Псалам тридесет први. Псалом Давиду, разума. Овај псалам садржи у натпису разума, разумевања или зато што је Давид испунивши се разумом написао тај пс

Транскрипт

1 Псалам тридесет први. Псалом Давиду, разума. Овај псалам садржи у натпису разума, разумевања или зато што је Давид испунивши се разумом написао тај псалам или зато што се за овај псалам захтева разумевање, или и зато што овај псалам уразумљује његове читаоце, јер им каже: Не будите као коњ и мула који немају разум. Давид је овај псалам написао након прељубе с Вирасвијом и убиства Урије, јер је после ових грехова пао у различите помисли и искушења и написао је различите псалме који се односе на ове грехове. Уосталом овај псалам се, када се схвати у моралном смислу по томе коме доликује и због сличности, може се применити на сваког хришћанина. Ст. 1. Блажени, их же оставишасја беззаконија и их же прикришасја грјеси. Пошто се Давид након што је згрешио много потрудио у покајању, он сад блаженима назива људе чији су грехови очишћени без труда 1 подразумевајући под тим као у некој загонетки крштавање хришћана. Међутим, пошто су од крштених једни били обраћени из незнабоштва, а други из јеврејства - безакоња је рекао у односу на незнабошце који нису добили закон, а греси у односу на Јевреје који су имали закон, пошто је грех преступање закона Блажен муж, јему же не вмјенит Господ грјеха. Благо, каже, оном човеку којем се неће уписати у грех, односно којем Бог не напише и не узме у обзир грех, јер ће тај грех бити истребљен из купељи новог живота, другим речима крштењем. А грехом је овде назвао сваки пад без разлике, како незнабожаца тако и Јевреја. А неки без икакве разлике тумаче оба израза, како онај који овоме претходи, тако и овај последњи, говорећи да оба изражавају потпуно исте ствари. Ниже јест в устјех јего лест. Благо, каже, оном човеку који се после свог Крштења није показао као лажљивац у својим обећањима која је дао Христу о чувању заповести Његових, јер овде ласкањем назива лаж, јер сваки хришћанин пре светог Крштења исповеда да се одрекао дела ђавола и да је примио и да ће чувати заповести Христове. 3. Јако умолчах. Благо, каже, онима горе поменутим: они су се у Крштењу без труда очистили од својих грехова и пребивају у овој чистоти не учинивши после Крштења грехове. Зашто их називам блаженима? Само зато, каже, што сам након 1 И Григорије Богослов објашњава овако: благо онима којима су остављена безакоња речено је о потпуном очишћењу; чији су греси скривени за оне чије унутрашње срце још није очишћено. Благо човеку којем Господ не упише грех је као трећа група оних који греше, чија дела нису похвална, али у намерама нема кривице. Други каже: први стих се може применити на оне који су добили милост на светом Крштењу, јер су таквима опроштени греси, други онима који желе да се покају, јер благољубиви Бог крије њихове грехове у покајању тако што их потпуно заборавља и као да их предаје земљи јер не жели више да их види пошто онима који греше након остављања грехова које се одвија у Крштењу даје не остављење, већ прикривање грехова, што омогућава да се накнадним подвизима скривају ранији грехови. А трећи стих се односи на оне који греше произвољно и због зле и порочне намере. Готово исто то каже Ориген у издању Своду псалтира. 2 Уочи да се због истог тога овај псалам и чита за време Крштења хришћанина, када се оно већ заврши, да помиње отпуштење грехова које се дарује у светом Крштењу. На ово је Теодорит р екао: оволику бригу нам пружа да не само да опрашта већ и прикрива грехове, не остављајући ни њихове трагове. И Дидим: Иако грешимо, Он покрива добродетељима онога ко не крије, већ истребљује грехове, јер и љубав покрива мноштво грехова, као што се знањем покрива незнање, тако и Божанска љубав, пошто је она исто што и добродетељ покрива грехове. И божански Јустин: ако се покају сви који желе да добију милост од Бога могу то да добију. И пре их назива блаженима кад каже: Благо ономе коме Господ не упише грех. А ово значи да онај ко се покајао за грехе добија од Бога опроштај грехова, а не тако како се ви варате и неки вама слични у томе који кажу да ако су и грешници знају Бога и Господ им није уписао грех (у напоменама Кордерија).

2 почињеног греха толико изнемогао од труда покајања да сам заћутао и не могу да говорим. Следећим, односно ћутањем Давид изражава претходно, односно немоћ, која се родила услед покајања. Обетшаша кости моја от јеже звати ми вес ден. И ово је, каже, узрок мог ћутања: од многих гласова које узносим Богу за помиловање не могу да говорим. А костима Давид изображава своју телесну снагу, јер кости дају чврстину целом телу. Рекао је остариле уместо изнемогле, јер је све старо слабо, немоћно: изнемогле су, каже и ослабиле силе моје, а свакодневним је изразио свагдашње, 3 јер сваки пут кад се Давиду догађала мука и искушење он се сећао оба своја преступа и плакао је мислећи да се због ових грехова у његовом животу догађају ова искушења, јер као што је за прељубу и убиство (које је починио) у древном закон Божијем одређена смртна казна (и прељубник и убица су се убијали). Давид је зато и избегао смрт добивши опроштај након што је исповедио: згрешио сам, пред пророком Натаном који му је и рекао: нећеш умрети (2 Цар. 12, 13); али о невољама и несрећама је било објављено и речено да ће уследити у његовој кући због ових његових грехова. Размишљајући о њима Давид је туговао у срцу и жалостио се. 4. Јако ден и ношч отјаготје на мње рука Твоја. И ово је било узок вапаја божанског Давида, односно казне Божије, јер рука овде означава силу Божију која служи за исправљање, пошто се руком неко бије или кажњава. Рекао је отежала, другим речима, дата ми је тешка казна Твоја, Господе. Дан и ноћ уместо увек. Возвратихсја на страст (вратило ми се страдање) јегда унзе ми терн. Трном Давид овде назива грех, како због тога што он улази у душу споља, а не о њеној природи, пошто јој је противприродан, тако и због тога што је трн израстао, после Адамовог греха са спољашње стране првог растиња које је никло, 4 а осим тога и зато што он пробада грешника и наноси му бол. Дакле, Давид овде ридајући каже: кад се проклето трње греха урезало у моје срце сва моја срећа се претворила у несрећу и невоље. 5. Беззаконије моје познах, и грјеха мојего не покрих. Да многе жалбе Давида не би изгледале као роптање он овде мења речи и говори о томе каквог човекољубља Божијег је удостојен. Пошто је пророк Натан описао противзаконито дејство Давида као да говори о неком у трећем лицу, а затим му је рекао ти си тај који је ово учинио, Давид овде каже да чим је Натан ово рекао, он је сам спознао свој грех и није се одрекао, јер ово означава нисам сакрио. 5 Под безакоњем овде треба подразумевати оно противзаконио дејство које је касније назвао грехом, пошто је то преступања Божанског закона. Рјех: исповјем на мја беззаконије моје Господеви. Осетивши, каже, да сам се подвргао строгом суду Божијем, рекао сам у себи: исповедићу грех мој. Осим овога признавши истог тренутка и преузевши кривицу на себе рекао је: згреших пред Господом (2 Цар. 12, 13). И Ти оставил јеси нечестије сердца мојего. Ти си, каже, опростио преко пророка Натана грех мој, јер је Давиду који се исповедио Натан рекао: Господ је избрисао грех твој - нећеш умрети (2 Цар. 12, 13). Нечастивошћу срца назива грех, јер 3 Теодорит каже: пошто је Давид готово целу годину остао без исповедања и није показао рану лекару истог тренутка, већ је ћутао трудећи се да сакрије прељубу и убиство док га Натан није разобличио овде каже: остарио сам од вапаја и оптуживања себе за грех. 4 Зато је анонимни аутор рекао: треба знати и то да је трње родио грех, јер је после преступа ружи дата способност да боде кад је Адам чуо: трње и коров траве ће ти израсти из земље (1 Мојс. 3, 18). 5 Неко каже: нисам сакрио, односно објавио сам и оптужио самог себе. Док човек жели да греши он скрива грех, а кад га неко омрзне он га објављује кроз исповедање пред оним ко може да га излечи, јер ће након исказивања греха уследиће разрешење онога ко га је починио, као што је и речено: говори ти први безакоња своја како би се оправдао (Ис. 43, 26).

3 његово срца није поштовало закон Божји који заповеда: не чини прељубу; не убиј (2 Мојс. 20, 13). Притом неки питају: ако је Давиду опроштен грех, зашто он горе каже отежала је на мени сила која кажњава или казна Божија? Да бисмо разрешили ово питање одговарамо да пошто је Давид саслушавши своје дело које је предато на суд, које је Натан испричао у трећем лицу одлучо да је онај ко је почино овај грех заслужио смрт и освету (јер је тако рекао: жив био Господ син смрти и муж који је ово учинио за јагње ће вратити седам пута, зато што је учинио ово и за овако сурово дело (2 Цар. 12, 5). Пошто је, кажем, сам Давид донео пресуду себи иако му је смрт опроштена истог часа (односно, није му дато да умре, као што је сам себи донео пресуду) због свог ватреног и срдачног исповедања, али је морао да пропати посредством оних невоља које су га задесиле касније у складу с његовом пресудом с циљем да ослободивши се у потпуности и брзо не би олако забораво грех који је починио и да не би пао у њега по други пут За то помолисја к Тебје всјак преподобниј во времја благопотребно. За то је овде речено уместо таквим мојим сагрешењем подстичући сваког благочестивог да се моли Богу, јер ће они знајући да му је чим се исповедио истог тренутка опроштено подражавати Давиду у време свог покајања. Управо ово он назива временом благопотребним, односно одговарајућим. Мој грех ће бити пример за покајање преподобних, јер се непреподобни не каје. Ово се може разумети и на други начин. Давид пророкује и о хришћанима који се у време благопотребно, односно оно које траје по доласку Христовом појући псалме који говоре о његовом греху очигледно на известан начин моле и моле Бога као што каже Теодорит, да опрости његов грех. Обаче в потопје вод многих к нему не приближатсја. Ово обаче се овде ипак узима као везник и да би се добио следећи смисао: да и у потопу злих помисли (јер ово треба подразумевати под водама у складу с извуци и изабави ме од вода многих (Пс. 143, 8) и кад кажем да се зле помисли разлију као воде оне се неће приближити оном грешнику који се исповеда и којем је опроштено, ономе ко се покајао, слично ономе као што је горе речено за Давида. Зато речју приближиће се Давид је изразио то да зле помисли неће ражалостити или неће поколебати онога ко се тако покајао. Или и другачије под потопом се подразумева свето Крштење, као оно које потапа и гуши грех. Под многим водама се подразумева такође не по количини и мноштву воде, већ по квалитету и сили духа, који обузима воду Крштења. Тако и ми кажемо: много је ветра изражавајући овим јак је. Помолиће Ти се, каже, сваки преподобни; међутим, у крштењу се њему не приближава ко? Греси, зато што ће бити потопљени и истребљени како каже велики Василије. 7. Ти јеси прибјежишче моје от скорби обдержачија мја. Од ове жалости, која је завладала мноме због мог греха прибегавам теби, Господе, као весељу срца мог. 7 Радосте моја! Избави мја о обишедших мја. Овај усклик давида је унутрашњи и срдачни. Радости моја, каже, Господе! Избави ме од искушења мојих која су ме 6 Речи Теодорита: Треба уочити да није рекао: оставио си мој грех, већ нечастивост греха, односно ниси ме казнио у сразмери с грехом, већ си ми опростио прекомерност греха. Ти си дао лек посредством умерене казне... Требало је да, каже, по закону одмах буде предат смрти онај ко се дрзнуо на ово, али употребивши човекољубље ниси ме предао смрти, већ си ме излечио умереним казнама. 7 Анонимни аутор каже: пошто од Давида, по речима Божанске претње ни данас неће одступити мач од дома његовог, кућа му се испунила невољама, и не само да се споља наоружао против себе, већ су му и укућани били у рђавом стању пошто је након неуздржања Амона уследило је прљаво убиство Авесалома, а за овим - устајање против оца, он каже: рука је твоја отежала на мени и опет онај ко самог себе кажњава Бога чини својим прибежиштем у невољама.

4 окружила и којима сам обузет. Или избави ме од видљивих и невидљивих непријатеља Вразумљу тја и настављу тја на пут сеј, в онже појдеши. Овде је псалам на известан начин пресечен, што означава промену редоследа лица, јер се ове речи и речи које за њима следе говоре у име Божије, које одговара гласом умним, који чују свети пророци: Ја ћу те уразумити како да будеш изнад искушења која те опкољавају, каже Бог Давиду; и Ја ћу те пратити на путу који ти предстоји у твојој мисаоној борби, јер значи идем, а све једно је који је ред речи разлике зато што је у изразу поћи ћу с тобом стављено у акузатив уместо у датив због падежа. Утвержу на тја очи моји. Не само, каже, да ћу просто гледати на тебе, већ непрестано, као што чине они који за време борбе или битке помажу некоме: они напето гледају онога ко се бори како би му помогли чим виде да се налази у опасности. Више пута смо говорили да Божанско Писмо представља дејства Божија у виду људских стремљења и даје примере снисходећи немоћи слушалаца ради помагања у њиховом разумевању. 9. Не будите јако коњ и меск (мазга) им же њест разума. Ове и следеће речи Давид говори у своје име, он у њима даје савет на основу онога чему је сам био подвргнут; не будите, каже, браћо, похотни на жене као коњи и непокретни на врлину као мазге, 9 јер ви нисте бесловесни да не знате добро и зло као они, већ сте удостојени од Бога разумом и расуђивањем. Броздами (уларом) и уздоју чељусти их востјагнеши (вежи) не приближајушчихсја к тебе. Поменувши горе коња и мазгу Давид у складу с овим помиње и узду (и улар) проклињући људе који се удаљавају од Бога уподобљавајући се бесловесним животињама. Вежи их, каже, Господе, односно завежи и обуздај чељусти ових скотоподобних људи који не желе да Ти се приближе врлинама. Речи: улар и узда треба подразумевати у моралном смислу, односно у смислу кажњавања и искушења услед којих се човек, након што је рањен, каје и приближава Богу. А чељустима је описао целог човека, као делом целину. Давид их проклиње зато што су бесловесни кад чине дела бесловесних животиња и након што су видели његов пример. Неки кажу да реч вежи иако има облик потенцијала ипак има силу и значење будућег времена, јер по мишљењу граматичара сваки кондиционал има значење будућег времена. 10. Многи рани грјешному. Ово сам изразио оним шо је пре речено и овим уразумљујем грешнике да не греше, јер сам на основу сопственог искуства спознао да многе казне сустижу јадног грешника. Уповајушчаго же на Господа милост обидет. Уколико грешник због рана које добије од Бога за своје грехове усмери сву своју наду у Бога без сумње ће бити помилован од стране Бога са свих страна, што и значи окружиће или обидет. 11. Веселитесја о Господје, и радујтесја праведнији, и хвалитесја вси правији сердцем. Начинивши горе наведену опаску упућену најслабијима и несавршенима Давид сада прелази и на савршене које назива и праведнима као оне који живе праведно, правима због правог њиховог понашања. Он им каже веселите се и радујте се и хвалите се праведни, не врлинама, које нису чврсте ако их Бог не чува, већ само 8 Речи светог Максима: кад и нас са свих страна окруже гнусне и непријатељске помисли и ми ћемо почети да вапимо ка Христу и рећи: Радости моја! Избави ме од оних који су ме опколил и. А Кирил каже: Рећи ћемо да не могу сви да говоре Христу: Радости моја! 9 Григорије Ниски: Треба знати да се друге животиње понекад наводе у похвалном смислу у Светом Писму, а некад у негативном, али полумагарац (мула) увек као лоше. А узрок је то што ово животиње није било на почетку, али је касније настала због измишљања и радозналости људи, зато се и узима ради изображавања зла које Бог није створио, већ нам се после догодило због немара.

5 Господом као помоћником и покровитељем вашим. 10 О разлици између весеља и радости већ смо говорили кад смо тумачили 2. стих 6. псалма иако они означавају исту ствар. (на Господа) је стављено без разлике у синагми уместо: 10 Теодорит: Ово је исто што и речи апостола: ко се хвали нека се хвали Господом и ко мисли да стоји нека гледа да не падне. Зато и саветује да се исправљамо духом кротости гледајући и за собом да и ми, каже, не бисмо пали у искушење.