Internacionalni univerzitet Brčko Pravni fakultet Bosna i Hercegovina BRČKO DISTRIKT BOSNE I HERCEGOVINE Internacionalni univerzitet Brčko Босна и Херцеговина БРЧКО ДИСТРИКТ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ Интернационални универзитет Брчко Osnovne akademske studije KRIVIČNA DELA PROTIV IMOVINE (Seminarski rad) Predmet: Krivično pravo Mentor: Student: Zehra Komserovic OP 179/12 Brčko, 2013.
Sadržaj KRIVIĈNA DELA PROTIV IMOVINE... 3 KRAĐA I TEŠKA KRAĐA... 5 RAZBOJNIŠTVO I RAZBOJNIĈKA KRAĐA... 8 UTAJA... 9 PREVARA... 10 ODUZIMANJE, OŠTEĆENJE I UNIŠTENJE TUĐE STVARI... 11 NEOVLAŠĆENO KORIŠĆENJE TUĐEG VOZILA... 12 IZNUDA... 13 UCENA... 14 ZELENAŠTVO... 15 ZAKLJUĈAK... 16 LITERATURA... 17 2
KRIVIČNA DELA PROTIV IMOVINE Kriviĉni zakonik RS stupio je na snagu 1. januara 2006.godine. Kriviĉna dela protiv imovine nalaze se u posebnom delu zakonika. Propisi koji ĉine posebni deo Kriviĉnog zakonika sadrže norme koje imaju konstitutivni karakter budući da se njima odreċuju pojam, obležja i kaarakteristike pojedinih kriviĉnih dela. Ovim se propisima konstituišu i uspostavljaju pojedina kriviĉna dela. Kriviĉno delo je osnovni, opšti pojam kriviĉnog prava. To je, dakle, društveno opasno ponašanje jednog lica koje je zabranjeno normama pravnog poretka. Ovim ponašanjem se prourokuje šteta (posledica) po vrednosti, dobra i interese koje društvo posebno štiti. To znaĉi da je kriviĉno delo negativan, štetan, društveno opasan ljudski akt, ljudsko ponašanje. Ali ono nije samo ponašanje ĉoveka kao pojedinca, već je to i negativna, štetna društvena pojava. Radnja izvršenja dela može biti preduzeta ĉinjenjem ili neĉinjenjem. Ĉinjenje predstavlja svesno i voljno preduzimanje telesnog pokreta kojim je ostvarena zabranjena posledica u spoljnom svetu. Zavisno od karaktera preduzete radnje, razlikuju se i kriviĉna dela. Tako je kriviĉno delo ĉinjenja ono delo kod koga se radnja izvršenja sastoji od aktivnog ponašanja, od preduzimanja voljnog telesnog pokreta. Najveći broj dela u našem pravu su kriviĉna dela ĉinjenja. Objekt zaštite kriviĉnih dela protiv imovine jeste imovina ili pak pravo na imovinu kao jedno od osnovnih, univerzalnih ljudskih prava koje garantovano u ĉlanu 58. Ustava Republike Srbije. Ovim propisima se, prvenstveno, štiti imovina koja se sastoji od stvari (predmeta) i imovinskih prava i interesa vezanih za stvari. Imovina, u stvari, predstavlja svojinu nekog lica, odnosno prisvajanje stvari i vrednosti u kojima i preko kojih se one izražavaju. Imovina se obiĉno javlja u obliku pokretne (a to je stvar koja se može premeštati sa mesta na mesto bez promene svojstva) ili nepokretne stvari (predmeta) odnosno drugih imovinski prava i interesa koji se po pravilu mogu vrednosno izraziti u novcu. Kod pojedinih kriviĉnih dela objkt zaštite je ne bilo koja pokretna stvar već odreċena stvar (motorno vozilo). Imovinski kriminalitet je skupni naziv za kriviĉna dela koja su uprena protiv imovine i ĉijim vršenjem se praktiĉno ostvaruje protivpravna imovinska korist za izvršioca kriviĉnog dela ili neko drugo lice. Ova kriviĉna dela se vrše protiv imvine bez obzira na njeno 3
vlasništvo i bez obzira da li se radi o pokretnoj ili nepokretnoj imovini ili o imovinskim pravima ili interesima. Kod ovih kriviĉnih dela se kao objekt zaštite uglavnom nalazi imovina u vidu pokretne stvari, dok se kod drugih kriviĉnih dela može javiti i nepokretna imovina. Kod malog broja kriviĉnih dela iz ove glave kao objekt zaštite se mogu javiti imovinska prava odnosno interesi. Posledica se obiĉno javlja u vidu povrede koja obiĉno nastupa na imovini drugog fiziĉkog ili pravnog lica i to uglavnom u obliku štete. Ta šteta je obiĉno imovinskog karaktera i ogleda se u smanjenju ili u spreĉavanju uvećanja postojeće imovine. TakoĊe je karakteristiĉno, za ovu grupu kriviĉnih dela, da se ta šteta može, uglavnom novĉano izraziti i to prema trentnim tržišnim uslovima i to u vreme izvršenja radnje kriviĉnog dela. Sama visina štete predstavlja objektivni uslov kažnjavanja ili predstavlja otežavajuću ili olakšavajuću okolnost. Kada je u pitanju motiv izvršenja ovih kriviĉnih dela na strani uĉinioca u vreme preduzimanja radnje izvršenja obiĉno je to pribavljanje protivpravne imovinske koristi za sebe ili za neko drugo fiziĉko ili pravno lice ili pak namera da se prouzrokuje neka šteta fiziĉkom ili pravnom licu ili pobuda u vidu koristoljublja. To, u stvari, znaĉi da je osnovni motiv koji se javlja kod uĉinioca namera ili pobuda. Postojanje namere ili pobude takoċe doprinosi i kod odreċivanja stepena krivice. Ova dela se vrše iskljuĉivo sa direktnim umišljajem. Za ovu grupu kriviĉnih dela zakon uglavnom predviċa novĉane kazne(kao glavne ili sporedne) i kazne zatvora kao glavne i to kao alternativa novĉanim kaznama. Pored njih postoje i imovinske kazne (vrsta kazni prema dobru koje se izricanjem ovih kazni oduzima. To su kazne kojima se osuċenom licu oduzima odreċena imovina. Gonjenje za kriviĉna dela protiv imovine se obiĉno preduzima po službenoj dužnosti osim za sledeća kriviĉna dela: kraċa, teška kraċa, prevara, neovlašćeno korišćenje tuċeg vozila, zloupotreba povrenja i prikrivanje ako su uĉinjena prema braĉnom drugu, licu sa kojim oštećeni živi u trajnoj vanbraĉnoj zajednici, srodniku po krvi u pravoj liniji, bratu ili sestri, usvojiocu ili usvojeniku ili drugim licima sa kojima uĉinilac živi u zajedniĉkom domaćinstvu, gonjenje se preduzima po privatnoj tužbi. Po predlogu se gonjenje preduzima kod kriviĉnih dela utaje i zelenaštva, dok se gonjenje za dela koja su uĉinjena na štetu imovine graċana preduzima pa privatnoj tužbi u sledećim sluĉajevima: sitne kraċe, utaje, prevare, oduzimanje tuċe stvari, uništenje i oštećenje tuċe stvari, protivpravno zauzimanje zemljišta, protivpravno useljenje i oštećenje tuċih prava. 4
KRAĐA I TEŠKA KRAĐA 1 Delo se sastoji u oduzimanju tuċe pokretne stvari od drugog u nameri da se njenim prisvajanjem pribavi sebi ili drugom protivpravna imovinska korist. KraĊa predstavlja osnovno imovinsko kriviĉno delo. Ako neko prisvoji nešto što nije njegovo, to je kraċa. Ukoliko je vrednost ukradenog manja od 15.000 dinara, to je sitna kraċa, kažnjiva novĉano ili zatvorom do šest meseci. Sitna kraċa goni se po privatnoj tužbi pokradene osobe. U sluĉaju da je vrednost ukradene stvari veća od 15.000, a manja od 450.000 dinara, reĉ je o obiĉnoj kraċi. Ovde već javni tužilac mora da goni lopova po službenoj dužnosti, a kazna je novĉana ili do tri godine zatvora. Ako vrednost ukradene imovine prelazi 450.000 dinara, ili je ukradeno neko kulturno ili prirodno dobro, onda govorimo o teškoj kraċi. Kazna je do osam godina zatvora, a ukoliko ukradeno vredi više od milion i po dinara do 10 godina zatvora. Objekt zaštite je imovina. Objekt napada je tuċa pokretna stvar. Pokretna stvar je svaki predmet materijalne prirode koji se nalazi u ĉvrstom, teĉnom ili gasovitom stanju, koji se može prenostiti a da se pri tom ne ošteti ili uništi. Pokretnom stvari se smatra i svaka proizvedena ili sakupljena energija za davanje svetlosti, toplote ili kretanja, telefonski impuls, kao i raĉunarski podatak i raĉunarski program. Raĉunarskim podatkom se smatra predstavljena informacija, znanje, ĉinjenica, koncept ili naredba koji se unosi, obraċuje ili pamti ili je unet, obraċen ili zapamćen u raĉunaru ili raĉunarskoj mreži. Raĉunarskim programom smatra se ureċeni skup naredbi koji služe za upravljanje radom raĉunara, kao i za rešavanje odreċenog zadatka pomoću raĉunara. Ĉovek, s obzirom da je ljudsko biće a ne stvar, ne može biti objekt ovog kriviĉnog dela ali to mogu biti pojedini odvojeni delovi tela 2. Leš i delovi leša mogu biti objekt napada kod kraċe ako imaju posebnu namenu ili neke ugraċene aparate koji imaju vrednost. Radnja izvršenja je oduzimanje tuċe pokretne stvari. Oduzimanje tuċe pokretne stvari se može izvršiti na razne naĉine, tajno ili javno, razliĉitim sredstvima. Izvršilac dela može da bude svako lice, a u pogledu krivice potreban je direktan umišljaj. 1 Sl. glasnik RS", 111/2009, član 203-204. 2 Prirodni odsečena kosa, izvađen zub ili veštački proteza vilice, ruke noge 5
Nezavisno od vrednosti ukradenih stvari, teškom se smatra i kraċa pod odreċenim otežavajućim okolnostima, na primer, ako je lopov bio naoružan, ili je kraċa izvršena obijanjem ili provaljivanjem, korišćenjem bespomoćnosti ili teškog stanja neke osobe, za vreme elementarne nepogode, od strane grupe. Kazna je do osam godina zatvora, ili do 10 za vrednost preko milion i po dinara. U ĉlanu 204. Kz RS navedena su ĉak osam oblika teške kraċe kao i kazne za navedena dela. To su: 1) KraĊa izvršena obijanjem ili provaljivanjem zatvorenih zgrada, soba, kasa, ormana ili drugih zatvorenih prostora ili drugim savlaċivanjem većih prepreka. Osnovna karakteristika obog oblika teške kraċe je to da je delo uĉinjeno radnom obijanja ili provaljivanja. Obijanje je nasilno uklanjanje prepreka: lomljenje brave, katanca, stakla. Provaljivanje je prodiranje u zatvoren prostor bez nasilnog uklanjanja prepreka: ulazak kroz otvor ili ventilacioni prozor, preko terase, kroz prokopani tunel, preko lestvi ili konopca. Bitna stvar za ovo kriviĉno delo je da se radi o obijanju ili provaljivanju zatvorenih zgrada, soba, kasa, ormana ili drugih zatvorenih prostorija. Zatvorene prostorije su sve one prostorije u koje se ne može slobodno ući ili izaći bez savladavanja, uklanjanja prepreka. 3 2) KraĊa izvršena od strane više lica. Ovo je oblik nužnog saizvršilaštva gde radnju preduzimaju više lica na osnovu predhodno donete zajedniĉke odluke. Nije bitno da li ta lica preduzimaju jednu istu ili razliĉite delatnosti, već je bitno da ih preduzimaju na osnovu predhodno zajedniĉki donete odluke i radi ostvarenja predhodno dogovorenog cilja. Kada se kaže više lica obiĉno se misli na tri ili više lica. 3) KraĊa izvršena na naroĉito opasan ili naroĉito drzak naĉin. Naroĉito opasan naĉin izvršenja dela postoji kada je uĉinilac upotrebio takav naĉin ili takva sredstva izvršenja kojima je doveo ili mogao dovesti u opasnost život ili telesni integritet ljudi ili imovinu: upotreba eksplozivnih materija, zapaljivih materija, bojivih i dr. otrova, radioaktivnih materija, opasnih životinja (domaćih ili diviljih), ili razna druga opasna sredstva. Naroĉito drzak naĉin izvršenja ovog dela postoji onda kada je, prilikom izvršenja dela, uĉinilac pokazao takvu bezosećajnost, smelost, zloĉinaĉku nameru. 4) KraĊa izvršena od strane lica koje je pri sebi imalo oružje ili opasno oruċe radi napada ili odbrane. Ovo delo dobija naroĉito težak oblik zato što se kod uĉinioca, za vreme 3 Milan Milošević, Krivično pravo, Novi Sad, 2012.god. str. 85. 6
izvršenja kraċe, nalazi oružje ili neko opasno oruċe koje uĉinilac poseduje radi napada ili odbrane. To posedovanje mora da bude vidljivo, ali ne sme da bude upotrebljeno. 5) KraĊa izvršena za vreme požara, poplave, zemljotresa ili drugog udesa. Za ovo je delo je karakteristiĉno to što ono dobija na težini zahvaljujući okoln ostima pod kojima je izvršeno. Te okolnosti su, obiĉno, već navedeni primeri u zakonskoj definiciji požar, poplava, zemljotres ili nekog drugog udesa npr: razna stanja ili dogaċaji koji ljudima na razliĉite naĉine ugoržavaju život, zdravlje, telesni integritet ili imovinu. Uĉinilac koristi navedene okolnosti i zbog toga je ovo delo kvalifikovano kao oblik teške kraċe. 6) KraĊa izvršena iskorišćavanjem bespomoćnosti ili drugog teškog stanja nekog lica. Same okolnosti pod kojima se izvršava ovo delo ĉine ga naroĉito teškim i svrstavaju ga u ovu kategoriju. Te okolnosti su, u stvari, korišćenje bespomoćnosti ili drugog teškog stanja pasivnog subjekta koji se nalazi u takvom stanju gde nije u mogućnosti da sam odluĉuje o svojim postupcima i da sam štiti svoju imovinu. 7) KraĊa stvari ĉija vrednost prelazi 450.000 dinara ili ukradena stvar predstavlja kulturno ili prirodno dobro. Okolnost koja dovodi do težine ovo delo kraċe je vrednost (u novcu) ukradene stvari koja prelazi 450.000 dinara ili to da ukradena stvar predstvlja neko kulturno ili prirodno dobro. Šta su kulturna a šta prirodna dobra odreċuje se posebnim propisima. 8) Kada je kraċa izvršena od strane organizovane kriminalne grupe ili ako vrednost ukradenih stvari prelazi iznos od 1.500.000 dinara,. Kvalifikatorna okolnost kod ovog oblika je evidentna: iznos ukradne stvari treba da prelazi 1.500.000 dinara. 4 4 Sl. glasnik RS", 111/2009, član 204. 7
RAZBOJNIŠTVO I RAZBOJNIČKA KRAĐA Kriviĉna dela razbojništva i razbojniĉke kraċe spadaju u imovinska kriviĉna dela sa elementima nasilja. Društvena opasnost ovih kriviĉnih dela suštinski nije u imovinskoj šteti, nego u ponašanju izvršioca dela koji koristi prinudu, pretnju ili napad na život i telo sa ciljem da oduzme stvar ili zadrži oduzeto. Razbojništvo je prisvajanje tuċe pokretne stvari upotrebom sile ili pretnje da će se napasti na neĉiji život ili telo. Za vrednost plena do 15.000 dinara kazna je do tri godine zatvora, za plen vredan od 15.000 do milion i po dinara do 10 godina, a za veću vrednost do 15 godina zatvora. Ista kazna, do 15 godina, važi i za sluĉaj da je razbojništvo poĉinila razbojniĉka grupa ili je nekom s predumišljajem naneta teška telesna povreda. 5 Za ovo delo zakonska definicija kaže da se sastoji u upotrebi sile protiv nekog lica ili pretnjom da će se neposredno napasti na život ili telo i time oduzme tuċu pokretnu stvar u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist. Objekt zaštite kod ovog dela, kao i kod predhodnih, je imovina. Objekt napada je tuċa pokretna stvar. Još ozbiljnije kriviĉno delo jeste razbojniĉka kraċa. 6 To je situacija u kojoj je lopov zateĉen u kraċi, pa u nameri da zadrži ono što je ukrao upotrebi silu ili pretnju da će napasti na neĉiji život ili telo. Ovo kriviĉno delo spada u grupu složenih kriviĉnih dela za koja je karakteristiĉno da se sastoje iz dva kriviĉna dela: kraċa (delo protiv imovine) i prnuda (delo protiv slobode i prava ĉoveka i graċanina) koja su nužno povezana i ĉine novo kriviĉno delo za koje zakon propisuje strožiju kaznu. Kazna je do 10 godina zatvora, ili do 12 godina za vrednost preko milion i po dinara. Ukoliko je razbojniĉku kraċu poĉinila grupa lopova, ili je nekom u takvoj kraċi namerno i svesno naneta teška telesna povreda, kazna može biti i do 15 godina zatvora. 7 Razbojništvo kao i razbojniĉka kraċa predstavlja pravo složeno kriviĉno delo koje ĉine dva dela: prinuda i kraċa, ali ovde prinuda prethodi kraċi za razliku od dela razbojniĉka kraċa gde kraċa prethodi. Primarni cilj prinude je to da se slomi otpor vlasnika stvari i tako oduzme stvar u nameri da uĉinilac sebi li drugom licu pribavi protivpravnu imovinsku korist. 5 http://upravusi.rs/bezbednost-kat/krivicna-dela-koja-ukljucuju-nasilje/krivicna-dela-protiv-imovine/ 6 Sl. glasnik RS", 111/2009, član 205. 7 Milan Milošević, Krivično pravo, Novi Sad, 2012.god. str 87. 8
UTAJA Utaja je kad neko prisvoji tuċu stvar koja mu je poverena na ĉuvanje. Ukoliko su utajene stvari u privatnoj svojini i vredne izmeċu 15.000 i 450.000 dinara, ovo kriviĉno delo goni se po predlogu potrebno je da oštećeni to zatraži od javnog tužioca. Kazna je novĉana i do dve godine zatvora. Ako je vrednost manja od 15.000 dinara, gonjenje je po privatnoj tužbi, a kazna do šest meseci zatvora ili novĉana. Delo se sastoji u prisvajanju tuċe pokretne stvari koja je uĉiniocu poverena ili koju je našao ili je do nje suĉajno došao u nameri da time sebi ili drugom pravnom ili fiziĉkom licu pribavi protivpravnu imovinsku korist. Objekt zaštite je imovina. Objekt napada je tuċa pokretna stvar. Iz zakonske definicije se vidi da je radnja prisvajanje tuċe pokretne stvari. Prisvajanje je, u stvari, vlasniĉko ponašanje prema stvari od strane uĉinioca dela koji na njoj nema pravo svojine. Uĉinilac dela koristi i raspolaže stvarima koje su mu poverene ili koje je našao ili do koje je suĉajno došao kao da je njihov vlasnik iako to nije. MeĊutim, ukoliko postoje otežavajuće okolnosti, gonjenje po službenoj dužnosti preuzima javni tužilac. To se dešava ako je vrednost utajene imovine veća od 450.000 dinara (kazna, uz novĉanu, do pet godina zatvora, a ako je reĉ o vrednosti većoj od milion i po dinara ili kulturnom/prirodnom dobru, moguć je zatvor do osam godina). Otežavajuća okolnost je i ako utaju poĉini staratelj pokradenog (novĉana kazna i do tri godine zatvora). TakoĊe kažnjivo je i ako naċeš ili sluĉajno doċeš do neĉeg što nije tvoje, pa to zadržiš za sebe ili nekom pokloniš. Kazna je novĉana i do jedne godine zatvora, ali samo ako vlasnik podnese javnom tužiocu predlog za gonjenje, osim za vrednost manju od 15.000 dinara. U tom sluĉaju važi gonjenje po privatnoj tužbi, a kazna je do šest meseci zatvora ili novĉana. 8 8 http://upravusi.rs/bezbednost-kat/krivicna-dela-koja-ukljucuju-nasilje/krivicna-dela-protiv-imovine/ 9
PREVARA Prevara je kad prevarant dovede žrtvu u zabludu ili je održava u zabludi da bi žrtva uĉinila nešto na štetu svoje ili tuċe imovine. Najmanja kazna, do šest meseci zatvora, sledi kada je iznos štete manji od 15.000 dinara i to se goni po privatnoj tužbi ako je reĉ o privatnoj svojini. Ukoliko je šteta veća, od 15.000 do 450.000 dinara, a prevarant je hteo da sebi li nekom drugom pribavi korist, kazna je novĉana i do pet godina zatvora. Ako je prevarant imao nameru da samo nanese štetu ne i da sebi ili nekom drugom pribavi korist, a šteta ne prelazi 450.000 dinara, kazna je novĉana i do šest meseci zatvora. Ukoliko vrednost štete odnosno pribavljene koristi prelazi 450.000 dinara, kazna je do osam godina zatvora, ili do 10 godina za vrednost veću od milion i po dinara. Ovo delo se sastoji u dovoċenju u zabludu ili održavanju u zabludi drugog lica lažnim prikazivanjem ili prikrivanjeim ĉinjenica tako da se on navede da nešto uĉini ili ne uĉini na štetu svoje ili tuċe imovine a sve to u nameri da uĉinioc za sebe ili drugog pribavi protivpravnu imovinsku korist. Radnja izvršenja kod ovog dela je dovoċenje u zabludu ili održavanje u zabludi drugog lica da se ovaj navede da na štetu svoje imovine nešto uĉini ili ne uĉini. 9 Zakon predviša i dva teža oblika ovog dela: kada je radnjom pribavljena imovinska korist ili je drugome naneta šteta u iznosu koji prelazi 450.000 dinara i ako je pribavljena imovinska korist ili naneta šteta u vrdnosti od 1.500.000 dinara ili više. 9 Milan Milošević, Krivično pravo, Novi Sad, 2012.god. str.90. 10
ODUZIMANJE, OŠTEĆENJE I UNIŠTENJE TUĐE STVARI 10 Ukoliko neko oduzme tuċu pokretnu stvar, ali bez namere da time stekne nekakvu korist, odnosno ošteti ili uništi tuċu stvar, bilo pokretnu ili nepokretnu, biće kažnjen novĉano ili zatvorom do šest meseci. MeĊutim, kazna je veća zavisno od vrednosti oduzete, oštećene ili uništene imovine i ako je reĉ o kulturnom ili prirodnom dobru. Najveća do pet godina zatvora sledi u sluĉaju oštećenja/uništenja, ukoliko je šteta veća od milion i po dinara ili je reĉ o kulturnom dobru, zaštićenoj okolini nepokretnog kulturnog dobra ili dobru koje uživa prethodnu zaštitu. Ako je imovina o kojoj je reĉ u privatnoj svojini, ovo kriviĉno delo goni se po privatnoj tužbi. Objekt zaštite je imovina. Objekt napada je tuċa pokretna stvar, a kod uništenja I oštećenja tuċe stvari objekt napada je tuċa pokretna I nepokretna stvar koja ne mora da ima imovinsku, novĉanu vrednost, ali mora imati neku vrednost (afektacionu) za vlasnika. Zakon kod oduzimanja tuċe stvari predviċa teži oblik koji postoji u dva sluĉaja: 1) ako vrednost oduzete stvari prelazi iznos od 1.500.000 dinara i 2) ako je radnja izvršenja preduzeta u odnosu na stvar koja predstavlja kulturno dobro. 11 Radnja izvršenja kod oštećenja i uništenja tuċe stvari se sastoji iz više alternativno predviċenih delatnosti: uništenja, oštećenja ili ĉinjenja tuċe stvari neupotrebljivom. Uništenje je promena supstance ili oblika nekog predmeta, fiziĉkim, emijskim putem, sagorevanjem ili rastapanjem ĉime se u potpunosti i trajno ova stvar ne može koristiti za prvobitnu namenu. Oštećenje je delimiĉno, privremeno ili kratkotrajno onesposobljenje stvari ĉime se smanjuje njena vrednost ili upotrebljivost za odreċeno, kraće ili duže vreme, ali koja se može popraviti ili oštećeni deo zamentiti novim delom i na taj naĉin povratiti provobitna vrednost ili upotrebljivost stvari. Ĉinjenje stari neupotrebljivom je onesposobljenje stvari za svrhu za koju je namenjena na drugi naĉin bez delovanja na supstancu ili oblik stvari. Zakon predviċa dva teža oblika. Prvi teži oblik postoji ako je preduzetom radnjom izvršenja prouzrokovana šteta u iznosu koji prelazi 450.000 dinara. Za ovo deloo je propisana novĉana kazna ili kazna zatovora do dve godine. Drugi teži oblik postoji ako je šteta priĉinjena prilikom preduzimanja radnje izvršenja veća od 1.500.000 dinara. 10 Sl. glasnik RS", 111/2009, član 211, 212. 11 Sl. glasnik RS", 111/2009, član 211. 11
NEOVLAŠĆENO KORIŠĆENJE TUĐEG VOZILA 12 Ovo kriviĉno delo se sastoji u korišćenju tuċeg motornog vozila bez pristanka oštećenog lica. Uĉinioc dela će se kazniti novĉanom kaznom ili kaznom zatvora do dve godine. Objekt zaštite je imovina. Objekt napada je tuċe motorno vozilo. To je svako saobraćajno sredstvo na motorni pogon u suvozemnom, vodneom ili vazdušnom saobraćaju. Za postojanje ovog dela bitna ĉinjenica je ta da se radi o tuċem motornom vozilu. Radnja izvršenja kod ovog kriviĉnog dela je korišćenje tuċeg motornog vozila. Ona se satoji u neposrednoj upotrebi vozila za vozžnju ili pak u stvaranju uslova za takvu vožnju. Ona se može preduzeti na razne naĉine. Za postojanje dela potrebno je da se ova radnja korišćenja tuċeg vozila preduzima novlašćeno, dakle bez pristanka ovlašćenog lica (vlasnika ili držaoca vozila odnosno ĉlana njegove porodice). Zakon kao teži oblik ovog dela navodi neovlašeno korišćenje uz provaljivanje ili obijanje motornog vozila ili upotrebu sile ili pretnje. Te okolnosti su kvalifikatorne okolnosti za ovaj teži oblik dela. Kazna za ovaj odbilik je zatvor od tri meseca do pet godina. Zakon izriĉito navodi da je i pokušaj kažnjiv. 12 Sl. glasnik RS", 111/2009, član 213. 12
IZNUDA Za iznudu je karakteristiĉno to da poĉinilac silom ili pretnjom natera žrtvu da uĉini nešto na štetu svoje ili tuċe imovine, da bi sebi ili nekom drugom pribavio imovinsku korist. Za uĉinioca ovog dela propisana je kazna zatvora i to od jedne do osam godina. Kod ovog dela objekt zaštite je dvojako odreċen i to: imovina i sloboda odluĉivanja ĉoveka u raspolaganju svojom imovinom. Radnja izvršenja je prinuċivanje drugog lica. To je psihološka delatnost uticanja na volju drugog u smislu da se on prinudi da nešto uĉini ili ne uĉini na štetu svoje ili tuċe imovine protivno svojoj slobodno donetoj odluci. PrinuĊivanje se može preduzeti na dva naĉina: upotrebom sile ili pretnjom. Sila je upotreba fiziĉke, mehaniĉke ili druge snage ili upotreba hipnoze ili omamljujućih sredstava. Ona može biti apsolutna (fiziĉka) i kompulzivna (psihiĉka). Pretnja je stavljanje u izgled, najava drugom licu da će prema njemu biti primenjena sila. Ona mora da sadrži sledeće elemente: da bude ozbiljna, da bude stvarna, da bude moguća, neposredna i neotklonjiva. Krajnji cilj primene sile ili pretnje je taj da se pasivni subjkt primora da sam nešto uĉini ili ne uĉini na štetu svoje ili tuċe imovine. Šteta se može ostvariti na pokretnoj i nepokretnoj imovini. I za ovo delo zakon predviċa teže oblike i to tri teža oblika. Prvi teži oblik postoji ako je pribavljena protivpravna imovinska korist od preko 450.000 dinara. Za ovo je delo propisana kazna zatvora od dve do deset godina. Drugi teži oblik postoji ako je preduzetom radnjom izvršenja osnovnog dela pribavljena imovinska korist u iznosu od preko 1.500.000 dinara. Za ovo je delo propisana kazna zatvora od dve do dvanaest godina. I treći oblik dela postoji ako je delo izvršeno od strane organizovane grupe. Grupno, organizovano vršenje kriviĉnih dela iznude predstavlja poseban oblik kumulacije kriminalne energije. Za ovo je delo propisana kazna zatvora od tri do petnaest godina. 13 13 Sl. glasnik RS", br. 111/2009, ĉlan 214. 13
UCENA Delo se sastoji u prinuċivanju drugog lica da nešto uĉini ili ne uĉini pretnjom da će za to ili njemu blisko lice otkriti nešto što može da škodi njihovoj ĉasti ili ugledu u nameri da uĉinilac sebi ili drugom pribavi protivpravnu imvoinsku korist. Kazna za ovo delo je zatvor od tri meseca do pet godina. Objekt zaštite je dvojako odreċen: kao pokretna ili nepokretna imovina i kao sloboda odluĉivanja u pogledu raspolaganja svojom imovinom. Radnja izvršenja je prinuċavanje drugog lica da nešto uĉini ili ne uĉini na štetu svoje ili tuċe imvoine. Za razliku od iznude, ovde se priuċivanje vrši pretnjom koja ima specifiĉan karakter. Ona se sastoji u stavljanju u izgled pasivnom subjktu da će se otkriti neštoi što može da škodi njegovoj ĉasti ili ugledu ili njemu bliskog lica. Cilj primene ove pretnje je da se prinuċeno lice natera strahom od sramote da nešto uĉini ili ne uĉini na štetu svoje ili tuċe imovine. Zakon predviċa tri teža oblika ovog dela. Prvi teži oblik postoji ako je preduzetom radnjom pribavljena protivpravna imovinska korist u iznosu preko 450.000 dinara. Za ovo delo zakon propisuje kaznu zatvora u trajanju od jedne do osam godina. Drugi teži oblik ovog dela postoji ako je radnjom izvršenja osnovnog dela pribavljena imovinska korist u iznosu preko 1.500.000 dinara. Za ovo delo je propisana kazna zatvora od dve do deset godina. Treći oblik dela postoji ako je delo izvršeno od strane organizovane grupe. 14 14 Sl. glasnik RS", br. 111/2009, ĉlan 215. 14
ZELENAŠTVO Delo se sastoji u davanju novca ili drugih potrošnih stvari na zajam nekom licu i za uzvrat primanju ili ugovaranju za sebe ili drugog nesrazmerne imovinske koristi, iskorišćavajući teško imovinsko stanje, teške prilike, nuždu, lakomislenost, nedovoljnu sposobnost za rasuċivanje oštećenog. Zakon predviċa kaznu zatvora do tri godine i novĉanu kaznu. Objekt zaštite je imovina. Objekt napada je novac ili druga potrošna stvar. Delo se sastoji u davanju novca ili drugih potrošnih stvari na zajam nekom licu. Davanje znaĉi predaja u državinu, na korišćenje novca ili drugih potrošnih stvari. Važan element ovog dela je i to da uĉinioc dela za uzvrat prima ili ugovara za sebe nesrazmernu imovinsku korist korsteći trenutno loše stanje pasivnog subjekta. Za ovo delo zakon predviċa dva teža oblika: prvi teži oblik postoji ako uĉinioc dela za sebe ili drugog pribavi imovinsku korist ili priĉini štetu pasivnom subjktu u iznosu koji prelazi 450.000 dinara. Drugi teži oblik postoji ako uĉinioc dela pribavi imovinsku korist koja prelazi 1.500.000 dinara. 15 15 Sl. glasnik RS", br. 111/2009, ĉlan 217. 15
ZAKLJUČAK U gotovo svim zemljama sveta imovinski kriminalitet, pre svega razni oblici kraċe, predstavlja svakodnevnu pojavu, te se ĉesto govori da je u pitanju masovni kriminalitet. Pod imovinskim kriminalitetom po pravilu se podrazumevaju kriviĉna dela koja su usmerena na protivpravno prisvajanje ili oštećenje tuċe stvari ili prava, odnosno pribavljanje protivpravne imovinske koristi na drugi naĉin. KraĊe, pljaĉke i razbojništva su u Srbiji najĉešća i gotovo masovna kriviĉna dela. Zvaniĉna statistika kazuje da ĉak petinu procesuiranih punoletnih delinkvenata tokom prošle godine ĉine lopovi i prevaranti. Protiv njih je podneseno 48.113 kriviĉnih prijava, a potom je svaka ĉetvrta pretoĉena i u optužnicu - kaže kriminolog Zlatko Nikolić. KraĊama i razbojništvima se u Srbiji bavi pedesetak organizovanih grupa i bandi, ali i mnogo pojedinaca, ĉiji je repertoar (ne)dela veoma širok, i kreće se od kraċe poljoprivrednih proizvoda i gradskih šahti, preko kraċe automobila i nakita po kućama, do pljaĉki menjaĉnica i banaka. PREMA podacima Republiĉkog zavoda za statistiku, 2011. godine za kriviĉna dela protiv imovine osuċeno je 6.825 punoletnih lica. Od dvadeset i jednog dela na listi, najviše osuċenih je bilo za teške kraċe (2.242), kraċe (1.846), razbojništva (626), sitne kraċe, utaje i prevare (400), neovlašćeno iznošenje kulturnih dobara u inostranstvo (282) i neovlašćeno korišćenje tuċih automobila (226). 16 16 http://www.pravniportal.rs/index.php?cat=159&id=3733 16
LITERATURA 1. Milan Milošević, Krivično pravo, Novi Sad, 2012.god. 2. Zoran Stojanović, Komentar krivičnog zakonika, Sl. glasnik RS, Beograd, 2008. 3. Kriviĉni zakonik RS, "Službeni glasnik RS", br. 111/2009. 4. www.pravniportal.rs 17