lege artis ПРОПИСИ У ПРАКСИ ауторско право и право индустријске својине 50 Брендирање производа и услуга Трагом Сомборске фете која је постала само Со

lege artis ПРОПИСИ У ПРАКСИ ауторско право и право индустријске својине 50 Брендирање производа и услуга Трагом Сомборске фете која је постала само Сомборска, у овом тексту указујемо на значај благовремене пријаве жига З наци разликовања означавају порекло, квалитет или репутацију робе или услуга, или њихов карактеристичан изглед (жигови, трговачка имена, географске ознаке, имена порекла и индустријски дизајн). Знаци разликовања, најчешће су комерцијални сим боли заштићени правима интелектуалне својине. Kомерцијални знаци (популарно брендови) у свакодневном животу често опредељује конзумирање одређених добара и услуга, а с друге стране представљају и одређену гаранцију квалитета (Mercedes у аутомобилској индустрији, као чувени тродимензионални жиг, вина из округа Champagne као име порекла, Ray Ban, чувени бренд наочара, Ikea, носилац права на индустријски дизајн намештаја и др.) Које су опције заштите? Постоји више опција заштите комерцијалних симбола, с напоменом да код индустријског дизајна и графизма жига, постоји одређен степен поклапања у могућностима правне заштите путем жига, индустријског дизајна и ауторског права: заштита жигова на основу употребе или намере употребе у одређеним законима о жиговима; заштита чувених жигова и одређених географских ознака на основу њихове репутације; заштита жигова, трговачких имена или имена порекла на основу њихове регистрације; заштита знакова који се разматрају у предрегистрационој фази као пословне тајне; заштита потенцијалних ко мер ци јал них симбола (графи чке, сликовне, тро димензи о нал не креације, рекламни слогани или индустријски дизајн), као ауторских дела; заштита нерегистрованих жигова, трговачких имена или географских ознака на основу одредаба о спречавању нелојалне конкуренције. Ова правна средства могу се користити алтернативно (искључујући једна друга), или кумулативно (допуњујући једна друга), зависно од околности, закона и ефеката који се желе постићи њиховом заштитом. Законом о жиговима ( Сл. гласник РС, бр. 104/2009 и 10/2013), регулисана је проблематика жига (популаран назив бренд, односно регистровани знак ). Жиг се пре свега одређује као право којим се штити знак који служи за разликовање робе, односно услуга физичких или правних лица у промету робе, односно услуга. Жиг може бити предмет продаје, уступања права коришћења, франшизе и слично. У српској правној терминологији, термин жиг континуирано се користи од 1884. године, односно после доношења Париске конвенције за заштиту индустријске својине (1883). На основу Закона, правна и физичка лица у промету робе и услуга стичу могућност да свој знак заштите жигом. Носиоци права на жиг могу бити само учесници у промету, односно у производњи и промету робе или у вршењу услуга, дакле, лица која у складу са законом производе и/или стављају у промет тачно класификовану и одређену робу, односно класификоване услуге. Смисао брендирања Виталне функције жига су: разликовање робе или услуга у промету; идентификовање порекла робе и услуга у промету; разликовање квалитета робе и услуга у промету, односно промоција бренда на националном, односно интернационалном тржишту. Препознатљивост производа, идентификација и разликовање производа или услуге једног привредног друштва од производа и услуга другог,

Др љиљана рудић димић консултант и сувласник специјализоване агенције за заштиту интелектуалне својине, дуги низ година бави се заштитом интелектуалне својине, а посебно ауторских права autorsko.pravo@legeartis.rs представљају реалност привредне утакмице. Приликом куповине одређених производа, или коришћења одређених услуга, жигови потрошачима олакшавају избор и развијају привлачност и лојалност према одређеним производима. Функција жига да упути на одређено привредно друштво које нуди производе или услуге на тржишту (ознака о пореклу, извору робе или услуга за које се жиг користи), такође је од виталног значаја. Функција жига је и да означи посебан квалитет производа или услуга за које се користи. Власник жига гарантује да ће само они производи који одговарају тим стандардима и захтевима квалитета бити нуђени под тим жигом. Цена тог посебног квалитета, позната је у свакодневном животу (сатови марке Rolex, модна линија Burberrys, кућни апарати Bosch и др.) Напокон, функција жига је да промовише назив жига, кроз маркетинг и продају производа и маркетинг и нуђење услуга, као и инвестиција у маркетинг, конституишући симбол goodwill комерцијалне репутације робе или услуга у вези с којим се жиг користи. Исти појам често настаје и као Специфични типови жигова Са становишта власника, типови жигова су: индивидуални жиг: идентификује робу и услуге индивидуалних учесника у промету робе или услуга. У одређеним земљама неколико лица или предузећа могу да поседују жиг као сувласници; колективни жиг: означава повезаност предузећа која користе жигове формирањем ограниченог клуба (трговачког удружења или удружења произвођача); чланство у удружењу подразумева испуњење одређених правила; жиг гаранције: користе више привредних друштава под надзором носиоца жига, а који служи као гаранција квалитета, географског порекла, начина производње или других заједничких обележја робе или услуга тих привредних друштава. Носилац жига гаранције мора да дозволи коришћење жига гаранције сваком привредном друштву за робу или услуге, које имају заједничке карактеристике прописане општим актом о жигу гаранције. Категорије жигова са становишта производа на које се односе јесу: робни жигови (примењују се на робу); услужни жигови (примењују се на услуге) региструју се и штите по истим правним принципима као и робни жигови. последица дугог присуства робе и услуга на одређеном тржишту (дневне новине Политика, произвођач аутомобила BMW и др.) Које врсте знакова могу бити жигови? Систематизацијом домаћих прописа (lex specialis) Закона о жиговима ( Сл. гласник РС, бр. 104/2009 и 10/2013), норми међународних уговора и споразума, жигом се може штитити: сваки знак, или комбинација знакова, подобна да разликује робу или услуге једног привредног друштва од оних које припадају другом; знаци, посебно речи које укључују лична имена, слова, бројке, фигуративне елементе и комбинације боја, као и комбинације таквих знакова, могу се регистровати као жигови; видљиви знаци као што су речи, постојеће или измишљене, ознаке, презимена и географски називи, псеудоними, слогани, логотипи, називи домена, скраћенице, бројке, слова, фигуративни знаци (слике, печати, цртежи, симболи, холограми, етикете), комбинација боја, сенке, тродимензионални знаци; звучни знаци (музичке ноте или друго); мирисни знаци; други невидљиви знаци ( зна ци осећања ) који се препознају путем додира (на пример, текстура); комбинација горе поменутих саставних елемената у сложеном знаку. www.legeartis.rs lege artis maj 2013. 51

lege artis ПРОПИСИ У ПРАКСИ ауторско право и право индустријске својине 52 Контроверза жига и интернет домена Интернет је поставио питање квалификације онлајн употребе жигова као комерцијалне употребе. Није било извесно да ли би такво коришћење било основ за регистрацију права, да ли би могло да доведе до нерегистрованог или чувеног жига, да ли би представљало повреду, као и да ли би могло да одржи жиг у случају захтева за престанак жига због некоришћења. На нивоу Светске организације за интелектуалну својину WIPO (препоруке), коришћење знака на интернету, као маркетиншког канала, узима се у обзир за одлучивање да ли су права у знаку стечена или одржана кроз употребу у одређеној држави. Већина проблема настаје и због чињенице да је жиговно право територијално ограничено, док је интернет медиј који је доступан глобално. Када се коришћење на интернету сматра одиграним у одређеној земљи? Овде се поставља питање локализације употребе, односно да ли је коришћење на интернету допринело установљењу, одржавању, или вређању права индустријске својине на знаку у одређеној земљи? Став је да се само коришћење које има комерцијални ефекат у држави третира као да се одиграло у тој држави. Како лица која су власници жига са истим или сличним знацима у различитим земљама могу да их конкурентно користе на интернету? Коегзистенцији на интернету истих или сличних жигова у различитим земљама, уводи оно што би се могло назвати поступак обавештавања и избегавања сукоба. Власници који користе свој знак у доброј вери изузети су од одговорности све дотле док нису обавештени о супротстављеном праву (коришћење пре обавештења). Како судови узимају у обзир територијални основ права индустријске својине на знацима када одлучују о споровима? Правна средства не могу се сводити на глобалне привремене мере већ треба да буду ограничена што је више могуће на територију где је признато повређено право индустријске својине, и треба да буду доступна ако је наводна употреба знака којим се вређа право третирана као да се одиграла на тој територији. Потенцијална повреда жига у делу вербализма ознаке интернет домена Одредбама Правилника о поступку за решавање спорова поводом регистрације националних интернет домена у Србији су предвиђени кумулативни услови, односно случајеви када се има сматрати да национални интернет домен повређује право на жиг: спорни домен је истоветан или битно сличан тужиочевом жигу регистрованом за исту или сличну врсту робе, што може створити забуну и довести у заблуду учеснике у промету; регистрант (лице које је регистровало интернет домен), нема право нити легитиман интерес да лично или преко повезаних правних лица користи спорни национални интернет домен; регистрант је национални интернет домен регистровао и користио преко повезаних правних лица, а противно начелу савесности, поштења и добрих пословних обичаја; регистрант је користио национални интернет домен који је истоветан или битно сличан тужиочевом жигу, претежно ради привлачења корисника интернета на веб страницу с

власничком структуром повезаног правног лица, ради комерцијалних ефеката, стварајући тако забуну у погледу порекла робе која се на том сајту, односно путем тог интернет сервиса продаје. У периоду од 2009. године до данас, у оквиру Регистра националних интернет домена, а путем Привредне коморе Србије, вођено је и окончано 13 арбитражних спорова који су за предмет имали повреду права на жиг (односно интелектуалну својину), од стране регистрованог вербализма интернет домена, у оквиру Комисије за решавање доменских спорова у арбитражном поступку. Све одлуке можете видети на www.rnids.rs/cir/арбитражне одлуке. Наш законодавац, у Закону о жиговима, могућност заштите путем жига даје знаку који се може графички представити под условом да је подобан за разликовање у промету робе, односно услуга једног физичког или правног лица од робе, односно услуга другог физичког или правног лица. Знак се може састојати од речи, слогана, слова, бројева, слика, цртежа, распореда боја, тродимензионалних облика, комбинација тих знакова, као и од музичких фраза приказаних нотним писмом и сл. Жигом се, у смислу овог за кона, не сматрају печат, штам биљ и службени знак за обе ле жавање драгоцених метала. Елиминациони критеријуми за заштиту жигова Два су општа основа за одбијање заштите жигова (апсолутни и релативни), премда наш Закон све ове услове дели у петнаест тачака, у смислу да се не може тражити заштита за знак који припада једној од ових 15 категорија. Основ за одбијање је апсолутан када знаку недостаје дистинктивност, односно када је знак противан одредбама јавног поретка. Разлози за одбијање су релативни када жиг угрожава ранија права трећих лица. Смисао дистинктивности као апсолутног услова за одбијање пријаве жига Постоје знаци којима оригинално недостаје дистинктивност, као што су генерична имена робе или услуга (јавни домен, речи које означавају појам, на пример, вода, пекара, хлеб и др.); знаци који су изгубили своју дистинктивност постајући генерична имена, као знаци и имена која у свакодневном техничком језику представљају неопходну, генеричну или уобичајену назнаку робе или услуга; знаци који могу да служе да се означи карактеристика робе или услуге, посебно тип, квалитет, квантитет, сврха, вредност, географско порекло, време производње робе или пружања услуге; знаци који се искључиво састоје од облика наметнутог природом или функцијом производа или који производу дају његову суштинску вредност; генерични делови назива домена (на пример, com, org, net, http, www); генерична имена фармацеутских производа (INNs), називи биљних сорти и др. У случају сложених жигова, пријавилац може на основу неких прописа да изјави да не тражи заштиту за делове жига који се не могу регистровати, и да тражи заштиту само за цео сложени жиг, а не и за делове које је навео (disclaimer). Повреда одредаба о јавном поретку као апсолутни услов за одбијање Знак вређа јавни поредак (уз услове таксативно набројане у Закону о жиговима) посебно када је: дескриптивног, збуњујућег или преварног карактера (на пример, географска ознака која доводи јавност у забуну о правом месту порекла робе); без овлашћења користи државне амблеме, званичне знакове www.legeartis.rs lege artis maj 2013. 53

lege artis ПРОПИСИ У ПРАКСИ ауторско право и право индустријске својине 54 или пунце, грбове, заставе, или друге амблеме, скраћенице и имена одређених међувладиних организација (на пример, Црвени крст, олимпијски симбол); супротан јавном поретку или моралу (на пример, опсцене слике); садржан од географске ознаке којима се означава вино или алкохол који нема то порекло. Повреда права трећих савесних лица Знак вређа ранија права трећих лица, посебно ако: постоји ранији, исти регистровани жиг за исту робу или услуге трећег лица или сличан регистровани жиг за исту или сличну робу или услуге, а постоји вероватноћа забуне; знак без дозволе користи име, слику, дистинктивну одећу, или глас трећег лица, посебно славне особе. То представља повреду права личности којој је урођено лично право сваког људског бића да контролише комерцијалну употребу свог властитог идентитета; знак користи без дозволе индустријски дизајн или ауторско дело трећег лица (на пример, чувени лик из стрипа); знак користи трговачко име, назив домена или други дистинктивни знак за пословно разликовање трећег лица; знак користи чувени жиг. Шта се добија пријавом заштитом права на жиг? Жиг има посебан правни живот у свакој земљи где је коришћен и регистрован. То значи да исти жиг (на пример, Folkswagen) може да буде регистрован у име различитих власника у више различитих земаља (територијално важење). Заштита жига односи се само на листу робе и услуга за које је регистрован. Природа робе или услуга за које је жиг пријављен никада не може да буде препрека за регистрацију жига (специјалитет). Власник регистрованог жига обично има искључиво право да спречи трећа лица која немају његову сагласност да у токовима трговине користе исти или сличан знак за робу или услуге које су исте или сличне онима за које је жиг регистрован, када би таква употреба резултирала забуном просечног потрошача или корисника услуга. Када се исти знак користи за исту робу или услуге, постоји претпоставка вероватноће забуне. Права из жига не омогућују његовом власнику да спречи фер употребу знака у нежиговном смислу, на пример, породично име или дескриптивна употреба (законом заштићене радње, искључивог карактера). Регистрација жига не даје власнику право да спречи трећа лица да користе жиг у вези с робом која је законито продата у земљи под тим жигом, под условом да та роба није претрпела било какву измену. Власници жигова могу обично да се супротстављају даљој комерцијализацији када за то постоје оправдани разлози да то учине (на пример, измене на роби или њеном паковању исцрпљење права). Како заштитити бренд? У поступку пријаве и заштите путем права на жиг важи временски приоритет пријаве, те је у скоријој прошлости било више случајева да због немара или (не)знања одређене производе, карактеристичне за наше поднебље, заштите инострани носиоци права (ајвар и шљивовицу, нпр. заштитили су Словенци, односно Немци)! Једини начин борбе против ове врсте доминантног наступа на тржишту јесте благовремена пријава жига! Правна заштита жигова остварује се у управном поступку који води орган државне управе надлежан за послове интелектуалне својине (Завод за интелектуалну својину, са седиштем у Београду), против чијих се одлука може изјавити жалба Влади у року од 15 дана од дана пријема одлуке. Завод за интелектуалну својину води: регистар пријава за признање жига, који садржи нарочито: број и датум подношења пријаве, податке о подносиоцу пријаве, изглед знака и назначење робе и услуга на које се знак односи, податке о променама које се односе на пријаву (пренос права, лиценца, залога, франшиза и др.); регистар жигова који садржи нарочито: регистарски број жига и датум уписа жига у Регистар жигова, податке о носиоцу жига, изглед знака

и назначење робе и услуга на које се знак односи, податке о променама које се односе на жиг (пренос права, лиценца, залога, франшиза и др.). Регистри пријава за признање жига, односно регистар жигова, јавне су књиге и сва заинтересована лица могу извршити увид у садржаје ових регистара у просторијама Завода за интелектуалну својину. Списе признатих жигова, странке и трећа лица могу да разгледају на писмени или усмени захтев, у присуству службеног лица. Такође, на писмени захтев, а по уплати административне таксе, Завод за интелектуалну својину издаје копије докумената и одговарајуће потврде и уверења о чињеницама о којима води службену евиденцију. На овај начин надлежни орган испуњава међународно преузету обавезу на околност обавештавања јавности о признатим жиговима, без рестрикција, дакле за сва заинтересована лица. Поступак за признање жига покреће се пријавом за признање жига, тако што је управни поступак праћен плаћањем административне таксе и накнаде трошкова поступка, сагласно посебним прописима којима се уређују административне таксе и накнаде трошкова поступка и трошкова за пружање информационих услуга и то Законом о републичким административним таксама. Битни делови пријаве жига, која има временски приоритет у односу на касније поднете пријаве жига за исту класу робе и услуга јесу: захтев за признање жига; знак који се жели заштитити жигом; и списак робе, односно услуга на које се знак односи. Захтев за признање жига (образац Ж-1), као и Међународна класификација робе и услуга, Ничански аранжман, на основу ког се подносилац пријаве може определити за спискове робе, односно услуга које жели да наведе у пријави жига, могу се преузети на сајту надлежног органа управе. Захтев за признање жига у управном поступку садржи нарочито: податке о подносиоцу пријаве, назначење врсте жига који се пријављује, изглед знака, назначење класа у које је сврстана роба, односно услуге, према поменутом Ничанском аранжману о међународној класификацији робе и услуга ради регистровања жигова, као и потпис и печат подносиоца пријаве. Роба, односно услуге морају бити означени и сврстани према класама из Међународне класификације робе и услуга. На пријаву поднету надлежном органу, уписује се број пријаве и дан и час њеног пријема у надлежном органу и о томе се подносиоцу пријаве издаје потврда. Закон одређује да подносилац пријаве има право првенства од датума подношења пријаве у односу на сва друга лица која су за исти или сличан знак којим се обележава иста или слична роба, односно услуге, доцније поднела пријаву. Уредна пријава жига која задовољава услове прописане Законом, доводи до признања права на жиг, тиме што се ова околност уписује у регистар жигова, а носиоцу права издаје исправа о жигу, која има карактер решења у управном поступку. Надлежни орган има обавезу да у свом гласилу ( Гласник интелектуалне својине, доступан на сајту органа управе) објави признато право на жиг, чиме оно постаје доступно јавности, са следећим подацима: регистарски број жига, датум уписа жига у Регистар жигова, подаци о носиоцу жига, датум до ког жиг важи, изглед знака, списак робе, односно услуга на које се знак односи. Закон одређује искључива права носиоца жига у смислу да се знак заштићен жигом користи за обележавање робе, односно услуга на које се тај знак односи, али уједно и право да другим лицима забрани да неовлашћено користе знак који је истоветан или битно сличан његовом заштићеном знаку, а да због те истоветности, односно сличности настане забуна у релевантном делу јавности, која обухвата и вероватноћу довођења у везу тог знака с његовим раније заштићеним знаком. Носилац жига има право да забрани стављање заштићеног знака на робу, њено паковање или средства за обележавање робе (етикете, налепнице, затварачи www.legeartis.rs lege artis maj 2013. 55

lege artis ПРОПИСИ У ПРАКСИ ауторско право и право индустријске својине 56 за флаше и сл.); нуђење робе, њено стављање у промет или њено складиштење у те сврхе или обављање услуга под заштићеним знаком; увоз, извоз или транзит робе под заштићеним знаком; коришћење заштићеног знака у пословној документацији или у реклами. Дакле, право на жиг стиче се уписом у Регистар жигова, а важи од датума подношења пријаве, с роком трајања од десет година, рачунајући од датума подношења пријаве, с тим што се његово важење, уз подношење захтева и плаћање одговарајуће прописане таксе, може продужавати неограничен број пута, подношењем Захтева за продужавање важности жига (образац Ж-8), који се може преузети са сајта надлежног органа. Законом је одређено да је носилац жига наведен у Исправи о жигу дужан да жиг користи у промету. Пренос права По својој природи, жиг представља имовинско право, па се на правне односе који нису регулисани овим законом, примењују прописи којима се уређују облигациони и својинскоправни односи. Упис преноса жига у одговарајући регистар Завода за интелектуалну својину има дејство према трећим лицима, и праћен је решењем које констатује ову околност. Дакле, пренос жига, односно права из пријаве последица је уговора о преносу Посебна заштита чувених жигова Карактеристике заштите чувених жигова (Coca Cola, Volvo, YSL) јесу: заштита без регистрације; заштита против регистрације или коришћења трећих лица; заштита чак и у вези с несродном робом и услугама. У одређивању да ли је жиг чувен, морају се узети у обзир све околности на основу којих се може закључити да је чувен. Посебно се морају размотрити обавештења везана за факторе на основу којих се може закључити да је жиг чувен, укључујући, али не ограничавајући се на обавештења о: степену знања или препознавања жига у релевантном сектору јавности; дужини, обиму и географском подручју било којег коришћења жига; дужини, обиму и географском подручју било које промоције жига, укључујући рекламу или приказивање, на сајмовима или изложбама, робе и/или услуга на којима се жиг примењује; дужини и географском подручју било које регистрације, и/или било које пријаве за регистрацију жига, тако да оне рефлектују коришћење или препознавање жига; доказу о успешном спровођењу права на жиг, посебно обиму у ком су жиг признали као чувен надлежни органи; вредностима повезаним са жигом. Наведени фактори су водич надлежном органу да одлучи да ли је жиг чувен, али нису предуслов за доношење такве одлуке. Одлука ће у сваком случају зависити од посебних околности случаја. права, статусне промене носиоца жига, односно подносиоца пријаве, судске или административне одлуке. Пренос права уписује се у одговарајући регистар надлежног органа на захтев носиоца жига, односно подносиоца пријаве или стицаоца права. Колективни жиг (жиг правног лица које представља одређени облик удруживања произвођача, односно давалаца услуга који имају право да користе субјекти који су чланови тог удружења, под условима прописаним овим законом), односно жиг гаранције (користи више привредних друштава под надзором носиоца жига, а који служи као гаранција квалитета,

географског порекла, начина производње или других заједничких обележја робе или услуга тих привредних друштава), не могу бити предмет преноса права. Уговор о преносу права на жиг правни је посао, на основу ког носилац жига, односно подносилац пријаве може пренети жиг, односно право из пријаве, и то за све или само за неку робу, односно услуге. Уговор се саставља у писменој форми и мора садржати: дан закључења, име и презиме или пословно име, пребивалиште или боравиште, односно седиште уговорних страна, регистарски број жига, односно број пријаве за признање жига и висину накнаде, ако је уговорена. Закон предвиђа случај када се неће одобрити упис преноса жига, односно приоритетног права из пријаве жига. Захтев за упис преноса жига или права из пријаве (Образац Ж-5), може се преузети с веб странице надлежног органа. Закон даје право носиоцу жига, односно подносиоцу пријаве да може уговором о лиценци уступити право коришћења жига, односно права из пријаве, и то за сву или само за неку робу, односно услуге. Уговор се саставља у писменој форми и уписује у одговарајући регистар надлежног органа на захтев носиоца жига, односно подносиоца пријаве или стицаоца права, производи правно дејство према трећим лицима, и на исту околност надлежни орган доноси посебно решење. Колективни жиг и жиг гаранције не могу бити предмет уговора о лиценци. Закон предвиђа да жиг, односно право из пријаве може бити предмет залоге и то на основу уговора о залози, одлуке суда и другог државног органа и сл. и то за сву или само за неку робу или услуге. Уговор о залози саставља се у писменој форми. Залога се уписује у одговарајући регистар надлежног органа на захтев носиоца жига, односно подносиоца пријаве или заложног повериоца, а на исту околност, надлежни орган доноси посебно решење. Поверилац стиче заложно право уписом у одговарајући регистар надлежног органа. Колективни жиг и жиг гаранције не могу бити предмет залоге. Поступак за упис преноса права, лиценце и залоге покреће се писаним захтевом, у складу са одредбама Закона, тако што се уз захтев (обрасци Ж-6, Ж-7, који се могу преузети са сајта надлежног органа), подноси и: доказ о правном основу уписа који се тражи; пуномоћје, ако се поступак за упис преноса права, лиценце, или залоге покреће преко пуномоћника; и доказ о уплати таксе за решење по захтеву за упис преноса права, лиценце или залоге. Право на жиг престаје у следећим случајевима: истеком рока од 10 година за који је плаћена прописана такса, ако се његово важење не продужи, односно пре истека овог рока ако се носилац жига одрекне свог права; на основу судске одлуке, односно одлуке надлежног органа, у случајевима предвиђеним овим законом; и ако је престало правно лице, односно ако је умрло физичко лице које је носилац права даном престанка, односно смрти, осим ако је жиг прешао на правне следбенике тог лица. Поступак у случају повреде права Власник регистрованог жига има право да покрене судски поступак против било ког лица које је повредило или вређа његова права. Повредом права, сматра се пре свега свако неовлашћено коришћење заштићеног знака од стране било ког учесника у промету. Власник, такође, има такво право против сваког лица које је извршило радње или врши радње које чине вероватним да ће доћи до такве повреде ( блиска повреда ). Ако власник регистрованог жига докаже да је повреда учињена или да се чини, суд додељују штету и признаје одређене привремене мере ради спречавања даљих повреда, или доноси одлуку о било којој другој правној мери предвиђеној у општим прописима. Ако власник регистрованог жига докаже блиску повреду, суд признаје мере ради спречавања повреде и било која друга правна средства предвиђена општим прописима. www.legeartis.rs lege artis maj 2013. 57