1
2
3
4
PREGLED PRAKSE VRHOVNOG SUDA KOSOVA U IMOVINSKIM SPOROVIMA Izdanje 1 5
Ovu publikaciju je omogućio američki narod preko Agencije Sjedinjenih Država za međunarodni razvoj (USAID) u okviru Programa za imovinska prava. Stavovi izraženi u ovoj publikaciji ne odražavaju, nužno, stavove USAID-a ili Vlade SAD. Ova publikacija se deli besplatno. c. Copyright 2019. Agencija Sjedinjenih Država za međunarodni razvoj (USAID). Sva prava zadržana. Nijedan deo ove publikacije se ne sme umnožavati ili prenositi u bilo kojem obliku i bilo kojim sredstvom, elektronski ili mehanički, bez dozvole izdavača. Štamparija Blendi Priština 6
PREDGOVOR Imovina i zaštita imovine kao osnovno pravo čoveka predstavlja obavezu svake zemlje da zakonodavstvom, prema međunarodnim standardima, predvidi i štiti to pravo, ali u isto vreme predstavlja izazov za sam pravosudni sistem, u kontekstu pružanja sudske zaštite prema standardima ljudskih prava. Izmene zakona koje su se desile u poslednjih nekoliko godina u vezi sa načinom uređivanja imovinskih odnosa, promenoma društvenog sistema u vezi sa svojinom i vrstama svojine, neformalnim prenosom svojine u prošlosti, neraspravljanjem nasledstva i neformalnim prenosom svojine naslednicima, kao i u drugim društveno socijalnim okolnostima, uticale su na to da je broj imovinskih predmeta u našim sudovima bio ogroman. Sudska praksa se u tim pitanjima suočava sa velikim izazovima koji nisu rešeni na jedinstven način u pravosudnom sistemu, što je direktno uticalo na pravnu sigurnost i poverenje javnosti u sudove. Vrhovni sud Kosova, u okviru svoje nadležnosti kao sud za ocenu zakonitosti sudskih odluka nižih instanci, revizijom i odlučivanjem po vanrednim pravnim sredstvima, ali i kao sud koji utvrđuje standarde koje bi nižestepeni sudovi trebalo da poštuju, ima za cilj da svojim aktivnostima, direktno podrži poboljšanje rada sudova, povećanje rada, kvaliteta, transparentnosti i većeg poverenja javnosti u pravosuđe. U okviru ove nadležnosti i cilja, uz pomoć USAID-a, odnosno Projekta za imovinska prava, Vrhovni sud Kosova ovim pregledom sudske prakse o imovinskim pitanjima rešava neka od najizazovnijih svakodnevnih pitanja za sudove svih nivoa. Ovaj pregled sudske prakse o imovinskim pitanjima sa ovim sadržajem i ovakvom strukturom, predstavlja nov način rešavanja važnih pitanja iz sudske prakse, kojim Vrhovni sud Kosova ima za cilj da svakom sudu ili korisniku olakša pristup praksi Vrhovnog suda. Pregled sudske prakse o imovinskim pitanjima strukturiran je na takav način da korisnik može lako da pronađe problem ili problematiku koja ga zanima. To, zato što su u pregled uvršteni neki od ključnih instituta koji se odnose na pitanja svojine, dati su komentari o načinu sprovođenja zakonskih odredbi koje se odnose na odabrani institut, sažeto je nekoliko slučajeva svih sudskih instanci, za svaki institut i sažeti su komentari o svakom slučaju. Pregled je osmišljen tako da bude brza referenca, a ne akademska i teorijska rasprava o institutima ili pravnim pitanjima. U tom kontekstu, učinjeni su napori 7
kako bi se osiguralo da je tekst pregleda organizovan i strukturiran na takav način da mu svaki korisnik može lako pristupiti, lako pronaći svaki institut, komentar odredbi koje se odnose na taj institut, slučaj ili sažetak slučaja. Pregled je usmeren na pružanje meritornih rešenja za različita imovinska a ne proceduralna pitanja, međutim, u nekim slučajevima bilo je nemoguće izbeći i proceduralna pitanja. Sadržaj komentara o primeni zakonskih odredbi koje se odnose na institute uključene u ovaj pregled o imovinskim pitanjima i komentari o sažetku slučajeva, imaju za cilj da korisnicima služe kao preporuke, ne samo za meritorne zaključke u predmetima koje oni odlučuju, već i kao preporuke koje sudije upućuju na standarde koje sudovi moraju da garantuju tokom vođenja sudskih postupaka. Pregled sudske prakse o imovinskim pitanjima ne može da služi kao formalni izvor referenci u sudskim odlukama, ali može da služi kao resurs koji sudijama pomaže da na pravilan način tumače pravne norme, pomogne u vođenju sudskog postupka i na kraju, pomogne u kvalifikaciji činjenica u svakom parničnom predmetu na odgovarajući način, normom koju bi trebalo primeniti kao osnov za zaključenje slučaja. Zahvaljujemo se svim saradnicima koji su omogućili objavljivanje ovog pregleda i podstičemo sve korisnike da svoje komentare upućuju Vrhovnom sudu, jer je naš cilj da ovaj način predstavljanja sudske prakse pretvorimo u tradiciju ovog suda, Enver Peci Predsednik Vrhovnog suda Kosova 8
ZAHVALNOST U izradi i sastavljanju ovog pregleda, pored autora, svoj doprinos je dao i značajan broj saradnika, pravnih službenika koji su sproveli istraživanje na pronalaženju predmeta i izradili opis predmeta kako je prikazano u ovoj publikaciji, lica odgovornih za uređivanje i prevod teksta na srpski jezik, ali i vođa ovog važnog i značajnog projekta za objedinjavanje sudske prakse u imovinskim sporovima. Vrhovni sud Kosova i USAID-ov Program za imovinska prava, ceneći i vrednujući njihov veliki doprinos i posvećenost ovom projektu, odaju prizanje i izražavaju zahvalnost svim ovim ljudima na doprinosu u izradi ove publikacije: Autori Shukri Sylejmani sudija, Vrhovni sud Kosova Erdogan Haxhibeqiri sudija, Vrhovni sud Kosova Isa Kelmendi Albert Zogaj sudija, Vrhovni sud Kosova sudija, Apelacioni sud Kosova Vođa projekta Enver Fejzullahu Istraživači Etleva Kelmendi Bajram Cacaj Agnesa Abdyli Fikrije Azemi Drita Sadiku Viši specijalista za reformu pravosuđa, USAID PRP pravni savetnik, USAID PRP pravni službenik,usaid PRP pravi službenik, USAID PRP pravni službenik, USAID PRP pravni službenik, USAID PRP Tehnički urednik Lulzim Aliu Prevod na srpski Biljana Ivančević 9
KORIŠĆENA LITERATURA Enver Hasani & Ivan Čukalović, Komentar Ustava Republike Kosovo, izdanje I, Priština 2013 Marek Antoni Nowicki, o Evropskoj konvenciji, Tirana 2003 Abdullah Aliu, Stvarno praavo, Priština, 2014. Ardian Nuni & Luan Hasneziri, Građansko pravo II (svojina), Tirana, 2010. Ejup Statovci, Zaštita svojine, Priština 2004. Ejup Statovci, Pravo službenosti, Priština 2004. Ejup Statovci, svojina-poreklo i razvoj, Priština 2004. Nerxhivane Dauti, Obligaciono pravo, Priština 2006. Faik Brestovci, Iset Morina & Rrustem Qehaja, Građansko- procesno pravo. Parnični postupak, Priština 2017. Faik Brestovci, Građansko -procesno pravo I i II, Priština 2006. Faik Brestovci, Međunarodno građansko- procesno pravo, Priština 2000. Faik Brestovci, Priručnik za pripremu pravosudnog ispita, Priština, 2004. Arsen Janevski & Tatjana Zoroska-Kamilovska, Građansko - procesno pravo, procesno pravo, Skoplje 2009. Flutra Kolaj-Tafaj & Asim Vokshi, Građanski postupak, deo I, Tirana 2003. Iset Morina & Selim Nikçi Komentar Zakona o parničnom postupku, Priština 2012. Francesko Galgano, "Privatno pravo 1", Uvod-Svojina, Tirana 2003 Andrija Gams; "Uvod u građansko pravo", Priština 1986 Avni Shehu, "Pravo svojine", Tirana 2000 Hamdi Podvorica, Porodično pravo, Priština 2011 Hamdi Podvorica, Nasledno pravo,priština 2006 Gani Uruçi, Porodično pravo (odobrena predavanja), Priština, 1994 Gani Uruçi, Priručnik za porodično i nasledno pravo, 2011 Vrhovni sud Kosova, Bilten sudske prakse, Priština, 2011, tom 1. 10
Vrhovni sud Kosova, Pregled odluka Vrhovnog suda u imovinskim predmetima, Priština, 2011. Apelacioni sud, Bilten sudske prakse 1, Priština 2015. Apelacioni sud, Bilten sudske prakse 2, Priština 2016. Okružni sud Kosova, Bilten sudske prakse, Priština, 2011, tom 2. Ustav Republike Kosovo Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda Zakon o obligacionim odnosima, 1978 Zakon o vlasništvu i drugim stvarnim pravima Zakon o osnovama svojinsko pravnih odnosa Zakon o porodici Kosova Zakon o braku i porodičnim odnosima Zakon o nasleđivanju Kosova Zakon o obligacionim odnosima, 2012 Zakon o parničnom postupku Zakon o izvršnom postupku Zakon o vanparničnom postupku Zakon o parničnom postupku (stari) 11
12
Sadržaj Uvod PREDGOVOR 7 KORIŠĆENA LITERATURA.10 I. STICANJE VLASNIŠTVA ODRŽAJEM... 23 Pravne odredbe: ZVDSP Član 40, stav 1 i ZOSPO član 28, stav 4... 23 Komentari o načinu primene navedenih odredbi -... 23 Istek zakonskog roka za sticanje vlasništva održajem... 30 Slučaj 1: Utvrđivanje prava vlasništva po osnovu kupoprodaje i održaja... 30 Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 32/2004, od 17.03.2005... 33 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 33 Slučaj 2: Tužba za utvrđivanje prava vlasništva po osnovu kupoprodaje i održaja... 35 Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 106/2015, od 06.05.2015... 38 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 38 Slučaj 3: Utvrđivanje prava vlasništva nasleđivanjem i održajem... 39 Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 195/2016, od 07.11.2016... 42 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 43 Slučaj 4: Utvrđivanje prava vlasništva po osnovu kupoprodaje i održaja... 44 Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 344/2015... 45 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 46 Slučaj 5: Utvrđivanje prava vlasništva po osnovu kupoprodaje i održaja... 48 Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 57/2001, od 27.11.2002... 49 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 50 Slučaj 6: Potvrda prava vlasništva po osnovu zadržavanja... 50 Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 66/2003, od 19.03.2004... 52 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 53 Slučaj 7: Utvrđivanje prava vlasništva po osnovu kupoprodaje i održaja/održaja... 54 Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 126/2004, od 20.07.2005... 56 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 57 Slučaj 8: Utvrđivanje prava vlasništva po osnovu nasleđivanja i održaja... 58 Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 43/2011, od 08.04.2013... 60 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 61 Slučaj 9: Utvrđivanje prava vlasništva/vlasništva po osnovu održaja... 62 Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 41/2017, od 28.03.2017... 64 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 65 13
II. STICANJE PRAVA VLASNIŠTVA PO OSNOVU PRAVNOG POSLA PONIŠTAJ PRAVNOG POSLA... 67 Komentari o načinu primene navedenih odredbi... 67 Uslovi za sklapanje ugovora... 68 Poništaj ugovora... 70 Slučaj 10: Poništenje ugovora o kupoprodaji poslovnih lokala... 75 Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 33/2007, od 19.03.2009... 77 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 78 Slučaj 11: Poništenje ugovora o kupoprodaji nepokretnosti... 78 Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 108/2003, od 26.09.2003... 80 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 81 Slučaj 12: Poništenje ugovora o kupoprodaji i utvrđivanje vlasništva po osnovu nasleđivanja... 82 Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 197/2011, od 14.05.2013... 85 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 86 Slučaj 13: Utvrđivanje vlasništva po osnovu ugovora o kupoprodaji... 86 Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 63/2001, od 18.12.2001... 88 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 89 Slučaj 14: Poništenje ugovora o kupoprodaji poslovnog prostora... 89 Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 81/2003 od 11.09.2003... 92 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 94 Slučaj 15: Tužba za utvrđivanje ništavim ugovora o zameni nepokretnosti... 94 Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 144/2017, od 27.06.2017... 97 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 98 Slučaj 16: Utvrđivanje prava vlasništva po osnovu ugovora o kupoprodaji I držanju/održaju... 98 Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 275/2009 od 04.07.2012... 100 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 101 Slučaj 17: Utvrđivanje prava vlasništva na društvenu svojinu... 102 Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 56/2006, od 29.01.2008... 103 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 104 Slučaj 18: Utvrđivanje prava vlasništva na društvenu svojinu... 105 Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 139/2014, od 19.05.2014... 108 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 108 Slučaj 19: Poništenje ugovora o kupoprodaji nepokretnosti... 109 Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 89/2004, od 26.01.2005... 111 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 112 Slučaj 20: Utvrđivanje prava korišćenja po osnovu održaja i izgradnje... 113 Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 173/2013, od 20.06.2013... 115 14
Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 116 Slučaj 21: Utvrđivanje prava vlasništva po osnovu ugovora o kupoprodaji... 117 Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 53/2005 od 06.03.2006... 120 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 121 Slučaj 22: Utvrđivanje prava vlasništva i poništenje ugovora o kupoprodaji nepokretnosti... 122 Presuda Vrhovnog suda Rev. SSD. br. 260/2011, od 14.05.2013... 125 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 126 Slučaj 23: Poništenje ugovora o transakciji i vraćanje prava vlasniku... 127 Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 158/2012, od 03.09.2013...141 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 142 III. ZAŠTITA VLASNIŠTVA/SVOJINE... 143 Komentari o primeni navedene odredbe... 143 Slučaj 24: Utvrđivanje prava vlasništva i predaja nepokretne imovine u državinu/posed... 148 Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 309/2003, od 04.06.2012... 149 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 151 Slučaj 25: Predaja nepokretnosti u nesmetan posed i korišćenje... 152 Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 159/2018, od 06.06.2018... 155 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 156 Slučaj 26: Pražnjenje i predaja poslovnog prostora... 157 Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 102/2002, od 13.05.2003... 159 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 159 Slučaj 27: Predaja nepokretnosti u posed... 160 Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 22/2013, od 11.07.2013... 162 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 163 Slučaj 28: Oslobađanje i predaja imovine... 163 Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 57/2016, od 16.03.2016... 166 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 167 Slučaj 29: Oslobađanje stanova od ljudi i stvari... 168 Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 296/2013, od 06.12.2013... 170 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 171 Slučaj 30: Predaja nepokretne imovine i utvrđivanje protivzakonitog održaja, korišćenja i državine... 171 Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 302/2013, od 06.01.2014... 176 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 177 Slučaj 31: Predaja nepokretne imovine i utvrđivanje suvlasništva po osnovu izgradnje... 178 Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 445/2016, od 13.02.2017... 181 15
Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 182 Slučaj 32: Predaja stana i oslobađanje od ljudi i stvari... 183 Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 334/2014, od 14.01.2015... 186 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 187 IV. STVARNA SLUŽBENOST... 189 Pravne odredbe: Zakon o vlasništvu i drugim stvarnim pravima (ZVDSP) članovi od 252 do 260... 189 Pojam stvarne službenosti... 189 Prestanak stvarne službenosti... 189 Zasnivanje stvarne službenosti... 192 Slučaj 33: Prestanak službenosti prolaza... 196 Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 129/2005 od 23.05.2006... 198 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 198 Slučaj 34: Utvrđivanje postojanja i zasnivanja službenosti prolaza puta... 200 Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 374/2009, 02.05.2012... 202 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 203 Slučaj 35: Prestanak službenosti prolaza za pristup na gornji sprat objekata.. 204 Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 2/2015, od 09.03.2015... 207 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 208 Slučaj 36: Utvrđivanje prava službenosti prolaska pešice, kolima, traktorom i drugim prevoznim sredstvima... 210 Rešenje Vrhovnog suda Rev. br. 104/2002 od 26.06.2003... 212 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 213 Slučaj 37: Prestanak službenosti prolaska kolima, pešice i teranja stoke... 213 Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 157/2013, od 03.06.2013... 216 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 217 Slučaj 38: Prekid službenosti prolaska kolima i pešice... 218 Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 73/2010, od 08.04.2013... 221 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 222 Slučaj 39: Utvrđivanje prava vlasništva i prava stvarne službenosti... 222 Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 155/2010, od 22.01.2013... 226 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 227 Slučaj 40: Prestanak prava trajne službenosti za prolaz pešice, vučnim vozilima sa delovima... 228 Rešenje Vrhovnog suda Rev. br. 212/2010, od 07.02.2013... 230 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 231 Slučaj 41: Zasnivanje nužne službenosti... 231 Presuda Vrhovnog suda Rev. br.145 / 2014, od 03.06.2014... 233 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 234 16
V. SMETANJE DRŽAVINE... 235 Slučaj 42: Smetanje raspolaganja i korišćenja poslovnih lokala... 238 Rešenje Okružnog suda Ac. br. 133/2011, od 02.03.2012... 240 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 240 Slučaj 43: Smetanje faktičke državine stana... 241 Presuda Vrhovnog suda CML br. 7/2015, od 20.10.2015.... 246 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 246 Slučaj 44: Smetanje državine u normalnom korišćenju kuća i porodičnih sredina... 247 Rešenje Okružnog suda Ac. br. 250/2009 od 23.09.2010... 249 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 251 Slučaj 45: Smetanje državine na slobodno i neometano korišćenje katastarske parcele... 252 Presuda Okružnog suda Ac. br. 304/2006 od 29.09.2006... 254 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 255 Slučaj 46: Smetanje poslednje faktičke mirne državine katastarske jedinice.. 256 Rešenje Apelacionog suda Ac. br. 1708/2018, od 24.09.2018... 258 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 259 Slučaj 47: Smetanje državine korišćenja poslovnog prostora... 260 Rešenje Apelacionog suda Ac. br. 3002/2018 od 18.09.2018... 263 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 264 Slučaj 48: Smetanje državine u korišćenju nepokretne imovine... 265 Rešenje Apealcionog suda Ac. br. 3515/2018 od 24.09.2018... 267 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 269 Slučaj 49: Smetanje državine u ostvarivanju prava na državinu... 270 Rešenje Apelacionog suda Ac. br. 5042/2012, od 27.05.2013... 271 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 271 Slučaj 50: Smetanje mirne poslednje faktičke državine objekata - kuće... 272 Rešenje Apelacionog suda Ac. br. 3194/2016, od 12.09.2017... 274 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 276 VI. STICANJE VLASNIŠTVA PO OSNOVU NASLEĐIVANJA - NUŽNI DEO I POVREDA NUŽNOG DELA... 279 Komentari o sprovođenju gore navedenih odredbi... 279 Prva situacija kada jedan od naslednika nije prijavljen (skriven je)... 284 Druga je situacija kada se ustupanje imovine za života dogodilo faktički, ali bez uključivanja svih zakonskih naslednika... 284 Treća situacija je obično kada se povredi nužni deo testamenta ili poklona285 17
Četvrta situacija odnosi se na slučajeve kada je zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju ali ne u svrhu zbog koje se zaključuje ugovor o doživotnom izdržavanju... 286 Slučaj 51: Utvrđivanje vlasništva po osnovu nasledstva... 287 Presuda Vrhovnog suda Rev. br.136 / 2003 od 27.05.2004... 289 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 290 Slučaj 52: Poništenje ugovora o poklonu... 291 Rešenje Vrhovnog suda Rev. br.337 / 2015 od 25.01.2016... 294 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 297 Slučaj 53: Delimično poništenje sudskog testamenta... 297 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 299 Slučaj 54: Poništenje ugovora o poklonu... 300 Presuda Apelacionog suda Ac.nr.2163 / 2017 od 14.09.2017... 301 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 302 Slučaj 55: Utvrđivanje prava vlasništva po osnovu nasledstva... 303 Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 15/2009 od 02.05.2012... 306 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 307 VII. STICANJE VLASNIŠTVA PODELOM IMOVINE IZMEĐU NASLEDNIKA PO OSNOVU DOPRINOSA... 309 Slučaj 56: Utvrđivanje doprinosa u porodičnoj zajednici i delimično poništenje ugovora o doživotnom izdržavanju... 310 Presuda Vrhovnog suda Rev. No.21 / 2017 od 10.07.2017... 317 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 319 Slučaj 57: Utvrđivanje vlasništva po osnovu doprinosa,... 320 Rešenje Vrhovnog suda Rev. br.148 / 2005 od 23.05.2006... 323 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 325 Slučaj 58: Utvrđivanje vlasništva po osnovu nasleđivanja i doprinosa... 325 Presuda Vrhovnog suda Kosova Rev. br.128 / 2015 od 16.03.2016. 327 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 328 VIII. STICANJE VLASNIŠTVA SUPRUŽNIKA PO OSNOVU NASLEĐIVANJA... 329 Kako supružnici nasleđuju?... 330 Slučaj 59: Utvrđivanje prava vlasništva po osnovu nasleđivanja... 332 Presuda Vrhovnog suda Kosova Rev. br.128 / 2004 od 18.10.2005. 333 Sažeti komentari o odlukama u slučaju..340 Slučaj 60: Utvrđivanje prava vlasništva po osnovu nasleđivanja... 334 Presuda Vrhovnog suda Rev. br.66 / 2010 od 04.12.2012... 336 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 336 Slučaj 61: Utvrđivanje prava vlasništva po osnovu nasleđivanja... 336 18
Presuda Vrhovnog suda Kosova Rev. br.341 / 2011 od 02.05.2013. 338 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 339 Slučaj 62: Utvrđivanje prava vlasništva po osnovu nasleđivanja... 340 Rešenje Vrhovnog suda Kosova Rev. br.342 / 2015 od 17.12.2015. 341 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 341 Slučaj 63: Utvrđivanje prava vlasništva po osnovu nasleđivanja... 341 Presuda Vrhovnog suda Rev. br.342 / 2015 od 17.12.2015... 343 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 343 IX. SUVLASNIŠTVO... 345 Slučaj 64: Utvrđivanje prava suvlasništva po osnovu kupoprodaje, nasleđivanja i održaja... 347 Presuda Vrhovnog suda Kosova Rev. Br. 48/2008 od 4. Oktobra 2011.... 348 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 348 Slučaj 65: Utvrđivanje prava suvlasništva po osnovu sporazuma o fizičkoj podeli... 349 Presuda Vrhovnog suda Kosova Rev. br. 127/2012, 10. Jun 2013.. 350 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 351 Slučaj 66: Utvrđivanje prava suvlasništva po osnovu nasleđivanja ustupljenog dela za života ostavioca... 351 Rešenje Vrhovnog suda Kosova Rev. Br. 253/2013 od 4. Decembra 2013... 352 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 353 X. ZAJEDNIČKO VLASNIŠTVO SUPRUŽNIKA... 355 Šta predstavlja zajedničku imovinu supružnika?... 356 Bračna zajednica (brak) kao uslov za sticanje zajedničke imovine supružnika 356 Rad kao uslov za sticanje zajedničke imovine supružnika... 356 Pravna priroda zajedničke imovine supružnika... 357 Kako supružnici raspolažu i upravljaju ovom imovinom?... 357 Slučaj 67: Utvrđivanje dela doprinosa supružnika tokom trajanja bračne zajednice... 358 Presuda Vrhovnog suda (Rev. Ml. Br. 93/2011 od 01.02.2013.)...364 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 362 Slučaj 68: Utvrđivanje doprinosa supružnika bračnoj zajednici u pokretnim i nepokretnim stvarima... 363 Presuda Vrhovnog suda (Rev. 64/2015 od 10.04.2015.)... 366 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 367 Slučaj 69: Utvrđivanje doprinosa supružnika zajedničkoj imovini u porodičnoj zajednici... 368 19
Rešenje Vrhovnog suda (Rev. br. 78/2005 od 28.03.2006.)... 370 Komentari o slučaju... 373 Slučaj 70: Utvrđivanje doprinosa supružnika u vanbračnoj i u bračnoj zajednici... 374 Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 300/2007 od 06.05.2010... 377 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 377 Slučaj 71: Izdvajanje posebne imovine iz zajedničke imovine supružnika... 377 Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 20/2001 od 31.12.2002... 381 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 381 XI. ZAJEDNIČKO VLASNIŠTVO VANBRAČNIH SUPRUŽNIKA... 383 Pravne odredbe: Zakon o braku i porodičnim odnosima, član 324... 383 Komentari o sprovođenju navedene odredbe... 383 Slučaj 72: Utvrđivanje - podela zajedničke imovine stečene tokom vanbračne zajednice... 383 Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 56/2012 od 09.01.2014... 385 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 386 Slučaj 73: Utvrđivanje prava suvlasništva po osnovu doprinosa vanbračnih supružnika u porodičnoj zajednici... 386 Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 585/2008, od 31.10.2011... 388 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 389 XII. ZAJEDNIČKO VLASNIŠTVO ZAJEDNIČKIH NASLEDNIKA NA STVARIMA IZ NASLEDNE MASE... 391 Pravne odredbe: Zakon o nasleđivanju Kosova, i novi važeći Zakon o nasleđivanju Kosova... 391 Slučaj 74: Raspolaganje imovinom za života ostavioca;... 391 Presuda Vrhovnog suda (Rev. br. 172/2005)... 392 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 393 Slučaj 75: Utvrđivanje prava suvlasništva po osnovu nasleđivanja usvojenika. 394 Presuda Vrhovnog suda (Rev. br. 209/2006)... 395 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 396 Slučaj 76: Utvrđivanje prava suvlasništva po osnovu nasleđivanja po potpunom usvajanju... 397 Rešenje Vrhovnog suda (Rev. Ml. Br. 163/2006)... 399 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 399 Slučaj 77: Utvrđivanje prava suvlasništva po osnovu nasleđivanja imovine ostavioca koja je izuzeta od nacionalizacije.... 400 Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 80/2004... 402 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 403 20
Slučaj 78: Utvrđivanje prava suvlasništva po osnovu nasleđivanja denacionalizovane imovine... 404 Presuda Vrhovnog suda (Rev. br. 86/2014)... 406 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 406 Slučaj 79: Utvrđivanje prava suvlasništva po osnovu nasleđivanja kada je imovina upisana na ime člana porodične zajednice... 407 Presuda Vrhovnog suda (Rev. br. 128/2004)... 409 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 410 Praktični slučaj 80: Utvrđivanje prava suvlasništva po osnovu nasleđivanja sa alternativnim naslednim zahtevima... 410 Presuda Vrhovnog suda (Rev. I. br. 446/2008)... 412 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 413 XIII. IMOVINSKI ODNOSI ČLANOVA PORODIČNE ZAJEDNICE415 Slučaj 81: Utvrđivanje prava suvlasništva po osnovu doprinosa porodičnom životu, uključivanje svih članova zajednice kao jedinstvenih parničara... 416 Presuda Vrhovnog suda (Rev. br. 104/2004 od 23.06.2005.)... 418 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 420 Slučaj 82: Utvrđivanje prava suvlasništva po osnovu doprinosa porodičnoj zajednici i izdvajanje imovine stvorene nakon razdvajanja od porodice... 421 Presuda Vrhovnog suda (Rev. br. 148/2005 od 23.05.2006.)... 422 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 424 Slučaj 83: Utvrđivanje prava suvlasništva na zajedničku porodičnu imovinu i sporazum članova porodične zajednice u vezi sa uređenjem međusobnih imovinskih odnosa... 425 Rešenje Vrhovnog suda (Rev. br. 19/2003 od 24.04.2003.)... 427 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 428 Slučaj 84: Utvrđivanje prava suvlasništva po osnovu doprinosa zajedničkim sticanjem... 429 Presuda Vrhovnog suda (Rev. br. 138/2003 od 17.06.2004.)... 430 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 431 Slučaj 85: Raspolaganje jednog člana porodične zajednice imovinom stvorenom u porodičnoj zajednici nedostaje osnov... 432 Presuda Vrhovnog suda (Rev. br. 21/2017 od 10.07.2017)... 433 Sažeti komentari o odlukama u slučaju... 434 21
22
I. STICANJE VLASNIŠTVA ODRŽAJEM Pravne odredbe: ZVDSP Član 40, stav 1 i ZOSPO član 28, stav 4 Zakon o vlasništvu i drugim stvarnim pravima u članu 40. stav 1. navodi da: "lice koje savesno dvadeset (20) godina neprekidno drži nepokretnu imovinu ili jedan njen deo stiče svojinu nad njom." Zakon o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima (ZOSPO) sticanje imovine održajem je regulisao odredbom člana 28, stav 4, koja propisuje da: "savesni držalac nepokretne stvari na koju drugi ima pravo vlasništva, stiče pravo vlasništva nad ovom stvari održajem protekom perioda od 20 godina. " Komentari o načinu primene navedenih odredbi - Odredba člana 40. stav 1. Zakona o vlasništvu i drugim stvarnim pravima odnosi se na sticanje imovine održajem (bez prava). U stvarnom pravu, održaj ili drugačije nazvan usucapio, je zakonsko pravo za sticanje prava vlasništva na origineran način. Održaj bez prava (nekvalifikovan) kao način sticanja vlasništva u sudskoj praksi se pojavljuje kao pitanje od velikog značaja, jer su u našim sudovima slučajevi takve prirode veoma česti. To je zato što u proteklom pravnom životu uopšte, a posebno u prenosu vlasništva sa zakonskim pravom (pravni posao), nije bilo lako formalizovati odnos. Razlozi za nastavljanje neformalnih praksi prenosa vlasništva su bili različite prirode kao što su: birokratske/administrativne prepreke u promet imovinom u određenim periodima, prepreke za prenos vlasništva između lica različitih nacionalnosti, nedostatak rasprave zaostavštine, običajno pravo, itd. Ovi razlozi su uglavnom uticali na razvoj takvog oblika prometa nepokretnostima bez poštovanja formalnih uslova za prenos vlasništva sa jednog subjekta na drugi, preko pravnog posla. Poslednjih godina, pravni interes mnogih držalaca koji poseduju nepokretnu imovinu naveo je pomenute da se obrate sudovima sa zahtevima da se utvrde kao vlasnici nepokretne imovine koju poseduju. Zbog velikog broja predmeta, kao i specifičnosti koje karakterišu ove predmete, u sudskoj praksi postoje izazovi u funkciji stvaranja jedinstvene sudske prakse u vezi sa primenom odredbi za sticanje vlasništva održajem. Iz analize mnogih sudskih odluka koje su prikupljene iz prakse Vrhovnog suda Kosova, u vezi sa slučajevima tužbenih zahteva za sticanje vlasništva održajem, može se generalno zaključiti da se praksa nižih sudova suočila sa sledećim izazovima : 23
- vođenje sudskog postupka koji garantuje objektivnost i zakonitost u radu suda i drugih subjekata koji su uključeni u sudski postupak, kako bi se utvrdile odlučujuće činjenice i pribavili relevantni dokazi za dokazivanje spornih činjenica; - Procena zakonskih zahteva propisanih gore navedenom odredbom, kako bi se objekativno procenilo da li su kumulativno ispunjeni svi zakonski uslovi za donošenje odluke o osnovanosti tužbenog zahteva - utvrđivanje vlasništva po osnovu održaja; - odlučivanje u svojinskim predmetima u kojima je predmet spora društvena svojina; i - ocena rokova za održaj u slučajevima kvalifikovanog držaoca u odnosu na nekvalifikovanog vlasnika. Da bi se dobila jasnija i dovoljno razvijena ideja, može se zaključiti da za način sticanja vlasništva održajem, u smislu navedene odredbe, moraju se kumulativno ispuniti neki zakonski uslovi, koji se moraju dokazati u sudskom postupku. Za sticanje vlasništva, prema ovom načinu sticanja, moraju se ispuniti sledeći uslovi: - stvar mora da bude nepokretna; - držanje stvari savesno ; i - protok vremena određen zakonom. Stvar mora biti nepokretna i u prometu - prvi uslov za utvrđivanje prava vlasništva jednog subjekta po osnovu navedene odredbe je da je stvar nepokretna. U ovom slučaju, nepokretnost mora imati identitet na takav način da mora biti upisana u registar za upis prava na nepokretnu imovinu kao svojina drugog subjekta (vlasnik upisan u vreme početka spora). Pored toga, važno je napomenuti da nepokretna imovina treba da bude predmet slobodneog prometa. Jednostavno rečeno, svojina nad istim trebalo bi da bude prenosiva u suprotnom se ne može steći održajem. Nameće se logično pitanje za diskusiju u tom slučaju a to jeda li se može prizanti svojina na nepokretnoj stvari u društvenoj svojini po osnovu održaja. Čini se da je ovo pitanje nejasno u zakonskim odredbama, međutim, nakon izmena iz 1996. godine, izgleda da sudska praksa podržava koncept jednakosti private vlasništva sa društvenom u pogledu održaja. 24
Zakon o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima (ZOSPO), odredbom člana 29, propisuje da: "Na imovini u društvenom vlasništvu, pravo vlasništva ne može se steći održajem". ZOSPO je 1996. godine prošao kroz izmene i tom prilikom je izbrisan član 29 zakona, pa je zaključeno da je izvršeno izjednačavanje imovine, bez obzira na njen tip, te je stoga moguće izvesti rok održaj i za društvenu imovinu, odnosno priznavanje vlasništva održajem. Međutim, kada je reč o izjednačavanju vlasništva (mogućnost sticanja vlasništva održajem na društvenoj imovini), u sudskoj praksi postoje najmanje dva pitanja za raspravu i to: - Kakav bi bio efekat primene amandmana iz 1996. godine, ako bi se prihvatilo da su ove promene valjane, tj. da li je to važeće zakonodavstvo (tj. Da li bi ova promena imala retroaktivan efekat, ili bi valjanost bila samo posle 1996. godine) u pogledu proteka rokova za održaj); i - Da li svojinu treba priznati prema izmenama iz 1996. godine, po osnovu održaja i na društvenu imovinu. U prvom pokrenutom slučaju izgleda da je sudski zaključak jasan, pa čak i sudska praksa utvrđuje da se izmene iz 1996. ne mogu primeniti retroaktivno. Zbog nemogućnosti primene amandmana ZOSPO, postoje sudske odluke Vrhovnog suda Kosova, koje izričito navode da, čak i ako se priznaje mogućnost određivanja održaja na društvenoj imovini, rok počinje od trenutka stupanja na snagu izmena, odnosno brisanja člana 29. ZOSPO. Čini se da drugo pitanje koje je pokrenuto nije adekvatno rešeno u sudskoj praksi i da stoga način postupanja sudova može biti različit. Da bi se konsolidovao adekvatniji pogled na mogućnost primene amandmana iz 1996. godine, neophodno je pozvati se na akte koji određuju koje zakonodavstvo se primenjuje na Kosovu. Nakon raspoređivanja međunarodne uprave na Kosovu 1999. godine, Uredba UNMIK-a br. 1999/24 o važećem zakonu na Kosovu, kojim član 1, stav 1, propisuje da važeći zakon na Kosovu obuhvata: - Uredbe koje donosi Specijalni predstavnik Generalnog sekretara i pomoćni instrumenti doneti u skladu sa njima; i - Zakoni na snazi na Kosovu na dan 22. mart 1989. godine. U stavu 2 istog člana se navodi da: "Ako nadležni sud, organ ili lice koje treba da sprovede odredbu zakona, utvrdi da pitanje ili situacija ne mogu biti obuhvac eni zakonom definisanim u stavu 1.1 ove uredbe, vec je pokriven drugim 25
zakonom na snazi na Kosovu posle 22. marta 1989. godine, koji nije diskriminatorski i koji je u skladu sa članom 1.4 ove Uredbe, onda sud, telo ili lice, kao izuzetak, sprovodi taj zakon ". Izmene i dopune iz 1996. godine u vezi sa brisanjem člana 29 ne mogu se smatrati diskriminatorskim ali dilema za sprovođenje ovih izmena proizilazi iz onoga što se zapravo smatralo zakonodavstvom koje se primenjuje u okviru Uredbe UNMIK-a 1999. / 24. Iz tumačenja navedene odredbe, stav 2 Uredbe proizilazi da, u cilju sprovođenja zakona ili čak izmenjenog zakona donetog nakon 1989. godine, moraju biti ispunjena dva uslova: 1) da se neko pitanje ili situacija ne mogu pokriti zakonodavstvom iz stav 1.1 Uredbe; i 2) da primenjena odredba zakona doneta posle 1989. godine nije diskriminatorska. Nema dileme da amandmani iz 1996. za brisanje člana 29 godine nisu diskriminatorski, ali u ovom slučaju pitanje održaja na društvenu svojinu predstavlja situaciju koja je pokrivena zakonodavstvom donetim pre 1989. godine. Pored ZVDSP, član 1. stav 5. propisuje da: "Odredbe ovog zakona ne primjenjuju se na javna stvarna prava ili na zajednička imovinske vrednosti/dobra koje su uređene posebnim zakonima, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno". Iz citirane odredbe ZVDSP proizilazi da društvena svojina nije regulisana ovim zakonom i stoga ni zakonski zrokovi zastarevanja propisani ovim zakonom u vezi sa tom vrstom imovine (društvena imovina) nisu važeći - primenjivi. Uprkos sadržaju citiranih odredbi, iz kojih ne proizilaze jasno mogućnosti primene amandmana iz 1996. godine na sudsku praksu, koliko se može razumeti iz sadržaja dosadašnjih odluka, sledi da su amandmani iz 1996. godine prihvatljivi za sprovođenje. Ne postoji nijedan slučaj da je Vrhovni sud priznao bilo kojem subjektu pravo vlasništva održajem na imovinu u društvenoj svojini jer je Vrhovni sud jasno naveo da zakonski rok zastarelosti za imovinu u društvenom vlasništvu počinje teći tek nakon stupanja izmena iz 1996 godine na snagu. Indirektno, Vrhovni sud je u nekoliko odluka izrazio da u određenim slučajevima nije istekao rok zastarelosti nakon 1996. godine i stoga je odlučio da odbije zahteve. Bez obzira na izmene koje su se desile 1996. godine, prema kojima je urađeno izjednačavanje privatne vlasništva sa društvenom socijalnim kada se tiče 26
mogućnosti sticanja imovine održajem, savremeni zakoni diktiraju potrebu za izjednačavanjem imovine. Poseban status društvene vlasništva u smislu zaštite i drugih kvaliteta bio je karakterističan za komunističko-socijalistička društva, dok je u demokratskom društvu imovina jednaka bez obzira na vrstu. Pored toga, Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i njeni protokoli direktno se primenjuju na Kosovu, iz čijeg sadržaja proizilazi potreba za izjednačavanjem imovine, pošto Konvencija u smislu zaštite jedinstveno tretira svojinu, bez obzira na vrstu. Sudovi u budućim sudskim sporovima treba da obrate posebnu pažnju na slučajeve u kojima je predmet spora društvena svojina, jer se priznavanjem koncepta koje su prihvatljive izmenama 1996. godine broj sudskih predmeta može značajno povećati, ali u takvim slučajevima ne bi trebalo da bude samo protok određenog roka za sticanje vlasništva, jer je jedan od bitnih i odlučujućih elemenata I savesna državina. U takvim slučajevima, procena savesnosti u državini se javlja u kontekstu pitanja: da li je držalac znao da stvar nije njegova, i da li bi mogao znati da stvar koju drži nije njegova. Savesna državina na stvari - je jedan od uslova koji se moraju ispuniti kako bi se potvrdilo da je držalac stekao svojinu nad nepokretnosti održajem. Državina mora biti kontinuirana i neprekidna u periodu od 20 godina. Stalna državina znači držanje stvari u njegovoj vlasti i spovođenje vlasti nad stvari nikada nije prestalo. Naravno, vršenje činjenične vlasti nad stvari ne znači da bi vlasnik u svakom trenutku trebalo da fizički poseduje stvar. Slučajevi državine stvari od strane drugih lica koja privremeno uzimaju stvar u državinu od vlasnika koji traži svojinu po osnovu održaja, ne smatraju se prestankom zastarevanja. Na primer: slučajevi korišćenja stvari u određeno vreme uz pristanak vlasnika koji traži vlasništvo održajem, ne smatraju se prestankom državine. Jednostavno rečeno, indirektno držanje stvari se smatra neprekinutom državinom. Državina na stvari neprekidno znači da vlasnik ne sme da izgubi državinu. Kada govorimo o stalnoj državini, mislimo na čuvanje državine, a neprekidanje državine znači negubitak državine. Pored toga, u vreme potrebno za održaj ubraja se i vreme za koje su prethodnici trenutnog držaoca držali stvar kao savesni držaoci. Državina kao uslov za sticanje vlasništva održajem prema odredbi člana 40. stav 1. ZVDSP važi samo ako je savesna. ZVDSP ne definiše savesnu državinu, već samo nesavesnu državinu. Odredba člana 97. stav 1. ZVDSP propisuje da: "nesavestan je držalac ako on ili njegov držalac zna ili je moguc e da zna da 27
nema pravo državine", a u stavu 2. istog člana se navodi da: "za nesavesnog držaoca se smatra i držalac koji od trenutka kada vlasnik traži vrac anje stvari ili kada podnese zahtev u skladu sa članom 95. ovog zakona". U pravnom smislu savesnost se shvata kao nedostatak znanja da činjenica nije takva kakva se navodi. Čak i iz konteksta odredbi člana 97. ZVDSP proizilazi da savesnu državinu imamo I kada držalac ne zna da ono što drži nije njegovo ili se iz opravdanih okolnosti ne traži da zna da ono što drži nije njegovo. Državina je savesna kada držalac nije znao ili nije morao znati da je njegova državina nezakonita. Savesnost se pretpostavlja dok se ne dokaže suprotno. Kontekst savesne državine treba shvatiti kao ponašanje držaoca prema određenoj stvari kao da je on vlasnik. Ponašanje držaoca kao vlasnika može se shvatiti kao objekativni deo ponašanja i kao subjektivni deo. Objekativno ponašanje znači spoljnu stranu ponašanja na takav način da držalac nepokretne jeste javni. Dakle, jednostavno znate ko je držalac. Ponašanje držaoca u odnosu na određenu stvar mora biti takvo kao i ponašanje vlasnika u odnosu na stvar, tako da držalac vrši sve radnje na stvari stvarajući uverenje da je on stvarni vlasnik stvari. Ako držalac ne drži stvar javno, već tajno, onda on ne može da bude vlasnik nepokretne stvari. Javno ponašanje u odnosu na određenu stvar znači držanje stvari, brigu o njoj i zaštitu stvari od postupaka drugih. Tako je uslov takvo ponašanje kao da je ponašanje pravog vlasnika. Subjektivno ponašanje znači da držalac mora da ima unutrašnje uverenje i ponaša se sa stvarima kao njihov vlasnik. Ovo unutrašnje uverenje treba da bude usklađeno sa spoljnim ponašanjem i na taj način se stvara uverenje drugih da je on vlasnik te stvari. Savesna državina u sudskoj praksi kod nas se uglavnom odražava na dva načina. Prvi način savesne državine se javlja uglavnom u slučajevima kada držalac nepokretne stvari nije svestan činjenice da on nije vlasnik stvari i da se u tom slučaju držalac ponaša u odnosu na tu stvar kao da je njen vlasnik. Dakle, u kontekstu ovih predmeta, sudska praksa pokazuje da je ovaj oblik savesne državine uglavnom posledica državine susednih nepokretnosti. Obično se dešava da vlasnik susedne imovine takođe poseduje deo imovine koji se graniči sa njegovom imovinom, te da isti uopšte ne zna da deo imovine koju drži nije u njegovom vlasništvu. 28
U našoj zemlji je uobičajeno da u mnogim slučajevima katastarske granice nepokretnosti ne odgovaraju stvarnim granicama državine imovine. Pod ovim okolnostima, česti su slučajevi u kojima su faktičke granice podele nepokretnosti uspostavljene u relativno dugom periodu, I nisu uspostavljene u katastarskim granicama, tako da u takvim situacijama držaoci imovine su savesni jer uopšte ne znaju da imovina ili deo imovine koju drže nije u njihovom vlasništvu. U ovim slučajevima savesnost se opravdava ponašanjem vlasnika koje se u objekativnom i subjektivnom smislu pojavljuje kao ponašanje vlasnika u odnosu na datu stvar. Postoji nekoliko slučajeva u kojima držaoci imovine koja nije u njihovom vlasništvu, drže tu imovinu od rođenja kao naslednici svojih prethodnika, tako da u takvim slučajevima sudska praksa na kraju prihvata savesnu državinu. Pored toga, u okviru ovog načina državine imamo i neformalne transakcije prenosa nepokretnosti, koje su u slučaju kupoprodajnih ugovora identifikuju imovinu u stvarnim granicama, I u tim slučajevima iako su utvrde i okolnosti proteka vremena, sudska praksa priznaje savesnu državinu. To je zato što je prodavac kao prethodni držalac duže vreme pokazao ponašanje sa stvari kao vlasnik stvari, a prilikom prenosa stvari kupac nije znao činjenicu da stvarne granice imovine ne odgovaraju katastarskim granicama imovine. Ovo je takođe situacija koja se u sudskoj praksi kvalifikuje kao savesna državina jer se državina imovine od strane prethodnika vrši u činjeničnim granicama, a ponašanje novog džaoca u odnosu na stvar je kao ponašanje vlasnika unutar faktičkih granica. Drugi način priznavanja savesne državine u sudskoj praksi odnosi se na situaciju u kojoj su strane postigle sporazum o kupoprodaji imovine, ali njihov kupoprodajni odnos nije formalizovan važećim pravnim poslom - formalni ugovor legalizovan kod nadležnog organa, i upisan u registar za upis prava na nepokretnu imovinu. Gore su objašnjeni razlozi zašto je razvijena takva praksa realizacije neformalnih transakcija, iz koje je rezultirala isplata kupoprodajne cene i izvršena je predaja imovine, ali nije urađena formalizacije kupoprodaje valjanim pravnim poslom. Ako nije poštovan postupak forme i procedura kupoprodaje nepokretne imovine prema Zakonu o prometu nepokretne imovine, nije bilo moguće preneti vlasništvo. Međutim, dogovor o kupoprodaji i predaju stvari koja nije sklopljena u propisanom obliku, prema sudskoj praksi, držalac stvari je stvorio svojstvo savesnog držaoca. 29
Tako, u sudskoj praksi u slučajevima neformalnih transakcija, savesni držalac stvara svojstvo savesnog držaoca ako je držalac ušao u posed imovine prema neformalizovanom ugovoru koji ne ispunjava uslove zakonskog prava koji je validan za prenos vlasništva, pod uslovom da je prodavac vlasnik prodate nepokretnosti. Istek zakonskog roka za sticanje vlasništva održajem - pored savesne državine, kumulativni uslov za sticanje imovine održajem je i istek zakonskog roka koji mora biti kontinuiran i neprekidan. U pdokaznom postupku sud treba da obrati dužnu pažnju utvrđivanju činjenica koje su odlučujuće u određivanju trajanja državine stvari od strane držaoca stvari koji traži svojinu po osnovu održaja. Kao što je gore navedeno, držanje u određenom roku kako bi se stvorila pravna posledica, u ovom slučaju sticanje vlasništva na origineran način održajem, treba da bude kontinuirano i neprekidno držanje. Vreme potrebno za održaj počinje da teče od dana kada je držalac stvorio državinu na stvari i završava se sa istekomposlednjeg dana vremena potrebnog za održaj. Rok za održaj može biti zaustavljen i prekinut. Prestanak savesne državine neće se razmatrati ako je izvršen na nezakonit način. Slučaj 1: Utvrđivanje prava vlasništva po osnovu kupoprodaje i održaja Opis slučaja: Tužioci Z.K i H. K podneli su tužbu za utvrđivanje prava vlasništva po osnovu kupoprodaje i održaja, protiv optuženih A.B i S. D, u kojoj su tražili utvrđivanje vlasništva na polovinu katastarske parcele br., koja se nalazi na mestu zvanom " ", po kulturi njiva II kl., u ukupnoj površini od 0,54,03 ha, upisana u posedovni list br. KZ -. Presuda Opštinskog suda C. br. 521/02 od 28.05.2003 Prvostepeni sud, postupajući po tužbi tužilaca Z.K i H. K, usvojio je u celosti tužbeni zahtev za utvrđivanje prava vlasništva po osnovu kupoprodaje i održaja na ½ idealnog dela katastarske parcele br. a delimično je usvojio tužbeni zahtev odlučujući: I. USVAJA SE tužbeni zahtev tužilaca, i UTVRĐUJE SE da su tužioci stekli pravo suvlasništva po osnovu kupoprodaje i održaja, na ½ idealnog dela katastarske parcele br., na mestu zvanom " ", po kulturi njiva II klase, u ukupnoj površini od 0,54,03 ha, upisana u 30
posedovni list br. KZ - Gnjilane, i OBAVEZUJE se tuženi da prizna ovo pravo tužiocima i da ispoštuje I potvrdi tužiocima ovu površinu suvlasništva da ih upišu na svoje ime u Direkciji za geodeziju, katastar i imovinu. III. USVAJA SE DELIMIČNO tužbeni zahtev tužilaca i OBAVEZUJE SE tuženi V.S da vrati I preda tužiocima u vlasništvo uzurpirani deo katastarske parcele br., po kulturi njiva II klase, u površini od 0,03,31 ha upisana u posedovni list br. na ime H.D, kako bi se tužiocima omoguc ilo proširenje postojec e površine na sever jug od postojec e granice od 5,30 m ". Sud je u dokaznom postupku na glavnom pretresu izveo sledeće relevantne dokaze: saslušanje stranaka u svojstvu svedoka kao i drugih svedoka; uvid na licu mesta sa veštakom za geodeziju. Sud je u obrazloženju presude naveo da između stranaka nije sporno da je spornu imovinu 1970. godine prodao njen vlasnik, H.D (sada pokojni), koji nije bio naslednik prvog reda a onda je istu kupio sada pokojni S.B (otac tuženog A.B). Dodao je da je u interesu i na ime tužilaca od strane pokojnog S.B, imovinu kupio svedok B.K, koji je prema kupoprodajnom ugovoru platio cenu prema dogovorenim ratama, pri čemu je u međuvremenu S.B, (sada pokojni, stric prvog tuženog) odustao od prodaje svog dela i prodao isti tuženom V.S. Činjenica veštaka geodete da fizička deoba imovine nije izvršena je takođe bila sporna, u kojem slučaju se došlo do toga da je tuženi V.S kupio podeljen deo a drugi deo prethodno je kupio tužilac, ali sporno između stranaka su bile činjenice da li su tužioci bili kupac ½ sporne imovine prema njihovim tvrdnjama i da li je optuženi V.S kupio više od polovine imovine, I to od 0.31.40 ha od pokojnog S.B. Sud je dokazao sporne okolnosti saslušanjem svedoka, zaključivši da je svedok B.K kupio imovinu od sada pokojne braće (S.B i S.B), u korist i za račun tužilaca, ali kasnije pokojni S.B koji je odustao od prodaje svog dela, prodao isti tuženom V.S, pri čemu je zaključak da je ova imovina bila zajednička imovina, a u jednakom delu od ½ idealnog dela pokojnih (S.B i S.B) ), ali pre prodaje imovine, prodavac, sada pokojni nije izvršio fizičku podelu među njima. Sud je, poklanjajući veru iskazima svedoka, došao do zaključka da je tužbeni zahtev tužilaca na ½ idealnog dela vlasništva osnovan jer su isti stekli pravo vlasništva po osnovu kupoprodaje. Sud je takođe zajedno sa veštakom pogledao mesto događaja, utvrdio da tužioci koriste površinu od 0,23,70 ha, deo parcele br., a tuženi V.S koristi 31
površinu od 0,54,03 ha, gde je utvrđeno da tužiocima nedostaje površina od 0,03,31 ha, da se uradi izjednačavanje od ½ idealnog dela, koji do koristi tuženi V.S, te da u ovom slučaju tužioci moraju da se prošire u pravcu sever- jug I za 5,30 metara, ili 0,03,31 ha, koji deo treba da se uzme iz površine koju je koristio tuženi V.S, pošto je isti bez pravne osnove povećao svoju zemljišnu površinu, isti mora osloboditi i dozvoliti tužiocima da vrše svoju vlast kao nosioci prava po osnovu kupoprodaje i održaja. Sud nije poverio poverenje dokazu tuženog V.S u svojstvu svedoka i drugih svedoka, jer se iz njih nije moglo dokazati da je tuženi V.S, prilikom kupovine dela sporne parcele, kupio površinu od 0,31,40 ha, s obzirom da je pokojni (S.B), u vreme prodaje svog dela ovde tuženom V.S, imao u državini ½ idealnog dela, koji dostiže površinu od svega 0,27,01 ha, a ne 0,31,40 ha, tako da ako tuženi potvrdi da je stvarno platio cenu za deo od 0,03,31 hektara, mogao bi da traži od njegovih naslednika da vrate novac kao protiv vrednost, jer se isti obligation bez osnova. Presuda Okružnog suda Ac. br. 162/03, od 14.11.2003 Okružni sud u Gnjilanu, odlučujući o žalbi optuženog V.S, odbio je istu kao neosnovanu i potvrdio napadnutu presudu. Okružni sud kao drugostepeni sud nakon ocene žalbenih navoda u vezi sa napadnutom presudom utvrdio je da je žalba tuženog V.S. neosnovana. Dodao je da je zaključak prvostepenog suda osnovan s obzirom da isti ima podršku u dokazima iz spisa predmeta, sadrži dovoljno i uverljivo obrazloženje koje je prihvatio žalbeni sud, a i materijalno pravo je primenjeno na pravičan način i potpuno. Žalbene navode tuženog, žalbeni sud je ocenio kao neosnovane, s obzirom da su tužioci vlasnici ½ idealnog dela nepokretnosti što je potvrđeno i izlaskom na lice mesta, iz koje je postalo poznato da tuženi uzurpirao površinu od 0,03,31 ha, od tužilaca, pri čemu tužiocima mora da dozvoli da prošire svoju površinu iz površine tuženog u pravcu sever-jug, i za 5,30 metara ili 0,03,31 ha tako da prema ovom činjeničnjom stanju drugostepeni sud nije dovodio u pitanje zaključak prvostepenog suda kao pravičan i zakonit. Dodao je i da prvostepeni sud nije bitno povredio odredbe parničnog postupka za koje ovaj sud postupa po službenoj dužnosti. 32
Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 32/2004, od 17.03.2005 Vrhovni sud, postupajući po reviziji tuženog V.S., ocenio je da je isti osnovan, I poništio odluke nižih sudova, a predmet je vraćen na ponovno suđenje i odlučivanje. Dodao je da pravni stav nižih sudova u ovom predmetu predstavlja pogrešno utvrđeno činjenično stanje u kojem slučaju je došlo I do nezakonite primene materijalnog prava, jer su pogrešno ocenili da su tužilac - protiv tuženi i tuženi - protiv tužilac stekli su pravo vlasništva po osnovu usmenog ugovora. Izjave tuženog u reviziji da je sporna nepokretna imovina upisana na ime H.D, a ne na ime tužilaca i tuženih, Vrhovni sud je prihvatio kao osnovane, jer je za sticanje svojinskog prava potrebno da lice koje otuđi imovinu, bude i vlasnik imovine, u suprotnom kupac ne stiče pravo vlasništva po osnovu člana 20 Zakona o osnovnim svojinsko pravnim odnosima (ZOSPO). On je dodao da je prema članu 33 ZOSPO predviđeno da: "po osnovu pravnog posla pravo vlasništva na nepokretnoj imovini se dobija njenim upisom u javne knjige ili u bilo kom drugom odgovarajuc em obliku predviđenim zakonom". Vrhovni sud je utvrdio da su nižestepeni sudovi izvršili bitne povrede odredbi parničnog postupka, odnosno deo dispozitiva prvostepenog suda, koji navodi da se tužiocima omogući da prošire svoju postojeću površinu u pravcu severjug, od postojeće granice, za 5,30 ha nije jasno, jer nisu opisane granice katastarske parcele br. 384/3, takođe se ne pominje sa kojim parcelama se sporna površina graniči, tako da nije urađen sigurna identifikacija predmeta spora, što čini presudu neizvršivom s obzirom da osuđujuća presuda kojom se tuženi obavezuje da vrati tužiocu u posed jedan deo katastarske parcele, mora da se definiše kao sadržaj, mere i granice parcele. Sažeti komentari o odlukama u slučaju Iz analize gore navedenih zaključaka iz odluka proizilazi da je prvostepeni sud delimično prihvatio delimično tužbeni zahtev tužilaca za suvlasništvo po osnovu kupoprodaje i državine ½ sporne nepokretnosti, uz obrazloženje kako u sadržaju obrazloženja odluke prvostepenog suda. Okružni sud kao žalbeni sud je prihvatio zaključak prvostepenog suda i potvrdio odluku sa obrazloženjem kao iu sadržaju obrazloženja presude drugostepenog suda. Vrhovni sud kao sud treće instance, u postupku vanrednih pravnih lekova, nije prihvatio zaključke nižih sudova, s obrazloženjem da je u konkretnom slučaju 33