (anaoksičnosti) Fotografski prikaz glavnih uzroka kolmiranja bunara na beogradskom izvorištu 35

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD ODABRANI PROJEKTI U PERIODU 2012-2013. GODINE OCENA UTICAJA KLIMATSKIH PROMENA NA VODNE RESURSE SRBIJE - NAUČNI PROJEKAT - TR 37005 Naručilac: Ministarstvo za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije Rukovodilac projekta: Prof dr Stevan Prohaska, dipl. građ. inž. Korodinator projekta je Institut za vodoprivredu "Jaroslav Černi", a organizacije učesnici su, pored pomenutog instituta Građevinski fakultet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet u Beogradu, Rudarsko-geološki fakultet u Beogradu i Građevinsko-arhitektonski fakultet u Nišu. Na realizaciji projekta učestvuje oko 50 istraživača iz zemlje i inostranstva. Korisnici istraživanja su Ministarstvo za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, kao i JP "Elektroprivreda Srbije". Realizacija projekta je predviđena da se radi po fazama i aktivnostima. Osnovni cilj projekta je sagledavanje vodnih resursa Srbije u uslovima očekivanih klimatskih promena do kraja XXI veka. Za definisanje "nultog" stanja vodnih resursa (površinskih i podzemnih voda) u Srbiji korišćeni su oficijelni podaci hidrometeorološke službe, svedeni na jedinstven period obrade 1946-2006. godine. Za identifikaciju vremenskih zakonomernosti u strukturi hidrometeoroloških pojava, neophodnih za sagledavanje budućih promena, korišćene su savremene metode primenom teotije stohastičkih procesa. Posebna pažnja je posvećena uticaju klimatskih promena na očekivano povećanje učestalosti i obima ekstremnih hidroloških situacija (poplava i suša), analizi povećanja njihove učestalosti i trajanja kišnih i sušnih perioda. Zaštiti od poplava, identifikaciji mogućih mera prilagođavanja i upravljanju popavama, kao i predlogu mera za upravljanje rizikom od poplava, zatim podiznju svesti i edukaciji u uslovima klimatskih promena, posvećena je posebna pažnja u ovom projektu. Pored navedenog, posebno se teorijski i eksperimentalno analiziraju uticaji klimatskih promena na poljoprivrednu proizvodnju i radi se na izradi smernica za poboljšanje i postizanje boljih efekata u tim uslovima. Deo istraživanja posvećen je optimizaciji korišćnja vodnih resursa, kao i razvoju savremene tehnologije i opreome radi boljeg korišćenja raspoloživog vodnog resursa. Realizacija ovako složenog projekta je podeljena u 14 osnovnih faza istraživanja i to: Faza 1. "Analiza klimatskih promena osnovnih meteoroloških parametara hidrološkog ciklusa u Srbiji u XXI veku sa gledišta najnovijih istraživanja kod nas i u svetu". Faza 2. "Definisanje postojećeg (nultog) stanja režima površinskih voda sa aspekta ocene potencijalnog uticaja klimatskih promena Faza 3. "Definisanje postojećeg (nultog) stanja režima podzemnih voda sa aspekta ocene potencijalnog uticaja klimatskih promena: a) aluvijon; b) karst Faza 4. "Stohastičko probabilistička analiza raspoloživih dugogodišnjih vremenskih serija relevantnih hidrometeoroloških pojava u Srbiji" Faza 5. " Analiza trendova učestalosti pojava suša i poplava u uslovima klimatskih promena" Faza 6. "Razvoj metodologije za ocenu uticaja klimatskih promena na režim površinskih voda" Faza 7. "Razvoj metodologije za ocenu uticaja klimatskih promena na režim podzemnih voda" Faza 8. "Definisanje uticaja klimatskih promena na režim površinskh voda na teritoriji Srbije Faza 9. "Analiza uticaja klimatskih promena na režim podzemnih voda na teritoriji Srbije Faza 10. "Analiza uticaja klimatskih promena na bujične poplave" Faza 11. "Zaštita od poplava: Održivo upravljanje, podizanje svesti i edukacija u uslovima klimatskih promena" Faza 12. "Ocena uticaja klimatskih promena na pojavu suša i dužinu sušnih perioda na teritoriji Srbije u 21 veku". Faza 13. "Sagledavanje uticaja klimatskih promena na poljoprivrednu proizvodnju i izrada smernica za poboljšanje i postizanje boljeg efekta u tim uslovima". 36

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI ODABRANI PROJEKTI U PERIODU 2012-2013. GODINE Faza 14. "Razvoj modela za optimizaciju korišćenja vodnih resursa u poljoprivrednoj proizvodnji u novim uslovima i razvoj savremene tehnike i opreme radi boljeg korišćenja raspoloživih resursa". U toku 2012-2013 godine, za teritoriju Srbije definisane su karakteristične serije mesečnih suma padavina, srednje mesečne i ekstremne mesečne temperatura vazduha, srednje mesečne vlažnosti vazduha i srednje mesečnog napona vodene pare. Preuzeti su rezultati globalnog modela SINTEX-G, skenirani korišćenjem regionalnog modela uz pomoć povezanog atmosfersko-okeanskog modela EBU-POM. U okviru definisanja sadašnjeg stanja vodnih resursa određene su osnovne kvantitativne karakteristike režima voda na svim hidrološkim stanicama sa prosečnim, malim i velikim vodama. Na osnovu tih podatka urađene su GIS karte za osnovne elemente bilansa površinskih voda: godišnjih suma padavina, evapotranspiracije i rečnog oticaja (specifičnog oticaja). Kao rezulat ove aktivnosti dobijeni su podaci o raspoloživim resursima površinskih voda po osnovnim bilansnim jedinicama, po slivovima i vodnim područjima definisanim zakonom o vodama, kao i po administrativnim teritorijama Republike Srbije. Na taj način upotpunosti je definisano "nulto stanje" za sva navedena vodna područja u Srbiji. U okviru stohastičko-probabilističke analize dugogodišnjih vremenskih serija relevantnih hidrometeoroloških pojava u Srbiji, sačinjene su sledeće baze podataka: Reke Sveta, Reke Evrope, Reke Srbije, Meteorološke stanice Evrope, Meteorološke stanice Srbije, Baza indekasa sunčeve radijacije i atmosferske cirkulacije. Za potrebe kvantitativne ocene unutrašnje strukture navedenih hidrometeoroloških procesa razvijene su posebne procedure koje baziraju na praktičnoj primeni korelacione i spektralne teorije slučajnih procesa. Za potrebe definisanja učestalosti suša i poplava u uslovima klimatskih promena napravljena je datoteka trajanja suša i poplava, sa osnovnim karakteristikama, za većinu profila vodomernih stanica na teritoriji Republike Srbije. Osnovna prokupacija istraživanja u ovoj fazi projekta je bio razvoj nove metode za proračun uslovnih verovatnoća pojave ekstremnih hidroloških situacija (katastrofalnih poplava i suša) na prirodnim vodotocima u Srbiji. Naime, sa vodoprivrednog aspekta veoma je značajno poznavanje verovatnoće da će se ekstremne hidrološke situacije, kakve su katastrofalne poplave i suše, pojaviti na istom lokalitetu u relativno kraćem vremenskom periodu. Suština ove metode je da se na osnovu raspoloživih serija maksimalnih i minimalnih godišnjih proticaja definišu koincidencije pojave ovih događaja u istoj kalendarskoj godini, da se na istom korelacionom polju identifikuju izuzetni ekstremi (outlieri gornji i donji) i da se na osnovu njih i formiranog dvodimenzionalnog zakona rapodele koincidencije poplava i suša odrede verovatnoće prevazilaženja definisanih gornjih i donjih ekstrema. Razrađena metodologija je korišćena za identifikaciju ekstremnih hidroloških situacija na celoj teritoriji Republike Srbije. U konkretnom slučaju identifikacija pojave istorijskih poplava i suša izvršena je na 143 profila vodomernih stanica. Kao reprezent poplava korišćeni su podaci o apsolutno maksimalnim godišnjim protocima, a za suše apsolutno minimalni godišnji protoci i minimalni srednji 30-dnevni protoci. Praktičnom primenom Pilot i Harvejovog testa je dobijeno da su se do sada na teritoriji Srbije pojavile istorijske poplave na 14 profila vodomernih stanica sa povratnim periodom od 77 do 1000 godina. Sa gledišta minimalnih godišnjih protoka registrovano je ukupno 26 istorijskih suša, sa povratnim periodom od 80 do 1500 godina, a sa stanovišta minimalnih tridesetodnevnih protika ukupno 20 istorijskih suša, sa sličnim vrednostima povratnih perioda. U konkretnom slučaju klasični povratni periodi registrovanih istorijskih događaja su: za poplavu 539 godina, a za sušu 238 godina. Za ocenu uticaja klimatskih promena na vodne resurse Srbije izabrana su sledeći modeli: deterministički modeli MIKE SHE i MIKE BASIN, neparametarski KnnCAD, statističko-korelacioni model VNC i regresini model LIN-REG. Model VNC je prilagođen simulaciji rečnog oticaja u uslovima poznavanja uticaja klimatskih promena na spoljne uzročnike, kao što su padavine, temperatura vazduha, evapotranspiracija. U Institutu "Jaroslav Černi" se uglavnom primenjuje originalna varijanta sa prostornim usaglašavanjem njegovih parametara. Dosadašnje postignuti rezultati su preliminarnog karaktera, a definitivan stav o uticaju klimatskih promena na režim voda na teritoriji Republike Srbije biće dat na kraju istraživačkog perioda. Pored toga, radi se na daljem usavršavanju dvopaarmetarskog modela za ocenu uticaja klimatskih promena na režim voda. Značaj rada je u mogućnosti prenošenja generisanih serija protoka u uslovima klimatskih promena u profilima hidroloških stanica na neizučene profile. Model je jednostavan jer ima samo dva parametra, a od ulaznih podataka potrebni su samo protoci u profilima hidroloških stanica u dužem vremenskom periodu i geomorfološke karakteristike slivova. 37

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD ODABRANI PROJEKTI U PERIODU 2012-2013. GODINE Studija o Uticaju klimatskih promena na režime reka u Srbiji Naručilac: Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Republička direkcija za vode Glavni obrađivač : Dejan Dimkić, dipl.građ.inž. Za analizu promena u režimu temperatura, padavina i protoka u rekama odabran je period 1949-2006. Ovajperiododgovara jer je relativno dugačak (58 godina), postoje podaci sa brojnih klimatskih i hidroloških stanica i pokazuje vrlo pristojnu sličnost sa procenjenim dugoročnim klimatskim i, još značajnije, hidrološkim trendovimau Srbiji. Odabrano je 18 slivova sa pripadajućim klimatskim stanicama. Dodatno je uzeto još 9 temperaturnih (ukupno 26) i 16 padavinskih (ukupno 34) stanica, radi dobijanja bolje prostorne slike osmotrenih promena. U narednoj tabeli dat je prikaz osnovnih podataka za 18 odabranih slivova. Reka - Hidrološki profil Srednji god. protok (m 3 /s) Površina sliva (km 2 ) Spec. oticaj (l/s)/(km 2 ) Padavinska stanica (sred.god.vr. u mm) Temperaturna stanica (sred.god.vr. u ºC) Ibar Raška 40.798 6270 7.3 Novi Pazar 627 Novi Pazar 9.2 Lim Prijepolje 77.802 3160 24.5 Brodarevo 739 Sjenica 6.4 Moravica Arilje 10.645 830 12.7 Ivanjica 875 Ivanjica 9.3 Studenica Devići 2.95 191 15.5 Vranovina 652 Sjenica 6.4 Drina Baj. Bašta 333.993 14797 22.3 Prijepolje 809 Zlatibor 7.4 V. Morava Varvarin 2.275 31548 6.5 Kuršumlija 644 Kruševac 11.1 J. Morava Aleksinac 88.243 14284 6.2 Leskovac 616 Niš 11.6 Z. Morava Jasika 106.201 14721 7.2 Beoce 589 Požega 9.4 Nišava Niš 28.958 3870 7.5 Pirot 600 Pirot 10.7 Lugomir Majur 1.801 427 4.2 Rekovac 641 Jagodina 11.4 Timok Tamnič 27.336 4191 6.4 Knjaževac 605 Zaječar 10.7 B. Timok Knjaževac 8.011 1242 6.4 Svrljig 639 Knjaževac 10.5 Pek Kusići 8.877 1220 7.2 Voluja 681 V. Gradište 11.1 Jasenica D.Šatornja 0.627 84 7.4 D.Šatornja 752 Čumić 11.3 Veternica Leskovac 4.092 500 8.1 Vučje 818 Leskovac 11.0 Toplica D. Selova 3.501 353 9.9 Trećak 690 Prokuplje 10.9 Crnica Paraćin 3.383 289 11.6 Ćuprija 655 Ćuprija 11.0 Jadar Zavlaka 3.135 313 9.9 Osečina 901 Valjevo 11.1 Dodatne temperaturne stanice su: Sombor, Sremska Mitrovica, Senta, Beograd, Vranje, Aleksandrovac, Čačak, Dragaš i Bujanovac. Dodatne padavinske stanice su: Bezdan, Šid, Horgoš, Jaša Tomić, Vranje, Aleksandrovac, Kosjerić, Dragaš, Bujanovac, Jajinci, Senta, SremskaMitrovica, Kriva Reka Brus, Martinci, Krupac i Bogojevo. Prosečan temperaturni trend u Srbiji je na godišnjem nivou oko 0.6 C / 100 god., a prosečan trend padavina je sasvim blago negativan, dok je prosečan hidrološki trend negativan, reda -30% / 100 god., sa sledećom prostornom raspodelom (period 1949-2006): 38

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI ODABRANI PROJEKTI U PERIODU 2012-2013. GODINE Za kartu godišnjih hidroloških trendova važno je napomenuti da su ovo prosečne, orijentacione izolinije, i da unutar njih, često postoje profili sa značajno drugačijim trendom od prikazanih (i veći i manji), kao posledica uticaja ljudskih delatnosti u datom slivu (prebacivanje vode iz sliva u sliv, prekomerno uzimanje i smanjeno vraćanje vode u reku, itd.). Na mesečnom nivou prostorni prikaz je rađen samo za temperaturu i padavine: Najznačajniji rezultat ove studije je za 18 analiziranih slivova uspostavljena korelacija na godišnjem nivou prosečnog odstupanja padavina i protoka u funkciji odstupanja temperature sve za Srbiju. Koeficijent determinacije je vrlo visok na oba grafika. To znači da, u proseku, promena srednjegodišnje temperature od +1 C ima obrnuto proporcionalni efekat na godišnje padavine od oko 7%, a na srednjegodišnje protoke od oko 20%. Rezultati variraju od sliva do sliva, ali u svim slučajevima te varijacije nisu velike. Ekstrapolacijom trendova do +2 C, dobijamo da takva promena u Srbiji izaziva prosečno smanjenje srednjegodišnjeg protoka od oko 50%, odnosno godišnjih padavina od oko 15%: Relativni protok (Q rel ) Relativne padavine (P rel ) ΔT av ( C ) 0.5 1.0 1.5 2.0 Linearni trend 0.90 0.80 0.70 0.60 Polinominalni trend 0.93 3eg stepena 0.83 0.66 0.39 Linearni trend 0.97 0.93 0.89 0.86 Polinominalni trend 0.99 3eg stepena 0.94 0.85 0.67 39

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD ODABRANI PROJEKTI U PERIODU 2012-2013. GODINE Na osnovu dosadašnjih ispitivanja konstatovano je da su promene sastava vode u funkciji ulaznog opterećenja, vremena retenzije, temperature vode, kao i klimatskih i hidroloških promena. Promene karakteristika vode uslovljavaju sledeći procesi: sedimentacija, biohemijska razgradnja organske materije, smanjenje primarne produkcije, sorpcija i akumulacija toksičnih materija u nataloženom sedimentu. Sadržaj organske materije izražen kao BPK5 duž toka Dunava prikazan je na slici. Prema većini ispitivanih fizičko-hemijskih parametara kvaliteta voda u akumulaciji HE Đerdap 1 zadovoljava kriterijume propisane za II klasu voda. Odstupanja od zahtevane klase su povremena i odnose se uglavnom na parametre koji ukazuju na organsko opterećenje (utrošak KMnO 4 ) i sadržaj suspendovanih materija. Od opasnih materija povremeno se beleže povišene koncentracije fenolnih materija i ukupnih ugljovodonika, dok je većina ispitivanih metala redovno u dozvoljenim granicama. Sadržaj ostalih opasnih materija (polihlorovani bifenili, policiklični aromatični ugljovodonici i radionuklidi) konstantno je u dozvoljenim granicama za vode II klase kvaliteta. Ispitivanja sadržaja sedimenta ukazuju na evidentno opterećenje sedimenta organskim i neorganskim polutantima, što je uslovljeno time da većina teško razgradivih polutanata ostaje vezana u sedimentu. U sedimentu su akumulirane značajne količine pojedinih metala (cink, nikl i bakar), a većina ostalih analiziranih metala, izuzev arsena, povremeno je registrovana u koncentracijama iznad propisanog standarda. Polihlorovani bifenili (PCB) i policiklični aromatični ugljovodonici (PAH) detektovani su povremeno. BPK 5 duž toka Dunava u periodu 2003-2012. godine Program IX: Dosadašnjeaktivnosti na Programu IX su se bazirale na analizi stabilnosti padina i kosina u zoni Podunavlja od Beograda do HE Đerdap 2, u uslovima uticaja uspora u akumulacijama HE Đerdap 1 i HE Đerdap 2. Izvršeno je određivanje deonica nestabilnih ili uslovno stabilnih, utvrđivanje promena u funkciji vremena na razvoj nestabilnosti padina i kosina i ocena uticaja i značaja utvrđenih promena nestabilnosti na brane i akumulaciju. Analizom aerosnimaka, izdvojene su dve kategorije podataka relevantnih za stabilnost padina i kosina: geološki podaci i egzogeni procesi kao manifestacije nestabilnih pojava. Aktivno klizište iznad sela Milutinovac Stereoskopska analiza aerosnimaka prema stepenu stabilnosti izdvojene su tri kategorije terena: nestabilni sa vidljivim tragovima kretanja stenskih masa (klizišta, odroni, sipari, osipanja, jaružanja, plavinske lepeze, deluvijalno-proluvijalni zastori), uslovno stabilni tereni predisponirani za pokret stenskih masa i stabilni tereni (uglavnom ravničarski ili padine izgrađene od čvrstih stenskih masa). Mogućnost pokretanja stenskih masa ne postoji, pa su postojeći i objekti u izgradnji bezbedni. Na pojedinim sektorima Dunava situacija je sledeća: Beograd - Smederevo: pre formiranja brojne su pojave aktivnih i privremen umirenih klizišta. Formiranje uspora i oscilacije nivoa podzemnih voda mogu ih aktivirati. Smederevo - Golubac: Uspor nema uticaj na stabilnost padina i kosina. Golubac - HE Đerdap 1: Odroni, osipanja i pokretanja deluvijalno-proluvijalnih zastora mogu neposredno ugroziti magistralni put. HE Đerdap 1 - HE Đerdap 2 : Klizišta mogu ugroziti pojedinačne objekte većinom stambenog karaktera, poljoprivredne povrđine i branu HE Đerdap 2. 40

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI ODABRANI PROJEKTI U PERIODU 2012-2013. GODINE 41

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD ODABRANI PROJEKTI U PERIODU 2012-2013. GODINE RAZVOJ SISTEMA ZA PODRŠKU OPTIMALNOM ODRŽAVANJU VISOKIH BRANA U SRBIJI Projekat: TR37013 Institut Jaroslav Černi, Beograd u saradnji sa Građevinskim fakultetom u Beogradu, Mašinskim fakultetom u Kragujevcu i Prirodno-matematičkim fakultetom u Kragujevcu Period realizacije projekta: od 2011. do 2014. godine Rukovodilac projekta: Dr Dejan Divac Veoma ozbiljne posledice koje mogu da nastanu u slučaju rušenja ili oštećenja brana zahtevaju da se brane i pripadajući objekti permanentno održavaju na odgovarajući način. Održavanje podrazumeva praćenje stanja brane i pripadajućih objekata u celini, odnosno identifikovanje i blagovremeno preduzimanje svih mera koje su potrebne radi obezbeđenja sigurnosti i funkcionalnosti objekata. Osnovni cilj projekta je razvoj sistema za podršku implementaciji regulatornih okvira za sigurnost visokih brana čime se unapređuje sistem održavanja, odnosno poboljšava sigurnost i funkcionalnost postojećih brana i ostvaruje sigurna zaštita lokalnih zajednica i dobara. U okviru projekta jerazvijena generička softverska platforma koja je bazirana na servisno orijentisanoj arhitekturi čime je obezbeđen potreban nivo modularnosti da se u budućnosti koriste različiti modeli i kriterijumi. Razvijeni modeli podataka i akvizicioni moduli omogućavaju da se izvrši unapređenje sistema za osmatranje i sistematizacija dokumentacije i podataka o postojećim objektima. Razvijen je i namenski proračunski modul koji je zasnovan na numeričkom modelu za analizu spregnutih problema naponsko-deformacijskih procesa i procesa stacionarnog i nestacionarnog strujanja kroz porozne sredine. Implementacija sistema na brani Đerdap 1 predstavlja verifikaciju metodologije na velikom objektu u pogledu uklapanja u postojeće složene sisteme monitoringa i upravljanja. Implementacija na brani Prvonek predstavlja verifikaciju metodologije i prvi primer primene savremenih sistema za pružanje podrške u optimalnom održavanju brana u Srbiji. S obzirom da predstoji faza dobijanja vodoprivredne dozvole očekuje se integracija rezultata razvoja u relevantni pravni okvir. 42

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI ODABRANI PROJEKTI U PERIODU 2012-2013. GODINE Struktura softverskog sistema za analizu sigurnosti visokih brana Alat za rad sa statističkim modelima Korisnički interfejs sistema za analizu sigurnosti (na primeru brane Prvonek) 43

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD ODABRANI PROJEKTI U PERIODU 2012-2013. GODINE TEHNIČKO OSMATRANJE VELIKIH BRANA Investitori: EPS PD Hidroelektrane Đerdap d.o.o., Kladovo, JVP Srbijavode, Beograd, ERS ZP "Hidroelektrane na Drini" i dr. Odgovorni obrađivači: Srđan Đurić, dipl. inž. građ., Anica Jovičić, dipl. inž.građ., Maja Pavić, dipl.inž.građ., Dragiša Argakijev, dipl. inž.geod., Miloš Nemet, dipl.inž.geod. merenja na branama, analizu i interpretaciju rezultata tehničkog osmatranja, izradu redovnih periodičnih izveštaja u kojima se na osnovu analize svih rezultata (instrumentalnih, geodetskih, vizuelnih ), izvode zaključci o stanju objekata i daju preporuke za dalje aktivnosti u cilju obezbeđivanja sigurnosti i funkcionalnosti objekata, i dr. Tehničko osmatranje visokih brana je oblast delovanja u kojoj Institut Jaroslav Černi ima višedecenijsko iskustvo, koja u slučajevima nekih brana datira još od vremena njihovog projektovanja i izgradnje. Praktično je jedina institucija u Srbiji koja se u značajnom vremenskom kontinuitetu i širokom tematskom dijapazonu bavi raznovrsnim pitanjima tehničkog osmatranja brana. Mora se imati u vidu činjenica da je tehničko osmatranje velikih (visokih) brana zakonska obaveza njihovih korisnika, budući da su u pitanju objekti po pravilu velikih dimenzija, širokog društvenog i privrednog značaja, sa bitnim uticajem na okruženje, naročito u pogledu rizika od eventualnih oštećenja, rušenja i nekontrolisanog ispuštanja vode. I u toku 2012-2013. godine Institut je bio angažovan u ovoj oblasti, preko brojnih aktivnosti koje su, među ostalima, obuhvatile: projektovanje sistema tehničkog osmatranja za brane čija se izgradnja planira, inoviranje projekata osmatranja za postojeće brane koje su dostigle određenu starost, izrada projekata izvedenog stanja tehn.osmatranja, realizovanje inovacije osmatranja na samim objektima, izvođenje kontrolnih terenskih Brana Gruža Preko navedenih aktivnosti, Institut je tokom 2012-2013.godine bio angažovan na velikim branama u Srbiji: brana HE Đerdap 1, brana HE Đerdap 2, Zavoj, Vrla 1, Vrla 2, Lisina, Gruža, Nova Grošnica, Spomen park, Barje, Brestovac, Kudreč 1, Kudreč 2, Goli kamen, Prvonek, brana jalovišta Rudnik..., kao i na branama HE Višegrad i HE Bočac u Republici Srpskoj. 44

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI ODABRANI PROJEKTI U PERIODU 2012-2013. GODINE metode konačnih elemenata. Kod ovakvih modela, rezultati osmatranja imaju presudnu ulogu tokom kalibracije modela, i kasnije za ažuriranje modela i poređenje računskih i izmerenih vrednosti. Brana Zavoj Kod brana koji imaju uspostavljene sisteme osmatranja, vrše se periodične analize rezultata merenja, najčešće jednom godišnje, a kod nekih brana i u dvogodišnjem intervalu. Izmereni podaci se analiziraju preko svojih apsolutnih vrednosti, praćenja trendova i intervala promene, raznih karakterističnih vrednosti u odnosu na položaj mernih mesta, u korelaciji sa drugim relevantnim izmerenim vrednostima, kao i spoljašnjim činiocima i sl., sve u cilju sveobuhvatne kvalitivne i kvantitativne analize ponašanja objekta. Brana HE Đerdap 2 Brana HE Višegrad - poprečni presek sa rasporedom instrumenata za tehničko osmatranje Analizirajući sistem osmatranja neke brane u celini, tj. ne samo rezultate merenja, već i broj i vrstu fizičkih veličina koje se prate, broj i raspored mernih mesta, metode i učestalost merenja, obavljanje drugih osmatranja (kao što su vizuelna), moguće je steći sliku o tome da li se stanje neke brane prati na odgovarajući način ili ne. U tom smislu, Institut u svojim analizama daje preporuke za mere koje je na nekoj brani potrebno preduzeti radi efikasnog i blagovremenog praćenja stanje brane. Koriste se i savremeni matematički modeli ponašanja objekta, u prvom redu statistički modeli, tamo gde je bilo mogućnosti da budu formirani zahvaljujući kvalitetu nizova mernih podataka i zakonomernosti oscilacija spoljašnjih činilaca (kota vode, temperatura vazduha) koji presudno utiču na promene mernih veličina. Kod nekih brana, radi se i na razvijanju fizičkih modela brane primenom 45

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD ODABRANI PROJEKTI U PERIODU 2012-2013. GODINE GENERALNI PROJEKAT ZAŠTITE BEOGRADA OD VELIKIH VODA DUNAVA I SAVE Naručilac: Javno vodoprivredno preduzeće ''Beogradvode'' Odgovorni projektant: Vojislav Antonić, dipl. inž. građ. Konsultant:dr Marina Babić Mladenović, dipl. inž. građ. Zaštitu od velikih voda Dunava i Save području Beograda pružaju objekti pasivne zaštite (kejski zidovi u užoj gradskoj zoni i nasipi). Opšti kriterijumi i elementi za projektovanje i izgradnju objekata za odbranu od poplava usvojeni su 70-tih godina, u cilju obezbeđenja jedinstvenog sistema zaštite priobalja na teritoriji Beograda. U skladu sa postavljenim opštim kriterijumima izveden je veliki broj objekata radi zaštite od 100-godišnje velike vode, ali to nije obezbeđeno duž desne obale Save i Dunava, a delimično i na levoj obali Save. U Generalnom projektu preispitani su prethodni kriterijumi zaštite od poplava, vodeći računa o preporukama iz evropske i svetske liturature, promenama u režimu voda Dunava i Save koje su sada prisutne ili se mogu očekivati u bližoj budućnosti itd. Predloženo da se stepen zaštite visoko vrednog beogradskog priobalja podigne na nivo 1000-godišnje velike vode. Zbog ekonomsko-tehničkih i urbanističkih uslova, predložen je kombinovani sistem zaštite od poplava odnosno kombinacija stalnih objekata (koji se eventualno rekonstruišu) i montažnih - mobilnih elemenata. U projektu su, polazeći od sadašnjeg stanja objekata i usvojenih kriterijuma, definisane lokacije, vrsta i obim potrebnih radova, kao i dinamika i potrebna sredstava za obezbeđenje neophodnog stepena zaštite. Radovi na su podeljeni po fazama: 1. Na deonicama u užoj gradskoj zoni koje nemaju uređene obale, potrebno je zaštitu od spoljnih voda obezbediti izgradnjom kejskih zidova, čija kruna treba da bude na koti 200-godišnje velike vode (Q 0,5% ), bez zaštitne visine. Ove radove treba izvesti u I fazi. Dodatno nadvišenje od 1,0 m, kojim se obezbeđuje zaštita od 1000-godišnje velike vode (Q 0,1% ), postiže se mobilnom opremom koja se postavlja na kruni objekta (II faza radova). 2. Na deonicama koje imaju uređene obale, ali je kota zaštite ispod nivoa 100-godišnje velike vode (Q 1% ), radovi se razlikuju u zavisnosti od sadržaja branjenog područja.ukoliko se u neposrednom zaleđu zaštitnog objekta nalaze parkovske ili druge zelene površine, obezbeđenje zaštite priobalja od 1000-godišnje velike vode postiže se nasipom potrebne visine (1,0-1,6 m). Ovi radovi nemaju urgentan karakter i predviđeni su za II fazu (ZNP). Ukoliko su u neposrednom zaleđu nalaze stambeni i drugi objekti, potrebno je nadogradnjom postojećeg keja podići kotu zaštite do kote 200-godišnje velike vode bez rezervne visine (I faza). Obezbeđenje zaštite od 1000-godišnje velike vode postiže se postavljanjem mobilne opreme visine 1,0 m (II faza). 3. Na deonicama koje imaju uređene obale na nivou 100-godišnje velike vode, zaštita 46

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI ODABRANI PROJEKTI U PERIODU 2012-2013. GODINE od 1000-godišnje velike vode postiže se radovima II faze: Formiranjem nasipa visine oko 1,0 m, ukoliko postoji slobodan prostor za izvođenje nasipa (parkovske ili druge zelene površine);primenom mobilnih sistema zaštite visine 1,0-1,2 m (MOB), ukoliko ne postoji odgovarajući prostor za formiranje i izvođenje nasipa. 4. Na deonicama koje imaju obezbeđenu zaštitu od 200-godišnje velike vode, a branjeno područje još uvek nije uređeno, odnosno privedeno nekoj budućoj nameni radovi nisu urgentni, tako da su planirani za III fazu. Predviđene faze radova na obalama Save i Dunava u zoni GUP-a Vrste radova po fazama L (m) I faza II faza III faza DESNA OBALA DUNAVA UZVODNO OD UŠĆA SAVE 1 Novi zemunski kej 240 - MOB - 2 Kej Dun. parobrodskog društva 350 Rekonstrukcija MOB - 3 Neizgrađena obala uzvodno od h. ''Jugoslavija'' 350 Izgradnja keja MOB - 4 Kosi kej kod hotela ''Jugoslavija'' 900 - MOB - 5 Deonica neizgrađene obale kod SIV-a 1600 - ZNP - 6 Stari ''danski'' kosi kej 300 - ZNP - LEVA OBALA SAVE 7 Kosi kej ''Ušće'' (od ušća do Brankovog mosta) 1150 - ZNP - 8 Spomen obala ''Staro Sajmište'' 300 - ZNP - 9 Kosi kej od starog sav. mosta do starog žel. mosta 1250 - ZNP - 10 Ulica savski nasip 1850 - MOB - DESNA OBALA SAVE 11 Stari pretovarni kosi kej (za ručni pretovar) 450 Rekonstrukcija MOB - 12 Stari pretovarni kosi kej (za kolski pretovar) 300 Rekonstrukcija MOB - 13 Deonica neuređene obale kod železničke stanice 300 Izgradnja keja MOB - 14 Kosi kej duž železničke stanice 500 Rekonstrukcija MOB - 15 Kosi kej kod mosta ''Gazela'' 300 Rekonstrukcija MOB - 16 ''Sajamski kej'' 1500 Rekonstrukcija MOB - 17 Kosi kej u Čukaričkom rukavcu 700 - MOB - DESNA OBALA DUNAVA NIZVODNO OD UŠĆA SAVE 18 Obala kod kule ''Nebojša'' 350 Rekonstrukcija MOB - 19 Dorćolski kej 1500 - MOB - 20 Kej kod marine ''Dorćol'' i kej ispred toplane 400 - - MOB 21 Kompleks luke ''Beograd'' 1700 - - MOB 22 Kej nizvodno od Pančevačkog mosta 350 - - MOB PROCENJENA VREDNOST RADOVA ( ) 6 097 500 7 889 000 2 010 000 47

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD ODABRANI PROJEKTI U PERIODU 2012-2013. GODINE ELABORAT O ZONAMA SANITARNE ZAŠTITE IZVORIŠTA PODZEMNIH I POVRŠINSKIH VODA VODOSNABDEVANJA GRADA BEOGRADA Naručilac: Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda J.P. Rukovodioci Elaborata: mr Đulija Boreli- Zdravković, dipl.inž.građ., Dušan Đurić, dipl. inž.građ. Beogradsko izvorište podzemnih voda je najveće izvorište vode za piće u Srbiji i verovatno najkompleksnije sa aspekta načina određivanja i održavanja zona sanitarne zaštite. Veličina i položaj izvorišta, njegovo okruženje i postojeći korisnici prostora koji ga već više decenija potencijalno ugrožavaju, čine problematiku definisanja zona i mera zaštite unutar njih izuzetno složenim i osetljivim pitanjem. Beogradsko izvorište podzemnih voda, danas, formirano je kao dugački niz od 99 bunara sa horizontalnim drenovima i pedesetak bušenih bunara. Bunari su izgrađeni na obalama reke Save i Savskog jezera. Izvorište podzemnih voda Beogradskog sistema oslanja se dominantno na kvartarnu izdan koja egzistira na čitavom području istraživanja. U količini do 100 l/s resurs vodosnabdevanja predstavlja karstna izdan na Ušću. Podaci iz 2012.god. pokazuju da je prosečno zahvatanje podzemne vode oko 3,5 m 3 /s. Voda se tretira klasičnom tehnologijom. Beogradski sistem pijaće vode čine i tri zahvata i postrojenja za tretman rečne vode (PPV Makiš 1 i Jezero 3 m 3 /s, Bele Vode sa oko 350 l/s i Vinča na Dunavu sa preradom od 50 l/s). Ukupno korišćenje površinskih voda u Beogradskom sistemu iznosilo je 2,8 m 3 /s isporučene pijaće vode. I ovi resursi bili su predmet Elaborata o zonama sanitarne zaštite. Studija Beogradskog izvorišta koja je rađena u periodu 2005-2010 godine (Institut) i bila najznačajnija podloga elaboratu, koja je definisala najizraženije probleme Beog. izvorišta: 1. procesi propadanja filterskih delova bunara i kolmiranje drenova bunara koji uslovljavaju velike lokalne otpore na vodozahvatima, smanjenje kapaciteta i 2. neusaglašenost postojećih zaštitnih zona sa kapacitetima zahvatanja podzemne vode i prisutna kolizija sa drugim sadržajima, posebno u delu gradskog područja leve obale Save. U okviru Elaborata sprovedena su hidrodinamička modelska ispitivanja kojima je reprodukovan režim prihranjivanja i pražnjenja kvartarne izdani za područje od preko 210 km 2. Zone zaštite su usaglašene za eksploataciju koja predstavlja postojeće stanje (2012), kao i za prognozni režim eksploatacije dren+6m, koji podrazumeva održavanje pijezometarskog nivoa u izdani u zoni bunara na kotama višim od kota drenova bunara za 6m, a vodeći računa o planovima obnavljanja pojedinih bunara. Pored toga razvoj izvorišta je obuhvatio i izgradnju projektovanog infiltracionog izvorišta Zidine kapaciteta 1500 l/s. Definisanje granica zona zaštite urađeno je poštujući dva osnovna kriterijuma: dužinu vremena putovanja vode iz pravca zaleđa (izohrone za užu zonu je minimum 6 meseci u gradskoj zoni, a 12 meseci izvan grada) i minimalno fizičko udaljenje od linije bunara. Rizik od pojave zagađujuće materijepotencijalnog zagađenja sa granice uže zone analiziran je kroz hidrodinamičke proračune i proračuni kretanja zagađujuće materije rađene za pretpostavku dvomesečnog trajanja uticaja na granici zona sa uticajem disperzije. Ovi proračuni korišćeni su u postavljanju budućih monitoring objekata. Mere ograničenja pažljivo su razmatrane kako bi se obezbedila neophodna zaštita kvaliteta vode izvorišta, ali i omogućilo plansko uređenje i razvoj Beograda. U okviru Elaborata rađena je ocena ranjivosti podzemnih voda na zagađenje SGD metoda (ukupan broj poena između 600 i 3500). Prirodna zaštićenost izdani na analiziranom prostoru kreće u domenu od niske do visoke, a na najvećem delu prostora je umerena. Karta ranjivost je usaglašena sa značajem izvorišta (slika 1) te su korišćeni i nešto stroži kriterijumi. Zone u kojma je prirodna zaštićenost niska tj. visoke ranjivosti definisane su na lokacijama 48

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI ODABRANI PROJEKTI U PERIODU 2012-2013. GODINE sa debljinom povalate ispod 3 m, umerena ranjvost na lokacijama sa povlatom u domenu 3 do 6 m, a niska sa povlatom od preko 6 m. Zone sanitarne zaštite Beogradskog izvorišta (slika 2) formirane su u skladu sa važećom zakonskom regulativom, uzimajući u obzir: Konfiguraciju izvorišta i planove razvoja izvorišta i održavanja objekata-bunara, Postoječe uslove na terenu i u okruženju, Rezultate praćenja kvaliteta vode kao indikatore antropogenih uticaja, Postojeći pritisci- korisnici i kvalitet vode izdani, Rezultate hidrodinamičkih proračuna, rezultate proračuna vremena putovanja vode (particle tracking) za postojeće uslove i u režimu korišćenja na koti dren+6 Globalnu ocenu rizika tj. rezultate proračuna smanjenja uticaja sa određenih udaljenja, Ocenu ranjivosti analizirane izdani, Prethodna iskustva vezana za prečišćavajuće efekte - pojave zagađenja na području. U formiranim zonama zaštite propisane su mere zaštite koje pored restriktivnosti suštinski treba da doprinesu pravilnom planiranju i uređenju prostora, uz objedinjeni monitoring i kontrolu sprovođenja propisanih uslova za različite aktivnosti-delatnosti na prostoru. Karta ranjivost podzemnih voda Granice zona sanitarne zaštite Beogradskog izvorišta 49

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD ODABRANI PROJEKTI U PERIODU 2012-2013. GODINE GENERALNI KONCEPT REVITALIZACIJE POSTOJEĆIH I RAZVOJA NOVIH SISTEMA ZA NAVODNJAVANJE NA POVRŠINI OD 14.000 ha SA EKONOMSKIM POKAZATELJIMA OPRAVDANOSTI Naručilac: Al Dahra Company of Abu Dhabi, UA Godina završetka projekta: 2013. g. Rukovodilac projekta: mr Mile Božić, dipl. inž. građ. Obrađivači: Goran Nikolić, dipl. inž. građ., mr Željka Rudić, dipl. inž. polj., Dejan Milošev, dipl. inž. građ., Milorad Stojadinović, dipl. inž. građ., Sanja Kračunov, dipl. inž. građ., Radoslav Krunić, dipl. inž. građ. Cilj izrade predmetne dokumentacije sadržan je u sledećem: Položaj izabranih poljoprivrednih preduzeća analiza stanja poljoprivrednog preduzeća, analiza prirodnih i društveno-ekonomskih činilaca koji vladaju na predmetnom lokalitetu, analiza stanja postojećeg sistema za navodnjavanje, a ukoliko takav ne postoji, definisanje generalnog koncepta razvoja novog sistema za navodnjavanje. 1. Mladi Borac, Sonta 3 ha 2. Agrobačka, Bač 791 ha 3. Jadran, Gajdobra 518 ha 4. VU Karađorđevo, Karađorđevo 3.664 ha 5. Bratstvo Jedinstvo, Neuzina 595 ha 6. Vojvodina, Starčevo 580 ha 7. PD Omiljica, Omoljica 1.080 ha 8. 7. juli - PKB, Surčin 5.311 ha 9. Dragan Marković, Obrenovac 1.253 ha Irigacioni kanal ("Jadran"- levo) i platforma crpne stanice (VU "Karađorđevo" - desno) predviđeni za rekonstrukciju 50

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI ODABRANI PROJEKTI U PERIODU 2012-2013. GODINE Predloženi koncept zajedničke revitalizacije zalivnih sistema"jadran" i "Karađorđevo" "Agrobačka"- Vodozahvat predviđen za rekonstrukciju (levo) i predloženi koncept modernizacije sistema za navodnjavanje (desno) 51

52 Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI VODOSNABDEVANJE I ODVOĐENJE I PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD VODOSNABDEVANJE I ODVOĐENJE I PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA GLAVNI PROJEKAT REKONSTRUKCIJE I DOGRADNJE PPV NOVI PAZAR (275 l/s) Naručilac: Lux Development, Project SRB 013 Odgovorni projektanti: Marko Ljuboja, dipl.ing. građ., Zorana Radibratović, dipl.ing.tehn., Mr Biljana Cakić, dipl.ing.maš., Ljiljana Dimkić, dipl.ing.arh. Ivana Sekulović, dipl.ing.građ. Postrojenje za prečišćavanje vode Hadžet izgrađeno je pre više od 30 godina cca 250+150 l/s. Na lokaciji postrojenja predviđena je rekonstrukcija postojećeg PPV i dogradnja novih objekata kako bi kvalitet vode obezbedio poštovanje kriterijuma koji su propisani Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za piće, a kapacitete povećao na 800 l/s. Analizirani su ključni parametri tehnološkog procesa postrojenja, sagledano je stanje postojeće opreme kao i problemi u radu postrojenja i u skladu sa tim predložen postupak prečišćavanje vode koji obuhvata sledeće (boldovanim slovima su označeni novi delovi procesa): raspodelnu komoru (Q 800 l/s) flokulaciju i koagulaciju u novom objektu uz hemijsko doziranje odgovarajućeg koagulanta i flokulanta (Q 550 l/s) taloženje u novim lamelarnim taložnicima (Q 550 l/s) taloženje u postojećem taložniku (Q 250 l/s) filtraciju na novim brzim peščanim filterima (Q 550 l/s) filtraciju na postojećim filterima (Q 250 l/s) krajnju dezinfekciju rastvorom Nahipohlorita koji se dobija elektrolizom iz soli Q 800 l/s) pumpnu stanicu za pranje filtera (vazduhom i vodom) lagunu za mulj iz taložnice i vodu od pranja filtera U okviru svakog novoizgrađenog tehnološkog objekta napravljene su dve nezavisne celine kapaciteta 275 l/s a u prvoj fazi predviđena izgradnja peščanih filtera kapaciteta 275 l/s. Ukupna investiciona vrednost rekonstrukcije i dogradnje postrojenja je cca 6 150 000 EUR. PPV Hadžet PPV Hadžet - 3D prikaz 54

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI VODOSNABDEVANJE I ODVOĐENJE I PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA 3D Prikaz rekonstruisanog i dogradjenog PPV pogled 1 Grafički prikaz rasporeda peščanih filtera 55

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD VODOSNABDEVANJE I ODVOĐENJE I PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA IDEJNI PROJEKAT VODOSNABDEVANJA TURISTIČKOG CENTRA KOPAONIK Naručilac: JP Srbija vode Odgovorni projektanti: Marko Ljuboja, dipl.ing. građ., Zorana Radibratović, dipl.ing.tehn., Mr Biljana Cakić, dipl.ing.maš., Ljiljana Dimkić, dipl.ing.arh. Ivana Sekulović, dipl.ing.građ., Svetlana Argakijev, ing.građ. U toku 2012. godine na Kopaoniku je rekonstruisano postojeće postrojenje za preradu vode kapaciteta oko 50 l/s. Na postrojenju se prečišćava voda iz živog toka Draganjskog potoka, Kaznovskog bačišta i Samokovske reke. Kako bi se na postrojenju obezbedila sigurna količina vode što konstantnijeg kvaliteta urađen je projekat novog gravitacionog cevovoda kojim bi se voda dopremala iz izgrađene retradacione pregarde na Samokovskoj reci koja služi za osnežavanje skijaških staza. Retardaciona pregarad je izgarđena 2012. godine. Posle prečišćavanja voda se pumpama čeličnim cevovod DN 300 u dužini od oko L 3.2 km potiskuje do rezervoara R3 (Jaram) zapremine V = 2 x 750 m 3 koji predstavlja glavni distributivni cevovod za vodosnabdevanje turističkog centra. Urađen je projekat zamene postojećeg cevovoda. Iz rezervoara Jaram voda se gravitaciono odvodi na dve strane: ka turističkom centru i za vodosnabdevanje naselja Suvo Rudište ka Brzeću za vodosnabdevanje objekata ka Srebrencu Za vodosnabdevanje naselja Suvo Rudište predviđena je: zamena postojećeg cevovoda novim polietilenskim cevovodom PE100 OD280 od rezervoara Jaram do rezervoara PK2. Izgradnja novog rezervoara PK2 zapremine 750 m 3 Iz rezervoara PK2 voda se transportuje do prekidne komore PK1 (R2) cevovodom DN 200 u dužini od L 2.6 km. Ona obezbeđuje potreban pritisak u delu mreže za I visinsku zonu kroz koju cevovod prolazi prateći trasu puta. Obe prekidne komore su istih dimenzija zapremine V = 80 m 3. Sa druge strane voda se od rezervoara Jaram transportuje za vodosnabdevanje pravca Brusa ka Srebrencu i Gobelji i predviđeno je: zamena postojećeg cevovoda novim polietilenskim cevovodom PE100 OD280 dužine 1.9 km do rezervoara Gobelja. Izgradnja novog rezervoara Gobelja zapremine 750 m 3 Izgradnja novog postrojenja za tretman vode za piće kapaciteta 20 l/s na lokaciji pored novoprojektovanog rezervoara Gobelja za čije vodosanbdevanje je predviđen vodozahvat na Mininim izvorima sa vodozahvatom i pumpnom stanicom, prekidna komora sa crpnom stanicom i novim cevovodom DN 200. Osnovni cilj rešavanja vodosnabdevanja turističkog centra Kopaonik je povećanje rezervoarskog prostora kako bi se obezbedilo ravnomerno i pouzdano vodosnabdevanja celog sistema, obezbeđenje novih količina vode i zamena postojećih cevovoda. 56

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI VODOSNABDEVANJE I ODVOĐENJE I PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA Rekonstruisano PPV Kopaonik Pregledna situacija vodosnabdevanja turističkog centar Kopaonik Rezervoar PK2 Rezervoar Gobelja 57

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD VODOSNABDEVANJE I ODVOĐENJE I PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA IDEJNI PROJEKAT MEMBRANSKOG PPV GOBELJA-KOPAONIK (20 l/s) Naručilac: JP Srbija vode Odgovorni projektanti: Marko Ljuboja, dipl.ing. građ., Zorana Radibratović, dipl.ing.tehn., Mr Biljana Cakić, dipl.ing.maš., Ljiljana Dimkić, dipl.ing.arh., Svetlana Argakijev, ing.građ. U okviru Idejnog projekta vodosnabdevanja Turističkog centra Kopaonik predviđena je izgradnja novog postrojenja za tretman vode za piće kapaciteta 20 l/s na lokaciji pored novoprojektovanog rezervoara Gobelja. Vodozahvat sirove voda je na Mininim izvorima gde je predviđen tirolski vodozahvat i pumpna stanica za potis vode do membranskog postrojenja cevovodom DN 200. Glavni elementi membranskog postrojenja mikrofiltracije su: Prefiltracija. Svrha prefiltarcije da zaštiti i produži vek trajanja membranskih sistema. Filtersko sito od 400 μm predviđeno je na dovodnom cevovodu sirove vode. Mikrofiltracija. Sistem se sastoji od dve membranske baterije (jedinice) sa po 20 modula. Baterije su opremljene sa kontrolnim panelom za upravljanje, instrumentima za praćenje kvaliteta sirove i prečišćene vode, zatvaračima, cevnim vezama za dovod sirove vode, odvodom prečišćene vode. Koriste se membranski moduli sa šupljim vlaknima koji su smešteni u kućišta vertikalno postavljena. Sistem za napajanje vazduhom. Vazdušno pranje je tehnika za čišćenje membranskih vlakana bez korišćenja prečišćene vode. Ubacuje se komprimovani vazduh da bi otklonile nataložene čvrste materije na membrani u trajanju oko 20 sekundi svakih sat vremena. Sistem za hlorisanje. Hloriše se voda u rezervoaru za reversno ispiranje membrana i čista voda u rezervoaru čiste vode i na na potisu vode iz postrojenja. Sistem za reversno ispiranje membrana. Između hemijskog čišćenja membrana da bi se poboljšala filtracija vode na membranama i uklonile nataložene čestise na membranskim vlaknima koristi se prečišćena voda koja se u reversnom toku upumpava u membranske module Sistem za hemijsko čišćenje membrana. Ovaj proces se naziva «čišćenje na licu mesta» (CIP). Ovaj proces se obično vrši na 6 radnih dana membranske baterije, što zavisi od kvaliteta napojne vode. CIP podrazumeva isključenje sistema na nekoliko sati i radi se ručno. PPV Gobelja 58

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI VODOSNABDEVANJE I ODVOĐENJE I PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA Osnova postrojenja sa ucrtanom opremom Membranska baterija 3D Prikaz rekonstruisanog i dogradjenog PPV pogled 1 59

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD VODOSNABDEVANJE I ODVOĐENJE I PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA IDEJNI PROJEKAT PPV GOLEMA REKA, STARA PLANINA (90 l/s) Naručilac: JP za razvoj planinskog turizma Stara planina Odgovorni projektanti: Dejan Dimkić, dipl.ing. građ., Zorana Radibratović, dipl.ing.tehnol., Mr Biljana Cakić, dipl.ing.maš., Ljiljana Dimkić, dipl.ing.arh., Svetlana Argakijev, građ.ing. U okviru vodosnabdevanja budućeg turističkog centra Jabučko ravnište na Staroj planini predviđena je izgradnja vodozahnata na Golemoj reci, pumpne stanice sirove vode, postrojenja za preradu vode sa pumpnom stanicom i tri pumpne stanice Kozarnica, Repušački potok, Leskova. Ovim sistemom prečišćena voda će se potiskivati u rezervoar Dojkina vrela odakle će se gravitaciono preko rezervoara Vidikovac vodom snabdevati budući turistički centar. Na Golemoj reci predviđena je izgradnja vodozahvatne pumpne stanice kojom se voda potiskuje do postrojenja. U okviru vodozahvatne pumpne stanice predviđeno je doziranje kreča I doziranje PAC-a kako bi se obezbedilo potrebno vreme kontakta do postrojenja za preradu vode. Usvojena varijanta u prvoj tehnološkoj celini kojom se voda prerađuje do kvaliteta vode za piće i obezbeđuje poštovanje kriterijuma - Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće obuhvata sledeći tehnološki postupak: peščani filtri, dezinfekcija hlorom. Krajnji kapacitet postrojenja za preradu vode je od 80-100 l/s a u okviru prve faze izgradnje postrojenja izgradiće se postrojenje kapaciteta 40 50 l/s koje se sastoji od: Filterska stanica sa četiri filterska polja i cvnom galerijom Rezervoar vode za pranje filtera zapremine cca 40 m 3 Rezervoar čiste hlorisane vode zapremine cca 160 m 3 Mašinska sala u kojoj su smeštene: Pumpno-kompresorska stanica za pranje filtera Pumpna stanica za potis vode u rezervoar cs Kozarnica Taložnica za otpadnu vodu iz procesa Pogonska laboratorija, kontrolno komandni centar Spoljnih cevnih veza 60

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI VODOSNABDEVANJE I ODVOĐENJE I PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA 61

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD VODOSNABDEVANJE I ODVOĐENJE I PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA IDEJNI PROJEKAT POSTROJENJA ZA PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA OPŠTINE ROŽAJE Naručilac: Opština Rožaje Odgovorni projektanti: Miodrag Popović, dipl. građ.inž., Jadranka Spasić, dipl.građ.inž., Vladimir Jelenković, dipl.inž.tehnol., Natalija Pavlović, dipl.inž.tehnol., Biljana Cakić, dipl. maš.inž., Ljiljana Dimkić, dipl.inž.arh., Elvira Oprhal, dipl.građ.inž., Vladislav Arsić, dipl.el.inž. Opština Rožaje nalazi se na krajnjem istoku Crne Gore, u podnožju planine Hajle, nedaleko od izvorišta reke Ibar, koja protiče kroz grad. Iako okružen prelepom prirodom, razvoj grada nije bio praćen adekvatnim razvojem infrastrukture u svim segmentima. Naročito je evidentan problem tretmana otpadnih voda, koje se sa brojnih glavnih i individualnih ispusta postojećeg kanalizacionog sistema ispuštaju u reku Ibar, bez ikakvog prečišćavanja. Navedena situacija uslovila je neophodnost rešavanja problematike kanalisanja i prečišćavanja otpadnih voda, a razvoj infrastrukture za tretman otpadnih voda obrađen je na nivou ovog Idejnog projekta. Uvažavajući kriterijume relevantne za odabir rešenja za dalju razradu, uključujući: količine i kvalitet otpadnih voda, dinamiku opterećenja postrojenja, zahteve za kvalitetom efluenta, lokaciju za izgradnju postrojenja, klimatske faktore na lokaciji, itd., izdvojena su i Projektom obrađena tri tehnološka postupka prečišćavanja otpadnih voda: Prečišćavanje otpadnih voda na bazi niskoopterećenog aktivnog mulja u postupku produžene aeracije na postrojenju konvencionalnog tipa - Varijanta A; Prečišćavanje otpadnih voda na bazi niskoopterećenog aktivnog mulja u reaktoru SBR tipa - Varijanta B i Prečišćavanje otpadnih voda na bazi aktivnog mulja sa primenom modula za membransku filtraciju u reaktoru MBR tipa - Varijanta C. Na osnovu sprovedenih tehno-ekonomskih analiza, kao optimalna za primenu i dalju razradu izdvojila se Varijanta B - Prečišćavanje otpadnih voda na bazi niskoopterećenog aktivnog mulja u reaktoru SBR tipa. Predviđena je fazna izgradnja postrojenja, sledećeg hidrauličkog i masenog kapaciteta: Merodavna hidraulička i masena opterećenja PPOV I FAZA - 2031. god. II FAZA - 2040. god. Broj ekvivalentnih stanovnika ES 19.962 27.553 Maksimalni časovni protok (kišni period) l/s 103,6 138,5 Maksimalni časovni protok (suvi period) l/s 64,8 86,6 Srednji dnevni protok (sa infiltracijom) l/s 36,0 49,8 Projektom su precizirane sledeće procesne jedinice, odnosno objekti: 62

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI VODOSNABDEVANJE I ODVOĐENJE I PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA 1. Prijemni šaht otpadne vode sa automatskom grubom rešetkom, 2. Jedinice mehaničkog predtretmana, kapaciteta 2 x 60 l/s, 3. SBR bazeni, dimenzija 18x18x6 m, pri čemu bi se u I Fazi izgradila četiri, a u II još dva bazena, 4. Rezervoar za prihvat i gravitaciono zgušnjavanje mulja, dimenzija 25x12x6 m, 5. Objekat za tretman mulja, 6. Komandno-upravna zgrada, 7. Radionica, 8. Trafo stanica sa dizel agregatom, 9. Portirnica, 10. Sabirni šaht otpadnih voda i 11. Sabirni šaht prečišćene vode. Usled oštrijih klimatskih uslova koji vladaju na lokaciji budućeg postrojenja (oko 920 mnm), projektom je sugerisano i definisano njegovo pokrivanje. Peliminarna investiciona vrednost izgradnje budućeg postrojenja procenjena je na oko 6.000.000 Eur. Geografski položaj opštine Rožaje (u sredini), planina Hajla (levo) i reka Ibar (desno) Poprečni presek SBR bazena i rezervoara za mulj 3D prikaz objekata PPOV Rožaje Dispozicija objekata PPOV Rožaje 63

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD VODOSNABDEVANJE I ODVOĐENJE I PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA Idejni projekat Centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda Nikšića Naručilac: JP Vodovod i kanalizacija, Nikšić Odgovorni projektanti: Vladimir Jelenković, dipl.inž.tehnol., Miodrag Popović, dipl.građ.inž. Na osnovu Idejnog projekta Centralnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda Nikšića, realizovanog od strane Instituta Jaroslav Černi, 2012. god. otpočeta je izgradnja postrojenja Studenci, u svemu uvažavajući rešenja data Projektom. Predmet Hidrotehničkog dela navedenog Idejnog projekta bilo je projektovanje glavnog dovodnog kolektora do postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u dužini od 1,3 km, kao i kolektora za odvođenje efluenta do budućeg recipijenta - reke Zete, u dužini od 360 m. Najveći deo trase glavnog dovodnog kolektora nalazi se u postojećem, namenski probijenom tunelu, prema projektu Jugoprojekt-a iz Beograda, 1969. god. Detaljnom prospekcijom terena, ustanovljeno da je upravo deonici u tunelu potrebna najopsežnija sanacija i rekonstrukcija. Poprečni presek tunela Usvojena Varijanta Dispozicija novoprojektovanog kolektora od grada do tunela Rešenje po kome se postojeći tunel proširuje do R140, a kolektor-kineta napušta i zamenjuje cevovodom Ø 800, potvrđeno je i detalljno obrađeno Idejnim projektom, kao i izlivna građevina sa PPOV i odvodnoi kolektor Ø 800, do kanalisanog dela reke Zete. Na budućem postrojenju vršiće se prečišćavanje otpadnih voda iz domaćinstava; industrije, pri čemu značajni udeo čine otpadne vode fabrike za proizvodnju piva Trebjesa ; različitih javnih ustanova, kao i deo atmosferskih voda koje u sistem dospevaju direktno, ili putem infiltracije. Za kraj projektnog perioda usvojen je od kapacitet CPPOV od 110 000 ES, koji će se realizovati u dve ekvivalentne procesne linije - 2 x 55 000 ES. Hidraulički kapacitet svake linije iznosi po 150 l/s. 64

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI VODOSNABDEVANJE I ODVOĐENJE I PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA Buduće postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda biće izgrađeno na lokaciji Studenci, na desnoj obali reke Zete - recipijenta. Zeta je na potezu severno od naselja Brezovik svrstana u prvu kategoriju, što podrazumeva neophodnost postizanja visokog kvaliteta efluenta, odnosno primene tehnologije prečišćavanja kojom će se omogućiti visoki efekti prečišćavanja. U tehnološkom delu Idejnog projekta analizirano je više različitih varijanti prečišćavanja, a uvažavajući činjenice i zaključke sprovedenih tehno-ekonomskih analiza, za dalju razradu usvojena je savremena varijanta sa Anaerobic-Anoxic-Oxic procesom (tzv. A2O proces), kojim se postiže visok procenat uklanjanja organskog ugljenika, azota i fosfora. Prečišćavanje na liniji vode odvijaće se kroz sledeće postupke: Preliminarni tretman (uključuje proceđivanje na grubim i finim rešetkama i izdvajanje peska, suspendovanih i plivajućih materija u aerisanim peskolovima) Primarni tretman (uključuje primarno taloženje u radijalnim taložnicima sa evakuacijom primarnog mulja, prečnika 15 m i dubine vode na perif. zidu 3 m) Sekundarni (biološki) tretman (uključuje biološko uklanjanje fosfora u anaerobnoj zoni bazena, prethodnu denitrifikaciju u anoksičnoj zoni, dubinsku aeraciju u aerobnoj zoni, uz intermitentno odvijanje nitrifikacije i denitrifikacije, doziranje ferihlorida za hemijsko uklanjanje preostalog fosfora i sekundarno taloženje aktivnog mulja u radijalnim taložnicima i odvođenje viška aktivnog mulja. Ukupne dimenzije bazena (LxWxH) iznose: 64.0x22.0x6.0 m, a prečnik taložnika 24.0 m.) Tercijarni (finalni) tretman (uključuje uklanjanje zaostalih čestica aktivnog mulja na mikrositima i dezinfekciju izbistrene vode UV zračenjem). Na liniji mulja predviđeno je: Zgušnjavanje primarnog i aktivnog mulja, anaerobna stabilizacija mulja, kondicioniranje polimerom, mehanička dehidratacija na uređaju za mehaničku dehidrataciju. Proizvodnja biogasa i njegovo korišćenje za proizvodnju toplotne i električne energije, odnosno za podmirenje dela energetskih potreba samog postrojenja. Odlaganje dehidratisanog mulja na deponiju i/ili trajna destrukcija dehidratisanog mulja sagorevanjem u specijalnim pećima. Reka Zeta - recipijent efluenta Lokacija CPPOV - Studenci Izvođenje projektovanih taložnika 65

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD VODOSNABDEVANJE I ODVOĐENJE I PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA GLAVNI PROJEKAT REKONSTRUKCIJE I DOGRADNJE KANALIZACIONOG SISTEMA PIVARE TREBJESA U NIKŠIĆU Naručilac: Industrija piva i sokova Trebjesa DOO Nikšić Odgovorni projektanti: Miodrag Popović, dipl. građ.inž., Petar Isaković, dipl.građ.inž., Mr Ivan Milojković, dipl.građ.inž. Za potrebe dogradnje i rekonstrukcije kanalizacione mreže pivare Trebjesa u Nikšiću, urađen je Elaborat postojećeg stanja kanalizacione mreže kao i nekoliko glavnih projekata. U cilju detekcije postojećeg stanja kanalizacione mreže sa pratećim objektima (šahtovi i priključci), izvršena je prospekcija terena kruga pivare, upoznavanje sa objektima same industrije u cilju sagledavanja mesta generisanja i karaktera pojedinih otpadnih voda, upoznavanje sa kanalizacionim sistemom i raspoloživom predmetnom dokumentacijom, geodetsko snimanje kanalizacionih objekata, unutrašnji pregled postojećih instalacija CCTV tehnikom sa lociranjem problematičnih deonica (snimljeno oko 1.200 m mreže). Na osnovu rezultata navedenih aktivnosti, urađena je analiza postojećeg stanja kanalizacionih instalacija. U skladu sa rezultatima analize dat je predlog mera i obima radova, kao i prioriteta pojedinih radova na rekonstrukciji kanalizacione mreže. U saradnji sa stručnim službama pivare Trebjesa, Projektant je izneo novi predlog rekonstrukcije kojim je obuhvaćen širi potez kanalizacione infrastrukture, nešto većeg obima nego što je Investitor prvobitno planirao, ali kojom bi se rešili problemi povezivanja kompletne tehnološko-fekalne kanalizacije u jedinstvenu funkcionalnu celinu. Iz te saradnje proistekao je Glavni projekat dogradnje i rekonstrukcije postojeće kanalizacione mreže pivare Trebjesa. Projektom se predviđa izgradnja nove kanalizacione mreže i priključaka u dužini od oko 480 m, prečnika Ø160 - Ø400, od čistog polipropilena. Projektovano je i 40 novih šahtova od istorodnog materijala kao i kanalizacione cevi. Projektom je obuhvaćena i sanacija 20 postojećih betonskih šahtova atmosferske kanalizacije, prospekcija i sanacija armiranobetonskog kišnig kanala, kao i sanacija oštećenih saobraćajnih površina u krugu pivare Trebjesa. Ova oštećenja su posledica nekorektnog funkcionisanja kanalizacione mreže. Takođe, kao posledica dobre analize postojećeg stanja, sa Investitorom je dogovorena i izrada Glavnog projekta kanalizacione crpne stanice kod magacina gotove robe sa rekonstrukcijom dovodnih kanalizacionih kolektora. Crpna stanica je šahtnog tipa. Predviđena je ugradnja tri kanalne pumpe (2+1) u stacionarnoj suvoj izvedbi, kapaciteta po 20 l/s. Radna zapremina crpne stanice je oko 4 m 3. 66

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI VODOSNABDEVANJE I ODVOĐENJE I PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA Pregledna situacija kanalizacione mreže u krugu pivare Trebjesa Unutrašnji pregled kanalizacione mreže CCTV tehnikom Izvođenje projektovane kanalizacije 67

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD VODOSNABDEVANJE I ODVOĐENJE I PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA GLAVNI PROJEKAT KOLEKTORA TUNELA HITNA POMOĆ VENIZELOSOVA (ĐURE ĐAKOVIĆA) Naručilac: Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda Odgovorni projektanti: Miodrag Popović, dipl. građ.inž., Mr. Biljana Cakić, dipl.maš.inž. Projektanti: Dragana Apro, dipl.građ.inž., Bojan Obušković, dipl.građ.inž. Projekat kolektora Hitna pomoć Venizelosova (Đure Đakovića) deo je sveobuhvatnog koncepta za rešenje problema evakuacije i prečišćavanja otpadnih voda Beograda. Slivno područje kolektora pripada Centralnom kanalizacionom sistemu Beograda. Predviđeno je da se vode sa ovog sliva evakuišu na postrojenje za prečišćavanje u Velikom Selu, i da se posle prečišćavanja ispuste u Dunav. Početak kolektora Hitna pomoć Venizelosova (Đure Đakovića) predviđen je u zoni postojećeg objekta Hitna pomoć, pored autoputa Beograd - Niš. Na početku tunela kod Hitne pomoći projektovana je ulazna građevina, u okviru koje se priključuju vode iz Starog mokroluškog kolektora i iz pravca CS Mostar. Za priključenje CS Mostar predviđa se poseban novi kolektor koji će biti obrađen odgovarajućim projektom. Na nizvodnom kraju tunela predviđeni su šaht za izvlačenje tunelske mašine, spojna građevina na Terazijski tunel, vezni kanal i vezna građevina za priključenje na Interceptor. Duž trase kolektora tunela projektovana su 3 ventilaciona šahta za prirodnu ventilaciju tunela, u krugu KBC, na uglu Resavske i Nemanjine ulice i pre Takovske ulice. Ukupna dužina kolektora iznosi oko 3082 m. S obzirom na visinsku dispoziciju terena i kolektora, isti bi se u potpunosti izgradio tunelski. Usvojen je kolektor kružnog poprečnog preseka Ø 2800 mm, sa podužnim padom dna 0.80. Kapacitet kolektora za tečenje pri ispunjenosti 80% iznosi 11000 l/s. Ispunjenost kolektora za merodavne proticaje prema hidrauličkom proračunu iznosi 20-70 %, a brzine tečenja od 1.1 1.8 m/s. Za unutrašnju obradu kolektora predlaže se oblaganje klinker pločicama u kiselootpornom epoksidnom malteru donje polovine poprečnog preseka. To znači da konstruktivno kolektor treba da bude izveden kao kružni presek Ø 2900, da bi posle unutrašnje obrade imao proticajni profil Ø 2800. Kolektor Hitna pomoć - Venizelosova (Đure Đakovića) - trasa Objekti na kolektoru Ulazna građevina kod Hitne pomoći Neposredno uz isključenje sa auto-puta E-70 (Bulevar Franš D Eperea) kod mostarske petlje, projektovan je objekat za povezivanje starog Mokroluškog kolektora i novoprojektovanog kolektora-tunela Hitna pomoć-venizelosova. Rešenje podrazumeva presecanje Mokroluškog kolektora i izradu novog objekta 68

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI VODOSNABDEVANJE I ODVOĐENJE I PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA Tehnologija izrade kolektora mehanizovnim štitom sa segmentnom oblogom na tom mestu. Situaciono, objekat je oblikovan tako da se kineta Mokroluškog kolektora na tom mestu skrene pod uglom od oko 90º. Istovremeno, vrši se suženje od postojeće širine koja iznosi 350 cm, na novu koja iznosi 200 cm. U novom objektu je projektovan prelivni prag, koji pri većim padavinama, omogućava odvod razblaženih voda ka nizvodnom delu Mokroluškog kolektora. Visina praga određena je na osnovu modelskog ispitivanja, tako da pri manjim proticajima, usmeri vodu u kolektor Hitna pomoć-venizelosova. Na izlazu iz ovog objekta predviđena je čelična tablasta ustava pomoću koje se može regulisati ili potpuno zatvoriti dotok vode u tunel. Profil kanala na izlazu iz građevine (neposredno iza ustave) je 200/200cm. Kako je ulazna građevina zajedno sa prelivom izuzetno hidraulički složen objekat, urađen je fizički hidraulički model, kojim su bliže i detaljnije definisani hidraulički uslovi tečenja u zoni same građevine. Na osnovu rezultata analiza na modelu definisane su veličina i oblik tablaste ustave u ulaznoj građevini, kao i visina prelivnog praga. Osim na statičkom prelivu, ugradnjom tablaste ustave na elektromotorni pogon dinamički će se kontrolisaće ulazni hidrogram u tunel Hitna pomoć-venizelsova. Spojna građevina na Terazijski tunel u ul.vojvode Dobrnjca Za spajanje kolektora-tunela Hitna Pomoć- Venizelosova sa Terazijskim tunelom u ulici Vojvode Dobrnjca projektovana je spojna građevina. Nizvodno od spojne gradjevine predviđeno je odvođenje svih otpadnih voda (Terazijski tunel, Hitna Pomoć-Venizelosova) novoprojektovanim betonskim kolektorom 300/300 do vezne građevine sa budućim Interceptorom. Vezna građevina na Interceptor u ul. Venizelosovoj Vezna građevina na Interceptor u ul. Venizelosovoj, predstavlja najveću i građevinski najkompleksniju od svih novoprojektovanih građevina u sklopu projekta kolektoratunela Hitna pomoć - Venizelosova. Nalazi se ispod raskrsnice ulica Vojvode Dobrnjca i Venizelosove. U veznoj gradjevini se spajaju otpadne vode iz veznog kolektora 300/300 cm sa otpadnim vodama iz postojećeg kolektora OB 230/265 cm u Venizelosovoj ulici koji se priključuje na veznu gradjevinu sa kolektorom Ø400 (vezni kolektor) čime se omogućuje stepen razblaženja iz ovog pravca u odnosu 1+1. U gradjevinu se uvodi i mali Interceptor promera 200/175cm. Nakon spajanja svih otpadnih voda u veznoj gradjevini, iste se dalje odvode kolektorom 380/380 (Interceptor) na postrojenje Veliko Selo. Investiciona vrednost kolektora Hitna pomoć - Venizelosova procenjena je na 19.500.000,00. Vezna građevina na izlazu kolektora Hitna pomoć Venizelosova 69

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD VODOSNABDEVANJE I ODVOĐENJE I PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA KUMODRAŠKI KIŠNI KOLEKTOR I FAZA- OD ULIVA U MOKROLUŠKI KOLEKTOR DO VITANOVAČKE ULICE Naručilac: Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda Odgovorni projektanti: Miodrag Popović, dipl. građ.inž., Andrija Krivokapić, dipl.građ.inž., Vladislav Arsić, dipl.el.inž., Marko Ćurčić, dipl. građ.inž., Ivana Ratković, dipl.građ.inž. 6.2-Izmeštanje elektroenergetskih instalacija, Sveska 6.3-Izmeštanje telekomunikacionih instalacija) 7. Projekat privremene saobraćajne signalizacije 8. Elaborat zatečenog stanja Glavnim projektom: Kumodraški kišni kolektor I faza Od uliva u Mokroluški kolektor do Vitanovačke ulice dato je tehničko rešenje bez rovovske izgradnje (metodom utiskivanja) Novog kumodraškog kišnorasteretnog kolektora, kao dela I faze izgradnje Kumodraškog kanalizacionog sistema. Projektna dokumentacija se sastoji iz osam knjiga: 1. Knjiga 1: Opšti deo 2. Knjiga 2: Podloge za izradu projekta (Sveska 2.1- Geodetske podloge, Sveska 2.2- Izveštaj o izvedenim radovima u postojećem Kumodraškom kolektoru ) 3. Knjiga 3: Hidrotehnički deo 4. Knjiga 4: Geotehnički elaborat 5. Knjiga 5: Statičko-konstruktivni deo (Sveska 5.1-Tunelski iskop novog kumodraškog kolektora, Sveska 5.2 - Privremeni objekti na trasi novog kumodraškog kolektora, Sveska 5.3-Priključni objekti novog kumodraškog kolektora ) 6. Knjiga 6: Projekat izmeštanja instalacija (Sveska 6.1-Izmeštanje vodovodnih instalacija u Vitanovačkoj ulici, Sveska Deonica Novog kumodraškog kolektora od Vitanovačke ulice do uliva u Novi mokroluški kolektor Na slivu Kumodraškog potoka postoji kolektor opšteg sistema sa značajnim deficitom kapaciteta u kišnom periodu. Kao posledica ovog navedenog stanja u periodima sa jačim padavinama česte su i pojave poplava u ovom delu grada i to najviše u uzvodnim zonama oko trase postojećeg kolektora. S obzirom da se radi o opštem kanalizacionom sistemu, tokom polava dalazi do izlivanja ne samo kišnih već i otpadnih voda sa posledicama koje mogu značajnije, osim materijalnih šteta, da prouzrokuju i narušavanje zdravlja okolnog stanovništva. Izgradnjom deonice kolektora od Vitanovačke ulice do Novog mokroluškog kolektora trajno se rešava hidrotehničko uređenje Kumodraškog sliva na ovom potezu. 70

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI VODOSNABDEVANJE I ODVOĐENJE I PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA Prvom fazom podrazumeva se izgradnja Novog kumodraškog kolektora od uliva u Mokroluški kolektor do Vitanovačke ulice sa realizacijom prvog rasteretnog preliva - RP1, kao veze postojećeg i novoprojektovanog kumodraškog kolektora. Takođe, ovom fazom se predviđa i izgradnja preliva na postojećem kolektoru 110/60 u Vitanovačkoj ulici, kao i izgradnja kratke deonice kolektora Ø300 od preliva do postojećeg kumodraškog kolektora. Ukupna dužina kolektora prečnika 2.5 m na ovoj deonici iznosi 565 m i projektovan je promenljivog pada dna. Od uliva u Novi mokroluški kolektor do pomoćnog radnog šahta za izvlačenje mašine za tunelski iskop, na deonici dužine 239 m, pad je Id=8. Od pomoćnog radnog šahta za izvlačenje mašine za tunelski iskop do rasteretnog preliva 1 u Vitanovačkoj ulici, na deonici dužine 326 m, pad je Id=18.1. Usvojeno je izvođenje tunela metodom utiskivanja. Cilindrični štit sa alatom za kopanje se potiskuje presama koje su postavljene u šahtu na početku deonice. Hidraulične prese se opiru o zadnji zid ulaznog šahta i potiskuju segmente cevi koji guraju štit napred. Osnovna namena štita jeste u očuvanju konture iskopa od zarušavanja. Kao način iskopa u Glavnom projektu je usvojeno izvođenje pomoću artikulisanog štita sa otvorenim čelom. Predračun investicije za realizaciju rešenja je 2.800.000,00. Hidrogram oticanja u kišnom periodu CDS 2 na izlivu Novog kumodraškog kolektora (uliv u Novi mokroluški kolektor) Hidrulički profil kroz Novi kumodraški kolektordeonica od Vitanovačke ulice do Novog mokroluškog kolektora (oticanje u kišnom periodu CDS2) Osnova ulivne (vezne) građevine na spoju Novog kumodraškog sa Novim mokroluškim kolektorom Presek 1-1 prelivne građevine 1 71

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD VODOSNABDEVANJE I ODVOĐENJE I PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA GLAVNI PROJEKAT RETENZIJE R1 NA KUMODRAŠKOM POTOKU Naručilac: Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda JP Odgovorni projektanti: Miodrag Popović, dipl. građ inž., Petar Isaković, dipl.građ.inž., Zoran Gavrilović, dipl.inž.šum., Ivana Ratković, dipl. građ.inž., Marko Ćurčić, dipl.građ.inž. Kumodraški kolektor predstavlja glavni prijemnik atmosferskih i otpadnih voda dela naselja Padina i Kumodraž, od ulice Vojvode Stepe koja je ujedno i vododelnica kumodraškog i banjičkog sliva. Kapacitet kolektora je popunjen, a neplanskom izgradnjom objekata ugrožene su njegova stabilnost i funkcionalnost. Nedostatak kapaciteta i propusne moći se sve češće manifestuje izlivanjem i plavljenjem nizvodnih delova sliva, naročito u periodu sa jačim padavinama, i to najviše u zonama oko trase postojećeg kolektora. S obzirom da se radi o opštem kanalizacionom sistemu, tokom poplava dolazi do izlivanja ne samo kišnih već i otpadnih voda, sa posledicama koje osim materijalne štete, mogu značajnije da prouzrokuju i narušavanje zdravlja lokalnog stanovništva. Izgradnja novog kolektora je neophodna, međutim za racionalno projektovanje novog kolektora potrebno je izgraditi uzvodnu retenziju koja će redukovati dolazne vršne protoke poplavnih voda u okvire prihvatljive za dimenzionisanje samog kolektora. Drugim rečima, retenzija u gornjem delu sliva Kumodraške reke treba da redukuje proticaje poplavnih voda i omogući ujednačeno oticanje kišne vode, dok će novi kišni kolektor u nizvodnoj deonici rasteretiti postojeći kolektor. Pregledna situacija retenzije R1 sa dovodnim kišnim kolektorima U sklopu ranijih aktivnosti na konačnom uređenju kumodraškog sliva projektovan je novi kišno-rasteretni kolektor (novi kumodraški kolektor), kao i dve retenzije na Kumodraškom potoku (R1 i R3). Projektovana je i regulacija Kumodraškog potoka između ove dve predviđene retenzije. Predviđa se fazna realizacija uređenja kumodraškog sliva, što podrazumeva prvo izgradnju nizvodne deonice novog kumodraškog kolektora (od novog mokroluškog kolektora do Vitanovačke ulice) i retenzije R1, 72

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI VODOSNABDEVANJE I ODVOĐENJE I PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA a zatim izgradnju druge deonice kolektora (od retenzije R1 do Vitanovačke ulice). Treća faza izgradnje kumodraškog kanalizacionog sitema podrazumeva izgradnju retenzije R3 i regulaciju Kumodraškog potoka izmedju ove dve predviđene retenzije. Projektom je predviđeno da se brana radi kao nasuta, od materijala iz lokalnog pozajmišta. Vrednosti izlaznih proticaja iz retenzije u nizvodni kolektor su usvojene saglasno kapacitetu postojećeg kolektora, odnosno u I fazi Qizl,I~2,5 m 3 /s, a nakon izgradnje novog kolektora Qizl,II~15 m 3 /s. Za dimenzionisanje sigurnosnog preliva usvojena je poplavna voda p=0,01% (desetohiljadugodišnjeg povratnog perioda). Ovaj kriterijum se po pravilu primenjuje za dimenzionisanje prelivnih objekata na nasutim branama, koje su po prirodi sopstvene konstrukcije veoma osetljive na nekontrolisano prelivanje. Novoprojektovani objekti koji su obrađeni ovom tehničkom dokumentacijom su: Pregrada R1 sa retenzijom, temeljni ispust sa prigušnicom-blendom, ulivna građevina sa rešetkom, izlivna građevina, bočni preliv, brzotok i slapište. Novi kišni kolektor Ø1400 od ulice Braće Jerkovića do uliva u retenziju R1. Novi kišni kolektor Ø1000 od fabrike Knjaz Miloš do uliva u retenziju R1. Novi kišni kolektor Ø1000 od Kumodraške ulice, pored Instituta za puteve do uliva u retenziju R1. Glavni projekat sadrži odgovarajuće hidrauličke proračune retenzionog kapaciteta, hidrauličke proračune objekata, filtracione proračune, proračune stabilnosti kosina brane, proračune sleganja, statičke proračune, tehničke uslove za izvođenje radova, mere zaštite na radu, predmer i predračun radova i grafičke priloge kojima se nedvosmisleno prikazuju projektantske ideje i zamisli. Zapremina retenzije do krune preliva iznosi Vret,kr=55 000 m 3. Kota krune preliva je određena tako da retenzija u krajnjoj fazi primi poplavni talas stogodišnjeg povratnog perioda. Procenjeno je da je za izgradnju svih objekata predviđenih ovim Glavnim projektom potrebno oko 263.000.000 RSD. Transformacija poplavnog talasa kroz retenziju - petogodišnja kiša (I faza, postojeći kolektor) Transformacija poplavnog talasa kroz retenziju - petogodišnja kiša (II faza, novi kolektor) 73

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD VODOSNABDEVANJE I ODVOĐENJE I PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA ISTRAŽNI RADOVI ZA POTREBE PROJEKTOVANJA GLAVNOG KOLEKTORA ZA EVAKUACIJU OTPADNIH VODA I PPOV-a GRADA ZAJEČARA Naručilac: JKP Vodovod Zaječar Odgovorni projektanti: Miodrag Popović, dipl. inž.građ., Prof. dr Stevan Prohaska, dipl.inž. građ., Petar Isaković, dipl.inž.građ. Zaječar je grad na krajnjem istoku Srbije, koji predstavlja ekonomski, administrativni, zdravstveni, obrazovni i kulturni centar istoimenog okruga. U pogledu demografskog stanja, Zaječar deli sudbinu čitave Republike. Prema dosadašnjim popisima, Zaječar je imao maksimalni broj stanovnika 1991. godine (39.625 stanovnika), a uz dosadašnju tendenciju, 2041. godine (kao projektnog preseka), očekuje se da će Zaječar imati oko 35.000 stanovnika. Na planu opšte sanitacije samog naselja i zaštite voda Timoka, Zaječar ima dosta nerešenih problema. Postoje tri nezavisna izliva, od kojih dva glavna u samoj zoni grada na Crnom Timoku a jedan u Beli Timok. Otpadne vode grada se ispuštaju bez prečišćavanja. U cilju izrade projektne dokumentacije višeg nivoa (Idejni i Glavni projekti glavnog kolektorainterceptora i PPOV), izvršeni su određeni istražni radovi. U okviru geotehničkih istraživanja izvršeno je rekognosciranje lokacija budućih objekata, kartiranje terena, istražno bušenje sa kartiranjem, laboratorijska geomehanička ispitivanja, potrebne analize i proračuni. Na osnovu prethodno navedenih istraživanja i analiza sačinjen je odgovarajući elaborat. U okviru geodetskih istražnih radova su izvršena snimanja trase interceptora i lokaliteta karakterističnih objekata (crpne stanice, prolazi ispod Timoka, rasteretne građevine i sl.). U okviru istražnih radova u cilju definisanja tehničkih, hidroloških i hidrauličkih karakteristika kanalizacije, izvršena je prospekcija gradskog prostora i lokaliteta karakterističnih objekata, provera potencijalnih količina za kanalisanje i analiza hidroloških uslova na predmetnom prostoru. Merodavne količine voda za dimenzionisanje interceptora i PPOV su opredeljene na osnovu prosečne norme produkcije otpadnih voda, doprinosa od kiša i kriterijuma o trostrukom razblaženju na kišnim prelivima. Tako je na početku projektovanog interceptora, nakon spoja levoobalnog i desnoobalnog kolektora Q мax čas = 810 l/s u kišno vreme, odnosno 270 l/s u suvo vreme, računajući i sa otpadnim vodama uzvodnog naselja Zvezdan, a na PPOV dolazi maksimalno 880 l/s u vreme kiše, odnosno oko 300 l/s u suvo vreme računajući i sa otpadnim vodama naselja Veliki Izvor i Višnjar koja gravitiraju ka PPOV. Ukupna dužina budućeg interceptora iznosi oko 2,5 km, prečnika od 1.000 do 1.100 mm. Na potezu između Crnog i Belog Timoka već je izvedena deonica dužine oko 300 m. Za prebacivanje voda iz levoobalnog kolektora na desnu obalu obalu Crnog Timoka, predviđen je prolaz ispod korita reke i crpna stanica. Početna tačka interceptora je nakon spoja voda iz levoobalnog (Ø700mm) i desnoobalnog kolektora (150/200cm), uz prethodna odgovarajuća rasterećenja voda na kišnim prelivima. U okviru hidrološkog dela, izvršena je analiza karakterističnih proticaja, kao i koincidencije pojave merodavnih padavina i nivoa vode Timoka na mestima kanalizacionih izliva. 74

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI VODOSNABDEVANJE I ODVOĐENJE I PREČIŠĆAVANJE OTPADNIH VODA Situacija sa trasom interceptora do PPOV i izliva u Veliki Timok Prebacivanje voda sa leve na desnu obalu Crnog Timoka Snimanje postojećeg stanja objekata i građevina na budućem interceptoru (rasteretna građevina na levoobalnom kolektoru 150/200) 75

76 Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI HIDROENERGETIKA I HIDROINFORMACIONI SISTEMI

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD HIDROENERGETIKA I HIDROINFORMACIONI SISTEMI HIDROINFORMACIONI SISTEM TREBIŠNJICA - monitoring i prognozni model dotoka Naručilac: Mješoviti Holding Elektroprivreda Republike Srpske, Zavisno preduzeće "Hidroelektrane na Trebišnjici" akcionarsko društvo, Trebinje Rukovodioci projekta: dr Dejan Divac, dipl. građ. inž., dr Nikola Milivojević, dipl. maš. inž., Zoran Simić, dipl. građ. inž. Stručni tim: dr Dušan Prodanović, dipl. građ. inž., dr Miloš Stanić, dipl. građ. inž., dr Boban Stojanović, dipl. maš. inž., dr Miloš Ivanović, dipl. fiz. inf., Vladimir Milivojević, dipl. maš. inž., Zoran Dubajić, dipl. inž. el., Slavko Mitrović, dipl. maš. inž., Vukašin Ćirović, dipl. maš. inž., Rastko Martać, dipl. inž. org. nauka, Milorad Ničić, programer U skladu sa strategijom daljeg unapređenja operativnog upravljanja proizvodnjom i vodama sistema Hidroelektranana Trebišnjici (HET-a) projektovan je i realizovan savremeni monitoring meteoroloških, hidroloških i hidrogeoloških podataka i prognozni model dotoka u akumulacione prostore. Unapređenje je izvršeno izradom projekta koji prikazuje bitne informaciono-upravljačke komponente procesa, odnosno njen deo koji se odnosi na osavremenjivanje mreže stanica za praćenje kvantitativnog stanja prirodnog i veštački uspostavljenog režima voda (monitoring) i predviđanje (estimaciju) ulaza u sistem. U okviru modela izrađena je baza podataka (struktura baze, sistematizacija podataka) kao i prateći servisi (akvizicija i arhiviranje podataka, obrada i validacija podataka i pristup podacima). Priložene meteorološke stanice za korišćenje u modelu Projekat obrađuje prognostički model dotoka u akumulacione prostore kroz: teorijske osnove (vertikalni bilans, horizontalni bilans, ažurno stanje), postupak izrade modela (obrada podloga, dekompozicija, analiza osetljivosti, kalibracija, verifikacija i dr.) i definisanje smernica i procedura za korišćenje modela (proračunski server, alat za izradu prognoze, smernice za korišćenje). U projektu Prognozni model dotoka u akumulacije sistema Trebišnjica obrađeni su svi aspekti razvoja prognoznog modela. Prvo su definisane teorijske osnove matematičkog modela transformacija padavina u oticaj u uslovima karsta na osnovu kojih je razvijen hidrološki model. Teorijski hidrološki model je implementiran u obliku numeričkog modula koji je verifikovan i izvršena je analiza osetljivosti. 78

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI HIDROENERGETIKA I HIDROINFORMACIONI SISTEMI Na osnovu ovog numeričkog modula izrađen je hidrološki model sliva Trebišnjice. Obrađene su digitalne podloge, sa glasno teorijskim osnovama i dosadašnjim saznanjima o slivu, izvršena je dekompozicija na površinski i podzemni sliv. Specifičnosti slivnog područja sa izraženim karstnim pojavama (ponori, estavele, vrela) su modelirane hidraulički, a obrađeni su i veštački objekti (akumulacije, tuneli). Na izabranim vremenskim periodima izvršena je kalibracija modela i usvojeni su optimalni parametri. Nad kalibrisanim modelom implementirana je automatizovana asimilacija podataka osmatranja dobijenih iz monitoring sistema, pa je omogućeno formiranje ažurnog stanja za potrebe operativne prognoze dotoka. Upotrebom prognoza iz više raspoloživih izvora meteoroloških prognoza svakodnevno se na osnovu ažurnog stanja formiraju prognoze dotoka u akumulacione prostore sistema Trebišnjice koje se koriste u planiranju proizvodnje. Softverski sistem prognoznog modela poseduje i mehanizme proračuna na dužim periodima za potrebe strateških analiza upravljanja sistemom. Specijalizovane aplikacije za prognozni model dotoka u akumulacije sistema Trebišnjica Alat za prognozu dotoka, Alat za ažurno stanje modela, Alat za pregled podataka Servis ručnog unosa podataka, Web aplikacija za izveštaje. Alat za pregled podataka Koncepcija izrade meteoroloških prognoza Alata za prognozu dotoka Web aplikacija za izveštaje 79

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD HIDROENERGETIKA I HIDROINFORMACIONI SISTEMI INFORMACIONI SISTEM ZA TEHNIČKO OSMATRANJE HE BOČAC Naručilac: MH Elektroprivreda Republike Srpske, ZP Hidroelektrane na Vrbasu a.d. Mrkonjić Grad Rukovodioci projekta: dr Dejan Divac, dipl. građ. inž., dr Nikola Milivojević, dipl. maš. inž., Srđan Đurić, dipl. građ. inž. Stručni tim: Maja Pavić, dipl. građ. inž., Vladimir Milivojević, dipl. maš. inž., Zoran Dubajić, dipl. inž. el., Slavko Mitrović, dipl. maš. inž., Vukašin Ćirović, dipl. maš. inž., Rastko Martać, dipl. inž. org. nauka, Milorad Ničić, programer sistemima. Arhitektura informacionog sistema za tehničko osmatranje obuhvata: akvizicioni i centralni server kao i korisnički podsistem. Specijalizovane ISTO korisničke aplikacije Aplikacije za ručni unos podataka, Alat za oskultacije program za pregled podataka, Paneli sa pregledom trenutnih merenja, Portal sa podrškom za statističke module. Informacioni sistem za tehničko osmatranje (ISTO) brane Bočac, je deo sistema za upravljanje sigurnošću brane, obezbeđuje mehanizme i softversko-hardversku platformu za: akviziciju, validaciju, arhiviranje i pristup svim relevantnim podacima koji se dobijaju u sistemu tehničkog osmatranja. Pokriva ukupno 244 davača iz sistema tehničkog osmatranja koji se delom osmatraju ručno a delom automatski. Ovaj informacioni sistem omogućava da se na jednom mestu skupljaju raznorodni podaci iz celokupnog sistema tehničkog osmatranja i da pristup svim podacima bude jednostavan i brz. Informacioni sistem podrazumeva i validaciju podataka, tj. kontrolu podataka prema unapred definisanim kriterijumima, kao i u vidu ponašanje objekta preko izveštaja kreiranih u predefinisanom numeričkom i grafičkom obliku. Informacioni sistem za tehničko osmatranje brane Bočac obuhvata sistema koji je realizovan na principima servisno-orijentisane arhitekture, kako bi se olakšalo buduće proširivanje sistema i eventualno povezivanje sa drugim informacionim Aplikacije za ručni unos podataka Meteorološka osmatranja 80

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI HIDROENERGETIKA I HIDROINFORMACIONI SISTEMI Alat za oskultacije program za pregled podataka Osmatranja konstrukcije objekta Paneli sa pregledom trenutnih merenja Izgled izveštaja iz alata za oskultacije Portal sa podrškom za statističke module 81

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD HIDROENERGETIKA I HIDROINFORMACIONI SISTEMI SISTEM ZA UPRAVLJANJE SIGURNOŠĆU BRANE "PRVONEK" Naručilac: JP Vodovod Vranje Rukovodioci projekta: dr Dejan Divac, dipl. građ. inž., dr Nikola Milivojević, dipl. maš. inž., Anica Jovičić, dipl. građ. inž. Stručni tim: dr Miroslav Živković, dipl. maš. inž., dr Boban Stojanović, dipl. maš. inž., Dragan Rakić, dipl. maš. inž., Maja Pavić, dipl. građ. inž., Srđan Đurić, dipl. građ. inž., Slobodan Radovanović, master inž. građ., Vladimir Milivojević, dipl. maš. inž., Zoran Dubajić, dipl. inž. el., Vukašin Ćirović, dipl. maš. inž. Upravljanje sigurnošću brane ima za cilj da definiše sve postupke kojim se postiže kontinuirano održavanje postojeće sigurnosti brane, njeno poboljšavanje i izbegavanje ugrožavanja sigurnosti. U okviru projekta prikazani su: predmet upravljanja sigurnošću, kriterijumi sigurnosti, alati za ocenu tih kriterijuma i dokumenti koji prate proces upravljanja. Takođe je data i raspodela svih aktivnosti koje je neophodno redovno preduzimati u cilju ostvarivanja sigurnosti brane prema izvršiocima (Služba na brani i Ovlašćena institucija). Upravljanje sigurnošću na brani Prvonek se obavlja uz pomoć Softverskog sistema za podršku upravljanja sigurnošću. Sigurnost brane podrazumeva da se brana uvek nalazi u stanju u kome može da ispunjava sve svoje projektovane funkcije bez nepovoljnih posledica po okolinu, ljude ili imovinu. Na sigurnost brane pre svega utiču projektni kriterijumi (primenjeni tokom projektovanja objekta), kao i standardi koji se odnose na izvođenje građevinskih radova (primenjeni tokom izgradnje objekata). Međutim, brana se u toku eksploatacije nalazi u uslovima koji se menjaju tokom vremena, a usled promenjenih uslova, u toku vremena se menjaju karakteristike materijala od kojih su građeni objekti kao i karakteristike geotehničkih sredina u kojima su građeni objekti. Imajući sve to u vidu, kao i promenljivost hidroloških, seizmotektonskih i drugih rizika, jasna je potreba da se, putem određenih postupaka, prati stanje sigurnosti brane u onim bitnim elementima koji na tu sigurnost najviše utiču. Upravljanje sigurnošću se sprovodi preko provere određenih kriterijuma, odnosno skupa uslova koji moraju da budu ispunjeni kako bi se mogla ostvariti sigurnost brane. Portal za redovnu analizu stanja objekta Softverski sistem za podršku upravljanju sigurnošću sastoji se od numeričkih modula, koji predstavljaju softversku implementaciju različitih matematičkih modela, i korisničkih aplikacija namenjenih za izvršavanje procedura propisanih Službi na brani i Ovlašćenim institucijama. 82

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI HIDROENERGETIKA I HIDROINFORMACIONI SISTEMI Glavne komponente softverskog sistema su prikazane na slici. Sistem upravljanja sigurnošću brane ima za cilj da obezbedi blagovremeno sprovođenje svih postupaka kojim se može uticati na kontinuirano održavanje postojeće sigurnosti brane, njeno poboljšavanje u slučaju potrebe i pravovremeno sprečavanje ugrožavanja sigurnosti. Kako na sigurnost brane utiču brojni i raznovrsni činioci, potrebno je te činioce identifikovati, pratiti i na njih blagovremeno delovati kako bi se sprečile eventualne negativne posledice. U tom cilju, upravljanje sigurnošću se pojavljuje kao dinamičan proces u kome zaposleni na brani, ali i ovlašćene institucije u državi, imaju aktivno učešće. Struktura softverskog sistema za podršku upravljanju sigurnošću brane Prvonek Porni pritisak (kpa) pri koti normalnog uspora - prikaz na modelu konačnih elemenata 83

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD HIDROENERGETIKA I HIDROINFORMACIONI SISTEMI SISTEM ZA UPRAVLJANJE AKUMULACIJOM "PRVONEK" Naručilac: JP Vodovod Vranje Rukovodioci projekta: dr Dejan Divac dipl. građ. inž., dr Nikola Milivojević dipl. maš. inž. Stručni tim: Zoran Simić dipl. građ. inž., Anica Jovičić, dipl. građ. inž., Nebojša Popović dipl. građ. inž., Vladimir Milivojević, dipl. maš. inž., Srđan Đurić, dipl. građ. inž., Dragan Vukosavić, dipl. maš. inž. Upravljanje akumulacijom odnosi se na postupke i procedure upravljanja akumulacijom koji se preduzimaju u cilju održavanja i unapređenja vodnog režima (zaštita od poplava i obezbeđenje minimalnog održivog protoka), kao i optimalnog korišćenja vodnog resursa od strane svih korisnika. U okviru projekta prikazani su: koncepcija upravljanja akumulacijom i pravila rada u svim uslovima korišćenja akumulacije. S obzirom da je optimalno upravljanje višenamenskom akumulacijom moguće realizovati korišćenjem Softverskog sistema za upravljanje akumulacijom dat je i prikaz sistema sa opisom njegovog korišćenja u donošenju upravljačkih odluka. Sliv akumulacije Prvonek Akumulacija Prvonek je vodni objekat čije su osnovne namene: snabdevanje vodom stanovništva i industrije grada Vranje, opštine Bujanovac i eventualno opštine Preševo, zaštita od poplava, oplemenjavanje malih voda u periodima nepovoljnih hidroloških uslova u slivu, kao i proizvodnja električne energije. Navedene potrebe za vodom i raspoloživost vode nisu usaglašeni tokom vremena potrebe za vodom često su najveće kada su doticaji (i padavine) najmanji. Koncepcija upravljanja akumulacijom "Prvonek" bazira se na činjenici da je ovaj vodni objekat višenamenski, pa se samim tim i konzervativna pravila upravljanja moraju promeniti u smislu višenamenskog korišćenja voda. Primenjeni principi upravljanja su fleksibilni kako u pogledu očekivanih budućih promena u zahtevima korisnika, načinu postizanja njihovog konsenzusa, tako i u pogledu evidentnih klimatskih promena. Praktična primena principa upravljanja predstavlja rešavanje optimizacionog problema isporuke vode iz višenamenske akumulacije "Prvonek" kojom će se doći do skupa najboljih pravila upravljanja za hidrološki ulaz, stanja u akumulaciji, zahteve korisnika i ostala ograničenja. Softverski sistem za podršku upravljanju akumulacijom sastoji se od numeričkih modula, koji predstavljaju softversku implementaciju različitih matematičkih modela, i korisničkih aplikacija namenjenih za izvršavanje procedura propisanih Službi na brani i Ovlašćenim institucijama. Glavne komponente softverskog sistema su: Aplikacija za prikaz tekućeg stanja akumulacije Portal za podršku upravljanju akumulacijom Korisnička aplikacija za podršku upravljanju akumulacijom Servis za izradu hidrološke prognoze Distribuirani hidrološki model Numerički modul za ažuriranje hidrološkog modela Alat za upravljanje servisom za izradu hidrološke prognoze Korisnička aplikacija za izradu kratkoročnih prognoza dotoka Korisnička aplikacija za periodično ažuriranje pravila upravljanja 84

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI HIDROENERGETIKA I HIDROINFORMACIONI SISTEMI Struktura softverskog sistema za podršku upravljanju akumulacije Portal za podršku upravljanju Aplikacija za podršku upravljanju akumulacijom 85

86 Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI BRANE I HIDROELEKTRANE

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD BRANE I HIDROELEKTRANE HE BUK BIJELA I HE FOČA - IDEJNI PROJEKAT SA HIDRAULIČKIM MODELOM I STUDIJOM OPRAVDANOSTI Naručilac: MH Elektroprivreda Republike Srpske, Matično preduzeće a.d. Trebinje Odgovorni projektanti: dr Dejan Divac, dipl. inž. građ, Dejan Vučković, dipl. inž. građ, dr Stevan Prohaska, dipl. inž. građ, ZoranSimić, dipl. inž. građ, Predrag Babić, dipl. inž. geol, dr Nikola Milivojević, dipl. inž. maš, Nebojša Popović, dipl. inž. građ, dr Nenad Jaćimović, dipl. inž. građ. miliona evra, nivo cena decembar 2011.) i sprovedena analiza ekonomske opravdanosti, koja je nedvosmisleno pokazala da je projekat finansijski isplativ i atraktivan za ulagače i da je realizacija projekta sistema HE Buk Bijela i HE Foča društveno-ekonomski opravdana. Projekat je realizovan u saradnji sa Stucky Ltd. Švajcarska. HE Buk Bijela i HE Foča predstavljaju sistem od 2 pribranske (delimično akumulacione) hidroelektrane na gornjem delu toka Drine (uzvodno od grada Foča). Prema definiciji nalaze se u Republici Srpskoj, odnosno projektnim zadatkom je ograničeno prostiranje uticaja do granice sa Crnom Gorom. Izvršena je optimizacija prema kriterijumu maksimizacije prihoda (generiše se od prodaje vršne i bazne energije i angažovane snage), odnosno minimizacije odnosa investicije/ prihod i definisani su osnovni parametri obe HE (sistema). HE KNU (mnm) Q ins (m 3 /s) N ins (MW) E (GWh/god) Buk Bijela 434,00 350,00 93,52 332,34 Foča 403,00 350,00 44,15 175,87 Ukupno sistem 137,67 508,21 Na osnovu usvojenih osnovnih parametara razrađena su tehnička rešenja na nivou Idejnog projekta, definisana investiciona vrednost (312 HE Buk Bijela Takođe, analizirani su aspekti mogućih uticaja projekta na okolinu (režim i kvalitet voda, mikroklimatski parametri, ekosistemi - biljne i životinjske vrste, geološki, morfološki i seizmički aspekti, kulturno - istorijska dobra, infrastrukturni objekti, socijalni i ekonomski aspekti, ocena ekološke podobnosti). Zaključak je da izgradnja HE Buk Bijela i Foča imaće relativno mali uticaj na životnu sredinu. Opšti sadržaj dokumentacije: Knjiga 1 Svodni izveštaj Knjiga 2 Izveštaj o hidrološko-meteorološkim uslovima Knjiga 3 Izveštaj o inženjersko-geološkim i hidro-geološkim uslovima 88

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI BRANE I HIDROELEKTRANE Knjiga 4 Izveštaj o stabilnosti padina i katastar klizišta u akumulacionom prostoru Knjiga 5 Izveštaj o erozionim procesima i nanosu u slivu Knjiga 6 Izveštaj o energetskim analizama Knjiga 7 Izveštaj o optimizacionim analizama Knjiga 8 Izveštaj o tehničkom rešenju hidrograđevinski i arhitektonsko građevinski deo Knjiga 9 Izveštaj o tehničkom rešenju mašinski deo Knjiga 10 Izveštaj o tehničkom rešenju elektrotehnički deo Knjiga 11 Izveštaj o antierozionim radovima u slivu Knjiga 12 Izveštaj o tehničkom osmatranju objekata Knjiga 13 Izveštaj o organizaciji građenja Knjiga 14 Izveštaj o uticaju na životnu sredinu Knjiga 15 Izveštaj o eksproprijaciji zemljišta i objekata Knjiga 16 Izveštaj o ekonomsko-finansijskim analizama Knjiga 17 Izveštaj o izvršenim modelskim ispitivanjima Knjiga 18 Izveštaj o tehničkim rešenjima stabilizacije klizišta Knjiga 19 Program dopunskih istražnih radova za fazu projekta za izvođenje Knjiga 20 Studija ekonomske opravdanosti Knjige 2, 3, 6, 7, 14, 15 i 17 su izrađene u Institutu Jaroslav Černi u celini. Institut je učestvovao u izradi pojedinih knjiga (1, 19, prateća dokumentacija), a izrada i ispitivanja na hidrauličkim modelima obe HE su izvršena u Institutu. HE Foča Hidraulički model HE Buk Bijela 89

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD BRANE I HIDROELEKTRANE SANACIJA PROVIRANjA VODA ISPOD BRANE HE VIŠEGRAD REZULTATI ISTRAŽIVANjA U TOKU IZVOĐENjA RADOVA I EFEKTI SANACIJE Naručilac: MH ERS, ZP Hidroelektrane na Drini a.d. Višegrad Odgovorni projektanti: Dr Dejan Divac, dipl. inž. građ., Zoran Dankov, dipl. inž. geol., Dušan Mikavica, dipl. inž. geol., Dr Nikola Milivojević, dipl. inž. maš., Maja Pavić, dipl. inž. građ., Dr Boban Stojanović, dipl. inž. maš., Vladimir Milivojević, dipl. inž. maš. Hidroelektrana Višegrad nalazi se na reci Drini, 2,7 km uzvodno od Višegrada. Instalisana snaga ove hidroelektrane je 3 x 105 MW, instalisani protok 3 x 267 (oko 800) m 3 /s, a projektovana prosečna godišnja proizvodnja je 1.010 GWh. Brana HE Višegrad je betonska, gravitaciona. Na početku izgradnje brane HE Višegrad, već u fazi iskopa temelja brane, na temeljnoj spojnici se pojavio veći broj izvora. Prilikom punjenja akumulacije pri koti 332,00 mnm (4,0 m ispod maks. kote) registrovane su pojave većeg broja izvora u koritu Drine nizvodno od brane. Merenjem količina vode koje izlaze na izvorima nizvodno od brane utvrđeno je da se količina sa prvobitnih 1,4 m 3 /s (1990) povećala do oko 15 m 3 /s (2012 god.). Tokom 2008-2009. godine Institut Jaroslav Černi iz Beograda uspešno je izveo neuobičajeno obimna istraživanja, kojima su određeni generalni pravci kretanja vode kroz podzemlje u zoni brane. Na osnovu rezultata istraživanja izrađen Projekat sanacije proviranja voda ispod brane HE Višegrad. Izvođenje radova na sanaciji procurivanja započeta je sredinom novembra 2012. godine. Najpre su izvedeni radovi i izvršene aktivnosti na uspostavljanju sistema za monitoring efekata sanacionih radova. Po projektovanom tehničkom rešenju, karstni kanali ispod temelja brane kroz koje se odvija filtracija vode, zapunjavani su inertnim granularnim agregatom, uz odgovarajući način ugradnje po tačno definisanim uslovima. Ugradnja granularnog materijala vršena je na lokaciji velikog ponora u akumulaciji (otkrivenog istraživanjima u fazi izrade projekta) kao uzvodnog ulaza u karstni sistem, kao i bušotinama uz uzvodno lica brane (u otkrivenim značajnim kanalima). Nakon smanjenja brzina zapunjavanjem granulatom, izvršeno je injektiranje bušotina i zapunjenih kanala, sa ciljem trajnog zaptivanja. Sve vreme izvođenja građevinskih sanacionih radova, vršeni su istražni i projektantski radovi. Najvažnija izvršena istraživanja, čiji su rezultati usmeravali naredne sanacione radove su: Podvodna snimanja na lokacijama izvora i velikog ponora. Dobijeni podaci su uticali na montažu mernih sondi i utvrđivanja tačne lokacije za ugradnju materijala u ponor. IG kartiranje jezgra istražno-repernih bušotina, karotažna geofizička istraživanja u bušotinama, videoskopija i merenje inklinacije. Rezultati istraživanja su ukazali na položaj vodopropustljivih kanala po značaju. Uspostavljanje osmatranja u realnom vremenu. Ugrađena je oprema za merenje brzine vode na izvorima, za osmatranje nivoa vode u bušotinama (istražno-repernim uz lice brane, postojećim i namenski izrađenim pijezometarskim bušotinama u galeriji brane). Dobijeni podaci su najpre prikupljeni i obrađeni izrađenim softverom akvizicionog sistema za obradu i analizu podataka, a zatim na izrađenom matematičkom modelu za praćenje i analize proviranja. Merenje električne otpornosti između izvedenih istražno-repernih bušotina. Istraživanjima metodom geoelektrične tomografije, dobijen je 2D model po parametru električne otpornosti, pre ugradnje materijala kao i u toku ugradnje. Opiti obeležavanja podzemnih tokova. Kao obeleživač, korišćen je natrijum-hlorid. Opiti su realizovani u više faza radova. Obeležavanje je vršeno sa lokacije ponora i iz bušotina izvedenih na uzvodnom licu brane. Vreme i koncentracija izlaska obeleživača praćeno je u realnom vremenu pomoću specijalno razvijenih sondi, koje su bile postavljene na nizvodnim izvorima i u bušotinama. Rezultati obeležavanja su ukazivale na promene brzina kretanja podzemnih tokova u funciji realizacije radova. Pored parametara za matematički model, ovi opiti su dali ključne podatke pri donošenju zaključaka za odlučivanje o režimu injektiranja. Istraživanja su realizovana i na namenski izrađenom softveru za matematičko modeliranje proviranja i transporta ugrađenog granulata kroz pregradni profil. Na osnovu rezultata izvršenih analiza procesa proviranja i ugradnje materijala, donošeni su zaključci o efekatima sanacije i prognoze efekata pri realizaciji narednih radova. 90

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI BRANE I HIDROELEKTRANE Dispozicija brane i lokacija izvedenih radova i vršenih istraživanja, prikaz položaja kanala i ugrađenog agregata Dinamika ugradnje agregata i smanjenje procurivanja Softver matematičkog modela za modeliranje proviranja i transport sedimenta 91

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD BRANE I HIDROELEKTRANE Istražno-projektatnski radovi i stručni nadzor u toku izgradnje dopunskog evakuatora velikih voda iz akumulacije HE "Bočac" Naručilac: MH "Elektroprivreda Republike Srpske"; ZP "HE na Vrbasu" a.d., Mrkonjić Grad Nosilac izrade projekta: Institut za vodoprivredu "Jaroslav Černi" Učesnici: dr Dejan Divac dipl.građ.inž, Dragan Danilović dipl.građ.inž., Srđan Đurić dipl.građ. inž., Milan Jovičić dipl.građ.inž, Zoran Dubajić dipl.inž. el., dr Nikola Milivojević dipl.inž. maš., Maja Pavić dipl.građ.inž. Dopunski evakuator velikih voda izgrađen je na postojećoj HE Bočac, kao dodatna mera za obezbeđivanje potrebnog kapaciteta evakuacionih organa na brani Bočac za propuštanje poplavnog talasa velike vode hiljadugodišnjeg povratnog perioda. Tehničko rešenje za izgradnju objekta definisanoizvođačkim projektom: Dopunski evakuator velikih voda iz akumulacije HE Bočac, iz 2008. godine koju je takođe izradio Institut Jaroslav Černi. U skladu sa navedenim, izvedeni dopunski evakuator se sastoji od četiri celine:preliv sa sabirnim kanalom,tunela,brzotoka i ski skoka. Radovi na izrgadnji dopunskog evakuatora započeli su krajem 2011. godine izgradnjom pristupnog puta nizvodnom portalu tunelskog dela evakuatora.radovi na izgradnji tunelskog dela evakuatora započeli su nakon završetka pristupne saobraćajnice u martu 2012.godine. Izgradnja prelivne građevine započela je nešto kasnije, izgradnjom pristupne saobraćajnice do vrha zaseka krajem aprila 2012. godine. Izgradnja brzotoka i ski skoka započela je u junu 2012. godine izgradnjom ski skoka i dela brzotoka na mestu ukrštanja sa pristupnom saobraćajnicom HE Bočac na levoj obali reke Vrbas. U toku izgradnje objekta, Institut za vodoprivredu "Jaroslav Černi" vršio je stručni nadzor nad radovima na izgradnji i kompleksne i obimne istražno-projektantske aktivnosti u cilju prikupljanja informacija o uslovima za izgradnju i prilagođevanju tehničkog rešenja u skaldu sa rezultatima osmatranja. Obzirom na složenost i kompleksnost dopunskog evakuatora i strogih ograničenja o uslovima izgradnje, i mogućih uticaja izgradnje na postojeće objekte (lučna brana sa pratećim objektima, injekciona zavesa kroz koju prolazi tunelski deo evakuatora, elektrana sa razvodnim postrojenjem), projektom je predviđeno da se u toku izgradnje dopunskog evakuatora sprovode obimni istražno projektantski radovi (IP). Cilj IP radova u prvom redu bio je utvrđivanje dopunskih parametara o geološkim i geotehničkim karakteristikama sredine, utvrđivanje odstupanja uslova izgradnje od onih pretpostavljenih u projektu i izrada izvođačkih projekata, kojima bi se definisalo prilagođavanje tehničkih rešenja stvarnim uslovima na terenu. Prvi korak u izvođenja IP radova činile su terenske aktivnosti koje su izvođene u svim fazama izgradnje, a koje su obuhvatile: različita inženjersko-geološko kartiranja (iskopa kosina, temeljnih jama, tunela, kartiranje jezgra istražnih bušotina i sl.), sakupljanje rezultata ispitivanja na uzorcima stenske mase, različita merenja i osmatranja u okviru namenski 92

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI BRANE I HIDROELEKTRANE formiranog sistema za monitoring i različite druge istražne aktivnosti koji će se realizovati u toku izvođenja objekta. Terenskim radovima u toku izgradnje došlo se do dodatna saznanja o geološkoj građi terena, geomehaničkim karakteristikama stenske mase i interakciji stena-konstrukcija. Ispitivanjima na uzorcima stenske mase u toku izgradnje, preciznije su određene fizičkomehaničke karakteristike stenske mase u kojoj se izvode objekti. Drugi korak IP radova, koji se zbog dinamike radova izvodio paralelno sa terenskim istraživanjima, bio je dopuna postojećih modela iz projekta (geotehničkog i naponskodeformacionog modela), rezultatima i podacima dobijenim teresnkim istraživanjima. Dopunjavanje modela izvodilo se uporedo i paralelno sa izvođenjem terenskih IP radova, odnosno svaki podatak do koga se dolazilo, unosio se u model, vršila se njegova kalibracija i na osnovu rezultata proračuna na modelu odlučivalo se o potrebnim prilagođavanjima tehničkih rešenja uslovima na terenu. Kalibracija postojećih računskih modela bila je važan je korak u okviru IP radova. Naime, bez obzira na obim i količinu izvedenih radova za potrebe izrade projekta, proračunski parametri koji opisuju stensku masu su obično u određenoj meri nepouzdane veličine ili se obično daju u rasponima koji primoravaju projektanta na donošenje odluka na osnovu ograničenog fonda istražnih radova. Istražnim radovima u toku izgradnje izvršene su željene pretpostavke o uslovima izgradnje i kvalitetu stene, izvršena su prilagođavanja tehničkih rešenja, kako su smeru racionalzacije delova objekta (raspored tipova podgrade duž tunela), tako i u izvođenju dodatnih radova u cilju obezbeđivanja kvaliteta izvedenih radova. Stručni nadzor je obuhvatio aktivnosti koje se odnose na praćenje dinamike izgradnje objekta, kontrolu kvaliteta ugrađenih materijala, izvođenju radova u svim fazama prema tehničkim rešenjima iz projektne dokumentacije i tehničkim uslovima, overi situacija izvođača i korespodenciji sa ostalim učesnicima u procesu izrgadnje. Merni profil u tunelu 93

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD BRANE I HIDROELEKTRANE MHE Ćelije Idejni projekat i Studija opravdanosti Naručilac: JP Elektroprivreda Srbije Odgovorni obrađivači: Dragan Danilović, dipl.građ.inž, Dragan Vukosavić, dipl.maš. inž, Zdravko Stojanović, dipl.maš.inž (Studija opravdanosti) Učesnici na realizaciji projekta: dr Dejan Divac, dipl.građ.inž, dr Biljana Trebješaniin, dipl.inž.arh, Predrag Babić, dipl.geol.inž, Miroslav Nikolić, dipl.maš.inž, Marko Radnić, dipl.građ.inž. Brana Ćelije se nalazi u opštini Kruševac i izgrađena je na reci Rasini, u neposrednoj blizini mesta Ćelije, na približno 30 km uzvodno Kruševca. Izgradnja brane završena je 1978 godine. Akumulacija Ćelije je višenamenski vodoprivredni objekat sa namenom odbrane od poplava, snabdevanja naselja i industrije vodom, navodnjavanja poljoprivrednih površina, proizvodnje električne energije i oplemenjavanja malih voda. Investitor izgradnje brane je JVP Morava - Niš, a korisnik JKP Vodovod Kruševac. Hidroenergetski potencijal akumulacije Ćelije do sada nije bio korišćen, iako je to bilo predviđeno u svim relevantnim planskim dokumentima (Prostornom planu Republike Srbije, Vodoprivrednoj osnovi Republike Srbije i dr.). Još je u projektu brane i pratećih objekata predviđena izgradnja male hidroelektrane na brani i akumulaciji Ćelije. Brana Ćelije je nasuta zemljana brana sa uzvodnim i nizvodnim kamenim nabačajem i centralnim glinenim jezgrom. Visina brane je 51,5 metara, sa horizontalnom krunom na koti 285 mnm. Širina krune brane je 8 metara, a njena dužina je 220 metara. Kota normalnog uspora brane je 277 mnm. Za ispuštanje velikih voda verovatnoće 2%, ispuštanje minimalnog održivog protoka i zahvatanje vode iz akumulacije koristi se dovodni tunel, koji je u fazi izgradnje služio za skretanje reke. Dužina tunela je 311 metara, a njegov prečnik tunela 4,5 metra. Na nizvodnom kraju tunela ugrađena je čelična račva Ø2,6 m, kroz čiji levi krak voda izlazi u slapište evakuatora, dok se desni krak, koji je predviđen za dovod vode do buduće MHE Ćelije, završava slepom prirubnicom iza zida slapišta. Usvojenim tehničkim rešenjem predviđeno je da se buduća MHE Ćelije izgradi na prostoru koji je okonturen objektima zatvaračnice temeljnog ispusta brane Ćelije, slapištem preliva nasute brane Ćelije i magistralnim putem Kruševac- Brus. Na ovom prostoru predviđena je izgradnja mašinske zgrade sa odvodnom vadom i platoa sa razvodnim postrojenjem i transformatorima. Ovakav dispozicioni položaj objekta uslovljen je priključkom za malu hidroelektranu, koji je izveden na postojećoj instalaciji brane Ćelije. Mašinska zgrada MHE Ćelije projektovana je u skladu sa tehnološkim i funkcionalnim zahtevima tako da se u nju mogu smestiti tri agregata. Takođe je u okviru zgrade predviđen i prostor koji će se koristiti za montažu i demontažu opreme i održavanje. Dimenzije i raspored objekata mašinske zgrade određeni su rasporedom opreme. Relativno mali 94

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI BRANE I HIDROELEKTRANE raspoloživi prostor za mašinsku zgradu uslovio je da veći agregati budu sa vertikalnim vratilom. Predviđena su tri agregata sa Francis turbinama: dva vertikalna veća sa instalisanim protokom od 4,0 m 3 /s i jedan horizontalni manji sa instalisanim protokom od 1,0 m 3 /s, koji propušta minimalni održivi protok. Veći agregati su sa vertikalnim sinhronim generatorima, a manji sa horizontalnim. Dva veća su instalisane snage 1.500 kw, a manji snage 360 kw. Ukupna snaga elektrane je oko 3,4 MW. Plato razvodnog postrojenja lociran je na padini koja se nalazi između buduće mašinske zgrade i magistralnog puta Kruševac-Brus. Na ovom platou planirano je da se nalaze objekat u kojem će se nalaziti razvodno postrojenje i objekat za smeštanje tri transformatora. Predviđeno je da mesto priključenja MHE Ćelije na distributivni sistem bude na sabirnicama 35 kv u TS 110/35 kv Aleksandrovac. Predviđen je potpuno automatizovan rad MHE bez stalnog prisustva pogonskog osoblja na MHE. Tekuće održavanje vršiće se povremenim obilascima. Dispozicija MHE Ćelije Situacija MHE Ćelije 95

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD BRANE I HIDROELEKTRANE MHE Bovan Idejni projekat i Studija opravdanosti Naručilac: JP Elektroprivreda Srbije Odgovorni obrađivači: Dragan Danilović, dipl.građ.inž, Dragan Vukosavić, dipl.maš. inž, Zdravko Stojanović, dipl.maš.inž (Studija opravdanosti) Učesnici na realizaciji projekta: dr Dejan Divac, dipl.građ.inž, dr Biljana Trebješaniin, dipl.inž.arh, Predrag Babić, dipl.geol.inž, Miroslav Nikolić, dipl.maš.inž, Marko Radnić, dipl.građ.inž. Brana Bovan se nalazi na reci Moravici, kod sela Bovan uzvodno od Aleksinca, oko 19 km od ušća Moravice u Južnu Moravu. Brana se nalazi u opštini Aleksinac, u nišavskom okrugu. Namena su joj vodosnabdevanje, zaštita od poplava, zadržavanje nanosa, navodnjavanje vodoprivrednih površina i oplemenjivanje malih voda. U okviru Idejnog projekta obrađene su i prikazane su sledeće celine: hidrološki uslovi, inženjersko-geološki i hidro-geološki uslovi izgradnje, prikaz stanja brane Bovan, energetske analize i izbor instalisanog protoka MHE, tehnička rešenja izgradnje objekta (hidrograđevinski, elektro- i mašinski i drugi radovi) i analize investicione vrednosti izgradnje i isplativosti u okviru studije opravdanosti. Tehničkim rešenjem male hidroelektrane Bovan predviđeno je da se višak vode iz postojeće akumulacije iskoristi za proizvodnju električne energije. Projektom brane predviđeno je priključenje male hidroelektrane na tunel temeljnog ispusta. Na nizvodnom kraju, tunel temeljnog ispusta prelazi u čelični cevovod. Na cevovodu se nalazi račva prečnika Ø 2200 mm, čiji je levi krak predviđen za dovod vode do MHE, dok desni krak vodi ka izlaznoj zatvaračnici. Predviđena je izgradnja mašinske zgrade, kao i polaganje dovodnog cevovoda od postojeće račve do mašinske zgrade. Zgrada MHE je locirana na desnoj obali reke Moravice, na platou ispred izlazne zatvaračnice temeljnog ispusta, u pravcu postojećeg odvojka. Ona je naslonjena na potporni zid slapišta šahtnog preliva. Za transport vode od dovodnog tunela, odnosno čelične račve, do mašinske zgrade, predviđen je čelični cevovod prečnika D = 1.500 mm. Dužina dovodnog cevovoda iznosi 12 m. Trasa cevovoda se približno nastavlja na pravac po kojem je izveden levi krak račve. Mašinska zgrada MHE Bovan projektovana je u skladu sa tehnološkim i funkcionalnim zahtevima tako da se u nju mogu smestiti tri agregata. Takođe je u okviru zgrade predviđen i prostor koji će se koristiti za montažu i demontažu opreme i održavanje. Dimenzije i raspored objekata mašinske zgrade određeni su rasporedom opreme. Za pristup mašinskoj zgradi može se koristiti postojeći pristupni put zatvaračnici. U građevinsko-arhitektonskom smislu, mašinska zgrada je projektovana kao armiranobetonska konstrukcija koja se sastoji iz 2 dilatacione celine: dela zgrade sa mašinskom 96

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI BRANE I HIDROELEKTRANE halom i aneksa. Objekat se gradi uz postojeći potporni zid sa kontraforima. U aneksu se nalazi ulaz u objekat, a u odvojenim prostorijama se nalaze 2 transformatora i elektroormani. Predviđena su tri agregata sa horizontalnim Francis turbinama: dva veća sa instalisanim protokom od 2,5 m 3 /s i jedan manji sa instalisanim protokom od 0,5 m 3 /s, koji propušta minimalni održivi protok. Agregati su sa horizontalnim sinhronim generatorima, dva veća instalisane snage 734 kw i jedan manji, snage 142 kw. Ukupna snaga elektrane je oko 1,6 MW. Predviđeno je da mesto priključenja MHE Bovan na distributivni sistem bude na sabirnicama 35 kv u TS 35/10/6 kv Jama Morava. Predviđen je potpuno automatizovan rad MHE bez stalnog prisustva pogonskog osoblja na MHE. Tekuće održavanje vršiće se povremenim obilascima. Situacioni prikaz MHE na ortofoto podlozi Podužni presek mašinske zgrade 97

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD BRANE I HIDROELEKTRANE MHE Barje Idejni projekat i Studija opravdanosti Naručilac: JP Elektroprivreda Srbije Odgovorni obrađivači: Dragan Danilović, dipl.građ.inž, Dragan Vukosavić, dipl.maš. inž, Zdravko Stojanović, dipl.maš.inž (Studija opravdanosti) Učesnici na realizaciji projekta: dr Dejan Divac, dipl.građ.inž, dr Biljana Trebješaniin, dipl.inž.arh, Predrag Babić, dipl.geol.inž, Miroslav Nikolić, dipl.maš.inž, Marko Radnić, dipl.građ.inž. Brana Barje se nalazi na reci Veternici, na profilu koji je oko 33,5 km udaljen od ušća u Južnu Moravu. Brana se nalazi u opštini Leskovac, u jablaničkom okrugu. Namena su joj vodosnabdevanje, zaštita od poplava, regulacija nanosa i oplemenjivanje malih voda. Investitor, vlasnik i korisnik brane je Direkcija za izgradnju vodosistema Barje Leskovac. U okviru Idejnog projekta obrađene su i prikazane su sledeće celine: hidrološki uslovi, inženjersko - geološki i hidrogeološki uslovi izgradnje, prikaz stanja brane Barje, energetske analize i izbor instalisanog protoka MHE, tehnička rešenja izgradnje objekta (hidrograđevinski, elektro- i mašinski i drugi radovi) i analize investicione vrednosti izgradnje i isplativosti u okviru studije opravdanosti. Tehničkim rešenjem male hidroelektrane Barje je predviđeno da se višak vode iz postojeće akumulacije iskoristi za proizvodnju električne energije. Postojeći tunel koji je predviđen za dovod vode do MHE se završava čeličnom cevi Ø1500 sa slepom prirubnicom unutar zatvaračnice. Na postojeći dovod nastavlja se novoprojektovani čelični cevovod prečnika 1.500 mm u dužini od oko 43 m. U zoni ispred mašinske zgrade cevovod se račva na tri turbinska dovoda. Predviđena je izgradnja mašinske zgrade na levoj obali reke Veternice. Mašinska zgrada MHE Barje projektovana je u skladu sa tehnološkim i funkcionalnim zahtevima tako da se u nju mogu smestiti tri agregata. Takođe je u okviru zgrade predviđen i prostor koji će se koristiti za montažu i demontažu opreme i održavanje. Dimenzije i raspored objekata mašinske zgrade određeni su rasporedom opreme. Neposredno uz mašinsku zgradu predviđena je izgradnja energetskog postrojenja (razvodno postrojenje i transformatori). Predviđena su tri agregata sa horizontalnim Francis turbinama: dva veća sa instalisanim protokom od 2 m 3 /s i jedan manji sa instalisanim protokom od 0,45 m 3 /s koji propušta minimalni održivi protok. Agregati su sa horizontalnim sinhronim generatorima, dva veća, instalisane snage 900 kw i jedan manji, snage 200 kw. Ukupna snaga elektrane je oko 2,0 MW. 98

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI BRANE I HIDROELEKTRANE Način priključenja MHE na mrežu biće preko razvodnog postrojenja RP Barje. Mesto priključenja je novoprojektovana izvodna ćelija RP Barje 10 kv. Predviđen je potpuno automatizovan rad MHE bez stalnog prisustva pogonskog osoblja na MHE. Tekuće održavanje vršiće se povremenim obilascima. Situacioni prikaz MHE Presek kroz mašinsku zgradu i odvodnu vadu 99

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD BRANE I HIDROELEKTRANE MHE Vrutci Idejni projekat i Studija opravdanosti Naručilac: JP Elektroprivreda Srbije Odgovorni obrađivači: Dragan Danilović, dipl.građ.inž, Dragan Vukosavić, dipl.maš. inž, Zdravko Stojanović, dipl.maš.inž (Studija opravdanosti) Učesnici na realizaciji projekta: dr Dejan Divac, dipl.građ.inž, dr Biljana Trebješaniin, dipl.inž.arh, Predrag Babić, dipl.geol.inž, Miroslav Nikolić, dipl.maš.inž, Marko Radnić, dipl.građ.inž. Brana Vrutci izgrađena je na ulasku u klisuru reke Đetinje, 12 km uzvodno od Užica u blizini sela Stanisavići i 1984. godine puštena u rad. Slivno područje ovog vodotoka zahvata severne padine Zlatibora i jugoistočne padine Tare. Brana Vrutci je izgrađena kao višenamenski vodoprivredni objekat. Osnovna namena akumulacije Vrutci je obezbeđenje vode za snabdevanje stanovništva i industrije Užica i Sevojna. Pored ove, akumulacija ima i druge funkcije, kao što su odbrana od poplava i obezbeđenje minimalnog održivog proticaja nizvodno od brane. U okviru Idejnog projekta obrađene su i prikazane su sledeće celine: hidrološki uslovi, inženjersko - geološki i hidrogeološki uslovi izgradnje, prikaz stanja brane Vrutci, energetske analize i izbor instalisanog protoka MHE, tehnička rešenja izgradnje objekta (hidrograđevinski, elektro- i mašinski i drugi radovi) i analize investicione vrednosti izgradnje i isplativosti u okviru studije opravdanosti. Pregradna konstrukcija brane Vrutci je betonska, lučna, kupolastog tipa, sa dvostrukom krivinom. Kota krune pregradne konstrukcije je 630 mnm, dužina u kruni 241 m, širina u kruni 3,01 m, a njena konstruktivna visina 77 m. Debljina kupole pregradne konstrukcije u dnu je 13,52 m, a u kruni 3,01 m. Tehničkim rešenjem male hidroelektrane Vrutci je predviđeno da se višak vode iz buduće akumulacije, kao i minimalni održivi protok koji se iz akumulacije ispušta, iskoriste za proizvodnju električne energije. Tehničkim rešenjem je predviđeno da se na postojeći temeljni ispust na koti 575,0 mnm (na obe cevi) izrade priključci DN800. Priključak bi se izveo na cevi između pljosnatog zatvarača i Howell-Bunger zatvarača. Na taj način oba ispusta ostaju u funkciji. Dalje se čeličnim cevovodom voda dovodi do mašinske zgrade. Svi objekti su locirani na levoj obali reke Đetinje neposredno nizvodno od brane. Mašinska zgrada MHE Vrutci projektovana je u skladu sa tehnološkim i funkcionalnim zahtevima tako da se u nju mogu smestiti tri agregata. Takođe je u okviru zgrade predviđen i prostor koji će se koristiti za pristup elektrani, montažu i demontažu opreme i održavanje. Dimenzije i raspored objekata mašinske zgrade određeni su rasporedom opreme. Predviđena su tri agregata sa horizontalnim Francis turbinama, svaka sa instalisanim 100

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI BRANE I HIDROELEKTRANE protokom od 1,2 m 3 /s. Svaki od agregata radi sa tehničkim minimumom od 0,5 m 3 /s i može da preradi minimalno održivi protok. Agregati su sa horizontalnim sinhronim generatorima instalisane snage 552 kw. Ukupna snaga elektrane je oko 1,6 MW. Način priključenja MHE na mrežu biće preko sabirnica 35 kv u TS 110/35/10 kv Sušica. Predviđen je potpuno automatizovan rad MHE bez stalnog prisustva pogonskog osoblja na MHE. Tekuće održavanje vršiće se povremenim obilascima. Situacioni prikaz MHE Vrutci 101

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD BRANE I HIDROELEKTRANE MHE Zlatibor Idejni projekat i Studija opravdanosti Naručilac: JP Elektroprivreda Srbije Odgovorni obrađivači: Dragan Danilović, dipl.građ.inž, Dragan Vukosavić, dipl.maš. inž, Zdravko Stojanović, dipl.maš.inž (Studija opravdanosti) Učesnici na realizaciji projekta: dr Dejan Divac, dipl.građ.inž, dr Biljana Trebješaniin, dipl.inž.arh, Predrag Babić, dipl.geol.inž, Miroslav Nikolić, dipl.maš.inž, Marko Radnić, dipl.građ.inž. Lučna betonska brana Zlatibor izgrađena je 1972. god. na Crnom Rzavu. Smeštena je na Zlatiborskoj površi nedaleko od sela Ribnica, na oko 7 km južno od naselja Partizanske Vode. Akumulacija se nalazi na nadmorskoj visini od 1.000 m, u dolini između vrhova Mešćema i Debelo brdo. Brana sa akumulacijom izgrađena je za potrebe snabdevanja vodom Partizanskih voda, Čajetine i drugih naselja na Zlatiboru. Voda iz akumulacije prečišćava se u filterskom postrojenju koje se nalazi u blizini brane, a odatle se potiskuje do vodostana, iz koga gravitacijom kroz cevovod dužine 7 km voda dolazi do glavnog rezervoara iznad Partizanskih voda. U okviru Idejnog projekta obrađene su i prikazane su sledeće celine: hidrološki uslovi, inženjersko - geološki i hidrogeološki uslovi izgradnje, prikaz stanja brane Zlatibor, energetske analize i izbor instalisanog protoka MHE, tehnička repenja izgradnje objekta (hidrograđevinski, elektro- i mašinski i drugi radovi), analize investicione vrednosti izgradnje i isplativosti u okviru studije opravdanosti. Lučna betonska brana Zlatibor izgrađena je 1972. godine na Crnom Rzavu. Pregradna konstrukcija brane Zlatibor je betonska, građevinske visine 32,5 m. Sastoji se iz centralnog lučnog dela i gravitacionih konstrukcija u bokovima brane. Lučni deo brane se preko dva masivna betonska oporca oslanja na stenovite padine profila. Kota krune pregradne konstrukcije je 988,0 mnm, dužina centralnog lučnog dela pregradne konstrukcije po kruni 94,2 m, ukupna dužina brane u kruni (sa oporcima) 168 m, širina u kruni brane 1,5 m, a širina u dnu brane (horizontalni presek) 4,01 m. Tehničkim rešenjem male hidroelektrane Zlatibor je predviđeno da se višak vode iz buduće akumulacije, kao i minimalni održivi protok koji se iz akumulacije ispušta, iskoriste za proizvodnju električne energije. Akumulacija brane Zlatibor koristi se i za vodosnabdevanje, ali se ova voda ne može koristiti za proizvodnju električne energije. Tehničkim rešenjem je predviđeno da se na najniži ispust na brani (koji je trenutno van funkcije) nastavi cevovod kojim će se voda dovesti do mašinske zgrade. Svi objekti su locirani na desnoj obali reke Ribnice neposredno nizvodno od brane. Za transport vode od zahvata do mašinske zgrade, predviđen je cevovod od čelika prečnika D=800 mm. 102

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI BRANE I HIDROELEKTRANE Objekat MHE Zlatibor projektovan je u skladu sa tehnološkim i funkcionalnim zahtevima tako da se u nju mogu smestiti dva agregata. Dimenzije i raspored objekata mašinske zgrade određeni su rasporedom opreme. Mašinska zgrada je predviđena na desnoj obali reke Ribnice, oko 70 metara nizvodno od pregradne konstrukcije. Neposredno uz pristupni put, u blizini mašinske zgrade, predviđena je izgradnja energetskog postrojenja (razvodno postrojenje i transformatori). U mašinskoj zgradi predviđena su dva agregata. Veći agregat je sa horizontalnom turbinom Fransis tipa, instalisanog protoka 1,0 m 3 /s. Manji agregat propušta minimalno održivi protok je sa horizontalnom dvokomornom turbinom Banki ( cross flow ) tipa, instalisanog protoka od 0,35 m 3 /s. Agregati su sa horizontalnim sinhronim generatorima, većim instalisane snage 170 kw i manjim snage 52,5 kw.način priključenja MHE na mrežu biće preko sabirnica 10 kv u TS Brana. Predviđen je potpuno automatizovan rad MHE bez stalnog prisustva pogonskog osoblja na MHE. Tekuće održavanje vršiće se povremenim obilascima. Situacioni prikaz MHE Zlatibor 103

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD BRANE I HIDROELEKTRANE MHE Parmenac Idejni projekat i Studija opravdanosti Naručilac: JP Elektroprivreda Srbije Odgovorni obrađivači: Dragan Danilović, dipl.građ.inž, Dragan Vukosavić, dipl.maš. inž, Zdravko Stojanović, dipl.maš.inž (Studija opravdanosti) Učesnici na realizaciji projekta: dr Dejan Divac, dipl.građ.inž, dr Biljana Trebješaniin, dipl.inž.arh, Predrag Babić, dipl.geol.inž, Miroslav Nikolić, dipl.maš.inž, Marko Radnić, dipl.građ.inž. Hidročvor Parmenac sa betonskom branom koja formira istoimeni akumulacionokompenzacioni rezervoar i pribranskim objektima izgrađen je u periodu od 1957. do 1960. godine i nalazi se na oko 5 km uzvodno od grada Čačka na reci Zapadnoj Moravi, u opštini Čačak, u Moravičkom okrugu. Osnovna namena objekta je obezbeđenje zahvatanja vode za navodnjavanje poljoprivrednih površina Čačanske kotline u okviru hidromelioracionog sistema Čačak, a u ovom trenutku brana se koristi za navodnjavanje, izravnanje voda pri radu HE Međuvršje i vodosnabdevanje (rezervna funkcija). U okviru Idejnog projekta obrađene su i prikazane su sledeće celine: hidrološki uslovi, inženjersko - geološki i hidrogeološki uslovi izgradnje, prikaz stanja brane Parmenac, energetske analize i izbor instalisanog protoka MHE, tehnička rešenja izgradnje objekta (hidrograđevinski, elektro- i mašinski i drugi radovi) i analize investicione vrednosti izgradnje i isplativosti u okviru studije opravdanosti. Pregradna konstrukcija Parmenac se sastoji iz dve celine. Na glavnom toku je pet betonskih nosećih stubova debljine 2,5 m sa betonskim pragovima između njih. Na taj način formiraju se četiri prelivna polja, po 12 (12,5) m širine svetlog otvora, na kojima se ispuštanje reguliše podizanjem i spuštanjem tablastih ustava. Na levom boku pregradne konstrukcije, u inundaciji, nalazi se preliv praktičnog profila, čija kota odgovora normalnom nivou u akumulaciji, dužine 87 metara. Na spoju centralnog dela pregradne konstrukcije i preliva konstruisan je zahvat vode za navodnjavanje koji se sastoji od zahvatne građevine sa rešetkama, kao i odvodnog tunela do glavnog kanala za navodnjavanje, do kojeg voda dolazi gravitaciono. Pregradna konstrukcija je betonska, sa ustavama. Dužina pregradne konstrukcije po kruni iznosi 50 m, a njena građevinska visina brane 16,5 m. Snabdevena je bočnim prelivom čija je kota na levoj obali 247,5 mnm. Tehničkim rešenjem male hidroelektrane Parmenac je predviđeno da se višak vode iz postojeće akumulacije koju pravi ustava Parmenac iskoristi za proizvodnju električne energije. Predviđena je izgradnja mašinske zgrade na levoj obali reke Zapadna Morava, tik uz bok postojeće ustave. Samo građevinsko oblikovanje MHE Parmenac uslovljeno je tehnološkofunkcionalnim zahtevima da se u nju izvrši 104

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI BRANE I HIDROELEKTRANE ugradnja tri agregata za proizvodnju električne energije. Visinski položaj MHE je uslovljen hidrologijom akumulacije Parmenac. Kao optimalno rešenje usvojeni su agregati sa cevnim, S - turbinama Kaplan tipa, sa horizontalnim vratilom. Vratila turbina su preko odgovarajućeg multiplikatora povezana sa horizontalnim generatorima. Multiplikatori i generatori su oslonjeni na pod mašinske sale. Turbina, multiplikator, generator i regulator se isporučuju kao objedinjena celina. Usvojeni instalisani protoci sva tri agregata su po 17,0 m 3 /s. Svaki od agregata može da radi sa minimalnim održivim protokom od 4,5 m 3 /s. Ukupna snaga elektrane je oko 1,8 MW. Način priključenja MHE na mrežu biće preko sabirnica 35 kv u TS Jezdina. Predviđen je potpuno automatizovan rad MHE bez stalnog prisustva pogonskog osoblja na MHE. Tekuće održavanje vršiće se povremenim obilascima. Brana Parmenac Situacioni prikaz mašinske zgrade 105

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD BRANE I HIDROELEKTRANE MHE Selova Idejni projekat i Studija opravdanosti Naručilac: JP Elektroprivreda Srbije Odgovorni obrađivači: Dragan Danilović, dipl.građ.inž, Dragan Vukosavić, dipl.maš. inž, Zdravko Stojanović, dipl.maš.inž (Studija opravdanosti) Učesnici na realizaciji projekta: dr Dejan Divac, dipl.građ.inž, dr Biljana Trebješaniin, dipl.inž.arh, Predrag Babić, dipl.geol.inž, Miroslav Nikolić, dipl.maš.inž, Marko Radnić, dipl.građ.inž. Brana Selova gradi se na reci Toplici, na profilu koji se nalazi oko 18 km uzvodno od Kuršumlije. Pregradna konstrukcija je izgrađena, ali akumulacija do sada nije očišćena, niti punjena. Reka Toplica pripada slivu reke Južne Morave. Originalna namena brane je vodosnabdevanje grada Niša i naselja u dolini reke Toplice, odbrana od poplava, regulacija nanosa i oplemenjivanje malih voda. Izgradnja brane traje mnogo duže nego što je izvorno bilo planirano, tako da su u međuvremenu za vodosnabdevanje grada Niša i naselja u dolini reke Toplice nađena druga rešenja. U okviru Idejnog projekta obrađene su i prikazane su sledeće celine: hidrološki uslovi, inženjersko - geološki i hidrogeološki uslovi izgradnje, prikaz stanja brane Selova, energetske analize i izbor instalisanog protoka MHE, tehnička rešenja izgradnje objekta (hidrograđevinski, elektro- i mašinski i drugi radovi) i analize investicione vrednosti izgradnje i isplativosti u okviru studije opravdanosti. Pregradna konstrukcija je nasuta kamena, sa glinenim jezgrom. Kota krune pregradne konstrukcije je 527,0 mnm, dužina u kruni 430 m, širina u kruni 8 m, a građevinska visina 71 m. Glavnim projektom brane Selova bilo je predviđeno da se voda zahvaćena za vodosnabdevanje koristi za proizvodnju električne energije, posle čega bi bila odvedena do prekidne komore. Iz prekidne komore voda bi gravitaciono tekla do postrojenja za prečišćavanje. Reka Toplica teče kroz optočni tunel koji je napravljen u sklopu šahtnog preliva. Tunel je prečnika 6,5 m. Tunel i preliv su napravljeni, ali tunel nije zatvoren čepom. Tehničkim rešenjem male hidroelektrane Selova je predviđeno da se višak vode iz buduće akumulacije, kao i minimalni održivi protok koji se iz akumulacije ispušta, iskoriste za proizvodnju električne energije. Tehničkim rešenjem je predviđeno da se u zoni prekidne komore nastavi cevovod kojim će se voda dovesti do mašinske zgrade. Svi objekti su locirani na desnoj obali reke Toplice neposredno nizvodno od brane, a u zoni slapišta optočnog tunela. Za transport vode od dovodnog tunela, odnosno prekidne komore, do mašinske zgrade, predviđen je cevovod od čelika prečnika D=1500 mm. 106

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI BRANE I HIDROELEKTRANE Objekat MHE Selova projektovan je u skladu sa tehnološkim i funkcionalnim zahtevima tako da se u nju mogu smestiti tri agregata. Takođe je u okviru zgrade predviđen i prostor koji će se koristiti za pristup elektrani, montažu i demontažu opreme i održavanje. Dimenzije i raspored objekata mašinske zgrade određeni su rasporedom opreme. Uz mašinsku zgradu, predviđen je i aneks, u kome će biti smešteno razvodno postrojenje. Neposredno uz aneks predviđen je prostor dimenzija 8,5x4,2 m za smeštaj transformatora. Predviđena su tri agregata sa horizontalnim Francis turbinama, dva veća, sa instalisanim protokom od 2,5 m 3 /s i jedan manji, sa instalisanim protokom od 0,5 m 3 /s, koji propušta minimalni održivi protok. Agregati su sa horizontalnim sinhronim generatorima, dva veća su instalisane snage po 1,300 kw, a manji snage 250 kw. Ukupna snaga elektrane je oko 2,8 MW. Predviđen je potpuno automatizovan rad MHE bez stalnog prisustva pogonskog osoblja na MHE. Tekuće održavanje vršiće se povremenim obilascima. Dispozicija MHE Selova 1

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD BRANE I HIDROELEKTRANE MHE Rovni Idejni projekat i Studija opravdanosti Naručilac: JP Elektroprivreda Srbije Odgovorni obrađivači: Dragan Danilović, dipl.građ.inž, Dragan Vukosavić, dipl.maš. inž, Zdravko Stojanović, dipl.maš.inž (Studija opravdanosti) Učesnici na realizaciji projekta: dr Dejan Divac, dipl.građ.inž, dr Biljana Trebješaniin, dipl.inž.arh, Predrag Babić, dipl.geol.inž, Miroslav Nikolić, dipl.maš.inž, Marko Radnić, dipl.građ.inž. Brana Rovni se nalazi na reci Jablanici, na profilu oko 15 km uzvodno od grada Valjeva, između sela Stubo na desnoj i sela Rovni na levoj obali. Brana se nalazi u slivu Kolubare (Save i Dunava), u opštini Valjevo, u kolubarskom okrugu. Višenamenski regionalni vodoprivredni sistem Stubo-Rovni namenjen je za obezbeđivanje potrebnih količina vode za vodosnabdevanje Valjeva, Lazarevca, Lajkovca, Uba i Mionice, kao i sela u slivu akumulacije Rovni. Takođe je predviđeno da se iz reke Kolubare voda uzima za potrebe TE-TO Kolubara, tako da akumulacija treba da obezbedi potrebni protok reke. Izgradnjom ove akumulacije obezbeđuje se i stalno ispuštanje minimalnog održivog protoka u reku Jablanicu nizvodno od brane, kao i popravljanje režima voda u toku reka Jablanice i Kolubare nizvodno od brane. U okviru Idejnog projekta obrađene su i prikazane su sledeće celine: hidrološki uslovi, inženjersko - geološki i hidrogeološki uslovi izgradnje, prikaz stanja brane Rovni, energetske analize i izbor instalisanog protoka MHE, tehnička repenja izgradnje objekta (hidrograđevinski, elektro- i mašinski i drugi radovi) i analize investicione vrednosti izgradnje i isplativosti u okviru studije opravdanosti. Pregradna konstrukcija je nasuta, od kamena, sa potpornim telima i glinenim jezgrom kao zaptivnim elementom, sa uzvodnom predbranom. Visina pregradne konstrukcije je 74,5 m. Tehničkim rešenjem male hidroelektrane Rovni predviđeno je da se višak vode, kao i voda zahvaćena za vodosnabdevanje iz akumulacije, iskoriste za proizvodnju električne energije. Projektom brane predviđeno je priključenje male hidroelektrane na dva odvojena zahvata, odnosno dovoda. Priključenje agregata koji radi u sistemu vodosnabdevanja bi se izvelo na cevovodu selektivnog vodozahvata DN1000, pri izlasku cevovoda iz tunela, a pre ulaska u regulacioni blok. Priključenje druga dva agregata bi se izvelo na cevovodu temeljnog ispusta DN1200, pri izlasku iz tunela u zoni ispred izlazne zatvaračnice. Od mesta priključenja do mašinske zgrade vode dva ukopana cevovoda prečnika DN700. Predviđena je izgradnja mašinske zgrade, kao i polaganje dovodnih cevovoda od mesta priključenja do mašinske zgrade. Zgrada MHE je locirana na levoj obali reke Jablanice, neposredno nizvodno od projektovane izlazne 108

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI BRANE I HIDROELEKTRANE zatvaračnice temeljnog ispusta, između izvedenih objekata regulacionog bloka i postrojenja za prečišćavanje vode. Objekat mašinske zgrade MHE Rovni projektovan je u skladu sa tehnološkim i funkcionalnim zahtevima tako da se u nju mogu smestiti tri agregata. Takođe je u okviru zgrade predviđen i prostor koji će se koristiti za pristup elektrani, montažu i demontažu opreme i održavanje. Dimenzije i raspored objekata mašinske zgrade određeni su rasporedom opreme. Za pristup mašinskoj zgradi može se koristiti postojeći pristupni put prekidnoj komori i regulacionom bloku. Predviđena su tri agregata sa horizontalnim Francis turbinama, najveći sa instalisanim protokom od 1,1 m 3 /s, srednji sa instalisanim protokom od 0,7 m 3 /s i najmanji sa instalisanim protokom od 0,3 m 3 /s koji propušta minimalni održivi protok. Agregati su sa horizontalnim sinhronim generatorima, instalisane snage redom 630 kw, 412 kw i 175 kw. Ukupna snaga elektrane je oko 1,2 MW. Agregat u sistemu vodosnabdevanja je predviđen za 2 moda rada. U prvoj fazi rada MHE Rovni (Mod 1) voda iz akumulacije se ne bi koristila za vodosnabdevanje. Sva voda iz akumulacije bi se koristila za proizvodnju električne energije, pri čemu bi donju vodu predstavljalo korito reke Jablanice. U drugoj fazi rada MHE (Mod 2) počelo bi vodosnabdevanje iz akumulacije. Voda koja bi se koristila za vodosnabdevanje bi se i dalje koristila za proizvodnju električne energije, ali bi donja voda u tom slučaju bila prekidna komora, čime bi se pad agregata umanjio za oko 20 m. Način priključenja MHE Rovni na mrežu biće preko sabirnica 35 kv u TS 110/35 kv Valjevo 2. Predviđen je potpuno automatizovan rad MHE bez stalnog prisustva pogonskog osoblja na MHE. Tekuće održavanje vršiće se povremenim obilascima. Situacioni prikaz MHE Rovni 109

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD BRANE I HIDROELEKTRANE Stručni nadzor u toku izgradnje brana "Rovni" i "Arilje - profil Svračkovo" Investitori: JP "Kolubara" iz Valjeva (brana "Rovni") i JP "Rzav" Arilje (brana "Arilje - profil Svračkovo" Nosilac posla: Institut za vodoprivredu "Jaroslav Černi" Učesnici: Dragan Danilović dipl.građ.inž., Žarko Lazarević dipl.inž.geol., Dragiša Argakijev dipl. inž.geod., Milica Đurić dipl.inž.geol. Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi u toku 2012. i 2013. godine bio angažovan na vršenju poslova stručnog nadzora u toku izgradnje brane Arilje profil Svračkovo, a u toku 2012. godine i na vršenju stručnog nadzora nad radovima na izgradnji brane Rovni. Nadzor nad radovima na izgradnji obe brane podrazumeva realiazciju niza aktivnosti: Praćenje izvođenja radova u smislu provere da se radovi izvode u skladu sa tehničkom dokumentacijom, tehničkim uslovima i važećim zakonskim normamam i propisima. Praćenje dinamike izgradnje Kontrola kvaliteta ugrađenih materijala. Koordinacija različitih aktivnosti na gradilištu i korespondencija sa svim relevantnim učasnicima na izragdnji. Overa obračunskih situacija izvođača, građevinskih knjiga i dbevnika. Opšti podaci o brani Arilje profil Svračkovov Brana i akumulacija "Arilje - profil Svračkovo" čine deo budućeg vodoprivrednog i energetskog sistema "Rzav", koji pored brane i akumulacije čine i postrojenje za prečišćavanje vode "Arilje" (izgrađeno i pušteno u rad 1994. god.) i buduća brana i akumulacija "Roge". osnovna namena buduće brane i akumulacije i postojećeg postrojenja je vodosnabdevanje gradova Arilje, Požega, Lučani, Čačak i Gornji Milanovac, proizvodnja el. energije u pribranskoj elektrani i obezbeđenje garantovanog biološkog minimuma u reci Veliki Rzav nizvodno od brane Svračkovo. Brana se gradi na reci Veliki Rzav, na profilu koji se nalazi na približno 8,5 kilometara uzvodno od Arilja. Izgradnjom nasute brane visine 68 metara formira se akumulacija korisne zapremine 20,24 miliona metara kubnih i obezbeđuje 1200 l/s izravnate vode za piće. Brana "Arilje - profil Svračkovo" je nasuta brana sa centralnim glinenim jezgrom, dvoslojnim filtrima i potpornim delovima od valjanog kamena. Zahvatanje vode iz akumulacije za potrebe vodosnabdevanja obavlja se posredstvom kule vodozahvata. Omogućeno je selektivno zahvatanje vode sa 4 nivoa pomoću tablastih kliznih zatvarača. Stručni nadzor nad radovima na izgradnji brane Arilje profil Svračkovo obuhvatio je praćenje realizacije pripremnih radova, iskopa i osiguranja kosine šahtnog preliva i izgradnju pristupne saobraćajnice S1. Osnovni podaci o brani i akumulaciji: visina brane (maks) 68 m kota krune brane 423.60 mnm 110

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI BRANE I HIDROELEKTRANE širina brane u kruni dužina brane u kruni kota krune šahtnog preliva 8 m 211 m 418,20 mnm zapremina akumulacije 27 miliona m 3 površina akumulacije na koti 418,20 najveća dubina akumulacije pri koti 418,20 139 ha 54 m Opšti podaci o brani Rovni Brana Rovni se nalazi na reci Jablanici 15 km uzvodno od Valjeva između sela Stubo na desnoj i sela Rovni na levoj obali, po kome je brana i dobila ime. Izgradnjom brane visine 74,5 metara biće formirana akumulacija zapremine 49,5x106 m 3 do nivoa kote normalnog uspora 360 mnm. Brane je nasuta, sa vertikalnim glinenim jezgrom. Za nasipanje tela brane korišćen je kamen iz kamenoloma Stubo koji se nalazi neposredno uzvodno od brane, a glina je dopremana iz pozajmišta u budućoj akumulaciji, uzvodno od pregradnog mesta. Namena akumulacije je u obezbeđenje potrebnog protoka na zahvatu na reci Kolubari za potrebe buduće termoelektrane Kolubara B u sklopu REIK Kolubara, vodosnabdevanje gradova: Valjevo, Mionica, Ub, Lajkovac i Lazarevac, obezbeđenje biološkog minimuma u reci Jablanici nizvodno od brane Rovni,ublažavanje poplavnog talasa i zadržavanje nanosa.takođe, u Glavnom projektu brane, predviđena je mogućnost izgradnje hidroelektrane sa četiri agregata ukupne instalisane snage 1 MW. Stručni nadzor nad radovima na izgradnji brane Rovni obuhvatio je praćenje realizacije završnih radova na kruni brane, radove na sanitarnoj zaštiti akumulacije i izgradnji obilazne saobraćajnice na desnoj obali akumulacije. Osnovni podaci o brani i akumulaciji: visina brane 74,5 m kota krune 363,5 mnm dužina u kruni 430,0 m širina krune 8,0 m kota normalnog uspora (KNU) 360,00mnm kota maksimalnog uspora za Q 0,01% 361,85 mnm kota krune brane 363,50 mnm korisna zapremina akumulacije 49,5x106 m 3 prosečan proticaj Jablanice na profilu brane 1,5 m 3 /sek srednji nagib uzv. i nizv. kosine 1:1,75 111

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD BRANE I HIDROELEKTRANE MHE "Bočac 2" - idejni projekat Naručilac:MH "Elektroprivreda Republike Srpske"; ZP "HE na Vrbasu" a.d., Mrkonjić Grad Nosilac izrade projekta:institut za vodoprivredu "Jaroslav Černi" Odgovorni obrađivači:dr Dejan Divac, dipl. građ.inž, DraganVukosavić, dipl.inž.maš, Dragan Danilović, dipl.građ.inž. Idejnim projektom MHE "Bočac 2", Institut za vodoprivredu "Jaroslav Černi" izradio je tehničku dokumentaciju kojom je definsiano tehničko rešenje izgradnje buduće male hidroelektrane "Bočac 2". Buduća mala hidrolelektrana se gradi na postojećem objektu, betonskoj gravitacionoj brani "Bočac 2", čijom izgradnjom je formiran retenzioni prostor za potrebe rada uzvodne elektrane "Bočac". U cilju boljeg iskorišćenja energetskog potencijala ovog sliva, preduzeće Hidroelektrane na Vrbasu a.d. je u cilju proširenja proizvodnih kapaciteta, naručilo izradustudije o mogućnosti izgradnje hidroelektrana na delu sliva reke Vrbasa u Republici Srpskoj (Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi, knjiga 6, 2010.).Prema zaključcimate Studije, projekat MHE Bočac 2 se pokazao kao pojedinačno najisplativija i najizvodljivija investicija za koju ne postoje bitne dileme i prepreke, pa je u skladu sa tim i započeta Idejnog projekta MHE Bočac 2. U okviru idejnog projekta obrađene su i prikazane su sledeće celine: hidrološko-meteorloški uslovi, inženjersko - geološki i hidrogeološki uslovi izgradnje, energetske analize sa izborom osnovnih parametara buduće male hidroelektrane (instalisano protok, proizvodnja, pad, broj i vrsta agregata i drugo), tehnička repenja izgradnje objekta (hidrograđevinski, elektro i mašinski i drugi radovi), analize investicione vrednosti izgradnje i isplativosti. Prilikom izbora instalisanog protoka, jedan od kriterijuma bio je i da MHE Bočac 2 bude u kategoriji malih hidroelektrana (ukupna snaga je manja od 10 MW). Nakon sprovedene optimizacije, zaključeno je da rešenje koje zadovoljava postojeće kriterijume daje instalisani protok od 110 m 3 /s. Glavni parametri MHE Bočac 2 su: Kota normalnog uspora 228,00 mnm Broj agregata 2 Maksimalni protok jednog agregata 55 m 3 /s Maksimalna snaga elektrane 8,76 MW Prosečna godišnja proizvodnja 41,603 GWh MHE Bočac 2 je projektovana kao pribransko postrojenje na postojećoj brani kompenzacionog bazena HE Bočac. Objekti novoprojektovane elektrane smešteni su u levom boku profila. Veza HE Bočac 2 sa EES-om Republike Srpske i Bosne i Hercegovine je ostvarena preko 35 kv dalekovoda HE Bočac Kompenzacioni bazen. 112

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI BRANE I HIDROELEKTRANE Podužni presek kroz zahvat i elektranu Situacija elektrane Poprečni presek kroz zahvata 113

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD BRANE I HIDROELEKTRANE SISTEM TEHNIČKOG OSMATRANJANA BRANAMA VRBA I KLINJE Naručilac: MH Elektroprivreda RS a.d, ZP Rudnik i Termoelektrana Gacko a.d. Gacko Odgovorni obrađivači: Srđan Đurić, dipl.građ. inž., Anica Jovičić, dipl.građ.inž. Brane Vrba i Klinje predstavljaju jedinstvenu funkcionalnu celinu, koja je formirana radi obezbeđenja vode za potrebe Termoelektrane Gacko. Brana Vrba je po tipu nasuta brana od kamenog nabačaja, sa uzvodnim armiranobetonskim ekranom. Izgrađena je na reci Vrba, u blizini Gacka. Visina brane iznosi 43 m. Zapremina jezera je 14,6 miliona m 3. Brana je izgrađena 1982. godine, na udaljenosti od oko 800 m uzvodno od stare brane Klinje. Brana Vrba Brana Klinje je poznata kao nastarija brana na području bivše Jugoslavije. Izgrađena je 1896. godine kao lučna brana zidana od kamena. Visina brane je 22 m. Zapremina jezera je 1,34 miliona m 3. Brana Klinje izgled nizvodnog lica i porpečni presek Ove dve brane, odnosno akumulacije funkcionišu u tesnoj vezi, budući da voda iz jezera Vrba dolazi u jezero Klinje i dalje se cevovodom dovodi do Termoelektrane. I jedna i druga brana pripadaju kategoriji visokih, odnosno velikih brana (novija 114

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI BRANE I HIDROELEKTRANE formulacija), te kao takve moraju biti predmet obaveznog tehničkog osmatranja. U pitanju su značajni hidrotehnički objekti, kako po svojim dimenzijama, tako i po ulozi u okviru sistema Rudnika i Termoelektrane Gacko. U vreme projektovanja brane Vrba izrađena je određena projektna dokumentacija koja se odnosi na tehničko osmatranje. Međutim, od vremena projektovanja prošao je već znatan broj godina (oko 30). U međuvremenu, zbog ratnih događaja na teritoriji bivše SFRJ, nije bilo moguće normalno funkcionisanje sistema osmatranja brane, tako je sistem osmatranja došao u stanje za koje je ocenjeno da ne zadovoljava potrebe za praćenjem stanja objekta. Zbog različitih objektivnih razloga, brana Klinje ne poseduje odgovarajuću tehničku dokumentaciju, a analogno tome ni odgovarajući projekat tehničkog osmatranja. Određeni vid tehničkog osmatranja brane uspostavljen je mnogo posle izgradnje brane, početkom sedamdesetih godina prošlog veka. Imajući u vidu navedene činjenice, uspostavljanje odgovarajućeg sistema tehničkog osmatranja započelo je izradom tehničke dokumentacije, pa su tako tokom 2010. godine u Institutu J.Černi izrađeni nov projekti tehničkog osmatranja za obe brane. U okviru ove dokumentacije urađena je analiza postojećeg sistema osmatranja i definisan nov i savremen sistem tehničkog osmatranja neophodan za praćenje stanja brane. Predviđene su sledeće mere: nova obrada rezultata geodetskog osmatranja, unapređenje merenja ugradnjom i primenom novih, savremenih instrumenata, objedinjavanje svih rezultata merenja u jedinstven sistem, obezbeđenje automatske akvizicije podataka merenja, formiranje mernog centra za akviziciju i praćenje rezultata merenja, obezbeđenje redovnih vizuelnih pregleda brane i pripadajućih objekata i dr. Tokom 2011-12.godine, izvršeni su radovi na realizaciji projektovanih sistema osmatranja. Ugrađeni su novi instrumenti (automatska meteostanica, automatski merači nivoa i temperature vode, telemetrijske sonde za merenje nivoa podzemne vode u pijezometrima i dr.), ostvareno povezivanje svih rezultata merenja u jedinstven sistem i obezbeđena automatska akvizicija podataka merenja. Izgled kompaktnog meteotransmitera Vaisala WXT 520 Izgled datalogera - uređaja za automatsku akviziciju podataka merenja Automatska i telemetrijska akvizicija merenja na ugrađenim instrumentima obavlja se pomoću posebnog sistema za akviziciju podataka merenja-datalogera, na koji su kablovskom vezom povezani svi telemetrijski instrumenti. Izrađen je i instaliran namenski softver za podršku u prikupljanju, obradi i prikazu mernih podataka. Namenski softver omogućava korisniku da na jednostavan način osmatra stanje sistema u realnom vremenu, kao i da pretražuje raspoložive arhivirane podatke. Uvid u ažurna merenja u sistemu korisnik ostvaruje preko grafičkih panela koji prezentuju sva relevantna merenja u sistemu. Svim navedenim aktivnostima stvoreni su uslovi da se tehničko osmatranje brana Vrba i Klinje obavlja na ažuran i efikasan način, čime se značajnodopinosi boljem praćenju stanja i ponašanja obe brane. 115

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD BRANE I HIDROELEKTRANE Mala hidroelektrana Prvonek projektovanje, nadzor, puštanje u rad, ispitivanje garantovanih performansi Naručilac: JP"ELEKTROPRIVREDA SRBIJE" Odgovorni projektanti: Dr Dejan Divac, Dragan Danilović, Dragan Vukosavić, Biljana Trebješanin, Marko Radnić, Velimir Nedović, Dubajić Zoran, Miroslav Nikolić, Zoran Dankov, Dragiša Argakijev Mala hidroelektrana Prvonek izgrađena je na brani "Prvonek", ključnom objektu budućeg regionalnog vodoprivrednog sistema na jugu Srbije, koja se nalazi na Banjskoj reci u okolini Vranja. Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi učestvovao je u svim fazama izgradnje ove male hidroelektrane i to: izrada potrebne tehničke dokumentacije (Koncept tehničkog rešenja buduće MHE, Idejni i Glavni projekat), pribavljanje svih potrebnih uslova, mišljenja i saglasnoti za potrebe pribavljanja građevinske i upotrebne dozvole, izrada tenderske dokuemntacije za izbor izvođača, stručni nadzor i konsultantske usluge u toku izgradnje, puštanje u probni rad, primopredajna ispitivanja, pribavnjanje upotrebne dozvole. MHE Prvonek za proizvodnju el. energije koristiti raspoložive viškove vode iz akumulacije Prvonek, a bez ugrožavanja osnovnih namena izgrađene brane. MHE ima dva agregata, jedan manji koji za proizvodnju el. energije koristi vodu koja se ispušta kao garantovani protok i veći agregat, koji za proizvodnju koristi raspoložive viškove vode iz akumulacije. Oba agregata priključuju se na distributivnu mrežu napona 10 kv preko zajedničke transformatorske stanice 10/0,4 kv koja se nalazi u mašinskoj zgradi. Priključenje elektrane na mrežu 10 kv je preko postojećeg nadzemnog voda 10 kv koji polazi iz TS 35/10 kv Vranjska banja. Ne predviđa se ostrvski rad MHE Prvonek. Upravljanje radom MHE predstavlja deo integralnog upravljanja akumulacijom, tako da vlasnik (korisnik) brane odlučuje o režimu ispuštanja vode iz akumulacije, uključujući i ispuštanje vodepreko agregata MHE. Osnovne karakteristike agregata: Agregat Veći Manji Fransis sa horizontalnim Turbina vratilom Neto pad min. 70 76 81m 36 50 58 m nom.max: Protok min. 0,5 1,2 m max. 3 /s 0,12 0,25 m 3 /s Generator Sinhroni 0,4 kv50 Hz Snaga 860 kva 112 kva Probni rad MHEvršen je prema planu probnog rada koji je izradio projektant, Institut "Jaroslav Černi". Tokom probnog rada izvršena su sledeća ispitivanja: prva kontrolu agregata i ispitivanje garantovanih parametara postrojenja. Planom probnog rada definisanisu: provera podešavanja opreme, puštanje u pogon agregata i probni pogon od 72 časa. 116

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI BRANE I HIDROELEKTRANE Programom ispitivanja garantovanih karakteristika agregata definisani su uslovi ispitivanja, program pripremnih radova i merna mesta. Realizaciju ispitivanja garantovanih karakteristika agregata izvršio je Institut "Jaroslav Černi" u maju 2012. Godine.Pri realizaciji je korišćen savremena merna opreme i sistem za akviziciju podataka. Ispitivanja MHE Prvonek izvedena su u skladu sa međunarodnom IEC normom za Prijemna ispitivanja na elektrani u cilju određivanja hidrauličkih karakteristika turbina. Na osnovu merenja svih unapred utvrđenih hidrauličkih veličina, na oba agregata, određeni su stepeni korisnosti turbine za svaki od njih. Rezultati ispitivanja ukazali su da su odstupanja garantovanih vrednosti od izmerenih u uobičajenim dozvoljenim granicama od 2 % i da se turbine mogu prihvatiti. Mašinska zgrada većeg agregata i zatvaračnica brane u kojoj je manji agregat Veći agregat Manji agregat 117

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD BRANE I HIDROELEKTRANE TEHNIČKO OSMATRANJE OBJEKATA MANASTIRA HILANDAR Naručilac: Zadužbina Svetog manastira Hilandara Odgovorni obrađivač:srđan Đurić, dipl.građ.inž. Kada su svetogorski monasi Simeon i Sava (Stefan Nemanja i njegov sin Rastko) dobili 1198. godine manastir Hilandar od vizantijskog cara Aleksija III, on je bio polusrušen. Delovitog najstarijeg pred nemanjićkog Hilandara postoje i danas na jugozapadnoj strani manastira. To su pirg Svetog Đorđa i spoljni odbrambeni zid prema jugu i prema zapadu uz koji su iznutra prizidani konaci i Trpezarija. Manastir Hilandar na Svetoj Gori Zapadni fasadni zid je izveden kao masivan bedemski zid debljine 1,70-2,00 m i visine oko 10,0 m. Polovinom 17. veka uz njega je dograđena Trpezarija sa vinskim podrumom, a zatim Igumenarija, paraklis Sv. Save Srpskog i paraklis Sv. Dimitrija. Pri tome su Trpezarija i vinski podrum ukupne približne visine bedemskog zida, dok su ostali objekti na tom delu nadvisili bedemski zid za dve etaže. Konstrukcije međuspratnih tavanica, do visine bedemskog zida, oslanjale su se na kamene lukove jednim krajem oslonjene na bedemski zid, a fasadni zid nadograđenih spratova pratio je spoljnu ivicu bedemskog zida. Ovakve konstrukcije imale su za posledicu unošenje horizontalnih uticaja na bedemski zid i sila sa ekscentričnim dejstvom u odnosu na težište temeljne spojnice zida, što je prouzrokovalo povećanje naprezanja na spoljnu spojnicu temelja bedemskog zida. S obzirom da su u toku radovi na sanaciji i restauraciji Manastira (posle velikog požara koji se dogodio u martu 2004.), a zbog stalne pojave pukotina i vlage na zidu sa apsidom između Trpezarije, odnosno vinskog podruma, i Igumenarije, pristupilo se utvrđivanju uzroka ovih pojava. Ovo je urađeno iz razloga što stalno pucanje i vlaženje zida pričinjava neprocenjivu štetu na freskama živopisanim unutar Trpezarije. Za potrebe praćenja pojava koji imaju potencijalni uticaj na ponašanje i stabilnost zapadnog zida Manastira, kao i praćenja deformacionih procesa koji su posledica njegovog ponašanja, Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi iz Beograda je u toku 2012. godine realizovao sistem tehničkog osmatranja, pomoću koga će se sistematski i u dužem vremenskom periodu registrovati intenzitet i trend osmatranih pojava. Tako dobijeni rezultati treba da posluže za precizniju analizu uzroka ovih pojava i kao pokazatelj ponašanja objekata u fazi sanacije koja je u toku. 118

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI BRANE I HIDROELEKTRANE Prilikom izrade koncepta sistema tehničkog osmatranja pošlo se od preduslova da tehničko osmatranje mora da obuhvati sve veličine od značaja za ocenu stanja objekta, a da u isto vreme sistem tehničkog osmatranja mora da uvažava tehnološke uslove u okruženju (napajanje 220V preko agregata, nepostojanje stabilne telefonske/gsm komunikacije itd), tj. da instrumenti moraju da budu trajni, robustni i na mehaničkom principu i da ne zahtevaju posebne aktivnosti na održavanju. Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi je izvršio kompletnu realizaciju sistema tehničkog osmatranja (nabavku, izradu, isporuku i ugradnju opreme i instrumenata).pored toga Institut, u periodu od pet godina, obavlja kontrolna merenja, u skladu predviđenim planom osmatranja. Sve ove aktivnosti Institut izvodi u vidu donacije, korišćenjem sopstvenih ljudskih i materijalnih resursa. Normalni viskovi na zapadnom zidu Manastira Cilj je da se, pomoću rezultata višegodišnjih tehničkih osmatranja, bolje proceni stepen ugroženosti objekata zapadnog dela kompleksa Manastira od aktuelnih uticaja kojima su izloženi i da se pomogne u definisanju vrste i obima sanacionih radova U okviru izvedenog sistema tehničkog osmatranja prate se sledeće pojave i uticaji: merenje nivoa podzemnih voda u pijezometarskim bušotinama u porti manastira i spolja, pored zapadnog zida; merenje relativnih horizontalnih pomeranja u tlu metodom inklinometra, unutar manastira i spolja, pored zapadnog zida; merenje relativnih horizontalnih pomeranja zapadnog zida metodom normalnog viska; merenje otvaranja pukotina na raznim objektima metodom troosnog dilatometra; merenje promene odstojanja tačaka na zidovima vinskog podruma metodom konvergencije; merenje apsolutnih horizontalnih pomeranja tačaka-repera na zapadnom zidu metodom mikrotriangulacije. 119

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD BRANE I HIDROELEKTRANE PROJEKTI INOVACIJE TEHNIČKOG OSMATRANJA ZA 3 BRANE: BARJE, BRESNICA I BRESTOVAC Naručilac: JVP Srbijavode Odgovorni obrađivači: Srđan Đurić, dipl.građ. inž., Anica Jovičić, dipl.građ.inž., Maja Pavić, dipl.građ. Inž. Pravilno i korektno održavanje visokih brana predstavlja imperativ za korisnike. U okviru održavanja brana od suštinskog značaja je uspostavljanje, održavanje i korišćenje odgovarajućeg sistema tehničkog osmatranja, kojim se obezbeđuje niz podataka relevantnih za praćenje stanja objekta. Na branama Barje, Bresnica i Brestovac su, u vreme njihovog građenja, projektovani i izvedeni odgovarajući sistemi tehničkog osmatranja brane koji, zavisno od brane, obuhvataju geodetska merenja, merenja meteoroloških parametara, nivoa podzemne vode, količine provirnih voda, pornih i totalnih pritisaka u telu brane i dr. Međutim, od tog vremena prošao je već znatan broj godina (20-30). U međuvremenu je došlo do otkazivanja i gubitka funkcionalnosti jednog broja instrumenata i mernih mesta, a nije došlo do adekvatne obnove sistema tehničkog osmatranja. Takođe, objekti od početka nemaju odgovarajući sistem za akviziciju, obradu i prikaz podataka merenja. U sadašnjem trenutku stekli su se uslovi da se izradi nova projektna dokumentacija, kojom se na savremen i adekvatan način definiše sistem tehničkog osmatranja neophodan za praćenje stanja brane, a u skladu sa savremenom svetskom praksom u ovoj oblasti. Brana Barje Brana Barje je nasuta brana od kamenog nabačaja sa glinenim jezgrom. Građevinska visina brane iznosi 75 m. Izgrađena je 1991. godine na reci Veternici, u blizini Leskovca. Punjenje akumulacije je završeno 1993. godine. Primarnu namenu akumulacije čija je zapremina veća od 40 miliona m 3, predstavlja vodosnabdevanje područja Leskovca i Vučja. Brana Bresnica je nasuta brana od kamenog nabačaja sa kosim, uzvodno nagnutim glinenim jezgrom. Građevinska visina brane iznosi 38 m. Izgrađena je 1981. godine na Bresničkoj reci, u blizini Prokuplja. Primarna namena akumulacije je vodosnabdevanje područja Prokuplja. Brestovac locirana je 1 km uzvodno od sela Brestovac, na Pustoj reci, kod Bojnika. U pitanju je nasuta brana homogenog preseka sa visokom kamenom drenažnom prizmom sa nizvodne strane. Građevinska visina brane iznosi 28 m. Brana je izgrađena 1985. godine. Zapremina akumulacije je oko 9 miliona m 3. 120

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI BRANE I HIDROELEKTRANE konstrukcije,smanjenje učešća ljudskog rada u prikupljanju i obradi podataka osmatranja, kompletiranje nedostajuće opreme. Brana Bresnica uzvodno lice Geodetski stub na brani Bresnica Kruna brane Brestovac sa instrumentom za merenje relativnih sleganja brane Definisanju novog sistema osmatranja svake brane pristupilo se nakon upoznavanja sa postojećom dokumentacijom, obilaska brane, utvrđivanja stanja na licu mesta, te analize raspoloživih rezultata dosadašnjih osmatranja. U skladu sa utvrđenim stanjem, razmatrane su mogućnosti unapređenja metoda merenja, zamene postojećih mernih uređaja, remonta istih, ugradnje novih mernih uređaja, kao i pitanja obezbeđivanja prikupljanja podataka, njihove obrade, čuvanja i distribucije. Prilikom odabira koncepcije inovacije, vodilo se računa o prednosti automatskog načina merenja i bežičnog prenosa podataka merenja, čime se smanjuje mogućnost ljudske greške i obezbeđuje dostupnost merenja tokom cele kalendarske godine, bez obzira na meteorološke uslove. Osnovni ciljevi inovacije sistema tehničkog osmatranja bili su: povećanje kvaliteta i kvantiteta rezultata osmatranja na brani, omogućavanje analize i ocene stanja brane u realnom vremenu, bolje razumevanje ponašanja Merenje pritisakana brani Barje Prilikom definisanja inoviranih sistema tehničkog osmatranja poštovani su sledeći kriterijumi: sistem mora da obezbedi potpuno i kvalitetno osmatranje, rešenje mora da bude ekonomično i optimalno, kvalitet izvedenog sistema mora da bude isti ili bolji od postojećeg, rešenje mora da bude tehnološki savremeno. Odabrani su instrumenti u skladu sa trenutnim tehnološkim nivoom proizvodnje mernih instrumenata u svetu. Gde je potrebno, izvršeno je ažuriranje i dopuna programa osmatranja. Takođe, definisani su zahtevi u pogledu sistema za akviziciju podataka merenja, kao i sistema za arhiviranje, obradu i prikaz rezultata merenja. 121

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD BRANE I HIDROELEKTRANE MHE MALA VRLA 1 i MHE JEZERO Naručilac: JP Elektroprivreda Srbije, Beograd Odgovorni projektanti: Nebojša Popović, Dragan Vukosavić, dr Zdravko Stojanović Projektanti: Ivan Kovač, Miroslav Nikolić, Zoran Simić, dr Nikola Milivojević, Zoran Dankov Izgradnja MHE Mala Vrla 1 usko je vezana sa radom postojeće HE Vrla 1. HE Vrla 1 je najuzvodnija HE u Vlasinskom sistemu hidroelektrana. Hlađenje agregata u ovoj HE vrši se pomoću pumpnog sistema. Planovima razvoja ove HE predviđeno je, između ostalog, da se postojeći sistem hlađenja agregata zameni gravitacionim, sa protokom rashladne vode od oko 150 l/s. Voda za hlađenje agregata uzimala bi se iz reke Vrle i Gradske reke, reka koje imaju i izvestan hidroenergetski potencijal. Pri razvoju tehničkog rešenja analizirane su četiri varijante. Prve tri varijante kao mašinsku zgradu MHE koriste magacin za ulje HE Vrla 1, a za odvod vode iz turbina postojeći izliv iz magacina, prečnika 1000 mm. U četvrtoj varijanti kao mašinska zgrada MHE koristio bi se nov objekat. Na osnovu iscrpnih tehnoekonomskih analiza za dalji razvoj usvojena je treća razmatrana varijanta. Prema ovom rešenju najvažniji objekti MHE Mala Vrla 1 : su vodozahvat na reci Vrli, dovodni cevovod od vodozahvata do vodne komore, vodna komora, penstock i mašinska zgrada u magacinu za ulje u okviru HE Vrla 1, u kojoj bi bio smešten jedan agregat sa dvokomornom turbinom Banki tipa. Instalisani protok MHE iznosio bi 0,65 m 3 /s, neto pad za ovaj protok bio bi jednak 53,7 m, dok bi instalisana snaga bila jednaka 0,27 MW. Srednja godišnja proizvodnja električne energije u MHE procenjuje se na 0,83 GWh. Nakon izgradnje MHE bi bila priključena na postojeću TS Promaja. Za usvojeno tehničko rešenje MHE Mala Vrla 1 sprovedena je i kompleksna ekonomskofinansijska analiza. Troškovi izgradnje MHE procenjuju se na oko 1,2 miliona evra. Specifične investicije iznose 4.223 evra/kw, a investicioni količnik 1,46 evra/kwh. Pri plasmanu električne energije ostvarila bi se interna stopa efektivnosti u visini od 2,15% u periodu eksploatacije od 30 godina. Sredstva uložena u izgradnju MHE Mala Vrla 1 ne bi se vratila u periodu eksploatacije od 30 godina, a pri diskontnoj stopi od 8%. MHE Jezero koncipirana je tako da se iskoristi hidroenergetski potencijala vode koja se u Vlasinsko jezero dovodi Božičkim tunelom. Ovim tunelom se do jezera dovodi voda koja se pumpa iz akumulacije Lisina, kao i voda sakupljena sa međusliva (sliva reke Božice), koja u tunel dospeva gravitacionim putem. Prosečan godišnji proticaj ovim tunelom iznosi 2,8 m 3 /s, pri čemu se 2,16 m 3 /s pumpa iz akumulacije Lisina, a ostatak od 0,64 m 3 /s je prosečan doticaj sa međusliva. Maksimalni kapacitet ovog tunela iznosi 9,0 m 3 /s, a on se dostiže kada se iz akumulacije Lisina pumpa 7,0 m 3 /s, a ostatak sa međusliva. Pri razvoju tehničkog rešenja analizirane su dve varijante, jedna sa dovodnim kanalom i 122

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI BRANE I HIDROELEKTRANE druga sa dovodnim cevovodom. Na osnovu iscrpnih tehno-ekonomskih analiza za dalji razvoj usvojena je prva razmatrana varijanta. Pri razvoju adevatnog tehničkog rešenja bilo je potrebno zadovoljiti relativno stroga ograničenja. Najvažnije ograničenje potiče od činjenice da su Vlasinsko jezero i njegova okolina stavljeni pod zaštitu kao predeo izuzetnih odlika i kategorisani kao prirodno dobro prve kategorije (od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju). Važno je istaći da usvojeno tehničko rešenje poštuje sva ograničenja zadata mišljenjima i saglasnostima nadležnih institucija. Prema ovom rešenju najvažniji objekti MHE Jezero su vodozahvat na Božičkom tunelu, dovodni kanal od vodozahvata na Božičkom tunelu do vodne komore, vodna komora, penstock i mašinska zgrada. U mašinskoj zgradi bili bi smešteni dva agregata sa turbinama Fransis tipa, prateća hidromašinska oprema i elektro oprema. Instalisani protok MHE iznosio bi 9,0 m 3 /s, neto pad za ovaj protok bio bi jednak 15,75 m, dok bi instalisana snaga bila jednakaa 1,25 MW. Srednja godišnja proizvodnja električne energije u MHE procenjuje se na 3,8 GWh. Nakon izgradnje MHE bi bila priključena na postojeću TS Promaja. Za usvojeno tehničko rešenje MHE Jezero sprovedena je i kompleksna ekonomskofinansijska analiza. Troškovi izgradnje MHE procenjuju se na oko 2,3 miliona evra. Specifične investicije iznose 1.874 evra/kw, a investicioni količnik 0,62 evra/kwh. Pri plasmanu električne energije ostvarila bi se povoljna interna stopa efektivnosti u visini od 12,31% u periodu eksploatacije od 30 godina. Sredstva uložena u izgradnju MHE Jezero bi se vratila u 12. godini eksploatacije, a pri diskontnoj stopi od 8%. Tehnička rešenje obe MHE prihvaćena su od strane Stručnog saveta Investitora. 123

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD BRANE I HIDROELEKTRANE HIDROELEKTRANA LAKAT u sastavu sistema HE na Ibru, Idejni projekat sa Studijom opravdanosti Naručilac: PD Ibarske hidroelektrane, Kraljevo Odgovorni projektanti: dr Dejan Divac, dipl.inž. građ, Dejan Vučković, dipl.inž.građ, Dragan Vukosavić, dipl.inž.maš. HE Lakat pripada kaskadnom sistemu 10 protočnih pribranskih hidroelektrana, koji se nalazi na Ibru potez od Bogutovca do Biljanovca. Institut Jaroslav Černi je izradio 10 idejnih projekata (za svih 10 HE). Usvojeni Prostorni plan područja posebne namene HE na Ibru, sa kojim je tehnička dokumentacija u potpunosti usaglašena predstavlja zakonski osnov za realizaciju ovog projekta. Ukupna snaga svih 10 HE u sistemo je preko 120 MW, a prosečna godišnja proizvodnja oko 455 GWh. HE Lakat je prva elektrana sistema, gledano sa nizvodne strane. Na definisanom pregradnom profilu predviđena je izgradnja gravitacione betonske brane čiji sastavni deo je i sama hidroelektrana. Brana se sastoji od prelivnog i neprelivnog dela. HE Lakat stacionaža 2+513,04 KNU 233 mnm Q ins (m 3 /s) 110 E god (GWh) 54,399 P (MW) 13,5 Inv. (mil. ) 38,429 U zoni pregradnog profila nema pruge (duboko u tunelu Lakat), a put je na levoj obali visoko postavljen u odnosu na reku nema bitnih ograničenja na samom pregradnom mestu. Najvažnije ograničenje je uzvodno u zoni naselja Bogutovac i železničke stanice Bogutovac. U okviru neprelivnog dela, na levoj obali, postavljena je mašinska zgrada u kojoj je predviđena montaža dva Kaplanova agregata. Adekvatnim rešenjem težilo se skladnom ambijentalnim uklapanju ne narušavajući funkcionalnost, uz ostvarenje jedinstvenog identiteta ove HE u sistemu, čiji je deo. 124

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI BRANE I HIDROELEKTRANE 125

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD BRANE I HIDROELEKTRANE HIDROELEKTRANA MAGLIČ u sastavu sistema HE na Ibru, Idejni projekat sa Studijom opravdanosti Naručilac: PD Ibarske hidroelektrane, Kraljevo Odgovorni projektanti: dr Dejan Divac, dipl.inž. građ, Dejan Vučković, dipl.inž.građ, Dragan Vukosavić, dipl.inž.maš. HE Maglič pripada kaskadnom sistemu 10 protočnih pribranskih hidroelektrana, koji se nalazi na Ibru potez od Bogutovca do Biljanovca. Institut Jaroslav Černi je izradio 10 idejnih projekata (za svih 10 HE). Usvojeni Prostorni plan područja posebne namene HE na Ibru, sa kojim je tehnička dokumentacija u potpunosti usaglašena predstavlja zakonski osnov za realizaciju ovog projekta. Ukupna snaga svih 10 HE u sistemo je preko 120 MW, a prosečna godišnja proizvodnja oko 455 GWh. HE Maglič je druga elektrana sistema, gledano sa nizvodne strane. Na definisanom pregradnom profilu predviđena je izgradnja gravitacione betonske brane čiji sastavni deo je i sama hidroelektrana. Brana se sastoji od prelivnog i neprelivnog dela. HE Maglič stacionaža 11+500 KNU 256 mnm Q ins (m 3 /s) 110 E god (GWh) 52,191 P (MW) 13,4 Inv. (mil. ) 41,37 Karakteristika ovog objekta je izmeštanje državnog puta br. M22 na levoj obali, dok je pruga na desnoj obali (neposredno nakon ulaska u tunela Maglič). Najvažnije visinsko ograničenje je kota pruge na izlasku iz tunela Maglič. Na levoj strani betonske brane ukomponovana je mašinska zgrada, ulazna građevina i dovodi vode turbinama. U mašinskoj zgradi predviđena su dva proizvodna agregata tipa Kaplan sa vertikalnim vratilom. Adekvatnim rešenjem težilo se skladnom ambijentalnim uklapanju (ne narušavajući funkcionalnost, uz ostvarenje jedinstvenog identiteta ove HE u sistemu, čiji je deo, uz puno poštovanje blizine srednjevekovne tvrđave Maglič. 126

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI BRANE I HIDROELEKTRANE 127

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD BRANE I HIDROELEKTRANE HIDROELEKTRANA DOBRE STRANE u sastavu sistema HE na Ibru, Idejni projekat sa Studijom opravdanosti Naručilac: PD Ibarske hidroelektrane, Kraljevo Odgovorni projektanti: dr Dejan Divac, dipl.inž. građ, Dejan Vučković, dipl.inž.građ, Dragan Vukosavić, dipl.inž.maš. HE Dobre Strane pripada kaskadnom sistemu 10 protočnih pribranskih hidroelektrana, koji se nalazi na Ibru potez od Bogutovca do Biljanovca. Institut Jaroslav Černi je izradio 10 idejnih projekata (za svih 10 HE). Usvojeni Prostorni plan područja posebne namene HE na Ibru, sa kojim je tehnička dokumentacija u potpunosti usaglašena predstavlja zakonski osnov za realizaciju ovog projekta. Ukupna snaga svih 10 HE u sistemo je preko 120 MW, a prosečna godišnja proizvodnja oko 455 GWh. HE Dobre Strane je treća elektrana sistema, gledano sa nizvodne strane. Na definisanom pregradnom profilu predviđena je izgradnja gravitacione betonske brane čiji sastavni deo je i sama hidroelektrana. Brana se sastoji od prelivnog i neprelivnog dela. HE Dobre Strane stacionaža 17+041,15 KNU 272,7mnm Q ins (m 3 /s) 110 E god (GWh) 55,895 P (MW) 14,49 Inv. (mil. ) 40,006 Karakteristika ovog objekta je izmeštanje državnog puta br. M22 na levoj obali, a pruga se štiti lokalno u zoni pregradnog profila kratkim zaštitnim zidom do ulaznog portala tunela Dubočica. U okviru neprelivnog dela, na levoj obali, postavljena je mašinska zgrada u kojoj je predviđena montaža dva Kaplanova agregata. Adekvatnim rešenjem težilo se skladnom ambijentalnim uklapanju ne narušavajući funkcionalnost, uz ostvarenje jedinstvenog identiteta ove HE u sistemu, čiji je deo. 128

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI BRANE I HIDROELEKTRANE 129

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD BRANE I HIDROELEKTRANE HIDROELEKTRANA BELA GLAVA u sastavu sistema HE na Ibru, Idejni projekat sa Studijom opravdanosti Naručilac: PD Ibarske hidroelektrane, Kraljevo Odgovorni projektanti: dr Dejan Divac, dipl.inž. građ, Dejan Vučković, dipl.inž.građ, Dragan Vukosavić, dipl.inž.maš. HE Bela Glava pripada kaskadnom sistemu 10 protočnih pribranskih hidroelektrana, koji se nalazi na Ibru potez od Bogutovca do Biljanovca. Institut Jaroslav Černi je izradio 10 idejnih projekata (za svih 10 HE). Usvojeni Prostorni plan područja posebne namene HE na Ibru, sa kojim je tehnička dokumentacija u potpunosti usaglašena predstavlja zakonski osnov za realizaciju ovog projekta. Ukupna snaga svih 10 HE u sistemo je preko 120 MW, a prosečna godišnja proizvodnja oko 455 GWh. HE Bela Glava je četvrta elektrana sistema, gledano sa nizvodne strane. Na definisanom pregradnom profilu predviđena je izgradnja gravitacione betonske brane čiji sastavni deo je i sama hidroelektrana. Brana se sastoji od prelivnog i neprelivnog dela. HE Bela Glava stacionaža 21+584,69 KNU 289,3 mnm Q ins (m 3 /s) 110 E god (GWh) 55,476 P (MW) 14,56 Inv. (mil. ) 34,265 Karakteristika ovog objekta je izmeštanje državnog puta br. M22 na levoj obali, dok je pruga na desnoj obali. U okviru neprelivnog dela, na levoj obali, postavljena je mašinska zgrada u kojoj je predviđena montaža dva Kaplanova agregata. Adekvatnim rešenjem težilo se skladnom ambijentalnim uklapanju ne narušavajući funkcionalnost, uz ostvarenje jedinstvenog identiteta ove HE u sistemu, čiji je deo. 130

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI BRANE I HIDROELEKTRANE 131

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD BRANE I HIDROELEKTRANE HIDROELEKTRANA GRADINA u sastavu sistema HE na Ibru, Idejni projekat sa Studijom opravdanosti Naručilac: PD Ibarske hidroelektrane, Kraljevo Odgovorni projektanti: dr Dejan Divac, dipl.inž. građ, Dejan Vučković, dipl.inž.građ, Dragan Vukosavić, dipl.inž.maš. HE Gradina pripada kaskadnom sistemu 10 protočnih pribranskih hidroelektrana, koji se nalazi na Ibru potez od Bogutovca do Biljanovca. Institut Jaroslav Černi je izradio 10 idejnih projekata (za svih 10 HE). Usvojeni Prostorni plan područja posebne namene HE na Ibru, sa kojim je tehnička dokumentacija u potpunosti usaglašena predstavlja zakonski osnov za realizaciju ovog projekta. Ukupna snaga svih 10 HE u sistemo je preko 120 MW, a prosečna godišnja proizvodnja oko 455 GWh. HE Gradina je peta stepenica u sistemu (sa nizvodne strane). U zoni pregradnog profila pruga je na desnoj obali u tunelu Polumir, a put je na levoj obali visoko postavljen u odnosu na reku pri čemu se spušta u zoni akumulacije. HE Gradina stacionaža 25+105,39 KNU 301,6mnm Q ins (m 3 /s) 110 E god (GWh) 41,841 P (MW) 11,17 Inv. (mil. ) 30,924 Na definisanom pregradnom profilu predviđena je izgradnja gravitacione betonske brane čiji sastavni deo je i sama hidroelektrana. Brana se sastoji od prelivnog i neprelivnog dela. Na levoj strani betonske brane ukomponovana je mašinska zgrada, ulazna građevina i dovodi vode turbinama. U mašinskoj zgradi predviđena su dva proizvodna agregata tipa Kaplan sa vertikalnim vratilom. Arhitektonsko urbanističko rešenje i posebno arhitektonsko oblikovanje pojedinih objekata i celina osim funkcionalno-tehničkih uslovljenosti, u značajnoj meri je centrirano na pitanja ambijentalnih i likovnih svojstava kojima se postiže specifična fizionomija ovog mesta i pojedinih građevina. 132

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI BRANE I HIDROELEKTRANE 133

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD BRANE I HIDROELEKTRANE HIDROELEKTRANA CERJE u sastavu sistema HE na Ibru, Idejni projekat sa Studijom opravdanosti Naručilac: PD Ibarske hidroelektrane, Kraljevo Odgovorni projektanti: dr Dejan Divac, dipl.inž. građ, Dejan Vučković, dipl.inž.građ, Dragan Vukosavić, dipl.inž.maš. HE Cerje pripada kaskadnom sistemu 10 protočnih pribranskih hidroelektrana, koji se nalazi na Ibru potez od Bogutovca do Biljanovca. Institut Jaroslav Černi je izradio 10 idejnih projekata (za svih 10 HE). Usvojeni Prostorni plan područja posebne namene HE na Ibru, sa kojim je tehnička dokumentacija u potpunosti usaglašena predstavlja zakonski osnov za realizaciju ovog projekta. Ukupna snaga svih 10 HE u sistemo je preko 120 MW, a prosečna godišnja proizvodnja oko 455 GWh. HE Cerje je šesta elektrana sistema, gledano sa nizvodne strane. Na definisanom pregradnom profilu predviđena je izgradnja gravitacione betonske brane čiji sastavni deo je i sama hidroelektrana. Brana se sastoji od prelivnog i neprelivnog dela. HE Cerje stacionaža 29+521,92 KNU 316,9 mnm Q ins (m 3 /s) 110 E god (GWh) 50,134 P (MW) 13,19 Inv. (mil. ) 36,197 Karakteristika ovog objekta je izmeštanje državnog puta br. M22 na levoj obali, dok je pruga na desnoj obali. Na levoj strani betonske brane ukomponovane su mašinska zgrada, ulazna građevina i dovodi vode turbinama. U mašinskoj zgradi predviđena su dva proizvodna agregata tipa Kaplan sa vertikalnim vratilom. Adekvatnim rešenjem težilo se skladnom ambijentalnim uklapanju ne narušavajući funkcionalnost, uz ostvarenje jedinstvenog identiteta ove HE u sistemu, čiji je deo. 134

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI BRANE I HIDROELEKTRANE 135

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD BRANE I HIDROELEKTRANE HIDROELEKTRANA GLAVICA u sastavu sistema HE na Ibru, Idejni projekat sa Studijom opravdanosti Naručilac: PD Ibarske hidroelektrane, Kraljevo Odgovorni projektanti: dr Dejan Divac, dipl.inž. građ, Dejan Vučković, dipl.inž.građ, Dragan Vukosavić, dipl.inž.maš. HE Glavica pripada kaskadnom sistemu 10 protočnih pribranskih hidroelektrana, koji se nalazi na Ibru potez od Bogutovca do Biljanovca. Institut Jaroslav Černi je izradio 10 idejnih projekata (za svih 10 HE). Usvojeni Prostorni plan područja posebne namene HE na Ibru, sa kojim je tehnička dokumentacija u potpunosti usaglašena predstavlja zakonski osnov za realizaciju ovog projekta. Ukupna snaga svih 10 HE u sistemo je preko 120 MW, a prosečna godišnja proizvodnja oko 455 GWh. Predmetna HE Glavica, u okviru sistema hidroelektrana na Ibru, je sedma elektrana gledano sa nizvodne strane. Na definisanom pregradnom profilu predviđena je izgradnja gravitacione betonske brane (sa nasutim delom) čiji sastavni deo je i sama hidroelektrana. Brana se sastoji od prelivnog i neprelivnog dela. HE Glavica stacionaža 33+135,08 KNU 329,4 mnm Q ins (m 3 /s) 110 E god (GWh) 37,189 P (MW) 9,68 Inv. (mil. ) 30,088 Na levoj strani betonske brane ukomponovana je mašinska zgrada, ulazna građevina i dovodi vode turbinama. U mašinskoj zgradi predviđena su dva proizvodna agregata tipa Kaplan sa vertikalnim vratilom. Arhitektonsko urbanističko rešenje i posebno arhitektonsko oblikovanje pojedinih objekata i celina osim funkcionalno-tehničkih uslovljenosti, u značajnoj meri je centrirano na pitanja ambijentalnih i likovnih svojstava kojima se postiže specifična fizionomija svakog mesta i pojedinih građevina. 136

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI BRANE I HIDROELEKTRANE 137

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD BRANE I HIDROELEKTRANE HIDROELEKTRANA UŠĆE u sastavu sistema HE na Ibru, Idejni projekat sa Studijom opravdanosti Naručilac: PD Ibarske hidroelektrane, Kraljevo Odgovorni projektanti: dr Dejan Divac, dipl.inž. građ, Dejan Vučković, dipl.inž.građ, Dragan Vukosavić, dipl.inž.maš. HE Ušće pripada kaskadnom sistemu 10 protočnih pribranskih hidroelektrana, koji se nalazi na Ibru potez od Bogutovca do Biljanovca. Institut Jaroslav Černi je izradio 10 idejnih projekata (za svih 10 HE). Usvojeni Prostorni plan područja posebne namene HE na Ibru, sa kojim je tehnička dokumentacija u potpunosti usaglašena predstavlja zakonski osnov za realizaciju ovog projekta. Ukupna snaga svih 10 HE u sistemo je preko 120 MW, a prosečna godišnja proizvodnja oko 455 GWh. HE Ušće, u okviru sistema hidroelektrana na Ibru, je osma elektrana gledano sa nizvodne strane. Na definisanom pregradnom profilu predviđena je izgradnja gravitacione betonske brane (sa nasutim delom na levoj obali) čiji sastavni deo je i sama hidroelektrana. Brana se sastoji od prelivnog i neprelivnog dela. HE Ušće stacionaža 38+153,93 KNU 346 mnm Q ins (m 3 /s) 100 E god (GWh) 35,235 P (MW) 9,81 Inv. (mil. ) 29,885 Karakteristika ovog objekta je da se državni put br. M22 nalazi na desnoj obali, kao i pruga (pri čemu je pruga bliže reci). Na levoj strani betonske brane ukomponovana je mašinska zgrada, ulazna građevina i dovodi vode turbinama. U mašinskoj zgradi predviđena su dva proizvodna agregata tipa Kaplan sa vertikalnim vratilom. 138

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI BRANE I HIDROELEKTRANE Arhitektonsko urbanističko rešenje i posebno arhitektonsko oblikovanje pojedinih objekata i celina osim funkcionalno-tehničkih uslovljenosti, u značajnoj meri je centrirano na pitanja ambijentalnih i likovnih svojstava kojima se postiže specifična fizionomija svakog mesta i pojedinih građevina. 139

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD BRANE I HIDROELEKTRANE HIDROELEKTRANA GOKČANICA u sastavu sistema HE na Ibru, Idejni projekat sa Studijom opravdanosti Naručilac: PD Ibarske hidroelektrane, Kraljevo Odgovorni projektanti: dr Dejan Divac, dipl.inž. građ, Dejan Vučković, dipl.inž.građ, Dragan Vukosavić, dipl.inž.maš. HE Gokčanica pripada kaskadnom sistemu 10 protočnih pribranskih hidroelektrana, koji se nalazi na Ibru potez od Bogutovca do Biljanovca. Institut Jaroslav Černi je izradio 10 idejnih projekata (za svih 10 HE). Usvojeni Prostorni plan područja posebne namene HE na Ibru, sa kojim je tehnička dokumentacija u potpunosti usaglašena predstavlja zakonski osnov za realizaciju ovog projekta. Ukupna snaga svih 10 HE u sistemo je preko 120 MW, a prosečna godišnja proizvodnja oko 455 GWh. HE Gokčanica, u okviru sistema hidroelektrana na Ibru, je deveta elektrana gledano sa nizvodne strane. Na definisanom pregradnom profilu predviđena je izgradnja gravitacione betonske brane čiji sastavni deo je i sama hidroelektrana. Brana se sastoji od prelivnog i neprelivnog dela. HE Gokčanica stacionaža 42+020 KNU 359,2 mnm Q ins (m 3 /s) 100 E god (GWh) 38,245 P (MW) 10,95 Inv. (mil. ) 33,453 U skladu sa usvojenim projektnim kriterijumima, hidrološkim, geološkim i morfološkim uslovima na izabranom profilu tehničko rešenje brane i elektrane je betonska gravitaciona brana sa prelivnim poljima u sredini profila i pribranskom elektranom koja locirana u desnom boku profila.u mašinskoj zgradi predviđena su dva proizvodna agregata tipa Kaplan sa vertikalnim vratilom. Arhitektonsko urbanističko rešenje i posebno arhitektonsko oblikovanje pojedinih objekata i celina osim funkcionalno-tehničkih uslovljenosti, u značajnoj meri je centrirano na pitanja ambijentalnih i likovnih svojstava kojima se postiže specifična fizionomija svakog mesta i pojedinih građevina. 140

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI BRANE I HIDROELEKTRANE 141

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD BRANE I HIDROELEKTRANE HIDROELEKTRANA BOJANIĆI u sastavu sistema HE na Ibru, Idejni projekat sa Studijom opravdanosti Naručilac: PD Ibarske hidroelektrane, Kraljevo Odgovorni projektanti: dr Dejan Divac, dipl.inž. građ, Dejan Vučković, dipl.inž.građ, Dragan Vukosavić, dipl.inž.maš. HE Bojanići pripada kaskadnom sistemu 10 protočnih pribranskih hidroelektrana, koji se nalazi na Ibru potez od Bogutovca do Biljanovca. Institut Jaroslav Černi je izradio 10 idejnih projekata (za svih 10 HE). Usvojeni Prostorni plan područja posebne namene HE na Ibru, sa kojim je tehnička dokumentacija u potpunosti usaglašena predstavlja zakonski osnov za realizaciju ovog projekta. Ukupna snaga svih 10 HE u sistemo je preko 120 MW, a prosečna godišnja proizvodnja oko 455 GWh. HE Bojanići, u okviru sistema hidroelektrana na Ibru, je deseta najuzvodnija elektrana gledano sa nizvodne strane. Na definisanom pregradnom profilu predviđena je izgradnja gravitacione betonske brane (sa nasutim delom) čiji sastavni deo je i sama hidroelektrana. Brana se sastoji od prelivnog i neprelivnog dela. HE Bojanići stacionaža 48+704,71 KNU 372,5 mnm Q ins (m 3 /s) 100 E god (GWh) 36,008 P (MW) 10,23 Inv. (mil. ) 32,044 Izabrani profil je veoma širok, blago nesimetričan, sa strmim obalama. Rečno korito nalazi se u desnom boku profila, a lebi bok čini široka terasa, blago nagnuta prema rečnom koritu.u mašinskoj zgradi predviđena su dva proizvodna agregata tipa Kaplan sa vertikalnim vratilom. Arhitektonsko urbanističko rešenje i posebno arhitektonsko oblikovanje pojedinih objekata 142

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI BRANE I HIDROELEKTRANE i celina osim funkcionalno-tehničkih uslovljenosti, u značajnoj meri je centrirano na pitanja ambijentalnih i likovnih svojstava kojima se postiže specifična fizionomija svakog mesta i pojedinih građevina. 143

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD BRANE I HIDROELEKTRANE Nadzor nad geološkim istražnim radovima (geološka istraživanja i sintezni izveštaji) za HE Dabar Naručilac: Hidroelektrana Dabar, d.o.o, Trebinje, Odgovorni projektanti: Predrag Babić, dipl. inž. geol., Dušan Mikavica, dipl. inž. geol. Projektanti: Dankov Zoran, dipl. inž. geol., Milica Đurović, dipl. inž. geol. Višenamenski sistem Gornjih Horizonata je izučavan i analiziran tokom proteklih nekoliko decenija. HE Dabar je najisplativiji objekat višenamenskog sistema Gornjih horizonata, pa se sa razvojem tehničke dokumentacije za ovu HE i najdalje otišlo. HE Dabar je akumulaciono-derivaciona hidroelektrana, koja koristi vodu iz akumulacije na Nevesinjskom polju, formiranu izgradnjom brane Pošćenje. Voda se od akumulacije do mašinske zgrade u Dabarskom polju dovodi derivacionim tunelom i cevovodom pod pritiskom. Objekti HE Dabar se nalaze na na teritorijama opština Nevesinje, Berkovići i Bileća. Istraživanja za Glavni projekat realizovana su tokom 2012. godine. U cilju usmeravanja toka istraživanja i izrade Sinteznih Izveštaja, konzorcijum Institut Jaroslav Černi i Stucky, vršio je Projektantski nadzor nad realizacijom svih istražnih radova. Raspodela posla između članica konzorcijuma je bila takva da je Institut Jaroslav Černi realizovao poslove koji su vezani za lokacije brane Pošćenje, akumulacije i kamenoloma, dok je Stucky realizovao poslove vezane za lokaciju mašinske zgrade i cevovoda pod pritiskom, kao i dovodnog tunela. Istraživanja na terenu su obavljena u periodu jun decembar 2012 godine. Rok realizacije terenskih istraživanja je bio ograničen nailaskom jesenjeg poplavnog talasa. Prilikom usmeravanja toka istraživanja Projektantski nadzor se rukovodio osnovnim načelima geoloških istraživanja, te je sukcesivno na osnovu analize realizovanih istraživanja određivao vrstu, obim i dispoziciju narednih istraživanja. Na području brane Pošćenje, akumulacije Nevesinje i kamenoloma Mišin Kuk realizovana su sledeća istraživanja: Daljinska detekcija; Geološko i hidrogeološko kartiranje terena; Geofizička istraživanja (Mikrogravimetrijska snimanja, Geoelektrično skeniranje, Refrakciona seizmička tomografija, Metoda "misse a la masse") Revitalizacija postojeće pijezometarske mreže; Istražno bušenje i ispitivanje u bušotinama (Geološko kartiranje jezgra bušotina, Karotažna ispitivanja u bušotinama, VDP, Dilatometarska ispitivanja); Izrada istražnih raskopa; Osmatranje i analiza režima nivoa podzemnih voda; Izrada istražne galerije i radovi u njoj (Inženjerskogeološko kartiranje zidova galerije, Geofizička ispitivanja, Ispitivanja raspinjačom, Opit smicanja beton-stena); Laboratorijska ispitivanja uzoraka čvrste stene (Jednoasijalna čvrstoća na pritisak, Zatezna čvrstoća na pritisak, Granična smičuća čvrstoća, Brizina elastičnih talasa, Otpornost na smicanje duž diskontinuiteta, Mineraloško-petrološka odredba uzorka); Hidrohemijska ispitivanja podzemnih voda. 144

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI BRANE I HIDROELEKTRANE Pored usmeravanja toka istraživanja na terenu, Projektantski nadzor je direktno pratio i usmeravao izradu Dokumentacionih izveštaja koje je izrađivao Izvođač radova i sukcesivno doprinosio njihovom završnom oblikovanju. Takođe, stručnjaci Instituta Jaroslav Černi izveli su deo terenskih istraživanja, koja se odnose na specifična geotehnička ispitivanja. Na osnovu izvršene detaljne analize rezultata geoloških istraživanja izvedenih u ranijim fazama, rezultata istraživanja za potrebe glavnog projekta, kao i sve dostupne geološke literature i dokumentacije izrađeni su sintezni izveštaji, kao podloge za izradu Glavnog projekta brane i akumulacije. U okviru sinteznih izveštaja definisane su geološke i hidrogeološke karakteristike pregradnog mesta Pošćenje i akumulacije, Na osnovu elaboracije izvedenih istraživanja, kako ranije izvedenih tako i izvedenih za Glavni projekat, na prostoru akumulacije izdvojene su 4 značajne zone sa prisustvom ponorskih struktura kroz koje je moguć gubitak voda iz akumulacije u kojima je, tehničkim rešenjem potrebno predvideti realizaciju meliorativnih radova. Izdvojene su četiri značajnije zone potencijalnih gubitaka voda iz buduće akumulacije: 1. Zona ponora Grebak; 2. Zona Budisavlja; 3. Zona Drežanjke; 4. Zona Ljeskovika. Brojna i po vrsti, različita, istraživanja i ispitivanja na pregradnom mestu su omogućila formiranje pouzdanog geotehničkog modela pregradnog profila. Uprošćeni hidrogeološki profil zone Grebak Geotehnički presek terena po osi brane Pošćenje 145

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD BRANE I HIDROELEKTRANE IZMEŠTANJAREKE KOLUBARE II FAZA, REKE PEŠTAN, OBJEKATA ZA SNABDEVANJE POGONA,,PRERADA, IZMEŠTANJA MOSTOVA I LOKALNOG PUTA - Glavni projekat Naručilac: Pd Rudarski basen "Kolubara" - Lazarevac Odgovorni projektant: Nebojša Popović dipl. inž.građ Projektanti: Predrag Babić dipl.geol.inž, Dragan Vukosavić dipl.inž.maš.,ivan Kovač dipl.inž.građ, Vladislav Arsić dip.inž.el. Anica Jovičić dipl.inž.građ, Biljana Trebješanin dipl. inž.arh.,milan Jovičić dipl.inž.građ., Zoran Simić dipl.inž.građ., Miomir Arsić dipl.inž.građ Da bi se izvršilo otvaranje površinskog kopa,,polje G u Kolubarskom ugljonosnom basenu, neophodno je izmestiti deo korita reke Kolubare koje leži u projektovanim granicama ovog kopa.izmeštanje korita reke Kolubare uslovljava izmeštanje dela korita reke Peštan, objekata za snabdevanje vodom pogona ogranka,,prerada u Vreocima, lokalnog puta, i izgradnju novih mostova preko novih korita reka Kolubare i Peštana.Ukupna dužina trase izmeštenog korita reke Kolubare u ovoj fazi iznosi 2600 m. Najveći deo trase izmeštenog korita ( 1950 m) leži na delu unutrašnjeg odlagališta P.K.,,Tamnava Istočno Polje. Za izmeštanje korita reke Kolubare na ovom delu trase predviđeno je formirane koridora širine 500 m (po 250 m sa obe strane osovine korita reke Kolubare). Projektom je predviđeno vodozaptivno oblaganja dna i delova kosina korita reke Kolubare, EPDM geomembranom. Ukupna dužina izmeštenog korita reke Peštan iznosi ~ 1800 m. Korito je trapeznog poprečnog preseka. Na levoj i desnoj obali korita reka Kolubare i Peštana predviđeni su odbrambeni nasipi, koji mogu da prihvate hiljadugodišnju veliku vodu. Radovi na formiranju trupa koridora na trasi korita reke Kolubare na odlagalištu su završeni decembra 2012.godine. Tokom 2013.godine završeni su skoro svi radovi na iskopu koritu reke Kolubare, rudarskom mehanizacijom Zbog kratkog vremena konsolidacije trupa koridora na trase i korita reke Kolubare na odlagalištu i složenih geotehničkih, hidrogeoloških uslova na trasi Kolubare i Peštana, projektom je predviđen monitoring ovih objekata kao i prostora na kome leže ovi objekte. Ukupni troškovi izgradnjenavedenih objekata iznose 16.0 miliona. Glavni projekti za ove objekte su završeni i revidovani 2013.godine. 146

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI BRANE I HIDROELEKTRANE Formiranje trupa koridora Iskop korita reke Kolubare Situacioni plan razmatranog područja 147

148 Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI NAVODNJAVANJE I ODVODNJAVANJE

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD NAVODNJAVANJE I ODVODNJAVANJE STUDIJA O IZVODLJIVOSTI RAZVOJA NAVODNJAVANJA U REPUBLICI SRBIJI, PREMA VODIČU KUVAJTSKOG FONDA ZA ARAPSKI EKONOMSKI RAZVOJ Naručilac: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Republička direkcija za vode Godina završetka projekta: 2013. g. Rukovodilac projekta: mr Mile Božić, dipl. inž. građ. Obrađivači: Goran Nikolić, dipl. inž. građ., mr Željka Rudić, dipl. inž. polj., Dejan Milošev, dipl. inž. građ., prof dr Natalija Bogdanov, dipl. ecc., prof dr Svetlana Potkonjak, dipl. ecc., Mile Ilić, dipl. inž., Milorad Stojadinović, dipl. inž. građ., Slađana Milojković, dipl. ecc. njihove međusobne saradnje i vertikalne i horizontalne povezanosti. Ulogu vodeće organizacije imaće Republička direkcija za vode, koja će, kao organ uprave Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, imati dvojnu odgovornost prema Kuvajtskom fondu i tehničku i povereničku. Studija je urađena prema Vodiču Kuvajtskog fonda za arapski ekonomski razvoj, kao i na osnovu sledećih instrukcija Republičke direkcije za vode: fokusirati se na 3 lokaliteta, u okviru opština Sent/Ada, Inđija i Smederevo; iznos traženih sredstava za infrastrukturne radove do 25 miliona EUR, bez PDV; kamata se ne uzima u obzir i ona je predmet pregovaračkog postupka dve države; period povraćaja kredita je 15 godina, sa grace periodom od 5 godina. Studija je rezultat detaljne analize svih relevantnih parametara i dostupnih saznanja o savremenim trendovima na polju navodnjavanja. Predloženi koncept obezbeđuje održivost razvoja navodnjavanja na 3 potencijalna lokaliteta, na površini od 7.400 ha u periodu od 2013.- 2016. g. Uspešna implementacija Studije zavisi od angažovanja svih zainteresovanih subjekata, Kandidovani podsistemi/sistemi za navodnjavanje prema vodiču Kuvajtskog fonda Ostvareni ciljevi Studije: predlog programa rekonstrukcije i izgradnje sistema za navodnjavanje u različitim regionima Republike Srbije, skica novih poljoprivrednih i tržišnih mogućnosti kao posledice navodnjavanja, ekonomska opravdanost investicije u sisteme za navodnjavanje i srodne aktivnosti, 150

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI NAVODNJAVANJE I ODVODNJAVANJE osnov za oporavak ekonomski zapuštenih područja i zemlje u celini, potreba za novim radnim mestima (5.800) u poljoprivrednom sektoru i srodnim privrednim granama (agro-industrijski kompleks, prehrambena industrija, vodoprivreda, transport), proizvodnja 50-100% više prinosa, boljeg kvaliteta i uniformnosti na navodnjavanim površinama, intenziviranje stočarstva, minimiziranje nestalnosti poljoprivredne proizvodnje, a posledično stabilno snabdevanje hranom, stabilne cene proizvoda, efikasno korišćenja zemljišta zahvaljujući dvostrukoj žetvi, stvaranje uslova za izvoz poljoprivrednih proizvoda konkurentnih na stranim tržištima i povećanje prihoda subjekata u proizvodnji, od individualnih proizvođača do države, edukacija subjekata u poljoprivrednoj proizvodnji i srdonim delatnostima, kao i korisnika sistema za navodnjavanje, bilo da je u pitanju upravljanje (menadžment) ili obuka radnika u primeni, održavanju i korišćenju moderne i sofisticirane tehnologije u navodnjavanju, poljoprivredi ili srodonim privrednim granama. 1. 2. 3. Kandidovani sistemi za navodnjavanje Investicije u infrastrukturu (EUR) Investicije u opremu (EUR) Ukupne investicije (EUR) Opština Inđija, podsistem Stari Slankamen (1.700 ha) 8.282.044 2.917.200 11.199.244 Opština Smederevo, podsistemi za navodnjavanje voćnjaka i vinograda 5.237.570 1.479.400 6.716.970 (900 ha) Opštine Senta i Ada, sistem Jug, u široj zoni CS Kaloča (4.800 ha) 11.855.038 7.948.800 19.803.838 UKUPNO 25.374.652 12.345.400 37.720.052 Radna grupa za upravljanje i održavanje Projekta-Studije 151

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD NAVODNJAVANJE I ODVODNJAVANJE RAZVOJ NAVODNJAVANJA U POLJOPRIVREDI SRBIJE I FAZA - 24.000 ha U PERIODU 2013.-2014. STUDIJA O IZVODLJIVOSTI ZA KONKURISANJE ZA SREDSTVA FONDA ABU DABI Naručilac: Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Godina završetka projekta: 2013. g. Rukovodilac projekta: mr Mile Božić, dipl. inž. građ. Obrađivači: Goran Nikolić, dipl. inž. građ., mr Željka Rudić, dipl. inž. polj., Dejan Milošev, dipl. inž. građ., Milorad Stojadinović, dipl. inž. građ. Studija razvoja navodnjavanja u poljoprivredi Srbije I faza, je pokazala da se složeni problem uvođenja navodnjavanja, može se uspešno i efikasno rešiti jedino na sistematičan i sveobuhvatan način, realizacijom sledećih ciljeva: Podsistemi/područje F (ha) 1. Mačva 7.950 2. Pančevački rit 3.000 3. podsistem Tisa-Palić 1.800 4. podsistem Kula-Mali Iđoš 760 5. podsistem Kikinda 2.330 6. podsistem Nova Crnja-Žitište 800 7. DS Jankov most 650 8. DS Itebej I 665 9. DS Međa 762 10. DS Pesir 300 11. DS Čuruško-žabaljski rit 1.100 12. DS Jegrička 3.700 13. DS Rečej 247 UKUPNO 24.064 * DS dvonamenski sistem Hs DTD hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav definisan program rekonstrukcije postojećih i izgradnje novih sistema za navodnjavanje na površini od 24.000 ha, u različitim regionima Republike Srbije; dat koncept novih poljoprivrednih i tržišnih mogućnosti kao posledice navodnjavanja; prikazana ekonomska opravdanost investicije u sisteme za navodnjavanje i srodne aktivnosti. Studija se bavi poljoprivrednim površinama za koje važi sledeće: izgrađeni hidromelioracioni sistemi koji zahtevaju rehabilitaciju, postoji projektna dokumentacija do nivoa glavnog projekta i rešeni imovinsko pravni odnosi, postoji mogućnost za dvonamensko korišćenje sistema, a vodno-soni režim se održava u prihvatljivim granicama. Prostorni raspored i tabelarni pregled sistema za navodnjavanje obuhvaćenih I fazom navodnjavanja 152

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI NAVODNJAVANJE I ODVODNJAVANJE Ključne tačke usvojenog koncepta za realizaciju predviđenih ciljeva su: 1. Politika vertikalnog povezivanja - ne ograničiti se samo na pitanje opreme za navodnjavanje, već na šira komplementarna pitanja: razvoj vodnih resursa, nega useva, post-žetvene aktivnosti. 2. Efikasno korišćenje vode - predložena su tehnička rešenja za razvoj svakog izvorišta i distribuciju vode, uz poštovanje preciznih zahteva za količinom i vremenom za kompenzaciju nedostatka vlage. 3. Nove mogućnosti se otvaraju uz konzistentnu dostupnost vode, i posledično promenu strukture setve i intenziviranje visoko akumulativnih biljnih vrsta. 4. Tržište - kontinualno snabdevanje proizvodima višeg kvaliteta. 5. Prednosti veličine - pravilna primena skupe moderne tehnologije zahteva profesionalne radnike, što je prednost velikih preduzeća ili spajanja malih farmi u jednu asocijaciju. 6. Maksimalno dodata vrednost može se postići samo ukoliko će takva investicija služiti kao poluga za razvoj i drugih sektora ekonomije. Kalkulacije profitabilnosti i tri ekonomska pokazatelja (TNV, ISPK, PPK), pokazuju da je projekat profitabilan u projektovanom periodu, kao i da će investicija biti vraćena u razumnom vremenskom periodu. Cost-Benefit analiza za voćnjake i povrtnjake kamatna stopa: 7%; Povratni period (godina): Investicija ( /ha) Bruto profit ( /ha) 750 1.000 1.500 2.000 3.000 4,9 3,5 2,2 1,6 3.500 5,8 4,2 2,6 1,9 4.000 6,9 4,9 3,1 2,2 4.500 8,1 5,6 3,5 2,5 Trenutna neto vrednost (TNV) - 15 godina Investicija ( /ha) Bruto profit ( /ha) 750 1.000 1.500 2.000 3.000 3.831 6.108 10.662 15.216 3.500 3.331 5.608 10.162 14.716 4.000 2.831 5.108 9.662 14.216 4.500 2.331 4.608 9.162 13.716 Interna stopa povraćaja kapitala (ISPK) - 15 godina 153

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD NAVODNJAVANJE I ODVODNJAVANJE UTICAJ KLIMATSKIH PROMENA NA VODNI BILANS I POTREBE RAZVOJA NAVODNJAVANJA NA PODRUČJU SREMA Naručilac: JVP Vode Vojvodine Godina završetka projekta: 2013. Rukovodilac projekta: mr Mile Božić, dipl. inž. građ. Obrađivači: Goran Nikolić, dipl. inž. građ., mr Željka Rudić, dipl. inž. polj., Dejan Milošev, dipl. inž. građ., Milorad Stojadinović, dipl. inž. građ. Cilj projekta: Naučno-istraživačka studija je imala zadatak da u I fazi obezbedi neophodne informacije o postojećem stanju prirodnih i društveno-ekonomskih činilaca na istraživanom području, i da kroz kritičku analizu do sada izrađene planske i tehničke dokumentacije iz domena vodoprivrede, obezbedi osnovu za izradu strategije razvoja navodnjavanja područja Srema u sledećoj fazi, kao i realizaciju konkretnih projekata. Ključni rezultati sprovedenih analiza na području Srema (385.500 ha) su ukazale na sledeće: klimatski režim Srema je prostorno neujednačen i vremenski veoma varijabilan, zemljišni fond je po veličini i kvalitetu osnovica poljoprivrednog razvoja Srema, s obzirom da poljoprivredna površina čini 74% ukupne površine. prinosi poljoprivrednih kultura u Sremu u pojedinim variraju po 20, 30 i više procenata, meteorološka suša je ekstremni primer klimatskih promena od suštinskog uticaja na vodni bilans područja, kao i na privredne grane koje od vode zavise, pre svega na poljoprivredu. Posledice suše u Sremu su pokazane kroz korelaciju indeksa suše, standardizovanog padavinskog indeksa (SPI) i prosečnih prinosa u periodu 1997.-2010. SPI pokazatelj (McKee, Doesken, Kleist) predstavlja odnos između odstupanja padavina od višegodišnjeg proseka za odabrani vremenski period i odgovarajuće standardne devijacije. Vrednosti koeficijenta korelacije ukazuju da visina prinosa značajno zavisi od padavina. Vrednosti Pirsonovog koeficijenta korelacije (r) potvrđuju linearnu zavisnost između SPI izračunatog za vegetacioni period i prinosa šećerne repe (0,65) i pasulja (0,63). Analizom klimatskih promena, pre svega suše, kao i potreba i efekata navodnjavanja na području Srema, na povećanje i stabilizaciju prinosa i unapređenje poljoprivredne proizvodnje, mogu se izvesti sledeći zaključci. Potrebe za navodnjavanjem na teritoriji Srema su vrlo izražene, jer je suša česta, značajno umanjuje prinose i nanosi ogromne štete biljnoj proizvodnji i poljoprivredi. Navodnjavanje povećava i stabilizuje prinose bez obzira na vreme pojave, dužinu trajanja i intenzitet suše. U ogledima sa navodnjavanjem, kod ratarskih biljaka koje su zastupljene na najvećim površinama, navodnjavanjem se povećavaju prinosi od 50 do 100%, a u pojedinim godinama kod nekih biljnih vrsta i za 2 do 4 puta. Ulaganje u navodnjavanje utiče na veće efekte, kroz povećanje prinosa, veću proizvodnju, efikasnost, rentabilnost i profitabilnost proizvodnje, uz obaveznu promenu strukture setve u korist profitabilnijih biljnih vrsta. 154

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI NAVODNJAVANJE I ODVODNJAVANJE SPI 12 za MS Sremska Mitrovica vlažan (>1) i sušni period (<-1) Prostorni raspored vrednosti SPI u izrazito sušnim 2000. i 2003. godini (vegetaciona sezona) Linerana korelacija prinosa i indeksa suše izabranih useva u Sremu 155

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD NAVODNJAVANJE I ODVODNJAVANJE GLAVNI PROJEKAT ZA IZGRADNJU DRUGE FAZE SISTEMA ZA NAVODNJAVANJE POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA U OPŠTINI GROCKA Naručilac: Gradska uprava grada Beograda, Agencija za investicije Rukovodilac projekta: mr Mile Božić, dipl. inž. građ. Glavni odgovorni projektant: Milorad Stojadinović, dipl. inž. građ. Obrađivači: Dejan Milošev, dipl. inž. građ., Žarko Lazarević, dipl. inž. geol., Dragiša Argakijev, dipl. inž. geod., mr Željka Rudić, dipl. inž. polj. Cilj izrade predmetnog projekta (II faza) je distribucija vode za navodnjavanje prema budućim korisnicima, iz rezervoara u naselјu Pudarci (realizovana I faza). Na taj način će biti zaokružen prvi korak u razvoju navodnjavanja u ovom delu opštine Grocka, na površini od oko 650 ha. Zahvatanje vode i njen transport do rezervoara je predmet I faze projekta, kada su tokom 2012. g. izgrađeni: 1. Crpna stanica sa vodozahvatom (Q=240L/s, Hp=240m, elektro oprema 2 1.000 kva), 2. Glavni cevovod, 3. Rezervoar kapaciteta V=4.600 m 3 u naselјu Pudarci. Distributivni pravac br. 1 Grocka, prostire se na terenu između potoka Begalјica i Dubočaj, i obuhvata delove katastarskih opština Grocka, Begalјica i Pudarci. Distributivni pravac br. 2 Brestovik, prostire se visokim terenom od rezervoara u Pudarcima, između potoka Dubočaj i Mikulјskog potoka. Pripadaju mu delovi katastarskih opština Pudarci, Brestovik i Grocka. Distributivni pravac br. 3 Begalјica, zauzima zapadni deo područja, na grebenu između Begalјice i Pudaraca. Distributivni pravac br. 4 Umčari, zauzima područje orijentisano ka auto-putu Beograd- Niš, tj. polјoprivredno zemlјište koje pripada katastarskim opštinama Umčari, Kamendol i Živkovac. Investiciona vrednost izgradnje objekata II faze: SUMARNA REKAPITULACIJA I PRIPREMNO-ZAVRŠNI RADOVI ADOVI 17.445.600 II ZEMLJANI RADOVI 69.058.360 III BETONSKI RADOVI 2.337.175 IV MONTAŽERSKI RADOVI 125.271.040 V ELEKTRO RADOVI 105.000 VI OSTALI RADOVI 16.003.400 UKUPNO (dinara bez PDV) 230.220.575 UKUPNO (dinara sa 20% PDV) 276.264.690 Mogućnosti za dalje dopremanje vode do korisnika ograničene su prirodnim odlikama područja u granicama sistema za navodnjavanje, kako je prikazano na slici 2: 156

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI NAVODNJAVANJE I ODVODNJAVANJE Konceptualni prikaz celokupnog sistema za navodnjavanje Distributivni pravci i dispozicija parcela za navodnjavanje 157

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD NAVODNJAVANJE I ODVODNJAVANJE IDEJNI PROJEKAT SISTEMA ZA NAVODNJAVANJE POLJOPRIVREDNOG ZEMLJIŠTA OPŠTINE INĐIJA, PODSISTEMI "NOVI SLANKAMEN" I "STARI SLANKAMEN" (3.050 ha) Naručilac: Opština Inđija Rukovodilac projekta: mr. Mile Božić, dipl. inž. građ. Glavni odgovorni projektant: Milorad Stojadinović, dipl. inž. građ. Obrađivači: Radoslav Krunić, dipl. inž. građ., Dragiša Stević, dipl. inž. polj. Cilj projekta je nastavak aktivnosti i razrada na nivou idejnog projekta usvojenih rešenja navodnjavanja iz Prethodne studije opravdanosti navodnjavanja poljoprivrednih površina u Opštini Inđija (2011. g.). Izgradnja nezavisnih sistema snabdevanje vodom za navodnjavanje se obezbeđuje zahvatanjem voda Dunava sa više crpnih postrojenja, njihovim potiskivanjem do kompenzacionih rezervoara i dalje distribucije cevnom mrežom pod pritiskom do hidranta na parceli. Investiciona vrednost izgradnje podsistema Novi Slankamen Radovi i oprema Vrednost radova i opreme (EUR) A. Crpna stanica 1.147.300 B. Buster crpna stanica 513.300 C. Rezervoar 1.800.000 D. Potisni cevovod 251.400 E. Distributivni cevovod 2.193.700 F. Oprema za navodnjavanje kap po kap (60%) 1.620.000 G. Oprema za navodnjavanje tifoni (40%) 472.500 UKUPNO (A+B+C+D+E+F+G) 7.998.200 H. Projektovanje, dozvole, nadzor (5%) 400.000 I. Nepredviđeni troškovi (15%) 1.199.800 UKUPNO (A+B+C+D+E+F+G+H+I) 9.598.000 Podsistem "Novi Slankamen", ukupne površine 1.350 ha, vodu bi dobijao iz Dunava, preko crpne stanice locirane oko 2,5 km uzvodno od naselja Stari Slankamen. Visinska razlika od 160 m bila bi savladana potisnim cevovodom dužine 1.250 m, a voda bi se vodila do rezervoara na koti 220 mnm. Iz rezervoarskih prostora bi se gravitaciono, cevovodom, snabdevali potrošači, sem jednog manjeg dela površina za koje je neophodno izgraditi buster crpnu stanicu Novi Slankamen 2. 158

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI NAVODNJAVANJE I ODVODNJAVANJE Podsistem Stari Slankamen, površine 1.700 ha, obuhvata ravničarski deo Opštine Inđija. Projektovana crpna stanica Stari Slankamen I bi savladavala visinku razliku od 82 m, i dopremala vodu do rezervoara za dnevno izravnanje. Neposredno uz rezervoar je predviđena buster CS Stari Slankamen II, koja bi obezbedila dovoljan pritisak na svakom hidrantu za direktno priključenje sistema za navodnjavanje. Investiciona vrednost izgradnje podsistema Stari Slankamen Radovi i oprema Vrednost radova i opreme (EUR) A. Crpna stanica 955.000 B. Buster crpna stanica 771.000 C. Rezervoar 2.160.000 D. Potisni cevovod 121.800 E. Distributivni cevovod 1.743.800 F. Oprema za navodnjavanje kap po kap (60%) 2.040.000 G. Oprema za navodnjavanje tifoni (40%) 595.000 UKUPNO (A+B+C+D+E+F+G) 8.386.600 H. Projektovanje, dozvole, nadzor (5%) 419.400 I. Nepredviđeni troškovi (15%) 1.258.000 UKUPNO (A+B+C+D+E+F+G+H+I) 10.064.000 Podsistem "Novi Slankamen" Podsistem "Stari Slankamen" 159

160 Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI UREĐENJE VODOTOKA I ZAŠTITA OD VODA

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD UREĐENJE VODOTOKA I ZAŠTITA OD VODA ISTRAŽIVANJA I ANALIZE ZA RAZVOJ I UNAPREĐENJE ZAŠTITE NASELJA UB OD VELIKIH VODA REKE UB I GRAČICE (SISTEM UB-GRAČICA- TAMNAVA) Naručilac: Javno vodoprivredno preduzeće Srbijavode, Beograd Konsultanti: dr Marina Babić Mladenović, dipl.inž. građ, Milan Malešev, dipl. inž. građ. Obrađivači: Zoran Knežević, dipl. inž. građ, Branka Miloradović, dipl. inž. građ. Reka Gračica је mali bujični vodotok na teritoriji opštine Ub, koji kroz mesto Ub teče paralelno sa rekom Ub i uliva se u Tamnavu, na severnoj granici gradskog područja (slika 1). Postojeće korito nije regulisano, malih je dimenzija i nema dovoljnu propusnu moć za velike vode. Često dolazi do izlivanja velikih voda i ugrožavanja priobalja, poljoprivrednih površina u gornjem i srednjem toku, a posebno naselja Ub u donjem delu toka Gračice. Velike vode plave oko 715 ha u dolini Gračice (slika 2), od ušća u Tamnavu do sela Trlić. Na teritoriji grada Ub prvo je regulisana reka Ub od ušća u Tamnavu, kroz užu zonu naselja, do mosta na putu za Pambukovicu, na dužini od 12 km. Takođe, regulisana je i reka Tamnava duž severne granice gradskog područja Uba, od Ćemanovog mosta do mosta na putu za Takovo. Predviđeno je uređenje reke Gračice od ušća u Tamnavu do sela Trlić, na deonici donja Gračica od ušća u Tamnavu do km 9,5 (šira gradska zona) i deonici gornja Gračica od km 9,5 do km 17 (poljoprivredno područje). U definisanju koncepcije uređenja Gračice razmotrene su različite kombinacije pasivnih i aktivnih mera zaštite od poplava: Pasivne mere se sastoje u regulaciji vodotoka i povećanju propusne moći korita, tako da se velike vode više ne izlivaju. Raspoloživost prostora oko reke, koji je potreban za formiranje regulisanog korita većih dimenzija (položaj i raspored stambenih i industrijskih objekata), predstavlja jedan od ograničavajućih faktora za njihovu primenu. Aktivne mere obuhvataju redukciju talasa velikih voda izgradnjom retenzije u gornjem delu sliva ili skretanje dela poplavnog talasa u rasteretni kanal. Radi primene aktivnih mera analizirani su prirodni uslovi u slivu, kako bi se odredile najpogodnije lokacije za retenzije i rasteretni kanal Gračica - Ub. Funkcionalno i tehno-ekonomski su analizirane sledeće varijante: Varijanta 1 - regulacija donje Gračice po postojećoj trasi. Da bi korito prihvatilo merodavnu 100-godišnju veliku vodu bez izlivanja, potrebni su obimni regulacioni radovi (na najvećem delu izvodi se novo betonsko korito) i uklanjanje 23 od 26 postojećih mostova. Ovakvi radovi su skupi i preporučuje se izgradnja u dve faze. Varijanta 2 - izgradnja pregrade-brane na gornjoj Gračici (nizvodno od ušća Lelića potoka). U tako formiranoj retenziji se prihvataju i transformišu talasi velikih voda Gračice i pritoka, što obezbeđuje zaštitu nizvodnog područja od poplava, bez regulacionih radova većeg obima u koritu Gračice i oko njega. Naime, retenzijom se pik talasa Q 1% i Q 2% redukuje na samo oko 4 % protoka velikih voda. Varijanta 3 - izgradnja veznog kanala Gračica - Ub, koji prihvata i preusmerava deo velikih voda Gračice ka regulisanom koritu Uba. Iako je razmotreno više podvarijanti ovog rešenja, nije bilo moguće naći adekvatnu preraspodelu protoka na osnovno korito Gračice kroz mesto Ub (gde se ne sme dozvoliti izlivanje iz postojećeg korita malih dimenzija) i rasteretni kanal, jer kapacitet regulisanog korita reke Ub ne sme biti prevaziđen usled preusmeravanja vodama Gračice, pri istovremenom nailasku velikih voda. 162

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI UREĐENJE VODOTOKA I ZAŠTITA OD VODA Varijanta 4 - izgradnja dve retenzije na gornjoj Gračici (uzvodno od ušća Lelića potoka i na Lelića potoku), koje omogućavaju prihvat i kontrolu velikih voda ova dva vodotoka. Transformaciona sposobnost dva manja retenziona prostora je nešto lošija u odnosu na retenziju razmatranu u varijanti 2, pa je potreban veći obim radova nizvodno u gradskoj zoni. Varijanta 5 - izgradnja retenzije u gornjem delu sliva i rasteretnog kanala Gračica-Ub kao kombinacija rešenja po varijantama 2 i 3. Retenzionim prostorom se transformiše poplavni talas i smanjuje protok ka nizvodnom sektoru, a izgradnjom rasteretnog kanala Gračic - Ub se izbegavaju veći radovi na Gračici u gusto naseljenom području. Tehno-ekonomskom analizom odabrano je rešenje uređenja Gračice prema varijantnom rešenju 5 (slika 3). Dolina Gračice i šira zona naselja Ub Plavna zona pri 100-godišnjoj velikoj vodi Gračice Prikaz predloženog rešenja sa retenzijom i rasteretnim kanalom 163

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD UREĐENJE VODOTOKA I ZAŠTITA OD VODA HIDROLOŠKO-HIDRAULIČKI ISTRAŽNI RADOVI ZA POTREBE IZRADE IDEJNOG I GLAVNOG PROJEKTA MAGISTRALNOG GASOVODA JUŽNI TOK NA TERITORIJI REPUBLIKE SRBIJE Koordinator: Dr Marina Babić Mladenović, dipl. inž.građ. Obrađivači: Zavod za uređenje vodnih tokova: Vladislava Bartoš Divac, dipl.inž.građ, Dragana Ninković, dipl.inž.građ, Vojislav Antonić, dipl. inž.građ, Branka Miloradov, dipl.inž.građ, Milan Malešev, dipl.inž.građ, Zoran Knežević, dipl. inž.građ, Vanja Damjanović, dipl.inž.građ, dr Vesna Tripković, dipl.inž.geol, Boris Krunić, dipl.inž.građ, Mladen Kostić, dipl.inž.geod., Zavod za zaštitu od bujica i erozije: Irina Milovanović, dipl.inž.šum, Mileta Milojević, dipl. inž.šum, Jelena Čotrić,dipl.inž.šum., Zavod za hidrauliku:predrag Vojt, dipl.inž.građ. U zonama svih prelaza trase gasovoda Južni tok izvršen je određeni obim hidrološkohidrauličkih istraživanja, koji su obuhvatili pripremne radove, terenske istražne radove (rekognosciranje terena, geodetski radovi za potrebe hidrauličkih proračuna, merenje brzina i snimanje linija nivoa, uzimanje uzoraka nanosa) i analizu klimatskih, hidroloških, hidrauličkih i morfoloških parametara od značaja za izvođenje ovog objekta. Za pripremu hidrološko-hidrauličke podloge korišćen je fond podataka i dokumentacije kojom raspolaže Institut, kao i podaci prikupljeni od RHMZ Srbije i vodoprivrednih preduzeća. U GIS bazi su smešteni podaci o gasovodu (geometrija i atributi trase i prelaza gasovoda preko vodotoka), hidrografiji (geometrija i atributi rečne mreže i slivova), hidrometeorološkim stanicama (geometrija i atributi padavinskih, meteoroloških i hidroloških stanica i odgovarajućih Thiessen-ovih poligona, prostorna distribucija hidrometeoroloških parametara) i karakteristikama terena (digitalni model terena). Inicijalna identifikacija prelaza gasovoda preko vodotokova izvršena je u Prethodnoj studiji opravdanosti projekta Južni tok. U okviru pripremnih radova su prelazi ponovo identifikovani korišćenjem GIS alatki, odnosno presecanjem linijskih elemenata trase gasovoda i rečne mreže, čime su dobijene tačke prelaza trase gasovoda preko vodotoka. Za definisanje prelaza korišćeni su aktuelni satelitski i ortofoto snimci (https://earth.google.com, http://www. geosrbija.rs) i druge raspoložive podloge. Konačna provera položaja prelaza izvršena je rekognisciranjem terena. Rekognosciranje terena vršeno je u nekoliko navrata, jer je trasa gasovoda promenjena više puta: u junu, avgustu, septembru i novembru 2012, januaru, februaru i avgustu 2013. godine. Usled promena trase dolazilo je do pomeranja, ukidanja ili pojave novih prelaza gasovoda preko vodotoka. Do kraja 2013. godine rekognoscirano je 573 lokaliteta prelaza (432 na osnovnoj trasi, 99 na odvojku za Republiku Srpsku i 42 na odvojku za Republiku Hrvatsku). Posle promene trase u avgustu 2013. godine, na osnovnoj trasi je ostao 301 prelaz, na odvojku za Republiku Srpsku 55 i na odvojku za Republiku Hrvatsku 28. 164

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI UREĐENJE VODOTOKA I ZAŠTITA OD VODA Prelaz preko Dunava kod Surduka Prelaz preko kanala DTD Prelaz preko suve jaruge Za svaki prelaz je na osnovu rekognosciranja definisan program terenskih istražnih radova, u zavisnosti od karakteristika vodotoka u široj zoni. U okviru terenskih istražnih radova izvršeno je geodetsko snimanje 388 korita vodotoka, u široj zoni presecanja sa trasom gasovoda, kako bi se obezbedile podloge za hidrauličke proračune (slika 4). Urađena su 223 hidrometrijska merenja, odnosno snimanja linije nivoa i merenja brzina (slika 5). U periodu terenskih istražnih radova (leto i jesen 2012. godine), koji je bio izrazito sušan, mnoga korita su bila suva i hidrometrijska merenja nisu bila moguća. Zahvatanje uzoraka nanosa iz dna i vode izvršeno je na svim prelazima. Urađene su analize granulometrijskog sastava nanosa iz dna, kao i analiza hidrohemijskih karakteristika uzoraka vode. Reka Crnica: Digitalni model terena Reka Crnica: Rezultati merenja brzina vode 165

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD UREĐENJE VODOTOKA I ZAŠTITA OD VODA Analiza klimatskih parametara obuhvatila je temperaturu vazduha (13 stanica), vlažnost vazduha (13 stanica), padavine (38 stanica), vetar (9 stanica), globalno zračenje na horizontalnu površinu (2 stanice) i temperaturu tla (9 stanica). Definisane su mesečne i godišnje sume energije globalnog zračenja na horizontalnu površinu, prosečne mesečne i godišnje temperature vazduha, ekstremne temperature vazduha, datumi prvog i poslednjeg mraza i trajanje perioda bez mraza, prosečna mesečna i godišnja temperatura tla, relativna vlažnost vazduha, suma padavina i atmosferski pritisak, računska vrednost maksimalne godišnje suma padavina za odgovarajuće verovatnoće pojave p(%), maksimalni intenzitet padavina, verovatnoća pojave maksimalne brzine vetra i ruže vetrova. Pored pregledne karte, područja kojim prolazi određene deonica gasovoda, formirane su tematske GIS karte sa položajem merodavnih padavinskih i meteoroloških stanica (slika 1) i distribucijom prosečnih višegodišnjih suma padavina, prosečnih višegodišnjih temperatura (slika 2) i vlažnosti vazduha za tu deonicu. Merodavne meteorološke i padavinske stanice Distribucija temperature vazduha U okviru pripreme hidroloških podloga identifikovane su slivne površine do mesta prelaza. Slivovi prirodnih vodotoka su definisani na osnovu digitalnog elevacionog modela terena. Za potrebe definisanja režima protoka na neizučenim vodotocima izabrana je hidrološki izučena reka analog. Na prelazima preko svih hidrološki izučenih vodotoka (12), na rekama analozima (49) i neizučenim vodotocima (106) definisan je režim srednjih, malih i velikih voda. Za velike vode su date računske vrednosti karakterističnih verovatnoća pojave. Za sve prelaze preko prirodnih vodotoka su, posle formiranja modela u programu HEC RAS, urađeni hidraulički proračuni za dijapazon protoka, od male do 100-godišnje velike vode. Definisane su plavne zone za karakteristične protoke velikih voda povratnog perioda 100, 50 i 10 godina. Hidraulički proračun linija nivoa u kanalima je urađen za dijapazon protoka od praznog do punog kanala. U slučaju da se odvođenje vode u recipijent vrši putem crpnih stanica, definisane su površine koje bi potencijalno bile poplavljene u slučaju njihovog otkaza. Trasa gasovoda kroz sistem za odvodnjavanje Godominski rit 166

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI UREĐENJE VODOTOKA I ZAŠTITA OD VODA Za sve prelaze, od velikih reka do suvih jaruga, rezultati hidrauličkih proračuna su prikazani numerički i grafički - kriva protoka vode u profilu prelaza, osnovni parametri profila prelaza (površina proticajnog profila, širina vodnog ogledala, srednja dubina vode, srednja brzina vode u poprečnom profilu, Maningov koeficijent otpora i pad nivoa vode) i podužni profil vodotoka na deonici prelaza gasovoda. Morfološke analize urađene su za sve vodotoke na kojima postoje podaci snimanja rečnog korita u dužem periodu (Dunav, Sava, Tisa, Velika Morava). Na svim prelazima dat je prognozirani poprečni profil deformacije korita u periodu eksploatacije gasovoda (u vertikalnom smislu i u planu), što je podatak bitan za definisanje položaja cevi na mestima prelaza. 167

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD UREĐENJE VODOTOKA I ZAŠTITA OD VODA ANALIZA REŽIMA LEDA I MERA ODBRANE OD LEDA NA DUNAVU I PRITOKAMA U 2012. GODINI Naručilac: Republika Srbija, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Republička direkcija za vode Obrađivači: Dr Marina Babić Mladenović dipl. inž.građ, prof. dr Slobodan Petković, dipl.inž. građ, dr Vesna tripković, dipl.inž.geol. Analiza režima leda i mera odbrane od leda u zimskom periodu 2011/12. godine može se ograničiti samo na mesec februar 2012. godine, kada je došao do izražaja karakter oštre zime i kada je došlo do značajnih ledenih pojava na rekama u Srbiji. Prethodna oštra zima, sa ozbiljnijim problemima sa ledom na rekama u Srbiji, zabeležena je 1984/85. godine. Između zima 1984/1985. i 2011/12. godine postoji određeni stepen analogije, sa aspekta dužine perioda ledenih pojava i mera odbrane od leda. Stoga je izvršena komparativna analiza meteoroloških i hidroloških uslova pre i za vreme trajanja ledenih pojava, karakteristika ledenih pojava i preduzetih aktivnosti pri odbrani od leda u ova dva perioda, na osnovu koje su date smernice za buduće aktivnosti u organizaciji i tehnologiji odbrane od leda na Dunavu. Ova analiza predstavlja kompatibilan dodatak Studiji varijanti odbrane od leda na Dunavu kroz Srbiju (Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi, 2010. godine). Osnovna karakteristika meteorološkog režima zimskog perioda 2011/12. godine je kratko trajanje hladnog talasa u februaru, ali sa izuzetno niskim temperaturama vazduha (do -28 C) i sumom negativnih temperatura vazduha u priobalju Dunava od 180 C do 225 C, dok zimu 1984/85. godine karakteriše pojava dva razdvojena hladna talasa. Prvi talas je bio znatno hladniji, sa sumom negativnih temperatura vazduha od 180 C do 250 C, dok je u drugom talasu bilo od 120 C do 150 C. Prema kriterijumu sume negativnih temperatura vazduha, oba zimska perioda svrstavaju se u kategoriju izuzetno hladnih zima. Na osnovu upoređenja hidroloških uslova u toku dva zimska perioda, konstatovana je znatno veća varijabilnost protoka Dunava i pritoka tokom zime 1984/85. godine, uslovljena pojavom dva razdvojena hladna talasa. Na kraju prvog talasa i početku otopljavanja, došlo je do naglog povećanja protoka Dunava i pritoka, tako da su u prvoj dekadi februara 1985. godine protoci svih reka dostigli znatne vrednosti. Uprkos znatnim vrednostima protoka na kraju ledohoda 1985. godine, oba zimska perioda se mogu svrstati u kategoriju zimskih perioda sa povoljnim hidrološkim uslovima. Ledene pojave u toku dva posmatrana zimska perioda u potpunosti su saglasne sa meteorološkim režimima. Dva razdvojena hladna talasa u toku zime 1984/85. godine uslovile su duže ukupno trajanje ledenih pojava. Na Gornjem Dunavu, ledene pojave su trajale 40-45 dana, a ledostaj 10-20 dana, dok su 2011/12. godine ledene pojave trajale 12-15 dana, a ledostaj samo 1 dan (kod Novog Sada). Ledene pojave u prvom hladnom talasu 1984/85. godine bile su znatno intenzivnije nego u drugom, sa formiranjem ledostaja duž celog toka Dunava. Iako je suma negativnih temperatura vazduha u ovom talasu bile veća nego 2011/12. godine, ova razlika nije bila tolika da bi se time mogla objasniti pojava ledostaja 1984/85. godine, odnosno, odsustvo ledostaja 2011/12. godine. Na ovu razliku su u velikoj meri uticali hidrološki faktori protoci Dunava u prvom hladnom talasu 1984/85. godine (<1000 m 3 /s) bili su znatno manji nego 2011/12. godine (1800-3000 m 3 /s). U zoni uspora HE Đerdap 1, 1984/85. godine ledene pojave su imale trajanje 30-40 dana, sa ledostajem trajanja 15-20 dana, dok su 2011/12. godine ledene pojave trajale 20-26 dana, a ledostaj 15-25 dana. 168

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI UREĐENJE VODOTOKA I ZAŠTITA OD VODA U vreme trajanja ledenih pojava u oba analizirana zimska perioda svi subjekti odbrane od leda bili su u stanju pripravnosti, vršeno je permanentno praćenje svih parametara režima leda na Dunavu i pritokama, pripreme za primenu adekvatnih mera odbrane od leda i koordinacija svih aktivnosti duž srpskog sektora Dunava i pritoka. Na sektoru Gornjeg Dunava u oba zimska perioda bila su angažovana 4 mađarska ledolomca, tokom zime 1984/85. u trajanju od 20 do 25 dana, a 2012. godine u znatno kraćem trajanju 2 dana aktivnosti i 6 dana pripravnosti. Na sektoru od Novog Sada do Beograda, u toku zime 1984/85. godine, bila su angažovana 2 domaća ledolomca ( Čakor i Vučevo ) u trajanju od 20 dana. Ovi ledolomci su radili na razbijanju ledenih barijera kod Kovilja, Krčedinske ade i Belegiša. U toku zime 2012. godine nije bilo ledolomaca na ovom sektoru, što umanjuje efekat mađarskih ledolomaca jer nisu bili obezbeđeni uslovi za tranport leda nizvodno. Na sektoru nizvodno od Beograda, u zoni uspora HE Đerdap 1, u toku zime 1984/85. godine, bila su angažovana 2 domaća ledolomca ( Greben i Bor ), u trajanju od oko 15 dana. S druge strane, u toku zime 2012. godine, na ovom sektoru je bio angažovan samo 1 ledolomac ( Greben ), u trajanju od 5 dana, ali sa oko 15 dana pripravnosti. Na osnovu sprovedene komparativne analize, uvažavajući činjenicu da je odbrana od leda i ledenih poplava specifičan i veoma odgovoran zadatak vodoprivrede, date su preporuke za odbranu od leda u budućem periodu: svi subjekti odbrane od leda moraju biti u stanju pripravnosti i stalno u toku sa razvojem meteorološke i hidrološke situacije, kao i prostorno vremenskim razvojem ledenih pojava na Dunavu i pritokama; mora se posvetiti više pažnje koordinaciji i sinhronizaciji mera odbrane od leda na Gornjem Dunavu i na nizvodnim sektorima; trebalo bi realizovati plan izgradnje novih multifunkcionalnih plovila, prema instrukcijama datim u Studiji varijanti odbrane od leda na Dunavu. Mađarski ledolomci angažovani na Gornjem Dunavu Most u Novom Sadu Ledolomac Greben Pančevački most u Beogradu 169

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD UREĐENJE VODOTOKA I ZAŠTITA OD VODA REGULACIJA REKE PEŠTAN I KONTROLA OTICANJA POPLAVNIH VODA - Idejni projekat Naručilac: Pd Rudarski basen "Kolubara" - Lazarevac Rukovodilac projekta: Nebojša Popović dipl. inž.građ Odgovorni projektanti: Dragan Danilović dipl. inž.građ., Dragan Vukosavić dipl.inž.maš., Vladislav Arsić dipl.inž.el., Anica Jovičić dipl. inž.građ, Biljana Trebješanin dipl.inž.arh., Sonja Jurišić dipl.šum.inž. Predrag Babić dipl. geol.inž.,zoran Simić dipl.inž.građ. Dalji razvoj eksploatacije uglja u kolubarskom ugljonosnom basenu, zahteva otvaranje novih površinskih kopova. Reka Peštan, svojim donjim tokom protiče kroz kolubarski lignitski basen. Ovaj vodotok protiče preko planiranih eksploatacionih polja Polje E i, pri ušću u Kolubaru preko Južnog polja. Da bi se izvršilo otvaranje eksploatacionih polja, reka Peštan se mora blagovremeno izmestiti sa prostora budućih eksploatacionih polja a poplavne vode reke Peštan se moraju kontrolisati u cilju zaštite kopova, opreme u njima i obezbeđenja stabilne proizvodnje uglja. Za kontrolu poplavnih voda reke Peštan odabran je odabran je kombinovani sistem čiju konfiguraciju čine aktivne mere (sistem retenzija od pet retenzija odgovarajućih performansi na Peštanu i njegovim pritokama), i pasivne mere zaštite od poplava koje čini obodni kanal. Brane i retenzije su locirane uzvodno od ležišta uglja. Retenzije su dimenzionisane tako da u potpunosti prihvataju poplavne talase do stogodišnjih velikih voda. Karakteristike objekata su date u narednoj tabeli: Južni obodni kanal je dimenzionisan da prihvati stogodišnje velike vode sa međusliva nizvodno od pregradnih profila brana, kao i vode od odvodnjavanja površinskog kopa. Ukupna dužina južnog obodnog kanala je 4090 m, pad dna korita kanala je Jdk =1,62. Kanal je trapeznog poprečnog preseka, širine dna 3,5 4,5 m, nagiba kosina 1:2 i dubine 3 4 m. 170

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI UREĐENJE VODOTOKA I ZAŠTITA OD VODA Da bi se sprečilo procurivanje vode iz korita obodnog kanala, predviđeno je vodozaptivno oblaganje korita kanala. Predviđeno je automatsko upravljanje ovog sistema iz dispečerskog centra na montažnom placu Polja E. U okviru Idejnog projekta osim tehničkih rešenja brana na Peštanu i pritokama, južnog obodnog kanala, razrađena su i tehnička rešenja sistema za monitoring i upravljanje, objekata za zaštitu od erozije, sistema za osmatranje i obaveštavanje. Urađena je Studija opravdanosti i Studija uticaja na životnu sredinu. Ukupni troškovi izgradnje objekata ovog sistema iznose 25,6 miliona. S obzirom se javila razlika u dinamici između izgradnje retenzionih brana i južnog obodnog kanala i početka radova na P.K. Polje E, predviđena je parcijalna regulacija i izmeštanje korita reke Peštan u zoni naselja Baroševac - by-pass korita reke Peštan. Ovaj deo regulisanog toka reke Peštan bi bio u tom slučaju uzvodni deo južnog obofnog kanala. Dužina by-pass korita reke Peštan iznosi ~3700 m. Investiciona vrednost ovog objekta iznosi 3,85 miliona evra. Glavni projekat je završen 2013. godine, a potom i revidovan. Prostorni položaj retenzija i drugih objekata za kontrolu poplavnih voda reke Peštan Poprečni presek brane Kruševica 171

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD UREĐENJE VODOTOKA I ZAŠTITA OD VODA OBJEKTI ZAŠTITE P.K. TAMNAVA ZAPADNO POLJE OD VELIKIH VODA DUBOKOG POTOKA - Glavni projekat Naručilac: Pd Rudarski basen "Kolubara" - Lazarevac Rukovodilac projekta: Nebojša Popović dipl. inž. građ Odgovorni projektanti: Dragan Vukosavić dipl. inž. maš., Vladislav Arsić dipl. inž. el., Ivan Kovač dipl. inž. građ. Dragan Danilović dipl. građ. inž., Predrag Babić dipl. geol. inž., Zoran Simić dipl. inž. građ. Tokom 2002. godine Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi'' je uradio Idejni projekat zaštite površinskog kopa Tamnava Zapadno polje od velikih voda sa međusliva Kladnice nizvodno od retenzije "Kladnica" uključujući vode Dubokog potoka. Ovim Idejnim projektom je konceptualno i tehnički do kraja rešen prihvat i evakuacija voda sa međusliva Kladnice, odnosno zaštita površinskog kopa,,tamnava Zapadno Polje od spoljnih voda sa ostatka sliva Kladnice (nizvodno od retenzije Kladnica - oko 20 km2 sliva). Sistemom zaštite kopa P. K. "Tamnava Zapadno Polje", predviđena je zaštita kopa od stogodišnje velike vode sa pomenutog međusliva. Sistem zaštite radne zone kopa od spoljnih voda sa međusliva čine tri grupe objekata i to: kanali u aluvijonu Kladnice, objekti za prihvatanje voda na Dubokom potoku i potoku Radevac i objekti za odvođenje voda iz kanala i objekata na Dubokom potoku i potoku Radevac, u susedne slivove. Gotovo svi predviđeni objekti leže u granicama površinskog kopa,,tamnava Zapadno Polje. Kao recipijenti za vode sakupljene u retenzijama na Dubokom potoku i potoku Radovac određeni su korito reke Kolubare i u kasnijoj fazi potok Skobalj. Definisana je fazna izgradnja objekata sistema zaštite. Izgradnja i uklanjanja objekata bi se vršila u skladu sa razvojem rudarskih radova. S tim u vezi definisane su tri faze izgradnje objekata zaštite. U periodu od 2002-2006. godine izgrađeni su objekti prve i druge faze izgradnje. U periodu od 2006 2012. godine razvojem rudarskih radova ukinuti su kanali, deo retenzija, pojedine crpne stanice, cevovodi. U eksploataciji su ostale dve retenzije. Dalji razvoj eksploatacije uglja na površinskom kopu,,tamnava Zapadno Polje, zahtevao je realizaciju objekata III faze zaštite. U okviru III faze zaštite predviđena je izgradnja dve retenzije na Dubokom Potoku sa pratećim objektima, tri crpne stanice (dve uz nove retenzije i jedna uz postojeću retenziju), potisnih cevovoda od crpnih stanica do Kolubari, odnosno do veznog kanala ka potoku Skobalj, veznog kanala ka potoku Skobalj i uređenje samog potoka Skobalj. Retenzione brane su predviđene kao nasute i rade se od glinovitog materijala iz lokalnog pozajmišta. Na branama su predviđeni evakuatori za velike vode. Investiciona vrednost objekata III faze ovog sistema iznosi 1,3 miliona. Projektna dokumentacija je urađena i revidovana tokom 2013.godine. 172

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI UREĐENJE VODOTOKA I ZAŠTITA OD VODA Dispozicija objekata III faze sistema zaštite Poprečni presek retenzione brane IV 173

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD UREĐENJE VODOTOKA I ZAŠTITA OD VODA Glavi projekat regulacije Kijevskog potoka Naručilac: JVP ''BEOGRADVODE'' Odgovorni projektant: Milan Rula, dipl.inž.građ. Projektanti: Novica Petrović, dipl.inž.građ., Danica Starinac, dipl.inž.građ., Marijana Damnjanović, dipl.inž.građ. Kijevski potok je leva pritoka Topčiderske reke. Ovaj potok pripada bujičnim vodotocima, koje karakterišu velike oscilacije protoka, sa razlikama mimimalnih i maksimalnih protoka i do nekoliko puta. Pri velikim vodostajima dolazi do izlivanja korita i plavljenja poljoprivrednih zemljišta, stambenih naselja i saobraćajnica. Kako bi se sprečilo dalje nanošenje šteta koje izazivaju poplave na ovom toku, potrebno je izvršiti regulacione radove na koritu Kijevskog potoka. Zavod za hidrauliku Instituta za vodoprivredu Jaroslav Černi uradio je Glavni projekat regulacije Kijevskog potoka. Glavnim projektom su definisane regulacione građevine na koritu Kijevskog potoka, na deonici od regulisanog delado stubova mosta beogradske obilaznice. Za merodavnu vodu za dimenzionisanje regulacionih građevina usvojena je velika voda poplavnog talasa na koji je dimenzionisan već regulisani deo potoka. Takođe, definisan je i način ulivanja postojećih pritoka koje se ulivaju u Kijevski potok. Osmišljen je način uklapanja i rekonstrukcije svetlih otvora na postojećim mostovima, kako bi seomogućilobezbedno propuštanje poplavnog talasa zadatog povratnog perioda. U okviru Glavnog projekta regulacije Kijevskog potoka urađeno je sledeće: 1. Izvršena su geodetska snimanja na deonici Kijevskog potoka, koja je obuhvaćena ovim projektom, i to tako da je obuhvaćena trasa potoka sa okolnim područjem na rastojanju 10 m od osovine toka; a gde je procenjeno da je zbog karakteristika terena to potrebno, i šire. 2. Urađene su hidrološke analize neophodne za hidraulički proračun, a samim tim i projektovanje. 3. Hidraulički proračun linija nivoa vode u dijapazonu od male vode do merodavne velike vode dobijen je primenom programa HecRas. 4. Nakon urađenon proračuna linija nivoa u postojećem koritu, pristupilo se projektovanju regulacije: Definisana je trasu predviđene regulacione građevine Regulisani supoprečni i podužni profili: Definisane granice dopiranja velikih voda Definisane regulacione građevine (pragove, kaskade i sl.) Definisani su objekti za zaštitu i osiguranje obala (kao i objekti za stabilizaciju dna korita, u skladu sa svim karakteristikama ovog toka. 174

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI UREĐENJE VODOTOKA I ZAŠTITA OD VODA Osnova i presek prelazne deonice na spoju postojeće i projektovane regulacije korita Projektovana regulacija profil sa otvorenim koritom Projektovana regulacija profil sa zatvorenom ramovskom konstrukcijom 175

176 Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI UREĐENJE SLIVOVA I ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD UREĐENJE SLIVOVA I ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE STUDIJA O PROCENI UTICAJA NA ŽIVOTNU SREDINU ZA SISTEM HE NA IBRU Naručilac: Ibarske hidroelektrane, Kraljevo Odgovorni obrađivači: dr Nenad Jaćimović (Građevinski fakultet, Beograd), dr Zdravko Stojanović Za potrebe realizacije projekta izgradnje kaskadnog sistema od 10 hidroelektrana na Ibru urađena je Studija o proceni uticaja na životnu sredinu. Izrada ovakve studije predstavlja zakonom definisan preduslov za dobijanje građevinske dozvole, a u njoj su sagledani mogući uticaji izgradnje sistema na životnu sredinu, kao i mogući uticaji ovog sistema na druge delatnosti i subjekte koji imaju pretenzije na korišćenje predmetnog vodnog resursa i razmatranog prostora. Predmetna Studija je izrađena u skladu sa odredbama Zakona o proceni uticaja na životnu sredinu ( Sl. glasnik RS br. 135/04 i 36/09), Pravilnika o sadržini studije o proceni uticaja na životnu sredinu ( Sl. glasnik RS br. 69/05), kao i Rešenja o obimu i sadržaju Studije o proceni uticaja na životnu sredinu izgradnje 10 hidroelektrana na Ibru, izdatog od strane Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine (br. 353-01-500/2012-02 od 05.02.2013.). Studija predstavlja izuzetno obimnu dokumentaciju i podeljena je u 6 knjiga, pri čemu prve tri knjige sadrže oko 1000 strana teksta, sledeće dve veliki broj grafičkih priloga, a poslednja komplet mišljenja i saglasnosti nadležnih institucija. Za potrebe izrade Studije korišćen je obiman fond podataka prikupljenih prethodnim istraživanjima, ali je takođe izvršen i određen broj namenskih ispitivanja u kojima su učestvovali stručnjaci iz Gradskog zavoda za javno zdravlje iz Beograda. Na izradi Studije su, pored stručnjaka Instituta Jaroslav Černi i Gradskog zavoda za javno zdravlje, učestvovali i eksperti Građevinskog fakulteta iz Beograda i Instituta za biološka ispitivanja Siniša Stanković iz Beograda. U Studiji su detaljno analizirani potencijalni uticaji sistema na sledeće segmente životne sredine: vodne resurse režim i kvalitet voda, izvorišta podzemnih voda Žičko polje i Konarevo, meteorološke parametre i klimatske karakteristike, biljne i životinjske vrste i staništa, kvalitet vazduha, buku i vibracije, namenu i korišćenje zemljišta, kulturno istorijska dobra, pejzažne karakteristike prostora, saobraćaj, potencijalna klizišta i upravljanje čvrstim otpadom. Svi ovi uticaji su evaluirani i propisane su odgovarajuće mere za njihove smanjivanje. U nastavku se, primera radi, navode neki od zaključaka sprovedenih analiza. Sistem neće imati uticaja na režime velikih i srednjih voda, dok će zbog postojanja korisne zapremine akumulacija (rezerve), režim ekstremno malih voda može biti poboljšan. Uticaj planiranog sistema na izvorišta vodosnabdevanja grada Kraljeva (Žičko polje 178

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI UREĐENJE SLIVOVA I ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE i Konarevo) se ocenjuje kao uticaj umerenog značaja pozitivan. Negativan uticaj na mortalitet riba usled ulaska u vodozahvat turbine može se oceniti kao uticaj malog do zanemarljivog značaja. Negativan uticaj na makrobeskičmenjake, zajednice algi, kao i vodozemce i gmizavce, može se oceniti kao uticaj malog značaja. U slučaju primene predloženih mera, negativni rezidualni uticaj na obodnu vegetaciju biće značajno umanjen. Ukupni uticaj može se oceniti kao negativni uticaj malog značaja. Konačni zaključak Studije je da je predmetni projekat sistema HE na Ibru održiv u smislu očuvanja životne sredine, ukoliko se obezbedi sprovođenje svih predloženih mera tokom i nakon izgradnje planiranih objekata. U fazi eksploatacije objekata će Investitor imati punu odgovornost za sprovođenje svih navedenih mera zaštite, kao i sprovođenje predloženog plana monitoringa stanja životne sredine. Ovaj razvojni projekat takođe pruža mogućnost da se u Dolini kraljeva ostvari jedna od najkompleksnijih turističkih ponuda u Srbiji. Pogled na dolinu Ibra Srednjevekovna tvrđava Maglič 179

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD UREĐENJE SLIVOVA I ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE GLAVNI PROJEKAT PROTIVEROZIONE ZAŠTITE SLIVA NOVOSELSKE REKE I ČIŠĆENjE KORITA U DUŽINI OD 1750 m Odgovorni obrađivač: Irina Milovanović Naručilac: Javno preduzeće za obavljanje komunalnih delatnosti, ''Beli Izvor'' Vrnjačka Banja Novoselska reka, leva pritoka Zapadne Morave, je bujični tok koji se formira na padinama planine Goč. Pored relativno dobre pošumljenosti sliva, javlja se jaružasta erozija, sa produkcijom nanosa koji ugrožava sisteme za vodosnabdevanje (kaptaže) na Gočkoj, odnosno, Ćelijskoj reci. Ta pojava se manifestuje posle svake jače kiše kada se u taložnicima pojavljuje veća količina nanosa koji ugrožava vodovod u Vrnjačkoj Banji. U okviru projekta su izvršeni terenski istražni radovi i sprovedene hidrološke, psamološke i morfološke analize, kao i hidrauličko i statičko dimenzionisanje regulisanog korita i bujičnih pregrada. Na osnovu karte erozije i metode potencijala erozije izvršeni su proračuni produkcije i dospevanja nanosa za analizirane slivove. U Institutu za vodoprivredu Jaroslav Černi urađen je Plan za proglašenje erozionih područja za teritoriju opštine Vrnjačka Banja 2008. godine. Cilj izrade projekta su zaustavljanje nanosa u koritu deponijskim bujičnim pregradama, čišćenje korita Novoselske reke u donjem delu toka, zaštita kaptaža na Gočkoj i Ćelijskoj reci i tehničko rešenje ukrštanja vodotoka sa magistralnim putem Kraljevo Kruševac i železničkom prugom, koje će omogućiti bezbednu evakuaciju velike vode Troškovi realizacije su oko 340 hiljada EUR. 180

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI UREĐENJE SLIVOVA I ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE Situacioni prikaz položaja projektovanih deponijskih pregrada 181

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD UREĐENJE SLIVOVA I ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE GLAVNI PROJEKAT RADOVA ZA ZAŠTITU OD EROZIJE I BUJICA NA SLIVU PUSTA REKA Odgovorni obrađivač: Milutin Stefanović Naručilac: JVP Srbijavode, VPC Morava Niš Slivno područje Puste reke prostire se na teritoriji 8 opština, a najvećim delom zauzima skoro celu opštinu Bojnik. Pusta reka i njene pritoke predstavljaju stalan faktor ugrožavanja stambenih zgrada, putne i komunalne infrastrukture, kao i obradivog zemljišta. Karakteristične su poplave iz 1937. i 1976. godine, što je posledica opšteg stanja sliva Pusta reka sa sledećim karakteristikama: izražen intenzitet erozionih procesa u višim delovima sliva, nepovoljan pluviometrijski režim, nepovoljni pedološko-geološki uslovi, siromašna autohtona vegetacija, bujični karakter glavnog toka i pritoka. U okviru projekta su izvršeni terenski istražni radovi (geodetsko snimanje) i sprovedene hidrološke, psamološke, morfološke, pedološke, geološke, hidrauličke analize (hidrauličko dimenzionisanje bujičnih pregrada) i statičko dimenzionisanje pregrada. U projektu su planirani tehnički, biotehnički i biološki radovi u slivu Pusta reka. U tom okviru, projektovani su objekti za kontrolu ulaza nanosa u korito Puste reke i iz njenih pritoka, kao i objekti za smanjenje produkcije i pronosa nanosa. Na fotografiji je prikazana jedna od izabranih lokacija za izradu pletera. U okviru tehničkih mera u koritu Puste reke i u koritu njenih pritoka prvog reda predviđena je: izgradnja bujičnih poprečnih objekata za zadržavanje nanosa i konsolidaciju korita na određenim lokacijama. Biotehničkim radovima je predviđeno: poboljšanje infiltraciono-retencionih karakteristika zemljišta na nagibima, podizanje poprečnih objekata u manjim pritokama, u koritima povremenih vodotokova i jarugama, u cilju zaustavljanja nanosa, stabilizacije korita i obala predviđeni su sistemi sa jednostrukim i dvostrukim pleterima. Biološki radovi predviđeni su na 755 ha u slivu Pusta reka. 182

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI UREĐENJE SLIVOVA I ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE 183

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD UREĐENJE SLIVOVA I ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE GLAVNI PROJEKAT ANTIEROZIONOG UREĐENjA SLIVA REKE RAŠKE I DEFINISANjE EROZIONIH PODRUČJA Odgovorni obrađivač: Milutin Stefanović Naručilac: UNOPS-EUPROGRES Glavni projekat antierozionog uređenja sliva reke Raške sa definisanjem erozionih područja sastoji se od 11 knjiga, od kojih se svaka odnosi na jedan vodotok : Trnavska reka (P 5) Raška, Izbička reka (P 2) Novi Pazar, Reka Jošanica (P 3, P 6, P7) Novi Pazar, Trnavska reka (P 12) Novi Pazar, Deževska reka (P 1) Novi Pazar, Kruševačka reka (P 4) Novi Pazar, Jovska reka (P 8) Novi Pazar, Ljudska reka (P 9) Novi Pazar, Cvrnjska reka (P 10) Novi Pazar, Sebečevska reka (P 11) Novi Pazar i Tušimska reka (P 13) Novi Pazar. Navedeni sadržaj je formiran u skladu sa potrebom da se, sa jedne strane, svaki od podslivova tretira kao poseban investicioni projekat, radi omogućavanja nezavisne procedure pribavljanja i formiranja sve potrebne dokumentacije prema Zakonu o planiranju i izgradnji (lokacijska dozvola, stručna kontrola, glavni projekat, tehnička kontrola i dr., zaključno sa građevinskom dozvolom), ali i da se, sa druge strane, svaki od podslivova tretira kao deo celine sliva reke Raške, a u smislu prostorne, funkcionalne i resursne harmonizacije i optimizacije. U okviru projekta su izvršeni terenski istražni radovi (geodetsko snimanje), analizirane su fizičko-geografske, geološko-pedološke i psamološke karakteristike slivnog područja. Urađen je proračun produkcije i dospevanja nanosa u slivu i definisana su eroziona područja, kao i hidrološki elaborat (karakteristični proticaji velikih voda za povratne periode 100, 50 i 20 godina) primenom SCS metode za neizučene slivove. Na osnovu analize istražnih radova utvrđena je racionalno potrebna količina tehničkih i bioloških radova. Urađeno je hidrauličko i statičko dimenzionisanje bujičnih pregrada. Biološkim i biotehničkim merama je predviđeno poboljšanje infiltraciono-retencionih karakteristika zemljišta na nagibima, podizanje poprečnih objekata u manjim pritokama, primena administrativnih mera na osnovu odgovarajuće planske dokumentacije. Značajan deo objekata obuhvaćenih ovim projektima izveden je ili je u fazi izvođenja. Za vreme poslednjih poplava (2014) uočeno je da su bitno smanjene štete od bujičnih poplava i erozionih procesa zahvaljujući izvedenim objektima. Troškovi realizacije svih projekata su oko 136 miliona dinara. 184

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI UREĐENJE SLIVOVA I ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE 185

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD UREĐENJE SLIVOVA I ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE ANALIZA UZROKA STANjA KVALITETA VODE I USLOVA I MOGUĆNOSTI SANACIJE REKREACIONOG JEZERA U KLADOVU Naručilac: PD HE Đerdap d.o.o. Kladovo Obrađivači: Vesna Ilić, dipl. inž. građ., Vesna Obradović, dipl. biol., Milan Radovanović, dipl. inž. geol. UVOD U cilju sagledavanja sadašnjeg kvaliteta vode Rekreacionog jezera u Kladovu, uzroka njegovog dugogodišnjeg pogoršanja i ocene mogućnosti i uslova sanacije, tj poboljšanja kvaliteta i korišćenje za rekreaciju predviđenu projektima, jula 2013.g. izvršena su dopunska ispitivanja kvaliteta fizičkohemijskog, mikrobio-loškog i biološkog sastava vode i sedimenta jezera i okolnih pijezometara. STANjE NA TERENU Zbog nemogućnosti dugoročnog održavanja propisanog kvaliteta vode, za rekreaciju je korišćeno kraći period po izgradnji. Krajem 2010. i početkom 2011.g. izvršeno je dodatno crpenje i sniženje nivoa vode Jezera (sl. 2), što je omogućilo čišćenje kosina i dna od istaloženog materijala. Ispitivanja su ukazala da na delu obale u jezero dospevaju i sanitarne otpadne vode (registrovane su visoke vrednosti hlorida i sulfata 225 mg/l i 262 mg/l). Evakuacija vode pumpom iz jezera Jezero sa crpnom stanicom Namena jezera je dvostruka: drenažna zaštita najnižeg dela Kladova od uspora HE Đerdap 2, rekreativna namena. Drenažna zaštita se vrši održavanjem projektovanih nivoa vode 38,8-39,0 mnm radom crpne stanice Kladovo (sl. 1), od početka rada sistema (1985.g.) do danas. Za rekreaciju je Jezero korišćeno samo kraći period po izgradnji. Pogoršanjem kvaliteta vode i intenzivnim razvojem makrofitske vegetacije prekinuto je korišćenje u rekreativne svrhe. Prosečna dubina u centralnom delu od 4,0 m ovo Jezero svrstava u plitka. Sistematska ispitivanja kvaliteta vode Jezera, posebno hidrobiološka i biološka, nisu vršena, a dostupnim podacima su obuhvaćena fizičkohemijsko-mikrobiološka ispitivanja vode i jednokratno sedimenta u periodu 2009-2012. g. Nakon završetka čišćenja Jezera su postavljene 3 ultra-zvučne sonde u cilju uklanjanja i sprečavanja razvoja algi što nije rezultiralo uklanjanjem postojeće makrofitske vegetacije iz jezera. REZULTATI MERENjA IZ JULA 2013.god. Merenjima "In situ" je detektovan deficit kiseonika u hipolimnionu, koji se na ~0,5 m od dna graničio sa anoksijom u svim tačkama jezera. Epilimnion karakteriše supersaturacija-visok sadržaj kiseonika praćen alkalnim vrednostima ph (sl. 3) kao posledica intenzivnih procesa foto-sinteze. Redukcioni uslovi omogućavaju da se vezani fosfor i azot u sedimentu transformišu u rastvorljive oblike koji difuzijom i resuspenzijom pod uticajem vetra i bioturbacijama ponovo ulaze u vodeni stub jezera i stvaraju uslove za stvaranje nove biomase. 186

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI UREĐENJE SLIVOVA I ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE Kao posledica doticaja podzemnih voda u Jezero konstatovano je termičko raslojavanje sa razlikama u temperaturi od oko 8 S (slika 4). Od propisanih graničnih vrednosti, za II klasu voda, odstupaju sledeći parametri: ph vrednost i BPK5, a vrednost amonijum jona je na samoj granici. Parametri fizičko-hemijske i mikro-biološke analize podzemne vode oko Jezera ukazuju na kontakt sa vodama iz kanalizacije, odnosno septičkih jama, a delom i na sveže fekalno zagađenje. Prospekcijom je uočeno da je gotovo celo jezero zapunjeno vodenim hidrofitama, estetski neprijatnog izgleda i mirisa, posebno posle sečenja i iznošenja na obalu. To su i razlozi zbog kojih jezero nije pogodno za kupanje i rekreaciju. Vodene makrofite Jezera odlikuje visok deo mineralnog sadržaja u suvoj masi koji ide čak do 60%, kao i visok sadržaj fosfora, azota i kalcijuma. Zbog visokog sadržaja sumpora biljojedne vrste riba je izbegavaju (npr. amur) i na je poslednjem mestu pri izboru hrane. U vertikalnom profilu pruža se od samog dna, mestimično i do površine vode. Dugački izdanci ove biljke su gusto isprepleteni i obrazuju prave podvodne livade. U jesen, kad se završi biološki ciklus, padaju na dno gde trunu i raspadaju se, pri čemu se stvara mulj što dovodi do eutrofizacije. Sadržaj kiseonika po dubini Promena temperature po dubini Poređenje sa analizama kvaliteta mulja Dunava kod Kladova, u sklopu Programa za praćenje uticaja uspora Dunava, uočava se da u sedimentu u Rekreacionom jezeru ima 3 puta više organskog azota, amonijum jona i sumpora i značajan sadržaj gvožđa. Prema bakteriologiji voda sa površine Jezera je u okviru II klase kvaliteta što ga čini pogodnim za kupanje i rekreaciju. Broj bakterija pri dnu Jezera mestimično je i do 10 puta veća nego na površini. Veliki broj oligotrofnih bakterija je indikacija da je mineralizacija organske materije intenzivna i da su procesi samoprečišćavanja jezera u toku. Iako je brojnost E. coli ispod limita detekcije primenjene metode, na osnovu velike brojnosti Enterokoka u sedimentu, na koji se sorbiraju i tako opstaju duže vreme od ostalih indikatorskih bakterija ocenjeno je da je Jezero bilo pod uticajem otpadnih voda fekalne prirode. ZAKLjUČCI I PREPORUKE 1. Izvedenim drenažnim sistemom za zaštitu od uspora Dunava osvežava se voda Jezera samo infiltracijom podzemnih voda, prosečnog proticaja oko 50% od projektom predviđenog. 2. Zahvatanjem vode iz drenažnog kolek-tora moguće je obezbediti projektovane količine za zamenu vode u Jezeru. 3. Zbog velike sposobnosti vegetativnog razmnožavanja dominantnih vrsta makrofita, i deo biljke je sposoban da raste i da novu biljku, iskustva u svetu su pokazala da je mehaničko uklanjanje ovih vrsta manje uspešno i efekti su kratkoročni. 4. Upravljanje kvalitetom voda zatvo-renih akvatorija primenom metoda koje dovode do deeutrofikacije: preventivne mere na slivu povećanje protočnosti vode Jezera uvođenjem vode siromašne nutrijentima destratifikacija unosom kiseonika 5. Upravljanje procesima eutrofizacije definisanjem odnosa između godišnjeg unosa makronutrijenata i njihove koncentracije u vodi jezera. 6. Za studijske radove analize uslova, mera i troškova sanacije kvaliteta vode rekreacionog Jezera koji bi omogućili rekreaciju stanovništva u letnjem periodu i očuvanje njegove drenažne funkcije, neophodna su kompleksna istraživanja fizičko-hemijskih, bioloških i mikro-bioloških parametara kvaliteta vode jezera i podzemnih voda koje utiču u jezero, na osnovu kojih bi se detaljno sagledalo postojeće stanje kvaliteta vode i izradio odgovarajući predlog mera sanacije, a kasnije i ocenili efekti preduzetih mera. 187

188 Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI HIDRAULIČKA MERENJA I ISPITIVANJA

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD HIDRAULIČKA MERENJA I ISPITIVANJA HIDRAULIČKA MODELSKA ISPITIVANJA BRANE BUZINA Naručilac: ENERGOPROJEKT- HIDROINŽENJERING A.D. Odgovorni obrađivač: Danica Starinac, dipl. inž.građ. Tehnička obrada: Danica Starinac, dipl.inž. građ., Marijana Damnjanović, dipl.inž.građ. Modelska merenja: Predrag Vojt, dipl.inž.građ., Marko Dimitrijević, inž.el. Konsultanti: Dragiša Žugić, dipl.inž.građ., Prof. Dr Radomir Kapor, dipl.građ.inž., Prof. Dr Ljubodrag Savić, dipl.građ.inž. Projektovana gravitaciona brana od valjanog betona Buzina ispitana je na fizičkom modelu kako bi se preciznije analizirali uslovi tečenja i dale preporuke za dimenzionisanje. Fizički mоdеl brаnе Buzina napravljen je prema Frudovoj sličnosti, u razmeri za dužine 1:40. Na modelu su prеdstаvlјеni slеdеći еlеmеnti:dео аkumulаciје uzvоdnо оd brаnе, u dužini оd 60 m; brаnа u celoj dužini; glavni оbјеkat zа еvаkuаciјu vеlikih vоdа (prеliv sa prelivnim poljima i razdelnim stubovima, stepenasti brzotok, slapište); nizvodni dео rеčnоg tоkа (nizvоdnо оd slаpištа), u dužini оd oko 190 m. Predmet ovih modelskih ispitivanja su objekti za evakuaciju velikih voda, koji obuhvataju: Preliv praktičnog profila ( Krigerov ), sastavljen od 5 prelivnih polja, sa ukupnom širinom prelivne ivice od 75 m. Stepenasti brzotok (na nizvodnom licu brane), promenljive širine, namenjen delimičnoj disipaciji energije prelivnog mlaza. Slapište (tipa USBR III, sa srednjim zubima), koje treba da obezbedi što mirniji tok prelivenih voda u nizvodnom prirodnom koritu. Hidraulička modelska ispitivanja na fizičkom modelu brane Buzina obuhvatila su merenje nivoa, brzina, protoka i pritisaka, a sprovedena su sa ciljem da se provere i po potrebi optimizuju uslovi tečenja u zoni objekata brane. Na osnovu izvršenih modelskih ispitivanja, izvedeni su sledeći zaključci: 1. Tehničko rešenje preliva iz Idejnog projekta omogućava da se pri koti maksimalnog uspora u akumulaciji kroz preliv propusti projektovani protok Q 0,1% =1320 m³/s. 2. Tehničko rešenje brzotoka iz Idejnog projekta dovodi do stvaranja značajnih stojećih talasa. Modelska ispitivanja su pokazala da se promenom oblika razdelnih zidova stojeći talasi mogu svesti na najmanju meru, a prelivanje može izbeći. 3. Tehničko rešenje slapišta sa središnjim zubima, obezbeđuje efikasno umirenje prelivnog mlaza i izlazne brzine koje ne ugrožavaju nizvodnu deonicu. U cilju dalje optimizacije, na modelu je ispitan uticaj zuba na disipaciju energije, odnosno upoređena je varijanta sa zubima u slapištu i bez njih. Ispitivanja su pokazala da se i bez zuba postižu zadovoljavajući uslovi tečenja, sa izlaznim brzinama koje jesu nešto veće nego za varijantu sa zubima, ali sui dalje prihvatljive. Na osnovu toga, zaključuje se da predloženu geometriju slapišta dužinu, širinu i visinu zidova treba zadržati, dok zube treba ukloniti. 190

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI HIDRAULIČKA MERENJA I ISPITIVANJA 4. U slapištu, čak i pri računskom protoku od Q= 1320 m 3 /s, ne postoji opasnost od pojave negativnih pritisaka. To je posledica velikih dubina vode u slapištu i relativno malih brzina na kraju stepenastog brzotoka. Tečenje u slapištu pri Q 0,1% =1320 m³/s, varijanta sa zubima Fizički model brane Buzina u razmeri 1:45, Hidraulička laboratorija Zavoda za hidrauliku, Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi Tečenje u brzotoku pri Q 0,1% =1320 m³/s, desni i levi razdelni zid 191

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD HIDRAULIČKA MERENJA I ISPITIVANJA SISTEMATSKA SIMULTANA MERENJA PROTICAJA NA VODOTOCIMA STARE PLANINE Naručilac: Javno preduzeće za razvoj planinskog turizma Stara planina Knjaževac, Miloša Obilića 1, Knjaževac Odgovorni obrađivač: Predrag Vojt, dipl.inž.građ. Terenska merenja: Predrag Vojt, dipl.inž.građ., Marko Dimitrijević, inž.el., Srđan Ostojić, građ. teh. U cilju sagledavanja hidrološkog kapaciteta vodotoka na Staroj planini, za potrebe izgradnje sistema za vodosnadbevanje, Zavod za hidrauliku Instituta za vodoprivredu ''Jaroslav Černi'' je u periodu od novembra 2013. godine do aprila 2014. godine periodično vršio sistematska simultana merenja proticaja na mernom profilu na Golemoj reci, kao i na profilima na Zubskoj reci i Repušačkom potoku (cevastim propustima). Merenjima su dobijeni podaci o količinama i brzinama vode na mernim profilima. Proticaj na mernim mestima je određivan na dva načina: Merenjem hidrometrijskim krilom Merenjem volumetrijskom metodom Sistematska simultana merenja proticaja na vodotocima Stare planine, izvršena su u pomenutom periodu 6 puta (jednom mesečno). Osim merenja proticaja, na Golemoj reci (MM1) kontinualno je meren i nivo reke, korišćenjem merila pritiska (Diver-a). Rezultati merenja prikazani su u tabeli. U tabeli su date vrednosti proticaja na svakom od mernih mesta za dati datum merenja. Rezultati merenja proticaja na vodotocima Stare planine datum 1.11.2013 09.12.2013 13.01.2014 10.02.2014 25.3.2014 28.04.2014 QMM1 [L/s] 71,4 97,7 73,3 239,0 427,9 1400 QMM2 [L/s] 6,6 9,9 7,2 29,9 39,9 49,3 QMM3 [L/s] 9,5 7,0 5,0 12,8 16,8 54,7 Na slikama (1-3) prikazani su merni profili i vodomerna stanica (merenje nivoa) na Golemoj reci. Na slici 4 prikazano je grafičko izračunavanje protoka u mernom profilu, na osnovu izmerene geometrije profila, izmerenih nivoa i brzina vode u profilu. 192

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI HIDRAULIČKA MERENJA I ISPITIVANJA Profil na Golemoj reci Slika 2: Profil na Zupskoj reci Vodomerna stanica na Golemoj reci Izračunavanje proticaja u profilu na osnovu merenja brzina hidrometrijskim krilom 193

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD HIDRAULIČKA MERENJA I ISPITIVANJA GLAVI PROJEKAT BAZENA PROCEDNIH VODA NA REGIONALNOM CENTRU ZA UPRAVLJANJE OTPADOM KIKINDA; PROJEKAT IZVEDENOG STANJA I STRUČNI NADZOR : A.S.A. Kikinda d.o.o. Odgovorni projektant: Dragiša Žugić, dipl.inž. građ. Projektanti: Marijana Damnjanović, dipl.inž. građ., Predrag Vojt, dipl.inž.građ. U Regionalnom centru za upravljanje otpadom u Kikindi, u sklopu moderne deponije sa visokom tehnologijom, planiran je bazen procednih voda za bezbedno deponovanje komunalnog otpada. Predviđena je izgradnja bazena od zemljanog materijala, a zbog hidroloških uslova, rezervoar je delimčno ukopan, a delimično u nasipu iznad tla. Maksimalna površina vodenog ogledala je 1552 m 2, dok je maksimalna raspoloživa zapremina iznosi 3113 m 3, pri dubini od 2,5 m. Vodonepropusnost rezervoara obezbeđuje se polaganjem PEHD folije. Kontrola vodonepropusnosti folije se vrši geosenzorima, postavljenim u dnu i na kosinama rezervoara. Rad senzora se prati posebnim sistemom, predviđenim od strane proizvođača. Kako bi se PEHD folija zaštitila od mehaničkih oštećenja pri postavljanju i eksploataciji, ispod nje se postavlja geotekstil.zemljani rezervoar se puni i prazni vodom kroz sistem šahtova i cevovoda. Postavljanje šahtova, cevovoda i PEHD elemenata Izgrađeni bazen za prikupljanje otpadno-procednih voda 194

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI HIDRAULIČKA MERENJA I ISPITIVANJA Šema funkcionisanja sistema za recirkulaciju otpadno procednih voda 195

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD HIDRAULIČKA MERENJA I ISPITIVANJA GLАVNI PRОЈЕKАТ SАNАCIЈЕ ČESME KNEZA MILOŠA U KOŠUTNJAKU Naručilac: Gradska uprava Grada Beograda, Sekretarijat za komunalne i stambene poslove, Uprava za vode Odgovorni projektant: Dragiša Žugić, dipl.inž. građ. Projektant: Milica Parežanin, dipl. inž. pejzažne arhitekture i hortikulture Tokom 2013. godine urađen je Glavni projekat sаnаciје česme kneza Miloša u Košutnjaku. Česma sе nаlаzi u оkviru prostorne kulturnoistorijske celine Topčider, u blizini Hajdučke česme, u Beogradu. Ovo područje utvrđeno je za kulturno dobro od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju. Prema podacima Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, česmu je podigao knez Miloš Obrenović 1859. godine u čast svog povratka na srpski presto. Sаnаciјom česme predviđene su aktivnosti na dovođenju gradske vode (JKP BVK) u česmu, sanacija građevinskog dela, izgradnja venjaka kao i hortikulturno uređenje platoa oko česme. Projektom je predviđena rekonstrukcija tela česme uz zaštitu istorijskih vrednosti (konsolidacija kamenih elemenata od kojih je česma sagrađena i zamena oštećenih elemenata kamenom sličnih karakteristika, izrada nove kamene table sa natpisom kao i izlivne lule u vidu lavlje glave), građevinski radovi na platou oko česme, prilaznom stepeništu (sa izgradnjom mostića i prilazne rampe), kao i uvođenje parkovske rasvete u vidu kandelabara i reflektora koji bi se napajali putem solarnih panela. Postojeće stanje česme Predloženo rešenje česme (3D prikaz) 196

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI HIDRAULIČKA MERENJA I ISPITIVANJA Grafički prikaz- osnova i presek česme 197

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD HIDRAULIČKA MERENJA I ISPITIVANJA IZVOĐENJE RADOVA NA SANACIJI FONTANE SLAP Naručilac radova: GRADSKA UPRAVA GRADA BEOGRADA Sekreterijat za komunalne i stambene poslove Izvođač radova: INSTITUT ZA VODODPRIVREDU JAROSLAV ČERNI, A.D. BEOGRAD Odgovorni rukovodilac radova: Milan Rula, dipl.inž.građ. Zavod za hidrauliku je u predmetnom periodu nastavio sa aktivnostima na projektovanju, izvođenju i rekonstrukciji fontana i česmi. Tokom 2013. i 2014.godine izvedeni su radovi na sanaciji fontane Slap u Beogradu. Fontana ''Slap JDP'' nalazi se u Beogradu u ulici Kralja Milana i predstavlja arhitektonsku celinu sa zrgadom Jugoslovenskog dramskog pozorista i Studentskog kulturnog centra. Skluptorsko rešenje fontane uradili su arhitekta Đorđe Bobić i akademski slikar Čedomir Vasić. Fontana je oko devet metara visoki polukružni zid obložen kamenim i staklenim pločama izmeću kojih preliva voda. S obzirom da na fontani u skorije vreme nisu vršeni nikakvi radovi, sanacijom je bilo potrebno obuhvatiti građevinske, hidrauličko-mašinske i elektro radove. Sanacija fontane se izvodi u dve faze. U okviru Prve faze izvedeni su sledeći radovi: Sanacija belog mermera kojim je obložena spoljna površina tela fontane. Sanacija pukotina i drugih oštećenja na betonskoj ploči i zidovima bazena. Oko bazena fontane postavljena je polukružna rešetka, koja prati oblik bazena, kako bi se sprečilo skupljanje vode i stvaranje lokvi oko fontane, u slučaju prskanja vode sa slapa. Sanacija i uređenje platoa neposredno uz fontanu. Mašinska prostorija ispod fontane i platoa je očišćena i sanirana. Izvršen je remont postojećih pumpi. Bazen unutar mašinske prostorije je očišćen od stare hidroizolacije, saniran i premazan hidroizolacionom masom. Oprema za održavanje kvaliteta vode je sanirana, s tim da su neispravni delovi zamenjeni novim. Celokupan izgled fontane osvežen je postavljanjem reflektora u bazenu koji osvetljavaju slap, kao i diskrentim osvetljenjem na dvema vertikalama postavljenim simetrično u odnosu na slap. Planirana intervencija obuhvatila je sanaciju i revitalizaciju objekta, tj. zadržavanje postojeće forme i materijalizacije. Upotrebom savremenih metoda celini je vraćen prvobitni izgled. 198

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI HIDRAULIČKA MERENJA I ISPITIVANJA Fontana ''Slap JDP'', Beograd - izgled pre sanacije Fontana ''Slap JDP'', Beograd - izgled nakon sanacije 199

200 Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI OSTALI ZNAČAJNI PROJEKTI

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD OSTALI ZNAČAJNI PROJEKTI Idejni projekat sanacije rušenja kosina kolektora I i sanacije drenaže u balastu odbrambenog nasipa na Grabovičkom polju Naručilac: PD,,Hidroelektrane Đerdap" d.o.o. Kladovo Odgovorni projektanti: Bojan Stanković, dipl. građ. inž., Milan Radovanović, dipl. inž. geol. Saradnici: Vesna Ilić, dipl. građ. inž., Snežana Živanović, dipl. građ. inž. Pre izgradnje He Đerdap II područje Grabovičkog Polja nije bilo branjeno od uticaja visokih vodostaja Dunava. Za odbranu nižih delova terena između Ljubičeva i Brze Palanke-nove od usporenih vodostaja izgrađen je duž toka Dunava odbrambeni nasip a unutar područja za zaštitu od povišenih nivoa podzemnih voda izveden je drenažni sistem. Drenažni sistem koji je u eksploataciji od 1985. god. sastoji se iz dva glavna kanala K-I i K-II (kolektori I i II) sa samoizlivnim drenažnim bunarima, 9 sekundarnih kanala S-1 do S-9 (sa samoizlivnim drenažnim bunarima duž kanala S-1) i crpne stanice Grabovica. Duž kolektora K-I, K-II i sekundarnog S-1 izvedeno je 32 samoizlivna bunara, jer je dno kanala ostalo u povlatnom slabijepropusnom sloju. Za praćenje efekata rada i kvaliteta bunara uz svaki bunar su izvedeni zasipski pijezometri, a na rastojanju 3 5 m i prateći pijezometri. Odbrambeni nasip je izveden duž leve obale Rečke reke, na delu od mosta na putu Kladovo-Negotin do njenog ušća u Dunav, i dalje uzvodno duž Dunava do spoja sa visokim terenom uzvodno od crpne stanice Grabovica, koja evakuiše vodu u Dunav iz drenažnog sistema Grabovičkog polja. Nasip je izveden sa krunom širine 6 m na koti 43,05 mnm. Spoljašnja kosina nasipa nagiba 1:3, obložena je betonskim pločama. Unutrašnja kosina nasipa je izvedena sa dva nagiba, neposredno ispod krune 1:2 i u donjem delu 1:7. Telo nasipa je kombinovano, od peskovite gline i refulisanog materijala. Na delu od stacionaže km 0+000 do km 1+200 i od km 3+000 do km 4+500 nasip je bez balasta, a na delu od km 1+200 do km 3+000 predviđena je izrada balasta širine 50 m od refulisanog materijala, nagiba 2% prema drenažnom kanalu. Uz nožicu nasipa na rastojanju od 2 m, odnosno na polovini širine balasta, ugrađena je drenaža. Ova drenaža je izrađena od perforiranih PVC cevi prečnika DN 80 mm, sa izlivima u kanal na po 100 m. Tokom poslednjih godina, na odbrambenom nasipu se registruje prevlaženost balasta na delu od crpne stanice Grabovica prema Bačkoj Palanci, kao i intenzivna rušenja kosina i izdizanje dna kolektora I na delu spoja sa sekundarnim kanalom I. Navedeno stanje je iniciralo izradu plitkih pijezometri Ø 3-4 i nasipskih pijezometarskih profila (baterije pijezometara) na delu od crpne stanice Grabovica prema Brzoj Palanci. Osmatranjem nivoa vode ovih pijezometara konstatovano je da postavljena drenaža ne ostvaruje predviđene efekte na celoj deonici. Pijezometarski pritisak duž drenažnog kolektora I koji se duži period registruje neposredno ispod površine terena, a u poređenju sa predviđenim iz projekta viši je od 1 do 3 m. Takođe, rezultati dobijeni obradom podataka uzetih uzoraka tokom izrade strukturno-pijezometraskih bušotina u telu nasipa i balastu, ukazuju da je balast izgrađen od heterogenog materijala, šljunkova, peskova i prašinastog materijala (projektom je predviđena izrada balasta od refulisanog peska). Otežavajuću okolnost u datim uslovima predstavlja neodržavanje pijezometarskih pritisaka na projektovanim kotama duž kolektora I, koji se nalazi neposredno iza balasta nasipa, a koji ima funkciju da snizi pijezometarske pritiske ne samo u branjenom delu područja, već i u zoni balasta odbrambenog nasipa. U cilju pronalaženja rešenja plitkog zaleganja podzemnih voda u balastu nasipa na Grabovičkom polju, kao i sanacije rušenja kosina kolektora I, na matematičkom modelu izvršieni su odgovarajući hidraulički proračuni u skladu sa aktuelnim uslovima na terenu i efektima rada postojećeg sistema zaštite. S obzirom na raspoloživi obim izvedenih hidrogeoloških istražnih radova, kao i karakter režima podzemnih voda kroz telo nasipa (strujanja vode iz reke prema kanalu i bunarskom nizu), optimalna metoda kojom je moguće izvršiti odgovarajuće hidrauličke proračune kojima se opisuje aktuelno stanje na terenu (tariranje matematičkog modela), kao i prognoza rada rekonstruisanog sistema, predstavlja izrada matematičkog modela kojim se simulira ravansko strujanje podzemnih voda u karakterističnim profilima. U skladu sa tim, za rešavanje analiziranog problema korišćen je programski paket Slide verzija 5. U skladu sa analizom svih raspoloživih podataka, formirani su matematički modeli, kojima je u procesu etaloniranja modela izvršena verifikacija reprezentativnih geometrijskih i hidrauličkih karakteristika. Analiza rezultata proračuna na matematičkim modelima, omogućila je predlog fazne realizacije radova, koji se ogleda u sledećem: u prvoj fazi primena mera kojima će se postojeća drenaža na celoj dužini od uliva kanala S-1 u kolektor I do propusta ispred CS Grabovica, dovesti u funkcionalno stanje 202

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI OSTALI ZNAČAJNI PROJEKTI (prethodno snimanje stanja drenaže podvodnom kamerom, ispiranje i čišćenje, zamena uništenih i nefunkcionalnih drenažnih šahtova, zamena delimično ili potpuno oštećene drenažne cevi). Nasipanje terena refulisanim peskom povoljnih filtracionih karakteristika, rekonstrukcije samoizlivnih bunara duž kolektora I, kako bi se ostvarili povoljni pijezometarski pritisci kojima će se eliminisati pojava filtracionog rušenja. Voda na površini balasta Pregledna karta položaja nasipa za zaštitu Grabovičkog polja sa mrežom osmatračkih objekata Karakterističan poprečni profil nasipa sa prikazom položaja baterije pijezometara Proračun na matematičkom modelu nasipski profil 1 203

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD OSTALI ZNAČAJNI PROJEKTI Idejni projekat zaštite nižeg dela naselja Zemun od uspora HE Đerdap 1 u režimu do 70,30 mnm na ušću Nere Naručilac: PD,,Hidroelektrane Đerdap" d.o.o. Kladovo Odgovorni projektanti: Bojan Stanković, dipl. građ. inž., Saradnici: Vesna Petrović, dipl. inž geol., Snežana Živanović, dipl. građ. inž., Milan Radovanović, dipl. inž.geol. Naselje Zemun je do II svetskog rata predstavljalo zasebnu gradsku celinu. Danas je sa Novim Beogradom spojen u jedinstveno naselje. Najniži tereni su u graničnoj zoni sa Novim Beogradom, 72,5-73,0 mnm uz povišenje prema Dunavu i prema visokoj lesnoj terasi. Najveći deo objekata u nižem delu Zemuna su stambeni, prizemni i jednoetažni. Izgradnja HE Đerdap 1 i usporavanje vodostaja Dunava u različitim režimima eksploatacije dovodi do postepenog izdizanja nivoa podzemnih voda na području Zemuna i ugrožavanja objekata izgrađenih na nižim terenima posebno u prolećnom periodu povišenih vodostaja. Pored vodostaja Dunava značajan uticaj na nivoe podzemnih vode je imalo i zahvatanje podzemnih voda za vodosnabdevanje postojećih fabrika tehničkom vodom, u delu Zemuna duž granice sa Novim Beogradom u Tvorničkoj ulici. Podzemna voda je zahvatana cevastim bunarima još od 60- tih godina. Zahvatane su različite količine vode po pojedinim periodima, sa različitim uslovima i efektima na područje. Prelaskom na snabdevanje iz gradskog vodovoda i značajnim smanjenjem fabričke proizvodnje od devedesetih godina prošlog veka, postepeno se smanjivao broj korisnika podzemne vode, a time i količina zahvaćene vode. Prestanak kontinualnog rada najvećeg broja bunara tehničke vode sa jedne strane i početak rada HE Đerdap 1 u režimu uspora "69,5 i više" tokom 1985. godine, uslovio je izdizanje nivoa podzemnih voda u široj zoni, što danas dovodi do pojave plitkog zaleganja podzemnih voda u najnižem delu naselja Zemuna. Da bi se na teritoriji Zemuna na najnižim terenima eliminisao uticaj uspora vodostaja Dunava usled rada HE Đerdap 1 u skladu sa kriterijumima usvojenim u celom priobalju (min. 3 m do nivoa podzemnih voda), neophodna je izgradnja sistema koji obuhvata zaštitu naselja od usporenih vodostaja Dunava u aktuelnom režimu uspora "do 70,30 mnm" na ušću Nere. Visoki nivoi podzemnih voda, registrovani ispod lesne terase na prelazu u aluvijon usled doticaja iz visokih terena zaleđa, nisu predmet ovog projekta. Hidrogeološke karakteristike terena na području Zemuna karakteriše jedinstvena vodonosna sredina koja ima približno isti prostorni položaj i geometriju na celom području Zemuna. Podina jedinstvene vodonosne sredine je na dubini od 31 do 35 m, tj na koti od 41,0 do 44,0 mnm (samo lokalno dubine su 28-38 m). Podina vodonosne sredine, u najvećem delu područja su panonski lapori, laporci i gline, a lokalno podinu čine stariji eopleistocenski alevriti, šljunkoviti alevriti i gline. Debljina jedinstvene vodonosne sredine je 20-25 m, lokalno 12-16 m. Filtracione karakteristike jedinstvene vodonosne sredine su: koeficijent filtracije od K = 1x10-4 6,5x10-4 m/s koeficijent vodoprovodnosti od T = 1x10-3 10x10-3 m 2 /s specifična elastična izdašnost od ɛ = 1x10-3 5x10-3 Povlata vodonosne sredine je uglavnom na dubini od 6-11 m, kote 65-69 mnm. Izuzetak je obod lesnog platoa gde preko mlađe terase leži proluvijalnodeluvijalni nanos donet sa lesnog platoa, gde je povlata vodonosne sredine na dubini od ~24 m, oko kote 51 mnm. Povlatni, polupropusni sloj predstavljaju slabo vodopropusne alevritsko-glinovite naslage (K = 5x10-7 5x10-5 m/s) koje leže konkordantno preko jedinstvene vodonosne sredine na celom području Zemuna, što u hidrogeološkom i hidrodinamičkom smislu kvartarne naslage definiše kao dvoslojevitu vodonosnu sredinu. Nasuti materijal na području Zemuna je debljine od 2-7 m, najčešće 3-4 m. Po sastavu i filtracionim karakteristikama predstavlja deo povlatnog polupropusnog sloja. U cilju rešavanja problema plitkog zaleganja nivoa podzemnih voda na području nižeg dela naselja Zemun, kao i izradu predloga rešenja zaštite ovog naselja uz uslov obezbeđenja pijezometarskih nivoa na dubini od 3,0 m od površine terena, izrađen je matematički model. Hidrodinamičkim proračunima na matematičkom modelu je analizirano stanja NPV-a na području, i izvršeni prognozni hidraulički proračuni za varijantna rešenja zaštite najnižeg dela naselja Zemun. Varijantna rešenja zaštite u datim uslovima predstavljaju variranje broja i rasporeda bunara kojima se niži delovi Zemuna štite od usporenih vodostaja Dunava. U okviru projekta, hidrodinamički proračuni režima podzemnih voda na području Zemuna rađeni su na noveliranom matematičkom modelu koji je izrađen na osnovu postojećih merenja, terenskih istraživanja i osmatranja, kao i dopunskih merenja za potrebe izrade ovog projekta. Formirani režim podzemnih voda, granični uslovi i topografija terena nižeg dela naselja Zemun ukazuju 204

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI OSTALI ZNAČAJNI PROJEKTI na to da zaštitu ugroženih delova naselja od visokih nivoa podzemnih voda pruža izrada drenažnog sistema kojim bi se eliminisali doticaji kako iz zaleđa iz pravca visoke lesne terase, tako i iz pravca visoke lesne terase, tako i iz pravca Dunava. Predlog rešenja zaštite ugroženih površina obuhvata izgradnju savršenih drenažnih bunara sa sopstvenim pumpama i izlivima u kanalizaciju, betonski šaht za smeštaj opreme, hidromašinsku i elektro opremu bunara neophodnu za rad i automatsko upravljanje. Da bi se drenažni sistem prilagodio novim uslovima na terenu i rešio problem plitkog zaleganja podzemnih voda i na najnižim delovima terena, u okviru Idejnog projekta kroz varijante proračune izvršena je optimizacija broja i rasporeda bunara kojima se štite niži delovi Zemuna. Varijantnim proračunima na etaloniranom matematičkom modelu dobijeno je optimalno rešenje kojim se postiže kompleksna zaštita nižeg dela naselja Zemun od uspora HE Đerdap 1 i doticaja iz zaleđa iz pravca visoke lesne terase, pri čemu je za zaštitu naselja u uslovima uspora Dunava u režimu "do kote 70,30 mnm" potrebna izrada ukupno 22 drenažna bunara, s tim da je za zaštitu od uspora Dunava potrebno uraditi ukupno 15 bunara, 13 pored Dunava i 2 u centralnom delu naselja, a preostalih 7 bunara predstavljaju zaštitu od dotoka voda iz pravca zaleđa, koji bi se javili i u prirodnom režimu. Pregledna karta položaja naselja Zemun Hidrogeološki profil Proračun na matematičkom modelu tariranje modela Proračun na matematičkom modelu režim NPV za usvojeno rešenje 205

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD OSTALI ZNAČAJNI PROJEKTI EKSPERTIZA KAPACITETA OBJEKATA ZA ODVODNjAVANjE - LINIJE BUNARA LC-XII, LB-V I ŠLA Naručilac: Privredno društvo Termoelektrane i kopovi d.o.o. Kostolac Rukovodilac projekta: Milan Radovanović, dipl. inž. Odgovorni obrađivač: Jovana Radanović, dipl. inž. kvaliteta izvedenih drenažnih bunara za odvodnjavanje, njihove uloge u drenažnim eksploatacionim uslovima, trenutnog stanja i kvaliteta rada samih bunara, i eventualnog predloga korekcije proticaja bunara, gde se pokaže kao neophodna mera. UVOD Površinski kop "Drmno" (slika 1) sa dugogodišnjim radom ima ulogu drena, odnosno prikupljanja podzemnih voda sa šireg područja (sa više lesne terase i iz pravca Mlave i Dunava). Na režim podzemnih voda u razmatranoj zoni napredovanja kopa najviše utiče intenzitet odvodnjavanja krovine III ugljenog sloja radom drenažnog sistema, koji čine bunari i kanali za odvođenje procednih voda na kosini kopa. Na ovu pojavu pokazuju redovna merenja, koja se u današnjim uslovima na terenu sprovode sistematski i korektno. STANjE NA TERENU Danas linije LC-XI i LC-XII odvodnjavaju severne granice kopa prema aluvijalnoj ravni Dunava i zapadne delove, jer su izvedene u aluvijalnoj ravni Mlave i Dunava. Prema rezultatima merenja na PLC-XII liniji od V-1 do V-13 nivo vode u bunarima i nivo podzemne vode u peskovitom vodonosnom sloju generalno su u dobroj zavisnosti. Otpori na relaciji bunar-vodonosni sloj su u tolerantnim granicama, kao i na krajnjem delu linije od V-43 do V-49. Od V-14 do V-42 registruju se povećani hidraulički otpori na relaciji bunar - vodonosni sloj koji mogu kompromitovati drenažne efekte ovog dela bunarskog niza (sl. 2). Površinski kop "Drmno" Zadatak pomenute Ekspertize odnosi se na definisanje: Podužni profil linije PLC-XII Slično stanje registruje se i na liniji bunara ŠLC- XII, osim deonice zamenskih bunara LC-XII-2 do LC-XII-4, gde se registruju visoki nivoi u 206

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI OSTALI ZNAČAJNI PROJEKTI bunarima a tako i visoki nivoi podzemnih voda u vodonosnom sloju (slika 3). Razlog pojave visokih nivoa podzemnih voda na ovoj deonici (zamenskih bunara) linije ŠLC-XII je postojanje izmeštene linije LC-XII, koja očigledno ne može da snizi nivoe vode na niže kote. U ovom trenutku bunare na baražnoj liniji RLC-XII i ŠLC-XII od V-1 do V-16 ne treba posmatrati kao direktnu drenažu postojećeg kopa, jer predstavljaju isturenu liniju prema Dunavcu, odnosno prema aluvionu Mlave i Dunava. Zbog dobre konture napajanja iz pravca severa, zapada i juga ne treba ni očekivati da se sa datim proticajima nivoi održavaju na nižim kotama, dok se ne izgradi zaštita iz pravca Mlave, ili glinenim vodonepropusnim ekranom ili dodatnom drenažnom linijom bunara. Podužni profil linije ŠLC-XII Na liniji bunara ŠLA pijezometarski nivoi i nivoi vode u bunarima praktično se slažu i malo se razlikuju u odnosu na statičke nivoe pre početka testiranja bunara. Kada je reč o kontrolnom testiranju bunara, konstatovano je da dobijeni podaci prilikom obrade nisu u potpunosti mogli da se iskoriste, jer se tokom testiranja bunara pratila samo depresija u bunaru i u zasipskom pijezometru, a zbog nepostojanja pratećih pijezometara. Zapravo, ne postoje podaci o kvalitetu izvedenog bunara koji bi bili dobijeni praćenjem pijezometara u neposrednoj zoni na rastojanju od 2-5 m, jer u zoni linije bunara LC-XII nema takvih pijezometara. Nelogičnost u dobijenim podacima tokom testiranja jednog broja bunara odnosi se na znatno više izmerene nivoe u zasipskim pijezometrima od nivoa vode u bunaru koji je testiran, što se može objasniti pojavom povećanih otpora na filterskoj konstrukciji. Prilikom izvođenja testa nisu se pratili ni pijezometarski nivoi voda u međusobno razdvojenim izdanskim zonama (gornja šljunkovita i donja peskovita), zbog čega se interpretacijom dobijenih rezultata nisu mogli jasno definisati parametri sredine za gornju šljunkovitu i donju peskovitu izdan, koje se međusobno razlikuju po moćnosti. Na istočnom delu linija ŠLA ima ulogu zaštite nepovoljnog uticaja sa više terase i uglavnom održava predviđene nivoe. Na zapadnom delu područja linija LB-V povezuje liniju LC- XI sa LC-XII. Nivoi podzemnih voda duž linije bunara LB-V registruju se na višim kotama sličnih liniji RLC-XII, dok bunari rade sa velikim hidrauličkim otporima, tako da je za ovu zonu neophodna dodatna zaštita iz pravca Mlave. PREDLOG DALjIH AKTIVNOSTI U cilju daljeg rešavanja problematike odvodnjavanja neophodno je u zonama budućih linija LC-XIII (većina bunara je izvedena), LC- XIV, LC-XV itd. predvideti radove i obratiti pažnju na definisanje filtracionih karakteristika gornjeg vodonosnog šljunkovito-peskovitog sloja, dispoziciju izolatorskog II ugljenog sloja sa pratećim slabije propusnim materijalima (prašinasto-glinovitim), kao i filtracione karakteristike donjeg peskovitog sloja iznad III ugljenog sloja. U tom smislu, predložena je izrada plitkih i dubokih pijezometara duž izvedene linije LC-XIII u zapadnom, središnjem i istočnom delu, a po potrebi i između linija LC-XII i LC-XIII. Razlog napred pomenutog je utvrđivanje hidrauličke veze aluvijalnih šljunkova i peskova i dubljih neogenih peskova, što je posebno bitno u daljem napredovanju kopa prema zapadu i severu, gde se očekuje poboljšanje propusnosti i dodatna količina vode iz pravca vodotoka, obzirom da su slojevi prema Mlavi i Dunavu moćniji i razvijeniji. Obrađeni podaci dobijenih istražnih radova i merenja koja su sprovedena na terenu poslužiće kao podloga kod sagledavanja efekata odvodnjavanja, kao i kod eventualne korekcije njegovog kapaciteta. U narednom periodu neophodno je nastaviti sa praćenjem nivoa podzemnih voda na pijezometrima i bunarima, koja su do sada korektno rađena. Zatim, potrebno je uključiti i novu baražnu liniju bunara LC-XIII kao i odsečene bunare na liniji LC-XI, koja je trenutno u eksploataciji. U praksi, postojanje znatno propusnijeg vodonosnog sloja (aluvijalni peskovi i šljunkovi) iznad peskovitog, slabije propusnog pliocenskog sloja izaziva sporije odvodnjavanje donjeg slabije propusnog vodonosnog sloja. U skladu sa prethodnom konstatacijom neophodno je detaljnije analizirati uslove (hidrogeološke i hidrauličke), obzirom da će ulaskom površinskog kopa u aluvijalnu ravan oni biti značajno složeniji. 2

Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD OSTALI ZNAČAJNI PROJEKTI Glavni projekat sanacije drenažnog sistema u naselju Ivanovo Naručilac: Hidroelektrane Đerdap d.o.o. Kladovo Odgovorni projektanti: Vesna Ilić, dipl.građ. inž., Vesna Petrović, dipl.inž.geol. Projektanti: Snežana Živanović, dipl.građ.inž., Bojan Stanković, dipl.građ.inž. Naselje Ivanovo, u južnom Banatu, je locirano između Dunava sa jedne strane i kanala Nadela sa druge strane. Za zaštitu od visokog nivoa podzemnih voda izazvanog usporom Dunava 69,5 i više tokom 1984. godine je izgrađen drenažni kolektor čiji je jedan krak paralelan Dunavu, a drugi vodotoku Nadela, ukupne dužine 29 m. Kolektor prečnika ø 600 mm, prikupljenu drenažnu vodu gravitaciono transportuje prema postojećoj crpnoj stanici Ivanovo-selo. CS Ivanovo-selo ima instalisani kapacitet Q = 2 x 0,120/0,170 m 3 /s u zavisnosti od broja obrtaja. Projektovani radni nivoi u crpištu su u granicama kota 66,70-67,10 mnm. U sadašnjim uslovima radni nivo u crpištu se održava oko kote 67,20 mnm. Prema raspoloživim podacima oba kolektora su celom dužinom pri izvođenju izdignuta oko 40 cm u odnosu na projektovane kote, a kolektor D-2 je na svom uzvodnom kraju izdignut za dodatnih 40 cm. Svakog proleća, u najnižim delovima naselja uz kolektor, registruje se podzemna voda blizu površine terena čime su ugroženi i stambeni i ekonomski objekti. Uzrok ovakvog stanja je položaj drenažnih kolektora (mestimično čak u prašinasto glinovitim materijalima), kao i relativno veliki gubici na ulasku vode u kolektor nastali usled njegovog starenja. U postojećim uslovima rada drenažnog sistema, u jugozapadnom delu naselja dubine zaleganja nivoa podzemnih voda, već pri nivoima Dunava na koti 71,30 mnm su manje od 1,5 m, dok su za nivoe Dunava oko kote 72,0 mnm (10% trajanja) manje i od 1 m. Drenažni kolektor D-1, u svom gornjem delu (uzvodno od stacionaže km 0+800) postavljen je u prašinasto-glinovitim materijalima, usled čega nije ostvaren željeni efekat na sniženje nivoa podzemnih voda, pa se registruje lagano dreniranja prema kanalu M-1-2 koji gravitira ka crpnoj stanici Marijino polje. Ugroženost od plitkog zaleganja nivoa podzemnih voda izražena je i javlja se u dužem trajanju i u istočnom delu naselja, na površinama između drenažnog kolektora D-2 i vodotoka Nadela. U ovim uslovima i pored izgrađenog drenažnog sistema, u naselju se formira režim nivoa podzemnih voda koji ne obezbeđuje potreban stepen zaštite na području sa nižim kotama terena, što zahteva planirane dodatne radove na dogradnji postojećeg drenažnog sistema. U cilju iznalaženja rešenja nastalih problema prouzrokovanih visokim nivoima podzemnih voda, utvrđeno je da je neophodno izvršiti poboljšanje kontakta drenažni rov osnovni vodonosni sloj, kao i dopunu postojećeg drenažnog sistema zaštite. Za potrebe izrade Idejnog projekta, u cilju provere i detaljnijeg definisanja filtracionih karakteristika vodonosne sredine su sprovedena namenska hidrogeološka istraživanja: pet strukturno-pijezometarskih bušotina i opitno-eksploatacioni bunar OVi-11. U okviru Projekta je se na osnovu raspoloživih podloga, izvršenih merenja i istraživanja, kao i sprovedenih namenskih istražnih radova formiran matematički model u okviru programskog paketa Processing Modflow. Kao rešenje, sa najboljim efektima dreniranja područja, usvojena je varijanta izrade 16 bunara, kojim su obuhvaćeni i delovi naselja, u produžetku kolektora D-1, koji to do sada nisu bili. 208

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI OSTALI ZNAČAJNI PROJEKTI U okviru Glavnog projekta definisani su prognozne tehničke karakteristike: dubina, prečnik bušenja, metoda izrade bunara, prečnik, položaj, dužina i tip filterske konstrukcije, veličina otvora na filteru, granulacija i položaj zasipa i položaj otvora izliva. Voda na površini terena iza nasipa na Nadelu Izvođenje opitnog drenažnog bunara OVi-11 Položaj drenažnog kolektora u naselju Ivanovo sa zonama ugroženim plitkim zaleganjem podzemne vode 209

210 Institut za vodoprivredu Jaroslav Černi AD

AKTIVNOSTI I REZULTATI U 2012. I 2013. GODINI IZRAĐENI ELABORATI U 2012-2013. GODINI