Псалам тридесет шести

Транскрипт

1 Псалам тридесет шести. Псалом Давиду. Овај псалам садржи поуку: он даје сваком човеку да разуме, односно саветује му да треба да поднесе великодушно и са захвалношћу све што је тешко, ма шта да се догоди, и да не обраћа пажњу на срећу коју зли људи имају у овом животу. 1 Ст. 1. Не ревнуј лукавнујушчим. Ревност се овде може превести речју подражавање и речју побуђивање или раздражавање, као што је превео и Теодорит: не раздражавај се. Дакле, Давид овде сваком хришћанину саветује следеће: на подражавај, човече, злим људима и не раздражавај се до те мере да постанеш огорчен видећи срећу коју поседују зли. Реч се употребљава без разлике или у дативу или у акузативу по својству јеврејског језика. Ниже завиди творјашчим беззаконије. Многи видећи зле људе у срећи бивају подстицани својом малодушношћу и маловерјем да им подражавају у злу. Зато цар пророк овде забрањује таквим малодушним људима да се угледају безаконе и зле пошто је угледање на њих веома погубно и штетно по душу. Завист јесте жеља да се стекну она добра којима очигледно располаже други, како каже Ориген. Ова реч (ревност и завист) се узима пре свега као позитивна, али често и као негативна, као што је то овде случај. Или ово не завиди означава исто што и не хвали и немој желети да се уподобиш безаконим људима Зане јако трава, скоро изсшут и јако зелије злака скоро отпадут. Давид овде излаже узрок због којег не треба подражавати злима. Зли ће се, каже, као трава на крову ускоро се сасушити, пошто немају дубок корен и као зеленило у цвату убрзо бивају оштећени. Зелено биље јесте зелена трава, која цвета или оно што потиче од рода зеленила, јер сва таква растиња брзо се сушећи падају и труну. 3. Уповај на Господа и твори благостињу. Уздај се, каже, човече, јер Господ неће презрети твој труд добродетељни, па зато чини и ти добродетељ, јер благостиња по речима Оригена означава добродетељ. И насели земљу. Чинећи, каже, дела добродетељи, ти ћеш, хришћанине, живети на земљи без страха имајући за свог стражара самог Бога. 3 И упасешисја в богатствје јеја. Ако, каже, ти човече чиниш добро, напасаће те Бог на добрима земље, тако да ћеш добијати све што је корисно како би могао да се уздржаваш од свега штетног. 4 1 Уочи да је овај псалам као морални означен алфабетом, односно на почетку сваког стиха стављена су слова јеврејског алфабета, којих има 22. Речи Теодорита: долично је после претходног стављен овај, јер показавши у оном (псалму) живот и пад безконог (јер тамо каже: пали су сви они који чине безакоње сада саветује да се сличном не завиди). 2 По речима Оригена су међусобно различите. Последње ( значи раздражавати и подстицати на ревност, као овде:, односно, подстакли су у мени ревност и како би ме раздражили и навели на гнев идолопоклоници, а прво ( означава жељу да се има код себе оно видљиво благо које има ближњи. Дакле, он каже следеће: и другог злог немој раздраживати како би га подстакао против себе, односно не чини оно за што би зао почео да те завиди јер он смишља заједно с тобом против тебе... И опет: не подражавај или не хвали такве. А божански Кирил је ово објаснио на следећи начин: не завиди, каже, таквима и не подстичи оне који воле грех да им подражавају, иако изгледа да се они у овом животу наслађују. Када, каже, видиш да нечастиви напредује избегавај слогу с њим гледајући на будућност, јер он неће увек остати у таквом стању. 3 По речима Оригена ово се узима у вишем смислу, односно обитавај у својој земљи, вежбајући се у бризи и обрађивању душевне земље, јер што човек посеје то ће и пожњети. 4 Божански Кирил каже: или: ово настани је речено уместо настанићеш се. А земљом назива земљу припремљену кроткима, ко уђе у њу, каже, напасаће се богатством њеним. Богатство вишњег града јесте обилно давање Божанских дарова. Амоније: напаса га добар пастир, користећи Божанске поуке ако постоји неко њихово богатство међу људима (у изд. Своду).

2 4. Насладисја Господеви, и даст ти прошенија сердца твојего. Наслади, каже, човече, срце своје Господом посредством незасите љубави према Њему или незаситог изучавања Божанских речи и испуњења Његових светих заповести и Господ ће дати твом срцу све спасоносно, ма шта да пожели, зато што волећи Бога, без сумње нећеш пожелети од Њега у својој молби ништа што је недостојно Бога. А нека да стављено је уместо даће, потенцијал уместо будућег изјавног, јер све што се жели, како истичу граматичари, има значење будућег времена Откриј ко Господу пут Твој. Путем божански Давид овде назива, како треба мислити, понашање или живот, који по заповести Божијој, код сваког благочестивог треба да буде достојан Његове бриге погледа, јер зна, каже, Господ пут праведних, а у вези с овим потражи објашњење у 1. псалму 6. ст. 6 И уповај на Него, и Тој сотворит. Цар и пророк и овде подстиче сваког човека да има наду у Бога, као ону која је неопходна у жалостима које му се дешавају, јер само нада у Бога олакшава тежину жалости и Бог у Којег, каже, неко полаже своју наду, даје она добра којима се човек нада и ону корист коју од Њега тражи И изведет, јако свјет, правду твоју. Под правдом овде треба подразумевати праведни суд. Бог ће, каже, учинити на теби, човече, праведни суд, блистав пред свим људима као светлост, јер Отац твој видећи тајно узвратиће ти, каже, јавно (Мт. 6, 4). Или показаће отворено твоју добродетељ објављујући о њој људима, као о чистој светлости, у своје време. И судбу твоју јако полудне. Такође каже и овде, што је рекао раније, односно да ће Бог открити свету Свој праведни суд у виду подневне светлости. Подневом овде назива најсветлију и најјачу дневну светлост. Или је под судом овде подразумевао живот: Бог ће, каже, објавити пред свима твој живот, које си изабрао и волео као подне, зато што је подне познато по својој светлости. 7. Повинисја Господеви и умоли Јего. Човече, повинујеш се Господу кад чуваш заповести Његове или кад не ропћеш, већ подносиш са захвалношћу невоље и жалости које ти се дешавају. Преклињи, каже, Господа за милост и Његово покровитељство. 8 Не ревнуј спјејушчему в пути својем, - человјеку, творјашчему законопреступленије. Ове речи имају сличност с речима: не буди ревнитељ злих, и не завиди онима који чине безакоње, али су ови изрази јачи и јаснији од оних, јер овде, рекавши пре: не подражавај оном човеку, који је успешан у свом животу, даље Давид 5 Амоније каже: наслађује се Господом онај ко има очишћена осећања душе због чега може да окуша живи хлеб и животворну плот Његову и да пије спасоносну Његову крв, да би наслађујући се овде молио и за будућа добра која око није видело и ухо није чуло. Кирил каже: дакле, имати у себи Божију реч која обитава и животвори све Хлеб живота, Који је сишао с Неба и који даје свету живот односно насладу. Онај ко Га има у себи без сумње добија све што моли по жељи срца свог (у изд. Своду). 6 Речи Теодорита: и себе самог и своја дела приноси, каже, Богу и очекуј помоћ од Њега, јер ће Он као Судија донети праведни суд и објавиће о теби другима и учиниће те с лавним како би сви знали за тебе као за подневну светлост. Ориген: Бог, Који види правду тајно изнеће је кад открије помисли и онај који блиста на суду извршиће суд у виду подневне светлости. 7 Божански Кирил каже: уздај се у Њега, а шта ће Он учинити? У будућем веку учиниће те славним и показаће те као са свих страна видљивим не дозвољавајући да се сакрије лепота твог доброг живота, јер твоја правда ће бити очигледна свима, блистајући попут светости и то светлости подневне. 8 Исти овај Кирил каже: излаже овде следеће две славе достојне и међусобно сједињене добродетељи, покорност Господу и молитву која је Њему упућена. У покорности Господу састоји се испуњење свих заповести, јер се онај ко воли жеље Владике, а не онај ко се са задовољством саглашава на прим ање писма неверја покорава законима Његовим танан и смирен врат свој. А у молитви Њему састоји се славословље, узношење складних песама у сједињењу с молитвом и као неком умном благонаклоношћу миомирисом пред Богом сијањем дела. А по Оригену, повиновањем овде назива одступање од зала, јер онај ко греши није покоран Господу.

3 дефинише о каквом човеку он то говори, односно, о оном ко преступа закон, јер праведном човеку кад је успешан у својим делима, свако побожан треба да подражава. 8. Престани от гњева и остави јарост. Ако ти, каже, видиш да су неправедни и зли срећни, не раздражавај се и не гневи се на њих, јер они нису срећни пошто нису срећни онако како то доликује, јер самим тим што волиш добродетељ ти си срећан. Гнев и јарост овде означавају једно исто. А ако желиш да видиш разлику између њих погледај о овоме на почетку 6. псалма. 9 Не ревнуј, јеже лукавновати. Пошто се неко подстиче својом ревношћу за подражавању у злу и у добру Давид овде забрањује само подражавање у злу, а не у добру. Уочи, читаоче, да је псалмопојац изразивши се на почетку псалма речју нејасном и тешком за разумевањем немој ревновати нешто касније употребио јаснију и разумљивију реч, а сад је то и потпуно објаснио. Уосталом, исте ове речи употребљава више пута и различито објашњава једно исто како би понављањем једних истих речи своје речи учинио што убедљивијим за срца слушалаца. 9. Зане лукавнујушчији потребјатсја. Овде Давид излаже узрок због којег човек не треба да буде зао, - јер зли ће, каже, бити истребљени зато што колико с једне стране страдају по телу, толико с друге стране имају невоље у души. 10 Терпјашчији же Господа тији насљедјат земљу. Они, каже, који са захвалношћу трпе искушења очекујући помоћ од Господа ће наследити познату земљу кротких небеско обитавалиште. Често овакви наслеђују добра и у пролазном животу у току свог дугогодишњег живота. Постоји и небеска земља, као што постоји и Небески Јерусалим И јешче мало, и не будет грјешника. Грешник, каже, неће дуго живети на овој земљи, јер ће бити истребљена његова злоба иако је наизглед дуговечан. Рекли смо да је грешник наизглед дуговечан - ово није у односу на нашу малодушност, већ у односу на Божије дуготрпљење, које често дозвољава таквима да буду дуговечни. 12 И взишчеши мјесто јего, и не обрјашчеши. Тражићеш, каже, место грешника и нећеш га наћи зато што је умро, зато што његово место одмах заузима други човек. 11. Кротцији же насљедјат земљу. Великодушн, каже, и стрпљиви, или они који побеђују страст гнева наследиће земљу. Ово је и Спаситељ рекао у Јеванђељу: кротки ће наследити земљу (Мт. 5, 5), јер оне речи које је Господ говорио раније кроз Давида и пророке својим језиком је потврдио после. Долично је да кротки наследе вечну земљу, пошто се на овој пролазној земљи и њених блага често лишавају, по својој кротости и нерадозналости. 9 Речи божанског Кирила: неке од страсти не нападају оне који су их с успехом одбацили, али ова нечиста страст гнев се распламсала и у онима који су наизглед благоразумни и не тако, да и једног узнемирава, а другог не, већ сам приморан да кажем, узнемирава све људе осим савршеног, само ако се савршени уопште било где може наћи. 10 Зато је божански Кирил рекао: лукави се истребљују, односно у будућем веку, а истребљење јесте отпадање од Бога. Уосталом, лукавство јесте зло различито од других грехова. Од сада је достојно дивљења у овим речима то што се један назива грешником, а други лукавим: сакруши, каже, мишицу грешном и лукавом. Неки нису лоше учинили тиме што су починили одређена рђа ва лукавства, назвавши то произвољним злоделом: јер једна је ствар чинити зло из незнања и као да је човек побеђен њим, а друго је намерно чинити зло: последње јесте такво зло по којем се и ђаво назива злим. 11 Исти овај Кирил земљом назива земљу која је припремљена светима, јер жреб је за њих предиван град светих свет и вишњи, који даје Сам Бог. 12 Речи истог овог Кирила: живот је веома кратак и скратило се време телесног живота. Зато и он (грешник) пошто га је задесио крај живота неће видети своје место, јер ће се без сумње преселити у пакао. Уосталом и они који остану међу живима неће спознати ово место. Веома опрезно Давид супротставља казнама безаконих награде светих. Он их овим подстиче да желе духовну храброст, посредством које би могли да чине сваки облик добродетељи.

4 И насладјатсја о множествје мира. Кротки ће се, каже, наслађивати срећном и блаженом оном земљом с великим миром, јер је одатле, по речима Исаије, побегла болест, туга и уздисање (Ис. 35, 10). 12. Назирајет грјешниј праведнаго и поскрежешчет нањ зуби својими. Тајно, каже, и скривено грешник посматра праведника приликом свог смишљања зла против њега и шкргуће својим зубима желећи да растргне његово тело то је знак великог гнева и мржње, коју против њега гаји у свом срцу. Под грешником се подразумева ђаво, који посматра праведнике и шкргуће мисаоно својим зубима против нас. 13. Господ же посмјејетсја јему, зане прозирајет, јако приидет ден јего. Господ ће, каже, понизити грешника или самог ђавола као немоћног и ништа више од злог, пошто ће Он, као Онај Који све зна унапред предвидети да ће доћи дан његовог пада и погибељи, односно дан који се састоји у смрти и вечној казни Меч извлекоше грјешници, напрјагоша лук свој, низложити убога и нишча, заклати правија сердцем. Зли, каже, грешници, апсолутно не трпећи ни да виде праведне и незлобиве људе извукли су мач, како би их проболи, зато што правду и добродетељ праведних сматрају разобличавањем своје порочности. Псалмопојац различитим оружјима у загонеткама изображава различите савете од стране грешника, а ништим и бедним подједнако назива једног истог како би што више изразио жалост и сажаљење према њему. 15. Меч их да внидет в сердца их, и луци их да сокрушатсја. Замисли, каже, грешнике, они ће сами пасти у јаму коју су ископали за друге. Давид их проклиње као зле, пошто ће, по речима Господа, сви који узму мач од мача погинути (Мт. 26, 52). А мач и лук грешника могу да означавају, по речима Дидима, покварене језике, као што сам Давид по речима Дидима на другом месту каже: њихови зуби су оружје и стреле и језик њихов оштар мач (Пс. 56, 6). Дакле, њихов сопствени језик ће убити, каже, грешнике и њихове усне ће их истребити смрћу. 16. Лучше малоје праведнику, паче богатства грјешних многа. Праведнику, каже, боље изгледа имовина, која се састоји од малих и непокретних ствари с правдом него велико богатство стечено неправдом и пљачком, као што га стичу грешници који воле да стичу. Зато не смемо да ревнујемо, односно да се подстичемо на подражавање грешницима у стицању великог и неправедног богатства, већ ка подражавању праведнима у стицању малог и праведног богатства Зане мишци грјешних сокрушатсја. Мишицама грешних, односно деловима руку од рамена до лаката Давид је назвао њихову силу, јер се у рукама састоји сила којом они чине зло уз помоћ руку. Утверждајет же праведнија Господ. Иако, каже зли људи и демони бацају праведнике у опасност Господ, по речима Теодорита, не допушта да падну, већ их 13 Неко каже: грешник, каже Писмо, не трпи добродетељи праведника, сматрајући их разобличавањем своје порочности, зато што гледа како да га збаци. Иако праведник ово не зна, свевидећи Бог се на крају смеје испразним замислима грешника. Пошто до смрти прави планове против онога ко је ради Бога изабрао сиромаштво (односно праведника), овај план се окреће против самог оног ко га прави (у изд. Своду). По речима мудрог Оригена: као што постоји неко свеоружје Божије постоји и неко свеоружје ђавола, које његов војник узима на себе постоји и шлем погибељи и штит неверја, мач злог духа, који грешник извлачи, грешник чије ноге трче на увреду. Анонимни аутор каже: извлаче грешници мач и натежу лук како би стрелами поразили сиромашног и бедног, а мачем заклали оне који су правог срца. Они не рањавају своје пријатеље који су богати злом и не кољу криве по срцу, зато што се друже с њима (у изд. Своду). 14 Речи божанског Кирила: грешник се, каже, некад богати и шири у овдашњим задовољствима немајући ништа осим земаљских наслада, а сиромах срцем и љубитељ правде се од свега сличног удаљава волећи кротко и целомудрено сиромаштво. Међутим, за њега је боље ово него велико богатство грешника. И Теодорит: боље је каже, задовољити се правдом него нечастиво богатство и неправедна имовина.

5 подржава и покрива са две стране скрушавањем непријатеља њихових грешника, што чини и заступањем и помоћу коју Он даје праведник; и на ова два начина подстиче и друге људе на добродетељи праведних. 18. Вјест Господ пути непорочних. Зна, 15 каже, Бог путеве живота непорочних људи, односно оних који увек чувају заповести Његове, пошто је Он Сам дао њихов закон, дакле, зна ко их поштује. Види објашњење речи: зна Господ пут праведних (у 1. псалму). И достојаније их во вјек будет. Наслеђе праведних јесте Царство Небеско: ходите, каже, благословени Оца Мог, наследите Царство које вам је приправљено (Мт. 25, 34). Реч во вјек означава непрестано или увек, пошто том царству нема краја. Или будет во вјеки означава да ће наследство праведних бити у будућем веку, јер у овом веку праведници немају наследство знајући да су туђинци и дошљаци на земљи. 19. Не постидјатсја во времја љутоје. Праведници, каже, неће бити побеђени у зло време, односно, како каже божански Кирил, у време искушења имајући Бога за заступника и помоћника свог. Или злим временом назива време будућег суда, које ће бити болно и горко за грешнике. И во днех глада наситјатсја. Праведници ће се, каже, за време глада наситити као што је Илију за време глада хранио гавран и многи други, који су на чудесан начин добијали храну од Бога. Или каже да ће се праведници хранити надама на будућа добра немајући потребе за чулном храном, јер неће, каже, само од хлеба човек живети (5 Мојс. 8, 3). Или глад узима у преносном смислу за сваку телесну потребу, а насићивање за посећивање Божије и радост Јако грјешници погибнут. Срећа, каже, грешника неће остати заувек, зато они не само да ће изгубити срећу, већ ће и сами погинути у будућем животу, односно изгубиће своје вечно спасење, зато што ће грешници бити удаљени од удела праведних. Врази же Господни купно прославитисја им и вознестисја, исчезајушче, јако дим исчезнут. Ово је речено о јеврејским старешинама - Христовим убицама. Они су се узнели и сматрали су да су славни пошто су убили Владику Христа по истеку малог броја година (40 после вазнесења), а Римљани су их истребили са свим јудејским родом и они су се као дим расејали и нестали. Ово се може подразумевати и о идолима који су неко време сматрани за богове, а после истребљени, а кроз истребљење идола нестали су и непријатељи Господа демони који су по речима божанског Кирила обитавали у идолима и у њима добијали поклоњење Зајемлет грјешниј и не возвратит. Грешник, каже, не само да не даје милостињу од својих ствари, већ ни дуг не плаћа за зајам који је узео од другог, толико је немилосрдан и безакон. Праведниј же шчедрит и дајет. Праведник, каже, ипак, чини потпуно супротно од тога. И не само да даје или враћа туђи зајам, већ и показује штедрост и милост од 15 Божански Кирил: под речју зна подразумаве и показује задовољство, поштовање или речи воли и удостојава Свог гледања. И ми, каже, обично кажемо кривцима: знам те, не зато што као да их уопште не знамо, него зато што желимо да их одстранимо од љубави и везе с нама. 16 Речи божанског Кирила: изгледа да ове речи загонетно показују да ће они за време жалости имати простора да чине добра дела. Другим речима овај стих алудира на то да ће оне који греше задесити глад светих учења не оних који су брижљиви у Божанским заповестима. Ове друге ће, кад за време прогона не буде учитеља Сам Господ хранити, као оне који верују у Њега, Духом Својим. И Теодорит под овом глађу подразумева глад слушања речи Божије. 17 По речима истог овог Кирила под непријатељима треба подразумевати и оне који смишљају јереси, као оне који обично супротстављају лаж правилном учењу. Пошто процветају за кратко време и увену попут траве они ће се подврћи смрти и поднеће казну за грехове, пошто ће бити кажњени као непријатељи Господа и нестати као дим.

6 своје имовине просјацима. Или може се схватати и овако: праведник иако зна да је грешник незахвалан дужник ипак кад има потребе даје и њему на зајам Јако благословјашчији јего насљедјат земљу, кленушчији же јего потребјатсја. Тако се, каже, много Бог брине за праведника да чак милује и оне који га уважавају и прослављају, као што насупрот томе кажњава оне који га не поштују и бешчасте. Зато је Он и Авраму рекао: благосиљаћу оне који тебе благосиљају и проклећу оне који тебе проклињу (1 Мојс. 12, 3). А проклетством је назвао непоштовање и бешчашће, јер овде не означава узрок, већ потврду и изгледа да је тај израз, као што га на многим местима Давид користи, стављен сувишно. От Господа стопи человјеку исправљајутсја. Овде Псалмопојац јасно учи да без помоћи Божије човек сам по себи не може да учини ништа добро, јер ако, каже, Господ не подигне кућу узалуд се труде они који граде (Пс. 126, 1), због тога што човековој усрдности помаже Бог. Каже човека не просто сваког, већ праведног. 19 И пути јего восхошчет зјело. Према понашању, каже, или животу праведног човека као добродетељном и беспрекорном Господ ће изјавити своју жељу и задовољство. Симах показаће хтење преводи: даје добар успех. 24. Јегда падет, не разбијетсја, јако Господ подкрјепљајет руку јего. Ако, каже, праведник и падне или не буде имао успеха у животним пословима света као Јов, а подједнако ако се деси и то да падне у душевне невоље попут Давида, он неће остати у свом паду, зато што га Господ укрепљује, нудећи Своју руку или дајући му помоћ и покајање, јер је и покајање рука Божија, пошто долази човеку од Бога, и подиже га од пада у грех Јуњејшиј бих, ибо состарјехсја; и не вдјех праведника (потпуно) оставлена. Овде је веза убо сувишна. Мисао у овим речима је следећа: 21 био сам млад и сад сам остарио, али у све време свог живота нисам видео праведника остављеног од Бога, јер чува Господ све оне који Га воле, као што је рекао на другом месту исти овај Давид (Пс. 144, 20). Видео је, истина, да Бог понекад наизглед оставља неке праведнике за мало времена, као што је оставио наизглед и самог Давида, али их не оставља до краја. По Свом нахођењу Он им, остављајући их, допушта да страдају и кроз страдање чини да у будуће постану опрезнији. 18 Речи Теодорита: такав је био Саул. Он је добијао много добра од божанског Давида, али није хтео да врати добром свом доброчинитељу, а блажени Давид је подражавао у доброчинствима Владици, Који заповеда Свом сунцу да обасјава и добре и зле. 19 Зато је и божански Кирил рекао: Бог узима за руку, као Своје дете и изводи на прави пут не допуштајући му да иде кривим или чини криве путеве у животу, већ учећи Сам и усмеравајући да иде путем сваког доброг дела, као што је речено: Ти си држао моју десну руку и саветом Твојим си ме поучио. А кад Господ исправља човекове путеве тада ће Он путеве његове пожелети. 20 Речи божанског Кирила: ако се и деси, каже, праведнику да учини неку мању грешку он неће претрпети штету, већ ће као храбар борац, пошто га је неко надјачао и пошто је попустио за кратко време одмах се охрабрује. Зашто? Зато што има Бога, који га крепи. Ово Бог увек обећава праведницима показујући милост према људској малодушности: седам пута ће, каже, праведник пасти и устати (Прич. 24, 16). Предивно је и тумачење Оригена: они који се боре на поприштима на првом су пали а на трећем победили. О овима можеш да кажеш у односу на телесно - иако је пао није се повредио, јер је после пада победио. Ако видиш човека да је побеђен, ипак и након што је побеђен није се предао сладострашћу и делању сваке нечистоте, већ онима који су устали сећајући се написаног каже: онај ко пада зар не устаје? Онај ко се одвраћа зар се неће окренути? (Јер. 8, 4). Онда кажи се да такав иако је пао, није разбио. Али ако је неко после пада изнемогао онда се (такав) разбио. Добро је за подвижника да не пада... али ако је пао, треба да устане, јер пашће они који су се павши, после сагрешења предали сваком греху. Победио те је младић - стеци венац за победу над мушкарцима. Јеси ли пао од дечака? Бори се с младићем и победи га. 21 Објашњење божанског Кирила: од младости до сада (јер сам остарио) нисам видео праведника да је остављен.

7 Ниже сјемене јего просјашча хљеби. Ја нисам видео, каже, ни децу праведника као сиромаха да оскудевају у насушном хлебу, зато што иако су за кратко време подвргли страдању али не до краја. Другим речима ово је Давид рекао у појединачном случају, а не уопште, јер Давид сам каже да је видео таквог, а не сви остали људи. 22 Могуће је то схватити и у вишем смислу, односно: нисам видео семе праведника како је гладно духовне хране, као што је речено: глађу неће убити Господ душу праведника (Прич. 10, 3). Насупрот томе, схватајући ово буквално видимо да су семе или деца Јакова молили хлеб у Египту за време седмогодишње глади, као што примећује Василије Велики. 26. Вес ден милујет, и взаим дајет праведниј; и сјемја јего во благословеније будет. Каже: цео дан, подразумевајући увек праведник је милостив према сиромасима и понекад даје на зајам новац онима који то траже, а понекад пружа духовну милост, говорећи корисне речи онима који за тим имају потребу. И његова деца имају благослов, односно бивају хваљена и срећна. Тако је рекао Бог Мојсију, да милује децу ради благоугађања и добродетељи родитеља њихових: враћајући за грехове отаца децима до трећег и четвртог колена који Ме мрзе и творећи милост хиљаду пута онима који Ме воле и који чувају заповести Моје (2 Мојс. 20, 5) Уклонисја от зла и сотвори благо. Ово је рекао и у 33. псалму, где можеш да видиш и његово тумачење. И вселисја во вјек. Пошто си, каже, читаоче, сазнао из онога што је пре речено какве су награде и уздарја за добродетељи и какве су насупрот томе казне за порок, зато, као благоразуман изабери добродетељ или добро и настани се у овом свету и у току дугогодишњег живота, јер то означава у век века, зато што су древни праведници, као што су Авраам, Исаак и Јаков били дуговечни. Ако су неки умрли и у младим годинама то је било по домостроју Божијем. И Соломон обећава онима који се боје Господа дугогодишњу старост: страх Господњи додаје дане (Прич. 10, 27). Или: сели се у будућем веку, а у овом веку, због краткотрајности живота живи као дошљак и туђинац. 28. Јако Господ љубит суд, и не оставит преподобних Својих. Односно, Господ, каже јесте судија. Или судом назива праведника којег Господ воли. Господ неће оставити преподобне Своје, зато што правичност не оставља оне који Га не остављају. А преподобним сада назива праведника или добродетељног. 22 Уосталом, иако је сам, он је достојан вере. Тако и Кирил каже да је он најуверљивији сведок ових речи као онај ко је духоносан и ко је овенчан благодаћу пророчанства. По речима Оригена постоје два остављања, једно је телесно и нимало није штетно по нас, а друго је душевно и погубно. Дакле, у зависности од онога колико се богатимо праведним делима тим ћемо више добити помоћи, да не бисмо били остављени до краја; зато и није рекао остављен, већ потпуно остављен, зато што праведници на неко време бивају остављени, као Јов, како би свима било очигледно да је праведан. 23 И Соломон је рекао: корени праведника су у утврђењима (Прич. 12, 12), а такође: у дому праведних је велика сила (Прич. 15, 6). И Велики Василије каже: Богу на зајам даје онај ко је милостив према сиромаху (Пр. 19, 17). Зато што су милост и зајам исто, милост у односу на сиромахе, који нису у стању да дају зајам у односу на Бога који даје залог с каматом и наградом. А Григорије Богослов узневши ову реч још више каже: од мноштва духовних сребрњака праведник даје на зајам реч од ујутру до увече и стално добија дуг с добићу поука користећи га, додаје примљеној речи онај ко мало по мало умножава у себи семена благочестивости. И Теодорит: од младих година до старости нисам видео и на знам да праведник буде лишен Божанског Промисла, јер праведни Судија додаје сваку бригу не само таквима, већ и онима који се од њих рађају. Тако је Израиљ без обзира на толике преступе имао бригу ради прародитељске добродетељи. Тако је и Соломон који се понашао нечастиво трпљен због очевог богуљубља. А цео дан милује и на зајам даје праведник - оначава свагдашње доброчинство праведника посредством новца, ствари, речи и савета. Чинећи ово, он милује оне који добијају, а на зајам даје Богу свих њих.

8 Во вјек сохрањатсја; беззаконици же изженутсја, и сјемја нечестивих потребитсја. Преподобни, каже, или праведни људи биће сачувани у овом и будућем веку, а безаконици ће бити протерани из ових и будућих блага. И семе, односно деца нечастивих биће истребљена, као што смо рекли раније у 26. стиху овог псалма, приликом објашњења речи: и семе његово биће благословено Праведници же насљедјат земљу, и всељатсја во вјек вјека на неј. И о овоме је речено у 9. стиху овог псалма, приликом објашњења речи: они који трпе ради Господа наследиће земљу и у речима 18. ст.: и њихово наслеђе ће бити заувек. Псалмопојац понавља исто ово да честим понављањем боље запечати подсећање у душама слушалаца. 30. Уста праведнаго поучатсја премудрости. С великим задовољством божански Давид прича о добрим делима праведника: ово он чини ради подстицања људи да се угледају на њих. Уста праведног ће, каже, поучавати мудрости која се састоји у светим делима. И јазик јего возглаголет суд. Судом Његовим Давид овде назива оне који се налазе у законима Божјим и праведни суд који изриче језик праведног. Или судом назива реч расуђивања, зато што праведни не говори непромишљено шта год му падне на памет, јер, каже, језик праведног јесте огњем испитано сребро (Прич. 10, 20) Закон Бог в сердцје јего, и не запнутсја стопи јего. Закон се, каже, Божји не изглађује у срцу његовом, како природни и неписани, тако и писани који је дат кроз Мојсија. Зато његово корачање ка Богу неће бити ометано ни видљивим непријатељима, ни невидљивим, јер ништа не може да се супротстави добродетељи или да јој буде препрека Сматрјајет грјешниј праведнаго и ишчет јеже умертвити јего. Гледа, значи, посматра, проматра и вреба грешни праведног, трудећи се да га убије. А грешник означава не само неправедног човека, већ и ђавола, као оца и виновника греха. 33. Господ же не оставит јего в руку јего. Господ, каже, не оставља у потпуности праведника у рукама грешника и ђавола да би заједно с телом поседовао и хтење, јер и Бог прославља праведника, који се подвргава искушењима и чини га по души победником над грешником, а више пута уклања од праведног у потпуности замисао грешника и ђавола против њега, због своје љубави према слуги и другу праведнику. Ниже осудит јего, јегда судит јему. Као што, каже, у овом животу Бог не оставља праведника, тако га ни за време будућег суда неће осудити кад грешнику буде суђено с праведником против кога је смишљао зло, јер то означавају речи: када се буде 24 Речи Василија Великог: семеном нечастивих назива се не само онај ко је добио битије од оних који су били раније, већ и онај који има потомке. Зло семе сам од себе може бити онај ко је сам први наставник у злу, као и онај кога су научили зли учитељи. Истребљење зле деце бива на корист оцу који их је родио. Дакле, ове речи садрже скривену човекољубивост, зато што када се истреби семе нечастивих живеће семе правде. А безаконима се називају или они којима су потпуно туђи Божански закони или одступници од њих; грешницима пак они који греше произвољно после добијања знања истине. 25 Речи божанског Кирила: најдоличиније дело је изабравши добар живот изрицати мудрост; јер свети су одбацили празнословље, а судом називамо правилну поуку о сваком предмету која води оне који уче право ка ономе куда треба да води. Дакле, код праведника, каже, ниједна реч не бива речена непромишљено. Расудивши како треба да каже он у своје време говори и ћути у складу с претходним речима: уста мудрих су везана осећањем (Прич. 15, 7). 26 Кирил Александријски: као што бродовима управља капетан и најбољи коњ складно трчи кад се управља уздама, тако и душа праведног имајући уместо крманоша Божански закон чини правима стазе и пролази кроз таласе који се подижу од околности и препловљава бурно море, зато што, као што је речено, њему је у помоћ дат закон (Ис. 8, 20).

9 судио с њим. Може се схватити и другачије да ће се демони судити с праведницима на дан суда и да ће их оптуживати ако су некад погрешили у неком и најмањем греху Потерпи (очекуј) Господа и сохрани пут Јего. Кад, каже, читаоче, биваш подвргаван нечијим злим замислима и плановима, очекуј Бога и Бог ће те ослободити од искушења или надај се у Господа и очекуј од Њега помоћ 28 и сачувај онај пут живота који ти је указао Господ у светим Својим заповестима. Чувај, односно заволи и прими га свим срцем својим. И вознесет тја јеже насљедити земљу. Бог ће те, каже, поставити, хришћанине, изнад свих који смишљају зло против тебе и учиниће те узвишеним и великим пред људима. Пошто су наследство ове земље и достизање њених пролазних добара исто као истребљење видљивих непријатеља и дуговечност и рађање деце и слична овоземаљска блага била за тадашње Јевреје пожељна и предмет њихове бриге и божански Давид подстиче људе на добродетељи обећањима таквих добра и у овом се састоји узрок због којег се много пута враћа на једно исто подсећајући на наслеђивање земље и остваривање добара и других земаљских предности. Међутим, и оно о чему се говори у земаљском смислу, они који су се узвисили умом схватају у вишем смислу, односно у смислу небеских и вечних добара бесконачног наслеђа праведника и мисаоне и блажене земље. 29 Внегда потребљатисја грјешником узриши. Овим речима Давид теши малодушност многих људи који пате и саблажњавају се тиме што Бог трпи грешнике не кажњавајући их. Зато оваквим малодушнима каже: прени се, човече и угледаћеш истребљење грешника. А својом речју цар и пророк уверава и да је сам видео својим очима, као што се то види из следећег. 35. Видјех нечестиваго превозносјашчасја и висјашчасја јако кедри ливанскије. Божански Давид је неодређено и не наводећи име рекао нечастивог, а ми треба да подразумевамо Голијата и Саула или Амонићанина Нааса или друге сличне, чије је подизање и збацивање видео Давид, који назива овог нечестивог којег узносе његови поданици, а оним који се узноси самог себе. Или и једно и друго означава једну исту ствар. А нечастивог је упоредио с кедрима због његове јаловости и горчине, јер су кедрови јалови и горки. 36. И мимо идох, и се не бје. Ја сам, каже, пролазећи оставио је нечастивог да се толико преузноси и уздиже, као високи кедрови, а када се враћао он више није био међу живима, већ међу мртвима, јер се овде означава већ. И взисках јего, и не обрјетесја мјесто јего. 30 После, каже, неко веме сам тражио у мислима хоћу ли видети нечастивог, али се није нашло ни место његово место које 27 Речи Кирила Александријског: Бог ће изговорити суд праведан, који није ублажен даровима и осудиће оне који су оскрнављени грехом, а ослободиће сваке опасности оне који се у Њега уздају, као што је речено: када се буде судило праведнику, неће бити осуђен. И Теодорит: таквог промисла се удостојио Аврам кад је два пута била украдена Сара и Исак, који се подвргао истом том, као и Јаков кад је пао у завист брата и таста, а сличне милости и Јосиф када су се наоружали против њега завишћу и клеветом. 28 На ово је Кирил Александријски рекао: изванредно је дело трпљење, јер за последицу има искуство, искуство уздање, а уздање неће бити посрамљено. У свем богонадахнутом Писму ћемо наћи да се трпљење прославља, као оно које води ка сваком добру. 29 Исти овај Кирил каже: можда је узношење од Бога крај који је својствен тешким напорима, јер ће они бити изнад земаљских разонода, као што је написано: јер су се моћни Божији високо узнели над земљом. А псалмопојац да би повећао утеху каже: бићеш узнет до неког наслеђа као основаног на врху и који се налази на висини на земљи кротких, јер очигледно је да се неко узноси ради наследства, али не испод земље која се налази под ногама, већ до толико високе да има потребе да га на њу узнесе Бог како би могао њоме да влада. 30 Речи божанског Максима: ово означава да зло иако се увек и веома узвишава није постојеће и неће оставити место, односно траг о себи, јер није успело ни да се покаже, а већ се разрушило, као оно што нема самосталност. И Дидим: нечастивим назива сатану. У будућем веку тражићеш место његово и

10 би га сместило у себе јер је постојао, или је био међу живима. Јер, како се могло наћи његово место кад он није био на свом месту? Или под местом треба подразумевати тело нечастивог, јер је тело дом душе и оно трули и разрешава се у земљу, односно, распада се на саставне делове од којих је састављено и зато се више не може препознати чије је оно Храни незлобије и вижд правоту, јако јест останок человјеку мирну. Симах је незлобије превео као простоту. Чувај, каже, хришћанине, простоту и сачувај мисао праву и срце право, и знај да код мирног човека постоји остатак, односно после његове смрти остаће сећање или зато што он оставља добру децу или зато што је чинио добра дела, а видећи и сећајући се и једног и другог људи се сећају и онога ко је родитељ и узрочник и једног и другог Беззаконици потребјатсја вкупје. Безакони људи, на пример, каже, не остављају успомену на себе после смрти, већ се са сећањем о њима и они истребљују. Ово означава заједно, што појашњава и следећи стих. Останци же нечестивих потребјатсја. Односно, сваки споменик, каже и сећање на нечастиве истребиће се после смрти где нечастивима назива све зле. 39. Спасеније праведних от Господа! И зашчититељ их јест во времја скорби. 40. И поможет им Господ, и избавит их и измет их от грјшеник, и спасет их, јако уповаша на него. Види, читаоче, како божански Давид овде различитим речима описује различито заступање и помоћ које Бог даје праведницима, јер су различити начини овакве помоћи Божије и на различите начине Он узвраћа праведницима по Својој великој и многоразличитој мудрости и бризи. Ове речи су јасне и не садрже у себи никакву тешко разумљиву мисао. нећеш га наћи, а место ђавола јесте грех, као што је речено: не дајте места ђаволу, зато што када се зло (греха) истреби неће се наћи ни место сатане (у изд. Своду). 31 Горе наведене речи божански Василије и Кирил Александријски овако објашњавају: видећи, каже, зле људе како уживају размишљао сам како су то достигли, затим разматрајући ово и чудећи се у самом себи желео сам други пут да их погледам, али сам подигао поглед и више их нигде није било. Затим сам пожелео да видим њихов споменик, али нисам могао да нађем ни место где су они очигледно стајали. Видиш ли шта се догађа с нечастивима чим се више, каже, не налази пред погледом свих, нико их више ни не зна, јер своје сопствено прима уместо других. Зато он не каже да је само видео негде, већ глагол видео овде означава оно што се налази свима пред очима. Речи Григорија Богослова: благословен је Бог који је дао да видимо нечастиве и њихово узношење изнад кедрова и њихово истребљење како бисмо могли да прођемо поред брзом ногом не спотичући се о њихову нечастивост. И Теодорит: велики Давид је видео и крај Сауловог царства и погибељ суровости Авесалома, подједнако као и гордост и погибељ Нааса Амонићанина и смрт туђинца Голијата с његовом надменошћу и још изнад овога гордост и надменост, и савршену погибељ многих других. 32 Речи божанског Кирила: незлобивошћу ћемо назвати простоту и незлобивост у наравима, а под исправношћу ћемо подразумевати ништа друго до или правилно објашњење и истинито знање Божанских догми, јер реч истине треба да наводи на исправност или тачност у делатној добродетељи... А таквог назива мирним, јер су прави незлобиви и у миру с Богом и светим људима.