P R E G L E D P R A K S E V R H O V N O G S U D A U I M O V I N S K I M S P O R O V I M A 1

Транскрипт

1 1

2 2

3 3

4 4

5 PREGLED PRAKSE VRHOVNOG SUDA KOSOVA U IMOVINSKIM SPOROVIMA Izdanje 1 5

6 Ovu publikaciju je omogućio američki narod preko Agencije Sjedinjenih Država za međunarodni razvoj (USAID) u okviru Programa za imovinska prava. Stavovi izraženi u ovoj publikaciji ne odražavaju, nužno, stavove USAID-a ili Vlade SAD. Ova publikacija se deli besplatno. c. Copyright Agencija Sjedinjenih Država za međunarodni razvoj (USAID). Sva prava zadržana. Nijedan deo ove publikacije se ne sme umnožavati ili prenositi u bilo kojem obliku i bilo kojim sredstvom, elektronski ili mehanički, bez dozvole izdavača. Štamparija Blendi Priština 6

7 PREDGOVOR Imovina i zaštita imovine kao osnovno pravo čoveka predstavlja obavezu svake zemlje da zakonodavstvom, prema međunarodnim standardima, predvidi i štiti to pravo, ali u isto vreme predstavlja izazov za sam pravosudni sistem, u kontekstu pružanja sudske zaštite prema standardima ljudskih prava. Izmene zakona koje su se desile u poslednjih nekoliko godina u vezi sa načinom uređivanja imovinskih odnosa, promenoma društvenog sistema u vezi sa svojinom i vrstama svojine, neformalnim prenosom svojine u prošlosti, neraspravljanjem nasledstva i neformalnim prenosom svojine naslednicima, kao i u drugim društveno socijalnim okolnostima, uticale su na to da je broj imovinskih predmeta u našim sudovima bio ogroman. Sudska praksa se u tim pitanjima suočava sa velikim izazovima koji nisu rešeni na jedinstven način u pravosudnom sistemu, što je direktno uticalo na pravnu sigurnost i poverenje javnosti u sudove. Vrhovni sud Kosova, u okviru svoje nadležnosti kao sud za ocenu zakonitosti sudskih odluka nižih instanci, revizijom i odlučivanjem po vanrednim pravnim sredstvima, ali i kao sud koji utvrđuje standarde koje bi nižestepeni sudovi trebalo da poštuju, ima za cilj da svojim aktivnostima, direktno podrži poboljšanje rada sudova, povećanje rada, kvaliteta, transparentnosti i većeg poverenja javnosti u pravosuđe. U okviru ove nadležnosti i cilja, uz pomoć USAID-a, odnosno Projekta za imovinska prava, Vrhovni sud Kosova ovim pregledom sudske prakse o imovinskim pitanjima rešava neka od najizazovnijih svakodnevnih pitanja za sudove svih nivoa. Ovaj pregled sudske prakse o imovinskim pitanjima sa ovim sadržajem i ovakvom strukturom, predstavlja nov način rešavanja važnih pitanja iz sudske prakse, kojim Vrhovni sud Kosova ima za cilj da svakom sudu ili korisniku olakša pristup praksi Vrhovnog suda. Pregled sudske prakse o imovinskim pitanjima strukturiran je na takav način da korisnik može lako da pronađe problem ili problematiku koja ga zanima. To, zato što su u pregled uvršteni neki od ključnih instituta koji se odnose na pitanja svojine, dati su komentari o načinu sprovođenja zakonskih odredbi koje se odnose na odabrani institut, sažeto je nekoliko slučajeva svih sudskih instanci, za svaki institut i sažeti su komentari o svakom slučaju. Pregled je osmišljen tako da bude brza referenca, a ne akademska i teorijska rasprava o institutima ili pravnim pitanjima. U tom kontekstu, učinjeni su napori 7

8 kako bi se osiguralo da je tekst pregleda organizovan i strukturiran na takav način da mu svaki korisnik može lako pristupiti, lako pronaći svaki institut, komentar odredbi koje se odnose na taj institut, slučaj ili sažetak slučaja. Pregled je usmeren na pružanje meritornih rešenja za različita imovinska a ne proceduralna pitanja, međutim, u nekim slučajevima bilo je nemoguće izbeći i proceduralna pitanja. Sadržaj komentara o primeni zakonskih odredbi koje se odnose na institute uključene u ovaj pregled o imovinskim pitanjima i komentari o sažetku slučajeva, imaju za cilj da korisnicima služe kao preporuke, ne samo za meritorne zaključke u predmetima koje oni odlučuju, već i kao preporuke koje sudije upućuju na standarde koje sudovi moraju da garantuju tokom vođenja sudskih postupaka. Pregled sudske prakse o imovinskim pitanjima ne može da služi kao formalni izvor referenci u sudskim odlukama, ali može da služi kao resurs koji sudijama pomaže da na pravilan način tumače pravne norme, pomogne u vođenju sudskog postupka i na kraju, pomogne u kvalifikaciji činjenica u svakom parničnom predmetu na odgovarajući način, normom koju bi trebalo primeniti kao osnov za zaključenje slučaja. Zahvaljujemo se svim saradnicima koji su omogućili objavljivanje ovog pregleda i podstičemo sve korisnike da svoje komentare upućuju Vrhovnom sudu, jer je naš cilj da ovaj način predstavljanja sudske prakse pretvorimo u tradiciju ovog suda, Enver Peci Predsednik Vrhovnog suda Kosova 8

9 ZAHVALNOST U izradi i sastavljanju ovog pregleda, pored autora, svoj doprinos je dao i značajan broj saradnika, pravnih službenika koji su sproveli istraživanje na pronalaženju predmeta i izradili opis predmeta kako je prikazano u ovoj publikaciji, lica odgovornih za uređivanje i prevod teksta na srpski jezik, ali i vođa ovog važnog i značajnog projekta za objedinjavanje sudske prakse u imovinskim sporovima. Vrhovni sud Kosova i USAID-ov Program za imovinska prava, ceneći i vrednujući njihov veliki doprinos i posvećenost ovom projektu, odaju prizanje i izražavaju zahvalnost svim ovim ljudima na doprinosu u izradi ove publikacije: Autori Shukri Sylejmani sudija, Vrhovni sud Kosova Erdogan Haxhibeqiri sudija, Vrhovni sud Kosova Isa Kelmendi Albert Zogaj sudija, Vrhovni sud Kosova sudija, Apelacioni sud Kosova Vođa projekta Enver Fejzullahu Istraživači Etleva Kelmendi Bajram Cacaj Agnesa Abdyli Fikrije Azemi Drita Sadiku Viši specijalista za reformu pravosuđa, USAID PRP pravni savetnik, USAID PRP pravni službenik,usaid PRP pravi službenik, USAID PRP pravni službenik, USAID PRP pravni službenik, USAID PRP Tehnički urednik Lulzim Aliu Prevod na srpski Biljana Ivančević 9

10 KORIŠĆENA LITERATURA Enver Hasani & Ivan Čukalović, Komentar Ustava Republike Kosovo, izdanje I, Priština 2013 Marek Antoni Nowicki, o Evropskoj konvenciji, Tirana 2003 Abdullah Aliu, Stvarno praavo, Priština, Ardian Nuni & Luan Hasneziri, Građansko pravo II (svojina), Tirana, Ejup Statovci, Zaštita svojine, Priština Ejup Statovci, Pravo službenosti, Priština Ejup Statovci, svojina-poreklo i razvoj, Priština Nerxhivane Dauti, Obligaciono pravo, Priština Faik Brestovci, Iset Morina & Rrustem Qehaja, Građansko- procesno pravo. Parnični postupak, Priština Faik Brestovci, Građansko -procesno pravo I i II, Priština Faik Brestovci, Međunarodno građansko- procesno pravo, Priština Faik Brestovci, Priručnik za pripremu pravosudnog ispita, Priština, Arsen Janevski & Tatjana Zoroska-Kamilovska, Građansko - procesno pravo, procesno pravo, Skoplje Flutra Kolaj-Tafaj & Asim Vokshi, Građanski postupak, deo I, Tirana Iset Morina & Selim Nikçi Komentar Zakona o parničnom postupku, Priština Francesko Galgano, "Privatno pravo 1", Uvod-Svojina, Tirana 2003 Andrija Gams; "Uvod u građansko pravo", Priština 1986 Avni Shehu, "Pravo svojine", Tirana 2000 Hamdi Podvorica, Porodično pravo, Priština 2011 Hamdi Podvorica, Nasledno pravo,priština 2006 Gani Uruçi, Porodično pravo (odobrena predavanja), Priština, 1994 Gani Uruçi, Priručnik za porodično i nasledno pravo, 2011 Vrhovni sud Kosova, Bilten sudske prakse, Priština, 2011, tom 1. 10

11 Vrhovni sud Kosova, Pregled odluka Vrhovnog suda u imovinskim predmetima, Priština, Apelacioni sud, Bilten sudske prakse 1, Priština Apelacioni sud, Bilten sudske prakse 2, Priština Okružni sud Kosova, Bilten sudske prakse, Priština, 2011, tom 2. Ustav Republike Kosovo Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda Zakon o obligacionim odnosima, 1978 Zakon o vlasništvu i drugim stvarnim pravima Zakon o osnovama svojinsko pravnih odnosa Zakon o porodici Kosova Zakon o braku i porodičnim odnosima Zakon o nasleđivanju Kosova Zakon o obligacionim odnosima, 2012 Zakon o parničnom postupku Zakon o izvršnom postupku Zakon o vanparničnom postupku Zakon o parničnom postupku (stari) 11

12 12

13 Sadržaj Uvod PREDGOVOR 7 KORIŠĆENA LITERATURA.10 I. STICANJE VLASNIŠTVA ODRŽAJEM Pravne odredbe: ZVDSP Član 40, stav 1 i ZOSPO član 28, stav Komentari o načinu primene navedenih odredbi Istek zakonskog roka za sticanje vlasništva održajem Slučaj 1: Utvrđivanje prava vlasništva po osnovu kupoprodaje i održaja Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 32/2004, od Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 2: Tužba za utvrđivanje prava vlasništva po osnovu kupoprodaje i održaja Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 106/2015, od Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 3: Utvrđivanje prava vlasništva nasleđivanjem i održajem Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 195/2016, od Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 4: Utvrđivanje prava vlasništva po osnovu kupoprodaje i održaja Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 344/ Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 5: Utvrđivanje prava vlasništva po osnovu kupoprodaje i održaja Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 57/2001, od Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 6: Potvrda prava vlasništva po osnovu zadržavanja Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 66/2003, od Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 7: Utvrđivanje prava vlasništva po osnovu kupoprodaje i održaja/održaja Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 126/2004, od Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 8: Utvrđivanje prava vlasništva po osnovu nasleđivanja i održaja Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 43/2011, od Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 9: Utvrđivanje prava vlasništva/vlasništva po osnovu održaja Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 41/2017, od Sažeti komentari o odlukama u slučaju

14 II. STICANJE PRAVA VLASNIŠTVA PO OSNOVU PRAVNOG POSLA PONIŠTAJ PRAVNOG POSLA Komentari o načinu primene navedenih odredbi Uslovi za sklapanje ugovora Poništaj ugovora Slučaj 10: Poništenje ugovora o kupoprodaji poslovnih lokala Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 33/2007, od Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 11: Poništenje ugovora o kupoprodaji nepokretnosti Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 108/2003, od Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 12: Poništenje ugovora o kupoprodaji i utvrđivanje vlasništva po osnovu nasleđivanja Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 197/2011, od Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 13: Utvrđivanje vlasništva po osnovu ugovora o kupoprodaji Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 63/2001, od Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 14: Poništenje ugovora o kupoprodaji poslovnog prostora Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 81/2003 od Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 15: Tužba za utvrđivanje ništavim ugovora o zameni nepokretnosti Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 144/2017, od Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 16: Utvrđivanje prava vlasništva po osnovu ugovora o kupoprodaji I držanju/održaju Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 275/2009 od Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 17: Utvrđivanje prava vlasništva na društvenu svojinu Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 56/2006, od Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 18: Utvrđivanje prava vlasništva na društvenu svojinu Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 139/2014, od Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 19: Poništenje ugovora o kupoprodaji nepokretnosti Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 89/2004, od Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 20: Utvrđivanje prava korišćenja po osnovu održaja i izgradnje Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 173/2013, od

15 Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 21: Utvrđivanje prava vlasništva po osnovu ugovora o kupoprodaji Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 53/2005 od Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 22: Utvrđivanje prava vlasništva i poništenje ugovora o kupoprodaji nepokretnosti Presuda Vrhovnog suda Rev. SSD. br. 260/2011, od Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 23: Poništenje ugovora o transakciji i vraćanje prava vlasniku Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 158/2012, od Sažeti komentari o odlukama u slučaju III. ZAŠTITA VLASNIŠTVA/SVOJINE Komentari o primeni navedene odredbe Slučaj 24: Utvrđivanje prava vlasništva i predaja nepokretne imovine u državinu/posed Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 309/2003, od Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 25: Predaja nepokretnosti u nesmetan posed i korišćenje Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 159/2018, od Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 26: Pražnjenje i predaja poslovnog prostora Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 102/2002, od Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 27: Predaja nepokretnosti u posed Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 22/2013, od Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 28: Oslobađanje i predaja imovine Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 57/2016, od Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 29: Oslobađanje stanova od ljudi i stvari Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 296/2013, od Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 30: Predaja nepokretne imovine i utvrđivanje protivzakonitog održaja, korišćenja i državine Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 302/2013, od Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 31: Predaja nepokretne imovine i utvrđivanje suvlasništva po osnovu izgradnje Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 445/2016, od

16 Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 32: Predaja stana i oslobađanje od ljudi i stvari Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 334/2014, od Sažeti komentari o odlukama u slučaju IV. STVARNA SLUŽBENOST Pravne odredbe: Zakon o vlasništvu i drugim stvarnim pravima (ZVDSP) članovi od 252 do Pojam stvarne službenosti Prestanak stvarne službenosti Zasnivanje stvarne službenosti Slučaj 33: Prestanak službenosti prolaza Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 129/2005 od Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 34: Utvrđivanje postojanja i zasnivanja službenosti prolaza puta Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 374/2009, Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 35: Prestanak službenosti prolaza za pristup na gornji sprat objekata Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 2/2015, od Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 36: Utvrđivanje prava službenosti prolaska pešice, kolima, traktorom i drugim prevoznim sredstvima Rešenje Vrhovnog suda Rev. br. 104/2002 od Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 37: Prestanak službenosti prolaska kolima, pešice i teranja stoke Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 157/2013, od Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 38: Prekid službenosti prolaska kolima i pešice Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 73/2010, od Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 39: Utvrđivanje prava vlasništva i prava stvarne službenosti Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 155/2010, od Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 40: Prestanak prava trajne službenosti za prolaz pešice, vučnim vozilima sa delovima Rešenje Vrhovnog suda Rev. br. 212/2010, od Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 41: Zasnivanje nužne službenosti Presuda Vrhovnog suda Rev. br.145 / 2014, od Sažeti komentari o odlukama u slučaju

17 V. SMETANJE DRŽAVINE Slučaj 42: Smetanje raspolaganja i korišćenja poslovnih lokala Rešenje Okružnog suda Ac. br. 133/2011, od Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 43: Smetanje faktičke državine stana Presuda Vrhovnog suda CML br. 7/2015, od Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 44: Smetanje državine u normalnom korišćenju kuća i porodičnih sredina Rešenje Okružnog suda Ac. br. 250/2009 od Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 45: Smetanje državine na slobodno i neometano korišćenje katastarske parcele Presuda Okružnog suda Ac. br. 304/2006 od Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 46: Smetanje poslednje faktičke mirne državine katastarske jedinice Rešenje Apelacionog suda Ac. br. 1708/2018, od Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 47: Smetanje državine korišćenja poslovnog prostora Rešenje Apelacionog suda Ac. br. 3002/2018 od Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 48: Smetanje državine u korišćenju nepokretne imovine Rešenje Apealcionog suda Ac. br. 3515/2018 od Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 49: Smetanje državine u ostvarivanju prava na državinu Rešenje Apelacionog suda Ac. br. 5042/2012, od Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 50: Smetanje mirne poslednje faktičke državine objekata - kuće Rešenje Apelacionog suda Ac. br. 3194/2016, od Sažeti komentari o odlukama u slučaju VI. STICANJE VLASNIŠTVA PO OSNOVU NASLEĐIVANJA - NUŽNI DEO I POVREDA NUŽNOG DELA Komentari o sprovođenju gore navedenih odredbi Prva situacija kada jedan od naslednika nije prijavljen (skriven je) Druga je situacija kada se ustupanje imovine za života dogodilo faktički, ali bez uključivanja svih zakonskih naslednika Treća situacija je obično kada se povredi nužni deo testamenta ili poklona285 17

18 Četvrta situacija odnosi se na slučajeve kada je zaključen ugovor o doživotnom izdržavanju ali ne u svrhu zbog koje se zaključuje ugovor o doživotnom izdržavanju Slučaj 51: Utvrđivanje vlasništva po osnovu nasledstva Presuda Vrhovnog suda Rev. br.136 / 2003 od Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 52: Poništenje ugovora o poklonu Rešenje Vrhovnog suda Rev. br.337 / 2015 od Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 53: Delimično poništenje sudskog testamenta Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 54: Poništenje ugovora o poklonu Presuda Apelacionog suda Ac.nr.2163 / 2017 od Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 55: Utvrđivanje prava vlasništva po osnovu nasledstva Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 15/2009 od Sažeti komentari o odlukama u slučaju VII. STICANJE VLASNIŠTVA PODELOM IMOVINE IZMEĐU NASLEDNIKA PO OSNOVU DOPRINOSA Slučaj 56: Utvrđivanje doprinosa u porodičnoj zajednici i delimično poništenje ugovora o doživotnom izdržavanju Presuda Vrhovnog suda Rev. No.21 / 2017 od Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 57: Utvrđivanje vlasništva po osnovu doprinosa, Rešenje Vrhovnog suda Rev. br.148 / 2005 od Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 58: Utvrđivanje vlasništva po osnovu nasleđivanja i doprinosa Presuda Vrhovnog suda Kosova Rev. br.128 / 2015 od Sažeti komentari o odlukama u slučaju VIII. STICANJE VLASNIŠTVA SUPRUŽNIKA PO OSNOVU NASLEĐIVANJA Kako supružnici nasleđuju? Slučaj 59: Utvrđivanje prava vlasništva po osnovu nasleđivanja Presuda Vrhovnog suda Kosova Rev. br.128 / 2004 od Sažeti komentari o odlukama u slučaju..340 Slučaj 60: Utvrđivanje prava vlasništva po osnovu nasleđivanja Presuda Vrhovnog suda Rev. br.66 / 2010 od Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 61: Utvrđivanje prava vlasništva po osnovu nasleđivanja

19 Presuda Vrhovnog suda Kosova Rev. br.341 / 2011 od Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 62: Utvrđivanje prava vlasništva po osnovu nasleđivanja Rešenje Vrhovnog suda Kosova Rev. br.342 / 2015 od Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 63: Utvrđivanje prava vlasništva po osnovu nasleđivanja Presuda Vrhovnog suda Rev. br.342 / 2015 od Sažeti komentari o odlukama u slučaju IX. SUVLASNIŠTVO Slučaj 64: Utvrđivanje prava suvlasništva po osnovu kupoprodaje, nasleđivanja i održaja Presuda Vrhovnog suda Kosova Rev. Br. 48/2008 od 4. Oktobra Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 65: Utvrđivanje prava suvlasništva po osnovu sporazuma o fizičkoj podeli Presuda Vrhovnog suda Kosova Rev. br. 127/2012, 10. Jun Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 66: Utvrđivanje prava suvlasništva po osnovu nasleđivanja ustupljenog dela za života ostavioca Rešenje Vrhovnog suda Kosova Rev. Br. 253/2013 od 4. Decembra Sažeti komentari o odlukama u slučaju X. ZAJEDNIČKO VLASNIŠTVO SUPRUŽNIKA Šta predstavlja zajedničku imovinu supružnika? Bračna zajednica (brak) kao uslov za sticanje zajedničke imovine supružnika 356 Rad kao uslov za sticanje zajedničke imovine supružnika Pravna priroda zajedničke imovine supružnika Kako supružnici raspolažu i upravljaju ovom imovinom? Slučaj 67: Utvrđivanje dela doprinosa supružnika tokom trajanja bračne zajednice Presuda Vrhovnog suda (Rev. Ml. Br. 93/2011 od ) Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 68: Utvrđivanje doprinosa supružnika bračnoj zajednici u pokretnim i nepokretnim stvarima Presuda Vrhovnog suda (Rev. 64/2015 od ) Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 69: Utvrđivanje doprinosa supružnika zajedničkoj imovini u porodičnoj zajednici

20 Rešenje Vrhovnog suda (Rev. br. 78/2005 od ) Komentari o slučaju Slučaj 70: Utvrđivanje doprinosa supružnika u vanbračnoj i u bračnoj zajednici Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 300/2007 od Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 71: Izdvajanje posebne imovine iz zajedničke imovine supružnika Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 20/2001 od Sažeti komentari o odlukama u slučaju XI. ZAJEDNIČKO VLASNIŠTVO VANBRAČNIH SUPRUŽNIKA Pravne odredbe: Zakon o braku i porodičnim odnosima, član Komentari o sprovođenju navedene odredbe Slučaj 72: Utvrđivanje - podela zajedničke imovine stečene tokom vanbračne zajednice Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 56/2012 od Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 73: Utvrđivanje prava suvlasništva po osnovu doprinosa vanbračnih supružnika u porodičnoj zajednici Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 585/2008, od Sažeti komentari o odlukama u slučaju XII. ZAJEDNIČKO VLASNIŠTVO ZAJEDNIČKIH NASLEDNIKA NA STVARIMA IZ NASLEDNE MASE Pravne odredbe: Zakon o nasleđivanju Kosova, i novi važeći Zakon o nasleđivanju Kosova Slučaj 74: Raspolaganje imovinom za života ostavioca; Presuda Vrhovnog suda (Rev. br. 172/2005) Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 75: Utvrđivanje prava suvlasništva po osnovu nasleđivanja usvojenika. 394 Presuda Vrhovnog suda (Rev. br. 209/2006) Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 76: Utvrđivanje prava suvlasništva po osnovu nasleđivanja po potpunom usvajanju Rešenje Vrhovnog suda (Rev. Ml. Br. 163/2006) Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 77: Utvrđivanje prava suvlasništva po osnovu nasleđivanja imovine ostavioca koja je izuzeta od nacionalizacije Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 80/ Sažeti komentari o odlukama u slučaju

21 Slučaj 78: Utvrđivanje prava suvlasništva po osnovu nasleđivanja denacionalizovane imovine Presuda Vrhovnog suda (Rev. br. 86/2014) Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 79: Utvrđivanje prava suvlasništva po osnovu nasleđivanja kada je imovina upisana na ime člana porodične zajednice Presuda Vrhovnog suda (Rev. br. 128/2004) Sažeti komentari o odlukama u slučaju Praktični slučaj 80: Utvrđivanje prava suvlasništva po osnovu nasleđivanja sa alternativnim naslednim zahtevima Presuda Vrhovnog suda (Rev. I. br. 446/2008) Sažeti komentari o odlukama u slučaju XIII. IMOVINSKI ODNOSI ČLANOVA PORODIČNE ZAJEDNICE415 Slučaj 81: Utvrđivanje prava suvlasništva po osnovu doprinosa porodičnom životu, uključivanje svih članova zajednice kao jedinstvenih parničara Presuda Vrhovnog suda (Rev. br. 104/2004 od ) Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 82: Utvrđivanje prava suvlasništva po osnovu doprinosa porodičnoj zajednici i izdvajanje imovine stvorene nakon razdvajanja od porodice Presuda Vrhovnog suda (Rev. br. 148/2005 od ) Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 83: Utvrđivanje prava suvlasništva na zajedničku porodičnu imovinu i sporazum članova porodične zajednice u vezi sa uređenjem međusobnih imovinskih odnosa Rešenje Vrhovnog suda (Rev. br. 19/2003 od ) Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 84: Utvrđivanje prava suvlasništva po osnovu doprinosa zajedničkim sticanjem Presuda Vrhovnog suda (Rev. br. 138/2003 od ) Sažeti komentari o odlukama u slučaju Slučaj 85: Raspolaganje jednog člana porodične zajednice imovinom stvorenom u porodičnoj zajednici nedostaje osnov Presuda Vrhovnog suda (Rev. br. 21/2017 od ) Sažeti komentari o odlukama u slučaju

22 22

23 I. STICANJE VLASNIŠTVA ODRŽAJEM Pravne odredbe: ZVDSP Član 40, stav 1 i ZOSPO član 28, stav 4 Zakon o vlasništvu i drugim stvarnim pravima u članu 40. stav 1. navodi da: "lice koje savesno dvadeset (20) godina neprekidno drži nepokretnu imovinu ili jedan njen deo stiče svojinu nad njom." Zakon o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima (ZOSPO) sticanje imovine održajem je regulisao odredbom člana 28, stav 4, koja propisuje da: "savesni držalac nepokretne stvari na koju drugi ima pravo vlasništva, stiče pravo vlasništva nad ovom stvari održajem protekom perioda od 20 godina. " Komentari o načinu primene navedenih odredbi - Odredba člana 40. stav 1. Zakona o vlasništvu i drugim stvarnim pravima odnosi se na sticanje imovine održajem (bez prava). U stvarnom pravu, održaj ili drugačije nazvan usucapio, je zakonsko pravo za sticanje prava vlasništva na origineran način. Održaj bez prava (nekvalifikovan) kao način sticanja vlasništva u sudskoj praksi se pojavljuje kao pitanje od velikog značaja, jer su u našim sudovima slučajevi takve prirode veoma česti. To je zato što u proteklom pravnom životu uopšte, a posebno u prenosu vlasništva sa zakonskim pravom (pravni posao), nije bilo lako formalizovati odnos. Razlozi za nastavljanje neformalnih praksi prenosa vlasništva su bili različite prirode kao što su: birokratske/administrativne prepreke u promet imovinom u određenim periodima, prepreke za prenos vlasništva između lica različitih nacionalnosti, nedostatak rasprave zaostavštine, običajno pravo, itd. Ovi razlozi su uglavnom uticali na razvoj takvog oblika prometa nepokretnostima bez poštovanja formalnih uslova za prenos vlasništva sa jednog subjekta na drugi, preko pravnog posla. Poslednjih godina, pravni interes mnogih držalaca koji poseduju nepokretnu imovinu naveo je pomenute da se obrate sudovima sa zahtevima da se utvrde kao vlasnici nepokretne imovine koju poseduju. Zbog velikog broja predmeta, kao i specifičnosti koje karakterišu ove predmete, u sudskoj praksi postoje izazovi u funkciji stvaranja jedinstvene sudske prakse u vezi sa primenom odredbi za sticanje vlasništva održajem. Iz analize mnogih sudskih odluka koje su prikupljene iz prakse Vrhovnog suda Kosova, u vezi sa slučajevima tužbenih zahteva za sticanje vlasništva održajem, može se generalno zaključiti da se praksa nižih sudova suočila sa sledećim izazovima : 23

24 - vođenje sudskog postupka koji garantuje objektivnost i zakonitost u radu suda i drugih subjekata koji su uključeni u sudski postupak, kako bi se utvrdile odlučujuće činjenice i pribavili relevantni dokazi za dokazivanje spornih činjenica; - Procena zakonskih zahteva propisanih gore navedenom odredbom, kako bi se objekativno procenilo da li su kumulativno ispunjeni svi zakonski uslovi za donošenje odluke o osnovanosti tužbenog zahteva - utvrđivanje vlasništva po osnovu održaja; - odlučivanje u svojinskim predmetima u kojima je predmet spora društvena svojina; i - ocena rokova za održaj u slučajevima kvalifikovanog držaoca u odnosu na nekvalifikovanog vlasnika. Da bi se dobila jasnija i dovoljno razvijena ideja, može se zaključiti da za način sticanja vlasništva održajem, u smislu navedene odredbe, moraju se kumulativno ispuniti neki zakonski uslovi, koji se moraju dokazati u sudskom postupku. Za sticanje vlasništva, prema ovom načinu sticanja, moraju se ispuniti sledeći uslovi: - stvar mora da bude nepokretna; - držanje stvari savesno ; i - protok vremena određen zakonom. Stvar mora biti nepokretna i u prometu - prvi uslov za utvrđivanje prava vlasništva jednog subjekta po osnovu navedene odredbe je da je stvar nepokretna. U ovom slučaju, nepokretnost mora imati identitet na takav način da mora biti upisana u registar za upis prava na nepokretnu imovinu kao svojina drugog subjekta (vlasnik upisan u vreme početka spora). Pored toga, važno je napomenuti da nepokretna imovina treba da bude predmet slobodneog prometa. Jednostavno rečeno, svojina nad istim trebalo bi da bude prenosiva u suprotnom se ne može steći održajem. Nameće se logično pitanje za diskusiju u tom slučaju a to jeda li se može prizanti svojina na nepokretnoj stvari u društvenoj svojini po osnovu održaja. Čini se da je ovo pitanje nejasno u zakonskim odredbama, međutim, nakon izmena iz godine, izgleda da sudska praksa podržava koncept jednakosti private vlasništva sa društvenom u pogledu održaja. 24

25 Zakon o osnovnim svojinsko-pravnim odnosima (ZOSPO), odredbom člana 29, propisuje da: "Na imovini u društvenom vlasništvu, pravo vlasništva ne može se steći održajem". ZOSPO je godine prošao kroz izmene i tom prilikom je izbrisan član 29 zakona, pa je zaključeno da je izvršeno izjednačavanje imovine, bez obzira na njen tip, te je stoga moguće izvesti rok održaj i za društvenu imovinu, odnosno priznavanje vlasništva održajem. Međutim, kada je reč o izjednačavanju vlasništva (mogućnost sticanja vlasništva održajem na društvenoj imovini), u sudskoj praksi postoje najmanje dva pitanja za raspravu i to: - Kakav bi bio efekat primene amandmana iz godine, ako bi se prihvatilo da su ove promene valjane, tj. da li je to važeće zakonodavstvo (tj. Da li bi ova promena imala retroaktivan efekat, ili bi valjanost bila samo posle godine) u pogledu proteka rokova za održaj); i - Da li svojinu treba priznati prema izmenama iz godine, po osnovu održaja i na društvenu imovinu. U prvom pokrenutom slučaju izgleda da je sudski zaključak jasan, pa čak i sudska praksa utvrđuje da se izmene iz ne mogu primeniti retroaktivno. Zbog nemogućnosti primene amandmana ZOSPO, postoje sudske odluke Vrhovnog suda Kosova, koje izričito navode da, čak i ako se priznaje mogućnost određivanja održaja na društvenoj imovini, rok počinje od trenutka stupanja na snagu izmena, odnosno brisanja člana 29. ZOSPO. Čini se da drugo pitanje koje je pokrenuto nije adekvatno rešeno u sudskoj praksi i da stoga način postupanja sudova može biti različit. Da bi se konsolidovao adekvatniji pogled na mogućnost primene amandmana iz godine, neophodno je pozvati se na akte koji određuju koje zakonodavstvo se primenjuje na Kosovu. Nakon raspoređivanja međunarodne uprave na Kosovu godine, Uredba UNMIK-a br. 1999/24 o važećem zakonu na Kosovu, kojim član 1, stav 1, propisuje da važeći zakon na Kosovu obuhvata: - Uredbe koje donosi Specijalni predstavnik Generalnog sekretara i pomoćni instrumenti doneti u skladu sa njima; i - Zakoni na snazi na Kosovu na dan 22. mart godine. U stavu 2 istog člana se navodi da: "Ako nadležni sud, organ ili lice koje treba da sprovede odredbu zakona, utvrdi da pitanje ili situacija ne mogu biti obuhvac eni zakonom definisanim u stavu 1.1 ove uredbe, vec je pokriven drugim 25

26 zakonom na snazi na Kosovu posle 22. marta godine, koji nije diskriminatorski i koji je u skladu sa članom 1.4 ove Uredbe, onda sud, telo ili lice, kao izuzetak, sprovodi taj zakon ". Izmene i dopune iz godine u vezi sa brisanjem člana 29 ne mogu se smatrati diskriminatorskim ali dilema za sprovođenje ovih izmena proizilazi iz onoga što se zapravo smatralo zakonodavstvom koje se primenjuje u okviru Uredbe UNMIK-a / 24. Iz tumačenja navedene odredbe, stav 2 Uredbe proizilazi da, u cilju sprovođenja zakona ili čak izmenjenog zakona donetog nakon godine, moraju biti ispunjena dva uslova: 1) da se neko pitanje ili situacija ne mogu pokriti zakonodavstvom iz stav 1.1 Uredbe; i 2) da primenjena odredba zakona doneta posle godine nije diskriminatorska. Nema dileme da amandmani iz za brisanje člana 29 godine nisu diskriminatorski, ali u ovom slučaju pitanje održaja na društvenu svojinu predstavlja situaciju koja je pokrivena zakonodavstvom donetim pre godine. Pored ZVDSP, član 1. stav 5. propisuje da: "Odredbe ovog zakona ne primjenjuju se na javna stvarna prava ili na zajednička imovinske vrednosti/dobra koje su uređene posebnim zakonima, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno". Iz citirane odredbe ZVDSP proizilazi da društvena svojina nije regulisana ovim zakonom i stoga ni zakonski zrokovi zastarevanja propisani ovim zakonom u vezi sa tom vrstom imovine (društvena imovina) nisu važeći - primenjivi. Uprkos sadržaju citiranih odredbi, iz kojih ne proizilaze jasno mogućnosti primene amandmana iz godine na sudsku praksu, koliko se može razumeti iz sadržaja dosadašnjih odluka, sledi da su amandmani iz godine prihvatljivi za sprovođenje. Ne postoji nijedan slučaj da je Vrhovni sud priznao bilo kojem subjektu pravo vlasništva održajem na imovinu u društvenoj svojini jer je Vrhovni sud jasno naveo da zakonski rok zastarelosti za imovinu u društvenom vlasništvu počinje teći tek nakon stupanja izmena iz 1996 godine na snagu. Indirektno, Vrhovni sud je u nekoliko odluka izrazio da u određenim slučajevima nije istekao rok zastarelosti nakon godine i stoga je odlučio da odbije zahteve. Bez obzira na izmene koje su se desile godine, prema kojima je urađeno izjednačavanje privatne vlasništva sa društvenom socijalnim kada se tiče 26

27 mogućnosti sticanja imovine održajem, savremeni zakoni diktiraju potrebu za izjednačavanjem imovine. Poseban status društvene vlasništva u smislu zaštite i drugih kvaliteta bio je karakterističan za komunističko-socijalistička društva, dok je u demokratskom društvu imovina jednaka bez obzira na vrstu. Pored toga, Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i njeni protokoli direktno se primenjuju na Kosovu, iz čijeg sadržaja proizilazi potreba za izjednačavanjem imovine, pošto Konvencija u smislu zaštite jedinstveno tretira svojinu, bez obzira na vrstu. Sudovi u budućim sudskim sporovima treba da obrate posebnu pažnju na slučajeve u kojima je predmet spora društvena svojina, jer se priznavanjem koncepta koje su prihvatljive izmenama godine broj sudskih predmeta može značajno povećati, ali u takvim slučajevima ne bi trebalo da bude samo protok određenog roka za sticanje vlasništva, jer je jedan od bitnih i odlučujućih elemenata I savesna državina. U takvim slučajevima, procena savesnosti u državini se javlja u kontekstu pitanja: da li je držalac znao da stvar nije njegova, i da li bi mogao znati da stvar koju drži nije njegova. Savesna državina na stvari - je jedan od uslova koji se moraju ispuniti kako bi se potvrdilo da je držalac stekao svojinu nad nepokretnosti održajem. Državina mora biti kontinuirana i neprekidna u periodu od 20 godina. Stalna državina znači držanje stvari u njegovoj vlasti i spovođenje vlasti nad stvari nikada nije prestalo. Naravno, vršenje činjenične vlasti nad stvari ne znači da bi vlasnik u svakom trenutku trebalo da fizički poseduje stvar. Slučajevi državine stvari od strane drugih lica koja privremeno uzimaju stvar u državinu od vlasnika koji traži svojinu po osnovu održaja, ne smatraju se prestankom zastarevanja. Na primer: slučajevi korišćenja stvari u određeno vreme uz pristanak vlasnika koji traži vlasništvo održajem, ne smatraju se prestankom državine. Jednostavno rečeno, indirektno držanje stvari se smatra neprekinutom državinom. Državina na stvari neprekidno znači da vlasnik ne sme da izgubi državinu. Kada govorimo o stalnoj državini, mislimo na čuvanje državine, a neprekidanje državine znači negubitak državine. Pored toga, u vreme potrebno za održaj ubraja se i vreme za koje su prethodnici trenutnog držaoca držali stvar kao savesni držaoci. Državina kao uslov za sticanje vlasništva održajem prema odredbi člana 40. stav 1. ZVDSP važi samo ako je savesna. ZVDSP ne definiše savesnu državinu, već samo nesavesnu državinu. Odredba člana 97. stav 1. ZVDSP propisuje da: "nesavestan je držalac ako on ili njegov držalac zna ili je moguc e da zna da 27

28 nema pravo državine", a u stavu 2. istog člana se navodi da: "za nesavesnog držaoca se smatra i držalac koji od trenutka kada vlasnik traži vrac anje stvari ili kada podnese zahtev u skladu sa članom 95. ovog zakona". U pravnom smislu savesnost se shvata kao nedostatak znanja da činjenica nije takva kakva se navodi. Čak i iz konteksta odredbi člana 97. ZVDSP proizilazi da savesnu državinu imamo I kada držalac ne zna da ono što drži nije njegovo ili se iz opravdanih okolnosti ne traži da zna da ono što drži nije njegovo. Državina je savesna kada držalac nije znao ili nije morao znati da je njegova državina nezakonita. Savesnost se pretpostavlja dok se ne dokaže suprotno. Kontekst savesne državine treba shvatiti kao ponašanje držaoca prema određenoj stvari kao da je on vlasnik. Ponašanje držaoca kao vlasnika može se shvatiti kao objekativni deo ponašanja i kao subjektivni deo. Objekativno ponašanje znači spoljnu stranu ponašanja na takav način da držalac nepokretne jeste javni. Dakle, jednostavno znate ko je držalac. Ponašanje držaoca u odnosu na određenu stvar mora biti takvo kao i ponašanje vlasnika u odnosu na stvar, tako da držalac vrši sve radnje na stvari stvarajući uverenje da je on stvarni vlasnik stvari. Ako držalac ne drži stvar javno, već tajno, onda on ne može da bude vlasnik nepokretne stvari. Javno ponašanje u odnosu na određenu stvar znači držanje stvari, brigu o njoj i zaštitu stvari od postupaka drugih. Tako je uslov takvo ponašanje kao da je ponašanje pravog vlasnika. Subjektivno ponašanje znači da držalac mora da ima unutrašnje uverenje i ponaša se sa stvarima kao njihov vlasnik. Ovo unutrašnje uverenje treba da bude usklađeno sa spoljnim ponašanjem i na taj način se stvara uverenje drugih da je on vlasnik te stvari. Savesna državina u sudskoj praksi kod nas se uglavnom odražava na dva načina. Prvi način savesne državine se javlja uglavnom u slučajevima kada držalac nepokretne stvari nije svestan činjenice da on nije vlasnik stvari i da se u tom slučaju držalac ponaša u odnosu na tu stvar kao da je njen vlasnik. Dakle, u kontekstu ovih predmeta, sudska praksa pokazuje da je ovaj oblik savesne državine uglavnom posledica državine susednih nepokretnosti. Obično se dešava da vlasnik susedne imovine takođe poseduje deo imovine koji se graniči sa njegovom imovinom, te da isti uopšte ne zna da deo imovine koju drži nije u njegovom vlasništvu. 28

29 U našoj zemlji je uobičajeno da u mnogim slučajevima katastarske granice nepokretnosti ne odgovaraju stvarnim granicama državine imovine. Pod ovim okolnostima, česti su slučajevi u kojima su faktičke granice podele nepokretnosti uspostavljene u relativno dugom periodu, I nisu uspostavljene u katastarskim granicama, tako da u takvim situacijama držaoci imovine su savesni jer uopšte ne znaju da imovina ili deo imovine koju drže nije u njihovom vlasništvu. U ovim slučajevima savesnost se opravdava ponašanjem vlasnika koje se u objekativnom i subjektivnom smislu pojavljuje kao ponašanje vlasnika u odnosu na datu stvar. Postoji nekoliko slučajeva u kojima držaoci imovine koja nije u njihovom vlasništvu, drže tu imovinu od rođenja kao naslednici svojih prethodnika, tako da u takvim slučajevima sudska praksa na kraju prihvata savesnu državinu. Pored toga, u okviru ovog načina državine imamo i neformalne transakcije prenosa nepokretnosti, koje su u slučaju kupoprodajnih ugovora identifikuju imovinu u stvarnim granicama, I u tim slučajevima iako su utvrde i okolnosti proteka vremena, sudska praksa priznaje savesnu državinu. To je zato što je prodavac kao prethodni držalac duže vreme pokazao ponašanje sa stvari kao vlasnik stvari, a prilikom prenosa stvari kupac nije znao činjenicu da stvarne granice imovine ne odgovaraju katastarskim granicama imovine. Ovo je takođe situacija koja se u sudskoj praksi kvalifikuje kao savesna državina jer se državina imovine od strane prethodnika vrši u činjeničnim granicama, a ponašanje novog džaoca u odnosu na stvar je kao ponašanje vlasnika unutar faktičkih granica. Drugi način priznavanja savesne državine u sudskoj praksi odnosi se na situaciju u kojoj su strane postigle sporazum o kupoprodaji imovine, ali njihov kupoprodajni odnos nije formalizovan važećim pravnim poslom - formalni ugovor legalizovan kod nadležnog organa, i upisan u registar za upis prava na nepokretnu imovinu. Gore su objašnjeni razlozi zašto je razvijena takva praksa realizacije neformalnih transakcija, iz koje je rezultirala isplata kupoprodajne cene i izvršena je predaja imovine, ali nije urađena formalizacije kupoprodaje valjanim pravnim poslom. Ako nije poštovan postupak forme i procedura kupoprodaje nepokretne imovine prema Zakonu o prometu nepokretne imovine, nije bilo moguće preneti vlasništvo. Međutim, dogovor o kupoprodaji i predaju stvari koja nije sklopljena u propisanom obliku, prema sudskoj praksi, držalac stvari je stvorio svojstvo savesnog držaoca. 29

30 Tako, u sudskoj praksi u slučajevima neformalnih transakcija, savesni držalac stvara svojstvo savesnog držaoca ako je držalac ušao u posed imovine prema neformalizovanom ugovoru koji ne ispunjava uslove zakonskog prava koji je validan za prenos vlasništva, pod uslovom da je prodavac vlasnik prodate nepokretnosti. Istek zakonskog roka za sticanje vlasništva održajem - pored savesne državine, kumulativni uslov za sticanje imovine održajem je i istek zakonskog roka koji mora biti kontinuiran i neprekidan. U pdokaznom postupku sud treba da obrati dužnu pažnju utvrđivanju činjenica koje su odlučujuće u određivanju trajanja državine stvari od strane držaoca stvari koji traži svojinu po osnovu održaja. Kao što je gore navedeno, držanje u određenom roku kako bi se stvorila pravna posledica, u ovom slučaju sticanje vlasništva na origineran način održajem, treba da bude kontinuirano i neprekidno držanje. Vreme potrebno za održaj počinje da teče od dana kada je držalac stvorio državinu na stvari i završava se sa istekomposlednjeg dana vremena potrebnog za održaj. Rok za održaj može biti zaustavljen i prekinut. Prestanak savesne državine neće se razmatrati ako je izvršen na nezakonit način. Slučaj 1: Utvrđivanje prava vlasništva po osnovu kupoprodaje i održaja Opis slučaja: Tužioci Z.K i H. K podneli su tužbu za utvrđivanje prava vlasništva po osnovu kupoprodaje i održaja, protiv optuženih A.B i S. D, u kojoj su tražili utvrđivanje vlasništva na polovinu katastarske parcele br., koja se nalazi na mestu zvanom " ", po kulturi njiva II kl., u ukupnoj površini od 0,54,03 ha, upisana u posedovni list br. KZ -. Presuda Opštinskog suda C. br. 521/02 od Prvostepeni sud, postupajući po tužbi tužilaca Z.K i H. K, usvojio je u celosti tužbeni zahtev za utvrđivanje prava vlasništva po osnovu kupoprodaje i održaja na ½ idealnog dela katastarske parcele br. a delimično je usvojio tužbeni zahtev odlučujući: I. USVAJA SE tužbeni zahtev tužilaca, i UTVRĐUJE SE da su tužioci stekli pravo suvlasništva po osnovu kupoprodaje i održaja, na ½ idealnog dela katastarske parcele br., na mestu zvanom " ", po kulturi njiva II klase, u ukupnoj površini od 0,54,03 ha, upisana u 30

31 posedovni list br. KZ - Gnjilane, i OBAVEZUJE se tuženi da prizna ovo pravo tužiocima i da ispoštuje I potvrdi tužiocima ovu površinu suvlasništva da ih upišu na svoje ime u Direkciji za geodeziju, katastar i imovinu. III. USVAJA SE DELIMIČNO tužbeni zahtev tužilaca i OBAVEZUJE SE tuženi V.S da vrati I preda tužiocima u vlasništvo uzurpirani deo katastarske parcele br., po kulturi njiva II klase, u površini od 0,03,31 ha upisana u posedovni list br. na ime H.D, kako bi se tužiocima omoguc ilo proširenje postojec e površine na sever jug od postojec e granice od 5,30 m ". Sud je u dokaznom postupku na glavnom pretresu izveo sledeće relevantne dokaze: saslušanje stranaka u svojstvu svedoka kao i drugih svedoka; uvid na licu mesta sa veštakom za geodeziju. Sud je u obrazloženju presude naveo da između stranaka nije sporno da je spornu imovinu godine prodao njen vlasnik, H.D (sada pokojni), koji nije bio naslednik prvog reda a onda je istu kupio sada pokojni S.B (otac tuženog A.B). Dodao je da je u interesu i na ime tužilaca od strane pokojnog S.B, imovinu kupio svedok B.K, koji je prema kupoprodajnom ugovoru platio cenu prema dogovorenim ratama, pri čemu je u međuvremenu S.B, (sada pokojni, stric prvog tuženog) odustao od prodaje svog dela i prodao isti tuženom V.S. Činjenica veštaka geodete da fizička deoba imovine nije izvršena je takođe bila sporna, u kojem slučaju se došlo do toga da je tuženi V.S kupio podeljen deo a drugi deo prethodno je kupio tužilac, ali sporno između stranaka su bile činjenice da li su tužioci bili kupac ½ sporne imovine prema njihovim tvrdnjama i da li je optuženi V.S kupio više od polovine imovine, I to od ha od pokojnog S.B. Sud je dokazao sporne okolnosti saslušanjem svedoka, zaključivši da je svedok B.K kupio imovinu od sada pokojne braće (S.B i S.B), u korist i za račun tužilaca, ali kasnije pokojni S.B koji je odustao od prodaje svog dela, prodao isti tuženom V.S, pri čemu je zaključak da je ova imovina bila zajednička imovina, a u jednakom delu od ½ idealnog dela pokojnih (S.B i S.B) ), ali pre prodaje imovine, prodavac, sada pokojni nije izvršio fizičku podelu među njima. Sud je, poklanjajući veru iskazima svedoka, došao do zaključka da je tužbeni zahtev tužilaca na ½ idealnog dela vlasništva osnovan jer su isti stekli pravo vlasništva po osnovu kupoprodaje. Sud je takođe zajedno sa veštakom pogledao mesto događaja, utvrdio da tužioci koriste površinu od 0,23,70 ha, deo parcele br., a tuženi V.S koristi 31

32 površinu od 0,54,03 ha, gde je utvrđeno da tužiocima nedostaje površina od 0,03,31 ha, da se uradi izjednačavanje od ½ idealnog dela, koji do koristi tuženi V.S, te da u ovom slučaju tužioci moraju da se prošire u pravcu sever- jug I za 5,30 metara, ili 0,03,31 ha, koji deo treba da se uzme iz površine koju je koristio tuženi V.S, pošto je isti bez pravne osnove povećao svoju zemljišnu površinu, isti mora osloboditi i dozvoliti tužiocima da vrše svoju vlast kao nosioci prava po osnovu kupoprodaje i održaja. Sud nije poverio poverenje dokazu tuženog V.S u svojstvu svedoka i drugih svedoka, jer se iz njih nije moglo dokazati da je tuženi V.S, prilikom kupovine dela sporne parcele, kupio površinu od 0,31,40 ha, s obzirom da je pokojni (S.B), u vreme prodaje svog dela ovde tuženom V.S, imao u državini ½ idealnog dela, koji dostiže površinu od svega 0,27,01 ha, a ne 0,31,40 ha, tako da ako tuženi potvrdi da je stvarno platio cenu za deo od 0,03,31 hektara, mogao bi da traži od njegovih naslednika da vrate novac kao protiv vrednost, jer se isti obligation bez osnova. Presuda Okružnog suda Ac. br. 162/03, od Okružni sud u Gnjilanu, odlučujući o žalbi optuženog V.S, odbio je istu kao neosnovanu i potvrdio napadnutu presudu. Okružni sud kao drugostepeni sud nakon ocene žalbenih navoda u vezi sa napadnutom presudom utvrdio je da je žalba tuženog V.S. neosnovana. Dodao je da je zaključak prvostepenog suda osnovan s obzirom da isti ima podršku u dokazima iz spisa predmeta, sadrži dovoljno i uverljivo obrazloženje koje je prihvatio žalbeni sud, a i materijalno pravo je primenjeno na pravičan način i potpuno. Žalbene navode tuženog, žalbeni sud je ocenio kao neosnovane, s obzirom da su tužioci vlasnici ½ idealnog dela nepokretnosti što je potvrđeno i izlaskom na lice mesta, iz koje je postalo poznato da tuženi uzurpirao površinu od 0,03,31 ha, od tužilaca, pri čemu tužiocima mora da dozvoli da prošire svoju površinu iz površine tuženog u pravcu sever-jug, i za 5,30 metara ili 0,03,31 ha tako da prema ovom činjeničnjom stanju drugostepeni sud nije dovodio u pitanje zaključak prvostepenog suda kao pravičan i zakonit. Dodao je i da prvostepeni sud nije bitno povredio odredbe parničnog postupka za koje ovaj sud postupa po službenoj dužnosti. 32

33 Presuda Vrhovnog suda Rev. br. 32/2004, od Vrhovni sud, postupajući po reviziji tuženog V.S., ocenio je da je isti osnovan, I poništio odluke nižih sudova, a predmet je vraćen na ponovno suđenje i odlučivanje. Dodao je da pravni stav nižih sudova u ovom predmetu predstavlja pogrešno utvrđeno činjenično stanje u kojem slučaju je došlo I do nezakonite primene materijalnog prava, jer su pogrešno ocenili da su tužilac - protiv tuženi i tuženi - protiv tužilac stekli su pravo vlasništva po osnovu usmenog ugovora. Izjave tuženog u reviziji da je sporna nepokretna imovina upisana na ime H.D, a ne na ime tužilaca i tuženih, Vrhovni sud je prihvatio kao osnovane, jer je za sticanje svojinskog prava potrebno da lice koje otuđi imovinu, bude i vlasnik imovine, u suprotnom kupac ne stiče pravo vlasništva po osnovu člana 20 Zakona o osnovnim svojinsko pravnim odnosima (ZOSPO). On je dodao da je prema članu 33 ZOSPO predviđeno da: "po osnovu pravnog posla pravo vlasništva na nepokretnoj imovini se dobija njenim upisom u javne knjige ili u bilo kom drugom odgovarajuc em obliku predviđenim zakonom". Vrhovni sud je utvrdio da su nižestepeni sudovi izvršili bitne povrede odredbi parničnog postupka, odnosno deo dispozitiva prvostepenog suda, koji navodi da se tužiocima omogući da prošire svoju postojeću površinu u pravcu severjug, od postojeće granice, za 5,30 ha nije jasno, jer nisu opisane granice katastarske parcele br. 384/3, takođe se ne pominje sa kojim parcelama se sporna površina graniči, tako da nije urađen sigurna identifikacija predmeta spora, što čini presudu neizvršivom s obzirom da osuđujuća presuda kojom se tuženi obavezuje da vrati tužiocu u posed jedan deo katastarske parcele, mora da se definiše kao sadržaj, mere i granice parcele. Sažeti komentari o odlukama u slučaju Iz analize gore navedenih zaključaka iz odluka proizilazi da je prvostepeni sud delimično prihvatio delimično tužbeni zahtev tužilaca za suvlasništvo po osnovu kupoprodaje i državine ½ sporne nepokretnosti, uz obrazloženje kako u sadržaju obrazloženja odluke prvostepenog suda. Okružni sud kao žalbeni sud je prihvatio zaključak prvostepenog suda i potvrdio odluku sa obrazloženjem kao iu sadržaju obrazloženja presude drugostepenog suda. Vrhovni sud kao sud treće instance, u postupku vanrednih pravnih lekova, nije prihvatio zaključke nižih sudova, s obrazloženjem da je u konkretnom slučaju 33