Стојан Богдановић је рођен 1944. године у Великом Боњинцу, Бабушница. Основну школу и гимназију завршио је у Књажевцу. Студирао је у Београду, Паризу и Новом Саду. Доктор је математичких наука. Оснивач Српске школе за теорију полугрупа, теорију аутомата и теорију фази скупова. Дописни члан је Украјинске академије технолошких наука, одељење образовања и редовни члан Српске акдемије образовања. Пише поезију, приче, есеје, афоризме... Објавио је следеће књиге: Биг Бен, песме, (Београд, 1977), Одлазим а остаје нејасно, песме, (Крушевац Књажевац, 1990), Зна се, песме, (Ниш, 1991), Црна рупа, песме, (Зајечар, 2003; Ниш, 2004), Господар, песме, (Ниш, 2004), Човек песма, песме, (Врање, 2007), Бдења и буђења, песме, (коауторска, Сврљиг Књажевац, 2010), Трунке, кратка проза, (Панчево, 2011/2012; Књажевац, 2011), О да (Књажевац Београд, 2013), Криво дрво, поема, (Ниш, 2014), Криво дрво, песме, (Књажевац, 2014), Сабране песме, (Књажевац, 2014), Обзнана, афоризми, (Ниш, 2014), Ода Господу, песме, (Ниш, 2014), Кратке, кратке приче, (Књажевац, 2015) Песме су му превођене на енглески, француски, румунски, италијански, грчки и пољски језик. Уредник је у часописима Бдење и Исток. Почасни је грађанин Књажевца. Добитник је награде,,11. јануар, највећег признања града Ниша.
Стојан Богдановић је рођен 1944. године у Великом Боњинцу, Бабушница. Основну школу и гимназију завршио је у Књажевцу. Студирао је у Београду, Паризу и Новом Саду. Доктор је математичких наука. Оснивач Српске школе за теорију полугрупа, теорију аутомата и теорију фази скупова. Дописни члан је Украјинске академије технолошких наука, одељење образовања и редовни члан Српске акдемије образовања. Пише поезију, приче, есеје, афоризме... Објавио је следеће књиге: Биг Бен, песме, (Београд, 1977), Одлазим а остаје нејасно, песме, (Крушевац Књажевац, 1990), Зна се, песме, (Ниш, 1991), Црна рупа, песме, (Зајечар, 2003; Ниш, 2004), Господар, песме, (Ниш, 2004), Човек песма, песме, (Врање, 2007), Бдења и буђења, песме, (коауторска, Сврљиг Књажевац, 2010), Трунке, кратка проза, (Панчево, 2011/2012; Књажевац, 2011), О да (Књажевац Београд, 2013), Криво дрво, поема, (Ниш, 2014), Криво дрво, песме, (Књажевац, 2014), Сабране песме, (Књажевац, 2014), Обзнана, афоризми, (Ниш, 2014), Ода Господу, песме, (Ниш, 2014), Кратке, кратке приче, (Књажевац, 2015) Песме су му превођене на енглески, француски, румунски, италијански, грчки и пољски језик. Уредник је у часописима Бдење и Исток. Почасни је грађанин Књажевца. Добитник је награде,,11. јануар, највећег признања града Ниша.
Родио се 1946. У Књажевцу, где је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао је и магистрирао на Филолошком факуттету у Београду. Аутор је бројних књига - збирки поезије: Који немају душе (1971), Рашљар (1989), Stowaway (2008) ; прозе: Црв у глави (1988), Кад смо сви били Тито и друге приче (1994), Дубока Кина (2003) ; књижевне критике: Саломина чинија (1970), Срећни Вавилон (1986), Хроника песничког умећа (1992) Главни је и одговорни уредник часописа Савременик, приређивач и уредник више стотина књига. Својим текстовима заступљен је у домаћим и страним антологијама. Добитник је бројних књижевних награда. Од 1965. године има статус слободног уметника, а од 1970. је члан Удружења књижевника Србије. Године 2010. Срба Игњатовић је проглашен почасним грађанином Књажевца.
Родио се 1946. У Књажевцу, где је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао је и магистрирао на Филолошком факуттету у Београду. Аутор је бројних књига - збирки поезије: Који немају душе (1971), Рашљар (1989), Stowaway (2008) ; прозе: Црв у глави (1988), Кад смо сви били Тито и друге приче (1994), Дубока Кина (2003) ; књижевне критике: Саломина чинија (1970), Срећни Вавилон (1986), Хроника песничког умећа (1992) Главни је и одговорни уредник часописа Савременик, приређивач и уредник више стотина књига. Својим текстовима заступљен је у домаћим и страним антологијама. Добитник је бројних књижевних награда. Од 1965. године има статус слободног уметника, а од 1970. је члан Удружења књижевника Србије. Године 2010. Срба Игњатовић је проглашен почасним грађанином Књажевца.
Родила се 1952. године у Врању. Основну школу завршила је у Књажевцу, средњу библиотекарску у Београду, а Правни факултет у Нишу. Члан је Савеза књижевника у отаџбини и расејању и Хаику удружења Србије и Црне Горе. Живи и ствара у Књажевцу. Аутор је бројних поетских и прозних књига: поетске и позно-поетске збирке Пројекција капи (1992), Вишегласје (1997), Хомосфера (2002), Нормалне теме пре сна (2011); романе Са храшћем повезани (2004), Симетрале (2005); хаику збирку Природу у лице гледам (2008); фрагментарну прозу Кроз гараво стакло (1997), Чај за Деда Мраза (2002). Бави се сакупљачким, истраживачким и приређивачким радом, из чега су настале књиге о Књажевцу: Нови живот Књажевачког споменара (2010) и Беше једном један (2011), Пролаз кроз легенде, обрада српских локалних легенди (2012) и Завијена форма истине, обрада легенди из књажевачког краја (2013). Данка је један од најактивнијих сарадника Народне библиотеке Његош и представник жирија Светосавског књижевног конкурса (од 2007. године). Као ликовни стваралац, излагала је на бројним колективним изложбама у Књажевцу и другим градовима Тимочке крајине, а 2013. године имала је прву самосталну изложбу - Прапорекло.
Родила се 1952. године у Врању. Основну школу завршила је у Књажевцу, средњу библиотекарску у Београду, а Правни факултет у Нишу. Члан је Савеза књижевника у отаџбини и расејању и Хаику удружења Србије и Црне Горе. Живи и ствара у Књажевцу. Аутор је бројних поетских и прозних књига: поетске и позно-поетске збирке Пројекција капи (1992), Вишегласје (1997), Хомосфера (2002), Нормалне теме пре сна (2011); романе Са храшћем повезани (2004), Симетрале (2005); хаику збирку Природу у лице гледам (2008); фрагментарну прозу Кроз гараво стакло (1997), Чај за Деда Мраза (2002). Бави се сакупљачким, истраживачким и приређивачким радом, из чега су настале књиге о Књажевцу: Нови живот Књажевачког споменара (2010) и Беше једном један (2011), Пролаз кроз легенде, обрада српских локалних легенди (2012) и Завијена форма истине, обрада легенди из књажевачког краја (2013). Данка је један од најактивнијих сарадника Народне библиотеке Његош и представник жирија Светосавског књижевног конкурса (од 2007. године). Као ликовни стваралац, излагала је на бројним колективним изложбама у Књажевцу и другим градовима Тимочке крајине, а 2013. године имала је прву самосталну изложбу - Прапорекло.
Родио се у 1950. године у Алексинцу. Основну школу и гимназију завршио у Књажевцу. Студирао је југословенску и светску књижевност на Филолошком факултету у Београду. Од 1978. до 2010. године радио је као уредник, новинар и водитељ Радио Београда, углавном програма о књижевности и култури. Године 1968. објавио је прву песму, након чега су уследиле бројне поетске збирке: Јелен у прозору (1975), Клатно (1980), Неман (1987), Балкански певач (1995), Врата у пољу (1999), Силазак (2004), Мале лампе у тамнини (2006), Писма из прастаре будућности (2009), Цврчак у децембру (2013) и роман Поток (2001, 2014 - допуњено и измењено издање) Добитник је бројних престижних књижевних награда, као и признања за врхунски допринос националној култури. Својим радом везан је за Фестивал културе младих Србије - као учесник, новинар, члан жирија за најбољег младог песника, а у оквиру акције Радио Београда Књига солидарности значајно је допринео књажевачкој култури и богаћењу књижевног фонда Народне библиотеке Његош, школских и других библиотека.
Родио се у 1950. године у Алексинцу. Основну школу и гимназију завршио у Књажевцу. Студирао је југословенску и светску књижевност на Филолошком факултету у Београду. Од 1978. до 2010. године радио је као уредник, новинар и водитељ Радио Београда, углавном програма о књижевности и култури. Године 1968. објавио је прву песму, након чега су уследиле бројне поетске збирке: Јелен у прозору (1975), Клатно (1980), Неман (1987), Балкански певач (1995), Врата у пољу (1999), Силазак (2004), Мале лампе у тамнини (2006), Писма из прастаре будућности (2009), Цврчак у децембру (2013) и романи Поток (2001) и Добитник је бројних престижних књижевних награда, као и признања за врхунски допринос националној култури. Својим радом везан је за Фестивал културе младих Србије - као учесник, новинар, члан жирија за најбољег младог песника, а у оквиру акције Радио Београда Књига солидарности значајно је допринео књажевачкој култури и богаћењу књижевног фонда Народне библиотеке Његош, школских и других библиотека.