АУТОРИ И ПРЕВОДИОЦИ БЕОГРАДСКОГ КЊИЖЕВНОГ ЧАСОПИСА АУТОРИ ДЕЈАН АЛЕКСИЋ (1972) песник, драмски писац, аутор књижевних дела за децу. Објавио је 8 књига песама, за које је добио најпрестижније књижевне награде и признања: Бранкову, Просветину,,,Матићев шал,,,бранко Миљковић,,,Бранко Ћопић,,,Меша Селимовић, Змајеву награду,,,ристо Ратковић. Песме су му уврштене у антологије и превођене на европске језике. Објавио је 15 песничких и прозних књига за децу, као и неколико позоришних текстова који су извођени на бројним сценама. И за стваралаштво у области књижевности за децу добио је готово све важније награде:,,политикин забавник,,,невен,,,змајевих дечјих игара, Доситејево перо, Плави чуперак... Ради као главни и одговорни уредник Издавачке делатности,,повеља, у Народној библиотеци,,стефан Првовенчани у Краљеву. СОФИЈА АНДРУХОВИЧ (1982, Ивано-Франкивск), украјинска књижевница, преводилац и публициста. Аутор је прозних књига Лето Милене (2002), Стари људи (2003), књиге приповедака Жене њихових мушкараца (2005), романа Лосос (2007). Њен најновији роман Феликс Аустрија (2014) стекао је изузетну популарност и донео ауторки неколико књижевних признања. Сматрају је једном од најталентованијих представница млађе генерације украјинских прозаиста. ИВАН АНТИЋ рођен је 1981. у Јагодини. У едицији Прва књига Матице српске објавио је 2009. године књигу кратких прича Тонус. Приче су му преведене на неколико европских језика и уврштене у антологију српске младе прозе Пуцања (2012), антологију културно-пропагандног комплета Бетон Nga Bergradi, me dashuri Tregimi i ri nga Serbia (2011), словеначку антологију савремене мањинске и имигрантске књижевности Iz jezika v jezik (2014)... Уређивао је часопис Знак. Преводи са словеначког језика. Од 2012. године живи у Љубљани. ИЛИЈА БАКИЋ рођен 1960. године у Вршцу. Објавио 9 књига поезије, међу којима и Ресурекциона сеча почетног положаја (1993), Протоплазма (2003), Филмови (2008); 11 књига прозе (Пренатални живот, роман, 1997, 2005, Јесен Скупљача, приче, 2007, У одвајању, приче, 2009, Београдски књижевни часопис, бр. 38, пролеће 2015. 171
Универзијада, роман, 2012...), књиге есеја Преко границе миленијума, сигнализам изазов преступа (са Звонком Сарићем, 2005) и 101 лице фантастике (2008, 2009). Пише књижевну критику. Заступљен у антологијама српске и југословенске фантастике. ЗОРИЦА БЕЧАНОВИЋ НИКОЛИЋ (1963) је ауторка је књига Херменеутика и поетика (1998), Шекспир иза огледала (2007) и У трагању за Шекспиром (2013), као и низа научних радова из области књижевне теорије и херменеутике, огледа, приказа, критика, превода са енглеског и француског, те радио-драма и тв-сценарија. БОЈАН ВАСИЋ Види Београдски књ. часопис бр. 34-35, с. 162. ГРЕГ ДЕКЈУР JR Ви ди Београдски књ. часопис бр. 34-35, с. 162. ЉИЉАНА ГАЈЕВИЋ дипломирала је на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности на Филолошком факултету у Београду. Од 1990. године ради у Радио телевизији Србије као новинар и уредник. Последњих 15 година ради телевизијске приказе књига и интервјуе са савременим домаћим и страним писцима. ЉУПКО ДЕРЕШ (1984, Пустомити), украјински прозаиста. Дебитовао је романом Култ (2001), а после тога објавио је још низ прозних дела, између осталих романе Arhe, Намера!, Мало таме, Глава Јакова, прозну књигу Миротворац, збирку прича Песме о љубави и вечности. Његови романи преведени су на стране језике. Био је гост фестивала Писци у фокусу (Суботица, 2010). Један је од најпопуларнијих украјинских писаца, посебно међу младим читаоцима. МИРКО ДЕМИЋ ЈЕ рођен 1964. године у Горњем Класнићу код Глине. Објавио књиге прозе: Јабуке Хесперида (1990), Сламка у носу (1996), Ћилибар, мед, оскоруша (2001, 2005, 2011), Апокрифи о Фуртули (2003), Слуге хировитог лучоноше (2006), Молски акорди (2008, 2009), Трезвењаци на пијаној лађи (2010), књигу есеја, (п)огледа и маргиналија Под отровним плаштом (2010), По(в)ратнички реквијем (2012), као и књигу публицистичких текстова Слађење горчином (2008). Приредио је књиге: Буна у Бановини у Класнићу 1883. год. (2003), Ђорђа А. Петровића, Таласи и есеји (2005) и Тмурни дневи (2006) Милана Будисављевића, као и Грке капи Милана Прибићевића (2013). За књигу приповедака Молски акорди добио је Андрићеву награду, за роман Трезвењаци на пијаној лађи награду Дејан Медаковић. Делови романа, приповетке и есеји превођени су му на стране језике. На македонски му је преведена књига приповедака Молски акорди (2011). Од 2002. до 2011. године био је главни уредник часописа Кораци. Члан је Српског књижевног друштва. Живи и ради у Крагујевцу. 172 Београдски књижевни часопис, бр. 38, пролеће 2015.
СЕРГИЈ ЖАДАН (1974, Старобиљск), украјински песник, прозни писац, преводилац, друштвени активиста, организатор књижевног живота. Аутор романа и прозних књига (Биг Мак, Депеш Мод, Anarchy in the UKR, Химна демократске омладине, Ворошиловград), осам песничких збирки (Цитатник, Марадона и др.). Добитник великог броја националних и међународних награда. Његова дела су преведена на тринаест страних језика, међу њима и на српски. Један је од најпознатијих и најпопуларнијих украјинских књижевника. ДРАГАН ЈОВАНОВИЋ ДАНИЛОВ (1960, Пожега) студирао је на Правном и Филозофском факултету у Београду, на Групи за историју уметности. Објавио је досад 17 књига песама, међу којима Еухаристију (1990), Пентаграм срца (1992), Кућу Бахове музике (1993), Алкохоли с југа (1999), Хомер предграђа (2003), Вино с вулкана (2012), Симетрија вртлога (2014); романе Алманах пешчаних дина (1996), Иконостас на крају света (1998), Отац ледених брда (2009) и Таласи београдског мора (2013); књигу аутопоетичких есеја Срце океана (1999). О његовој поезији писано је на више европских језика и заступљен је у домаћим и страним антологијама. Добитник је најугледнијих домаћих књижевних награда, између осталих Бранкове, Змајеве, Васко Попа, Бранко Миљковић, Меша Селимовић, Златни сунцокрет, Бранко Ћопић, Јефимијин вез, Лаза Костић, Дисове награде, као и неколико међународних. Пише и објављује и ликовну критику и есеје. Аутор је пет монографија о нашим познатим сликарима. Досад је на страним језицима објављено 17 издања Даниловљевих књига. Живи у Пожеги и Београду. ЈУРИЈ ИЗДРИК (1962, Калуш), украјински прозни писац, песник, културолог, аутор часописног пројекта Четвртак. Сматрају га једним од твораца украјинске варијанте постмодернизма (представник станиславског феномена ). Аутор романа Воцек, Дупли Леон, AM Tm, Острво Крк, књига прозе ТАКВО, Флеш 2ГБ, низа приповедака, културолошких радова. Осим култног романа Воцек (1996), посебну популарност стекле су његове књиге поезије ЈУ (2013) и AB OUT (2014). Дела су му превођена на стране језике; на српски две приче. КАТЕРИНА КАЛИТКО (1982, Виница), украјинска песникиња, прозаит и преводилац. Ауторка песничких збирки Приручник из стварања света, Данашње сутра, Портретирање асфалта, Дијалози са Одисејем и др., као и књиге кратке прозе Мистерија. Добитница књижевних награда. Проучава и преводи савремену књижевност Босне и Херцеговине. Песме су јој превођене на стране језике. Живи и ради у Виници и Сарајеву. ЛАВ ВЛАДИМИРОВИЧ ЛОСЕВ Види Београдски књ. часопис бр. 31, с. 152. Београдски књижевни часопис, бр. 38, пролеће 2015. 173
ЗОРАН М. МАНДИЋ (Владичин Хан, 1950), аутор је двадесетак књига поезије (прва књига Кораци сумње, 1971; најновија Оквир, 2011), неколико књига изабраних песама и књиге есеја Мали наслови (2003, 2008). Избори поезије објављени су му у преводу на италијански и македонски језик, а песме су му превођене и на друге језике. Песме су му заступљене у антологијама, прегледима и панорамама. Добитник је награда: Књига године Друштва књижевника војводине, Стеван Пешић, Печат вароши сремскокарловачке, Повеља Карађорђе, Ервин Шинко и других. Живи у Сомбору. ТОМИСЛАВ МАРИНКОВИЋ рођен је 1949. године, живи у Липолисту. До сада је објавио књиге песама Двојник (1983), Извесно време (1985), Стихови (1991), Сумња у огледало (1996), Школа трајања (2003), Свет на кожи (2007), Обичан живот (2011), и књигу изабраних песама Путовања кроз близине (2013). Добитник је награда Бранко Миљковић, Мирослав Антић, Васко Попа, као и награде Заплањски Орфеј. Песме су му превођене на стране језике. МИЛОВАН МАРЧЕТИЋ Ви ди Београдски књ. часопис бр. 32-33, с. 206. МИОДРАГ МАТИЦКИ рођен је у Великом Средишту код Вршца 1940. Године. Као историчар књижевности, читав радни век везао је за Институт за књижевност и уметност (руководилац више научних пројеката, директор Института). Од 2003. до 2014. године главни је и одговорни уредник Књижевне историје, часописа за науку о књижевности. Предедник је Вукове задужбине и уредник Данице српског народног илустрованог календара (1994 2015) и потпредседник Матице српске. Од 1964. године објављује песме, приповетке и романе. АЛЕКСАНДАР МИЛОСАВЉЕВИЋ Види Београдски књ. часопис бр. 26, с. 178. ЈАСМИНА НЕШКОВИЋ Ви ди Београдски књ. часопис бр. 30, с. 139. ЖАРКО РАДАКОВИЋ (1947, Нови Сад), књижевник и преводилац. Аутор књига Tübingen, Книфер, Понављања (коаотор Скот Абот), Емиграција, Поглед, Вампири & Разумни речник (коаутор Скот Абот), Страх од емиграције, Ера, Књига о музици (коаутор Д. Албахари). Преводилац низа књига Петера Хандкеа. Приређивач зборника Видови рецепције Петера Хандкеа, Приче детињства и породичног живота, Поетике радних тешкоћа, Ходање, Јулије Книфер 1960-90, Трагични интензитет Европе (Српска књижевност у рецепцији Петера Ханд кеа). Сарађивао и сарађује са уметницима Ером Миливојевићем, Јулијем Книфером, Нином Попс и Норбертом Арнсом. 174 Београдски књижевни часопис, бр. 38, пролеће 2015.
БОЈАН РАЈЕВИЋ рођен је 15. марта 1988. године на Цетињу, дипломирао на Студијском програму за српски језик и књижевност Филозофског факултета у Никшићу.За дипломски рад на тему Поетика сказа у дјелу Драгослава Михаиловића награђен 3. Бранковом наградом Матице српске из Новог Сада. ИВАН РАДОСАВЉЕВИЋ Види Београдски књ. часопис бр. 26, с. 181. ВЕСНА ТРИЈИЋ (Краљево, 1975) дипломирала је српску књижевност и језик са општом књижевношћу на Филолошком факултету у Београду. Књижевну критику пише за дневне листове и недељнике од 2002. године. Приказе и есеје редовно објављује и у књижевним часописима. Добитница је награде Милан Богдановић за најбољу новинску критику у 2010. години. У штампи је књига њених есеја из савремене српске прозе, Патологија јунака. ЏЕЈМС ЏОЈС (1882-1941), ирски романсијер, приповедач и песник, једна од кључних личности високог модернизма. Његов роман Уликс многи сматрају најзначајнијим романом двадесетог века, а последњи роман Финеганово бдење једна је од најтеже читљивих књига. За разлику од његовог прозног дела, у коме баштини неколико језика и књижевних традиција, Џојсове песме, поготову оне у Камерној музици сасвим су једноставног карактера, у духу песама за певање. Џојс се са Камерном музиком појавио пре свог прозног првенца, књиге прича Даблинци. Ипак, и са тим песмама које ни по чему не наговештавају револуционарног модернистичког писца стекао је известан углед код модернистичких песника на челу са Езром Паундом. После романа Уликс, Џојс се још једном јавља као песник, кратком збирком Pomes Penueach. Збирка Камерна музика замишљена је као свита у којој се љубав и музика развијају упоредо са годишњим добима. Многе од ових песама су компоновали композитори класичне музике, као и рок музичари. Сабране песме Џејмса Џојса у преводу Николе Живановића појавиће се 2015. у издавачкој кући Мали врт. ПРЕВОДИОЦИ НЕДА НИКОЛИЋ БОБИЋ Види Београдски књ. часопис бр. 28, с. 218. СРЂАН ВУЧИНИЋ Види Београдски књ. часопис бр. 26, с. 176. МАРИЈА ЂИВУЉСКИ (1980. Врбас), изучавала је украјински језик у оквиру студија на Филолошком факултету у Београду, током којих је преводила прозна и поетска дела украјинске књижевности за часопис студената украјинистике Вікно. Живи и ради у Београду као преводилац. Београдски књижевни часопис, бр. 38, пролеће 2015. 175
НИКОЛА ЖИВАНОВИЋ Види Београдски књ. часопис бр. 26, с. 177. МИЛЕНА ИВАНОВИЋ (1976, Београд), преводилац, слависта, лингвиста. Преводи са украјинског и руског језика. Преводила је дела Ј. Андруховича, Ј. Виничука, Ј. Издрика, О. Забушко, С. Андрухович и др. Члан је удружења научних и стручних преводилаца Србије. Ради као доцент на Универзитету у Београду. ИРИНА МОЦНА (1984, Лавов) српски језик почела је да учи на Филолошком факултету Универзитета Иван Франко у Лавову, на којем је и дипломирала 2006. године. Тренутно живи у Београду и бави се превођењем на украјински и руски језик. АЛА ТАТАРЕНКО (1962, Могилив-Подиљски, Украјина), преводилац, есејиста, књижевни критичар, књижевни историчар. Професор Универзитета Иван Франко у Лавову. Преводи са српског и хрватског на украјински и са украјинског на српски. Добитница Повеље Удружења књижевних преводилаца Србије (2011). Члан Српског књижевног друштва. Живи у Лавову. CIP Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије 82 БЕОГРАДСКИ КЊИЖЕВНИ ЧАСОПИС / главни и одговорни уредник Милован Марчетић. Год. 11. бр. 38 (пролеће 2015). Београд (Француска 7): Књижевно друштво Хипербореја, 2015 ( Чигоја штампа, Београд). 23 cm Тромесечно ISSN 1452-2950 = Београдски књижевни часопис COBISS.SR-ID 127399948 176 Београдски књижевни часопис, бр. 38, пролеће 2015.