Microsoft Word - I-XII. pr.kretanja.doc

Транскрипт

1 REGIONALNA PRIVREDNA KOMORA PANČEVO REGIONAL CHAMBER OF COMMERCE AND INDUSTRY PANČEVO Srbija, Pančevo, Zmaj Jovina 1a Tel: + 381/13/ ; Fax: + 381/13/ rpkpancevo@komora.net Centar za tekuća privredna kretanja i strategijski razvoj INFORMACIJA O PRIVREDNIM KRETANJIMA NA PODRUČJU JUŽNOG BANATA U PERIODU I-XII GODINE Februar, 2013.

2 S A D R Ž A J Strana Aktuelna kretanja 3 Ekonomska kretanja u Južnom Banatu Industrijska proizvodnja 7 Zarade 7 Zapošljavanje i nezaposlenost 9 Prilog: indeksi industrijske proizvodnje 12 2

3 AKTUELNA KRETANJA Međunarodna ekonomska kretanja Prema analizama decembarskog izdanja Kvartalnog monitora u trećem kvartalu je nastavljeno pogoršavanje privrednih trendova na globalnom nivou. SAD su ostvarile nešto viši rast nego u drugom kvartalu, evrozona je opet u recesiji ( nakon četiri godine), dok najveće zemlje u razvoju usporavaju Kina, Brazil i Indija. Verovatnoća od serije dužničkih kriza je smanjena, ali ključni problemi u EU još uvek nisu rešeni. Rast u Istočnoj Evropi usporen je usled smanjenja izvoza, povlačenja kapitala stranih banaka, slabe domaće tražnje i posledica suše, pa su mnoge zemlje u regionu opet u recesiji. Centralne banke širom sveta nastavljaju sa primenom stimulativnih mera i održavaju referentne stope na veoma niskim nivoima. Iako usporavanje privredne aktivnosti širom sveta doprinosi padu inflacije, visoke cene robe ipak održavaju inflaciju u mnogim zemljama na relativno visokom nivou. MMF je smanjio prognozu za stopu rasta svetske privrede u na 3,3%, a u 2013.godini se očekuje da ta stopa bude 3,6%. Glavne centralne banke u svetu nastavljaju sa pokušajima da niskim stopama i vanrednim mehanizmima stimulišu rast, dok neke vlade planiraju i fiskalnu stimulaciju. Dominantan razlog za usporavanje velikih ekonomija u razvoju je slaba domaća tražnja. Evrozona je tokom trećeg kvartala opet ušla u recesiju. Prema anketama, i u četvrtom kvartalu bi trebalo da rast bude negativan, nakon čega bi ekonomija evrozone počela da se stabilizuje i ostvari pozitivan rast tokom godine. Usled krize u evrozoni, opada tražnja za uvozom srpskih proizvoda, što negativno utiče na ekonomski rast. Takođe, kapital iz evrozone se često povlači iz Srbije zbog povećanih domaćih potreba za finansiranjem. Ekonomija SAD je tokom trećeg kvartala ostvarila rast od 2,3%, zahvaljujući rastu lične i državne potrošnje, a i investicije u stanogradnji su imale snažan rast. S druge strane, negativno na rast uticali su nizak nivo poslovnih investicija, slab izvoz i suša na Srednjem zapadu. Mnoge zemlje u Istočnoj i Srednjoj Evropi su ponovo u recesiji, čemu su doprineli faktori poput povlačenja kapitala, relativno nizak nivo investicija, pad domaće i izvozne tražnje. Usporavanje u regionu smanjuje izvoznu tražnju za srpskim proizvodima, što smanjuje izvoz i usporava rast. Prema najnovijem januarskom saopštenju Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), vodeći indikatori aktivnosti u najvećim industrijskim razvijenim privredama ukazuju na stabilizaciju ekonomskog rasta u većini velikih privreda u svetu. Na području koje pokriva OECD, a kojeg čine 34 industrijski razvijene zemlje, mesečni indikatori ukazuju da privredni rast jača u SAD, pad ekonomske aktivnosti u evrozoni je počeo da se stabilizuje, dok su u Kini prisutni blagi pokazatelji rasta. Ekonomska kretanja u Republici Srbiji Visoka stopa inflacije i nezaposlenosti i pad privredne aktivnosti karakterišu srpsku privredu na kraju 2012.godine, pa ne možemo govoriti o nekim preterano optimističnim prognozama o privrednom rastu u 2013.godini. Mere Vlade Srbije, usmerene na oporavak privrede, dale su određene rezultate, ali smo još uvek daleko od suštinskih i sistemskih reformi koje su neophodne za unapređenje privrednog ambijenta. Prema preliminarnoj oceni Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnji realni pad BDP-a u četvrtom tromesečju 2012.godine iznosio je 1,5%, što predstavlja usporavanje pada u odnosu na prethodno tromesečje, kada je BDP zabeležio međugodišnji pad od 2,5%. Realni pad BDP-a u 2012.godini, u odnosu na prethodnu godinu, iznosi 1,9% u cenama iz prethodne godine. Posmatrano po aktivnostima, najveći pad BDP-a zabeležen je u sektorima: poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo, ostale uslužne delatnosti i usluge smeštaja i ishrane. Istovremeno, najveći rast BDP-a ostvaren je u sektorima: informisanje i komunikacije, stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti i administrativne i pomoćne uslužne delatnosti. 3

4 Nepovoljna ekonomska kretanja u posledica su loših vremenskih uslova i rasta svetskih cena hrane, fiskalne ekspanzije u prvoj polovini godine, kao i usporenog ekonomskog oporavka u zemljama glavnim spoljnotrgovinskim partnerima Srbije. Izvesno poboljšanje situacije očekuje su u godini, kako u pogledu makroekonomske stabilnosti, tako i u pogledu privrednog rasta. Cene potrošnih proizvoda i usluga su u decembru godine u proseku bile niže za 0,4% u odnosu na prethodni mesec. Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u decembru godine, u odnosu na prethodni mesec, najveći rast cena zabeležen je u grupama zdravstvo (1,3%), nameštaj, pokućstvo i tekuće održavanje stana (1,1%), restorani i hoteli (0,9%), odeća i obuća (0,6%), stan, voda, električna energija, gas i druga goriva i obrazovanje (0,4%). Pad cena zabeležen je u grupama hrana i bezalkoholna pića(-1,5%), i transport (-0,6%), dok se cene ostalih proizvoda i usluga nisu bitnije menjale. Međugodišnja decembarska stopa inflacije u godini je nastavila rast dostigavši nivo od 12,2%, što je značajno više od gornje granice ciljne vrednosti za taj mesec od 5,5%. Prema projekciji Narodne banke Srbije, pad međugodišnje stope inflacije očekuje se tek nakon drugog kvartala godine, uz povratak u granice cilja do kraja Industrijska proizvodnja u Republici Srbiji je u decembru godine bila uvećana za 0,7% u odnosu na odgovarajući mesec prethodne godine. Rast proizvodnje u decembru godine, u odnosu na isti mesec prethodne godine, zabeležen je samo u prerađivačkoj industriji (1,8%), dok je obim proizvodnje u ostala dva sektora, snabdevanju električnom energijom, gasom, parom i klimatizaciji i rudarstvu opao za 1,6% i 4,7% respektivno. Pad ukupne industrijske proizvodnje u godini, u odnosu na prethodnu godinu, iznosio je 2,9%. Padu ukupne industrijske proizvodnje, najviše su doprineli: proizvodnja osnovnih metala, proizvodnja električne energije, proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda i eksploatacija uglja. U oblasti poljoprivrede su objavljeni prvi rezultati popisa poljoprivrede za 2012.godinu. Prema ovim nalazima, na teritoriji Republike Srbije ima ukupno poljoprivrednh gazdinstava, od kojih je porodičnih poljoprivrednih gazdinstava i gazdinstava pravnih lica i preduzetnika. U okviru poljoprivrednih gazdinstava koristi se i obrađuje ha poljoprivrednog zemljišta i uzgaja: goveda, svinja, ovaca, koza, živine i pčelinje društvo. Od mehanizacije, utvrđeno je da gazdinstva poseduju dvoosovinska traktora. Promet robe u trgovini na malo u Republici Srbiji, iskazao je tendenciju pada: u decembru godine u odnosu na decembar godine za 11,9%, u odnosu na prosek godine za 0,2%, a u periodu januar-decembar u odnosu na isti period godine za 6,2%. Podaci o turističkom prometu u Republici Srbiji u godini ( kumulativno za 12 meseci ) pokazuju da je ukupan broj dolazaka turista neznatno povećan u odnosu na isti period godine za 0,5%, dok je ukupan broj noćenja turista opao za 2,4%. U domaćem turizmu, broj dolazaka domaćih turista je smanjen za 2,7%, a broj njihovih noćenja takođe za 6,3%. U inostranom turizmu zabeležen je rast broja dolazaka za 6,0% i rast broja noćenja za 9,3%. Ukupan broj zaposlenih u decembru 2012.godine procenjuje se na lica, što je za lica manje nego u prethodnom mesecu. U poređenju sa decembrom godine, broj zaposlenih je smanjen za lica, ili za 0,8%. Nezaposlenih lica poslednjeg dana decembra godine ukupno je bilo , što predstavlja rast od 0,8% u odnosu na prethodni mesec i rast od 2,2% u odnosu na decembar godine. U poređenju sa decembrom 2011, broj nezaposlenih koji na posao čekaju duže od godinu dana uvećan je za 5,3%, dok je u poređenju sa prethodnim mesecom njihov broj porastao za 0,8%. Prosečna zarada u Republici Srbiji isplaćena u decembru godine iznosila je dinara, i u odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u novembru iste godine, nominalno je veća za 10,6%, a realno 4

5 za 11,0%. U poređenju sa decembrom prethodne godine, prosečna zarada je nominalno porasla za 6,6%, ali je njena realna kupovna moć opala za 5,0%. Ukupna spoljotrgovinska razmena Republike Srbije u godini iznosila je ,9 miliona USD, što je za 4,0% manje u odnosu na Izvezeno je robe za ,6 miliona USD, što predstavlja pad od 3,6% u odnosu na prethodnu godinu, a uvezeno za ,3 miliona USD, što je manje za 4,3%. Deficit robne razmene u godini iznosi 7.659,7 miliona USD, što je manje za 5,2% u poređenju sa prethodnom godinom, dok je pokrivenost uvoza izvozom 59,7% i neznatno je veća od pokrivenosti u godini, kada je iznosila 59,3%. U strukturi izvoza po nameni, proizvodi za reprodukciju učestvovali su sa 60,7%, roba za široku potrošnju sa 29,4% i oprema sa 9,9%. U strukturi uvoza po nameni, proizvodi za reprodukciju bili su zastupljeni sa 60,9%, roba za široku potrošnju sa 19,2% i oprema sa 12,1%, dok je udeo neklasifikovane robe iznosio 7,8%. Najveći deo spoljnotrgovinske robne razmene Republike Srbije u godini otpada na zemlje sa kojima su potpisani sporazumi o slobodnoj trgovini. Zemlje članice EU učestvovale su sa 58,1% u izvozu i uvozu, dok su zemlje CEFTA drugi po važnosti partner Srbije u protekloj godini. Strane direktne investicije su u periodu januar-novembar godine, zabeležile neto priliv u iznosu od 136,9 mln.evra. Narodna banka Srbije za godinu procenjuje negativan doprinos ukupnih investicija kretanju BDP-a, dok se za godinu predviđa pozitivan doprinos privatnih i državnih investicija rastu BDP-a. Monetarna kretanja i javne finansije Spoljni dug Srbije poslednjeg dana novembra 2012.godine, iznosio je ,3 mln.evra, od čega ,8 mln.evra predstavlja stanje duga po glavnici, a 248,5 mln.evra redovnu kamatu. Spoljni dug javnog sektora je povećan na ,0 mln.evra (47,6% ukupnog spoljnog duga), a spoljni dug privatnog sektora smanjen na ,4 mln.evra ( 52,4%), u odnosu na poslednji dan oktobra 2012.godine. Ukupan javni dug je poslednjeg dana godine, bio veći za 109,6 mln.evra u odnosu na stanje poslednjeg dana novembra, i iznosio je 17,7 mlrd.evra, od čega je spoljni javni dug dostigao 10,5 mlrd.evra, a unutrašnji 7,2 mlrd.evra. Prema podacima Uprave za javni dug Republike Srbije, javni dug je na kraju 2012.godine dostigao 61,5% BDP-a, što je značajno premašilo zakonsku granicu od 45% učešća u BDP. Devizne rezerve Narodne banke Srbije su na kraju decembra iznosile ,2 miliona evra, što obezbeđuje pokrivenost novčane mase M1 od 400% i pokrivenost više od sedam meseci uvoza robe i usluga. Ukupne devizne rezerve Republike Srbije povećane su tokom poslednjeg meseca 2012.godine za 36,6 miliona evra, tako da su na dan iznosile ,1 milion evra. Izvršni odbor Narodne banke Srbije je početkom januara 2013.godine doneo odluku da poveća referentnu kamatnu stopu, sa 11,25% na 11,50%, prvenstveno zbog daljeg rasta međugodišnje stope inflacije, visoke bazne inflacije i očekivanih korekcija regulisanih cena. Kvartalni monitor ekonomskih trendova i politika u Srbiji *( decembar ) Fiskalna konsolidacija i oporavak privrede Srbije Predloženim programom fiskalne konsolidacije Vlade Republike Srbije smanjena je verovatnoća dužničke krize, ali ne i otklonjena. Programom fiskalne konsolidacije za godinu, koji uključuje povećanje poreza, smanjenje rashoda i rast jednokratnih prihoda realizovana je približno trećina neophodnog smanjivanja fiskalnog deficita. Preostale dve trećine fiskalnog prilagođavanja, u periodu godine skoro isključivo treba da se realizuju preko smanjenja rashoda, što implicira strukturne reforme u svim sektorima koji se finansiraju iz javnih sredstava. 5

6 Efekti fiskalne konsolidacije na rast biće pozitivni u slučaju Srbije, jer je alternativa konsolidaciji dužnička kriza i recesija, a ne privredni oporavak uz visok fiskalni deficit i dodatno zaduživanje. Fiskalna konsolidacija predstavlja prvi urgentni korak ka vraćanju privrede Srbije na održivu putanju rasta. Međutim, za dugoročno održiv oporavak i rast privrede, neophodne su temeljne reforme privrednog sistema, jer se ograničenja za rast privrede Srbije nalaze na strani ponude, a ne na strani tražnje. Trendovi u svetskoj privredi i oporavak privrede Srbije Privredna kretanja u Srbiji, kao maloj otvorenoj privredi, snažno zavise od kretanja u njenom okruženju, prvenstveno od kretanja u EU i zemljama članicama CEFTA. Aktuelna recesija i najavljena stagnacija u narednoj godini, kao i neizvesne dugoročne perspektive evrozone i same EU, negativno utiču na oporavak privrede Srbije. Stoga se postavlja pitanje šta Srbija može da učini da minimizuje negativne efekte stagnacije/krize u EU na privredu Srbije? U kratkom i srednjem roku cenovna konkurentnost privrede, koja se meri realnim deviznim kursom, predstavlja ključni instrument za poboljšanje spoljnotrgovinskih tokova Srbije. Realna deprecijacija dinara je neophodna da bi se poboljšala konkurentnost domaćih proizvoda, kako na svetskom tako i na domaćem tržištu. Za poboljšanje dugoročne konkurentnosti važne su strukturne reforme, ali pre nego što te reforme daju pune efekte Srbija može da se suoči sa platnobilansnom krizom. Bez obzira na smanjenje fiskalnog deficita i realnu deprecijaciju dinara, Srbija će u narednim godinama i dalje ostvarivati relativno visoke deficite u tekućem platnom bilansu. Tokom narednih nekoliko godina neophodno je da strane direktne investicije iznose 1,5-2 mlrd evra godišnje kako bi se smanjio rizik od platnobilansne krize. U periodu stagnacije u zemljama iz kojih dolaze investicije u Srbiju, to neće biti jednostavno. Ako Srbija ne uspe da obezbedi navedeni iznos investicija suočava se sa rastućim rizikom platnobilansne krize, čije posledice bi bile krajnje nepovoljne: pad inače niskog BDP i rast nezaposlenosti. U uslovima kada se strane direktne investicije u svetu smanjuju, borba za njihovo privlačenje postaje sve oštrija. Srbija se do sada u toj borbi oslanjala na politiku izdašnih subvencija, što predstavlja najskuplji, ali i nedovoljno delotvoran način za privlačenje stranih investicija. Stoga je neophodno preduzeti radikalne korake kako bi se unapredio privredni ambijent, da ne bi morali stranim investitorima plaćati dolazak u Srbiju. Značajno poboljšanje plasmana Srbije na međunarodnim rang listama konkurentnosti i pogodnosti za poslovanje ili povećanje kreditnog rejtinga bili bi jasni signali da je Vlada Srbije u tome uspela. * Publikacija Fonda za razvoj ekonomske nauke 6

7 EKONOMSKA KRETANJA U JUŽNOM BANATU INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA Industrijska proizvodnja u Republici Srbiji u decembru godine veća je za 0,7% u odnosu na decembar godine i veća za 7,1% u odnosu na prosek 2011.godine. Industrijska proizvodnja u periodu januar-decembar 2012.godine, u odnosu na isti period 2011.godine, manja je za 2,9%. Posmatrano po sektorima, u decembru 2012.godine, u odnosu na decembar godine, u sektoru Rudarstvo zabeležen je pad od 4,7%, u sektoru Prerađivačka industrija ostvaren je rast od 1,8%, a u sektoru Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija zabeležen je pad od 1,6%. Za decembar godine urađena je ocena industrijske proizvodnje malih preduzeća koja se ne obuhvataju redovnim statističkim istraživanjem industrije. Ocena je urađena na osnovu uzorka. Kada bi se uključila ocena industrijske proizvodnje za mala preduzeća, tada bi indeks industrijske proizvodnje decembar 2012./prosek za ukupnu industrijsku proizvodnju iznosio 106,6 a za prerađivačku industriju 104,6. Na području AP Vojvodine, rast ukupne industrijske proizvodnje u godini u odnosu na 2011.godinu iznosio je 2,1%. Rastu industrijske proizvodnje u Vojvodini najviše je doprineo rast produkcije sektora Rudarstva + 7,3%, Prerađivačke industrije za 2,0%, dok je sektor Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija zabeležio pad u iznosu od 9,0%. Na području Južnog Banata, industrijska proizvodnja u periodu januar-decembar godine, u odnosu na isti period godine, manja je za 3,7%. Sva tri sektora industrije imala su manji obim proizvodnje: Rudarstvo 9,3% ( eksploatacija uglja -25,3%, eksploatacija sirove nafte i prirodnog gasa +0,8% ) Prerađivačka industrija -3,6% Snabdevanje električnom energijom, gasom i parom -50,4%. U okviru sektora Prerađivačke industrije, rast proizvodnje u odnosu na godinu, ostvaren je u 5 oblasti : - Proizvodnja prehrambenih proizvoda + 0,6% - Proizvodnja tekstila ,5% - Proizvodnja papira i proizvoda od papira + 10,8% - Proizvodnja osnovnih farmac.proizv.i preparata + 13,9% - Proizvodnja mašina i opreme na dr.mestu nepomenute + 33,0% Ostale oblasti ovog sektora beleže pad ukupne proizvodnje u godini, u odnosu na prethodnu godinu: - Proizvodnja pića - 30,8% - Proizvodnja odevnih predmeta - 11,7% - Proizvodnja kože i predmeta od kože -10,8% - Prerada drveta i proizv.od drveta, osim nameštaja - 3,1% - Štampanje i umnožavanje audio i video zapisa - 14,0% - Proizvodnja koksa i derivata nafte - 4,3% - Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda - 42,7% - Proizvodnja proizvoda od gume i plastike -16,5% - Proizvodnja proizvoda od nemetalnih minerala - 9,1% - Proizvodnja osnovnih metala -15,0% - Proizvodnja metalnih proizvoda, osim mašina -37,0% - Popravka i montaža mašina i opreme - 2.3% 7

8 Podaci o ukupnoj industrijskoj proizvodnji po namenskim grupama u godini, u odnosu na prosek godine, pokazuju da je ostvaren pad u dve oblasti: - U proizvodnji energije -4,7% - U proizvodnji intermedijarnih proizvoda, osim energije - 32,2% dok su rast proizvodnje, u istom periodu, zabeležili - Kapitalni proizvodi +14,5% - Netrajni proizvodi za široku potrošnju +11,0%. Ind.proizv.Regiona ZARADE Prosečna zarada isplaćena u decembru godine u Republici Srbiji iznosi dinara. U odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u decembru godine, nominalno je veća za 6,6%, dok je u realnom smislu opala za 5,0%. Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u decembru godine u Republici Srbiji iznosi dinara. U odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u decembru godine, nominalno je veća za 6,9%, a realno manja za 4,7%. Prosečna zarada isplaćena u periodu januar-decembar godine u Republici Srbiji, u odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u periodu januar-decembar godine, nominalno je veća za 8,9%, a realno za 1,0%. Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u periodu januar-decembar godine u Republici Srbiji, u odnosu na prosečnu zaradu bez poreza i doprinosa isplaćenu u periodu januardecembar prethodne godine, nominalno je veća za 9,0%, a realno za 1,1%. Najveće prosečne zarade u decembru godine isplaćene su u proizvodnji duvanskih proizvoda, proizvodnji koksa i derivata nafte, računarskom programiranju i konsultantskim delatnostima, eksploataciji sirove nafte i prirodnog gasa, uslužnim delatnostima u rudarstvu. Prosečna zarada po zaposlenom u regionu Vojvodine u decembru godine iznosi dinara ( dinara, bez poreza i doprinosa ), što je nominalan rast od 11,9% u odnosu na decembar godine, dok realan rast zarada iznosi 0,1%. Isto kretanje zabeleženo je kod zarada bez poreza i doprinosa, u ovom periodu. Posmatrano po regionima i oblastima, najveće prosečne zarade u decembru godine isplaćene su u Beogradskom regionu Beogradskoj oblasti, regionu Vojvodine Južnobačkoj i Južnobanatskoj oblasti i regionu Južne i Istočne Srbije Borskoj oblasti. Na području Južnog Banata ukupna prosečna zarada isplaćena u decembru godine iznosi dinara ( što je iznad republičkog i pokrajinskog proseka). U odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u prethodnom mesecu nominalno je veća za 20,3%. Prosečna zarada isplaćena u periodu januar-decembar godine, u odnosu na prosečnu zaradu isplaćenu u periodu januar-decembar godine, nominalno je veća za 9,1%. Prosečna zarada bez poreza i doprinosa isplaćena u decembru godine iznosi dinara. 8

9 Najviše prosečne zarade bez poreza i doprinosa, odnose se na opštinu Vršac dinara i grad Pančevo dinara, dok je najnižu zaradu zabeležila opština Plandište dinara. Odnos najviše i najniže prosečne zarade bez poreza i doprinosa, isplaćene po gradu-opštinama u Regionu iznosi 2,40. Zarade po zaposlenom - decembar po opštinama i gradovima Nominalni indeksi Prosečna zarada XII 2012 I-XII 2012 XI 2012 I-XII 2011 Republika Srbija ,6 108,9 Vojvodina ,4 Južno-banatska oblast ,3 Alibunar ,7 Bela Crkva ,0 Vršac ,2 Kovačica ,0 Kovin ,0 Opovo ,1 Pančevo - grad ,1 Plandište ,4 109,2 109,1 113,2 113,3 112,3 100,6 109,3 109,1 107,4 107,9 Prosečna zarada bez poreza i doprinosa Prosecne zarade Republika Srbija Vojvodina Juzni Banat Beogradska obl. Juznobacka obl. ZAPOŠLJAVANJE I NEZAPOSLENOST Zaposlenost Prema saopštenju Republičkog zavoda za statistiku ( zaposleni u Republici Srbiji, godišnji prosek ), ukupan broj formalno zaposlenih u godini bio je lica, što u odnosu na godinu predstavlja smanjenje od 1,1%. Broj zaposlenih kod pravnih lica iznosio je , i u odnosu na 2011.godinu manji je za 0,1%, dok je broj registrovanih preduzetnika i zaposlenih kod njih u godini bio , što u odnosu na godinu čini pad od 4,3%. Procentualno najveći pad zaposlenosti kod pravnih lica evidentiran je u sektorima Poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo (5,2%) i Poslovanje nekretninama (3,0), dok je najveći porast zaposlenosti 9

10 zabeležen u sektorima Informisanje i komunikacije (5,8%) i Stručne, naučne i tehničke delatnosti (3,8%). U strukturi broja zaposlenih kod pravnih lica u 2012.godini najveće učešće imaju sektori Prerađivačka industrija (21,6%), Trgovina na veliko i malo i popravka motornih vozila (13,7%) i Zdravstvena i socijalna zaštita (12,0). Na području Vojvodine broj zaposlenih radnika u godini (godišnji prosek), iznosi i manji je nego prethodne godine za lica. Broj zaposlenih kod pravnih lica iznosio je , dok je broj registrovanih preduzetnika i zaposlenih kod njih u godini bio lica. Na području Južnog Banata, prema istom saopštenju, registrovano je zaposlenih lica ( od toga privatnih preduzetnika, lica koja samostalno obavljaju delatnost i zaposleni kod njih , a u preduzećima, ustanovama, zadrugama i organizacijama ), što je za lica manje nego u godini. Zaposleni u Regionu Nezaposlenost Ukupan broj nezaposlenih lica u Republici Srbiji, na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, poslednjeg dana decembra godine iznosi , što predstavlja rast od 0,8% u odnosu na prethodni mesec i rast od 2,2% u poređenju sa odgovarajućim mesecom godine. U odnosu na decembar godine, broj nezaposlenih koji na posao čekaju duže od godinu dana uvećan je za 5,3%, dok je u poređenju sa prethodnim mesecom njihov broj porastao za 0,8%. Na području Vojvodine, od ukupnog broja nezaposlenih lica , najveći broj je registrovan na teritoriji koju pokriva Južno-bački region 33%, zatim sledi Južno-banatski region 17%, Sremski 14%, Zapadno-bački 11%, Srednje-banatski 9%, Severno-bački 8% i Severno-banatski region 7%. Juzna Backa 33% Zapadna Backa 11% Srem 14% Juzni Banat 17% Severni Banat 8% S Backa 8% Srednji Banat 9% Na teritoriji Južno-banatskog okruga na kraju decembra registrovano je nezaposlenih lica, od čega je bilo žena ili 51,09%. Nezaposlenost je u odnosu na odgovarajući mesec 2011.godine povećana za 742 lica ili 2,2% Od ukupno nezaposlenih, prvi put traži zaposlenje lica. Na kraju godine registrovano je lica koja traže zaposlenje. 10

11 Struktura lica koja traže zaposlenje: nezaposlenih lica aktivnih, privremeno nesposobnih ili nespremnih za rad, 428 lica kojima miruje pravo po zakonu, 23 lica koja traže promenu zaposlenja i 80 drugih lica koja traže zaposlenje. Najveće učešće u registrovanoj nezaposlenosti, prema dužini čekanja na zaposlenje, imaju lica koja na posao čekaju od 1-2 godine (17,08%), zatim slede lica koja čekaju 3-5 godina (13,39%), do 3 meseca (12,04%), preko 10 godina (11,17%), od 5-8 godina (10,28%), od 2-3 godine (10,22%), od 3-6 meseci (9,21%), od 6-9 meseci (6,53%), od 9-12 meseci (6,20%) i od 8-10 godina (3,87%). Od ukupnog broja nezaposlenih lica, preko 12 meseci (dugotrajna nezaposlenost) na zaposlenje čeka 66% ili lica. Najveće učešće u registrovanoj nezaposlenosti, posmatrano prema godinama starosti, imaju nezaposlena lica od 35 do 39 godina (12,85%), 30 do 34 godine (12,61%), 25 do 29 godina (12,54%), od 40 do 44 godine (11,78%), od 50 do 54 godine (11,02%), od 20 do 24 godine (10,84%), od 45 do 49 godina (10,80%), od 55 do 59 godina (10,28%), od godina (3,70%) i od 15 do 19 godina (3,55). Struktura nezaposlenih lica prema stručnoj spremi : I (37,21%), II (5,56%), III (21,57%), IV (26,18%), V 241 (0,70%), VI (4,13%), VII (4,60%) VIII 2 (0,01%). Nezaposlenost u Regionu Podaci o nezaposlenosti i zapošljavanju na nivou Okruga tokom decembra 2012.god. - po grupama zanimanja Opštine Nezaposlena lica Novoprijavljeni Prijavljene potrebe za radnicima Zapošljavanje Zaposleni sa evidencije Južni Banat Poljoprivreda, proizv. i prerada hrane Šumarstvo i obrada drveta Geologija, rudarstvo i metalurgija Mašinstvo i obrada metala Elektrotehnika Hemija, nemetali i grafičarstvo Tekstilstvo i kožarstvo Komunalne, tapetarske i farbarske usluge Geodezija i građevinarsvo Saobraćaj Trgovina, ugostiteljstvo i turizam Ekonomija, pravo i administracija Vaspitanje i obrazovanje Društveno-humanistička zanimanja Prirodno-matematička zanimanja Zdravstvo, farmacija i socijalna zaštita Fizička kultura i sport Ostalo ( lične usluge, verska zanimanja i neraspoređeni ) Izvor : podaci Nacionalne službe za zapošljavanje 11

12 Izvori - Konjukturni trendovi Srbije, PKS - Saopštenja Republičkog zavoda za statistiku - Kvartalni monitor ekonomskih trendova i politika u Srbiji, Fond za razvoj ekonomske nauke Prilog - Indeksi industrijske proizvodnje Sekretar Centra Daliborka Ivanović, dipl.ecc. PRILOG: indeksi industrijske proizvodnje, decembar Indeksi industrijske proizvodnje, po sektorima i oblastima Republika Srbija Vojvodina Južni Banat XII I-XII XII I-XII 2012 XII I-XII 2012 prosek 2011 I-XII prosek 2011 I-XII prosek 2011 I-XII Industrija - ukupno 107,1 97,1 124,8 102,1 180,3 96,3 Energija 120,6 93,9 158,3 98,3 177,8 95,3 Intermedijarni proizvodi, osim energije 81,4 91,4 96,0 94,8 94,9 67,8 Kapitalni proizvodi 110,3 103,3 84,7 105,4 28,8 114,5 Trajni proizvodi za široku potrošnju 92,6 105,6 64,8 89,5 / / Netrajni proizvodi za široku potrošnju 120,0 103,3 135,6 104,5 233,7 111,0 Rudarstvo 105,2 97,8 112,3 107,3 132,4 90,7 Eksploatacija uglja 107,2 93,1 177,8 74,7 177,8 74,7 Eksploatacija sirove nafte i prirodnog gasa 116,3 109,6 116,1 109,4 103,6 100,8 Eksploatacija ruda metala 139,0 121,3 / / / / Ostalo rudarstvo 40,5 91,8 13,5 91,1 / / Prerađivačka industrija 105,2 98,2 125,1 102,0 180,8 96,4 Proizv.prehrambenih proizvoda 91,4 100,7 93,3 102,0 102,7 100,6 Proizvodnja pića 104,8 103,4 103,0 100,1 452,1 69,2 Proizv. duvanskih proizvoda 108,4 93,3 107,5 81,4 / / Proizvodnja tekstila 100,9 98,1 134,0 114,5 / 1506,5 Proizvodnja odevnih predmeta 118,7 110,4 134,4 121,9 40,6 88,3 Proizvodnja kože i predmeta od kože 107,2 87,7 97,2 82,0 206,5 89,2 Prerada drveta i proizv.od drveta, osim nam. 94,1 120,0 57,3 93,4 14,1 96,9 Proizvodnja papira i proizvodi od papira 102,3 105,2 92,8 108,7 128,4 110,8 Štamp. i umnožavanje audio i video zapisa 99,4 100,8 101,7 98,3 45,6 86,0 Proizv. koksa i derivata nafte 167,9 95,3 172,8 95,8 180,3 95,7 Proizv.hemikalija i hemijskih proizvoda 81,0 81,5 90,7 66,1 99,7 57,3 Proizv.osn.farmac.proizv. i preparata 235,7 112,5 247,3 113,4 249,2 113,9 Proizvodnja proizvoda od gume i plastike 98,9 118,4 121,9 155,9 80,4 83,5 Proizvodnja proizv. od nemetalnih minerala 63,6 93,0 57,6 94,4 27,9 90,9 Proizv. osnovnih metala 36,3 53,3 80,1 85,7 72,3 85,0 Proizv.metalnih proizvoda, osim mašina 121,5 112,6 124,6 124,5 68,7 63,0 Proizv.računara, elektr. i optičkih proizvoda 97,4 98,0 99,5 94,8 / / Proizvodnja električne opreme 92,1 99,3 145,9 90,7 / / Proizv.mašina i opreme na dr.mestu nepom. 95,9 103,8 69,0 101,1 13,5 133,0 Proizv.motornih vozila i prikolica 172,2 116,5 102,8 104,6 / / Proizv.ostalih saobraćajnih sredstava 47,7 80,2 19,2 86,1 / / Proizv.nameštaja 103,7 103,4 82,6 80,0 / / Ostale prerađivačke delatnosti 99,4 102,3 130,4 98,3 / / Popravka i montaža mašina i opreme 84,6 89,0 133,8 123,9 121,4 97,7 Snabdev. el.en.gasom, parom i klimatizac. 114,7 92,9 142,7 91,0 / 49,6 Snabdev. el.en.gasom, parom i klimatizac 114,7 92,9 142,7 91,0 / 49,6 12