21. jul 2017. godine Socijalno-ekonomski savet u septembru o minimalnoj ceni rada - Poslodavci predlažu povećanje neoporezivog dela zarade U septembru će se u okviru Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije razmatrati visina minimalne cene rada, a sastanci i pregovori sa sindikatima počinju tokom avgusta. Kako navode iz Unije poslodavaca Srbije, prošle godine su stavovi predstavnika Saveta oko minimalne cene rada bili prilično suprotstavljeni. - Poslodavci se nisu složili da se minimalna cena rada za narednu godinu sa tadašnjih 121 dinar poveća iznad 125 dinara, jer se nisu stekli uslovi, dok su sindikati imali drugačiji stav i njihov zahtev je bio da minimalna zarada za narednu godinu bude 143,5 dinara. Kako dogovor nije postignut, predstavnici Vlade Republike Srbije doneli su odluku da visina "minimalca" bude 130 dinara, uz prihvatanje inicijative da se u narednom periodu razmatra o smanjenju određenih troškova poslovanja poslodavaca - saopšteno je iz Unije poslodavaca, uz napomenu da ova asocijacija trenutno istražuje stavove svojih članova u vezi sa visinom minimalne cene rada za 2018. godinu, kao i mogućim rešenjima koja bi mogla uticati na značajnije povećanje "minimalca". Poslodavci navode da se do sada izdvojilo nekoliko mogućih rešenja, i to - povećanje neoporezivog dela zarade, umanjenje poreza i doprinosa, smanjenje fiskalnih i parafiskalnih nameta, kao i oštra kaznena politika za nelojalnu konkurenciju i rad "na crno". Unija poslodavaca smatra i da treba menjati tretman određenih beneficija zaposlenih. Trenutno skoro sve beneficije imaju karakter zarade i, s tim u vezi, velike troškove poreza i doprinosa. Uvođenjem olakšica u ovom segmentu, na primer neoporezivanjem toplog obroka, regresa, poklona i nagrada u robi do određenog iznosa, poslodavci bi se lakše i više opredeljivali da uvećaju davanja zaposlenima, čime bi se popravio njihov socijalno-ekonomski status. Takođe, poslodavci predlažu da se produži rok za uplatu PDV-a (ili da se plaća po naplati) i da se ukine višak papirologije, tako što bi se razne službe međusobno umrežile. Država bi na ovaj način smanjila i svoje troškove, ubrzala i olakšala procedure, a naplata PDV-a i poreza bi bila značajno veća. - Istraživanje je u toku i Unija poslodavaca Srbije je otvorena za pozive svih zainteresovanih koji žele da se priključe. Početkom avgusta rezultati do kojih se došlo anketiranjem poslodavaca, kao i komentari i predlozi, biće predstavljeni svim zainteresovanim stranama - navode iz ove asocijacije.
FISKALNI SAVET PREPORUČUJE NOVI ARANŽMAN S MMF "Veće plate i penzije budžet ne bi mogao da izdrži" Preporuka Fiskalnog saveta je da Srbija uđe u još jedan aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) da se ovi dobri, a u pojedinim segmentima i odlični fiskalni rezultati koji su ostvareni, zacementiraju, kaže član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov. To bi nam omogućilo da idemo putem fiskalne stabilizacije i privrednog rasta koji neće previše oscilirati i kad je izložen većim rizicima, jer mi ne znamo kada će sledeća kriza doći, objašnjava Atiparmakov u intervjuu za novi broj Magazina biznis. Prema njegovom mišljenju naš glavni izazov je sada da izbegnemo krizu takozvane "zamke srednje razvijenih zemalja. - Ako ne uspemo da restrukturišemo privredni sistem, pre svega ako ne uspemo da uspešno završimo reforme, izgubićemo poslednji voz ka standardu zemalja Evropske unije (EU) u koji su se uspešno ukrcale Rumunija i Bugarska - upozorava Altiparmakov. Objašnjavajući pojam "zamke srednje razvijenih zemalja", kaže da bi to značilo da stalno kaskamo u privrednom i tehnološkom smislu za zemljama EU i da budemo destinacija za radno intenzivne industrije i investitore, koji pružaju malu dodatu vrednost i samim tim niske zarade. - To bi značilo da bi i naše zarade i standard bili za klasu niži od evropskog i da ne bismo uspeli da premostimo taj jaz koji imamo i u odnosu na istočnoevropske razvijene zemlje - kaže on. Sistemska rešenja nikad nam nisu bila jača strana Ocenjujući da nam dugoročno razmišljanje i sistemska rešenja nikada nisu bili jača strana, Altiparmakov navodi da smo "u poslednjih nekoliko decenija stalno išli dva koraka napred, pa jedan korak nazad, što znači da nismo imali dugoročnu sistemsku viziju gde želimo da budemo i kako da to postignemo". - To se može videti na primeru penzijskog sistema, koji je po svojoj prirodi neizbežno dugoročni aranžman. Jer, prvo doprinosimo 40 godina, pa 15 do 20 godina primamo penziju i nužno je da država radi dugoročne penzijske projekcije. Mi već 70-80 godina imamo penzijski sistem, ali nismo do sada uradili nijednu zvaničnu analizu njegove dugoročne održivosti - ukazuje on.
Na pitanje da li je premijerka Ana Brnabić u pravu kad kaže da MMF može da bude prepreka za rast, odgovara da je bilo ekonomista koji su isticali da će fiskalna konsolidacija da uguši privredu i da se deficit neće smanjiti. - Nama se dogodilo suprotno, deficit je niži od plana, a rast je bio veći od očekivanog. Nikakvog negativnog efekta na rast nije bilo - kaže član Fiskalnog saveta uz ocenu da bi pomoć MMF-a sa još jednim aranžmanom bila više nego povoljna i za javne finansije i za privredni rast. I dalje tavorimo U tom kontekstu napominje da, iako smo uspeli da zaustavimo javni dug, on je i dalje oko 70 odsto, znatno veći nego kod nekih zemalja u regionu, i predviđa da će nam za njegovo svođene na 40-50 odsto bruto domaćeg proizvoda biti potrebno oko pet-šest godina, ako ne i više. Ocenjujući da je za brži privredni rast ključno povećanje rashoda za investicije, Altiparmakov navodi primer Rumunije, koja je u poslednje dve godine rekorder sa privrednim rastom, jer je uspela da dovede nivo ukupnih investicija (javnih i privatnih) na 25 odsto BDP-a. - Mi i dalje tavorimo na nekih 18 do 19 odsto. Tu može da pomogne povećanje javnih investicija, ali očigledno je da postoji manjak privatnih ulaganja, naročito u oblasti malih i srednjih preduzeća. Da bi se to omogućilo potreban je bolji privredni ambijent koji podrazumeva reformu Poreske uprave, privrednih sudova i katastra -kaže on. Neodrživo povećanje od 10 odsto Komentarišući mogućnost linearnog povećanje plata i penzija za 10 odsto svima, ističe da bi to koštalo 80 milijardi dinara i da budžet ne bi mogao to da izdrži. - Samo povećanje plata od 10 odsto bi koštalo 30 milijardi dinara. Teoretski, imajući u vidu dobre performanse ove godine, to povećanje plata nije nemoguće ukalkulisati u budžet za 2018. godinu... kada je o penzijama reč prvi prioritet bi trebalo da bude ukidanje privremenog režima smanjenja penzija i povratak u trajne sistemske okvire", zaključio je Altiparmakov. Đorđević sa delegacijom kineskog Hestila Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević razgovarao je danas sa delegacijom kineske kompanije "Hestil Srbija", u čijem je sastavu Železara Smederevo, o poslovanju te čeličane. Đorđević je izrazio zadovoljstvo zbog sastanka na kome se upoznao sa radom Hestila i načinom funkcionisanja Železare Smederevo. Predstavnici kineske kompanije su informisali ministra o svom poslovanju i pozvali ga da poseti Železaru. Ministar je naglasio da je izuzetno zadovoljan načinom na koji Hestil funkcioniše u Železari Smederevo, jer radnici zahvaljujući investiciji Hestila imaju zadovoljavajuća primanja i sigurnu perspektivu, navodi se u saopštenju Ministarstva. Takođe, naveo je ministar, sama kompanija postiže dobre rezultate u Železari Smederevo, što je garant dugoročnog poslovanja u Srbiji, kakvo Hestil i planira. Đorđević je prihvatio je poziv Hestila da poseti Železaru Smederevo i upozna se na licu mesta sa radom i napretkom te čeličane za primer.
U delegaciji su bili zamenik direktora Liansi Vang, generalni savetnik za ljudske resurse i pravna pitanja, Nataša Tijanić, direktor za radne odnose, Aleksandar Chamilović, i direktorka za kompenzacije i benefite - ljudski resursi i radni odnosi Jelena Dragović Trebješanin. Novi tender za "Galeniku", država nudi većinski paket Državni udeo u će se nakon konverzije dugova te kompanije povećati na više od 90 odsto akcija, rečeno je za RTS u resornom ministarstvu Država će novim tenderom na prodaju ponuditi većinski paket akcija "Galenike", a tender bi trebalo da bude raspisan do 1. septembra, javlja RTS. Državni udeo u Galenici će se nakon konverzije dugova te kompanije povećati na više od 90 odsto akcija, rečeno je za javni servis u resornom ministarstvu. Pokušaj strateškog partnerstva uz prodaju 25 odsto državnih akcija "Galenike" u februaru se završio neuspehom. Zoran Pantelić iz sindikata "Nezavisnost" prenosi da će novi tender država raspisati do 1. septembra i da se ovoga puta prodaje većinski kapital kompanije. "Sada se pripremaju tenderski uslovi i sve ono što prateće ide uz tendersku proceduru", navodi Pantelić na osnovu obaveštenja koje su sindikati dobili iz Ministarstva. Sudbina "Galenike" već dugo se vrti u krugu tri cifre. Sudovi odlučuju o 120 miliona evra nenaplaćenih lekova isporučenih domaćim veledrogerijama. Sa druge, strane ta kompanija 110 miliona duguje državnim preduzećima, a više od 70 miliona evra bankama, podseća RTS. Kako navodi, Ministarstvo privrede dogovorilo se o modelu za rešenje problema. "Postoji načelna saglasnost banaka da se ukupan dug od 71,74 miliona evra otkupi jednokratnom isplatom od 25 miliona evra. Taj otkup je uslovljen sprovođenjem privatizacije i isplatom iz sredstava kupca. Trenutno je u toku postupak konverzije potraživanja najvećih poverilaca, ''Srbijagasa'' i Uprave za javni dug. Nakon toga, paket akcija u vlasništvu Republike Srbije, koji bi bio ponuđen na prodaju iznosio bi preko 90 odsto ukupnog kapitala ''Galenike", navelo je Ministarstvo. Stručnjaci procenjuju da je prodaja većinskog paketa za investitore daleko primamljivija od prethodnih ponuda strateškog partnerstva, navodi RTS. Uskoro SOS linija za pomoć žrtvama nasilja Razgovori o uspostavljanju nacionalne SOS telefonske linije za pomoć žrtvama nasilja započeti su danas i dogovoreno je da se u narednom periodu napravi pilot projekat koji će dovesti do uspostavljanja te linije, saopšteno je iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Nadležno ministarstvo teži da unapredi sistem za borbu protiv nasilja nad ženama, te su predstavnici resora razgovorali sa predstavnicama nevladinih organizacija koje se bave pravima i zaštitom žena o uspostavljanju nacionalne SOS telefonske linije.
Pilot projekat za SOS liniju biće finansiran iz alternativnih izvora u skladu sa pravnim okvirom Srbije, a u skladu sa tim, organizovaće se aktivnosti na kojima će se predstaviti zajednički predlog projekta Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Autonomnog ženskog centra i mreže "Žene protiv nasilja". Stefanović: Svi da se angažuju na sprečavanju nasilja Ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović istakao je danas da nema rešenja problema porodičnog nasilja ako samo jedna institucija dobro radi, već da sve moraju da rade i daju pun doprinos kako bi efekti bili vidljivi. On je, u izjavi novinarima, povodom uništavanja malokalibarskog oružja u Železniku, izrazio uverenje da će formiranje novog saveta i novi zakon u borbi protiv nasilja u porodici do kraja godine dati opipljive rezultate. Istakao je da upostavljeni SOS broj može da pomogne. Policija, kako je naglasio, daje podršku, izlazi na teren. Prema njegovim rečima izrečeno je preko 2.600 hitnih mera, a sada su na potezu drugi organi. Vrlo je važno da se shvati da je ovo napor sistema. Nema rešenja ako samo jedna institucija radi dobro, a druge ne. Svi moraju da rade i daju pun doprinos da bi efekti bili vidljivi, poručio je Stefanović. TEZGARENJE Nema više pevanja na crno Estradno-muzički umetnici i izvođači koji nastupaju u ugostiteljskim objektima imaće ubuduće jednake uslove, nakon što je Vlada Srbije danas usvojila Odluku o primeni Posebnog kolektivnog ugovora za njihovo radno angažovanje. Kako se navodi u saopštenju Vlade, osim jednakih uslova i efikasnije zaštite njihovih prava, to će uticati i na smanjenje sive ekonomije. Odluka se odnosi na sve poslodavce u Srbiji, bez obzira da li su članovi Unije poslodavaca Srbije ili nisu. Razlog za donošenje odluke je da se ujednače prava i obaveze u vezi sa radnim angažovanjem osoba koja obavljaju umetničku ili drugu delatnost u oblasti kulture, odnosno uslovi poslovanja u delatnosti ugostiteljstva i turizma prilikom angažovanja izvođača estradno-muzičkog programa. Zaštitnik građana Zoran Pašalić stupio na dužnost, sačekala ga pitanja o Savamali Novi Zaštitnik građana Zoran Pašalić položio je danas zakletvu pred Skupštinom Srbije, čime je stupio na dužnost. "Zaklinjem se da ću svoju dužnost obavljati odgovorno, nepristrasno i nezavisno, u skladu sa Ustavom i zakonom i da ću savesno raditi na zaštiti i unapređenju ljudskih prava i sloboda". Predsednica parlamenta Maja Gojković je Pašaliću, posle polaganja zakletve, čestitala na izboru i poželela mu srećan i dobar rad u korist građana Srbije.
Zakletvu su pred parlamentom položili i predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović i članovi tog tela Nikola Altiparmakov i Vladimir Vučković, koji su i do sada obavljali te funkcije. Nakon što je položio zakletvu u parlamentu odmah je odgovarao na pitanja novinara u vezi sa Savamalom, da li će promeniti kabinet i šta je njegov plan rada, a odmah je poručio da će sve predmete tretirati sa istom težinom i obećao dobru saradnju sa predstvanicima javnosti. Pašalić je rekao da će gledati da deluje u okviru floskule koju je izrekao Aleksis de Tokvil, da je "Ustav ledena voda koja hladi političku moć". U vezi sa kritikama opozicije da je studirao više godina, Pašalić kaže da su te godine vezane za njegov rad. Nije želeo da komentariše svog prethodnika Sašu Jankovića, jer je kaže Janković sada političar, a on Zaštitnik koji ne sme da daje političke izjave. Ono što je osnovno to je da kontinuitet mora da postoji, kao i u svakoj funkciji koja se obavlja, preuzimate predmete koji su u radu, prvo što mi je posao je da pogledam i i vidim da li su ti predmeti u skladu sa onim što zakon predviđa, da li su završeni u rokovima, ako su završeni prvi ću se radovati, ako ne, požurićemo da rešimo, rekao je on. Odgovarajući na pitanje novinara u vezi sa Savamalom, Pašalić je rekao da mu treba malo vremena da pogleda predmet, ali je istakao da će raditi kao i do sada. Nikada se nijedan predmet nije izdvajao u institucijama u kojima sam radio. Svaki ima svoju težinu. Za nekoga ko je uložio žalbu ili je nešto napisao Zaštitniku je njegov predmet važniji nego bilo koji drugi. Svi će se predmetimi gledati sa pođednakom težinom, rekao je Pašalić. A na pitanje da li će promeniti članove kabineta, što je ranije danas zatražio poslanik SNS Vladimi Ðukanović, Pašalić je odogovrio: Molim vas za nekoliko dana, sutra krećem na svoj novi posao, moram da upoznam ljude, da sagledam njihove mogućnosti, siguran sam da na taj broj predmeta koji oni svake godine rešavaju i broj zaposlenih, nije lako izaći na kraj.sve što bude bilo ubuduće, obratiću se javnosti i javnost će to moći vrlo pomno da prati, rekao je Pašalić. On je poručio svim građanima da će njegova vrata biti otvorena za njih i da će im pomoći u skladu sa njegovim ovlašćenjima i zakonom. Novi Zaštitnik je zahvalio poslanicima, koji su mu poklonili poverenje, kao i onima ko nisu glasali za njegov izbor. Kaže i da Zaštitnik građana nije personalna funkcija nego je reč o instituciji. "Kina želi da proizvodi u Srbiji da bi izvozila u svet" Predsednik Nacionalnog saveta za koordinaciju saradnje sa Ruskom Federacijom i Kinom Tomislav Nikolić sastao se sa guvernerom kineske provincije Džeđiang, Juenom Điađunom, koji je istakao da je Kina spremna da proizvodi u Srbiji jer je odatle moguće izvoziti u brojne zemlje sveta. Pored postojećih velikih infrastrukturnih projekata, predsednik Nacionalnog saveta predložio je konkretizaciju saradnje kroz investiranje u zajedničku proizvodnju, posebno proizvodnju hrane, dalje povezivanje gradova i lokalnih samouprava, jačanje veza u oblasti kulture i razvoja turizma, čemu bi od posebnog značaja bilo uspostavljanje direktne avio-linije između Srbije i Kine.
"Odnosi Srbije i Kine, kao i naša dva naroda su veoma dobri o čemu svedoče sve intenzivnije posete na najvišem nivou. Kinu neizmerno raduje odluka da se u Vladi Srbije osnuje telo koje će imati pregled sve bogatije saradnje dveju država i koje će koordinisati mnoštvo aktivnosti da bi ta saradnja sve više jačala", istakao je Juen. Juen je, kako se navodi u saopštenju, rekao da je došao u Srbiju sa jasnim ciljem, da pronađe partnere za buduće konkretne projekte, da se upozna sa tim gde postoje mogućnosti za investiranje kako bi dao jasne preporuke kineskim privrednicima. "Preduzetnici iz naših provincija, posebno provincije Džiang, su veoma preduzimljivi, i poznati su u celoj Kini po hrabrosti da ulažu u nove projekte. Predsednik Kine Si Đinping koji je bio na čelu provincije Džijang, dao je jasne smernice u pravcu daljeg jačanja saradnje Srbije i Kine, čemu će posebno biti posvećena ta provincija. Kina je spremna da proizvodi u Srbiji jer je iz Srbije moguće izvoziti u brojne zemlje sveta. Smatram da kroz zajednički rad treba da gradimo nešto što će biti od koristi za naše dve zemlje, za građane naših država", podvukao je Juen. Njemu je gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić, koji je učestvovao u razgovoru, predao nekoliko projekata sa molbom da sa njima upozna zaintersovane partnere u kineskoj provinciji. "Želja nam je da podstaknemo i ostale lokalne samouprave da Kini predstave svoje mogućnosti i projekte kojima bismo učvrstili stratešku saradnju Kine i Srbije", istakao je gradonačelnik Kragujevca. Juen je naglasio da mu je drago da je imao priliku da od gradonačelnika Kragujevca dobije konkretne predloge i projekte koji se mogu realizovati već u narednim mesecima. Sastanku su prisustvovali i ambasador Kine u Srbiji Li Mančang, kao i članovi Nacionalnog saveta.
Kako stati na put zloupotrebi dečjeg rada Vlada Srbije nedavno je usvojila Uredbu o utvrđivanju opasnog rada za decu. Primenjivaće se od 1. januara sledeće godine, a uskoro će početi obuka inspektora, policajaca i socijalnih radnika s ciljem prepoznavanja i sankcionisanja zloupotrebe dečjeg rada. Svakodnevni i višečasovni rad na njivi, čak i kao pomoć roditeljima, rad na građevini, samo su neki od poslova koja deca ne bi smela da obavljaju. Jovan Protić iz Međunarodne organizacije rada kaže da postoji čitav niz poslova gde se radi i gde su ljudi izloženi hemijskim i fizičkim supstancama, a tu su i poslovi koji mogu da budu štetni po fizičko i mentalno zdravlje ili moral dece. "Prekovremeni rad, rad u rudnicima, pod zemljom, čitav jedan spisak delatnosti koji je preuzet iz Uredbe o klasifikaciji delatnosti upravo zbog toga da bi se lakše mogle prepoznati... Pa su to delatnosti koje se odnose na građevinarstvo, rudarstvo. Ono što je karakteristično u tom radu, sakupljanje i tretman otpada, rad sa divljim životinjama, pogrebne usluge, itd", kaže Mira Božić iz Uprave za bezbednost i zdravlje na radu. Decu ne eksploatišu samo poslodavci, već i roditelji nenamerno, jer smatraju da im na taj način pomažu da stiču radne navike. Granicu između poželjnog i štetnog rada dece, nekada je teško odrediti. "Ono što je korisno da deca rade, ako je to neophodno zaista, da eventualno pomažu svojim roditeljima nekih, ne možemo da preciziramo, sat ili dva dnevno što ne bi štetilo njihovom obrazovanju, redovnom odlasku u školu. Sve što je duže od toga, naravno je nepoželjno", rekao je Protić. Preciznih podataka o zloupotrebi dečjeg rada nema. Pretpostavlja se da ih je oko 8.000 radno eksploatisano najviše u poljoprivredi, ali i prosjačenju.
Словенци траже поштаре и возаче, плата 750 евра На сајту Националне службе за запошљавање Србије оглашена су слободна радна места за рад у Словенији, и то у Поштама Словеније. Тражи се десет возача за рад у Љубљани, без обзира на занимање, уколико имају трећи стечен стручне спреме и радно искуство на пословима возача од пола године. Потребно је да имају возачке дозволе Б, Ц и Е категорије, лиценцу ЦОД 95, а пожељно је да имају положен курс сигурне вожње. Радни однос је на годину дана, уз пробни рад од два месеца. Радно време је осам сати на дан, или 40 сати недељно, ради се у три смене, основна бруто плата је 1.003,95 евра, а основна нето 644,45, док је просечна бруто зарада 1.399,61 евра, а просечна нето 869,45. Осим тога, Поште Словеније плаћају додатак за прехрану шест евра по радном дану и превоз до радног места у висини 95 одсто цене аутобуске карте. Рок за конкурисање је 29. јул. Исти словеначки послодавац тражи и шест поштара, радно искуство није потребно, а потребно је имати трећи степен стручне спреме без обзира на занимање. Потребна је возачка дозвола Б категорије, а пожељна дозвола А категорије. Такође је реч о радном односу на годину дана, уз пробни рад од два месеца. Ради се о теренском раду, радно време је осам сати на дан, а пре почетка тестира се вожња мопеда. Основна бруто плата је 955,89 евра, а нето 617,12, док је просечна бруто плата 1.156,46 евра, а просечна нето 731,17. И за те позиције послодавац исплаћује и додатак за прехрану шест евра по радном дану и 95 одсто цене аутобуске карте. Рок за пријаву је такође 29. јул. Потребно и пет електроинсталатера Словеначка фирма Трезор из Птуја преко српског НСЗ-а тражи пет радника на пословима електроинсталатера-електромонтера за рад на пола године, уз могућност запослења на дужи период. Нето зарада је 570 евра, а кандидати морају имати пет година радног искуства у струци. Трошкове смештаја сноси послодавац, који плаћа и лекарски преглед пре заснивања радног односа. Рок за подношење пријава је 21. август. Поште Словеније нуде и посао за 40 помоћних радника, са завршеном основном школом, за припрему пошиљки, чишћење простора и возила, физичке и помоћне послове. Радно искуство није потребно, а треба да имају возачку дозволу Б категорије и пожељан је испит за возача виљушкара. Радни однос заснива се на годину дана, уз два месеца пробног рада. Ради се у сменама, и то осам сати дневно, или 40 недељно. Основна бруто плата је 786,41 евра, а нето 514,54, док је просечна
бруто зарада 1.066,67 евра, а просечна нето 680,12. И њима послодавац на то плаћа и шест евра дневно на име додатка за прехрану и 95 процената цене аутобуске карте. Рок за пријаву је такође 29. јул. NOVE MERE POSLE DVE TRAGEDIJE Socijalni radnik biće kao tužilac Nadležni pripremaju mere posle dve tragedije u Rakovici i Novom Beogradu. Tražiće se konsenzus socijalne službe, policije i tužilaštva SOCIJALNI radnik mora da bude izjednačen sa tužiocem i njegovo mišljenje moraće da se poštuje jednako kao i mišljenje tužioca. To znači da će ubuduće od ovih stručnjaka zavisiti mnoge odluke koje se tiču porodičnih odnosa. Tako više neće biti moguće da, primera radi, socijalni radnik zabrani viđenje deteta sa ocem, a da tužilac to poništi. Ovo je samo jedna od ideja koju Zoran Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja namerava da vrlo brzo sprovede u oblasti socijalne zaštite. Prema njegovim rečima, ovakva praksa je postojala i ranije, ali je nekim novim propisima ukinuta, što on smatra nedopustivim. - Na ovaj način biće izbegnute situacije u kojima nasilnici prete socijalnim radnicima, jer će reč struke biti poslednja - kaže Đorđević. On dodaje da će morati da postoji konsenzus mišljenja i da, u navedenom primeru, otac neće viđati dete ako u nizu koji čine socijalni radnik, policija i tužilac samo jedan od njih kaže "ne". Ministar je posle dve tragedije u centrima za socijalni rad u Novom Beogradu i Rakovici izdao nalog direktorima centara za socijalni rad da obavezno prijave policiji svako ponašanje njihovih korisnika koje se može razumeti kao pretnja i da to mora da se dokumentuje izjavama i službenim beleškama. Takođe je naloženo da se o svakom prijavljivanju i reagovanju policijske uprave pismenim putem izvesti i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Zbog nedoumica koje postoje u primeni Zakona o sprečavanju nasilja u porodici doneto je i Uputstvo o realizaciji obaveze centara za socijalni rad u njegovoj primeni. Po tom dokumentu, centri su dužni da sarađuju s policijom, tužilaštvom i sudom u datim rokovima, i da preduzimanjem mera iz svoje nadležnosti sprečavaju nasilje u porodici i vršenje krivičnih dela, kao i da pruže žrtvi zaštitu, pravnu pomoć, psihosocijalnu i drugu podršku radi oporavka.
U Uputstvu se ističe da centri za socijalni rad moraju da imaju tim stručnjaka za sprečavanje nasilja u porodici, da pre okončanja procene rizika policijski službenik može da traži i mišljenje socijalnog radnika, dok će ljudi koje imenuje direktor centra svakodnevno sa policijom i tužilaštvom razmenjivati informacije bitne za podršku žrtvama. - U slučaju saznanja da određenoj osobi preti neposredna opasnost od nasilja u porodici ili je ona već otkrivena, organ starateljstva je dužan da odmah obavesti policiju ili tužilaštvo - piše u Uputstvu. - Stručni radnik na prijemu svaku prijavu mora da proceni sa stanovišta prioriteta i da, ako oceni da je potrebno neodložno postupanje, krene sa neodložnom intervencijom, koja se mora realizovati odmah ili najkasnije u roku od 24 sata od momenta saznanja. KAZNE PREMA Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici propisana je kazna u visini od 50.000 do 150.000 dinara za svako odgovorno lice koje policiji ili javnom tužiocu neodložno ne prijavi, ne reaguje na prijavu ili opstruira prijavljivanje, reagovanje na nasilje u porodici ili opasnost od njega.