СЕКЦИЈА ЗА ЗООНОЗЕ СРПСКО ВЕТЕРИНАРСКО ДРУШТВО ВЕТЕРИНАРСКИ СПЕЦИЈАЛИСТИЧКИ ИНСТИТУТ ЗРЕЊАНИН С И М П О З И Ј У М XVI ЕПИЗООТИОЛОШКИ ДАНИ СРБИЈЕ SYMPOSIUM XVI EPIZOOTIOLOGY DAYS OF SERBIA ЗБОРНИК КРАТКИХ САДРЖАЈA - BOOK OF ABSTRACTS - Хотел "Војводина" - Зрењанин 06. - 07. новембар 2014. год.
Издавач / Publisher Секција за зоонозе / Section for Zoonoses Српско ветеринарско друштво / Serbian Veterinary Society за Издавача / for the Publisher Проф др Брана Раденковић Дамјановић Главни и одговорни уредник / Editor in Chief Др Тамаш Петровић, виши научни сарадник Технички уредник / Technical Editor Др Тамаш Петровић, виши научни сарадник Штампа / Printed SAGITTARIUS D.O.O. Суботица Тираж / Copies: 200 примерака ISBN 978-86-83115-25-9 1
ОРГАНИЗАТОРИ / ORGANISERS СЕКЦИЈА ЗА ЗООНОЗЕ СВД ВЕТЕРИНАРСКИ СПЕЦИЈАЛИСТИЧКИ ИНСТИТУТ ЗРЕЊАНИН СУОРГАНИЗАТОРИ и ПОКРОВИТЕЉИ / CO-ORGANISERS МИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ И ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ УПРАВА ЗА ВЕТЕРИНУ ГЕНЕРАЛНИ СПОНЗОР / GENERAL SPONSOR NOACK & Co South East d.o.o. СПОНЗОРИ / SPONSORS PROVET d.o.o EKOSAN d.o.o MARLO FARMA d.o.o FISH CORP. 2000 d.o.o ДОНАТОРИ И ПРИЈАТЕЉИ СИМПОЗИЈУМА / SYMPOSIUM DONORS AND FRIENDS KRKA-FARMA d.o.o. Beograd VETERINA.INFO ОРГАНИЗАЦИОНИ ОДБОР / ORGANIZING COMMITTEE Предсeдник: др Тамаш Петровић Секретари: др Дарко Бошњак, Ђорђе Јанку, проф. др Брана Раденковић-Дамњановић Технички секретар СВД-а: Катарина Вуловић ПРОГРАМСКИ И НАУЧНИ ОДБОР / SCIENTIFIC COMMITTEE Тамаш Петровић, Мирослав Валчић, Иван Павловић, Соња Радојичић, Зоран Дебељак, Милош Петровић, Сава Лазић, Снежана Радивојевић, Бојана Гргић, Будимир Плавшић, Ђорђе Јанку, Александар Поткоњак СЕКРЕТАРИЈАТ / SECRETARIAT Александар Живуљ, Миланко Шеклер, Александар Томић, Тибор Молнар, Мирољуб Дачић, Славонка Стокић Николић, Слободан Станојевић, Слободан Максимовић, Драган Рогожарски, Милена Живојиновић, Милијана Нешковић, Братислав Кисин, Зоран Раичевић, Владимир Полачек, Ненад Јовановић, Бранка Видић, Бојана Гргић, Снежана Радивојевић, Божидар Љубић, Снежана Медић, Влада Теодоровић, Миленко Стеванчевић, Будимир Плавшић, Јелица Уѕелац, Ђорђе Јанку, Мирослав Ћирковић, Добрила Јакић-Димић, Дарко Бошњак, Мишо Коларевић, Милица Лазић, Марко Филиповић, Милош Петровић, Зоран Рашић, Слободан Илић, Љубомир Милић, Петар Миловић, Миодраг Николић. 2
ЕНТОМОЛОШКИ НАДЗОР - САКУПЉАЊЕ И ДЕТЕРМИНАЦИЈА MUŠICA IZ RODA CULICOIDES Петрић Д. 1, Петровић Т 2, Дондур Д. 1, Васелек С. 1, Игњатовић Ћупина А. 1, Згомба М. 1 Кратак садржај 1. Пољопривредни факултет, Универзитет у Новом Саду, Србија 2. Научни ветеринарски институт Нови Сад, Нови Сад, Србија У свим новинским чланцима везаним за вести о преношењу вируса плавог језика у Србији који су објављени ове године, као вектори/преносиоци су погрешно наведени комарци (фамилија Culicidae). Ради се наиме о векторима из друге фамилије двокрилаца (Ceratopoginidae) чије латинско име рода (Culicoides) звучи слично латинском имену рода коме припада добро познати кућни комарац (Culex). Претпостављамо да отуда потиче забуна која је нажалост више година присутна и у нашим стручним круговима. Фамилија Ceratopogonidae је на лошем гласу јер њени представници жестоким убодима узнемиравају човека и домаће животиње а у неким случајевима могу да преносе опасне болести. У оквиру јавног здравља у Европи улога Culicoides врста је ограничена на узнемиравање, мада убоди у најгорем случају могу изазвати јаке алергијске реакције прећене појавом трајних ожиљака. Осим узнемиравања, Culicoides врсте у јужној и северној Европи на животиње преносе вирусе афричке болести коња, плавог језика и Шмаленберг вирус. Мало је људи, међутим, упознато са чињеницом да мушице из фамилије Ceratopogonidae у природи имају важну улогу као опрашивачи (нпр. какаа и каучуковца) а да ларве великог броја врста претстављају важне предаторе у акватичним стаништима. Одрасли највећег броја врста ове фамилије хране се хемолинфом других инсеката. Као и код комараца, основни предуслов за добро конципирање надзора је ефикасан национални/регионални програм сакупљања одраслих Culicoides spp., који тачно дефинише технике на основу задатих циљева. Такође, за његово успешно функционисање је потребно да бар један експерт из медицинске ентомологије од почетка буде укључен у процес планирања. Надзор одраслих се обично спроводи употребом клопки које привлаче мужјаке и женке Culicoides spp. У Европи се најчешће користи усисавајућа клопка са УВ светлом Ветеринарског института из Ондерстепорта као и усисавајуће клопке са CO 2 (привлаче само женке у потрази за храном) које се користе и приликом надзора над комарцима. Слично као и при сакупљању комараца, померање клопке за само неколико метара може драматично променити улов. Када год је могуће, сакупљање треба вршити у току ноћи без неповољних метеоролошких услова. Уколико је неколико тимова укључено у спровођење надзора на државном нивоу изузетно је важно саставити детаљан протокол сакупљања који ће обезбедити стандардизацију активности и омогућити поређење сакупљених резултата. 1 dr Dušan Petrić, redovni profesor; dr Aleksandra Ignjatović Ćupina, docent; Dragan Dondur, struĉni saradnik; MSc Slavica Vaselek, student doktorskih studija; dr Marija Zgomba, redovni profesor; Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu, Trg Dositeja Obradovića 8, 21000 Novi Sad, Srbija. dusanp@polj.uns.ac.rs 2 dr Tamaš Petrović, nauĉni saradnik; Nauĉni veterinarski institut "Novi Sad", Rumenaĉki put 20, 21000 Novi Sad, Srbija. tomy@niv.ns.ac.rs The presented work is part of the research done in the project TR31084 granted by the Serbian Ministry of Education, Science and Technological Development. 71
Врсте рода Culicoides могу бити детерминисане на основу морфолошких карактеристикама употребом стереомикроскопа. Када таква детерминација није могућа морају се користити друге методе као што је RT PCR. У новије време све већи значај имају методе базиране на профилирању протеина, нпр. MALDI-TOF MS која даје добре резултате приликом детерминације комараца, Culicoides spp., пешчаних мушица и крпеља. Кључне речи: Culicoides ентомолошки надзор, Србија 72
Summary ENTOMOLOGICAL SURVEILLANCE BITING MIDGES SAMPLING AND IDENTIFICATION Petric D. 1, Petrovic T. 2, Dondur D. 1, Vaselek S. 1, Ignjatovic Cupina A. 1, Zgomba M. 1 1. Faculty of Agriculture, University of Novi Sad, Serbia 2. Scientific Veterinary Institute Novi Sad, Novi Sad, Serbia In the most of the information targeting appearance of bluetongue virus (BTV) in Serbia this year, mosquitoes (family Culicidae) were mistakenly reported as the vectors of disease. Real vectors are actually blood-sucking insects belonging to different dipterans family (Ceratopogonidae). Probable cause of mosquito name misuse could be similarity in pronunciation of the Latin name of genus of notorious house mosquito (Culex) and biting midge vector genus (Culicoides) implicating the affiliation with previous group to the layman. Unfortunately, during previous years same misuse has been encountered in the scientific community too. The Ceratopogonidae, have a bad reputation as being nasty biters that pester humans and domestic animals and, in some instances, transmit harmful diseases. Their role in public health in Europe is restricted to biting nuisance inflicted by female adults, leading in severe cases to strong allergenic reactions and permanent scarring. When animals are concerned, Culicoides spp. are the proven vectors of African horse sickness virus (AHSV), BTV and Schmallenberg virus (SBV) in Southern and Northern Europe. However, few people realize that this group of flies provides some important services in ecological systems. Some species are important pollinators of such plants as cacao and rubber trees, and the larvae of many are important predators of other organisms in aquatic habitats. The adults of most biting midges actually suck blood from other insects. The basic prerequisite for Culicoides part of BTV and SBV surveillance is an efficient national/regional adult biting midge sampling scheme, including accurate trapping techniques, adapted to the objective of the study. As for mosquitoes, at least one expert in medical entomology should be involved from the beginning of the surveillance planning. Adult surveillance is commonly carried out using traps that attract the Culicoides spp. males and females, the most frequently used in Europe being Onderstepoort Veterinary Institute (OVI) UV light suction trap and those baited with CO 2 (capturing host-seeking females) that are used in mosquito surveillance programs. Similarly to mosquito sampling, a shift of a few meters can already make a considerable difference in the number of Culicoides spp. attracted. When possible, trapping should be performed during nights without adverse meteorological conditions, which are known to impact on Culicoides flight. It is important to draft a protocol if several teams are in charge of the operational part of the surveillance at national level. This will ensure standardisation of the activities and thus allow comparisons to be made between teams. Biting midges could be morphologically identified under a stereomicroscope to species level. If morphological identification with a stereomicroscope is not possible, individuals should be identified using specific conventional real-time PCR assays 1 Dusan Petric, PhD, Professor; Aleksandra Ignjatovic Cupina, PhD, Assistant professor; Dragan Dondur, associate fellow; Slavica Vaselek, MSc, PhD student; Marija Zgomba, PhD, Professor; Faculty of Agriculture, University of Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 8, 21000 Novi Sad, Serbia. dusanp@polj.uns.ac.rs 2 Tamas Petrovic, PhD, Research associate; Scientific Veterinary Institute "Novi Sad", Rumenacki put 20, 21000 Novi Sad, Serbia. tomy@niv.ns.ac.rs The presented work is part of the research done in the project TR31084 granted by the Serbian Ministry of Education, Science and Technological Development. 73
developed for rapid molecular identifications. In addition, protein profiling based on matrix-assisted laser desorption/ionisation time-of-flight massspectrometry (MALDI-TOF MS), could be successfully used on mosquitoes, Culicoides, sandflies and tick species. Key words: Culicoides entomological surveillance, Serbia 74