Galerijske vesti Број 14 Фебруар 2015. Трг галерија 1, 21000 Нови Сад Тел: (+381) 21 48 99 000 Факс: (+381) 21 48 99 023 info@galerijamaticesrpske.rs
У ФОКУСУ Урош Предић ПЕСНИК ЛАЗА КОСТИЋ, 1910. уље на платну, 75 60 cm,,у фокусу за месец фебруар је Песник Лаза Костић, портрет једног од највећих песника српског романтизма, који је урадио Урош Предић. Лаза Костић је рођен 12. фебруара 1841. године и ове године се навршава 174 годинe од његовог рођења. Лаза Костић (Ковиљ, 12. фебруар 1841. Беч, 26. новембар 1910) је од своје ране младости био на гласу као велики песнички таленат. Очекивања је оправдао низом антологијских песама којима досеже врхунце поетског израза српског језика (Међу јавом и мед сном, 1863. и Santa Maria della Salute, 1909). Његово песништво је у разним временима различито прихватано, да би га тек савремено доба потпуно и праведно оценило. Такође, имао је значајну улогу у политичком животу Срба у Војводини, а запажена је била и његова национална активност. Од младости се бавио новинарством био је члан редакције Милетићеве Заставе, писао је у Младoј Србадији, Гласу народа, Панчевцу и допринео је развоју модерног српског новинарства. После стицања доктората правних наука у Пешти 1866. године примљен је за професора у Српској православној великој гимназији у Новом Саду, након чега је радио у новосадском Магистрату и као председник Градског суда. Према речима књижевника Милана Савића, дугогодишњег секретара Матице српске и уредника Летописа Матице српске, Лаза Костић је од младости био познат као,,особењак који је ишао својим путем, најрадије неутрвеним, и који чини све по својој глави, било коме право или не. Последње две деценије живота провео је у Новом Саду и у Сомбору у дому своје супруге Јулијане Паланачки. Умро је 1910. године у Бечу где је отишао на лечење, а сахрањен је на Великом православном гробљу у Сомбору. Кретао се међу угледним људима оног времена, уметницима и политичарима, пратио је и подржавао рад Матице српске. Био је питомац Текелијанума у Пешти, а 1864. године га је Матица српска наградила за песму испевану у спомен Саве Текелије. Са сликаром Урошем Предићем био је близак пријатељ. Њих двојица су сарађивали у часопису Српске илустроване новине и подржавали рад листа Покрет. Године 1903. Предић се умешао у полемику око превода Хамлета Лазе Костића и образлагао је своје аргументе за и против не у јавности, већ искључиво путем писама упућених Костићу. У својој Аутобиографији Предић се сећао вечери проведених у друштву познатог српског романтичара:,,мада је он био Бачванин, а ја Банаћанин, а то су ипак велике разлике, дивно сам се слагао са Лазом Костићем. Многе сам ноћи провео седећи са Лазом на лагодном банатском лахору у дворишту моје породичне куће. Причали смо о свему и свачему, шалили се и озбиљно дебатовали, а неретко и слатко запевали. Као успомену на ово пријатељство Лаза Костић је добио два портрета први из 1906. године, и други из 1910. године, који представља један од најбољих портрета у великом сликаревом опусу, а који се данас налази у Матици српској. Урош Предић је био познат по сликама религиозне тематике, жанр-сценама, али је највећу пажњу у свом раду посветио портретима. Пред његовим штафелајем су се нашле многе угледне личности из јавног и културног живота, свештеници, трговци, књижевници, Матичари, пријатељи и рођаци. Известан број Предићевих портрета, као и овај портрет Лазе Костића, урађен је према фотографији, али и 2
У ФОКУСУ међу њима има оних који се убрајају у његова најбоља дела, јер му није био проблем да у сликаним варијантама утисне доживљај новог живота. Портрет Лазе Костића је настао у маниру академског реализма. Предић приказује познатог песника у његовим позним годинама, у елегантном тамном оделу, озбиљног израза и погледа упереног у даљину. Иако је Предић у Аутобиографији дефинисао да су му,,портрети увек слични оригиналу, без других специфичних сликарских одлика, оповргао је ту своју самокритичку напомену својим делом, дајући увек ликовима на својим сликама дубок психолошки доживљај. Урош Предић (Орловат, 7. децембар 1857. Београд, 11. фебруар 1953) Сликар, академик, почасни члан Матице српске, студирао је сликарство на Академији ликовних уметности у Бечу од 1876. до 1880. године, у класи професора Кристијана Грипенкерла, чувеног бечког сликара. Био је стипендиста Матице српске од 1877. до 1883. године, а 1879. је добио награду барона Гундла за најбољи студентски рад у уљу за слику Надурена девојчица. Након дипломирања, две године је провeo као сарадник у приватном атељеу Кристијана Грипенкерла, а од 1883. до 1885. године је радио као његов асистент на Академији. У родни Орловат се вратио 1885. године, а 1909. се преселио у Београд и ту остао до краја живота, осим што је за време Првог светског рата био у избеглиштву у Крушевцу. Често је долазио у Нови Сад јер су га сликарски послови везивали за Матицу српску. Позиван је много пута да изради портрете Матичиних часника и добротвора, а радио је и нацрте за корице књига, календаре и дипломе. У свечаној сали Матице српске изложени су његови портрети Георгија Магарашевића, Антонија Хаџића, Лазе Костића, др Милана Савића и других. Године 1927. изабран је за почасног члана Матице српске а касније за почасног председника Одбора Музеја Матице српске. За дописног члана Српске краљевске академије изабран је 1909, а за редовног 1910. године. Прву самосталну изложбу је имао 1888. године у Београду. Један је од оснивача уметничког удружења Лада (1904) чији је био дугогодишњи председник, и Удружења ликовних уметника у Београду (1919) и његов први председник. На бечкој Академији ликовних уметности, где је неуморно сликао и правио скице, прихватио је бечки академизам. Управо захваљујући стилу академског реализма стекао је врхунску афирмацију и признање у српској историји уметности. У његовом изузетно богатом сликарском опусу налазе се портрети, жанр-сцене, историјске и религиозне композиције. Радио је иконостасе за цркву у Новом Бечеју, православну цркву у Орловату, Преображенску цркву у Панчеву и многе друге. Посебан квалитет у Предићевом уметничком раду представља цртеж, што се јасно види у његовим сачуваним блоковима за скицирање. Током дугог стваралачког живота остао је веран академским правилима, истицању цртежа и јасноће композиције, одолевајући тежњама савременог сликарства. У ФЕБРУАРУ... 4. фебруара 1908. године је рођен Предраг Пеђа Милосављевић, сликар, правник, дипломата, драмски писац, драматург и члан САНУ. Један је од представника инитимизма, поетског реализма и експресионизма у српској уметности ХХ века. 10. фебруара 1898. године је рођен, а на исти дан 1947. године је умро Васа Стајић, правник, књижевник, педагог, председник и секретар Матице српске и уредник њеног Летописа. Поред политичког активизма деловао је и на пољу културе. 3
АКТУЕЛНO ПРОСЛАВА НАГРАДЕ ЖИВА ЗА НАЈБОЉИ СЛОВЕНСКИ МУЗЕЈ 2014. ГАЛЕРИЈИ МАТИЦЕ СРПСКЕ Галерија Матице српске је свечано прославила награду Жива за најбољи словенски музеј у 2014. години, чији је први добитник. Награду Жива за најбољи словенски музеј је установила међународна организација Форум словенских култура 2012. године. Приликом доделе награде оцењују се колекција, иновативност у поставкама, изложбене активности, рад са децом и младима и отвореност ка публици, инклузија, рад музеја у целини, као и сваког одељења у музеју, а све то у складу са условима рада институције и у складу са бројем запослених, планом и програмом и расположивим буџетом. Награду Жива, поред дипломе, чини скулптура у теракоти словенске богиње Живе, рад признате словеначке уметнице Љубице Раткајец Кочица (2014). Галерији Матице српске су уручене две скулптуре Жива, мања која трајно остаје Галерији, и већа која у Галерији остаје годину дана, односно до наредне доделе награде у Санкт Петербургу, када ће бити предата следећем добитнику. На прослави је речи добродошлице упутила мр Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске, након које су се присутнима обратили мр Андреја Рихтер, председница Форума словенских култура и Славко Спасић, председник НК ИКОМ-а Србије. Награде и признања су ласкави моменти за појединца и установе. Онe подстичу окретање ка прошлости, вредновање постигнутих резултата, али и анализу планираног за будућност. У свему што у Галерији Матице српске радимо увек се руководимо реченицом првог управника Музеја Матице српске, Фрање Малина из 1939. године: Они који буду дошли после нас, можда ће наш чин критиковати, па можда и осудити, али једно неће моћи порећи, да је постојала добра воља и чврста одлука па и несебичан рад да се створи једно лепо и трајно дело Музеј Матице српске. Ми немамо шта да замеримо својим претходницима, поносни смо на темеље које су нам оставили да их унапређујемо и развијамо. Свих ових година трудимо се да несебичним радом али и високим нивоом професионализма одржимо то лепо и трајно дело, да га из године у годину, из деценије у деценију унапређујемо и да Музеј, који је тада био у детињству, учинимо зрелом и достојанственом Галеријом. Трудимо се да је учинимо активном, актуелном и живом и зато смо посебно поносни на награду која носи име словенске богиње Живе. Исто тако, верујемо да би због ове награде на нас био најпоноснији управо један од оснивача Матице српске Теодор Павловић, као интелектуалац који је искрено веровао у вредности и повезаност културе словенских народа. Када се средином XIX века појавила идеја да се Народни музеј у Загребу реорганизује и прерасте у Словенски музеум, Матица српска ју је свесредно подржала објављивањем у Летопису за 1866. годину текст познатог писца и угледног 4
АКТУЕЛНO чиновника Дворске библиотеке у Бечу Валтазара Богишића под насловом Словенски музеум. Мисли о потреби научног средишта за сваколика словенска племена. То показује да су идеје о улози музеја у изграђивању узајамности и слоге словенских народа и њиховог националног организовања биле присутне као трајни путоказ Матичиног рада и развоја. Матица се тих година посебно поносила својом иницијативом за зближавањем и културним прожимањем свих Словена. Идеја о оснивању Словенског музеја није заживела и ми никада нисмо добили такав музеј. Али последњу деценију имамо Форум словенских култура, међународну организацију основану са идејом да проучава, повезује и промовише културe словенских народа. Галерија Матице српске је први добитник награде за најбољи музеј међу словенским земљама. Верујемо да би због тога наши претходници сигурно били поносни. Баш као што смо и ми данас поносни на своја постигнућа и награду Жива. Без сумње је да је највећа материјална вредност Галерије Матице српске уметнички фонд који чувамо, а броји 10.000 предмета. Исто тако, највећа нематеријална вредност су идеје које негујемо већ више од век и по постојања. Ипак, тренутна највећа вредност су људи који у Галерији раде, врсни професионалци, стручњаци, прегаоци и посвећеници. Ово је награда свих њих, али и свих наших партнера, сродних установа, образовних институција, медија, привредних субјеката и појединаца. Ово је награда свих вас који учествујете у програмима и пратите наш рад. Ово је награда свих нас који верујемо у непролазне вредности културе и уметности и у улогу Матице српске у историји српског народа. Хвала Форуму словенских култура што је у оквиру своје раазнородне делатности и многобројних активности покренуо награду Жива и такмичење за најбољи музеј југоисточне Европе, са циљем да повеже и споји стручњаке словенских музеја. Хвала жирију који је препознао вредности и настојања Галерије Матице српске да будемо врхунски музеј, као и свима вама који сте и вечарас дошли да нас подржите у овом свечаном тренутку. Мр Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске У времену транзиције, у времену постављања правих вредности јако је битно схватити измењену улогу музеја као духовно-културних центара сопственог друштвеног окружења и места где се ствара нова енергија. Ту улогу схватио је колектив Галерије Матице српске и испред себе зацртао приоритетне задатке: подстицање улоге музеја као центара знања и образовања, развијање сарадње у области музејског рада, стварање мреже партнерстава и међународне сарадње, континуирана едукација музејских професионалаца у правцу развоја музејског менаџмента, као и заштите и презентације културног наслеђа. Кључне речи које описују Галерију Матице српске су динамика, иновативност и отвореност. Резултат свега наведеног представља награда Жива коју је Галерија Матице српске добила за најбољи музеј југоисточне Европе. Установљена награда представља значајан корак ка дефинисању стандарда у области заштите, очувању и презентацији културног наслеђа, али истовремено и ка јачању веза унутар региона. 5
АКТУЕЛНO Простор југоисточне Европе препознат је као ризница културних разноликости, чему изузетно доприносе и музеји, приватне колекције, споменици културе и природе који се налазе на том простору. Стављање наслеђа, како културног, тако и природног као његовог нераскидивог дела, у далеко активнију функцију у правцу свеукупног развоја друштва представља императив. Коначно, не треба заборавити симболику словенске богиње Живе симбола живота. Тајна успеха у животу је да будемо спремни да искористимо прилику када се укаже. Искористимо прилику да постанемо важан сегмент друштвеног развоја и просперитета. Још једном искрене честитке колективу Галерије Матице српске и пуно успеха у даљем раду. Славко Спасић, председник Националног комитета ИКОМ-а Србије Награда је прослављена у друштву великог броја пријатеља, колега и сарадника Галерије међу којима су: проф. др Драган Станић, председник Матице српске, проф. др Бранко Бешлин, потпредседник Матице српске, Славиша Грујић, потпредседник Владе АП Војводине и покрајински секретар за културу и јавно информисање, Бранислав Бугарски, покрајински секретар за међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу, представници Градске управе за културу, Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске, Зоран Вапа, директор Покрајинског завода за заштиту споменика културе, Владимир Копицл, директор Завода за културу Војводине, директори и колеге из музејских установа у Србији Музеја историје Југославије, Музеја града Београда, Народног музеја Кикинда, Галерије слика Сава Шумановић у Шиду, Музеја Војводине, Спомен-збирке Павла Бељанског, и многи други. Током вечери су уживали у музици словенских композитора у извођењу Александра Дујина и пријатеља, и у винима Винарије Бело Брдо из Черевића. Форум словенских култура (http://fsk.si/) је међународна организација основана 2004. године са циљем очувања и развоја културних вредности, традиција и културних садржаја на простору земаља у којима се говори словенски језик. Форум подржава и развија иновативност и креативни приступ у раду у области културе, науке и образовања на словенском културном подручју, оснажује заједничке културне пројекте, мобилност уметника и професионалаца. Седиште форума је у Љубљани (Словенија). 6
ПРОГРАМИ И ДОГАЂАЈИ Циклус предавања О држави и државности Поводом обележавања Дана државности Републике Србије у фебруару месецу је у Галерији Матице српске одржан циклус предавања О држави и државности на којима су представљене три владарске династије: Немањић, Карађорђевић и Обреновић, кроз уметничка дела из колекције Галерије. О члановима три династије и догађајима који су обележили њихову владавину говорила је мср Мирјана Брмбота, виши кустос. На предавању Немањићи од великог жупана до цара, од кнежевине до царства, представљена је историја династије, њени чланови, грб и задужбине, приказани на графикама из XVIII века и на сликама Проглашење Душановог законика Паје Јовановића и Смрт цара Уроша Новака Радонића (13. фебруар). Предавање Карађорђевићи од Кнежевине Србије до Краљевине Југославије, од вожда до краља било је посвећено члановима породице и важним догађајима везаним за династију Карађорђевић. Пред сли кама Паје Јовановића, Катарине Ивановић и Ђорђа Крстића посетиоци су имали прилике да сазнају нешто више о краљу Александру и краљици Марији, о Персиди Карађорђевић и њеној сестри Анки Топаловић Ненадовић, као и о алегоријској представи Првог и Другог српског устанка, кључних историјских догађаја везаних за династије Карађорђевић и Обреновић (20. фебруар). На последњем предавању Обреновићи личности и догађаји, било је речи о члановима династије Обреновић, представљеним на литографијама Анастаса Јовановића. Такође, указано је на историјско-политичка дешавања за време вла давине Обреновића која су ви зуе лизована у делима ликовне уметности на литографијама Стеве Тодоровића и Ђорђа Крстића изложеним у Сталној поставци Галерије (27. фебруар). Галерију Матице српске су посетили експерти Савета Европе и представници Министарства културе и информисања Републике Србије и том приликом разговарали са мр Тијаном Палковљевић Бугарски, управницом Галерије и др Јасном Јованов, управницом Спомен-збирке Павла Бељанског о културној стратегији и културним политикама. Након тога су обишли Сталну поставку Галерије (26. фебруар). 7
ДЕЧЈИ ПРОГРАМИ И КРЕАТИВНЕ РАДИОНИЦЕ Креативна радионица Машталица и Галерија Матице српске су приредиле приредбу и изложбу Мале поруке љубави за новосадске малишане, у чијем програму су учествовали ученици Музичке школе Исидор Бајић и деца из драмске радионице са представом Мали принц. Малишане су поздравиле мр Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије и Весна Пантић, уредница креативног часописа Машталица, након чега су додељене захвалнице учесницима акције Дарујмо срцем, коју креативна радионица Машталица реализује протеклих 15 година (26. фебруар). Креативне радионице за децу у фебруару месецу, у оквиру едукативног програма Осети уметност. Доживљавање уметничких дела путем чула, биле су посвећене пејзажима и различитим местима са којима су се малишани упознали путем слика из колекције Галерије Матице српске. Циклус фебруарских радионица Прошетај, проскитај био је посвећен упознавању улица Новог Сада, морских и сеоских предела и вулканских подручја. Кроз четири радионице Мој лепи град некад и сад (7. фебруар), Тамо где станује ватра (14. фебруар), Очи затвори, на мору се створи (21. фебруар) и Плодна Војводина из кичице уметника (28. фебруар) малишани су у својој машти оживљавали приказане пределе и покушали да их,,осете свим чулима. 8
У МАРТУ ВАС ОЧЕКУЈЕ ПРОГРАМИ И ДОГАЂАЈИ МЕСЕЦ ФРАНКОФОНИЈЕ 2015. У ГАЛЕРИЈИ МАТИЦЕ СРПСКЕ 4. марта у 12.00 сати биће одржана конференција за новинаре поводом обележавања Месеца франкофоније у Галерији Матице српске и Спомен-збирци Павла Бељанског. О манифестацији, програму и сарадњи са Француским институтом у Србији говориће мр Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије, др Јасна Јованов, управница Спомен-збирке Павла Бељанског и Ан Те, коориднаторка Француског института у Србији Нови Сад. Галерија Матице српске у сарадњи са Француским институтом у Србији Нови Сад поводом обележавања Месецa франкофоније 2015. приређује циклус предавања Паралеле у култури Француске и Србије: књижевност, сликарство и музика, који ће се реализовати петком у 18.00 сати у Галерији Матице српске и креативне радионице за децу и младе. Циклус чине три предавања реномираних стручњака из области историје културе и уметности са Новосадског и Београдског универзитета: 6. март у 18.00 сати Српски читалац у доба просветитељства и француска књижевност Предавач: проф. др Мирјана Д. Стефановић, Одсек за српску књижевност Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду Веома популарна у читавој Европи XVIII столећа, француска књижевност долазила је до српског читаоца у оригиналу и у преводу, најчешће с изворника. Утицај француске културе уопште, пре свега, књижевности и музике, од треће генерације српских писаца (1780 1790), у доба јозефинизма, отворио је српску културу ка учењу језика, а французоманија се огледала у све већем броју приватних учитеља овог језика, плеса и музике. Срби пишу и приручнике за учење француског, хвале се својим познавањем галске културе. Еманципација жене у српском друштву такође долази с француским укусом, с развојем свести о образованој дами и моћи једнаке мушкарцу. 13. март у 18.00 сати Утицаји француске уметничке музике на српску уметничку музику у XX веку Предавач: проф. др Ира Проданов, Катедра за музикологију и етномузикологију Академијe уметности Универзитетa у Новом Саду Српски музичари, композитори или музички теоретичари су у значајној мери допринели приближавању две земље, Француске и Србије. Музичка уметност је простор који показује изванредно богату ризницу примера који сведоче не само о утицајима француске музике на српску, већ и о значајном доприносу наших музиколога у истраживању ње саме. Представљени ће бити примери издања наших музикалија које су почетком XX века често штампане двојезично, на српском и француском језику, најважнији француски педагошки приручници који се радо употребљавају у настави музике у нас, као и значајне студије о различитим феноменима или композиторима француске музике чији су аутори српски музиколози и музиколошкиње. 20. март у 18.00 сати Париске године Саве Шумановића модеран Париз, класичан Шумановић Предавач: проф. др Јасмина Чубрило, Одељење за историју уметности Филозофског факултета Универзитета у Београду Сава Шумановић (1896 1942) припада првој генерацији сликара који су се после Првог светског рата са ових простора упутили ка Паризу ради даљег школовања. Током треће деценије XX века Шумановић ће три пута боравити у Паризу (1920 1921, 1925 1928 и 1928 1930). Анализа Шумановићевих слика из двадесетих година које се налазе у колекцији Галерије Матице српске биће повод за разговор о значењу и месту уметности и свакодневице Париза у животу и раду уметника који долази из друге средине, о погледу другог, о жељи да се буде модеран и прихваћен, о (не)могућностима интеграције у боемску и интернационалну али париску уметничку сцену и коначно о процесима артикулисања Шумановићевог стила и о паралелним процесима конструисања идентитета. Током друге половине марта у оквиру Месеца франкофоније биће одржане и креативне радионице за децу узраста од 9 до 13 година Потрага за француском културом 20-их и 30-их година XX века и радионица за младе од 14 до 19 година Француски модели, некад и сад. 9
У МАРТУ ВАС ОЧЕКУЈЕ 12. марта у 12.00 сати у Свечаној сали Матице српске биће одржано предавање Димитрије Аврамовић и конституисање нове српске религиозно-патриотске уметности др Игора Борозана поводом обележавања 200-годишњице рођења уметника. ИЗЛОЖБА БЕОГРАД ЈОВАНА БИЈЕЛИЋА 26. марта у 12.00 сати биће одржана конференција за новинаре поводом отварања изложбе Београд Јована Бијелића на којој ће говорити мр Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије и др Симона Чупић, ауторка изложбе. 27. марта у 19.00 сати биће свечано отворена изложба Београд Јована Бијелића, ауторке др Симоне Чупић, коју заједнички реализују Галерија Матице српске и Галерија Српске академије наука и уметности у Београду, у жељи да се обележи педесет година од смрти Јована Бијелића. Након премијерног приказивања у Галерији САНУ у Београду и новосадској публици ће бити представљена изложба Бијелићевих дела, као и богат пратећи материјал који допуњује слику о његовом стваралаштву и илуструје контекст београдске културне сцене средине XX века. Креативне радионице за децу суботоm Креативне радионице у марту месецу У сусрет пролећу посвећене су годишњем добу које сви са нестрпљењем ишчекујемо. Кроз четири радионице малишани ће посредством уметничких дела из колекције Галерије Матице српске покушати да,,осете пролеће које нам долази. Уметничка дела ће нас подсетити какве се промене у овом периоду дешавају у природи и како оне утичу на наше расположење. Видећемо шта у пролеће може да нам замирише, какве нам звуке ово годишње доба доноси, као и који су најбољи начини да се проведе леп пролећни дан. У креирање и реализацију радионица укључен је стручни тим: кустоси-едукатори, сарадници из области педагогије и студенти педагогије са Одсека за педагогију Филозофског факултета у Новом Саду. Радионице суботом од 11.00 до 12.30 сати су отворене за сву заинтересовану децу, узраста од 5 до 11 година. Улазница је 150,00 динара. 7. март Додир пролећа На првој радионици малишани ће имати прилике да се упознају са скулптуром Мире Сандић Дечак пушта змаја. Покушаће сами да дођу до закључка од ког материјала је скулптура израђена, а затим ће сазнати од којих све материјала и на које начине вајари праве своја уметничка дела. Разговараћемо о томе која природна појава омогућава дечаку да његов змај полети, како још ветар може да нам користи, да ли можемо да га осетимо иако га не видимо и какав ветар највише прија нашим чулима? У креативном делу радионице малишани ће, уз помоћ кустоса и педагога, направити свог змаја. 14. март Мириси и боје пролећа На слици Миливоја Николајевића Пролећно цвеће видећемо какво нам богатство боја и мириса стиже заједно са пролећем. Уз помоћ мапе деца ће у сталној поставци Галерије пронаћи и друге слике на којима је приказано 10
У МАРТУ ВАС ОЧЕКУЈЕ цвеће. Заједно ћемо покушати да одредимо неке врсте цвећа и да се подсетимо како оно мирише. Кроз игру асоцијација открићемо да ли неке боје могу да пробуде сећање на одређене мирисе и обрнуто, да ли мирис може да нас подсети на неку боју. На својим цртежима малишани ће показати како цвеће и на папиру може да,,замирише уз помоћ веселих разиграних боја. 21. март Пролећни излет Првог дана пролећа ћемо се, захваљујући слици Саве Шумановића Енглескиње у Паризу, подсетити како најбоље можемо провести сунчан пролећни дан. Посматрајући слику, малишани ће закључити где је сликар приказао даме и децу, шта они раде и како су расположени. Такође, покушаће да одгонетну у каквим мирисима, звуцима и укусима уживају. Разговараћемо о томе како су се спремали за излет и шта су све са собом понели, и о томе која су места у нашој околини погодна за излет. Ако нам временске прилике дозволе, и сами ћемо организовати излет у дворишту Галерије, а у супротном ће малишани свој идеални боравак у природи приказати на цртежу. 28. март Звуци пробуђене природе Посматрајући слику Новака Радонића Девојка са канаринцем деца ће се подсетити какав звук производе птице певачице, на шта их тај звук асоцира и каква осећања он буди у њима. Разговараћемо које су животиње весници пролећа, а слушајући како се оне оглашавају повезаћемо звук са одређеном животињом. Такође, покушаћемо да се сетимо и других звукова које нам пролеће доноси. На крају радионице деца ће правити инструменте који имитирају цвркут птице, клепетање роде или крекетање жабе и на тај начин сачинити пролећни оркестар. 11
Galerijske vesti приређује Галерија Матице српске са идејом унапређивања презентације и популаризације своје делатности и уметничке колекције. Уређује Мср Снежана Мишић, виши кустос Текстове приредиле Мр Тијана Палковљевић Бугарски, управница Славко Спасић, председник НК ИКОМ-а Србије Мср Снежана Мишић, виши кустос Јелена Огњановић, кустос Мирослава Жарков, кустос приправник Ликовно-техничко уређење Борислав Радановић, виши техничар-документариста Нови Сад фебруар, 2015. 12