"SELEKCIJA I SEMENARSTVO" PLANT BREEDING AND SEED PRODUCTION, VOL. XV, No. 2 (2009), STR , NOVI SAD UTICAJ ME\UREDNOG RAZMAKA NA PRINOS I KVALIT

Транскрипт

1 "SELEKCIJA I SEMENARSTVO" PLANT BREEDING AND SEED PRODUCTION, VOL. XV, No. 2 (2009), STR , NOVI SAD UTICAJ ME\UREDNOG RAZMAKA NA PRINOS I KVALITET HELJDE NO@INI], M. 1 IZVOD: U gajenju heljde visoka setvena norma dovodi do poleganja useva i smanjenja prinosa i kvaliteta zrna, a niska do pojave invazionih korova i gu{enja useva. Cilj ovog istra`ivanja je utvr ivanje optimalnog me urednog razmaka kod doma}e populacije heljde H-1 pri kojem se posti`e maksimalni prinos zrna i najmanja razvijenost invazione korovske flore. Ogled je postavljen na planini Manja~a, na 800m nv, sa tri me uredna razmaka; 12,5cm, 25cm i 50cm. Najve}i prinos zrna heljde od 2,43t/ha ostvaren je kod me urednog razmaka od 25cm, dok nije postojala razlika izme u prinosa kod me urednih razmaka od 12,5 i 50cm, koji je iznosio 1,54 t/ha, odnosno 1,53 t/ha. Sklop je bio u potpunoj korelaciji sa setvenom normom. Kod sklopa od 12,5cm dolazi do poleganja useva, a kod sklopa od 50cm intenzivnijeg razvoja korova od heljde. Izme u korova i heljde nisu utvr eni alelopatski odnosi. Na lokalitetu koji se nalazi na nadmorskoj visini od 800m prinos populacije H-1 bio je 2,0t/ha, a na nadmorskoj visini od 150m 0,5t/ha. Me uredni razmak nije uticao na sadr`aj proteina, masti, celuloze i pepela u zrnu heljde. Klju~ne re~i: Heljda (Fagopyrum esculentum Moench), me uredni razmak, prinos, kvalitet, korovi alelopatija UVOD: Heljda (Fagopyrum escu - len tum) je jedna od gajenih biljnih vrsta sa najve}im arealom gajenja. Iako se gaji na relativno maloj povr{ini, oko 2,5 miliona hektara u svetu, u mnogim zemljama koristi se u ishrani ljudi u obliku posebne hrane. Ova gajena biljna vrsta odlikuje se posebnim nutritivnim vrednostima (Namai, 1992) i fiziolo{kim mehani - zmom tolerantnosti na Al (Ma et al., 1997). Me utim, niski prinosi i velika osetljivost na poleganje osnovni su nedostaci heljde kao gajene biljne vrste. Prilikom gajenja heljde jedan od najve}ih problema, ili agronomskih ve{tina, je odre ivanje momenta `etve, zbog indeterminantnog tipa rasta i visokog stepena osipanja zrna (Mar shall and Pomeranz, 1982). Kod heljde sasvim je normalna pojava da se na istoj biljci istovremeno nalaze cvetovi i zrela zrna (Kreft, 1989a). Oplemenjivanje na pobolj{anje ot - por nosti na osipanje i uniformno Originalni nau~ni rad (Original scientific paper) 1 Dr MILO[ NO@INI], Poljoprivredni in sti tute Republike Srpske, Banja Luka, Republika Srpska, BiH, milosn@blic.net 53

2 sazrevanje bio bi jedan od najus - pe{nijih na~ina re{avanja problema u gajenju heljde, do kojeg dolazi usled asinhronog cvetanja. Me utim, do sada dobijene linije sa smanjenim osipanjem imaju druge negativne osobine; nisku fertilnost i prinos i lo{ kvalitet zrna (Alekseeva and Mali - kov, 1992). Zbog te{ko}a u kori{}enju ople - menjiva~kog pristupa u re{avanju problema osipanja Miyamoto (1983) i Gubbels and Campabell (1985) poku - {ali su da odrede optimalni momenat `etve na osnovu boje omota~a zrna. Po njima, najve}i prinos se dobije kada 75% zrna dobije braon boju. U odnosu na pove}anje ujedna~enog dozrevanja otvara se pitanje da li treba menjati genotip biljke ili gene - ti~ki homogenizirati populaciju, po{to kod heljde postoji visok nivo gene - ti~ke heterogenosti zbog strano - oplodnje. Dosada{nja istra`ivanja nisu dala re{enje ovoga problema (Kreft, 1989b; Martinenko and Fesen - ko, 1989). Heljda se poslednjih godina gaji na sve ve}im povr{inama u Bosni i Her - ce govini, a njen tradicionalni brd - sko-pla ninski ar eal gajenja pro{iren je i na ravni~arska podru~ja. Statisti~ki zavodi u Republici Srpskoj i Fede - raciji BiH jo{ uvek ne vode podatke o povr{inama pod ovom biljnom vrs - tom. Prema procenama stru~njaka Poljoprivrednog instituta Republike Srpske povr{ine pod heljdom u BiH iznose oko ha. Veliki broj p~elara seje heljdu zbog dugotrajnog cvetanja, {to je posebno zna~ajno u su{nim godinama kada nedostaju druge p~elinje pa{e. Iako heljda ne spada u biljne vrste koje zauzimaju ve}e povr{ine, ona 54 ima sigurno mesto u programima ruralnog razvoja, ekolo{kim plodo - rednim sistemima, te proizvodnji zdravstveno ispravne hrane. Prvi projekat sa heljdom u Republici Srpskoj, pod nazivom Kontrolisana proizvodnja heljde namenjena za osobe obolele od celijakije, pokazao je kako bi trebao izgledati lanac proizvodnje i prerade heljde za osobe obolele od ove bolesti. Na podru~ju Lakta{a po~elo se i sa proizvodnjom antialergijskih jastuka punjenih helj - dinom ljuspom. U BiH ne postoje ozbiljnija nau - ~na i sistematska istra`ivanja izbora sortimenta, problematike gajenja i kori{}enja heljde, zbog ~ega je svako prakti~no saznanje o ovoj biljnoj vrsti iz navedenih oblasti dragoceno. Od godine vr{e se istra`ivanja na heljdi koja izvode Poljoprivredni institut RS i Centar za razvoj i una - pre enje sela Banja Luka na lokali - tetu Manja~a, u zemljoradni~koj zadruzi Sitnica i kod ve}eg broja poljoprivrednih proizvo a~a. U nave - denom periodu ste~ena su korisna iskustva u vezi agrotehnike i za{tite heljde. Nova iskustva u integralnoj za{titi heljde ukazuje da je pre setve heljde mogu}e kori{}enje ekolo{ki prihvatljivih herbicida, utvr ene su zna~ajne razlike izme u ispitivanih sorti heljde, lokalne pogodnosti za njeno gajenje i sl. (No`ini}, 2006). Na osnovu dosada{njeg iskustva u proizvodnji heljde utvr eno je da se za setvu tro{i prevelika koli~ina semena i da zbog malog me urednog razmaka dolazi do poleganja useva. Sa druge strane veliki razmak izme u redova dovodio je do pojave inva ziv - nih korova, koji su u ni`im podru - ~jima dovodili do gu{enja useva. Cilj

3 ovog istra`ivanja je utvr ivanje optimalnog me urednog razmaka kod doma}e populacije heljde pri kojem se posti`e maksimalni prinos zrna, te na prirodan na~in zaustavlja invazivna korovska flora. Materijal i metod rada Zbog relativno malog broja pisa - nih materijala o tehnologiji gajenja heljde metodika izvo enja ogleda bi}e prezentirana detaljnije. Ogled je izveden sa jednom odabranom odo - ma}enom populacijom heljde, H-1, koja se gaji u podru~ju ^a avice, planina Manja~a (oko 700m nv), a odlikuje se krupnijim, i homogenijim semenom u odnosu na ostale populacije u tom regionu. Ogled je postavljen na planini Manja~a, na 800m nv. Jesenje oranje obavljeno je na dubinu od 25 cm, kompleksno ubrivo NPK 15:15:15, primenjeno je u prole}e u koli~ini od 200 kg/ha, a prihrana useva nije vr{ena. Setva je obavljena kada je procenjeno da je prestala opasnost od kasnih prole}nih mrazeva, 26. maja i 29. maja godine, u uslo - vima dobre obezbe enosti zemlji{ta sa vlagom, na tri me uredna razmaka (12,5cm, 25cm i 50cm) u ~etiri ponav - ljanja, sa povr{inom osnovne parcele od 10 m 2. Razmak izme u zrna u redu iznosio je od dva do tri cm. Lokalitet na kome je vr{eno istra`ivanje, nalazi se na zemlji{tu na kome korov, Am - bro sia artemisifolia, poslednjih go - dina predstavlja najve}i prob lem za gotovo sve useve, pa tako i ogleda obavljena je 23. avgusta i 29. avgusta godine, kada je oko 80% zrna bilo u fazi pune zrelosti. Procenat zrelih i 55 zelenih zrna utvr en je brojanjem 100 zrna na deset biljaka. Sklop po m 2 odre en je nakon potpunog nicanja. Masa zrna odre ena je posle su{enja zrna dva dana u su{nici na 80 o C. Sadr`aj proteina, masti, minerala, pepela i posebno kalijuma u zrnu odre en je u `etvi na lokalitetu Manja~a. Ista populacija heljda zasejana je u proizvodnim ogledima u i godini na dva lokaliteta sa razli~itim nadmorskim visinama; Banja Luka 150m i Sitnica 800m, radi sticanja iskustava o uticaju vremenskih uslova na brzinu rasta i visinu biljaka, te njegov alelopatski potencijal na korove. Rezultati i diskusija Institut vr{i ispitivanja na popu la - ciji heljde H-1 od godine. Prinosi zrna populacije H-1 kod boljih proizvo a~a heljde u planinskom podru~ju kre}u se od 1,5 do 2,5t/ha. U ni`im podru~jima, ova populacija daje zna~ajno manje prinose zrna nego u planinskim. Ni`e prinose heljde u ekolo{kim uslovima sa defi - citom vode i visokim temperaturama tokom cvetanja i nalivanja zrna navode i Mar shall and Pomeranz (1982). [irina me urednog razmaka kod heljde zavisi od na~ina setve, raspo lo - `ivih sejalica, cilja gajenja, roka setve, produktivnog grananja sorte te rizika od pojave korova. Na osnovu ANOVA utvr eno je postojanje statisti~ki visoko zna~ajne razlike u prinosu kod razli~itih me urednih razmaka i godina ispitivanja i prisus - tvo interakcije me uredni raz mak/go -

4 dina. (Tab. 1). Najve}i prinos zrna heljde ostvaren je kod me urednog razmaka od 25cm. Nije postojala zna~ajna razlika izme u prinosa kod me urednih razmaka od 12,5 i 50cm. Na osnovu Sl. 1. Vidi se da pove}anje me urednog razmaka preko 30cm ima negativan efekat na prinos zrna. Ina~e heljda je biljka skromnog pri - nosa ~ak i u najpovoljnijim uslovima gajenja. Tako se u uslovima Belgije, bez ekstremnih temperatura i su{e, prinos heljde kre}e oko 2-2,5 t/ha (Halbrecq et al., 2005). Kod heljde nije utvr eno postojanje velike geneti~ke varijabilnosti za prinos, a jak kompenzacioni efekat smanjuje variranje pod uticajem genotipa (Kreft, 1989a, 1989b). Tab. 1. Uticaj me urednog razmaka i godine na prinos zrna (kg/ha), masu hiljadu zrna (g) i broj biljaka po m 2 heljde Tab. 1. In flu ence of rows dis tance and year on grain yield (kg/ha), thou sand grain weight and den sity of buck wheat (B) Godina/Year (A) Redni razmak/ Rows dis tance (cm) Prosek/ LSD Av er age Kod varijante sa najmanjim me - urednim razmakom do{lo je do poleganja i smanjenja mase hiljadu zrna, {to je direktno dovelo do sma - njenja prinosa. Naime, kod gustog sklopa dolazi do ve}e kompeticije i zasenjivanja, stabljike su tanke i sa pove}anim sadr`ajem vode, zbog ~ega su osetljive na poleganje. Na slabije razvijenim biljkama razvija se i sitije zrno koje uslovljava ni`i prinos, a na kraju i ni`i profit. Do pove}anja tro{kova, odnosno smanjenja profita Prinos - Yield (kg/ha) A B Prosek/ Av er age AB Masa 1000 zrna - Thou sand grain weight (g) A B Prosek/ Av er age AB Broj biljaka/m 2 - Num ber of plants per m A B Prosek/ Average AB CV dolazi i zbog nabavke semena, ~ija je cena jako visoka (1,5 Euro/kg), pa nije svejedno da li }e setvena norma biti 50, 80 ili 100kg/ha, pogotovu {to setvena norma preko 80kg/ha ne pove}ava nego smanjuje prinos. Ako je uobi~ajeni razmak izme u semenki unutar reda dva cm, pove}anjem me urednog razmaka sa 12,5cm na 25cm koli~ina semena se dvostruko smanjuje. Ru~nom setvom heljde na Manja~i, proizvo a~i su tro{ili preko 100kg semena/ha i imali nepravilan i

5 nedovoljan sklop, dok se setvom sejalicama sa me urednim razmakom od 12,5 cm tro{i tako e oko 100 kg/ha i ostvaruje se pregust sklop. U srednjoj Evropi koli~ine semena zavise od namene proizvodnje i kre}u se 35-80kg/ha (Zewen & Ries, 1999). Pore enja sa rezultatima navedenih autora su korisna, ali imaju relativan karakter za prakti~nu proizvodnju u uslovima Manja~e, zbog razli~itih sorti i razli~itih agroekolo{kih uslova u kojima su izvedena istra`ivanja. Prose~an prinos zrna u godini bio je vi{i nego u za skoro 200kg/ha. Obja{njenje za ovo u naj - ve}em delu mo`e biti ki{no nevreme koje je u avgustu izazvalo skoro potpuno poleganje useva kod naj ma - njeg i najve}eg me urednog razmaka. Iako je te{ko doneti zaklju~ak samo na osnovu jedne godine i sorte, ovo iskustvo nas navodi na zaklju~ak da optimalni sklop obezbe uje i ve}u tolerantnost na negativne vremenske uslove. Sa nepovoljnim vrmenskim uslovima mo`e se objasniti i inter - akcija me uredni razmak/godina. Sl. 1. Uticaj me urednog razmaka na prinos zrna heljde Fig 1.Inluence of rows dis tance on buck wheat grain yield Sl. 1.Uticaj me urednog razmaka na broj bijaka po m 2 Fig 1.Inluence of rows dis tance on plants numer per m 2 Broj biljaka po jedinici povr{ine zavisio je od me urednog razmaka, odnosno koli~ine zasejanog semena (Tab. 1, 2). Pri me urednom razmaku od 12,5cm sklop je iznosio 409, a pri me urednom razmaku 50cm 158 biljaka/m 2. Po{to je heljda biljka koja ne bokori, sasvim je o~ekivana skoro linearna me uzavisnost izme u koli - 57 ~ine zasejanog semena i broja biljaka po jedinici povr{ine (Sl. 2). Za razliku od trava/`ita koja bokore, heljda pove}ava kapacitet prinosa grana - njem (Kreft, 1995). Zbog ekspo nen ci - jalnog karaktera odnosa me urednog razmaka i prinosa o~ekivano je od - sustvo zna~ajne korelacije izme u ove dve varijable (Tab. 2).

6 Tab. 2. Prosti koeficijenti korelacuje izme u me urednog razmaka s jedne strane i prinosa, mase hiljadu zrna i broja biljaka po m 2 sa duge strane Tab. 2. Sim ple co ef fi cient of cor re la tion be tween rows dis tance from one side and yield, thou sand grain weight and den sity from an other side Godina Year Prinos - Yield Masa 1000 zrna thou sand grain weight Broj biljaka/m 2 Num. of plants per m ** ** ** ** U ogledu na Manja~i, pri me u - rednom razmaku od 50 cm, heljda nije izdr`ala konkurenciju sa korovima Am bro sia artemisifolia i Cirsium sp., {to je uslovilo zna~ajno manji prinos zrna. Iako Kreft (1995) isti~e da heljda uspe{no gu{i korove i pri ve - }em me urednom razmaku, u agroe - kolo{kim uslovima Manja~e dobijeni su suprotni rezultati. Nakon brzog nicanja heljda se u po~etku razvijala intenzivnije od navedenih korova. Me utim, visoke tem per a ture vi{e su odgovarale razvi}u i rastenju korova, oni su brzo zatvorili me uredni pro - stor, pa ~ak i prerasli heljdu, koja je pred `etvu ( ) kod me urednog razmaka 50 cm bila visoka 110 cm, a kod me urednog razmaka 25cm 140cm. \iki} i sar. (2007a) svrstavaju korov, Am bro sia artemisifolia u tz. invazivne vrste korova na na{em prostoru, koje imaju jako izra`enu mo} kompeticije prema kulturnim biljkama, a neki od njih su i alelopatski aktivni, pa i na taj na~in {tete kulturnim biljkama. Iako ve}ina istra`iva~a (Miyamo - to, 1983; Kreft, 1995) isti~e da heljda izuzetno dobro gu{i korove, u na{im podru~jima do oko 600 m nv, iskustva su suprotna; upravo korovi pred stav - ljaju najve}e ograni~enje za gajenje heljde, koja je uz to osetljiva i na her - bi cide. Kreft (1995) navodi da se heljda u Sloveniji zavisno od roka setve, namene i raspolo`ivog semena seje na me uredne razmake od 12,5 do 45 cm, ali nagla{ava da se korovi kod {irih me urednih razmaka trebaju uni{tavati mehani~ki. U poljskim ogledima i labora - torijskim testiranjima sorti heljde ^elebica, Darja i doma}e populacije \iki} i sar. (2007b) nisu utvrdili kompetciju ni alelopatsko delovanje na broj i masu korova Amarantus retroflexus i Hi bis cus trionum. Kon - kurentski i alelopatski potencijal heljde prema korovima, bolje je izra`en u planinskim nego u ni`im podru~jima, jer sve`ija leta vi{e pogoduju heljdi nego termofilnim korovima (\iki} i sar., 2007b). Iznad 700 m nv nema pojave korova, Am - bro sia artemisifolia, tako da je gajenje heljde manje rizi~no. Na lokalitetu Sitnica (800 m nv), gde je ista popu - lacija heljde sejana u proizvodnom ogledu na 5ha i me urednim razma - kom od 25cm korovi su bili gotovo potpuno ugu{eni u obe godine istra - `ivanja. Suprotno je bilo na lokalitetu Banja Luka u analognom proiz - vodnom ogledu, na 150 m nv, gde su izuzetno visoke temperature usporile rastenje heljde, a potencirale rast termofilnih korova. Na lokalitetu 58

7 Banja Luka usev je bio dvostruko ni`i (oko 70 cm) od useva na lokalitetu Sitnica (oko 150 cm). Na ova dva lokaliteta bila je velika razlika i u prinosu; na lokalitetu Banja Luka prinos zrna u godini iznosio je 0,5t/ha a u ,52t/ha. U istim godinama prinos na lokalitetu Sitnica u obe godine iznosio je oko 2t/ha. Kvalitet heljde najvi{e zavisi od sadr`aja i sastava njenih proteina. Kreft and Javornik (1979) i Javornik (1980) nisu utvrdili zna~ajne razlike u sadr`aju proteina kod vi{e ispitivanih sorti, gde je sadr`aj proteina iznosio oko 12%. Sadr`aj proteina kod po - pulacije H-1 nije zna~ajnije varirao u odnosu na me uredni razmak i godi - nu (Tab. 3), {to je saglasno rezul ta - tima prethodnih autora. Do bijeni sadr`aj proteina u ogledima na Ma - nja~i sli~an je onom koji su utvrdili autori u uslovima Slovenije. Na os - novu na{ih rezltata kao i rezul tata Kreft and Javornik (1979) i Javornik (1980), moglo bi se zaklju~iti da kod heljde ne postoji ve}a genetska vari ja - bilnost za sadr`aj proteina. Me utim, dobijeni rezultati verovatno su posle - dica testiranja malog broja sorti ili testiranja sorti sli~ne genetske osnove za sadr`aj proteina, pre nego {to su rezultat nepostojanja genetske vari - jabilnosti za ovu osobinu. Tako su Guo et al. (2007) ispitivanjem znatno ve}eg broja genotipova, ukupno 179, koji obuhvataju 10 vrsta roda Fago py - rum utvrdili variranje proteina 8,81-18,7%, sa prose~nom vrednosti od 12,94%. Odsustvo variranja sadr - `aja proteina u razli~itim godinama kod populacije H-1 mo`e se smatrati genetski stabilnom osobinom, odno - sno odsustvom interakcije sorta/go - dina. Tab. 3. Hemijski sastav zrna heljde na lokalitetu Manja~a u i 2009 Tab. 3. Chem i cal com po si tion of buck wheat grain at the lo ca tion Manja~a at 2008 and godina/year godina/year Proteini/Pro teins 25 cm 12,22 12,39 Proteini/Pro teins 50cm 11,95 11,74 Masti/Fat 25 cm 5,15 5,18 Masti/Fat 50 cm 5,16 5,15 Pepeo/Ash 25 cm 2,01 2,15 Pepeo/Ash 50 cm 1,99 2,00 Celuloza/Cellulose 25 cm 13,12 13,30 Celuloza/Cellulose 50 cm 13,00 12,91 Kod frakcija zrna heljde utvr eno je variranje sadr`aja proteina u bra - {nu 4,4-11,9%, a u mekinjama 19,2-31,3% (Skrabanja et al., 2004). Heljda ima sli~an sadr`aj proteina kao i `ita, ali zna~ajno ve}i sadr`aj 59 lizina, te zna~ajno ve}u biolo{ku vrednost proteina u odnosu na `ita (Eggum, 1980). Kastori (1991) navodi da heljda spada u tzv. kaliofilne biljke, jer u pepelu sadr`i ~ak 40% K 2 O. U

8 integralnom bra{nu heljde proiz - vedene na lokalitetu Manja~a (800 m n.s.) u godini, utvr en je ne{to ve}i sadr`aj kalijuma nego u zrnu drugih `ita (No`ini} i sar., 2009). Zaklju~ak U brdsko-planinskim podru~jima, ~iji vremenski uslovi odgovaraju dinamici razvi}a i rastenja heljde i gde su manje populacije invazionih ko - rova, setvu heljde treba obaviti na me uredni razmak od 25 cm, uz potro{nju oko 60 kg semena/ha. Dodatna istra`ivanja na heljdi trebala bi se izvesti na ve}em broju sorti/populacija, lokaliteta i godina, kako bi se bolje sagledala varija - bilnost kvantitativnih i kvalitativnih osobina, kompeticioni odnosi, alelo - patski potencijal, hranljiva vrednost, kao i tehnologija proizvodnje. U brdsko-planinskom podru~ju BiH trebalo bi raditi na sertifikaciji i brendiranju proizvoda od heljde, jer ova biljna vrsta mo`e imati zna~ajno mesto u budu}im programima inte - gral nih i organskih sistema proiz vod - nje ruralnog razvoja ovog podru~ja. ALEKSEEVA, E.S., MALIKOV, V.G. (1992): The re sults of buck wheat green flo ret form. In: Rufa, L., Mingode, Z, Yongru, T., Jiaying, L., Zongwen, Z. (ed.). Proc. 5th Intl. Symp. On Buck wheat, p Taiyuan, China Aug Ag - ri cul ture Pub lish ing House, Taiyuan, China. \IKI], M., GAD@O, D., BERBE RO - VI], H., PETROVI], D. (2007a): Invazivne korovske vrste u BIH. IV Simpozijum o za{titi bilja u BIH. Zbornik rezimea, str. 22, Tesli} \IKI], M., GAD@O, D., GAVRI], T., MUMINOVI], [. (2007b): Alelopat - ski potencijal heljde. IV Simpozijum o za{titi bilja u BIH. Zbornik rezimea, str , Tesli} GUO, Y.Z., CHEN, Q.F., YANG, L.Y., HUANG, Y.H. (2007): Anal y ses of the seed pro tein con tent on the cul ti - vated and wild buck wheat Fagopy - rum esculentum re sources. Ge netic LITERATURA 60 Re sources and Crop Evo lu tion 54:7: EGGUM, B. O. (1980): The pro tein qual ity of buck wheat in com par i son with other pro tein sources of plant or an i mal or i gin. Symp. on Buck wheat, Ljubljana, Sept. 1-3, pp GUBBELS, G.H., CAMPBELL, C.J. (1985): Vi sual in di ca tors for de ter - min ing the op ti mum wind row ing time for buck wheat. Can. J. Plant Sci. 65: HALBRECQ, B., ROMEDENNE, J.F., LEDENT, J.F. (2005): Evo lu - tion of flow er ing,rip en ing and seed set in buck wheat (Fagopyrum esculen - tum Moench) quan ti ta tive anal y sis. Eu ro pean Jour nal of Agron omy 23: JAVORNIK, B. (1980): Buck wheat pro teins. Symp. on Buck wheat, Ljub - ljana, Sept. 1-3, pp KASTORI, R. (1991): Fiziologija bilja - ka. Nauka, Beograd. KREFT, I. (1989a): Ideotype breed ing of buck wheat. In: N.V. Fesenko (ed.)

9 . Proc. 4th Intl. Symp. On Buck wheat. pp 3.6. Orel, Rus sia July All_Rus sian Res. Inst. Le gumes andgroat Crops. Orel Rus sia. KREFT, I. (1989b): Breed ing of de ter - mi nate buck wheat. Fagopyrum 9: KREFT, I. (1995): Ajda ^ZD Kme~ki glas Ljubljana. KREFT, I., JAVORNIK, B. (1979): Buck wheat as a po ten tial source of high qual ity pro teins. Seed pro tein im prove ment in ce re als and grain le - gumes, IAEA, Vi enna, Vol. 2: MA, J.F., ZHENG, S.J., HIRADATE, S., MATSUMOTO, H.(1997): De - tox i fy ing alu mi num with buck wheat. Na ture (Lon don) 390: MARSHALL, H.G., POMERANZ, Y. (1982): Buck wheat: de scrip tion, breed ing, pro duc tion, and utiization. Adv. Ce real. Sci. Technol. 5: MARTINENKO, G.E., FESENKO, N.V. (1989): Se lec tion of de ter mi nant buck wheat va ri et ies. In: N.V. Fesenko (ed.). Proc. 4th Intl. Symp. On Buck wheat. pp 3.6. Orel, Rus sia July All_Rus sian Res. Inst. Le gumes andgroat Crops. Orel Rus sia MIYAMOTO, H. (1983): Re la tion ships be tween seed yield, shat ter ing and harvestibg time in buck wheat. Rep. Hokkaido Branch Jpn. Soc. Breed. Crop Sci. Soc. Jpn. 23:40. NAMAI, H. (1992): Strat e gies for sus - tain able con ser va tion and ef fi cient uti li za tion of buck wheat ge netic re - sources in the world. pp In: IBPGR (ed.) Buck wheat ge netic re - sources in East Asia. Int. Crop Net - work Se ries 6. IBPGR, Rome. NO@INI], M. (2006): Kontrolisana proizvodnja heljde namijenjene za osobe oboljele od celijakije. Centar za razvoj i unapre enje sela Banja Luka. NO@INI], M., MANDI], D., \URA - [I NOVI], G., GRUJI^I], M., BOJI], V. (2009): Varijabilnost sadr - `aja minerala banjalu~kih sorti `ita. XIV Me unarodni nau~no istra `i - va~ki kongres agronoma u Republici Srpskoj Poljoprivreda ruralnog podru~ja kao faktor integracije u EU, Zbornik sa`etaka: str. 121, Trebinje, SKRABANJA, V., KREFT, I., GO - LOB, T., MODIC, M., IKEDA, S., IKEDA, K., KREFT, S., BONA - FACCIA, G., KNAPP, M., KOS - MELJ, K. (2004): Nu tri ent Con tent in Buck wheat Mill ing Feactions. Ce real Chem is try 81:2: ZEWEN, C., RIES, C. (1999): Anbau. Das Buchweizen Buch, p Islek ohne Grenzen. 61

10 INFLUENCE OF ROW SPACING ON BUCKWHEAT YIELD AND QUALITY M SUMMARY High plant ing rate of buck wheat causes crop lodg ing and de creased grain yield and qual ity, while low plant ing rate causes in va sive weeds and crop suf fo ca - tion. The aim of this re search is to de ter mine the op ti mal row spac ing for do mes - tic buck wheat H-1 pop u la tion which would achieve the max i mum grain yield and min i mum de vel op ment of in va sive weed flora. The trial was es tab lished on Mt. Manja~a at 800m al ti tude with three row spac ings: 12.5cm, 25cm and 50cm. The high est buck wheat grain yield of 2.43t/ha was with row spac ing of 25cm, while there was no dif fer ence be tween yields of row spac ings of 12.5 and 50cm, which were 1.54 t/ha and 1.53 t/ha re spec tively. Plant ing den sity was in com plete cor re la tion with plant ing rate. Plant ing rate of 12.5cm caused crop lodg ing, and rate of 50cm caused more in ten sive de vel op ment of weeds than that of buck - wheat. Be tween weeds and buck wheat no allelopathic re la tions were de ter - mined. The site at 800m al ti tude had yield of H-1 pop u la tion of 2.0t/ha, and site at 150m al ti tude had yield of 0.5t/ha. Row spac ing had no in flu ence on pro tein, fat, cel lu lose nor ash con tent in buck wheat grain. Key words: Buck wheat (Fagopyrum esculentum Moench), row spac ing, yield, qual ity, weeds, allelopathy. 62