ЈЕДАН НОВИ ПРИСТУП У ПРЕВОЂЕЊУ ИЗ BPMN а У BPEL ONE NEW APPROACH IN TRANSLATING FROM BPMN TO BPEL Александар Недељковић Факултет организационих наука,
|
|
- Davor Subotić
- пре 5 година
- Прикази:
Транскрипт
1 ЈЕДАН НОВИ ПРИСТУП У ПРЕВОЂЕЊУ ИЗ BPMN а У BPEL ONE NEW APPROACH IN TRANSLATING FROM BPMN TO BPEL Александар Недељковић Факултет организационих наука, Београд Садржај BPMN и BPEL су два највише коришћена стандарда у моделовању пословних процеса. Први је графички језик који се користи за анализу и моделовање пословних процеса. Други је рачунарски извршни језик који служи за извршавање пословних процеса. Проблем превођења из BPMN у BPEL je нарочито тежак. У овом раду дат је један нов алгоритам који преводи BPMN дијаграме пословног процеса у шаблон BPEL процесне дефиниције пословних процеса. Abstract BPMN and BPEL are the two most frequently used standard in the modeling business processes. The first is a graphical language that is used for the analysis and modeling of business processes. The second is a computed executable language that is used to execute business processes. The problem of translation from BPMN to BPEL is particularly difficult. In this paper, a new algorithm is given that translates BPMN business process diagram to template of BPEL process definition of business processes. 1. УВОД Предмет рада је проблем превођења са BPMN а на BPEL. Ово је добро познат проблем који се са променљивим успехом решава на многим универзитетима и институтима, као и у мултинационалним компанијама. Овај проблем припада дисциплини аутоматизације пословних процеса. Проблем превођења из BPMN а у BPEL има нарочиту тежину, јер се ради о превођењу са језика који су графовски орјентисани (BPMN), на блоковски орјентисан језик ( BPEL). Графовски орјентисани језици дефинишу контролни ток помоћу лукова који представљају логичку везу између чворова [3]. Чворова може бити више врста, зависно од језика. Блоковски орјентисани језици дефинишу контролни ток угнежђавањем команди и конструкта који се користе за представљање конкурентности, секвенце, петљи итд [3]. BPEL није чисто блоковски језик јер има контролне линкове, који су графовски концепт, али се може усвојити да је блоковски орјентисан унутар овог рада. Људи који користе BPMN су углавном менаџери, власници процеса, или људи који учествују у извршавању процеса. Ови људи имају велико знање о процесу, али по правилу врло мало знања о IT технологијама, које се користе за извршавање модела процеса. Са друге стране, људи који користе BPEL су програмери, који по правилу немају знање о процесу и како би исти требало да се моделује, а поседују знање о IT технологијама којима се омогућава извршавање модела. Ове две групе људи, као што је већ наведено, имају комплементарна знања, у чему се огледа још један аспект овог проблема. Решење овог проблема (што је и циљ рада) јесте да се дефинише процедура која за свој улаз има процесни дијаграм у BPMN у, док је излаз исте шаблон дефиниције процеса у BPEL у, за даљу манипулацију. При томе улаз може бити било који BPMN дијаграм. Излаз, тј. шаблон, са друге стране мора бити читљив, због даље манипулације и одржавања. Иако је овај рад фокусиран искључиво на BPMN и BPEL, резултати који су овде показани могу се применити на било који други пар стандарда (графовски и блоковски орјентисани) који се користе у BPM у, али и у неким другим научним дисциплинама. 2. ПРЕВОЂЕЊЕ ИЗ BPMN а у BPEL Постоји већ неколико алгоритама који се користе за превођење из BPMN а у BPEL. Ови алгоритми називају се алгоритам заснован на обрасцима, алгоритам заснован на контролним линковима, и алгоритам заснован на манипулаторима догађаја. Сваки од ових алгоритама детаљно је описан у литератури [4]. Због ограниченог простора, у овом раду се користе појмови дефинисани у литератури [4]. Ови појмови су основни дијаграм пословних процеса, добро формирани дијаграм пословног процеса, компонента дијаграма пословног процеса и добро структурирана компонента дијаграма пословног процеса. Циљ је да се, због читљивости резултујућег BPEL кода ове компоненте дијаграма пословног процеса преведу директно у структуриране конструкте BPEL кода. 606
2 На слици 2.1 приказане су добро структуриране компоненте, дефинисане у литератури [4]. У решењу који се предлаже, креће се од комплетног процесног дијаграма као целине. Ово решење претпоставља да процесни дијаграм садржи искључиво добро структуриране компоненте [4], осим REPEAT-WHILE компоненте. Такође се сматра да је дијаграм добро формиран [4], и да има по један почетни и један завршни догађај. Уколико су испуњени сви услови наведени у претходном пасусу, може се претпоставити да за сваки објекат x у процесном дијаграму постоји коначан број случаја. Овај број случаја се значајно смањује када су познати скупови претходних и следећих објеката објекта x који описују његову позицију у дијаграму. Стога је могуће генерисати скуп правила који одређују структуру процесног дијаграма, која се после преводи у BPEL користећи његове структуриране конструкте. Стога је нов алгоритам назван алгоритам заснован на скуповима претходних и следећих елемената. Код у BPEL у се генерише за сваки објекат x посебно, али када се прође комплетан процесни дијаграм, добија се валидни шаблон процесне дефиниције пословног процеса у BPEL у. e1 SEQUENCE компонента e 1 t n FLOW компонента b 2 e 1 default IF компонента t n У овом раду се сматра да објекат x припада скупу актовности, средњих догађаја и скретница. Почетни и завршни догађаји се не разматрају, али су укључени у правила која одређују структуру процесног дијаграма. На слици 2.2 дата су пресликавања различитих типова објекта x за различите типове његовог претходног и следећег елемента. На слици је са predi(x) означен један од претходних објеката објекта x, док је са succi(x) означен један од следећих објеката објекта x. e 1 t 2 e 2 t r t n PICK компонента У овом раду се за функцију Mapping(x) не сматра превођење само објекта x, него превођење које се генерише и на основу скупа претходних и следећих објеката објекта x. Када се у даљем тексту наведе да објекат може имати било који или произвољан тип, сматра се да може имати тип у који се налази у добро структурираним компонентама, када се из њих изузме REPEAT-WHILE компонента.. WHILE компонента ~ На основу свега наведеног, могу се написати правила о генерисању BPEL кода за следеће случајеве типова објекта x (узимајући у обзир типове његових претходних и следећих објеката): уколико x има тип активности или средњег догађаја, pred(x) има тип почетног догађаја, онда се генерише део кода као на слици 2.2а. Објекат succ(x) може имати било који тип; ~ REPEAT компонента ~b 1 t 2 REPEAT+WHILE компонента Слика 2.1 Добро структуриране компоненте 607
3 уколико x има тип активности или средњег догађаја, succ(x) има тип завршног догађаја, онда се генерише део кода као на слици 2.2б. Објекат pred(x) може имати било који тип; уколико x и succ(x) имају тип активности или средњег догађаја, а pred(x) нема тип активности или средњег догађаја, генерише се код као у првом случају на слици 2.2в, уколико x и pred(x) имају тип активности или средњег догађаја, а succ(x) нема тип активности или средњег догађаја, генерише се код као у другом случају на слици 2.2в, и уколико x, pred(x) и succ(x) имају тип активности или средњег догађаја, генерише се код као у последњем случају на слици 2.2в; уколико x има тип паралелне скретнице рачвања, генерише се код као на слици 2.2г. Објекти pred(x), succ1(x),, succn(x) могу имати било који тип; уколико x има тип паралелне скретнице спајања, генерише се код као на слици 2.2д. Објекти pred1(x),, predn(x) и succ(x) могу имати било који тип; рачвања, a succn(x) има тип ексклузивне скретнице спајања (да би се обезбедио подразумевани ток) генерише се код као на слици 2.2ђ. Објекти pred(x), succ1(x),, succn-1(x) могу имати било који тип; уколико x има тип ексклзивне скретнице спајања, a predn(x) има тип ексклузивне скретнице рачвања (исто као малопре, да би се обезбедио подразумевани ток), генерише се код као на слици 2.2е. Објекти pred1(x),, predn-1(x), и succ(x) могу имати било који тип, док; базиране на догађајима и succn(x) није ексклузивна скретница спајања, генерише се код као на слици 2.2ж. Са слике се види да генерисани код зависи од тога шта је на почетку гране која излази из скретнице (догађај или активност пријема поруке). Објекти pred(x), succ1(x),, succn-1(x) могу имати било који тип; спајања и predn(x) није ексклузивна скретница рачвања, генерише се код као на слици 2.2з. Објекти pred1(x),, predn-1(x) и succ(x) могу имати било који тип; 608
4 на слици 2.2к. Објекти pred1(x) и succ1(x) могу имати произвољан тип; рачвања (са дефинисаним подразумеваним током) и ако је pred2(x) ексклузивна скретница спајања, генерише се код као на слици 2.2л. Објекти pred1(x) и succ1(x) могу имати произвољан тип. Овај алгоритам је потребно поредити са већ постојећим решењима, како би се показао његов допринос у побољшању решавања проблема превођења из BPMN а у BPEL. Приликом дефинисања критеријума за поређење алгоритама за превођење из BPMN а у BPEL, потребно је установити какав би био идеалан алгоритам. Прво је потребно установити какав се резултат жели постићи овим алгоритмом. Слика 2.2 Пресликавање за различите случајеве елемента x у зависности од скупа претходних и следећих елемената спајања, и када је succ(x) ексклузивна скретница рачвања (са дефинисаним подразумеваним током), генерише се код као на слици 2.2и. Објекти pred1(x) и pred2(x) могу имати било који тип; рачвања (са дефинисаним под разумеваним током) и када је succ(x) ексклузивна скретница спајања, генерише се код као на слици 2.2ј. Објекти succ1(x) и succ2(x) могу имати произвољан тип; спајања и ако је pred2(x) ексклузивна скретница рачвања ( са дефинисаним подразумеваним током), генерише се код као Као што је већ речено, потребно је генерисати читљив BPEL код. Овај услов је потребан јер је овај код потребно одржавати. Даље, такође је потребно да улаз алгоритма може бити произвољан процесни дијаграм. Овај услов је потребан јер постоји небројен број различитих типова пословних процеса који се моделују. Могуће је изменити процесне дијаграме тако да садрже исту логику и редослед извршавања активности, и да истовремено упадну у скуп типова процесних дијаграма који могу да буду улаз за алгоритам. Међутим елегантније је решење проширити скуп типова процесних дијаграма који могу бити улаз за алгоритам. Трећи услов је да алгоритам буде једноставан за реализацију. Овај услов, поред јефтиније реализације (мања употреба времена и људских ресурса за имплементацију) омогућава и брже извршавање алгоритма. Значи, идеалан алгоритам даје читљив BPEL код, и може за улаз узети произвољан процесни дијаграм у BPMN у. Такође је пожељно да овај алгоритам буде што једноставнији. Из последње две реченице се могу издвојити три критеријума за поређење алгоритама из BPMN а у BPEL: читљивост и разумљивост резултујућег BPEL кода, величина скупа различитих типова улазних дијаграма, сложеност алгоритма. За сваки од наведених алгоритама дефинисани су следећи тежински фактори приказани у табели 1 Усвојено је правило да је збир сва три тежинска коефицијента једнак
5 Табела 1 Тежински фактори за дефинисане критеријуме Критеријум Тежински фактор Читљивост и разумљивост резултујућег BPEL кода 0.5 Величина скупа различитих типова улазних дијаграма 0.2 Сложеност алгоритма 0.3 Први критеријум, читљивост и разумљивост резултујућег BPEL кода је и примарни, јер се овај код углавном користи за даљу манипулацију (функције Mapping(x) у горњем тексту) од стране софтверских инжењера. Стога је јако битно да је могуће разумети код. Зато се овом критеријуму додељује тежински фактор 0.5. Други критеријум је величина скупа различитих типова процесних дијаграма које алгоритам може да прими као улаз. Међутим, постоје елементи процесног дијаграма у BPMN у који се не могу изразити у BPEL у [5], тако да овај критеријум има мању тежину од првог 0.2. Последњи критеријум који се наводи је сложеност алгоритма, тј. могућности његове имплементације. Сложенији алгоритми се, по правилу теже имплементирају, па је стога пожељно да алгоритам буде што простији, у циљу имплементације. Стога је његова тежина тј. тежински фактор 0.2. У даљем тексту следи поређење алгоритама наведеног у овом раду и алгоритама наведених у литаратури [4] по овим критеријумима. По првом критеријуму прво место деле алгоритам заснован на обрасцима и алгоритам заснован на претходним и следећим елементима, јер користе структуриране BPEL конструкте у генерисању резултујућег кода. Овакав код је читљив, разумљив, и лако се одржава. Проналажење жељеног дела кода који треба да се промени, замени или исправи је једноставно. Други алгоритам по овом критеријуму је алгоритам заснован на контролним линковима. Као што му само име каже, заснован је на контролним линковима, тако да је јако тешко испратити све контролне линкове који се појављују у коду. Проналажење жељеног дела кода је зато сложено. И трећи је алгоритам заснован на манипулаторима догађаја. Овај алгоритам повезује елементе у резултујућем BPEL коду помоћу порука, које је исто тако тешко пратити кроз код. Проналажење жељеног дела кода је сложеније него код алгоритма заснованог на контролним линковима, зато што се поруке теже прате него контролни линкови. Поређење по другом критеријуму као победника даје алгоритам заснован на манипулаторима догађаја, јер исти може да представи било који BPMN процесни дијаграм у коме су елементи који могу да се представе у BPEL у [5]. контролним линковима је други по овом критеријуму. Овај критеријум не може за улаз да узме процесне дијаграме који садрже образац вишеструких инстанци, и неструктуриране петље, тј. петље које садрже више од једне улазно/излазне тачке. Сви остали типови процесних дијаграма могу бити улаз за овај алгоритам. Трећи по овом критеријуму је алгоритам заснован на обрасцима. Овај алгоритам може за улаз да узме само оне процесне дијаграме који садрже добро структириране компоненте дефинисане у литератури [4]. И последњи алгоритам по овом критеријуму јесте алгоритам заснован на претходним и следећим елементима, јер је његов скуп различитих типова процесних дијаграма који могу бити улаз подскуп (нема REPEAT WHILE компоненте). Када се сви алгоритми пореде по трећем критеријуму, прво место заузима алгоритам заснован на манипулаторима догађаја. За текући елемент се генерише код, без потребе да се зна било шта друго о процесном дијаграму. Други алгоритам јесте алгоритам заснован на скуповима претходних и следећих елемената. За његову имплементацију потребно је знање не само о текућем елементу, већ и о скупу његових претходних и следећих елемената. Трећи алгоритам по овом критеријуму јесте алгоритам заснован на контролним линковима. Последњи алгоритам јесте алгоритам заснован на обрасцима. Наиме, јако је сложено поредити део по део процесног дијаграма са добро структурираним компонентама дефинисаним у литератури [4]. Потребно је нагласити да алгоритам заснован на контролним линковима има две мане. Прва је да овај алгоритам може маскирати мртву тачку. То значи да се неке активности у резултујућем BPEL коду неће извршити. Друга је да свако извршавање активности може окинути највише једно извршење било које следеће активности. У табели 2 приказани су резултати поређења по изабраним критеријумима. За сваки алгоритам је наведен број поена по појединачном критеријуму и скалиран збир поена по свим критеријумима. Поени по појединачном критеријуму се добијају тако што први алгоритам добија 4 поена, други 3 итд. Уколико су два критеријума иста по поједином критеријуму, добијају по 3 поена, следећи 2 итд. 610
6 Табела 2 Резултати поређења алгоритама Критеријум I II III Укупно обрасцима контролним линковима манипулаторима догађаја скупу претходних и следећих елемената Као најбољи алгоритам изабран је алгоритам заснован на скупу претходних и следећих елемената. Овај алгоритам има највише поена по вишекритеријумској анализи. 3. ЗАКЉУЧАК У овом раду представљен је један нови алгоритам за превођење из BPMN процесних дијаграма у BPEL шаблон процесне дефиниције, алгоритам заснован на скупу претходних и следећих елемената. Представљена је основна идеја алгоритма, а затим и његов детаљан опис. Извршено је поређење новог алгоритма са већ постојећим решењима. Претходно су дефинисани критеријуми за поређење, и такође дефинисане њихове тежине. Дати су резултати поређења и изабран најбољи алгоритам. Даљи рад на овом алгоритму могао би тећи у правцу проширивања скупа типова улазних BPMN дијаграма. Овај правац развоја препоручује се, јер је ово за сада највећа мана овог алгоритма. Ово проширивање могуће је спровести проналажењем нових правила која би се интегрисала у алгоритам Резултати приказани у овом раду могу се применити не само на превођење из BPMN а у BPEL, већ и на било који други пар стандарда, (графовски и блоковски орјентисани) који уопште не морају да буду из ове области науке (менаџмента). 4. ЛИТЕРАТУРА 1. Business Process Model and Notation (BPMN) Version 2.0 Specification Web Services Business Process Execution Language Version 2.0 OASIS Standard 3. Shuai G., Jinhua X., 2009 Interaction Mismatch Discovery based Transformation from BPMN to BPEL. IEEE International Conference on Services Computing 4. Ouyang, C., Dumas, M., Van der Aalst, W. M. P., ter Hofstede, A.H.M., and Mendling, J From business process models to process-oriented software systems. ACM Trans. Softw. Eng. Methodol. 5. Mendling J., Recker J., 2006 On the Translation between BPMN and BPEL: Conceptual Mismatch between Process Modeling Languages, International Journal of Business Process Integration and Management. 6. zur Muehlen М., 2007 Business Process Management Standards Origin, Overview, and Directions, BPM Standards Tutorial. 611
PowerPoint Presentation
+ Fakultet organizacionih nauka Upravljanje razvojem IS MSc Ana Pajić Simović ana.pajic@fon.bg.ac.rs ANALIZA POSLOVNIH PROCESA BUSINESS PROCESS MANAGEMENT (BPM) PROCESS MINING + Business Process Management
ВишеInženjering informacionih sistema
Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad Inženjering informacionih sistema Dr Ivan Luković Dr Slavica Kordić Nikola Obrenović Milanka Bjelica Dr Jelena Borocki Dr Milan Delić UML UML (Unified Modeling Language)
ВишеMicrosoft PowerPoint - GR_MbIS_12_IDEF
Menadžment poslovnih informacionih sistema - 12 metode modeliranja funkcija pripremila Doc. dr Gordana Radić Integfated DEFinition Definicija: je metoda (jezik) modeliranja bazirana je na kombinaciji grafike
ВишеОрт колоквијум
II колоквијум из Основа рачунарске технике I - 27/28 (.6.28.) Р е ш е њ е Задатак На улазе x, x 2, x 3, x 4 комбинационе мреже, са излазом z, долази четворобитни BCD број. Ако број са улаза при дељењу
ВишеProgramski jezik QBasic Kriteriji ocjenjivanja programiranje(b) - QBasic razred 42
Kriteriji ocjenjivanja programiranje(b) - QBasic 5. - 8. razred 42 5. RAZRED - prisjeća sa pojmova: algoritam, algoritma slijeda i grananja, dijagrama toka, te ulaznih i izlaznih jedinica, ne shvaća njihovo
ВишеProgramski jezik QBasic Kriteriji ocjenjivanja programiranje(b) - QBasic razred 42
Kriteriji ocjenjivanja programiranje(b) - QBasic 5. - 8. razred 42 5. RAZRED - prisjeća sa pojmova: algoritam, algoritma slijeda i grananja, dijagrama toka, te ulaznih i izlaznih jedinica, ne shvaća njihovo
ВишеP11.3 Analiza zivotnog veka, Graf smetnji
Поједностављени поглед на задњи део компајлера Међурепрезентација (Међујезик IR) Избор инструкција Додела ресурса Распоређивање инструкција Инструкције циљне архитектуре 1 Поједностављени поглед на задњи
ВишеMicrosoft PowerPoint - Topic04-Serbian.ppt
Tema 4 Osnovni koncepti za opis razvoja softvera DAAD Project Joint Course on Software Engineering Humboldt University Berlin, University of Novi Sad, University of Plovdiv, University of Skopje, University
ВишеLAB PRAKTIKUM OR1 _ETR_
UNIVERZITET CRNE GORE ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET STUDIJSKI PROGRAM: ELEKTRONIKA, TELEKOMUNIKACIJE I RAČUNARI PREDMET: OSNOVE RAČUNARSTVA 1 FOND ČASOVA: 2+1+1 LABORATORIJSKA VJEŽBA BROJ 1 NAZIV: REALIZACIJA
ВишеPowerPoint Presentation
Data mining kocepti i tehnike Udžbenik: Data Mining: Concepts and Techniques, Jiawei Han, Micheline Kamber Introduction to Data Mining, Pang-Ning Tan, Michael Steinbach, Vipin Kumar Ocjenjivanje: kolokvijumi
Више1 NOVO U MNG CENTRU!!! OVLADAJTE TEHNOLOGIJOM IZRADE JAVA EE APLIKACIJA KORIŠ C ENJEM ORACLE ADF-A O - Otkrijte brzinu razvoja aplikacija sa ADF-om -
1 NOVO U MNG CENTRU!!! OVLADAJTE TEHNOLOGIJOM IZRADE JAVA EE APLIKACIJA KORIŠ C ENJEM ORACLE ADF-A O - Otkrijte brzinu razvoja aplikacija sa ADF-om - Minimizujte pisanje programskog koda - Smanjite obim
ВишеMicrosoft Word - CAD sistemi
U opštem slučaju, se mogu podeliti na 2D i 3D. 2D Prvo pojavljivanje 2D CAD sistema se dogodilo pre više od 30 godina. Do tada su inženjeri koristili table za crtanje (kulman), a zajednički jezik komuniciranja
ВишеUpitni jezik SQL
Šta je SQL? SQL (Structured Query Language) je jezik koji je Američki Institut za Nacionalne Standarde (ANSI - American National Standards Institute) prihvatio kao standardni jezik za relacione baze podataka.
ВишеPrincipi softverskog inženjerstva O predmetu
Vežbe - IV nedelja Modeli baze podataka Dražen Drašković, asistent Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu Potrebno je da: Razumete koncepte modela i njegovu svrhu Naučite kako se odnosi između
ВишеAlgoritmi
Projektovanje algoritama L09.1. Topološko sortiranje Današnje teme Topološko sortiranje Povezanost grafa jako povezane komponente Minimum Spanning Trees (razapinjuće stablo) Lektira: 22. Elementary Graph
ВишеVjezbe
SOFTVERSKO INŽENJERSTVO Vježbe 8: Activity dijagrami Robert Manger Sveučilište u Zagrebu PMF-Matematički odsjek Akademska godina 2018/2019. Sadržaj Vježbi 8 Općenito o activity dijagramima Aktivnosti,
ВишеGrafovi 1. Posmatrajmo graf prikazan na slici sa desne strane. a) Odrediti skup čvorova V i skup grana E posmatranog grafa. Za svaku granu posebno odr
Grafovi 1. Posmatrajmo graf prikazan na slici sa desne strane. a) Odrediti skup čvorova V i skup grana E posmatranog grafa. Za svaku granu posebno odrediti njene krajeve. b) Odrediti sledeće skupove: -
ВишеPOSLOVNI INFORMACIONI SISTEMI I RA^UNARSKE
ZNAČAJ RAČUNARSKIH KOMUNIKACIJA U BANKARSKOM POSLOVANJU RAČUNARSKE MREŽE Računarske mreže su nastale kombinacijom računara i telekomunikacija dve tehnologije sa veoma različitom tradicijom i istorijom.
ВишеUvod u statistiku
Uvod u statistiku Osnovni pojmovi Statistika nauka o podacima Uključuje prikupljanje, klasifikaciju, prikaz, obradu i interpretaciju podataka Staistička jedinica objekat kome se mjeri neko svojstvo. Svi
ВишеPojačavači
Programiranje u fizici Prirodno-matematički fakultet u Nišu Departman za fiziku dr Dejan S. Aleksić Programiranje u fizici dr Dejan S. Aleksić, vanredni profesor Kabinet 307 (treći sprat), lab. za elektroniku
ВишеUNIVERZITET U NOVOM SADU TEHNIČKI FAKULTET MIHAJLO PUPIN ZRENJANIN TEHNOLOGIJE DISTRIBUIRANIH INFORMACIONIH SISTEMA - Skripta za teorijski deo (RADNA
UNIVERZITET U NOVOM SADU TEHNIČKI FAKULTET MIHAJLO PUPIN ZRENJANIN TEHNOLOGIJE DISTRIBUIRANIH INFORMACIONIH SISTEMA - Skripta za teorijski deo (RADNA VERZIJA) Autori: Ljubica Kazi Biljana Radulovic Dalibor
ВишеPROMENLJIVE, TIPOVI PROMENLJIVIH
PROMENLJIVE, TIPOVI PROMENLJIVIH Šta je promenljiva? To je objekat jezika koji ima ime i kome se mogu dodeljivati vrednosti. Svakoj promenljivoj se dodeljuje registar (memorijska lokacija) operativne memorije
ВишеЕлектротехнички факултет Универзитета у Београду Катедра за рачунарску технику и информатику Kолоквијум из Интелигентних система Колоквију
Електротехнички факултет Универзитета у Београду 19.11.017. Катедра за рачунарску технику и информатику Kолоквијум из Интелигентних система Колоквијум траје h. Напуштање сале дозвољено је након 1h. Употреба
ВишеModel podataka
Fakultet organizacionih nauka Uvod u informacione sisteme Doc. Dr Ognjen Pantelić Modeliranje podataka definisanje strategije snimanje postojećeg stanja projektovanje aplikativno modeliranje implementacija
ВишеУНИВЕРЗИТЕТ У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ Источно Сарајево, Вука Караџића 30 Ознака: Предложен од: Усвојен од: Страна/ 01-C-111-VIII/12 укупно страна: КОМ
Ознака: Предложен од: Усвојен од: Страна/ 01-C-111-VIII/12 укупно страна: КОМИТЕТА ЗА ОСИГУРАЊЕ КВАЛИТЕТА Датум усвајања: СЕНАТА УНИВЕРЗИТЕТА 1/7 18.04.2012. године Назив документа: СТУДИЈСКИХ ПРОГРАМА
ВишеУвод у организацију и архитектуру рачунара 1
Увод у организацију и архитектуру рачунара 2 Александар Картељ kartelj@matf.bg.ac.rs Напомена: садржај ових слајдова је преузет од проф. Саше Малкова Увод у организацију и архитектуру рачунара 2 1 Секвенцијалне
ВишеQFD METODA – PRIMER
QFD METODA - PRIMER PROBLEM: U kompaniji X koja se bavi izradom kompjuterskih softvera uočen je pad prodaje konkretnog softvera - Softver za vođenje knjigovodstva. Kompanija X je raspolagala sa jednom
ВишеРачунарска интелигенција
Рачунарска интелигенција Генетско програмирање Александар Картељ kartelj@matf.bg.ac.rs Ови слајдови представљају прилагођење слајдова: A.E. Eiben, J.E. Smith, Introduction to Evolutionary computing: Genetic
ВишеAlgoritmi i arhitekture DSP I
Univerzitet u Novom Sadu Fakultet Tehničkih Nauka Katedra za računarsku tehniku i međuračunarske komunikacije Algoritmi i arhitekture DSP I INTERNA ORGANIACIJA DIGITALNOG PROCESORA A OBRADU SIGNALA INTERNA
ВишеSoftversko inženjerstvo
Softversko inženjerstvo OAS SOFTVERSKO INŽENJERSTBO Trajanje studija: 4 godine Broj ESPB: 240 ESPB Izborni moduli: Modul SI: Softversko inženjerstvo Modul RI: Razvoj igara Modul SI: Softversko inženjerstvo
Више1 Konusni preseci (drugim rečima: kružnica, elipsa, hiperbola i parabola) Definicija 0.1 Algebarska kriva drugog reda u ravni jeste skup tačaka opisan
1 Konusni preseci (drugim rečima: kružnica, elipsa, hiperbola i parabola) Definicija 0.1 Algebarska kriva drugog reda u ravni jeste skup tačaka opisan jednačinom oblika: a 11 x 2 + 2a 12 xy + a 22 y 2
ВишеМОДЕЛ КОНТРОЛНЕ ВЕЖБЕ Информатика и рачунарство за шести разред разред Наставна тема: Редни број часа: 8. РАЧУНАРСТВО Циљ часа: Теститарање постигнућа
МОДЕЛ КОНТРОЛНЕ ВЕЖБЕ Наставна тема: Редни број часа: 8. РАЧУНАРСТВО Циљ часа: Теститарање постигнућа ученика из области: Линијска структура алгоритма, петља for, гранање, петља while, угњежђене петље.
ВишеP1.1 Analiza efikasnosti algoritama 1
Analiza efikasnosti algoritama I Asimptotske notacije Master metoda (teorema) 1 Asimptotske notacije (1/2) Služe za opis vremena izvršenja algoritma T(n) gde je n N veličina ulaznih podataka npr. br. elemenata
ВишеОрт колоквијум
Испит из Основа рачунарске технике - / (6.6.. Р е ш е њ е Задатак Комбинациона мрежа има пет улаза, по два за број освојених сетова тенисера и један сигнал који одлучује ко је бољи уколико је резултат
ВишеTechnology management performance indicators in global country rankings
PATTERN метод (Planning Assistance Through Technical Evaluation of Relevance Numbers) Менаџмент технологије и развоја 2018/19 PATTERN метод Метод нормативног предвиђања Метод стабла значајности Стабло
ВишеUniverzitet u Novom Sadu Tehnički fakultet Mihajlo Pupin Zrenjanin Seminarski rad Predmet: Konkuretno programiranje doc. dr Dejan Lacmanovic Zorica Br
Univerzitet u Novom Sadu Tehnički fakultet Mihajlo Pupin Zrenjanin Seminarski rad Predmet: Konkuretno programiranje doc. dr Dejan Lacmanovic Zorica Brkić SI 29/15 Zrenjanin 2018. Softversko inženjerstvo
ВишеI колоквијум из Основа рачунарске технике I СИ- 2017/2018 ( ) Р е ш е њ е Задатак 1 Тачка А Потребно је прво пронаћи вредности функција f(x
I колоквијум из Основа рачунарске технике I СИ- / (...) Р е ш е њ е Задатак Тачка А Потребно је прво пронаћи вредности функција f(x, x, x ) и g(x, x, x ) на свим векторима. f(x, x, x ) = x x + x x + x
ВишеИспит из Основа рачунарске технике OO /2018 ( ) Р е ш е њ е Задатак 5 Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИЛИ кола дат је на след
Испит из Основа рачунарске технике OO - / (...) Р е ш е њ е Задатак Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИЛИ кола дат је на следећој слици: S R Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИЛИ кола је
ВишеPowerPoint Presentation
Prof. dr Pere Tumbas Prof. dr Predrag Matkovid Identifikacija i izbor projekata Održavanje sistema Inicijalizacija projekata i planiranje Implementacija sistema Dizajn sistema Analiza sistema Faze životnog
ВишеClassroom Expectations
АТ-8: Терминирање производно-технолошких ентитета Проф. др Зоран Миљковић Садржај Пројектовање флексибилних ; Математички модел за оптимизацију флексибилних ; Генетички алгоритми у оптимизацији флексибилних
Више06 Poverljivost simetricnih algoritama1
ЗАШТИТА ПОДАТАКА Симетрични алгоритми заштите поверљивост симетричних алгоритама Преглед биће објашњено: коришћење симетричних алгоритама заштите како би се заштитила поверљивост потреба за добрим системом
ВишеPolitika pridruživanja i razvrstavanja naloga - u primeni od godine
Prilog 2 Pravila poslovanja pri pružanju investicionih usluga, usvojena na sednici Izvršnog odbora, održanoj dana 22.01.2019. godine (br. IO_2_19/5 od 22.01.2019. godine). POLITIKA PRIDRUŽIVANJA I RAZVRSTAVANJA
ВишеУНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ МАШИНСКИ ФАКУЛТЕТ Предмет: КОМПЈУТЕРСКА СИМУЛАЦИЈА И ВЕШТАЧКА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА Задатак број: Лист/листова: 1/1 Задатак 5.1 Pостоје
Лист/листова: 1/1 Задатак 5.1 Pостоје софтвери за препознавање бар кодова који знатно олакшавају велики број операција које захтевају препознавање објеката. Слика 1: Приказ свих слова за које је ART-1
ВишеMicrosoft Word - Postupak za upravljanje korektivnim merama.doc
Поступак за управљање корективним мерама Садржај: 1. ПРЕДМЕТ И ПОДРУЧЈЕ ПРИМЕНЕ 2. ВЕЗЕ СА ДРУГИМ ДОКУМЕНТИМА 3. ТЕРМИНИ И ДЕФИНИЦИЈЕ 4. ПОСТУПАК РАДА 5. ОДГОВОРНОСТ И ОВЛАШЋЕЊА 6. ПРИЛОЗИ 4 Детаљан садржај:
ВишеMicrosoft PowerPoint - Topic02 - Serbian.ppt
Tema 2 Kriterijumi kvaliteta za softverske proizvode DAAD Project Joint Course on Software Engineering Humboldt University Berlin, University of Novi Sad, University of Plovdiv, University of Skopje, University
ВишеProjekti šabloni
Projekti obrasci Kreiranje objekata Uvod Enkapsuliraju znanje o tome koje konkretno klase koristi sistem Sakrivaju instanciranje objekata i načine na koji se oni povezuju i reprezentuju Ostatak sistema
ВишеKombinatorno testiranje
Kombinatorno testiranje Uvod Na ponašanje aplikacije utiče puno faktora, npr. ulazne vrednosti, konfiguracije okruženja. Tehnike kao što je podela na klase ekvivalencije ili analiza graničnih vrednosti
ВишеTeorija skupova - blog.sake.ba
Uvod Matematika je jedan od najomraženijih predmeta kod većine učenika S pravom, dakako! Zapitajmo se šta je uzrok tome? Da li je matematika zaista toliko teška, komplikovana? Odgovor je jednostavan, naravno
ВишеKATALOG ZNANJA IZ INFORMATIKE
KATALOG ZNANJA IZ INFORMATIKE Nacionalni savjet za obrazovanje je na 27. sjednici održanoj 17. marta 2014. godine utvrdio izmjene predmetnoga programa INFORMATIKA za I razred gimnazije. Na zahtijev Pedagoško-psihološke
ВишеMicrosoft PowerPoint - Topic02 - Serbian.ppt
Tema 2 Kriterijumi kvaliteta za softverske proizvode DAAD Project Joint Course on Software Engineering Humboldt University Berlin, University of Novi Sad, University of Plovdiv, University of Skopje, University
Више08 RSA1
Преглед ЗАШТИТА ПОДАТАКА Шифровање јавним кључем и хеш функције RSA алгоритам Биће објашњено: RSA алгоритам алгоритам прорачунски аспекти ефикасност коришћењем јавног кључа генерисање кључа сигурност проблем
ВишеMicrosoft PowerPoint - 10 PEK EMT Logicka simulacija 1 od 2 (2012).ppt [Compatibility Mode]
ij Cilj: Dobiti što više informacija o ponašanju digitalnih kola za što kraće vreme. Metod: - Detaljni talasni oblik signala prikazati samo na nivou logičkih stanja. - Simulirati ponašanje kola samo u
ВишеР273 Пројектовање база података Примери питања за колоквијум 1. Навести најважније моделе података кроз историју рачунарства до данас. 2. Објаснити ос
Р273 Пројектовање база података Примери питања за колоквијум 1. Навести најважније моделе података кроз историју рачунарства до данас. 2. Објаснити основне концепте мрежног модела 3. Објаснити основне
ВишеMaksimalni protok kroz mrežu - Ford-Fulkerson, Edmonds-Karp
Maksimalni protok kroz mrežu - Ford-Fulkerson, Edmonds-Karp PMF-MO Seminar iz kolegija Oblikovanje i analiza algoritama 22.1.2019. mrežu - Ford-Fulkerson, Edmonds-Karp 22.1.2019. 1 / 35 Uvod - definicije
ВишеDijagrami sekvenci
Dijagrami sekvenci Izrada dijagrama sekvenci Dijagram sekvenci koristi se za specifikaciju vremenskih zahteva u opisu složenih scenarija opis toka poruka između objekata kojima se realizuje odgovarajuća
ВишеИспит из Основа рачунарске технике OO /2018 ( ) Р е ш е њ е Задатак 5 Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИ кола дат је на следећ
Испит из Основа рачунарске технике OO - 27/2 (9.6.2.) Р е ш е њ е Задатак 5 Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИ кола дат је на следећој слици: S Q R Q Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИ
ВишеMAZALICA DUŠKA.pdf
SVEUČILIŠTE JOSIPA JURJA STROSSMAYERA U OSIJEKU ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET Sveučilišni studij OPTIMIRANJE INTEGRACIJE MALIH ELEKTRANA U DISTRIBUCIJSKU MREŽU Diplomski rad Duška Mazalica Osijek, 2014. SADRŽAJ
ВишеThe Contemporary Systems Development Project Landscape
Budući projektni ciklusi u Evropi Horizon Europe, nakon Horizon 2020 Program za period 2021-2027 Oko 100 milijardi ulaganja u istraživanja i inovativne programe Glavne osobine: Jačanje nauke i tehnologije
ВишеMicrosoft PowerPoint - OOPpredavanja05 [Compatibility Mode]
OBJEKTNO ORIJENTISANO PROGRAMIRANJE PREDAVANJE 5 OBJEKTI U INTERAKCIJI Miloš Kovačević Đorđe Nedeljković 1 /25 OSNOVNI KONCEPTI - Abstrakcija - Modularizacija - Objektne reference - Klasni dijagram - Objektni
ВишеVEŽBA 5: KLASE I OBJEKTI U C# Cilj ove vežbe je upoznavanje sa osnovama rada sa klasama i objektima u programskom jeziku C#. Pored toga, bide demonstr
VEŽBA 5: KLASE I OBJEKTI U C# Cilj ove vežbe je upoznavanje sa osnovama rada sa klasama i objektima u programskom jeziku C#. Pored toga, bide demonstrirana upotreba konstruktora, svojstava, metoda klase,
ВишеDISKRETNA MATEMATIKA
DISKRETNA MATEMATIKA Kombinatorika Permutacije, kombinacije, varijacije, binomna formula Ivana Milosavljević - 1 - 1. KOMBINATORIKA PRINCIPI PREBROJAVANJA Predmet kombinatorike je raspoređivanje elemenata
ВишеProfajliranje ivica: Knutov algoritam i njegova unapredenja Seminarski rad u okviru kursa Verifikacija softvera Matematički fakultet Nevena Nikolić, 1
Profajliranje ivica: Knutov algoritam i njegova unapredenja Seminarski rad u okviru kursa Verifikacija softvera Matematički fakultet Nevena Nikolić, 1021/2018 nevena134@hotmail.com 9. decembar 2018 Sažetak
ВишеP1.0 Uvod
Системска програмска подршка у реалном времену 1 Миодраг Ђукић miodrag.djukic@rt-rk.uns.ac.rs www.rt-rk.uns.ac.rs 1 Системска програмска подршка у реалном времену 1 програмска подршка = софтвер Системски
ВишеРационални Бројеви Скуп рационалних бројева 1. Из скупа { 3 4, 2, 4, 11, 0, , 1 5, 12 3 } издвој подскуп: а) природних бројева; б) целих броје
Рационални Бројеви Скуп рационалних бројева. Из скупа {,,,, 0,,, } издвој подскуп: а) природних бројева; б) целих бројева; в) ненегативних рационалних бројева; г) негативних рационалних бројева.. Запиши
ВишеPowerPoint Presentation
Показатељи технолошког напретка Технолошки развој Резултира стварањем нових или побољшањем постојећих производа, процеса и услуга. Технолошки развој - део економског и друштвеног развоја. Научни и технолошки
Више1
Podsetnik: Statističke relacije Matematičko očekivanje (srednja vrednost): E X x p x p x p - Diskretna sl promenljiva 1 1 k k xf ( x) dx E X - Kontinualna sl promenljiva Varijansa: Var X X E X E X 1 N
ВишеMicrosoft PowerPoint - Programski_Jezik_C_Organizacija_Izvornog_Programa_I_Greske [Compatibility Mode]
Programski jezik C organizacija izvornog programa Prevođenje Pisanje programa izvorni program Prevođenje programa izvršni program Izvršavanje programa rezultat Faze prevođenja Pretprocesiranje Kompilacija
ВишеПовезивање са интернетом
Драгана Стопић Интернет Интернет је најпознатија и највећа светска мрежа која повезује рачунаре и рачунарске мреже у једну мрежу, у циљу сарадње и преноса информација употребом заједничких стандарда. INTERnational
ВишеЗадатак 4: Центрифугална пумпа познате карактеристике при n = 2900 min -1 ради на инсталацији приказаној на слици и потискује воду из резервоара А у р
Задатак 4: Центрифугална пумпа познате карактеристике при n = 900 min -1 ради на инсталацији приказаној на слици и потискује воду из резервоара А у резервоар B. Непосредно на излазу из пумпе постављен
ВишеP1.2 Projektovanje asemblera
ПРОЈЕКТОВАЊЕ АСЕМБЛЕРА Асемблер Модули асемблера 1 Дефинисање новог лингвистичког нивоа превођењем Потребан преводилац алат који преводи програм написан на једном језику (на једном лингвистичком нивоу)
ВишеУНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ 6
УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ОБРАЗАЦ 6. ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА ИЗВЕШТАЈ О ОЦЕНИ ДОКТОРСКЕ ДИСЕРТАЦИЈЕ I ПОДАЦИ О КОМИСИЈИ 1. Датум и орган који је именовао комисију 19.7.2018, на основу Одлуке Наставно Научног
ВишеP9.1 Dodela resursa, Bojenje grafa
Фаза доделе ресурса Ова фаза се у литератури назива и фазом доделе регистара, при чему се под регистрима подразумева скуп ресурса истог типа. Додела регистара променљивама из графа сметњи се обавља тзв.
ВишеTutoring System for Distance Learning of Java Programming Language
Niz (array) Nizovi Niz je lista elemenata istog tipa sa zajedničkim imenom. Redosled elemenata u nizovnoj strukturi je bitan. Konkretnom elementu niza pristupa se preko zajedničkog imena niza i konkretne
ВишеPostavka 2: Osnovni graf algoritmi 1 DISTRIBUIRANI ALGORITMI I SISTEMI Iz kursa CSCE 668 Proleće 2014 Autor izvorne prezentacije: Prof. Jennifer Welch
Postavka 2: Osnovni graf algoritmi 1 DISTRIBUIRANI ALGORITMI I SISTEMI Iz kursa CSCE 668 Proleće 2014 Autor izvorne prezentacije: Prof. Jennifer Welch A1 Slanje svima preko fiksiranog razapinjućeg stabla
ВишеStudijski primer - Dijagrami toka podataka Softverski inženjering 1
- Dijagrami toka podataka Softverski inženjering 1 Kada projektujemo sistem za obradu podataka sa brzim odzivom, možemo uočiti dve ključne grupe funkcija koje se opisuju dijagramima toka podataka: Funkcije
ВишеДРУШТВО ФИЗИЧАРА СРБИЈЕ МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И СПОРТА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ Задаци за републичко такмичење ученика средњих школа 2006/2007 године I разред
ДРУШТВО ФИЗИЧАРА СРБИЈЕ МИНИСТАРСТВО ПРОСВЕТЕ И СПОРТА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ Задаци за републичко такмичење ученика средњих школа 006/007 године разред. Електрични систем се састоји из отпорника повезаних тако
ВишеProjektovanje tehnoloških procesa
ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА Департман за производно машинство Пројектовање технолошких процеса Тема: Др Мијодраг Милошевић Технолошки процеси израде производа Део производног процеса у коме се врши измена
ВишеP2.1 Formalne gramatike
Превођење Полазни језик? Одредишни језик 1 Превођење Полазни језик? Одредишни језик Како знање неког језика стиче и складишти човек, а како рачунар? 2 Два аспекта језика Синтакса Семантика значење То су
ВишеMy_P_Trigo_Zbir_Free
Штa треба знати пре почетка решавања задатака? ТРИГОНОМЕТРИЈА Ниво - Основне формуле које произилазе из дефиниција тригонометријских функција Тригонометријске функције се дефинишу у правоуглом троуглу
ВишеRazvoj programa, Code::Blocks, struktura programa, printf, scanf, konverzioni karakteri predavač: Nadežda Jakšić
Razvoj programa, Code::Blocks, struktura programa, printf, scanf, konverzioni karakteri predavač: Nadežda Jakšić projektni zadatak projektovanje programa (algoritmi) pisanje programskog koda, izvorni kod,
ВишеOsnovi programiranja Beleške sa vežbi Smer Računarstvo i informatika Matematički fakultet, Beograd Jelena Tomašević i Sana Stojanović November 7, 2005
Osnovi programiranja Beleške sa vežbi Smer Računarstvo i informatika Matematički fakultet, Beograd Jelena Tomašević i Sana Stojanović November 7, 2005 2 Sadržaj 1 5 1.1 Specifikacija sintakse programskih
Вишеuntitled
Analiza kapaciteta na ulivno- izlivnim rampama autoputa primenom HCM-a 2000 i HBS-a 2001 Prof. dr Vladan Tubić, dis Marijo Vidas, dis Rezultat rada na projektu Ministarstva za nauku i Rezultat rada na
ВишеPostavka 12: Uzročnost 1 DISTRIBUIRANI ALGORITMI I SISTEMI Iz kursa CSCE 668 Proleće 2014 Autor izvorne prezentacije: Prof. Jennifer Welch
Postavka 12: Uzročnost 1 DISTRIBUIRANI ALGORITMI I SISTEMI Iz kursa CSCE 668 Proleće 2014 Autor izvorne prezentacije: Prof. Jennifer Welch Motivacija za logičke satove 2 U asinhronim sistemima, često ne
ВишеMicrosoft Word - SIORT1_2019_K1_resenje.docx
I колоквијум из Основа рачунарске технике I СИ- 208/209 (24.03.209.) Р е ш е њ е Задатак f(x, x 2, x 3 ) = (x + x x ) x (x x 2 + x ) + x x 2 x 3 f(x, x 2, x 3 ) = (x + x x ) (x x + (x )) 2 + x + x x 2
ВишеMicrosoft Word - 11 Pokazivaci
Pokazivači U dosadašnjem radu smo imali prilike da koristimo promenljive koje smo deklarisali na početku nekog bloka. Prilikom deklaracije promenljiva dobija jedinstveni naziv i odgovarajući prostor u
ВишеDrveta odlucivanja - algoritmi
Nenad Mitić Matematički fakultet nenad@matf.bg.ac.rs Uvod Algoritmi (Iterative Dichotomiser 3) C5.0 (Classification And Regression Trees) (CHi-squared Automatic Interaction Detection) Exhaustive (Quick,
ВишеК О Н К У Р С
ФАКУЛТЕТ ОРГАНИЗАЦИОНИХ НАУКА Јове Илића 154 Телефони: 011/3950 800 Факс: 011/2461-221 E-mail: ds@fon.rs Интернет адреса: www.fon.bg.ac.rs СТУДИЈСКИ ПРОГРАМИ ЗА КОЈЕ СЕ КОНКУРС РАСПИСУЈЕ: Информациони
ВишеMicrosoft PowerPoint - PRI2014 KORIGOVANO [Compatibility Mode]
1. Broj bitova koji se jednovremeno prenosi i obrađuje unutar procesora naziva se: a) radni takt b) procesorski kod c) procesorska reč d) procesorski takt 1. Broj bitova koji se jednovremeno prenosi i
ВишеPowerPoint Presentation
Факултет организационих наука Центар за пословно одлучивање Системи за препоруку П8: Системи за препоруку Закључивање на основу случајева Системи за препоруку 2 Закључивање на основу случајева ПРОНАЂЕНО
ВишеUvod u računarstvo 2+2
Programiranje 2 doc.dr.sc. Goranka Nogo PMF Matematički odsjek, Zagreb Kontakt ured: 228, drugi kat e-mail: nogo@math.hr konzultacije: četvrtak, 12:00-14:00 petak, 11:00-12:00 neki drugi termin, uz prethodni
ВишеЕНЕРГЕТСКИ ТРАНСФОРМАТОРИ
Универзитет у Београду, Електротехнички факултет, Катедра за енергетске претвараче и погоне ЕНЕРГЕТСКИ ТРАНСФОРМАТОРИ (3Е3ЕНТ) Јул 9. Трофазни уљни енергетски трансформатор са номиналним подацима: 4 V,
ВишеELEKTROTEHNIČKI FAKULTET, UNIVERZITET U BEOGRADU KATEDRA ZA ELEKTRONIKU UVOD U ELEKTRONIKU - 13E041UE LABORATORIJSKA VEŽBA Primena mikrokontrolera
ELEKTROTEHNIČKI FAKULTET, UNIVERZITET U BEOGRADU KATEDRA ZA ELEKTRONIKU UVOD U ELEKTRONIKU - 13E041UE LABORATORIJSKA VEŽBA Primena mikrokontrolera CILJ VEŽBE Cilj ove vežbe je da se studenti kreiranjem
ВишеSlide 1
Matrica ciljeva Metode podrške menadžmentu tehnologije 1. Predviđanje: DELFI PATTERN 2. Izbor tehnologije: METOD POREĐENJA TROŠKOVA METOD BODOVANJA METOD RANGIRANJA AHP TEM NEW TECH EXPERT CHOICE 3. Ocena
Више(Microsoft PowerPoint Helji\346 i .pptx)
Distribuirani IS za priključenje kupaca na ED mrežu (DISP) Jasmin Heljić Omer Gegić Emina Kreštalica 16.10.2013 Rovinj/Hotel Istra Sadržaj Uvod Projekt Metodologija Dizajn Aplikacija Zaključak 2 Uvod JP
ВишеПовезивање са интернетом
Драгана Стопић Сваки рачунар на интернету има своју адресу која је јединствена у свету. Ове адресе се називају IP адресе јер их користи IP протокол (интернет ниво) из фамилије TCP/IP. IP адресе представљају
ВишеMicrosoft PowerPoint - vezbe 4. Merenja u telekomunikacionim mrežama
Merenja u telekomunikacionim mrežama Merenja telefonskog saobraćaja Primer 1 - TCBH Na osnovu najviših vrednosti intenziteta saobraćaja datih za 20 mernih dana (tabela), pomoću metode TCBH, pronaći čas
ВишеMicrosoft Word - pr.o j.n.-web MC-prav.doc
На основу члана 124. став 1. Закона о јавним набавкама («Службени гласник РС» бр. 39/02) и члана 20.1.Статута Машинског факултета Универзитета у Београду, декан Машинског факултета доноси ПРАВИЛНИК О ДOДЕЛИ
ВишеSlide 1
Анализа електроенергетских система -Прорачун кратких спојева- Кратак спој представља поремећено стање мреже, односно поремећено стање система. За време трајања кратког споја напони и струје се мењају са
ВишеASAS AS ASAS
РАСПОРЕД НАСТАВЕ за предмете мастер академских студија 2016/17. година Предмет Модул Датум Време Сала Администрација базе података 8-10. фебруар 2017. 13-17. фебруар 2017. Алати и методе софтверског инжењерства
Више