Туристички потенцијали

Транскрипт

1 У новом миленијуму опредељење актуелне власти у граду под Букуљом је туризам је основа будућег просперитета општине Аранђеловац. Природни ресурси за ову тежњу и опредељење постоје и на њима се и гради ова оптимистична варијанта даљег развоја. На самом уласку у град налази се једно од најзначајнијих археолошких налазашта Србије и читавог Балкана светилиште првобитне људске културе пећина Рисовача. Пећина је откривена године, а представља насеље прачовека неандерталца, ловца из дилувијалног доба. Култура Рисовачке пећине потиче од средњег периода старијег каменог доба и временски одговара култури крапинског човека. Уређена је за посетиоце са поставком породице пећинског човека ловца и представника животињских врста коју су насељавале овај крај. На подручју села Бања, на обронцима планине Венчац недавно је откривено једно од најзначајних археолошких открића у протеклој деценији у Шумадији, археолошки локалитет Дворине на коме су откривени остаци раскошне средњевековне цркве из 14 века, веће од Грачанице.Археолози и историчари сматрају да се ради о монументалном објекту који је изградио неки од Немањића а оно што је за сада сигурно јесте да је то највећи историјски објекат такве врсте који је пронађен у Шумадији. У аранђеловачком селу Даросава, већ скоро два века, поносно стоји прелепа црква брвнара посвећена Апостолима Петру и Павлу, за коју се верује да је саграђена око 1832.године. Данас је црква брвнара споменик културе и налази се под заштитом 1 / 7

2 Завода за заштиту споменика културе Крагујевац. Парк Буковичке бање је један од најлепших у земљи и представља споменик природе. Са отвореном изложбом мермерних скулптура у слободном простору је средиште скулпторске уметности у Србији, захваљујући Смотри Мермер и звуци. Ту је и импозантни мермерни споменик Књазу Милошу. Овај парк представља праву зелену оазу у центру града, богату цветним алејама и дрворедима, а простире се на површини од приближно 22 хектара, а чије је уређење отпочето године. Данас, 2019.године, Аранђеловчани настављају да негују свој драгуљ тако да су у пројекту реконструкције парка уређене и опремљене нове стазе, а цео парк обасјан је светлошћу штедљивих и еколошких светиљки лед сијалица чиме је окончан пројекат осветљења парка према најмордернијим стандардима. Јуна 2016.године извршена је потпуна реконструкција и рестаурација павиљона Књаз Милош који је добио ново рухо. Павиљон Књаз Милош подигнут је године, на месту најстаријег извора минералне воде у Србији а био је и прва фабрика за флаширање минералне воде у нашој земљи, због чега је његова рестаурација била веома значајан пројекат за град Аранђеловац. Задњих пар година се врши опсежно обнављање парковских површина, стаза и цвећњака, што отвара наду да ће Аранђеловац поново постати туристички центар Шумадије. Томе у прилог иду и нови хотелско-туристички објекти који се подижу у самом граду, али и на обронцима Букуље (Видиковац, Дивљаковац) и поред магистралних путева према Београду (у Врбици и Орашцу) и Ваљеву (у Буковику). 2 / 7

3 Посебну туристичку атракцију представља новоизграђени трг у садашњем центру града, као и простор у старом центру града (где је заснован Врбички шор) у коме је постављена бронзана скулптура Књаза Милоша Обреновића, који је заслужан за оснивање града и за његово данашње име које носи више од 150 година, а од великог значаја за развој туризма је потпуна реконструкција Главне градске и Јадранске улице која је окончана 2018.године. Смештајни капацитети Аранђеловца су импозантни, узимајући у обзир велики број приватних апартмана, хотела и етно села која пружају услугу преноћишта туристима који посете овај лепи шумадијски град. Међу њима свакако се истиче хотел Извор луксузно SPA Wellness хотелско здање које је године понело титулу Најбољег хотела Медитерана и југоисточне Европе. Поред богате историје и лепоте крајолика, највећа туристичка атракција у граду под Букуљом је Аква парк, који се налази у склопу хотела Извор и чије је коришћење бесплатно за госте хотела. Располаже са 3 базена са минералном водом, 3 слајда за децу и 12 слајдова за одрасле, што га чини једним од најатрактивнијих аква паркова у овом делу Европе. Буковичка бања је основ здравственог и бањског туризма у целој Шумадији, на коју се наслањају Специјална болница и Здравствени центар са болницом, службом хитне помоћи, домом здравља и здравственим амбулантама у селима. Од давнина је буковичка кисела вода била позната по својој благотворности и лековитим својствима, а на двору Књаза Милоша Обреновића коришћена је као стона вода. Данас, специјална болница за рехабилитацију Буковичка бања, примењујући најсавременије методе у рехабилитацији и лечењу обољења гастроинтестиналног и хепатобилијарног система, болести респираторног, као и повреде о обољења локомоторног система. У рекреационом блоку, 3 / 7

4 поред стандардних хидротерапијских процедура, постоји: базен са ђакузи купком и подводном масажом, хидрокинетички тушеви, сауна, туш масажа са променљивим притиском и температуром, блатне купке и фитнес кабинет. На подручју некадашњег села Буковика који је од половине прошлог века припао Аранђеловцу, на изворишту реке Кубршнице, налази се Буковичка црква, подигнута на темељима богомоље из времена Немањића у којој је богослужио прота Атанасије Буковички, духовни вођа Првог српског устанка. Ту је и спомен чесма заточницима слободе коју је подигао краљ Александар Карађорђевић и зграда Музеја. Цео овај комплекс представља једну веома интересантну туристичку дестинацију надомак парка Буковичке бање. На крају треба подсетити и на Спомен костурницу поред пута 1300 каплара (Аранђеловац Ваљево) која је подигнута изгинулима у чувеној Колубарској битки године. Према буковичкој страни тече река Пештан, која вијуга кроз Буковик, у коме постоји, веома лепо уређен извор лековите воде Ваганац па између Даросаве и Прогореоца улази у подручје лазаревачке општине. Ту, у Даросави, родном месту Јевреме Грујића са десне стране знатижељни посетилац може да посети стару цркву брвнару (1832), а пре скретања према реци и старој цркви Св. Петра и Павла, на узвишењу Требеж подигнут је грандиозни мермерни споменик народном борцу. Тај простор је оплемењен ловачким стрелиштем и чеком, са објектом који може да прими до 150 гостију, а одржава га ловачка секција из Даросаве. Треба још истаћи да је у Даросави у време Колубарске битке године био штаб Друге српске армије којом је командовао војвода Степа Степановић. Даросава и Прогореоци такође имају изворе киселе воде ( Дар-Вода ) и спортски центар. Овај предео чини једну занимљиву историјску, верску, спортску (ловачку), а самим тим и туристичку дестинацију, па је изузетно интересантан за ђаке и 4 / 7

5 туристе. Од Даросаве правац се наставља за село Венчане и Тулеж где су налазишта из старине (прича се да је на месту села некада био велики град и да се у селу ископавало злато - топоним Златовац). Иза уздигнутог венца који почиње са Баљковицом, а завршава се Жутим Оглавком леже села Копљаре, где је пројектована изградња трасе ускотрачне железнице Шумадијска кривуља,затим знаменито место Орашац са спомен комплексом Први српски устанак у чијем су саставу још и спомен школа, црква Св. Вазнесења Господњег, монументални мермерни споменик Вожду Карађорђу, музеј, Марићевића Јаруга, локалитети Два камена и Владикина ћуприја, а од скоро и два репрезентативна хотела и отворени базен. Од Орашца према Мисачи и Раниловићу, у коме се налази неколико вишестолетних храстова, од којих је чувени Лукића запис био симбол очуване природе Србије, у суседну општину Сопот (и даље за Београд) води стари царски пут, којим се од Београда ишло до Рудника, а потом даље према Старој Србији и Јадранском мору. Источно од Букуље налази се Венчац, чувена мермерна планина, на којој су постојали Бакића двори и Градина на врху планине, а испод Бакића врело. Реч је о чувеном српском војсковођи Павлу Бакићу, који је ратовао против Турака, а потом прешао у 5 / 7

6 Аустрију (око године) и наставио са борбом. За заслуге и победе у тим ратовањима Бечки двор доделио му је титулу деспота, па се у историји помиње и као последњи српски деспот. Његова задужбина црква и двор, тј.њихови остаци, данас се налазе на археолошошком локалитету Дворине. У клисури Венчаца налази се црква из средњег века, где се налазио и манастир. Цркву је подигао Деспот Ђурђе Бранковић Смедеревац године, а обновио Књаз Милош године. Испод Венчаца је село Бања, у коме је чувени бањански подрум вина и ракије, који су пре једног века подигли задругари из околних села Липовца, Брезовца и Бање. Брезовац је село са друге стране Венчаца у коме су мајдани розе мермера, а у селу постоје ископине и локалитети који указују да је ту вађена, а и претапана руда. Горепоменути манастир у Венчацу налази се у атару Брезовца, па се и данас ова црква зове Брезовачка. Веома је занимљив забукуљски део од Буковика преко Гараша, Јеловика и Босуте, где има низ заиста интересантних локалитета које треба видети и доживети њихову лепоту. 6 / 7

7 У Гарашима се налази велико акумулационо језеро, које је порибљено, а поред њега је и отворени базен који је лети препун посетилаца. Недалеко је извор киселе воде, а у близини је и чувена Паун стена. О Илиндану, 2. августа, сваке године се код новоизграђене цркве посвећене Св. Пророку Илији одржава тзв. Гарашки Илиндан, јединствена народна, верска и културно-уметничка манифестација коју прати по хиљаду и више гостију из Београда и овог дела Шумадије. Село Босута се налази у клисурама огранака Рудника, у њему су постојала некада два манастира, а има записа да је овде било насеље још у време Косовског боја, па се наводи и име једног учесника Косовског боја (барактар Радоје Радаковић, који је погинуо на Косову). У Босути се налази једна од последњих воденица поточара у овом крају. Идући уз клисуру кроз Босуту се стиже у прелепе пределе Вукосаваца и Горње Трешњевице, а даље иде за Рудник, Чачак, Краљево или Ужице, односно преко Шаторње за Тополу и Београд, односно Крагујевац. Због свега изнетог треба доћи у Аранђеловац, упознати се са привредним развојем и доживети бар део његових природних лепота, историјских и културних знаменитости, али и видети неки од уметничких и спортских садржаја и понуда. Аранђеловац вас чека раширених руку и отворена срца! 7 / 7