Microsoft Word - ZASAVICA_prikaz_Katedra_za_biologiju

Транскрипт

1 УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ ФАКУЛТЕТ ВЕТЕРИНАРСКЕ МЕДИЦИНЕ Катедра за БИОЛОГИЈУ Београд, Бул. ослобођења 18. Tel: +381(11) (11) /347 UNIVERSITY OF BELGRADE FACULTY OF VETERINARY MEDICINE Department of BIOLOGY Belgrade, Bul. oslobodjenja 18 Tel: +381(11) (11) /347 Specijalni rezervat prirode Zasavica (SRP Zasavica) Specijalni rezervat prirode Zasavica (SRP Zasavica) nalazi se na severu Mačve, udaljen 6 kilometara od Sremske Mitrovice (između i severne geografske širine i i istočne geografske dužine) pri čemu zahvata opštine Bogatić i Sremsku Mitrovicu. Zasavica je i naziv za napušteno rečno korito oko Donje Drine koje je danas van hidrografske funkcije tako da predstavlja fosilno rečno korito. Ovo je močvarno područje sa poplavnim livadama i šumama smešteno uz reku Zasavicu i zahvata površinu od 1825 hektara. Pored reke po kojoj je i rezervat dobio ime, postoje još i dva kanala, Jovac i Prekopac, kao i potok Batar. Rečica Zasavica i njeno priobalje su od godine stavljeni pod zaštitu države kao prirodno dobro od izuzetnog značaja, a deceniju kasnije zaštićeni su i Ramsarskom konvencijom radi očuvanja prirodnog vodotoka i vlažnih staništa sa značajnom raznovrsnošću biljnog i životinjskog sveta i povereni upravi Pokreta gorana iz Sremske Mitrovice. Upravnik SRP Zasavica je Slobodan Simić, pravnik i veliki entuzijasta. Od godine Zasavica je postala član Europark Federacije, a godine je proglašena za deveto Ramsarsko područje u Srbiji. Prema klasifikaciji Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN) kao područje upravljanja staništima i vrstama (Habitat and species menagment area) ima IV kategoriju. Ukupna dužina vodotoka reke Zasavice iznosi 33 km, a voda je tako čista da u njoj žive i kolonije slatkovodnih sunđera i meduza koje mogu da žive samo u besprekorno čistoj vodi. SRP Zasavica je stanište raznovrsnog biljnog i životinjskog sveta (800 vrsta biljaka, 25 vrsta riba, 192 vrste ptica, 65 vrsta sisara među kojima 7 vrsta insektivora, 18 vrsta slepih miševa). Posebnu vrednost rezervata čine ugrožene biljne i životinjske vrste, među kojima retke vrste leptira, daždevnjaci, vidre i dr. Neke od njih se u Srbiji mogu naći samo u ovom rezervatu. Treba napomenuti da je za turističke posete otvoren samo manji deo rezervata koji je pod trećim stepenom zaštite, dok je za foto safari kroz zonu koja je najbogatija ptičjim svetom (koja je pod prvim stepenom zaštite) neophodno organizovati posebnu posetu uz pratnju vodiča i u malim grupama. Katedra za biologiju Fakulteta veterinarske medicine je godine uključila SRP Zasavica kao participanta na naučnoistraživačkom projektu iz programa Integralnih i interdisciplinarnih istraživanja koje finansira Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije: Molekularno genetička i ekofiziološka istraživanja u zaštiti autohtonih animalnih genetičkih resursa, očuvanja dobrobiti, zdravlja i reprodukcije gajenih životinja i proizvodnji bezbedne hrane, Ev. br. III46002, kojim rukovodi prof. dr Zoran Stanimirović. Ta saradnja obuhvatila je naučna

2 istraživanja autohtonih rasa magaraca i goveda, pre svega molekularno genetičkim metodama, što je rezultiralo publikovanjem radova u prestižnim međunarodnim časopisima i odbranom dve doktorske disertacije. U nastavku ovog teksta dat je prikaz samo nekih vrsta po kojima je SRP Zasavica poznata u široj (naučnoj i stručnoj) javnosti, dok su brojne detaljne informacije o vrstama životinja, biljaka i gljiva u okviru SRP Zasavica dostupne na internet stranici: PROIZVODNE AUTOHTONE RASE ŽIVOTINJA Sto se tiče proizvodnih životinja, SRP Zasavica poseduje malu farmu autohtonih rasa, sa natpisom: Stare rase genetički resursi Srbije. U njoj se gaje sledeće autohtone rase: - balkanski magarac (oko 200 jedinki), - svinja rase mangulica sremska crna rasa (oko 300 jedinki), - goveda rase buša, bivo i podolsko goveče (oko 50 jedinki), - domaći brdski konj (oko 80 jedinki) - vitoroga i balkanska koza, - karakačanska ovca, - golovrata kokoš Magarci Farma magaraca u Zasavici je po brojnosti druga u svetu, posle jedne italijanske koja ima 700 magarica. Sa oko 200 jedinki, ova farma predstavlja najveću farmu muznih magarica u Jugoistočnoj Evropi (u celoj Srbiji nema ni 1000 magaraca). Od mleka magarica prave se brojni proizvodi: pre svega čuveni magareći sir, ali i sapuni i kreme. magareće mleko su stari narodi visoko cenili. Poznato je da su se egipatska kraljica Kleopatra, austrijska princeza Sisi i Napoleonova sestra kupale u njemu da bi očuvale lepotu i mekoću kože. Stari Grci su ga smatrali odličnim lekom, a Rimljani luksuznim pićem. Hipokrat ga je preporučivao za razne bolesti, trovanja i rane. Smatra se lekom za astmu i bronhitis. Ono je identično ljudskom, sa procentom masnoće od 0,5 do 1%, ali su njegove količine ograničene. Najviše se prodaje sirovo mleko u flašicama od 200 mililitara, koje košta 8 evra. Kleopatrina kupka za mladu Ne znamo za svet, ali posle kupanja slavne Kleopatre u magarećem mleku, posle godina takvo kupanje palo je i u Zasavici. Raspisan je konkurs na koji se javio jedan mladoženja i platio evra da bi se izabranica njegovog srca okupala u 70 litara magarećeg mleka. Nakon toga je upravnik SRP Zasavica Slobodan Simić imao ideju da isti performans ponovi sa svetskom pop zvezdom Madonom kada je gostovala u Beogradu, ali pregovori nisu uspeli. sir od magarećeg mleka najskuplji sir na svetu. Razlog za ekskluzivnu cenu ovog sira je sledeći: magarica nosi mladunče više od godinu dana i prva dva meseca pule mora da sisa, tako da za dve godine može dati tek litara mleka, što nije dovoljno ni za 1 kg sira po magarici

3 godišnje. Imajući na umu da u SRP Zasavica ima manje od 200 magarica jasno je zašto je sir od magarećeg mleka izuzetno skup. Naime, litar magarećeg mleka košta 40 evra, a za 1 kg sira potrebno je čak 25 litara mleka magarice, te kilogram ovog jedinstvenog sira košta evra, a u Las Vegasu je čak plaćen preko dolara. U Zasavici može da se napravi tek nekoliko kilograma sira i nije problem prodati ga za hiljadu evra, narudžbine stalno stižu, ali je problem napraviti dovoljne količine. Sir se najšešće prodaje u malom pakovanju od 50 gr i to na licu mesta. Ta količina je zbog punoće i kvaliteta sasvim dovoljna za 5 6 osoba. U vezi sa proizvodnjom sira, važno je znati da magareće mleko nema dovoljno proteina kazeina koji je potreban za zgrušavanje i ovaj nedostatak se rešava delimičnim dodavanjem kozjeg mleka koje u sebi ima veće količine kazeina. Mešanje mleka se vrši na temperaturi od 68 stepeni, ali glavna tajna spravljanja tog sira se čuva (tajnu strogo čuva Sloba Simić ). Od magarećeg mleka proizvedenog na farmi Zasavice prave se i kreme od magarećeg mleka (po francuskim recepturama) i izuzetno blagi sapuni od magarećeg mleka (koji se proizvode postupkom hladnog ceđenja jer se tako čuvaju korisni sastojci mleka). Radi popularizacije magaraca i svih navedenih proizvoda svake godine organizuje se manifestacija Dan magarica u okviru SRP Zasavica. Važno je napomenuti da su na Katedri za biologiju Fakulteta veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu obavljena opsežna genetička istraživanja populacija balkanskog magarca u Republici Srbiji u okviru gore navedenog projekta Ev. br. III46002 kojim rukovodi prof. dr Zoran Stanimirović. Ispitivan je genetički diverzitet i genetička struktura magaraca (analizom jedarne i mitohondrijalne DNK) uz analizu morfometrijskih, hematoloških i biohemijskih parametara. Istraživanje je obuhvatilo tri najveće populacije magaraca u Srbiji: jednu sa područja SRP Zasavica, drugu iz regiona Stare planine i treću iz okoline mesta Kovilj, nadomak Novog Sada. Od brojnih rezultata ističemo da je dokazano da na teritoriji naše zemlje postoje dva genofonda balkanskog magarca od kojih prvi predstavlja heterogenu rasu balkanski magarac i obuhvata dve subpopulacije, a drugi obuhvata određen broj jedinki u populaciji iz Zasavice i jasno se razlikuje od rase balkanski magarac. Za te jedinke drugog genofonda iz Zasavice dokazane su genetičke specifičnosti i fenotipske osobine koje daju osnova da se zvanično proglasi da pripadaju novoj rasi banatski magarac (Slika 1). Tu rasu banatski magarac karakterišu veća veličina tela i drugačija boja dlake u odnosu na rasu balkanski magarac, ali i karakterističan genski fond. Kad vam neko kaže da ste magarac, znajte da ste dobili najbolji kompliment u pogledu vaše seksualnosti, jer magarac je ljubavnik bez premca. Osim toga, nisu glupi, a tvrdoglavost koja im se pripisuje zapravo je samo njihova reakcija na predosećaj opasnosti i ko zna koliko je ljudskih života kroz istoriju ta tvrdoglavost spasla zaključuje Simić.

4 Slika 1. a) balkanski magarac, b) banatski magarac Mangulice U SRP Zasavica obitava i mangulica (Slika 2), a rezervat je jedan od vodećih odgajvača ove autohtone rase u Srbiji, čije je meso zbog posebnih svojstava jedno od najtraženijih u svetu. Zbog izuzetno skromnih zahteva i otpornosti, ova rasa je bila jako popularna u Vojvodini (naročito u Sremu) i Mađarskoj u periodu od XIX veka sve do pedesetih godina prošlog veka. Njene čekinje su korišćene za izradu četki, a najviše je bila na ceni zbog slanine i masti. Međutim, navike potrošača su se postepeno menjale (postale su popularne rase koje daju vise mesa), zbog čega je

5 mangulica tokom 80 tih godina XX veka dovedena skoro do iščeznuća. Danas rasa mangulica predstavlja jednu od 3 preostale autohtone rase svinja u Srbiji, te se njen status opisuje kao ugroženo održiva. Ova rasa nosi u sebi dragocene genske alele koji je čine drugačijom od tzv. plemenitih rasa nastalih jednostranom selekcijom na povećanje proizvodnih osobina. Rezultati naučnih istraživanja su pokazali da prosečan sadržaj masti u mesu mangulice iznosi 33,25%, a u slanini i do 86,21%. Konzumiranje ovog mesa dovodi do stvaranja tzv. HDL holesterola, pozitivnog holesterola, zbog čega je pogodna za osobe sa povišenim nivoom masnoća u krvi. Naime, sadržaj holesterola u mesu mangulica je za 50 75% niži u odnosu na meso drugih rasa svinja našeg područja (na primer, u uzorku kremenadle mangulice ima 42,5 mg holesterola, a u uzoku sa vrata mangulice 45,07 mg holesterola). Meso mangulice se uspešno koristi u proizvodnji kobasica (sušenih i dimljenih). Zbog izvanrednog ukusa mesa ove rase, mangulica se izvozi u Španiju gde se od nje pravi poznata serano šunka (Jamón Serrano). O značaju ove autohtone rase govori i podatak da je dobila Dan mangulica, koji se svake godine održava u organizaciji SRP Zasavica. Slika 2. Svinje rase mangulica DIVLJE VRSTE ŽIVOTINJA Kada su u pitanju divlje vrste sisara, za Zasavicu je poznata priča o evropskom dabru Castor fiber (o. Rodentia, fam. Castoridae) jer je ova vrsta iščezla sa teritorije Srbije pre više od 100 godina. Međutim, godine Društvo prirodnjaka iz Bavarske poklonilo je Srbiji 75 dabrova, od kojih je 35 naseljeno na teritoriji Zasavice. U tome je učestvovala Katedra za biologiju Fakulteta veterinarske medicine, čiji su članovi obavili mikročipovanje svih jedinki puštenih u prirodu. Zahvaljujući tome se preko satelita prati njihovo kretanje. Nakon samo godinu dana po doseljavanju u Zasavicu, jedna porodica dabrova je podigla branu dugu 30 metara i visoku 180 cm od čega je 80 cm iznad vode. Za ovu branu su potrošili 20 kubika drveta. Zanimljivo je da su zenke graditelji brana, a mužjaci samo nosači materijala. Danas u Zasavici ima oko trinaest porodica dabrova (Slika 3).

6 Slika 3. Castor fiber dabar Kada je reč o pticama, od preko 190 vrsta ptica*, najznačajnije su močvarice i plovuše zbog kojih je SRP Zasavica uvrštena u listu područja važnih za ptice: čaplje (ordo Ciconiiformes, fam. Ardeidae), odnosno vrste: gak Nycticorax nycticorax, siva čaplja Ardea cinerea, crvena (purpurna) čaplja A. purpurea, bela čaplja A. alba i druge, barske koke (ordo Gruiformes, fam. Rallidae), odnosno vrste barski petlić Porzana porzana (Slika 4) i crna liska Fulica atra, patke (ordo Anseriformes, fam. Anatidae), kormorani (ordo Pelecaniformes, fam. Phalacrocoracidae), odnosno vrste roda Phalacrocorax sp. Najveća ptica u rezervatu Zasavica je orao belorepan Haliaeetus albicilla (ordo Falconiformes, fam. Accipitridae) koji dostiže raspon krila preko 2,5 metara. Posebna zanimljivost Zasavice jeste jedna mala ptičica, ritska senica Remiz pendulinus (ordo Passeriformes, fam. Remizidae) i način na koji ona pravi gnezdo. Kompletno gnezdo gradi mužjak i kada je ono završeno, ženka dođe da ga vidi, ako joj se ne svidi, ona kljunom pregrize nit koja drži gnezdo i rasturi ga, pa je mužjak primoran da počne sve iznova. Ipak, to ne sprečava mužjaka da u vreme gnežđenja opslužuje i do pet ženki. Interesantno je navesti da su se godine na prostoru Zasavice pojavila dva primerka čaplji roze boje, ali ispostavilo se da je u pitanju evropska bela čaplja Ardea alba, koja je zimu provela u Africi i hranila se račićima kojima se inače hrane flamingosi, usled čega njihovo perje postaje crveno obojeno. Pomenute čaplje su brzo izgubile roze boju, odnosno vratila im se bela boja perja jer više nisu imale račiće u ishrani. Slika 4. Porzana porzana barski petlić

7 Od 25 vrsta riba* koje su do sada registrovane u SRP Zasavica, jedna se izdvaja, a to je mrguda ili crnka Umbra krameri (Slika 5), koja je zaštitni znak rezervata. U. krameri spada u red najstarijih kičmenjaka na našoj planeti. Reč je o redu Esociformes kome osim familije Umbridae pripada samo još familija Esocidae (štuke). Ova vrsta u celoj Evropi ima status ugrožene vrste i pod najstrožijim je režimom zaštite. Prve podatke o prisustvu ove ribe kod nas dao je Josif Pančić godine u Negotinskom blatu, a drugi beleži Medić god. u plovnoj zoni reke Save kod Surčina. Medjutim, danas u okviru teritorije bivše Jugoslavije živi samo kod nas na teritoriji SRP Zasavica i u u močvari Gromiželj u Semberiji. Nalazi se na crvenoj listi faune Evrope. Umbra krameri potiče još iz praistorije (era paleozoik, period silur), odnosno od pre 450 miliona godina. Ova riba je takozvana dvodihalica, jer se, kad nivo vode počne da opada, ukopa u blato i diše atmosferski kiseonik. Izvan vode može disati više od deset časova, a u mulju može biti mesecima, čekajući povoljne prilike za život i razmnožavanje. Kada nadođe voda, ona izlazi napolje i kao i svaka druga riba, koristi kiseonik iz vode. U Evropi je ona jedini predstavnik familije Umbridae, dok još dve vrste žive u severnoj Americi. Glava crnke je velika, bočni deo glave i škržni poklopci prekriveni su krljuštima. Oči su joj krupne, bliže špicu glave, a zubi slabo razvijeni. Ova riba može da naraste 13 do 15 cm (mužjaci su sitniji), a masa joj ne prelazi 30 grama. Telo je crvenkastosmeđe boje. Po glavi i bokovima se uočavaju nepravilno razbacane tamne pege. Duž gornje polovine tela proteže se svetložuta pruga. Ova vrsta živi u manjim jatima, oko pet do šest jedinki. Hrani se larvama insekata, račićima, mekušcima, ponekad i drugim ribama. Napada plen iz zasede, slično štukama. Polnu zrelost dostiže posle dve godine, kada ima dužinu od 6 8 cm. Mresti se u proleće, noću ili u jutarnjim satima, na temperaturi vode 12 do 18 C, u delovima sa gustom vegetacijom. Ženka u gnezdu na dnu položi od 75 do jaja koje brižno čuva. U vodama SRP Zasavica žive i česte vrste riba, kao što su: šaran (Cyprinus carpio) i govedarka (Gobio gobio) iz fam. Cyprinidae, som (Silurus glanis) iz fam. Siluridae, glavoč (Neogobius melanostomus) iz fam. Gobiidae i vijun (Cobitis taenia) iz fam. Cobitidae, ali i neke retke vrste kao što su crvenperka (Scardinius erythrophthalmus), kesega (Ballerus ballerus), crnooka deverika (Ballerus sapa), gavčica (Rhodeus amarus) i žuti karaš (Carassius carassius) iz fam. Cyprinidae i čikov (Misgurnus fossilis) iz fam. Cobitidae. Slika 5. Umbra krameri mrguda ili crnka

8 BILJKE I GLJIVE Od oko 800 registrovanih biljnih vrsta*, najinteresantnija vrsta u SRP Zasavica jeste tzv. biljka mesožderka Aldrovanda vesiculosa (Slika 6) jer hvata sitne životinjice i tako sebi obezbeđuje potrebnu hranu. Za ovu vrstu se smatralo da je iščezla sa naših prostora, ali je god. pronađena u ovom rezervatu koji predstavlja njeno jedino stanište u Srbiji. To je reliktna vrsta poreklom iz tercijera (era kenozoik), koja naseljava pretežno tople stajaće vode tropskog pojasa. Nalazi se na crvenoj listi flore Evrope. Slika 6. Aldrovanda vesiculosa biljka mesožderka Na području SRP Zasavica živi jedna vrsta prave orhideje (iz fam. Orchidaceae). To je Cephalanthera alba koja u Srbiji živi samo još na Fruškoj gori. U rezervatu živi i vrsta morfološki slična pravim orhidejama, Ljubičasta vodnjača Orobanche luteum (iz fam. Lamiales), koja je bez hlorofila, te živi parazitski na korenovima raznih drugih biljaka. U Srbiji ova vrsta živi samo u području SRP Zasavica. Značajno je navesti da su obale rečice Zasavice obrasle biljkom rogozom koja upozorava da je na tim mestima dubina mulja 2 ili 3 metra. Za razliku od rogoza, trska raste na već formiranom zemljištu. Interesantno je reći kako nam i lokvanji daju signale, odnosno upozoravaju koji teren treba da izbegavamo. Naime, beli lokvanj (Nymphaea alba) traži plitku vodu i veliki mulj, dok žuti lokvanj (Nuphar luteum) traži duboku vodu (Slika 7). a) b) Slika 7. a) beli lokvanj (Nymphaea alba) i b) žuti lokvanj (Nuphar luteum)

9 Na teritoriji SRP Zasavica registrovano je preko 250 vrsta gljiva*, od čega je 10 od međunarodnog značaja. Široj javnosti najzanimljivije gljive u rezervatu su beli i crni tartufi (Slika 8), skupe podzemne gljive za kojima vlada velika potražnja na svetskom tržištu, naročito za potrebe elitnih restorana Italije i Francuske. U Sremu i Mačvi tartufi žive u simbiozi sa kestenom, hrastom, belom topolom i lešnikom. Cena im je od do evra za kilogram belog tartufa (Tuber magnatum), dok je crni tartuf (T. melanosporum) znatno jeftiniji, evra za kilogram. Toliko za njega, međutim, dobiju samo distributeri, dok beračima pripada par stotina evra po kilogramu. U lovu na tartufe beračima pomažu specijalno obučeni psi tragači rase lagoto romanjolo. Prema procenama upućenih, u Srbiji se može skupiti na tone tartufa, ali njihov izvoz na evropsko tržište sprečavaju male izvozne kvote. Naime, Srbiji je dozvoljen izvoz samo sto kilograma crnog i belog tartufa godišnje, što omogućava cvetanje crnog tržišta i prebacivanje ilegalnim kanalima. a) b) Slika 8. a) beli tartuf (Tuber magnatum) i b) crni tartuf (Tuber melanosporum) Zanimljivosti vezane za SRP Zasavica Pored lepih zanimljivosti koje krase ovaj rezervat, Zasavica je poznata i po tome što je nije zaobišao Drugi svetski rat. Naime, Nemci su polovinom oktobra godine na mestu zvanom Poloj u ataru sela Zasavica 2, u Mačvi, ubili 1057 Jevreja i više od 90 Roma među kojima je bilo žena i dece koji su saranjeni na ovom mestu. Posle rata, posmrtni ostaci Jevreja su preneti na Jevrejsko groblje u Beogradu. Nedaleko od ovog mesta podignuto je spomen obeležje u Zasavici 2 i proglašeno kao nepokretno kulturno dobro. Močvare se često prikazuju kao mesta koja su zaboravljena, gde niko ne ulazi voljno jer su prema narodnim pričama močvare prokleta i ukleta mesta puna čudovišta. Postoje čak drevne kletve koje dovode do nestanka putnika koji ostaju zauvek da lutaju po močvarama. Prema narodnim predanjima, močvare su dom za veštice, vilenjake, gobline i razna druga mitološka bića, a varljiva svetlost mami neoprezne putnike u živo blato.

10 Postoji element istine u popularističkim prikazima močvara na televiziji: močvare mogu biti opasne i nehigijenske, jer imaju tendenciju da privuku mnogo insekata koji mogu širiti bolesti; teren natopljena vodom otežava prolazak kroz njih; oko močvara se stvaraju teške magle zbog ogromne količine vode, što može učiniti orjentaciju nemogućom, a neke močvare naseljavaju i opasne životinje, kao što su aligatori i pirane. Međutim, čak i bez opasnih životinja, močvare mogu biti izvor neprijatnosti zbog blata, pijavica, obilja komaraca, i ogromne vlažnosti u vazduhu koja je posebno neprijatna leti. Pored svega ovoga problem sa močvarama predstavljaju i požari koji se javljaju zbog prisutnog treseta. Naime, ispod vodene mase većine močvara nalaze se velike naslaga ovog materijala. Glavni sastojak treseta je mrtva biljna materija koja se nije potpuno razgradila. Ostaci drugih uginulih organizama se takođe nalaze u blokovima treseta, zajedno sa mineralima apsorbovanim u lokalnom sedimentu. Međutim, močvare i močvarna područja su važan deo ekosistema, jer predstavljaju stanište ili plodno tlo za mnoge biološke vrste. Neke od njih su zaista lepa mesta za gledanje ptica ili ribolov. Močvare su prirodni uređaji za praćenje nivoa vode, jer u kišnim vremenima skupljaju kišnicu kao sunđer i tako sprečavaju poplave. U sušnim periodima močvare su rezervoari za vodu. Prof. dr Zoran Stanimirović Prof. dr Jevrosima Stevanović Marko Ristanić, dr vet. med. Uroš Glavinić, dr vet. med. Milan Rajković, dr vet. med. Igor Krnjaić, dr vet. med. KATEDRA ZA BIOLOGIJU FAKULTET VETERINARSKE MEDICINE UNIVERZITET U BEOGRADU