Nasilje u porodici Pravni postupci zaštite
SOS ženski centar 021/422-740 0800101010 (besplatan broj za sve mreže) * Konsultacije putem telefona : svaki radni dan od 17h do 21h * Zakazivanje za psihološko savetovanje : 069/1936899 svaki radni dan od 10h do 20h 2
Uloga CSR u donošenju mere zaštite od nasilja u porodici Ukoliko je žrtva pokrenula postupak u sudu, radi donošenja mera zaštite od nasilja u porodici, sud će od Centra tražiti: da pribavi potrebne podatke u vezi sa nasiljem koje se dešava i da dâ svoje mišljenje u vezi sa traženom zaštitnom merom. Centar za socijalni rad ili drugi organ postupa po nalogu suda i pruža pomoć u pribavljanju potrebnih dokaza i iznosi svoje mišljenje o traženim pitanjima i o opravdanosti tražene mere zaštite. Ako je Centru poznato da je povređeno neko pravo deteta, Centar je dužan da pokrene sudske postupke kako bi se zaštitili interesi deteta. Policija Ukoliko se dogodi nasilje, žrtva bi trebalo da odmah pozove policiju opštine u kojoj živi. Bilo bi dobro da im ispriča: šta se desilo, koja joj opasnost preti, ime izvršioca, adresu gde se nasilje dešavalo, čime je izvršeno, posledice- ukoliko ih ima. Ako policija dođe u stan, žrtva bi trebalo da im pokaže modrice ukoliko ih ima i da insistira da to unesu u svoj zapisnik, s obzirom da će zapisnik biti dokaz u sudskom postupku. Policija podnosi krivičnu prijavu nadležnom javnom tužiocu. Žrtva oštećeni se u svakom momentu može raspitati da li je policija to učinila. Ukoliko nije, žrtva oštećeni može sama podneti krivičnu prijavu javnom tužiocu u pismenoj formi ili usmeno na zapisnik. 3
Javno tužilaštvo Javno tužilaštvo (OSNOVNO I VIŠE) preduzima gonjenje izvršilaca društveno opasnih dela. Krivični zakonik propisuje koja su to društveno opasna dela (npr. nasilje u porodici, nedavanje izdržavanja, oduzimanje maloletnog lica, silovanje...). U toku trajanja krivičnog postupka kada nasilniku nije određen pritvor, a radi zaštite žrtve kao svedoka/oštećene u krivičnom postupku, odredi meru kojom će okrivljenom biti zabranjeno posećivanje određenih mesta (gde žrtva radi, stanuje, i sl.) ili sastajanje sa određenim licima ili prilaženje određenim licima (ženi kao oštećenoj ili deci kao oštećenima ili svedocima), sve u cilju nesmetanog vođenja krivičnog postupka. Javni tužilac sprovodi istragu Tužilac će dokazivati da je osumnjičeni izvršio krivično delo, ali on ne zastupa žrtvu niti je njen punomoćnik. Tužilac zastupa interese države i preduzima mere radi sprečavanja vršenja društveno opasnih dela. Ukoliko tužilac smatra da nema dokaza da je počinilac izvršio krivično delo ili se delo koje je prijavljeno ne goni po službenoj dužnosti, on će obavestiti žrtvu o tome i dati joj rok u kom ona može pokrenuti ili nastaviti postupak krivičnog gonjenja. Krivični postupak Nasilje u porodice kao krivično delo Ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine. 4
Ako je pri izvršenju dela iz stava 1. ovog člana korišćeno oružje, opasno oruđe ili drugo sredstvo podobno da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina. Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog člana nastupila teška telesna povreda ili teško narušavanje zdravlja ili su učinjena prema maloletnom licu, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina. Ako je usled dela iz st. 1, 2. i 3. ovog člana nastupila smrt člana porodice, učinilac će se kazniti zatvorom od tri do petnaest godina. Ko prekrši mere zaštite od nasilja u porodici koje mu je sud odredio na osnovu zakona, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom. Članovi porodice: supružnici, njihova deca, preci supružnika u pravoj liniji krvnog srodstva, vanbračni partneri i njihova deca, usvojilac i usvojenik, hranilac i hranjenik; braća i sestre, njihovi supružnici i deca, bivši supružnici i njihova deca i roditelji bivših supružnika, ako žive u zajedničkom domaćinstvu; lica koja imaju zajedničko dete ili je dete na putu da bude rođeno, iako nikada nisu živela u istom porodičnom domaćinstvu. Parnični postupak -TUŽBA radi određivanje mera zaštite od nasilja u porodici. Nasilje u porodici, jeste ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana porodice. 5
Nasiljem u porodici, smatra se naročito: 1. nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede; 2. izazivanje straha pretnjom ubistva ili nanošenja telesne povrede članu porodice ili njemu bliskom licu; 3. prisiljavanje na seksualni odnos; 4. navođenje na seksualni odnos ili seksualni odnos sa licem koje nije navršilo 14. godinu života ili nemoćnim licem; 5. ograničavanje slobode kretanja ili komuniciranja sa trećim licima; 6. vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje. Članovima porodice smatraju se: 1. supružnici ili bivši supružnici; 2. deca, roditelji i ostali krvni srodnici, te lica u tazbinskom ili adoptivnom srodstvu, odnosno lica koja vezuje hraniteljstvo; 3. lica koja žive ili su živela u istom porodičnom domaćinstvu; 4. vanbračni partneri ili bivši vanbračni partneri; 5. lica koja su međusobno bila ili su još uvek u emotivnoj ili seksualnoj vezi, odnosno koja imaju zajedničko dete ili je dete na putu da bude rođeno, iako nikada nisu živela u istom porodičnom domaćinstvu. Mere zaštite od nasilja u porodici jesu: 1. izdavanje naloga za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti; 2. izdavanje naloga za useljenje u porodični stan ili kuću, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti; 6
3. zabrana približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti; 4. zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice; 5. zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice. Mera zaštite od nasilja u porodici može trajati najviše godinu dana. Vreme provedeno u pritvoru kao i svako lišenje slobode u vezi s krivičnim delom odnosno prekršajem uračunava se u vreme mere zaštite od nasilja u porodici. Mera zaštite od nasilja u porodici može se produžavati sve dok ne prestanu razlozi zbog kojih je mera bila određena. -TUŽBA radi razvoda braka (ili predlog za sporazumni razvod braka) Tužbu podnosi jedan supružnik, a predlog oba supružnika ukoliko su se sporazumeli da se brak razvede. Svaki supružnik ima pravo na razvod braka ako su bračni odnosi ozbiljno i trajno poremećeni ili ako se objektivno ne može ostvarivati zajednica života supružnika. -TUŽBA se podnosi Osnovnom sudu i to u mestu gde je poslednje zajedničko prebivalište. Postupak posredovanja koji sprovodi sud obuhvata: - Mirenje Svrha je da se poremećeni odnos supružnika razreši bez konflikta i bez razvoda braka. - Nagodbu - Svrha je da se poremećeni odnos supružnika razreši bez konflikta nakon razvoda braka. Presuda u bračnom sporu 1. Razvodi se brak... 2.Odluka o poveravanju zajedničkog mldb. deteta 3.Odluka o visini izdržavanja deteta 4.Odluka o uređenju načina viđanja deteta 5.Odluka o zajedničkoj imovini, ukoliko je ima. 7
Prekršajni postupak Javni red i mir (Zakon o JRM) remeti onaj ko: -svađom ili vikom remeti javni red i mir, ili svojim ponašanjem ugrožava bezbednost građana, -ugrožava sigurnost drugog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog ili njemu bliskog lica ili vređanjem ili vršenjem nasilja nad drugim, izazivanjem tuče ili učestvovanjem u njoj, ugrožava spokojstvo građana ili remeti javni red i mir. Ako neko jednom od navedenih radnji remeti mir i spokojstvo druge osobe, ugrožena osoba može protiv izvršioca podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka ili obavestiti policiju i insistirati da oni pokrenu postupak. Sankcije u prekršajnom postupku Učiniocu prekršaja može se izreći: novčana kazna ili kazna zatvora u trajanju do 30 dana, odnosno 60 dana, rad u javnom interesu, a može se izreći: opomena ili zaštitna mera npr. obavezno lečenje alkoholičara ili narkomana, zabrana pristupa oštećenom, objektima ili mestu izvršenja prekršaja, oduzimanje predmeta i dr. Za teže prekršaje javnog reda i mira može se izreći kazna zatvora u trajanju od 60 dana. BIRO ZA PRUŽANJE PRAVNE POMOĆI Novi Sad Ul. Radnička br. 2 021/524-221 8
SOS ženski centar 021/422-740 0800101010 (besplatan broj za sve mreže) * Konsultacije putem telefona : svaki radni dan od 17h do 21h * Zakazivanje za psihološko savetovanje : 069/1936899 svaki radni dan od 10h do 20h 9
Udruženje građana/ki SOS ženski centar je nastalo kao projektna aktivnost Novosadskog ženskog centra,8.3.2002. godine, a kao samostalno Udruženje građana/ki postoji od 27.10.2004. SOS ženski centar je neprofitno udruženje a sve članice SOS ženskog centra rade volonterski. Trenutno SOS ženski centar čini 26 volonterke koje su uključene u različite aktivnosti. Osnovna poruka SOS ženskog centra je : da budemo dostupne, da budemo vidljive, da budemo podržavajuće. Osnovni ciljevi SOS ženskog centra jesu : -pružanje neposredne pomoći ženama sa isksutvom nasilja u vidu emocionalne, psihološke, informativne i pravne podrške; -prevencija nasilja nad ženama i drugih oblika nasilja kroz edukativne aktivnosti i radionice; -podizanje svesti građana/ki o rodno zasnovanom nasilju i drugim oblicima nasilja, pravu na život bez nasilja, mogućnostima izlaza iz situacije nasilja. Aktivnosti : 1.SOS telefon-pružanje podrške putem telefonskog razgovora; 2.Psihološko i pravno savetovalište; 3.E-mejl konsultacije ( sos.konsultacije@gmail.com ); 4.Preventivni i edukativni rad sa mladima; 5.Informativno edukativne aktivnosti za opštu javnost; 6.Obuka za radioničarski rad. Mreže : Udruženje SOS ženski centar je članica : -Mreže Žene protiv nasilja ( www.zeneprotivnasilja.net). -Mreže SOS telefona za podršku ženama žrtvama nasilja u Vojvodini. 10