NLB LEASING D.O.O. BEOGRAD NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE ZA GODINU ZAVRŠENU 31. DECEMBRA 2012

Транскрипт

1 NLB LEASING D.O.O. BEOGRAD NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE ZA GODINU ZAVRŠENU 31. DECEMBRA 2012

2 1. Opšte informacije NLB Leasing d.o.o., Društvo za finansijski lizing, uvoz-izvoz i trgovinu, osnovao je NLB Leasing d.o.o. Ljubljana sa sedištem Šlandrova 2, Ljubljana, Slovenija upisom u Sudski registar 28. februara godine pod registarskim brojem Fi. 2406/03. Društvo posluje sa skraćenim nazivom: "NLB Leasing" d.o.o., Beograd, matičnim brojem i poreskim identifikacionim brojem Društvo je registrovano pod šifrom delatnosti Odlukom o izmenama i dopunama odluke o osnivanju privrednog društva NLB Leasing d.o.o. od godine, na osnovu koje je doneto rešenje Agencije za privredne registre 42185/2010 od godine, izvršena je promena osnivača, te je nov osnivač i vlasnik 100% kapitala Nova Ljubljanska banka dd Ljubljana,Trg Republike 2, Ljubljana, Slovenija. Sedište Društva je u Beogradu, Bulevar Mihajla Pupina 165v. Broj zaposlenih sa stanjem na dan 31. decembra godine je 17 (31. decembra 2011: 20). Ovi pojedinačni finansijski izveštaji odobreni su od strane Izvršnog Odbora Društva dana 27. februara godine. 2. Pregled značajnih računovodstvenih politika Osnovne računovodstvene politike primenjene za sastavljanje ovih finansijskih izveštaja navedene su u daljem tekstu. Ove politike su konzistentno primenjene na sve prikazane godine, osim ako nije drugačije naznačeno Osnove za sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja Na osnovu Zakona o računovodstvu i reviziji ( Službeni glasnik Republike Srbije broj 46/2006, 111/2009, 99/2011) pravna lica i preduzetnici u Republici Srbiji su u obavezi da vođenje poslovnih knjiga, priznavanje i procenjivanje imovine i obaveza, prihoda i rashoda, sastavljanje, prikazivanje, dostavljanje i obelodanjivanje finansijskih izveštaja vrše u skladu sa zakonskom i profesionalnom regulativom, koja podrazumeva Okvir za pripremanje i prikazivanje finansijskih izveštaja ( Okvir ), Međunarodne računovodstvene standarde ( MRS ), odnosno Međunarodne standarde finansijskog izveštavanja ( MSFI ), kao i tumačenja koja su sastavni deo standarda. Rešenje Ministarstva finansija Republike Srbije br /2010 od 25. oktobra godine ( Službeni glasnik Republike Srbije br. 77/2010 i 95/2010) utvrđuje zvaničan prevod osnovnih Međunarodnih računovodstvenih standarda (MRS) i Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja (MSFI) koje izdaje Odbor za međunarodne računovodstvene standarde (IASB), kao i tumačenja standarda koje izdaje Komitet za tumačenje računovodstvenih standarda (IFRIC) do 1. januara godine, koji se upotrebljavaju na datum pripreme finansijskih izveštaja. Odlukama Guvernera Narodne banke Srbije utvrđeni su i objavljeni Pravilnik o kontnom okviru i sadržini računa u Kontnom okviru za davaoce finansijskog lizinga ( Službeni glasnik Republike Srbije broj 46/2010 i 74/2012), kao i Pravilnik o sadržaju i formi obrazaca finansijskih izveštaja za davaoce finansijskog lizinga ( Službeni glasnik Republike Srbije, broj 46/2010) koji su u primeni na dan sastavljanja finansijskih izveštaja. 7

3 2. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) 2.1. Osnove za sastavljanje i prikazivanje finansijskih izveštaja (nastavak) Priloženi finansijski izveštaji su prikazani u formatu propisanom pravilnicima pomenutim u prethodnom pasusu, koji preuzimaju zakonom definisane finansijske izveštaje koji odstupaju od MRS 1 Prikazivanje finansijskih izveštaja i MRS 7 "Izveštaj o tokovima gotovine", a uz to, u pojedinim delovima, odstupaju i od načina prikazivanja određenih bilansnih pozicija predviđenih navedenim standardima. Sastavljanje finansijskih izveštaja u skladu sa MSFI zahteva primenu izvesnih ključnih računovodstvenih procena. Ono, takođe, zahteva da Rukovodstvo koristi svoje prosuđivanje u primeni računovodstvenih politika Društva. Oblasti koje zahtevaju prosuđivanje većeg stepena ili veće složenosti, odnosno oblasti u kojima pretpostavke i procene imaju materijalni značaj za finansijske izveštaje obelodanjeni su u Napomeni 4. Rukovodstvo procenjuje uticaj promena u MRS, novih MSFI i tumačenja na finansijske izveštaje i, premda mnoge od ovih promena nisu primenljive na poslovanje Društva, rukovodstvo Društva ne izražava eksplicitnu i bezrezervnu izjavu o usaglašenosti priloženih finansijskih izveštaja sa MRS i MSFI, koji se primenjuju na periode prikazane u priloženim finansijskim izveštajima. Shodno navedenom, a imajući u vidu potencijalno materijalno značajne efekte koje odstupanja računovodstvenih propisa Republike Srbije od MSFI i MRS mogu imati na realnost i objektivnost finansijskih izveštaja Društva, priloženi se ne mogu tretirati kao finansijski izveštaji sastavljeni u saglasnosti sa MSFI i MRS Uporedni podaci Uporedne podatke čine finanijski izveštaji Društva za godinu koji su bili predmet revizije Preračunavanje stranih valuta Funkcionalna i valuta prikazivanja Stavke uključene u finansijske izveštaje Društva se odmeravaju korišćenjem valute primarnog privrednog okruženja u kojem Društvo posluje ( funkcionalna valuta ). Ovi finansijski izveštaji su prikazani u dinarima ( RSD ) koji predstavljaju funkcionalnu valutu i valutu prikazivanja finansijskih izveštaja Društva. Transakcije i stanja Poslovne promene nastale u stranim sredstvima plaćanja preračunate su u dinare po srednjem kursu utvrđenom na međubankarskom tržištu deviza, koji je važio na dan poslovne promene. Sredstva i obaveze iskazane u stranim sredstvima plaćanja na dan bilansa stanja, preračunati su u dinare po srednjem kursu utvrđenom na međubankarskom tržištu deviza koji je važio na taj dan. Potraživanja od primaoca lizinga se formiraju po prodajnom kursu prilikom sklapanja ugovora, a svode se na srednji kurs NBS, na kraju mesečnog obračunskog perioda. Tako nastale kursne razlike se priznaju u periodu u kojem su nastale. Pozitivne i negativne kursne razlike nastale prilikom poslovnih transakcija u stranim sredstvima plaćanja i prilikom preračuna pozicija bilansa stanja iskazanih u stranim valutama na kraju godine priznaju se u bilansu uspeha. 8

4 2. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) 2.3. Preračunavanje stranih valuta (nastavak) Pozitivne i negativne kursne razlike koje nastaju po osnovu kredita i gotovine i gotovinskih ekvivalenata prikazuju se u u bilansu uspeha u okviru pozicije Neto prihod od kamata, kursnih razlika i efekata valutne klauzule. Srednji kursevi koji su bili primenjivani za kursiranje su: 31. decembar godine 113,7183 (31. decembar godine: 104,6409). Prodajni kursevi koji su bili primenjivani za preračunavanje su: 31. decembar 2012.godine 114,0595 (31. decembar godine: 104,9548) 2.4. Nematerijalna ulaganja Nematerijalna ulaganja se iskazuju po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu ispravku vrednosti, a sastoje se od kupljenog softvera koji se otpisuje u roku od pet godina Nekretnine, postrojenja i oprema Nekretnine, postrojenja i oprema iskazuju se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu ispravku vrednosti. Nabavna vrednost uključuje izdatke direktno pripisive nabavljenom sredstvu. Naknadni troškovi se uključuju u nabavnu vrednost sredstva ili se priznaju kao posebno sredstvo, u zavisnosti od toga šta je primenljivo, samo kada postoji verovatnoća da će Društvo u budućnosti imati ekonomsku korist od tog sredstva i ako se njegova vrednost može pouzdano utvrditi. Knjigovodstvena vrednost zamenjenog sredstva se isknjižava. Svi drugi troškovi tekućeg održavanja terete bilans uspeha perioda u kojem su nastali. Naknadni troškovi se uključuju u nabavnu vrednost sredstva ili se priznaju kao posebno sredstvo, u zavisnosti od toga šta je primenljivo, samo kada postoji verovatnoća da će Društvo u budućnosti imati ekonomsku korist od tog sredstva i ako se njegova vrednost može pouzdano utvrditi. Knjigovodstvena vrednost zamenjenog sredstva se isknjižava. Svi drugi troškovi tekućeg održavanja terete bilans uspeha perioda u kojem su nastali. Amortizacija osnovnih sredstava se obračunava primenom proporcionalne metode kako bi se rasporedila njihova nabavna vrednost do njihove rezidualne vrednosti tokom njihovog procenjenog veka trajanja, kao što sledi: Amortizacione grupe Stopa amortizacije Računarska oprema 20% Vozila 14,3% Nameštaj 10% 9

5 2. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) 2.5. Nekretnine, postrojenja i oprema (nastavak) Dobici i gubici pri otuđenju sredstava utvrđuju se poređenjem priliva sa knjigovodstvenim iznosom i iskazuju se u bilansu uspeha. Troškovi tekućeg održavanja se pokrivaju iz prihoda obračunskog perioda kada nastanu Potraživanja po osnovu finansijskog lizinga Društvo priznaje sredstva data u finansijski lizing u svojim bilansima i prikazuju ih kao potraživanja u iznosu koji je jednak neto ulaganju u lizing. Društvo prenosi skoro sve rizike koji su svojstveni vlasništvu, tako da se potraživanja za lizing rate smatraju otplatom glavnice i finansijski prihod po osnovu naknada i nagrada Društva, za njegovo ulaganje i usluge. Priznavanje finansijskog prihoda zasniva se na obrascu koji odražava konstantnu periodičnu stopu prinosa na neizmiren iznos neto ulaganja po osnovu finansijskog lizinga. Lizing rate koje se odnose na obračunski period, izuzimajući troškove za usluge, iskazuju se na teret bruto ulaganja u lizing kao smanjenje glavnice i nezarađenog finansijskog prihoda. Društvo procenjuje, na svaki izveštajni datum, da li postoji objektivan dokaz da je vrednost finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava umanjenja tj. da li je sredstvo obezvređeno. Rezervisanje za umanjenje vrednosti potraživanja se utvrđuje kada postoji objektivan dokaz da Društvo neće biti u stanju da naplati sve iznose koje potražuje na osnovu prvobitnih uslova potraživanja. Značajne finansijske poteškoće kupca, verovatnoća da će kupac biti likvidiran ili finansijski reorganizovan, propust ili kašnjenje u izvršenju plaćanja se smatraju indikatorima da je vrednost potraživanja umanjena. Procenu perioda između pojavljivanja gubitka i njegove identifikacije vrši rukovodstvo, posebno za svaku vrstu portfolia. Ovaj period se u načelu kreće od tri do dvanaest meseci, mada u izuzetnim slučajevima period može biti i kraći. Društvo prvo procenjuje da li postoji objektivan dokaz o obezvređenju za pojedinačno finansijsko sredstvo koje je pojedinačno značajno, i pojedinačno ili grupno za finansijska sredstva koja nisu pojedinačno značajna. Ako Društvo utvrdi da ne postoji objektivan dokaz o pojedinačnom obezvređenju za finansijsko sredstvo, bilo da je značajno ili ne, to sredstvo uključuje u grupu finansijskih sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika i grupno procenjuje obezvređenje. Sredstva kod kojih se pojedinačno procenjuje obezvređenje i za koja se gubitak pri obezvređenju priznaje ili nastavlja da se priznaje, nisu uključena u grupno procenjivanje obezvređenja. Pojedinačno značajna potraživanja Društva, koje Društvo procenjuje pojedinačno, predstavlja ukupna izloženost prema dužnicima pravnim i fizičkim licima klasiikovanim u kategorije C, D i E. 10

6 2. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) 2.6. Potraživanja po osnovu finansijskog lizinga (nastavak) Za pojedinačno značajna potraživanja za koja je Društvo utvrdilo da postoje objektivni dokazi o obezvređenju Društvo dalje vrši procenu stvarne visine naplate potraživanja po visini i vremenu. Za utvrđivanje naplativosti potraživanja koja proizilaze iz lizing poslova upotrebljavaju se takozvane»tabele naplativosti«. Tabele naplativosti uzimaju u obzir sledeće varijable u obračunu naplativosti potraživanja: ugovornu efektivnu kamatnu stopu, tržišnu vrednost predmeta lizinga na dan procene, očekivani period unovčavanja predmeta lizinga. Na taj način Društvo izračunava sadašnju vrednost diskontovanih novčanih tokova od unovčavanja predmeta lizinga primenom originalne efektivne kamatne stope po lizing ugovoru. Iznos obezvređenja predstavlja razliku između knjigovodstvene vrednosti potraživanja i na taj način utvrđene sadašnje vrednosti očekivanih budućih novčanih tokova od unovčavanja predmeta lizinga. Iznos knjigovodstvene vrednosti potraživanja po finansijskom lizingu se umanjuje preko računa ispravke vrednosti i iznos gubitka se priznaje u bilansu uspeha. Obezvređenje i rezervisanja za preostali deo portfolija, koji se odnosi na privredna društva i privatnike, kao i fizička lica (potraživanja prema komitentima koja nisu pojedinačno važna) za koje dokazi o obezvređenju ne postoje, formiraju se na osnovu grupa (pristup portfolija). Postupak formiranja obezvređenja i rezervisanja odvija se po sledećim fazama: 1. formiranje grupa komitenata, 2. utvrđivanje udela potraživanja pojedinačne grupe za koju može da se predvidi gubitak, 3. izračunavanje gubitka i time potrebne visine ispravke vrednosti potraživanja, odnosno rezervisanja. Društvo vrši formiranje grupa komitenata na osnovu sličnih karakteristika obzirom na izloženost kreditnom riziku, i to: 1. grupa privrednih društava i privatnika, 2. grupa fizičkih lica Ove dve grupe komitenata dele se na podgrupe A, B, C, D i E obzirom na njihov bonitet. Bonitet potraživanja se određuje na osnovu procene dužnikove sposobnosti izvršavanja obaveza prema Društvu na datum dospeća kao i na osnovu docnje u izmirenju obaveza prema Društvu. Obračun obezvređenja za grupno procenjena lizing potraživanja vrši se na osnovu podataka iz prelaznih matrica, množenjem utvrđenih procenata rezervisanja (obezvređenja) za bonitetnu grupu sa visinom izloženosti. Visina izloženosti po finansijskom lizingu za datog komitenta izračunava se tako što se od potraživanja po finansijskom lizingu oduzme snižena vrednost predmeta lizinga (30% diskont). 11

7 2. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) 2.6. Potraživanja po osnovu finansijskog lizinga (nastavak) Prelazna matrica za pravna lica na dan 31. decembra godine: Podgrupa % rezervisanja A 0,26% B 2,67% C 14,78% D 33,13% E 55,14% Prelazna matrica za fizička lica na dan 31. decembra godine: Podgrupa % rezervisanja A 0,47% B 4,44% C 40,00% D 40,00% E 100,00% Kada je potraživanje nenaplativo, otpisuje se preko računa ispravke vrednosti za umanjenje vrednosti potraživanja. Takva potraživanja se otpisuju nakon što se završe sve neophodne procedure i utvrdi iznos gubitka Predmeti lizinga preuzeti u zamenu za nenaplaćena potraživanja Predmeti lizinga preuzeti u zamenu za nenaplaćena potraživanja vrednuju se po procenjenoj neto prodajnoj vrednosti predmeta lizinga koje su vršene od strane ovlašćenih procenitelja. Dobici i gubici po osnovu prodaje se priznaju u momentu prodaje u neto iznosu u korist ili na teret bilansa uspeha Dati avansi za predmete lizinga Kada su u pitanju avansi dati dobavljačima po osnovu ugovora o finansijskom lizingu potpisanim sa klijentima, a koji ne ispunjavaju uslove za aktiviranje (npr. još nije izvršena isporuka predmeta lizinga, nije izdat konačni račun i slično), oni imaju tretman finansijske imovine i na njih se primenjuje usklađivanje u odnosu na ugovornu valutu u kojoj su indeksirani Gotovina i gotovinski ekvivalenti Gotovina i gotovinski ekvivalenti obuhvataju: novac u blagajni i depozite po viđenju kod banaka Kapital Kapital Društva čine udeli društva sa ograničenom odgovornošću, neraspoređena dobit ranijih godina i akumulirani gubitak. 12

8 2. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) Kapital (nastavak) Društvo na dan godine ima usaglašen novčani deo osnovnog kapitala sa minimalnim iznosom (EUR 500 hiljada) propisanim u Zakonu o finansijskom lizingu ( Službeni glasnik Republike Srbije, broj 55/2003, 61/2005 i 31/2011) Dugoročne obaveze Obaveze po osnovu dugoročnih kredita Obaveze po kreditima se inicijalno priznaju po fer vrednosti priliva, bez nastalih transakcionih troškova. U narednim periodima obaveze po kreditima se iskazuju po amortizovanoj vrednosti; sve razlike između ostvarenog priliva (umanjenog za transakcione troškove) i iznosa otplata, priznaju se u bilansu uspeha u periodu korišćenja kredita primenom metode efektivne kamatne stope. Obaveze po kreditima se inicijalno klasifikuju kao dugoročne finansijske obaveze ili kratkoročne finansijske obaveze u zavisnosti od ugovorenih uslova, dok se deo dugoročnih kredita sa dospećem do godinu dana klasifikuje kao kratkoročna finansijska obaveza Kratkoročne obaveze Kratkoročne finansijske obaveze Dugoročne obaveze po kreditima koje dospevaju u narednih godinu dana od datuma bilansa, prikazuju se u okviru kratkoročnih finansijskih obaveza Tekući i odloženi porez na dobit Troškovi poreza za period uključuju tekući i odloženi porez. Poreska obaveza se priznaje u bilansu uspeha, izuzev iznosa koji se odnosi na stavke direktno priznate u kapitalu, u kom slučaju se i poreska obaveza priznaje u kapitalu. Tekući porez na dobit se obračunava na datum bilansa stanja na osnovu važeće zakonske poreske regulative Republike Srbije gde Društvo posluje i ostvaruje oporezivu dobit. Rukovodstvo periodično vrši procenu stavki sadržanih u poreskoj prijavi sa stanovišta okolnosti u kojima primenjiva poreska regulativa podleže tumačenju, i vrši rezervisanje, ako je primereno, na osnovu iznosa za koje se očekuje da će biti plaćen poreskim organima. Odloženi porez na dobit se priznaje korišćenjem metode obaveza, za privremene razlike koje nastanu između poreske osnovice sredstava i obaveza i njihovih knjigovodstvenih iznosa u finansijskim izveštajima. Međutim, ukoliko odloženi porez na dobit, pod uslovom da nije računovodstveno obuhvaćen, proistekne iz inicijalnog priznavanja sredstva ili obaveze u nekoj drugoj transakciji osim poslovne kombinacije koja u trenutku transakcije ne utiče ni na računovodstvenu ni na oporezivu dobit ili gubitak, tada se on računovodstveno ne obuhvata. Odloženi porez na dobit se odmerava prema poreskim stopama (i zakonu) koje su na snazi do datuma bilansa stanja i za koje se očekuje da će biti primenjene u periodu u kome će se odložena poreska sredstva realizovati ili odložene poreske obaveze izmiriti. 13

9 2. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) Tekući i odloženi porez na dobit (nastavak) Odloženo poresko sredstvo se priznaje samo do iznosa za koji je verovatno da će buduća dobit za oporezivanje biti raspoloživa i da će se privremene razlike izmiriti na teret te dobiti. Tekući i odloženi porezi priznaju se kao prihodi i rashodi i uključeni su u neto dobit perioda Primanja zaposlenih Troškovi penzija i ostalih naknada nakon penzionisanja Društvo, u normalnom toku poslovanja, vrši plaćanja Republici Srbiji u ime svojih zaposlenih. Svi zaposleni Društva deo su penzionog plana Republike Srbije. Svi doprinosi koji su obavezni po penzionim planu Vlade se vode kao trošak u periodu kada nastanu. Rezervisanja za otpremnine prilikom odlaska u penziju Društvo vrši rezervisanja za otpremnine prilikom odlaska u penziju. Visina otpremnine propisana je Zakonom (3 prosečne bruto plate u Republici). Rezervisanja se rade u skladu sa MRS 19 Naknade zaposlenima. Troškovi socijalog osiguranja Društvo snosi troškove zaposlenih koji se odnose na obezbeđenje beneficija kao što su zdravstveno osiguranje, penzijsko osiguranje, osiguranje od nezaposlenosti i slično. Ovi iznosi se iskazuju u bilansu uspeha u okviru troškova zarada. Otpremnine Otpremnine se isplaćuju pri raskidu radnog odnosa pre datuma redovnog penzionisanja, ili kada zaposleni prihvati sporazumni raskid radnog odnosa kao višak radne snage u zamenu za otpremninu. Društvo priznaje otpremninu pri raskidu radnog odnosa kada je evidentno obavezno da: ili raskine radni odnos sa zaposlenim radnikom, u skladu sa detaljnim zvaničnim planom, bez mogućnosti odustajanja; ili da obezbedi otpremninu za prestanak radnog odnosa kao rezultat ponude u nameri da se podstakne dobrovoljni raskid radnog odnosa u cilju smanjenja broja zaposlenih. Otpremnine koje dospevaju u razdoblju dužem od 12 meseci nakon dana bilansa stanja svode se na sadašnju vrednost Priznavanje prihoda Prihodi i rashodi od usluga priznaju se na principu fakturisane realizacije kada je usluga pružena. Prihodi obuhvataju prihode od kamata po osnovu finansijskog lizinga i prihode po osnovu posla finansijskig lizinga, dobitke po osnovu prodaje predmeta finansijskog lizinga, kao i ostale poslovne i ostale finansijske prihode. Prihod od kamata se priznaje na vremenski proporcionalnoj osnovi primenom metode efektivne kamatne stope. 14

10 3. Upravljanje finansijskim rizikom 3.1. Faktori finansijskog rizika Poslovanje Društva je izloženo različitim finansijskim rizicima: tržišni rizik (koji obuhvata valutni rizik, rizik kamatne stope i rizik cena), kreditni rizik, rizik likvidnosti i rizik tokova gotovine. Upravljanje rizicima u Društvu je usmereno na nastojanje da se u situaciji nepredvidivosti finansijskih tržišta potencijalni negativni uticaji na finansijsko poslovanje Društva svede na minimum. a) Kreditni rizik Društvo nema značajniju koncentraciju kreditnog rizika. Društvo ima utvrđenu politiku koja obezbeđuje da se prodaja proizvoda i usluga vrši kupcima koji imaju odgovarajuću kreditnu istoriju. Društvo ima politike koje ograničavaju iznos izloženosti kreditnom riziku prema bilo kojoj pojedinačnoj finansijskoj instituciji. Upravljanje rizicima u Društvu je usmereno na nastojanje da se u situaciji nepredvidvidivosti finansijskih tržišta potencijalni negativni uticaji na finansijsko poslovanje Društva svedu na minimum. Gotovina se deponuje u finansijske institucije, za koje se smatra da u momentu deponovanja sredstava imaju minimalan rizik od neispunjenja obaveza. Maksimalna izloženost kreditnom riziku Gotovina i gotovinski ekvivalenti Plasmani i potraživanja od fizičkih lica Plasmani i potraživanja od pravnih lica Mala i srednja pravna lica Velika pravna lica Ostala rizična aktiva UKUPNA RIZIČNA AKTIVA Gore prikazana tabela predstavlja najgori mogući scenario izloženosti kreditnom riziku Društva na dan 31. decembar i 31. decembar godine, bez uzimanja u obzir bilo kog kolaterala. Za stavke bilansa stanja, izloženost kreditnom riziku je zasnovana na neto sadašnjoj vrednosti kao što je prikazano u bilansu stanja. Sledeća tabela daje prikaz strukture plasmana po kvalitetu i vrsti lica kojima su isti plasirani: Plasmani Plasmani fizičkim licima Plasmani pravnim licima Plasmani bankama UKUPNO Plasmani i potraživanja koji nisu u zakašnjenju i nemaju ispravke vrednosti Plasmani i potraživanja koji su u kašnjenju, ali nemaju ispravke vrednosti Plasmani sa ispravkom vrednosti Bruto: Manje: Ispravka vrednosti (26.633) ( ) - ( ) Neto:

11 3. Upravljanje finansijskim rizikom (nastavak) 3.1. Faktori finansijskog rizika (nastavak) Plasmani fizičkim licima Plasmani pravnim licima Plasmani bankama UKUPNO Plasmani i potraživanja koji nisu u zakašnjenju i nemaju ispravke vrednosti Plasmani i potraživanja koji su u kašnjenju ali nemaju ispravke vrednosti Plasmani sa ispravkom vrednosti Bruto: Manje: Ispravka vrednosti (24.593) ( ) - ( ) Neto: Plasmani sa ispravkom vrednosti uključuju sve plasmane koji imaju ispravku vrednosti kao rezultat individualne i grupne procene. Plasmani koji nisu u zakašnjenju i nemaju ispravke vrednosti Standardno Posebno Prvoklasni nadgledani nadgledani Nestandardni Ukupno Plasmani bankama Plasmani fizičkim licima Mala I srednja pravna lica Velika pravna lica Ukupno Standardno Posebno Prvoklasni nadgledani nadgledani Nestandardni Ukupno Plasmani bankama Plasmani fizičkim licima Mala I srednja pravna lica Velika pravna lica Ukupno Plasmani i potraživanja u kašnjenju i koji nemaju ispravke vrednosti do 30 dana do 90 dana više od 90 dana Total Fer vrednost kolaterala Plasmani fizičkim licima Plasmani malim i srednjim pravnim licima Plasmani velikim pravnim licima Ukupno do 30 dana do 90 dana više od 90 dana Total Fer vrednost kolaterala Plasmani i potraživanja do fizičkih lica Plasmani i potraživanja do malih i srednjih pravnih lica Plasmani velikim pravnim licima Ukupno

12 3. Upravljanje finansijskim rizikom (nastavak) 3.1. Faktori finansijskog rizika (nastavak) Individualna ocena Društva je da predmeti finansiranja kod potraživanja koja su u kašnjenju a nemaju ispravku vrednosti imaju tržišnu vrednost veću od samog potraživanja, jer za sva potraživanja korisnici plaćaju učešće i veći deo potraživanja ima povratni otkup. Plasmani sa ispravkom vrednosti Bruto plasmani fizičkim licima Bruto plasmani pravnim licima UKUPNO Plasmani fizičkim licima Plasmani pravnim licima UKUPNO Individualno procenjeni Fer vrednost koletarela Sektorska analiza Koncentraciju ukupnih plasmana po osnovu finansijskog lizinga fizičkim i pravnim licima od strane Društva prikazano je u narednoj tabeli: Banke Stanovništvo Građevinarstvo Industrija Poljoprivreda Preduzetnici Uslužne delatnosti Uslužne delatnosti turizam Transport Trgovina Ostalo Preuzeta sredstva obezbeđenja U toku godine Društvo je vršilo preuzimanje predmeta lizinga usled neplaćanja dužnika. Preuzeti predmeti lizinga koji su služili kao sredstva obezbeđenja na dan 31. decembar godine iznose RSD hiljade (2011 godina RSD hiljada). b) Rizik likvidnosti Oprezno upravljanje rizikom likvidnosti podrazumeva održavanje dovoljnog iznosa novčanih sredstava, raspoloživost finansiranja preko odgovarajućeg iznosa kreditnog zaduženja i mogućnosti da se pozicija na tržištu izravna (zatvori). Upravljanje rizikom likvidnosti i valutnim rizikom je dopunjeno praćenjem osetljivosti bilansa upeha Društva u odnosu na različita scenarija promene kamatnih stopa i kurseva valuta. 17

13 3. Upravljanje finansijskim rizikom (nastavak) 3.1. Faktori finansijskog rizika (nastavak) Osetljivost bilansa uspeha je efekat pretpostavljenih promena u kamatnim stopama i valutnim kursevima na neto prihode i rashode od kamata u toku jedne godine. U tabeli niže analizirane su finansijske obaveze Društva koje su grupisane prema datumu dospeća na osnovu perioda preostalog do ugovornog datuma dospeća, a na datum bilansa stanja. Iznosi prikazani u tabeli predstavljaju ugovorene nediskontovane novčane tokove. 18

14 Bez deinisane ročnosti Do 1 Od 1 do 3 Od 3 do 12 Od 1 do 5 Preko meseca meseca meseca godina godina UKUPNO Nematerijalna ulaganja Nekretnine, postrojenja i oprema Potraživanja po osnovu finansijskog lizinga Zalihe materijala koji se troši u procesu pružanja usluga Predmeti lizinga preuzeti u zamenu za nenaplaćena potraživanja Ostala potraživanja po osnovu finansijskog lizinga Potraživanja iz operativnog poslovanja Kratkoročna finansijska sredstva Gotovina i gotovinski ekvivalneti Ostala sredstva i potraživanja Odložena poreska sredstva Ukupna aktiva Dugoročna rezervisanja Krediti i zajmovi u inostranstvu Obaveze po osnovu posla finansijskog lizinga Obaveze po osnovu kamata i troškova finansiranja Obaveze po osnovu zarada, naknada zarada I drugih ličnih primanja Ostale obaveze Obaveze za PDV, obaveze iz dobitka i druge dažbine i PVR Kapital Ukupna pasiva GAP likviddnosti na 31. decembar ( ) ( )

15 Od 3 do 12 meseca Bez deinisane ročnosti Do 1 meseca Od 1 do 3 meseca Od 1 do 5 godina Preko 5 godina UKUPNO Nematerijalna ulaganja Nekretnine, postrojenja i oprema Potraživanja po osnovu finansijskog lizinga Zalihe materijala koji se troši u procesu pružanja usluga Predmeti lizinga preuzeti u zamenu za nenaplaćena potraživanja Ostala potraživanja po osnovu finansijskog lizinga Potraživanja iz operativnog poslovanja Kratkoročna finansijska sredstva Gotovina i gotovinski ekvivalneti Ostala sredstva i potraživanja Odložena poreska sredstva Ukupna aktiva Dugoročna rezervisanja Krediti i zajmovi u inostranstvu Obaveze po osnovu posla finansijskog lizinga Obaveze po osnovu kamata i troškova finansiranja Obaveze po osnovu zarada, naknada zarada I drugih ličnih primanja Ostale obaveze Obaveze za PDV, obaveze iz dobitka i druge dažbine i PVR Obaveze po osnovu poreza na dobitak Kapital Ukupna pasiva GAP likvidnosti na 31. decembar ( )

16 3. Upravljanje finansijskim rizikom (nastavak) 3.1. Faktori finansijskog rizika (nastavak) c) Tržišni rizik Rizik od promena kurseva stranih valuta Društvo posluje u međunarodnim okvirima i izloženo je riziku od promena kurseva stranih valuta koji proizilazi iz izloženosti različitim valutama, u prvom redu EUR. Valutnim klauzulama, u okviru ugovora za finansijski lizing sa komitentima, Društvo se štiti od deviznog rizika. BILANS STANJA RSD EUR UKUPNO Nematerijalna ulaganja Nekretnine, postrojenja i oprema Dugoročna potraživanja po osnovu finansijskog lizinga Zalihe materijala koji se troši u procesu pružanja usluga Predmeti lizinga preuzeti u zamenu za nenaplaćena potraživanja Kratkoročna potraživanja po osnovu finansijskog lizinga Ostala potraživanja po osnovu finansijskog lizinga Potraživanja iz operativnog poslovanja Kratkoročna finansijska sredstva Gotovina i gotovinski ekvivalneti Ostala sredstva i potraživanja Odložena poreska sredstva Ukupna aktiva Dugoročna rezervisanja Dugoročni krediti i zajmovi u inostranstvu Kratkoročne finansijske obaveze Obaveze po osnovu posla finansijskog lizinga Obaveze po osnovu kamata i troškova finansiranja Obaveze po osnovu zarada, naknada zarada I drugih ličnih primanja Ostale obaveze Obaveze za PDV, obaveze iz dobitka i druge dažbine i PVR Kapital Ukupna pasiva Razlika (90.042) BILANS STANJA RSD EUR UKUPNO Nematerijalna ulaganja Nekretnine, postrojenja i oprema Dugoročna potraživanja po osnovu finansijskog lizinga Zalihe materijala koji se troši u procesu pružanja usluga Predmeti lizinga preuzeti u zamenu za nenaplaćena potraživanja Kratkoročna potraživanja po osnovu finansijskog lizinga Ostala potraživanja po osnovu finansijskog lizinga Potraživanja iz operativnog poslovanja Kratkoročna finansijska sredstva Gotovina i gotovinski ekvivalneti Ostala sredstva i potraživanja Odložena poreska sredstva Ukupna aktiva Dugoročna rezervisanja

17 Dugoročni krediti i zajmovi u inostranstvu Kratkoročne finansijske obaveze Obaveze po osnovu posla finansijskog lizinga Obaveze po osnovu kamata i troškova finansiranja Obaveze po osnovu zarada, naknada zarada I drugih ličnih primanja Ostale obaveze Obaveze za PDV, obaveze iz dobitka i druge dažbine i PVR Obaveze po osnovu poreza na dobitak Kapital Ukupna pasiva Razlika ( ) Rizik od promena kamatne stope Društvo je izloženo riziku od promene kamatne stope. Kamatonosne obaveze Društva uključuju obaveze po osnovu uzetih kredita od povezanih pravnih lica i plasmana u finansijsi lizing. Društvo upravlja rizikom od promene kamatne stope tako što svojim komitentima ugovara lizing ugovor sa klauzulom promenljive kamatne stope (ukoliko dodje do promene u referentnoj kamatnoj stopi za više od 0,20 procentnih poena referentrna kamatna stopa je šestomesečni EURIBOR). Na strani obaveza po ugovorima o dugoročnim pozajmicama Društvo takođe plaća kamatu koja može biti promenjena ukoliko dodje do promene referentne kamatne stope za više od 0,20 procentnih poena. 22

18 Do 1 1 do 3 3 do 12 1 do 5 Preko meseca meseca meseci godina godina Nekamatonosno UKUPNO Nematerijalna ulaganja Nekretnine, postrojenja i oprema Potraživanja po osnovu finansijskog lizinga Zalihe materijala koji se troši u procesu pružanja usluga Predmeti lizinga preuzeti u zamenu za nenaplaćena potraživanja Ostala potraživanja po osnovu finansijskog lizinga Potraživanja iz operativnog poslovanja Kratkoročna finansijska sredstva Gotovina i gotovinski ekvivalneti Ostala sredstva i potraživanja Odložena poreska sredstva Ukupno aktiva: Dugoročna rezervisanja Krediti i zajmovi u inostranstvu Obaveze po osnovu posla finansijskog lizinga Obaveze po osnovu kamata i troškova finansiranja Obaveze po osnovu zarada, naknada zarada I drugih ličnih primanja Ostale obaveze Obaveze za PDV, obaveze iz dobitka i druge dažbine i PVR Kapital Ukupno pasiva: Neto neusklađenost: ( )

19 Do 1 1 do 3 3 do 12 1 do 5 Preko meseca meseca meseci godina godina Nekamatonosno UKUPNO Nematerijalna ulaganja Nekretnine, postrojenja I oprema Potraživanja po osnovu finansijskog lizinga Zalihe materijala koji se troši u procesu pružanja usluga Predmeti lizinga preuzeti u zamenu za nenaplaćena potraživanja Ostala potraživanja po osnovu finansijskog lizinga Potraživanja iz operativnog poslovanja Kratkoročna finansijska sredstva Gotovina i gotovinski ekvivalneti Ostala sredstva i potraživanja Odložena poreska sredstva Ukupno aktiva: Dugoročna rezervisanja Krediti i zajmovi u inostranstvu Obaveze po osnovu posla finansijskog lizinga Obaveze po osnovu kamata i troškova finansiranja Obaveze po osnovu zarada, naknada zarada I drugih ličnih primanja Ostale obaveze Obaveze za PDV, obaveze iz dobitka i druge dažbine i PVR Obaveze po osnovu poreza na dobitak Kapital Ukupno pasiva: Neto neusklađenost: ( )

20 3. Upravljanje finansijskim rizikom (nastavak) 3.1. Faktori finansijskog rizika (nastavak) Upravljanje rizicima obavlja Sektor rizika NLB leasing doo Ljubljana koja i identifikuje i procenjuje finansijske rizike i definiše načine zaštite od rizika tesno sarađujući sa poslovnim jedinicama lizinga u Grupi NLB. Sektor rizika NLB Leasing Ljubljana doo, donosi u pisanoj formi, osnovna pravila za sveukupno upravljanje rizicima, kao i politike, takođe u pisanoj formi, koje obuhvataju posebne oblasti kao što su devizni rizik, rizik kamatne stope, kreditni rizik, korišćenje izvedenih i neizvedenih finansijskih instrumenata i plasman viška likvidnih sredstava. Geografska analiza Sva potraživanja na osnovu finansijskog lizinga odnose se na potraživanja na teritoriji Republike Srbije Upravljanje kapitalom Cilj upravljanja kapitalom je da Društvo zadrži sposobnost da nastavi da posluje u neograničenom periodu u predvidljivoj budućnosti, kako bi vlasnicima obezbedio povraćaj (profit), a ostalim interesnim stranama povoljnosti, i da bi očuvalo optimalnu strukturu kapitala sa ciljem da smanji troškove kapitala. Da bi očuvalo odnosno korigovalo strukturu kapitala, Društvo može da izvrši korekciju isplata dobiti vlasnicima, vrati kapital vlasnicima, ili, pak, može da proda sredstva kako bi smanjila dugovanje. Društvo, kao i ostala preduzeća koja posluju unutar iste delatnosti, prati kapital na osnovu koeficijenta zaduženosti (gearing ratio). Ovaj koeficijent se izračunava iz odnosa neto dugovanja Društva i njegovog ukupnog kapitala. Neto dugovanje se dobija kada se ukupni krediti (uključujući kratkoročne i dugoročne, kao što je prikazano u bilansu stanja) umanje za gotovinu i gotovinske ekvivalente. Ukupni kapital se dobija kada se na kapital, iskazan u bilansu stanja, doda neto dugovanje. Na dan 31. decemar i godine koeficijent zaduženosti Društva bio je kao što sledi: Godina završena Obaveze po kreditima ukupno Minus: gotovina i gotovinski ekvivalenti (Napomena 10) (32.304) ( ) Neto dugovanja Sopstveni kapital Kapital ukupno Koeficijent zaduženosti 93,6 94, Fer vrednost finansijskih instrumenata Fer vrednost predstavlja iznos u kom finansijski instrument može biti razmenjen između upoznatih i voljnih strana po opštim tržišnim uslovima na dan bilansa stanja. 25

21 3. Upravljanje finansijskim rizikom (nastavak) 3.3. Fer vrednost finansijskih instrumenata (nastavak) Finansijska sredstva iskazana u bilansu stanja, pored potraživanja po osnovu finansijskog lizinga, uključuju gotovinu i gotovinske ekvivalente, kratkoročna finansijska sredstva koja čine oročeni depoziti, potraživanja od kupaca i ostala potraživanja. Rukovodstvo veruje da je razlika između fer vrednosti i knjigovodstvene vrednosti ovih sredstava nematerijalna, obzirom da su navedena sredstva kratkoročna. Finansijske obaveze iskazane u bilansu stanja, izuzev dugoročnih kredita, dospevaju u periodu do 12 meseci od datuma bilansa stanja. Rukovodstvo stoga veruje da razlika između fer vrednosti i knjigovodstvene vrednosti ovih obaveza nije materijalna. 4. Ključne računovodstvene procene i pretpostavke Računovodstvene procene i prosuđivanja se kontinuirano vrednuju i zasnivaju se na istorijskom iskustvu i drugim faktorima, uključujući očekivanja budućih događaja za koje se veruje da će u datim okolnostima biti razumna. 4.1 Ključne računovodstvene procene i pretpostavke Društvo pravi procene i koristi pretpostavke vezane za budućnost. Rezultirajuće računovodstvene procene su, po definiciji, u retkim slučajevima izjednačene sa stvarnim rezultatima. U tekstu niže, navedene su pretpostavke koje sadrže izvesan rizik da može doći do korekcija knjigovodstvenih vrednosti sredstava i obaveza u narednoj finansijskoj godini: a) Porez na dobit Društvo podleže obavezi plaćanja poreza na dobit. Društvo priznaje obavezu za očekivane efekte pitanja proizašlih iz revizije, na osnovu procene da li će doći do dodatnog plaćanja poreza. Ukoliko se konačan ishod efekata tih pitanja na porez na dobit bude razlikovao od prvobitno knjiženih iznosa, razlika će se odraziti na tekući i odloženi porez na dobit i na rezervisanje za odložena poreska sredstva i obaveze u periodu u kom se razlika utvrdi. Dana 15. decembra godine Skupština Republike Srbije je usvojio Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica ( Službeni glasnik Republike Srbije broj 25/01, 80/02, 80/02-dr. zakon, 43/03, 84/04,18/10 i 101/11. Usvojene izmene I dopune između ostalog podrazumevaju promenu stope poreza na dobit sa 10% na 15%. Navedene izmene stope poreza na dobit na 15% stupaju na snagu 1. januara godine. Najznačajnije promene Zakona o porezu na dobit podrazumevaju uvođenje dokumentacije vezane za transferne cene I svih metoda priznatih od strane OECD-a vezanih za utvrđivanje transfernih cena. b) Koncept nastavka poslovanja Društva Društvo je za period godine ostvarilo neto gubitak u iznosu od RSD hiljadu. Finansijski izveštaji su sastavljeni u skladu sa konceptom nastavka poslovanja, koji podrazumeva da će Društvo nastaviti da posluje u neograničenom periodu u predvidljivoj budućnosti. 26

22 4. Ključne računovodstvene procene i pretpostavke (nastavak) Društvo je godine dobilo od matičnog preduzeća NLB d.d. Ljubljana pismo podrške u skladu sa kojim će nastaviti da finansijski podržava poslovanje Društva najmanje u periodu od 12 meseci ili do momenta spajanja sa drugom članicom NLB grupe. Ovi finansijski izveštaji su sastavljeni pod pretpostavkom da će matično preduzeće obezbediti ova sredstva pod regularnim uslovima što bi obezbedilo Društvu nesmetano poslovanje u budućnosti. Matično preduzeće je obelodanilo da je Društvo u procesu deinvestiranja bilo kroz njegovu prodaju ili smanjenje nivoa poslovanja. Sve do konačne odluke u vezi deinvestiranja matično društvo će uložiti maksimalne napore u pogledu izvršenja redovnih dnevnih operacija (obaveza) Društva. Kao mehanizme navode razne forme finanisijke podrške, kao reprogram dospelih obaveza po kreditima u bilansu stanja ili bilo koju drugu podršku koja bi Društvu bila neophodna Ključna prosuđivanja u primeni računovodstvenih politika a) Procena umanjenjenja vrednosti Društvo najmanje kvartalno vrši pregled potraživanja po osnovu finansijskog lizinga kako bi procenilo da li je vrednost potraživanja umanjena. Društvo procenjuje postoje li objektivni dokazi koji ukazuju na umanjenje procenjenih budućih novčanih tokova od finansijske imovine koju poseduje. Takvi dokazi mogu biti vidljivi podaci koji ukazuju da je došlo do nepovoljne promene u plaćanju dužnika i njihovom poslovanju. Metodologija i pretpostavke koje se koriste za procenu iznosa i vremenskog rasporeda budućih novčanih tokova redovno se pregledaju kako bi se smanjile eventualne razlike između procenjenog gubitka i stvarnog gubitka. b) Finansijska kriza Tekuća kriza likvidnosti u svetu koja je počela sredinom godine je, između ostalog, rezultirala smanjenjem nivoa ulaganja na tržištu kapitala, smanjenjem likvidnosti bankarskog sistema i katkada povećanjem međubankarskih kamatnih stopa i velikim kolebanjima na tržištu hartija od vrednosti. Neizvesnost na globalnim finansijskim tržištima je takođe dovela do bankrotstva banaka kao i pružanja hitne državne pomoći ugroženim banakama u Sjedinjenim Američkim Državama, Zapadnoj Evropi, Rusiji i drugim delovima sveta. Nije moguće s preciznošću predvideti obim posledica finansijske krize niti je moguće u potpunosti preduzeti mere zaštite protiv njih. Rukovodstvo nije u mogućnosti da pouzdano proceni efekte bilo kog daljeg pogoršanja likvidnosti finansijskih tržišta i povećane nestabilnosti valuta i tržišta i kapitala na finansijski položaj Društva. Rukovodstvo smatra da preduzima sve neophodne mere kako bi podržalo opstanak i razvoj poslovanja u tekućim okolnostima. Dužnici Društva mogu doći u situaciju smanjene likvidnost što posledično može uticati na njihovu sposobnost da otplaćuju pozajmljene iznose. Pogoršanje uslova poslovanja dužnika takođe može uticati na tokove gotovine planirane od strane rukovodstva kao i na našu procenu umanjenja vrednosti finansijskih i nefinansijskih sredstava. U meri u kojoj su informacije bile dostupne, rukovodstvo je pravilno iskazalo revidirane procene očekivanih budućih tokova gotovine u procenama umanjenja vrednosti. 27

23 5. Nekretnine, postrojenja i oprema i nematerijalna ulaganja Nematerijalna ulaganja Ulaganja u tuđe objekte Ukupno nekretnine, postrojenje i oprema Oprema Nabavna vrednost Stanje na dan 1. januara Povećanja tokom godine Na dan 31. decembar Akumulirana amortizacija Stanje na dan 1. januara 2012 (8.144) (17.754) (691) (18.445) Trošak za godinu (2.371) (3.439) (173) (3.612) Na dan 31. decemar 2012 (10.515) (21.193) (864) (22.057) Sadašnja vrednost na dan 31. decembra Potraživanja po osnovu finansijskog lizinga Potraživanja po osnovu finansijskog lizinga zbir minimalnih lizing rata: Bruto plasmani po osnovu finansijskog lizinga Nezarađen finansijski prihod budućeg perioda ( ) ( ) Ispravka vrednosti plasmana po osnovu finansijskog lizinga ( ) ( ) Neto sadašnja vrednost plasmana po osnovu finansijskog lizinga Društvo daje u finansijski lizing pokretnu imovinu po sledećim uslovima: - Rok dospeća lizinga od 2 godine do 6 godina; - Učešće od 5% do 50%; - Kamatna stopa od 7% do 10% godišnje; - Obračunava kamate mesečno; - Manipulativni troškovi su od 0,5% do 1,5% od neto vrednosti predmeta lizinga; - Maksimalna vrednost rate može iznositi do trećine redovnih mesečnih neto primanja za fizička lica. Ročna struktura plasmana po osnovu finansijskog lizinga na dan 31. decembar i godine: Dospela potraživanja i potraživanja do 1 godine godina Preko 5 godina Ispravka vrednosti plasmana po osnovu finansijskog lizinga ( ) ( ) Neto sadašnja vrednost potraživanja po osnovu finansijskog lizinga Na dan 31. novembra godine Društvo je poslalo izvod otvorenih stavki za sve aktivne ugovore. 28

24 Promene na ispravkama vrednosti plasmana date su u sledećoj tabeli: U hiljadama dinara Stanje na dan 1. januara godine Obezvređenje u toku godine Prihodi od usklađivanja vrednosti ( ) Otpis dugoročnih finansijskih plasmana (1.721) Kursne razlike Stanje na dan 31. decembra godine Predmeti lizinga preuzeti u zamenu za nenaplaćena potraživanja i Zalihe materijala koje se troše u procesu pružanja usluga Predmeti lizinga preuzeti u zamenu za nenaplaćena potraživanja Zalihe materijala koje se troše u procesu pružanja usluga Ukupno zalihe: Kratkoročna potraživanja Kratkoročna potraživanja po osnovu finansijskog lizinga Ostala potraživanja po osnovu finansijskog lizinga Potraživanja iz operativnog poslovanja Potraživanja za više plaćeni porez na dobit Ukupno potraživanja: Kratkoročna potraživanja po osnovu finansijsog lizinga odnose se na nedospeli deo potraživanja po osnovu finansijskog lizinga sa dospećem do godinu dana i dospela, a nenaplaćena potraživanja po osnovu finansijskog lizinga, kao i na pripadajuću ispravku vrednosti kratkoročnih potraživanja po osnovu finansijskog lizinga. Tokom godine došlo je do promene Pravilnika o kontnom okviru i sadržini računa u kontnom okviru za davaoce finansijskog lizinga ( Službeni glasnik Republike Srbije broj 46/2010 I 74/2012) kojim je promenjen način prikazivanja plasmana po osnovu finansijslog lizinga tako da se u okviru kratkoročnih potraživanja, osim dospelih potraživanja po osnovu finansijskog lizinga, prikazuju i nedospela potraživanja po osnovu finansijskog lizinga koja se odnose na ugovore koji su sklopljeni na period do godinu dana kao i kratkoročni deo nedospelih potraživanja koja se odnose na dugoročne ugovore o finansijskom lizingu. 8a) Potraživanja iz operativnog poslovanja Potraživanja od zaposlenih 18 - Potraživanja po osnovu preplaćenih doprinosa Potraživanja po osnovu specifičnih poslova Ostala potraživanja Ukupno