ИЗБОРНОМ ВЕЋУ БИОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ На IV редовној седници одржаној 25. јануара одређени смо у Комисију за оцену научноист

Транскрипт

1 ИЗБОРНОМ ВЕЋУ БИОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ На IV редовној седници одржаној 25. јануара одређени смо у Комисију за оцену научноистраживачког рада и утврђивање испуњености услова за избор др Владана Ђорђевића, запосленог на Биолошком факултету у Београду, у научно звање научни сарадник. На основу приспеле документације која је обухватила биографију и библиографију, као и на основу личног увида у рад кандидата, достављамо Изборном већу следећи ИЗВЕШТАЈ 1. БИОГРАФСКИ ПОДАЦИ Владан Ђорђевић je рођен године у Пожеги где је завршио основну школу и гимназију "Свети Сава" са одличним успехом. Године уписао је Биолошки факултет Универзитета у Београду (студијска група Екологија и заштита животне средине), где је дипломирао са просечном оценом 9,80 и оценом 10 на дипломском раду под насловом "Орхидеје планине Маљен (западна Србија): екологија, распрострањење и заштита", одбрањеном на Катедри за екологију и географију биљака Биолошког факултета. Године уписао је докторске студије Биолошког факултета, Универзитета у Београду, студијски програм Екологија, биогеографија и заштита биодиверзитета, модул Екологија биљака и фитогеографија. На Биолошком факултету је запослен од године (Пројекат "Биодиверзитет биљног света Србије и Балканског полуострва процена, одрживо коришћење и заштита" евиденциони број ). У звање истраживач сарадник је изабран године, а године је поново изабран у исто звање. Владан Ђорђевић је у периоду од до године био полазник, а у периоду од до године ангажован је као млађи сарадник Истраживачке станице Петница. У новембру године учествовао је на Међународном такмичењу у Бремену (Немачка) "Seventh International Competition Young Europeans' Environmental Research (YEER)" са радом "Orchids of the Valjevo Region". У току године обављао је флористичка истраживања планине Копаоник (у организацији Шумарског факултета Универзитета у Београду), као и планине Тупижнице и планине Дурмитор. У периоду од 25. марта до 5. априла године учествовао је на Међународном еколошком кампу у Ст. Петербургу, Русији (International ecological camp, Baltic-Ladoga International ecological club of post-graduates, students and schoolchildren, Russia, St. Petersburg). Године учествовао је у Међународној летњој школи (1st International summer school "Bio-environment of Danube river" Serbia, Djerdap, Karataš) у организацији K.I.D.S. "Creative and Gifted of Serbia", у оквиру које је био учесник у студијском путовању (пловидби Дунавом и другим рекама): Београд Зрењанин Царска Бара Нови Сад 1

2 Апатин. Исте године је био учесник на Међународном еколошком кампу у Баји (Мађарска) и на Међународном радном еколошком кампу Борско језеро у Србији. У септембру године, амбасада Краљевине Норвешке доделила му је једнократну стипендију "За генерацију која обећава", jer је на основу академских резултата сврстан међу хиљаду најбољих кандидата са Универзитета у Републици Србији. Године добио је једнократну стипендију Владе Републике Србије, јер је на основу академских резултата сврстан међу хиљаду најбољих кандидата са Универзитета у Србији. Владан Ђорђевић је један од оснивача и стални члан еколошког друштва "Ендемит" из Београда. У оквиру еколошког друштва "Ендемит", године је као координатор пројекта организовао изложбу фотографија "2002. Међународна година планина", у оквиру три поставке: у Галерији Природњачког музеја Београд, Дому културе Нови Сад и у Скупштини општине Стара Пазова. Цивилно служење војног рока у периоду од септембра до јуна обавио је у Институту за биолошка истраживања "Синиша Станковић" у Београду (Одељење за екологију). Кандидат је учествовао у радионици "Conservation Biology Research in Serbia", одржаној године, у присуству проф. др Ричарда Примака (професор Универзитета у Бостону - САД и главни уредник часописа Biological Conservation). Том приликом је одржао презентацију под насловом: "Orchids of western Serbia: distribution, ecology and perspectives for conservation research". 3. НАУЧНО-ИСТРАЖИВАЧКИ РАД Резултате свог рада др Владан Ђорђевић је објавио у укупно 27 библиографских јединица. Библиографија, поред докторске дисертације, обухвата и 2 рада у врхунском међународном часопису; 2 радa у истакнутом међународном часопису; 5 радова у међународном часопису; 1 рад у међународном часопису верификованог посебном одлуком; 2 поглавља у књизи М41 или рад у истакнутом тематском зборнику водећег националног значаја; 2 рада у врхунском часопису националног значаја и рад у страном часопису који није на SCI, односно SCIe листи; 1 рад у истакнутом националном часопису; 1 рад у часопису националног значаја; 7 саопштења на међународним скуповима штампаних у изводу и 3 саопштења на националним скуповима штампаних у целини. * Број поена након нормирања радова са више од 7 коаутора. Нормирање је извршено по формули K/(1+0,2(n-7)), n>7, где је К вредност резултата, n број аутора (Правилник о поступку и начину вредновања, и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача, Службени гласник РС, бр. 24/2016, 21/2017). 2

3 1. Рад у врхунском међународном часопису (М21) 1.1. Jersáková, J., Traxmandlová, I., Ipser, Z., Matthias, K., Pellegrino, G., Schatz, B., Djordjević, V., Kindlmann, P., Renner, S.S. (2015): Biological flora of Central Europe: Dactylorhiza sambucina (L.) Soó. Perspectives in Plant Ecology, Evolution and Systematics 17(4): DOI: /j.ppees Број хетероцитата = 2 Ecology, 33/145; Plant Sciences, 28/204 M21, i.f. (2014) = 3,606 Број поена = 5,71* 1.2. Djordjević, V., Tsiftsis, S., Lakušić, D., Jovanović, S., Stevanović, V. (2016): Factors affecting the distribution and abundance of orchids in grasslands and herbaceous wetlands. Systematics and Biodiversity 14(4): DOI: / Број хетероцитата = 6 Biodiversity Conservation, 15/54 M21, i.f. (2016) = 2,127 Број поена = 8 2. Рад у истакнутом међународном часопису (М22) 2.1. Djordjević, V., Tsiftsis, S., Lakušić, D., Stevanović, V. (2016): Niche analysis of orchids of serpentine and non-serpentine areas: Implications for conservation. Plant Biosystems 150 (4): DOI: / Број хетероцитата = 7 Plant Sciences, 67/204 M22, i.f. (2014) = 1,920 Број поена = Djordjević, V., Lakušić, D., Jovanović, S., Stevanović, V. (2017): Distribution and conservation status of some rare and threatened orchid taxa in the central Balkans and the southern part of the Pannonian Plain. Wulfenia 24: DOI: časopis nema doi broj. Број хетероцитата = 0 Plant Science, 68/209 M22, i.f. (2015) = 2,000 Број поена = 5 3. Рад у међународном часопису (М23) 3.1. Djordjević, V., Tomović, G., Lakušić, D. (2010): Epipactis purpurata Sm. (Orchidaceae) a new species in the flora of Serbia. Archives of Biological Science, Belgrade 62(4): DOI: /ABS D Број хетероцитата = 0 Biology, 77/86 M23, i.f. (2010) = 0,356 Број поена = 3 3

4 3.2. Djordjević, V., Jovanović, S., Stevanović, V. (2014): Dactylorhiza fuchsii (Orchidaceae), a new species in the flora of Serbia. Archives of Biological Science, Belgrade 66(3): DOI: /ABS D Број хетероцитата = 1 Biology, 60/82 M23, i.f. (2012) = 0,791 Број поена = Djordjević, V., Jakovljević, K., Stevanović, V. (2016): Three Taxa of Epipactis (Orchidaceae Epidendroideae) New for the Flora of Serbia. Phyton-annales Rei Botanicae 56(1): DOI: /0380.phyton56(1) Број хетероцитата = 1 Plant Sciences, 170/204 M23, i.f. (2014) = 0,528 Број поена = Djordjević, V. (2016): Epipactis muelleri (Orchidaceae-Neottieae), a Species New to the Flora of Serbia. Phyton-annales Rei Botanicae 56(2): DOI: /0380.phyton56(2) Број хетероцитата = 1 Plant Sciences, 170/204 M23, i.f. (2014) = 0,528 Број поена = Tsiftsis, S., Djordjević, V. (2018): Habitat effects and differences in the reproductive success of Orchis punctulata and Orchis purpurea (Orchidaceae). Turkish Journal of Botany 42: DOI: /bot Број хетероцитата = 0 Plant Sciences, 147/223 M23, i.f. (2017) = 1,066 Број поена = 3 4. Рад у часопису међународног значаја верификованог посебном одлуком (М24) 4.1. Jovanović, S., Jakovljević, K., Djordjević, V., Vukojičić, S. (2013): Ruderal flora and vegetation of the town of Žabljak (Montenegro) an overview for the period Botanica Serbica 37(1): Број хетероцитата = 3 M24 Број поена = 2 5. Саопштење са међународног скупа штампано у изводу (М34) 5.1. Popović, Z., Bojović, S., Mijatović, M., Đorđević, V. (2007): Floral morphometrics of Gentiana pneumonanthe L. growing in different habitats. 3rd Congress of ecologists of the 4

5 Republic of Macedonia with international participation, Abstract book, Struga, Macedonian ecological society, Skopje, p. 31. Број поена = 0, Petrić, I., Stojanović, V., Pećinar, I., Nastasijević, B., Đorđević, V. (2009): Contribution to the knowledge of flora in the NP Đerdap in North Eastern Serbia. In: Stevanović, V. (Ed.): 5th Balkan Botanical Congress. Belgrade, , Book of Abstracts, Faculty of Biology, University of Belgrade and Serbian Academy of Sciences and Arts, pp Број поена = 0, Stojanović, V., Jelić, I., Nedeljković, D., Perić, R., Stojišić, V., Sabados, K., Rilak, S., Djordjević, V., Vukasović, Z., Lazarević, P. (2015): Representatives of the vascular flora of Serbia in Annex II of the Habitats Directive. In: Bogdanović, S., Nejc, J. (Eds.), 6th Balkan Botanical Congress, Book of Abstracts, Rijeka, Croatia, September 14 18, p Број поена = 0, Tomović, G., Niketić, M., Sabovljević, M., Kabaš, E., Đurović, S., Buzurović, U., Pantović, J., Đorđević, V., Jovanović, S., Lakušić, D., Vukojičić, S. (2016): Monitoring of species of conservation interest in the area of Tara National Park (Serbia) in th Congress of Ecologists of the Republic of Macedonia with International Participation, Abstract book, Ohrid, Macedonia, p. 96. Број поена = 0, Gajić, G., Rakić, T., Mutić, J., Pavlović, P., Đorđević, V. (2018): Chlorophyll a fluorescence, leaf pigment content and antioxidant protection of Anacamptis morio (Orchidaceae) grown on carbonate, ultramafic and siliceous soils. 3rd International Conference on Plant Biology (22nd SPPS Meeting), Abstract book, 9-12 June 2018, Belgrade, pp Број поена = 0, Đorđević, V. D. B., Tsiftsis, S., Niketić, M., Jovanović, S., Lakušić, D., Stevanović, V. (2018): Distribution and diversity of orchids in western Serbia. 7th Balkan Botanical Congress, Book of Abstracts, Botanica Serbica 42 (supplement 1), Novi Sad, Serbia, p. 91. Број поена = 0, Đorđević, V. D. B., Tsiftsis, S., Lakušić, D., Jovanović, S., Stevanović, V. (2018): Niche analysis of forest orchids in western Serbia. 7th Balkan Botanical Congress, Book of Abstracts, Botanica Serbica 42 (supplement 1), Novi Sad, Serbia, pp Број поена = 0,5 6. Поглавље у књизи М41 или рад у истакнутом тематском зборнику водећег националног значаја (М44) 6.1. Djordjević, V., Niketić, M., Tomović, G. (2018): Liliopsida: Orchidaceae. In: Niketić, M., Tomović, G. (2018): Kritička lista vrsta vaskularne flore Srbije 1. Lycopodiopsida, Polypodiopsida, Gnetopsida, Pinopsida i Liliopsida [Katalog taksona]: Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd. 5

6 Број хетероцитата = 0 M44 Број поена = Niketić, M., Tomović, G., Anačkov, G., Djordjević, V., Lakušić, D., Randjelović, V., Jogan, N. (2018): Komentari / Comments. In: Niketić, M., Tomović, G. (2018): Kritička lista vrsta vaskularne flore Srbije 1. Lycopodiopsida, Polypodiopsida, Gnetopsida, Pinopsida i Liliopsida [Katalog taksona]: Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd. Број хетероцитата = 0 M44 Број поена = 2 7. Рад у врхунском часопису националног значаја и рад у страном часопису који није на SCI, односно SCIe листи (М51) 7.1. Djordjević, V., Tsiftsis, S., Jakovljević, K., Šinžar-Sekulić, J., Vukojičić, S. (2012): First record of a natural hybrid Neotinea dietrichiana (Orchidaceae) in Serbia. Phytologia Balcanica 18(2): Број хетероцитата = 4 M51 Број поена = Djordjević, V., Vukojičić, S., Stevanović, V. (2013): Reports Lycopodium clavatum L., Pyrola rotundifolia L. subsp. rotundifolia. In: Vladimirov, V., Dane, F., Stevanović, V., Tan, K. (Eds.): New floristic records in the Balkans 22. Phytologia Balcanica 19(2): Број хетероцитата = 1 M51 Број поена = 2 8. Истакнути национални часопис (М52) 8.1. Niketić, M., Tomović, G., Perić, R., Zlatković, B., Anačkov, G., Djordjević, V., Jogan, N., Radak, B., Duraki, Š., Stanković, M., Lakušić, D., Stevanović, V. (2018): Material on the Annotated Checklist of Vascular Flora of Serbia. Nomenclatural, taxonomic and floristic notes I. Bulletin of the Natural History Museum in Belgrade 11: accepted, in press. Број хетероцитата = 0 M52 Број поена = 0,75* 9. Рад у часопису националног значаја (М53) 9.1. Petrić, I., Stojanović, V., Lazarević, P., Pećinar, I., Đorđević, V. (2010): Florističke karakteristike područja NP Đerdap i njegove neposredne okoline. Zaštita prirode 61(1): Број хетероцитата = 5 M53 Број поена = 1 6

7 10. Саопштење са скупа националног значаја штампано у целини (М63) Đorđević, V., Tišma, A. (1996): Prilog poznavanju flore livada petničkog kraja. Petničke sveske 41 (2): , Valjevo. Број хетероцитата = 0 M63 Број поена = Đorđević, V. (1997): Orhideje Valjevskog kraja. Petničke sveske 42: 3 17, Valjevo. Број хетероцитата = 1 M63 Број поена = Đorđević, V. (1998): Diverzitet vaskularne flore klisure reke Gradac. Petničke sveske 45: , Valjevo. Број хетероцитата = 0 M63 Број поена = Докторска дисертација (М71) Đorđević, V. (2018). Prostorna distribucija i ekologija orhideja (Orchidaceae) zapadne Srbije. Doktorska disertacija, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, pp Број поена = 6 4. АНАЛИЗА НАУЧНИХ РАДОВА Научно-истраживачка активност Владана Ђорђевића обухвата област екологије биљака и фитогеографије. Највећи број радова кандидата везан је за распрострањење, екологију и конзервацију таксона из породице Orchidaceae (Реф. бр. 1.1, 1.2, 2.1, 2.2, 3.1, 3.2, 3.3, 3.4, 3.5, 5.5, 5.6, 5.7, 6.1, 7.1, 10.2, 11.1). Кандитат наводи седам нових таксона орхидеја за флору Србије (Реф. бр. 3.1, 3.2, 3.3, 3.4, 7.1), за десет врста и подврста орхидеја Србије даје приказ распрострањења и утврђује IUCN статусе угрожености (Реф. бр. 2.2), док у оквиру Критичке листе врста васкуларне флоре Србије 1 обрађује породицу Orchidaceae (Реф. бр. 6.1, 6.2, 8.1). Значајна истраживања кандидата односе се на просторну дистрибуцију орхидеја западне Србије, где је утврдио центре диверзитета орхидеја, као и факторе који утичу на распрострањење и богатство врста (Реф. бр. 5.6, 11.1). Посебну пажњу кандидат посвећује проучавању екологије орхидеја зељастих и шумских типова вегетације у западној Србији (Реф. бр. 1.2, 5.7, 11.1). Значајни резултати кандидата односе се и на анализу еколошких ниша орхидеја Ваљевских планина (Реф. бр. 2.1), када је утврђено да станишта на ултрамафитима имају важну улогу за опстанак бројних врста орхидеја које су раније навођене као карактеристичне врсте карбонатних станишта. Треба истаћи ревијски рад о врсти Dactylorhiza sambucina (L.) Soó (Реф. бр. 1.1), у ком су приказани детаљни подаци о таксономији, морфологији, распрострањењу, екологији, циклусу развића, репродукцији и 7

8 конзервацији ове врсте. Кандидат је учествовао и у проучавању репродуктивне успешности две врсте орхидеја Orchis punctulata Steven ex Lindl. и Orchis purpurea Huds. (Реф. бр. 3.5), као и у екофизиолошким истраживањима врсте Anacamptis morio (L.) R.M.Bateman, Pridgeon & M.W.Chase са карбонатних, ултрамафитских и силикатних станишта (Реф. бр. 5.5). У оквиру флористичке проблематике, кандидат се бавио анализом васкуларне флоре појединих подручја у Србији и Црној Гори (Реф. бр. 4.1, 5.2, 9.1, 10.1, 10.3). Један део свог научно-истраживачког рада кандидат посвећује хоролошким прилозима у којима износи нове податке о распрострањењу врста васкуларне флоре (Реф. бр. 7.2), као и морфометријским истраживањима одабраних врста биљака из различитих станишта (Реф. бр. 5.1). Поред тога, кандидат је део истраживања посветио и биљним врстама које се налазе у Додатку II Директиве о стаништима (Реф. бр. 5.3), као и мониторингу угрожених врста васкуларних биљака на територији Националног парка Тара, који обухвата податке о распрострањењу, величини популација, факторима угрожавања и њиховим стаништима (Реф. бр. 5.4). 5. ЦИТИРАНОСТ НАУЧНИХ РАДОВА (БЕЗ АУТОЦИТАТА) Цитираност радова др Владана Ђорђевића процењена је према релевантним базама података (Web of Science, Google Scholar, Scopus, ResearchGate), при чему је утврђено да су објављени радови цитирани 32 пута. Jersáková, J., Traxmandlová, I., Ipser, Z., Matthias, K., Pellegrino, G., Schatz, B., Djordjević, V., Kindlmann, P., Renner, S.S Biological flora of Central Europe: Dactylorhiza sambucina (L.) Soó. Perspectives in Plant Ecology, Evolution and Systematics 17(4): Rasmussen, H.N., Dixon, K.W., Jersakova, J., Tesitelova, T Germination and seedling establishment in orchids: a complex of requirements. Annals of Botany 116: [M21а] 2. Groiß, A.M., Braun, A., Greimler, J., Kropf, M., Pollen tracking in the food-deceptive orchid Dactylorhiza sambucina showed no predominant switching behaviour of pollinators between flower colour morphs. Flora 232: [M22] Djordjević, V., Tsiftsis, S., Lakušić, D., Jovanović, S., Stevanović, V Factors affecting the distribution and abundance of orchids in grasslands and herbaceous wetlands. Systematics and Biodiversity 14(4): Slaviero, A., Del Vecchio, S., Pierce, S., Fantinato, E., & Buffa, G Plant community attributes affect dry grassland orchid establishment. Plant Ecology 217: [M22] 2. Bartók, A., Csergő, A.-M., Balázs, Ö., Hurdu, B.-I., Jakab, G Rediscovery of Gymnadenia frivaldii Hampe ex Griseb. at its northern distribution limit (Eastern Carpathians, Romania). Kitaibelia 21 (2): [M51] 3. Fekete, R., Nagy, T., Bódis, J., Biró, É., Löki, V., Süveges, K.,Takács, A., Tökölyi, J., Molnár, A Roadside verges as habitats for endangered lizard-orchids (Himantoglossum spp.): Ecological traps or refuges? Science of the Total Environment : [M21а] 4. Rewicz, A., Jaskuła, R., Rewicz, T., Tończyk, G Pollinator diversity and reproductive success of Epipactis helleborine (L.) Crantz (Orchidaceae) in anthropogenic and natural habitats. PeerJ 5: e3159. [M21] 5. Niketić, M Professor Dr. Vladimir Stevanović, full member of Serbian Academy of Sciences and Arts (SASA) - On the occasion of his 70th birthday. Botanica Serbica 41(2): [M24] 6. Gajić, G., Stamenković, M. Pavlović, P Plant Photosynthetic Response to Metal(loid) Stress. In: Singh, V., Singh, S., Singh, R., Mohan Prasad, S. (Eds.). Environment and Photosynthesis. A Future Prospect. 8

9 Studium Press (India) Pvt. Ltd., New Delhi, India, pp [M14] Djordjević, V., Tsiftsis, S., Lakušić, D., Stevanović, V Niche analysis of orchids of serpentine and non-serpentine areas: Implications for conservation. Plant Biosystems 150 (4): Rewicz, A., Jaskuła, R., Rewicz, T., Tończyk, G Pollinator diversity and reproductive success of Epipactis helleborine (L.) Crantz (Orchidaceae) in anthropogenic and natural habitats. PeerJ 5: e3159. [M21] 2. Niketić, M Professor Dr. Vladimir Stevanović, full member of Serbian Academy of Sciences and Arts (SASA) - On the occasion of his 70th birthday. Botanica Serbica 41(2): [M24] 3. Fois, M, G. Bacchetta, A. Cuena-Lombraña, D. Cogoni, M. S. Pinna, E. Sulis, and G. Fenu Using Extinctions in Species Distribution Models to Evaluate and Predict Threats: A Contribution to Plant Conservation Planning on the Island of Sardinia. Environmental Conservation 45(1): [M22] 4. Gajić, G.M., Pavlović, P.Ž The role of vascular plants in the phytoremediation of fly ash deposits. In: Matichenkov, V., editor. Phytoremediation: Methods, Management and Assessment. New York: Nova Science Publishers; pp [M14] 5. Gajić, G., Stamenković, M. Pavlović, P Plant Photosynthetic Response to Metal(loid) Stress. In: Singh, V., Singh, S., Singh, R., Mohan Prasad, S. (Eds.). Environment and Photosynthesis. A Future Prospect. Studium Press (India) Pvt. Ltd., New Delhi, India, pp [M14] 6. Gajić, G., Mitrović, M., Pavlović, P Ecorestoration of Fly Ash Deposits by Native Plant Species at Thermal Power Stations in Serbia. In: Pandey, V.C., Bauddh, K., editors. Phytomanagement of Polluted Sites: Market Opportunities in Sustainable Phytoremediation, pp [M13] 7. Filimonova, E. I., Lukina, N. V., Glazyrina, M. A., Borisova, G. G., Maleva, M. G., Chukina, N. V Endangered orchid plant Epipactis atrorubens on serpentine and granite outcrops of Middle Urals, Russia: A comparative morphophysiological study. AIP Conference Proceedings 2063, [M24] Djordjević, V., Jovanović, S., Stevanović, V Dactylorhiza fuchsii (Orchidaceae), a new species in the flora of Serbia. Archives of Biological Science, Belgrade 66(3): Niketić, M Professor Dr. Vladimir Stevanović, full member of Serbian Academy of Sciences and Arts (SASA) - On the occasion of his 70th birthday. Botanica Serbica 41(2): [M24] Djordjević, V., Jakovljević, K., Stevanović, V Three Taxa of Epipactis (Orchidaceae Epidendroideae) New for the Flora of Serbia. Phyton-annales Rei Botanicae 56(1): DOI: /0380.phyton56(1) Niketić, M Professor Dr. Vladimir Stevanović, full member of Serbian Academy of Sciences and Arts (SASA) - On the occasion of his 70th birthday. Botanica Serbica 41(2): [M24] Djordjević, V Epipactis muelleri (Orchidaceae-Neottieae), a Species New to the Flora of Serbia. Phyton-annales Rei Botanicae 56(2): DOI: /0380.phyton56(2) Fateryga, A.V., Popovich, A.V., Fateryga, V.V., Averyanova, E. A., Kreutz, K.C.A.J New data on the genus Epipactis (Orchidaceae) in the North Caucasus with description of a new species. Phytotaxa 358(3): [M22] Jovanović, S., Jakovljević, K., Djordjević, V., Vukojičić, S Ruderal flora and vegetation of the town of Žabljak (Montenegro) an overview for the period Botanica Serbica 37(1): Jasprica, N., Milović, M., Pandža, M Picrido hieracioidis-cirsietum candelabri Jasprica et al a ruderal association new to Croatia. Glasnik Hrvatskog Botaničkog Društva 3(2): [M53] 9

10 2. Caković, D., Stešević, D., Jovićević, M New chorological data for some rare plants in Montenegro. In: Pešić, V. (Еd.) The Proceedings of 7th International Symposium of Ecologists, 4-7 October 2017, Sutomore, Montenegro. [M33] 3. Stešević, D.,Caković, D., Jovanović, S The Urban Flora Of Podgorica (Montenegro, SE Europe): Annotated Checklist, Distribution Atlas, Habitats And Life-Forms, Taxonomic, Phytogeographical And Ecological Analysis. Ecologica Montenegrina Supplementum 1, pp [M42] Djordjević, V., Tsiftsis, S., Jakovljević, K., Šinžar-Sekulić, J., Vukojičić, S First record of a natural hybrid Neotinea dietrichiana (Orchidaceae) in Serbia. Phytologia Balcanica 18(2): Barina, Z., Pifkó, D., Rakaj, M Contributions to the flora of Albania, 5. Studia Botanica Hungarica 46(2): [M51] 2. Pellegrino, G Sympatric reinforcement of reproductive barriers between Neotinea tridentata and N. ustulata (Orchidaceae). Journal of Plant Research 129(6): [M22] 3. Petrova, A., Bukova, R., Dimitrov, P Report 184. In: Vladimirov, V., Aybeke, M., Tan, K. (Еds.): New floristic records in the Balkans 37. Phytologia Balcanica 24(3): [M51] 4. Kostadinov, I., Dalakchieva, S., Popov, K Reports In: Vladimirov, V., Aybeke, M., Tan, K. (Еds.): New floristic records in the Balkans 37. Phytologia Balcanica 24(3): [M51] Djordjević, V., Vukojičić, S., Stevanović, V Reports Lycopodium clavatum L., Pyrola rotundifolia L. subsp. rotundifolia. In: Vladimirov, V., Dane, F., Stevanović, V., Tan, K. (Eds.): New floristic records in the Balkans 22. Phytologia Balcanica 19(2): Niketić, M., Tomović, G Kritička lista vrsta vaskularne flore Srbije 1. Lycopodiopsida, Polypodiopsida, Gnetopsida, Pinopsida i Liliopsida. Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd, 294 pp. [M41] Petrić, I., Stojanović, V., Lazarević, P., Pećinar, I., Đorđević, V Florističke karakteristike područja NP Đerdap i njegove neposredne okoline. Zaštita prirode 61(1): Zlatković, B., Bogosavljević, S., Mikić A, Ćupina B Legumes diversity in the gorges of Carpathian- Balkan Mountain arc in Serbia. Legume Perspectives 5: [M51] 2. Melečková, Z., Dítě, D., Eliáš Jr., P., Schmidt, D Cyperus glomeratus L. rediscovered in Slovakia. Hacquetia 15(1): [M51] 3. Perić, R., Stojšić, V., Rilak, S., Škondrić, S The account of Elatine ambigua Wight, E. triandra Schkuhr and E. hungarica Moesz collected in Vojvodina (Serbia). Bulletin of the Natural History Museum 9: [M52] 4. Milanović Pešić, A., Brankov, J., Milijašević Joksimović, D Water quality assessment and populations perceptions in the National park Djerdap (Serbia): key factors affecting the environment. Environment Development and Sustainability. DOI: /s [M23] 5. Rožac, V., Prlić, D., Ozimec, S The vascular flora of Kopački rit Nature Park (Croatia). Acta Biologica Slovenica 61(2): [M51] Đorđević, V Orhideje Valjevskog kraja. Petničke sveske 42: 3 17, Valjevo. 1. Tomović, G., Vukojičić, S., Niketić, M., Lakušić, D New chorological data on some threatened and rare plants in Serbia. - Archives of Biological Sciences 59(1): [M24] ORCID: Researchgate: Scopus autor ID:

11 На основу горе наведеног, може се закључити да су радови др Владана Ђорђевића цитирани 32 пута, од чега у часописима са SCI листе 10 пута, а у другим публикацијама 22 пута, и то: Категорија М13 М14 М21а М21 М22 М23 М24 М33 M41 М42 М51 Број цитата М52 М ОЦЕНА САМОСТАЛНОСТИ КАНДИДАТA У НАУЧНО-ИСТРАЖИВАЧКОМ РАДУ На основу увида у научно-истраживачки рад и допринос кандидата као аутора научних публикација, може се закључити да је др Владан Ђорђевић дао изузетно важан допринос у истраживању екологије и хорологије орхидеја, уз учешће у свим фазама научно-истраживачког рада, од планирања рада на терену до писања манускрипта. Изузетан допринос кандидата др Владана Ђорђевића је проналазак седам нових таксона орхидеја за флору Србије, од којих је већина истовремено по први пут регистрована и у централном делу Балканског полуострва. Ефикасност кандидата резултирала је бројним научним публикацијама (10 радова у часописима међународног значаја, 4 рада у часописима националног значаја, 2 поглавља у истакнутој монографији националног значаја). Кандидат је објавио 16 од укупно 27 библиографских јединица као први или једини аутор. 7. КВАЛИТАТИВНИ ПОКАЗАТЕЉИ НАУЧНОГ АНГАЖОВАЊА 7.1. Ангажованост у развоју услова за научни рад, образовна делатност и формирање научних кадрова Током свог рада, др Владан Ђорђевић је остварио веома добру сарадњу са неколико иностраних институција и истакнутим истраживачима из чега је проистекло неколико публикација. Најзначајнију сарадњу је успоставио са: Department of Botany, School of Biology, Aristotle University of Thessaloniki, Грчка и Department of Forestry and Natural Environment Management, Eastern Macedonia and Thrace Institute of Technology, Драма, Грчка, др Spyros Tsiftsis, сарадња везана за еколошка и хоролошка истраживања орхидеја; Faculty of Science, University of South Bohemia, Branišovská 1760, České Budějovice 37005, Чешка Република, проф. др Jana Jersáková, сарадња везана за реализацију ревијског рада о орхидеји Dactylorhiza sambucina; Department of Botany, University of Debrecen, Debrecen, Мађарска, проф. др Attila Molnár, сарадња на пољу хорологије, екологије и таксономије представника родова Himantoglossum и Epipactis. 11

12 Кандидат успешно сарађује са Заводом за заштиту природе Србије. Осим што је уступио податке о распрострањењу орхидеја за поједина подручја (Цер, Овчарскокабларска клисура, Увац и Рајац), учествовао је и у предлагању мера заштите и очувања станишта орхидеја Организација научног рада (Руковођење пројектима, потпројектима и задацима; технолошки пројекти, патенти, иновације и резултати примењени у пракси; руковођење научним и стручним друштвима; значајне активности у комисијама и телима Министарства за науку и технолошки развој и телима других министарстава везаних за научну делатност; руковођење научним институцијама) Др Владан Ђорђевић је од године члан научног тела за спровођење CITES конвенције (Конвенција о међународном промету угрожених врста дивље флоре и фауне - енгл. Convention on International Trade in Endangered Species of Wild Fauna and Flora) на подручју Србије, у оквиру Министарства заштите животне средине Учешће у реализацији научних пројеката Др Владан Ђорђевић је учествовао или учествује у 4 национална научна пројекта. Пројекти основних истраживања: Биодиверзитет биљног света Србије и Балканског полуострва - процена, одрживо коришћење и заштита (Програм основних истраживања Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Ев. бр ). Остали пројекти: "Подаци и услуге везани за успостављање еколошке мреже на територији Републике Србије ЈН бр. OP 01/2015" "Подаци и услуге везани за израду Црвених књига и Црвених листа флоре, фауне и гљива на територији Републике Србије ЈН бр. OP 02/2015" "Мониторинг флоре и станишта на подручју Националног парка Тара" Министарство пољопривреде и заштите животне средине Републике Србије, финансијер: Национални парк Тара Остали показатељи успеха у научном раду Награде и признања за научни рад додељене од стране релевантних научних институција и друштава Друштво еколога Србије је кандидату доделило специјално признање, док су му Министарство Заштите животне средине Републике Србије и Фондација "Green Limes" доделили специјално признање седмодневни студијски боравак у Националном парку 12

13 Ђердап, за рад "Диверзитет васкуларне флоре клисуре реке Градац", који је представио на квалификационој смотри радова за међународно такмичење Young Europeans' Environmental Research (YEER) одржаној 25. септембра године у Београду Рецензије научних радова Др Владан Ђорђевић је до сада рецензирао четири научна рада: један рад у часопису категорије М21, један рад у часопису категорије М23 и два рада у часопису категорије М51: Рецензија публикације категорије М20 1. PeerJ (M21) 2017 Djordjevic, V. (2017) Peer Review #1 of "Pollinator diversity and reproductive success of Epipactis helleborine (L.) Crantz (Orchidaceae) in anthropogenic and natural habitats (v0.1)". PeerJ Djordjevic, V. (2017) Peer Review #1 of "Pollinator diversity and reproductive success of Epipactis helleborine (L.) Crantz (Orchidaceae) in anthropogenic and natural habitats (v0.2)". PeerJ 2. Ecological Research (M23) 2018 Рецензија публикације категорије М50 1. Natura Croatica (M51) Natura Croatica (M51)

14 8. КВАНТИТАТИВНА ОЦЕНА НАУЧНИХ РЕЗУЛТАТА Квалитет и вредност научно-истраживачког рада др Владана Ђорђевића може се сумарно приказати у следећем прегледу вредности индикатора научне компетентности у односу на прописани минимум квантитативних захтева за стицање појединих научних звања (Правилник о поступку и начину вредновања, и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача, Службени гласник РС, бр. 24/2016, 21/2017, Прилог 4): Категорија радова Вредност Број радова Укупна вредност резултата Укупна вредност резултата после нормирања Укупан импакт фактор М ,71 5,733 М ,920 М ,269 М / М34 0,5 7 3,5 3,5 / М / М / М52 1,5 1 1,5 0,75 / М / М / М / Укупно / / 66 62,96 12,922 Укупно од почетка научно-истраживачке активности = M: 66, односно 62,96 (након нормирања) (прописани минимум 16) Категорија Неопходно XX= Остварено из области природних наука Остварено из области природних наука после нормирања Научни Укупно ,96 сарадник Обавезни (1) M10+M20+M31+M32+M ,71 M41+M42 Обавезни (2) M11+M12+M21+M22+M ,71 14

15 9. ЗАКЉУЧАК И ПРЕДЛОГ КОМИСИЈЕ На основу до сада остварених индикатора научне компетентности кандидата др Владана Ђорђевића, као и личног познавања и детаљног увида у његов научни рад и развој, са задовољством можемо закључити да се ради о изузетно талентованом научнику који је својим досадашњим укупним залагањем и постигнутим резултатима дао изузетно важан допринос у истраживању екологије и хорологије орхидеја, на основу којих је већ стекао репутацију водећег орхидолога у националним и регионалним оквирима. Кандидата Владана Ђорђевића карактерише изражена кооперативност и спремност на сарадњу, безрезервна ангажованост и посвећеност научном раду, као и заинтересованост за даље сопствено усавршавање и унапређивање истраживања у којима учествује. На основу свих наведених података, анализе и оцене научно-истраживачког рада, чланови комисије сматрају да др Владан Ђорђевић испуњава све услове за стицање научног звања научни сарадник, због чега предлажемо Изборном већу Биолошког факултета Универзитета у Београду да прихвати овај Извештај и подржи предлог за избор кандидата у звање научни сарадник. У Београду, Комисија: Др Слободан Јовановић, ванредни професор, Биолошки факултет, Универзитет Београду Др Дмитар Лакушић, редовни професор, Биолошки факултет, Универзитет у Београду Др Марјан Никетић научни саветник и музејски саветник, Природњачки музеј, Београд 15

16 Прилог 5. Назив института факултета који подноси захтев: РЕЗИМЕ ИЗВЕШТАЈА О КАНДИДАТУ ЗА СТИЦАЊЕ НАУЧНОГ ЗВАЊА I Општи подаци о кандидату Име и презиме: Владан Ђорђевић Година рођења: 1978 ЈМБГ: Назив институције у којој је кандидат стално запослен: Биолошки факултет Дипломирао: година, Биолошки факултет Универзитета у Београду Докторирао: година, Биолошки факултет Универзитета у Београду Постојеће научно звање: истраживач сарадник Научно звање које се тражи: научни сарадник Област науке у којој се тражи звање: Природноматематичке науке Грана науке у којој се тражи звање: Биологија Научна дисциплина у којој се тражи звање: екологија и географија биљака Назив научног матичног одбора којем се захтев упућује: Матични научни одбор за биологију II Датум избора-реизбора у научно звање: Научни сарадник: Виши научни сарадник: III Научно-истраживачки резултати (прилог 1 и 2 правилника): 1. Монографије, монографске студије, тематски зборници, лексикографске и картографске публикације међународног значаја (уз доношење на увид) (М10): М11 = М12 = М13 = М14 = М15 = М16 = М17 = М18 = број вредност укупно 1

17 2. Радови објављени у научним часописима међународног значаја, нaучнa критикa; урeђивaњe чaсoписa (М20): *Број поена након нормирања за n>7 број вредност укупно М21 = (13,71*) М22 = М23 = М24 = М25 = М26 = М27 = М28 = 3. Зборници са међународних научних скупова (М30): 4. Moнoгрaфиje нaциoнaлнoг знaчaja (М40): број вредност укупно М31 = М32 = М33 = М34 = 7 0,5 3,5 М35 = број вредност укупно М41 = М42 = М43 = М44 = М45 = М46 = М47 = М48 = М49 = 5. Рaдoви у чaсoписимa нaциoнaлнoг знaчaja (М50): *Број поена након нормирања за n>7 број вредност укупно М51 = М52 = 1 1,5 1,5 (0,75*) М53 = М54 = М55 = М56 = 2

18 6. Зборници скупова националног значаја (М60): број вредност укупно М61 = М62 = М63 = М64 = М65 = М66 = 7. Магистарске и докторске тезе (М70): број вредност укупно М71 = М72 = 8. Техничка и развојна решења (М80) М81 = М82 = М83 = М84 = М85 = М86 = број вредност укупно 9. Патенти, ауторске изложбе, тестови (М90): број вредност укупно М91 = М92 = М93 = IV Квалитативна оцена научног доприноса (прилог 1 правилника): 1. Показатељи успеха у научном раду: (Награде и признања за научни рад додељене од стране релевантних научних институција и друштава; уводна предавања на научним конференцијама и друга предавања по позиву; чланства у одборима међународних научних конференција; чланства у одборима научних друштава; чланства у уређивачким одборима часописа, уређивање монографија, рецензије научних радова и пројеката) Друштво еколога Србије је доделило кандидату специјално признање, док су му Министарство Заштите животне средине Републике Србије и Фондација "Green Limes" доделили специјално признање седмодневни студијски боравак у Националном парку Ђердап, за рад "Диверзитет васкуларне флоре 3

19 клисуре реке Градац", који је представио на квалификационој смотри радова за међународно такмичење Young Europeans' Environmental Research (YEER) одржаној 25. септембра године у Београду. Др Владан Ђорђевић је до сада рецензирао 4 научна рада у часописима: PeerJ (M21), Ecological Research (M23), Natura Croatica (M51). 2. Ангажованост у развоју услова за научни рад, образовању и формирању научних кадрова: (Допринос развоју науке у земљи; менторство при изради мастер, магистарских и докторских радова, руковођење специјалистичким радовима; педагошки рад; међународна сарадња; организација научних скупова) Током свог рада др Владан Ђорђевић је остварио веома добру сарадњу са следећим иностраним институцијама и научницима: Department of Botany, School of Biology, Aristotle University of Thessaloniki, Грчка и Department of Forestry and Natural Environment Management, Eastern Macedonia and Thrace Institute of Technology, Драма, Грчка, др Spyros Tsiftsis, сарадња везана за еколошка и хоролошка истраживања орхидеја; Faculty of Science, University of South Bohemia, Branišovská 1760, České Budějovice 37005, Чешка Република, проф. др Jana Jersáková, сарадња везана за реализацију ревијског рада о орхидеји Dactylorhiza sambucina; Department of Botany, University of Debrecen, Debrecen, Мађарска, проф. др Attila Molnár, сарадња на пољу хорологије, екологије и таксономије представника родова Himantoglossum и Epipactis. Кандидат успешно сарађује и са Заводом за заштиту природе Србије. Осим што је уступио податке о распрострањењу орхидеја за поједина подручја (Цер, Овчарско-кабларска клисура, Увац и Рајац), учествовао је и у предлагању мера заштите и очувања станишта орхидеја. 3. Организација научног рада: (Руковођење пројектима, потпројектима и задацима; технолошки пројекти, патенти, иновације и резултати примењени у пракси; руковођење научним и стручним друштвима; значајне активности у комисијама и телима Министарства за науку и технолошки развој и телима других министарстава везаних за научну делатност; руковођење научним институцијама) Др Владан Ђорђевић је од године члан научног тела за спровођење CITES конвенције (Конвенција о међународном промету угрожених врста дивље флоре и фауне - енгл. Convention on International Trade in Endangered Species of Wild Fauna and Flora) на подручју Србије, у оквиру Министарства заштите животне средине. 4

20 4. Квалитет научних резултата: (Утицајност; параметри квалитета часописа и позитивна цитираност кандидатових радова; ефективни број радова и број радова нормиран на основу броја коаутора; степен самосталности и степен учешћа у реализацији радова у научним центрима у земљи и иностранству; допринос кандидата реализацији коауторских радова; значај радова) Библиографија др Владана Ђорђевића обухвата 27 библиографских јединица, од којих 2 у категорији М21, 2 у категорији М22, 5 у категорији М23, 1 у категорији М24, 7 у категорији М34, 2 у категорији М44, 2 у категорији М51, 1 у категорији М52, 1 у категорији М53, 3 у категорији М63 и 1 у категорији М71. Укупан импакт фактор објављених научних радова у наведеном периоду износи 12,922. Кандидат је први или једини аутор 16 научних радова. Према релевантним базама података (Web of Science, Google Scholar, Scopus, ResearchGate), објављени радови су цитирани 32 пута. Владан Ђорђевић је учествовао или учествује у 4 национална научна пројекта. V Оцена комисије о научном доприносу кандидата са образложењем: На основу прегледане приложене документације, као и познавања досадашњег научног рада кандидата, констатујемо да је др Владан Ђорђевић показао завидну научну продуктивност о чему сведочи број радова и укупан број остварених поена који далеко превазилази потребни минимум. Због свега горе наведеног, имамо велико задовољство да предложимо Изборном већу Биолошког факултета Универзитета у Београду да подржи предлог за избор др Владана Ђорђевића у звање научног сарадника. ПРЕДСЕДНИК КОМИСИЈЕ др Слободан Јовановић, ванредни професор Биолошког факултета Универзитета у Београду 5

21 МИНИМАЛНИ КВАНТИТАТИВНИ ЗАХТЕВИ ЗА СТИЦАЊЕ ПОЈЕДИНАЧНИХ НАУЧНИХ ЗВАЊА За природно-математичке и медицинске струке Категорија Научни сарадник Обавезни (1) Обавезни (2) Виши научни сарадник Обавезни (1) Обавезни (2) Научни саветник Обавезни (1) Обавезни (2) Неопходно XX= Остварено из области природних наука Остварено из области природних наука након нормирања Укупно ,96 M10+M20+M31+ M32+M33+M41+ M ,71 M11+M12+M ,71 M22+M23 Укупно 50 М10+М20+М М32+М33 М41+М42+М90 M11+M12+M M22+M23 Укупно 70 M10+M20+M31+ M32+M33+M41+ M42+M90 M11+M12+M21+ M22+M