Испит из Основа рачунарске технике OO /2018 ( ) Р е ш е њ е Задатак 5 Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИЛИ кола дат је на след

Транскрипт

1 Испит из Основа рачунарске технике OO - / (...) Р е ш е њ е Задатак Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИЛИ кола дат је на следећој слици: S R Асинхрони RS флип флопреализован помоћу НИЛИ кола је активан у логичкој јединици. Прво је потребно написати таблице које представљају закон фукционисања T флип флоп код којег је логичка нула активна вредност сигнала и RS флип флопа код којег је један активна вредност улазних сигнала: Након тога потребно је одредити вредности сигнала побуде RS флип флопа за све могуће прелазе стања: Следећи корак је одређивање сигнала побуде RS флип флопа на основу тренутног стања, вредности сигнала такта (јер је потребно конструисати синхрони помоћу асинхроног флип флопа) и вредности сигнала побуде T флип флопа: Наредни корак је одређивање минималног ДНФ или КНФ облика сигнала побуде помоћу Карнаоових карти затим добијене изразе трансформишемо у изразе који су сачињени од НИ логичке операције: T (t + ) (t) (t) (t) (t + ) R S R S (t + ) (t) C T (t) (t + ) R S C T C T R = C T S = C T R = C T = C T = C + T + S = C T = C T = C + T +

2 Последњи корак је цртање структурне шеме MS флип флопа коришћењем претходно одређених једначина, НИ елемената и асинхроног RS флип флоп. Из једначина представља стање slave флипфлопа: C T S C S RS RS C T R C R

3 Задатак x SUB F i B i E i+ a f x E i a x x x x I I I I a pcd W D D a a L i E i G i x B i CMP L i+ E i+ G i+ g Таблица кодера са приоритетима: I I I I D D W X X X X X X Закон функционисања кодера са приоритетима дат је следећим изразима: D = I + I D = I + I I W = I + I + I + I Таблица одузимача дата је следећим изразима: B i Е i F i Е i+ Закон функционисања сабирача дат је следећим изразима: F i = B i E i + B i E i + B i E i + B i E i Е i+ = B i E i + B i E i + B i E i + B i C i = B i + E i + B i E i

4 Закон функционисања компаратора дат је следећим изразима: G i+ = B i + G i ( B i + B i ) E i+ = E i ( B i + B i ) L i+ = B i + L i ( B i + B i ) Сменама се добијају изрази који описују сигнале a до a : a = D = I + I = x + x a = D = I + I I = x + x x a = W = I + I + I + I = x + x + x + x a = F i (SUB) = Ai B i E i + B i E i + B i E i + B i E i a = D x x + D x x + D x x + D x x a = x + x x x + x + x x x + (x + x ) x x + (x + x ) x x a = x x x x + x x x x + x x x + x x x + x x x + x x x (SUB) a = E i+ = Ai B i + E i + B i E i a = D x + D x + x x a = x + x x + x + x x + x x a = x x x + x x x + x x f = a a = (x x x x + x x x x + x x x + x x x + x x x + x x x ) (x x x + x x x + x x ) f = x x x x + x x x x + x x x + x x x f() = {,, X, X} f() = {,,,,, } f() = {,,,, } f() = {,,,, } X X X X 9 f = x x x x + x x x x + x x x + x x x f = x + x + x + x

5 g = L i+ = B i + L i ( B i + B i ) g = D x + W (D x + D x ) g = x + x x x + (x + x + x + x ) ((x + x x ) x + x + x x x ) g = x (x + x ) x + (x + x + x + x ) ((x + x x ) x + x (x + x ) x ) g = x x x + x x x + (x + x + x + x ) (x x + x x x + x x x + x x x ) g = x x x + x x x + x x + x x x x + x x x + x x x + x x x x + x x x + x x x + x x x x g = x x x + x x x + x x ( + x x + x + x ) + x x x ( + x + x ) + x x x g = x x x + x x x + x x + x x x + x x x g = x x (x + x ) + x x x + x x + x x x g = x x + x x x + x x + x x x g() = {XX, X, XX, X} g() = {,,,,,,,,,,, } g() = {,,,,,,,,, } g() = {,,,,,, 9,,, } X X X X 9 g = (x + x ) (x + x )

6 Задатак Прво је потребно на основу вредности сигнала побуде попунити таблицу прелаза за JK флип флоп код којег је активна вредност улазних сигнала: J K (t + ) (t) (t) Након тога потребно је на основу претходне таблице и свих могућих прелаза одреди вредности сигнала побуде D: (t + ) J K Следећи корак је одређивање вредности сигнала побуде JK флип флопа за сваку од операција. Прво вредности сигнала побуде за операцију паралелног уписа, након тога за операцију декрементирања и на крају за операцију брисања. За сваку од операција помоћу карнаоових карти одредиће се минимални ДНФ (или КНФ) облик сигнала побуде. Поред излаза који представља тренутно стање регистра постојаће и излаз који представља позајмицу која се пропагира у наредни разред. Прва је операција серијског уписа са померањем удесно: LD + (t) (t + ) J K LD Ai+ LD Ai+ J LD = LD + K LD = LD + +

7 Друга је операција декрементирања. Вредност сигнала позајмице за наредни разред се неће користити уколико је контролни сигнал неактиван, тако се може претпоставити да сигнал није дефинисан на тим векторима: DEC E i (t) + (t + ) E i+ J K DEC Ei E i+ = E i DEC Ei DEC Ei J DEC = DEC + E i K DEC = DEC + E i Следећа је операција брисања: CL (t) (t + ) J K J CL = K CL = CL Следећи корак јесте формирање обједињеног сигнала побуде, али се мора водити рачуна о последњем члану израза који је мало другачији (за конструкцију регистра се користи D флип флоп па је потребно обезбедити да се стање регистра очува ако ниједан контролни сигнал није активан). Обједињени сигнал побуде дат је следећим изразом:

8 J = (LD + ) (DEC + E i ) K = (LD + + ) (DEC + E i ) CL Послењи корак је цртање структурне шеме овог регистра. LD E i E i+ DEC J E i LD + C K JK DEC E i CL

9 Задатак Дијаграм тока микооперација: K K POWTWO L <=, L <= K L <= L +, CNT <= K L <= L + L CNT <= CNT - K L <= L L.. K CNT L <= R K S <= L XOR L

10 Дијаграм тока управљачких сигнала: K K POWTWO cll, cll K C, rdalu, ldl, ldcnt K S, rdalu, ldl deccnt K S, S, rdalu, ldl K CNT rdr, ldl K S, rdalu, lds

11 Задатак 9 Тачка А A.. DI.. DI.. DI.. DI.. A.. DI.. M A.. DI.. M A.. DI.. M A.. DI.. M DO.. DO.. DO.. DO.. DO.. DO.. DO.. DO.. Тачка Б A.. DI.. A.. DI.. M DO.. A A A E D D D I D I DC D I D D D A.. A.. DI.. M DO.. DI.. M DO.. A.. DI.. M DO.. DO..