broj01.pdf

Транскрипт

1 AUTORI BEOGRADSKOG ÂSOPISA JOVICA A]IN napisao je nekoliko kwiga eseja (me u kojima su najpoznatije Poetika krivotvorewa i Gatawa po pepelu) i nekoliko kwiga pri~a: Duge senke kratkih senki, Uni{titi posle moje smrti, Leptirov sanovnik, Nezemaqske pojave, Lebde}i objekti, Mali erotski re~nik srpskog jezika i Ko ho}e da voli, mora da umre. Nedavno je za pri~u poznatu pod naslovom Dnevnik o vagini dobio Andri}evu nagradu. Ta pri~a se pod svojim pravim naslovom Dnevnik izgnane du{e upravo pojavila kao zasebna kwiga u izdawu Stubova kulture. MUHAREM BAZDUQ (Travnik, 1977), diplomirao na Filozofskom fakultetu u Sarajevu. Dosad je objavio: One Like a Song (1999); Druga kwiga (2000); Travni~ko trojstvo (2002); Koncert (2003); \aur i Zulejha (2005); Poslovi i dani (2005). Za Drugu kwigu je dobio nagradu Soros fondacije Otvoreno dru{tvo BiH za najboqu kwigu pri~a. TIHOMIR BRAJOVI] (Podgorica, 1962), kwièvni kriti~ar i teoreti~ar. Radi kao docent na Filolo{kom fakultetu u Beogradu za predmet Pregled ju`noslovenskih kwièvnosti. Ure ivao Kwièvnu re~ i Re~, a sada je ~lan redakcije Sarajevskih svesaka i ~asopisa Kwièvnost i jezik. Stalni je kriti~ar beogradskog nedeqnika NIN. Kwige: Kontroverzni metatekst (1992); Poetika ànra (1995); Od metafore do pesme (1998); Re~i i senke (1998); Teorija pesni~ke slike (2000); Oblici modernizma (2005). Nagrade: \or e Jovanovi} (2000), Milan Bogdanovi} (2001). DANICA VUKI]EVI] studirala i diplomirala na Grupi za op{tu kwièvnost i teoriju kwièvnosti Filolo{kog fakulteta u Beogradu. Pi{e poeziju, prozu i povremeno kritiku. Objavila kwige: Kao hotel na vetru; Kada sam ~ula glasove; Na je gorila; [amanka. Zastupqena u vi{e antologija srpske poezije i kratke proze. Dobitnica je nagrade ProFemina. ^lan je Srpskog kwièvnog u Beogradu. MIODRAG VUKOVI], ro en godine na Cetiwu, ìveo u Nik{i}u, Beogradu i Titogradu, sada stanuje u Podgorici, gde radi kao novinar u dnevnom listu Pobjeda. Objavio kwige: Krug, soba (pri~e, KOS, 1978), Crta~ stripova (pesme, KOCG, 1983), Pozna qubav Ane Frank (pri~e, KOCG, 1991), 24 (pri~e, Oktoih, 1994), Mlaka voda (pri~e, Oktoih, 1998), U prolazu (novinski tekstovi, Ella/33/Most/Oktoih, 2001), te pod pseudonimom Virgin Woolf Bjut Hil (pri~e, B92, 2002). 224 Beogradski kwièvni ~asopis, br. 1, zima 2005.

2 SR\AN VUÎNI] ro en je godine u Beogradu. Diplomirao je na Grupi za op{tu kwièvnost i teoriju kwièvnosti Filolo{kog fakulteta u Beogradu. Objavio je oko 200 tekstova o filmu, najvi{e u kwièvnim i filmskim ~asopisima (Re~, Kwièvne novine, YU film danas, Kwièvni magazin, Kwièvni glasnik, Art 032, Kwièvni list), kao i u nedeqnicima (Reporter i NIN). Saradnik je u ediciji Simpozion Festivala filmskog scenarija u Vrwa~koj Bawi. Autor je kwige eseja i kritika Kraqevstva i izgnanstva (Stubovi kulture, 2002) i koautor kwige Kad budem mrtav i beo: Pavlovi}a. VLADISLAVA GORDI] PETKOVI], profesor engleske i ameri~ke kwièvnosti na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, bavi se kwièvnom teorijom i kritikom i prevodi sa engleskog. Autor je ~etiri kwige (Sintaksa ti{ine, 1995; Hemingvej, 2000; Korespondencija: tokovi i likovi postmoderne proze, 2000; Virtuelna kwièvnost, 2004), sedamdesetak nau~nih radova i preko tri stotine ogleda i prikaza. DANE ZAJC je ro en 26. oktobra godine u mestu Zgorwa Javor{ica kod Morav~a a umro je oktobra godine u Qubqani, nekoliko dana pre svog 76. ro endana. Pesnik, dramski pisac, esejista i autor omiqenih dela za decu i omladinu i jedan od najva`nijih slovena~kih pisaca druge polovine dvadesetog veka. Bio je ~lan Slovena~ke akademije nauka i umetnosti. Zbirke pesama: Spaqena trava, Jezik od zemqe, Ubice zmija, Dole dole. Drame: Deca reke i Putohodac, Voranc, Mlada Breda, Kalevala, Medeja. MIODRAG LOMA ro en je godine u Vaqevu, gde je zavr{io osnovnu {kolu i gimnaziju. Na Filolo{kom fakultetu u Beogradu diplomirao na Katedri za Op{tu kwièvnost i teoriju kwièvnosti 1982, a na Katedri za Nema~ki jezik i kwièvnost godine. Na istom fakultetu zavr{io je postdiplomske studije godine odbranom magistraskog rada sa temom Problem autora u nema~koj istoriji kwièvnosti, te odbranio doktorsku disertaciju pod naslovom Slika Hrista u Helderlinovom pesni{tvu. Od je zaposlen na mati~nom fakultetu. Godine godine izabran je u zvawe docenta za Op{tu kwièvnost i teoriju kwièvnosti. Predaje Tuma~ewe biblijskih tekstova na prvoj godini Op{te kwièvnosti i teorije kwièvnosti, a na tre}oj Tuma~ewe tekstova evropskog preromantizma. Na postdiplomskim studijama Filolo{kog fakulteta drì predavawa iz Istorije kwièvnoistoriografskih ideja. Kwige: Pesnik i kwièvna istorija problem autora u nema~koj istoriji kwièvnosti; Slika Hrista u Helderlinovom pesni{tvu; ûdan ìvot (pesme). RADOVAN BELI MARKOVI] ro en je godine u ]elijama kod Lazarevca. Pi{e kratke pri~e, novele i romane. Kwige pripovedaka: Paliku}a i Tereza milosti puna, 1976, 1992; Crni kola~, 1983; [vapska kosa, 1989; Godine raspleta, japija, 1994; Stare pri~e, 1996; Setebrini u Kolubari, 1996; 1997; Male pri~e, 1999, 2000; romani: Lajkova~ka pruga, 1997, 1998, 2001; Limunacija u ]elijama, 2000; Posledwa ruà Ko- Beogradski kwièvni ~asopis, br. 1, zima

3 lubare, 2001; Knez Mi{kin u Belom Vaqevu; 2002, 2003; Devet belih oblaka, 2003; Orkestar na pedale, Za svoje kwige dobio je niz nagrada, izme u ostalih Andri}evu za Setebrinija u Kolubari, nagradu Bora Stankovi} za Male pri~e, za Lajkova~ku prugu Nolitovu i nagradu Branko ]opi}, nagrade Me{a Selimovi} i Ra~ansku povequ za Limunaciju u ]elijama. Za sada, kako kaè, smireno i rezignirano ìvi u Lajkovcu. VLADIMIR A. MILI], arhitekt, ro en godine u Beogradu, osnovnu {kolu i gimnaziju zavr{io u Prijedoru, a diplomirao, magistrirao i doktorirao na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Danas na istom fakultetu predaje na Katedri za urbanizam i prostorno planirawe. Pored nau~nog i profesionalnog rada u oblasti urbanog planirawa, urbanog dizajna i arhitekture (planovi i projekti za gradove i gradske celine, stambena naseqa, memorijalna arhitektura), objavqivao je kulturnu esejistiku u doma- }oj periodici (Kwièvna re~, Re~, Reporter, Na{a Borba, Vreme). Bio je ~lan redakcija Studenta, Kwièvne re~i i vi{e ~asopisa za arhitekturu i urbanizam. Kwiga: Arhitekstura (Matica Srpska, Novi Sad, 1992). ROBERT MUZIL ( ), austrijski kwièvnik, studirao ma{instvo, filozofiju i psihologiju, u Prvom svetskom ratu austrougarski kapetan na italijanskom frontu, potom i visoki dràvni vojnu, inèwersku i akademsku karijeru (priznat konstruktor, doktor filozofije i nosilac Vite{kog krsta) da bi se potpuno posvetio kwièvnosti. Posle Hitlerove okupacije Austrije, 1938, emigrira u [vajcarsku, gde u samo}i i siroma{tvu umire godine. Godine objavquje svoj prvi roman, Pometwe mladog Tarlesa, iza kojeg slede zbirke pripovedaka, eseji i drame. Svoje ìvotno delo, opse`nu proznu kompoziciju u tri dela, roman ôvek bez osobina (Der Mann ohne Eigensshaften, ), pisao je dvadeset godina i po wemu dobio naziv nema~ki Prust i nema~ki Xojs. Mada nezavr{eno delo, ôvek bez osobina smatra se najzna~ajnijim romanom nema~kog jezika prve polovine dvadesetog veka. ANTONIO MUWOS MOLINA (1956) je {panski pisac sredwe generacije. Autor je niza romana (Beatus Ile, Zima u Lisabonu, Beltenebros, Gospodar tajne, Karlota Fajnberg, Sefard, Prozori Menhetna). Dobio je Nacionalnu nagradu za kwièvnost i godine. ^lan je [panske kraqevske akademije. VASA PAVKOVI] ro en je godine u Pan~evu. Zavr{io je Filolo- {ki fakultet u Beogradu (1976) i postdiplomske studije na istom fakultetu (1979). Radi u Institutu za srpski jezik, gde je sada jedan od urednika Re~nika srpskohrvatskog kwièvnog i narodnog jezika, koji izdaje SANU. Urednik je Narodne kwige iz Beograda. Bio je urednik u Kwièvnoj re- ~i, Sveskama, Kwièvnosti, Kwièvnom glasniku, kao i urednik Prve kwige Matice srpske i ~asopisa Kvartal. Objavio je {est pesni~kih kwiga, pet zbirki pri~a, dva romana, pet antologija, desetak kwiga iz srpske kwièvne tradicije, dve kwige kritika, dve kwige posve}ene stripu, priredio desetak kwiga iz srpske kwièvne tradicije (izme u ostalih o 226 Beogradski kwièvni ~asopis, br. 1, zima 2005.

4 Milanu ]ur~inu, Mileti Jak{i}u, Hajimu S. Davi~u, Milutinu Uskokovi}u), tako da wegovo delo broji oko 40 autorskih naslova. Pesme i pri~e objavqene su mu u desetak doma}ih antologija i prevo ene su mu, kao i tekstovi druga~ije prirode, na vi{e stranih jezika. Stalni kriti~ar bio je u vi{e dnevnih i nedeqnih listova, a svoje kwièvne i kriti~ke tekstove objavqivao je dosad u preko pedeset doma}ih periodi~nih izdawa. Dobitnik je Brankove nagrade, nagrada Milan Raki}, Milan Bogdanovi}, nagrade Borbina kwiga godine, nagrada Karoq Sirmai, Ramonda serbika, Oktobarske nagrade grada Pan~eva itd. DANICA PAVLOVI] je ro ena u Beogradu. U~estvovala je u projektu Centra za stvarala{tvo mladih Dnevnik (2001) i u zborniku poezije i autopoetika Diskurzivna tela poezije (AZIN, 2004). Objavila je zbirku pesama Vertikalni horizont (Matica srpska, 2002). Pesme su joj objavqene u ~asopisima u Poqskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini i Srbiji. SR\AN PAPI] pi{e kratke pri~e. Ro en je godine u Zrewaninu. Apsolvent je na Filolo{kom fakultetu u Beogradu i urednik za prozu u elektronskom ~asopisu Tre}i Trg. Objavio je kwigu kratkih pri~a Nepremostive razlike (Centar za stvarala{rvo mladih, Beograd, 2001), a svojim pri~ama u~estvovao u vi{e koautorskih projekta, izme u ostalih u: Zadaci iz marqivosti (CSM, 2000); Dnevnik (CSM, 2001; svi autori su nagra eni {estoaprilskom nagradom grada Beograda); Projekat Kortasar (Poveqa, Kraqevo, 2002); Projekat Bukovski (Gramatik, Beograd, 2004). Objavquje u doma}im i inostranim ~asopisima. Pri~e su mu prevo- ene na vi{e jezika. srdjanpapic yahoo.com SINI[A PAUNOVI] ( ), ro en u â~ku, gde je zavr{io gimnaziju. U Beogradu je studirao najpre gra evinsku tehniku, a zatim na istorijsko-kwièvnoj grupi Filozofskog fakulteta, gde je diplomirao Od godine bio je novinar Politike, a kasnije i jedan od urednika. Kao dopisnik lista iz Sofije i drugih evropskih gradova, dosta je putovao. Za vreme rata kao emigrant je boravio u Ju`noafri~koj Uniji. Posle rata nastavio je novinarski posao u Politici, ali predanije se posve}uje i kwièvnosti, objavquju}i zbirke pesama, putopisnu i pripovednu prozu, ukqu~uju}i i dva romana (Pusta zemqa, 1948, i Srbija koje nema, 1971), kao i biografske tekstove o piscima, monografije i intervjue. Dosta je prevodio, naro~ito s bugarskog. Kao kolekcionar, osnovao je i svoju Malu galeriju i ostavio bogatu zbirku arhivskih dokumenata, koja se ~uva u Gradskoj biblioteci Vladislav Petkovi} Dis u â~ku. FERNANDO PESOA ro en je godine u Lisabonu, gde provodi rano detiwstvo. Posle o~eve smrti i maj~ine ponovne udaje, porodica se seli u Durban, u Ju`nu Afriku, gde Pesoa zavr{ava osnovno i sredwe {kolovawe na engleskom jeziku. Godine vra}a se u Lisabon koji ne}e napu{tati do smrti. Od prve pesme koju je napisao sa {est godina, kwièvnost }e mu biti mesijanski poziv, a radi}e kao inokorespondent za engleski i francuski u lisabonskim trgovinskim preduze}ima. Pokrenuo je nekoliko ~asopisa kratkog veka, a svoje stihove, poeti~ke i kriti~ke tekstove (299 pesama i 132 prozna teksta) objavqivao je sporadi~no u kwièv- Beogradski kwièvni ~asopis, br. 1, zima

5 noj periodici. Objavio je za ìvota samo jednu zbirku pesama, Poruka (Mensagem), Umro je 30. novembra 1935, a godine, povodom pedesetogodi{wice smrti, wegovi posmrtni ostaci preneti su u manastir gde po~ivaju pored najve}ih nacionalnih veli~ina, Vaska de Game i Kamoi{a. Posthumna slava Fernanda Pesoe po~iwe ~etrdesetih godina, objavqivawem wegovih sabranih dela, a po~ev od {ezdesetih pojavquju se i prvi prevodi. Pesoa je danas preveden na sve zna~ajnije svetske jezike, a na srpskom su objavqena tri izbora iz wegove poezije: Poznati stranac (1996), Ve~iti kalendar (1999) i Luka na pu~ini (2001), sve u izboru i prevodu Jasmine Ne{kovi} i u izdawu beogradske Paideie. Prevod Kwige nespokoja treba uskoro da se pojavi kod istog izdava~a. HAROLD PINTER je ro en u Londonu godine. Otac mu je bio kroja~ portugalsko-jevrejskog porekla. Odrastao je u Hakniju, radni~kom delu Londona. Glumu je studirao na London s Royal Academy of Dramatic Art (napustio je posle dve godine) i na Central School of Speech and Drama (vrlo kratak period) dva puta odlazi na sud zbog odbijawa da sluì vojni rok. Karijeru glumca ( ) zapo~iwe pod pseudonimom Dejvid Baron. Proveo je nekoliko godina u provincijskim pozori{tima i na turnejama po Irskoj pre nego {to je odlu~io da se posveti pisawu drama (napisao ih je, po sopstvenim re~ima, 29). Od 1957, mada povremeno glumi i ~esto reìra, pi{e za sve medije, a objavquje i poeziju i se dva puta, i godine i ima sina iz prvog braka. Godine po~iwe da radi u Nacionalnom teatru u Londonu kao reìser. Wegov oskudan stil kratkih dijaloga i dar da najekonomi~nijim sredstvima stvori izuzetnu napetost (npr. upotrebom ti{ine), doprineli su da postane jedan od najzna~ajnijih dramskih pisaca 20. veka. Dobitnik je mnogih nagrada i priznawa, izme u ostalih Srebrnog medveda na Berlinskom filmskom festivalu (1963), nagrade BAFTA (1965. i 1971), [ekspirove nagrade (Hamburg, 1970), nagrade Lorens Olivije za ìvotno delo (1996), a wegov rad krunisan je ove godine Nobelovom nagradom za kwièvnost. Kako se navodi u obrazloèwu Nobelovog komiteta, Pinter svojim komadima razotkriva ambis ispod svakodnevnog ~avrqawa i sna`no zalazi u zatvorene odaje poti{tenosti. Posledwih godina Pinter javno pokazuje veoma veliko interesovawe za politiku. Godine je izjavio: Nema velike razlike izme u onoga {to je stvarno i onoga {to je nestvarno. Jedna stvar nije neophodno istinita ili la`na; ona moè da bude i istinita i la`na. A godine rekao je: Verujem da ove tvrdwe jo{ uvek imaju smisla i da se jo{ uvek odnose na istraìvawe stvarnosti kroz umetnost. I ja ih se, kao pisac, jo{ uvek pridràvam. Ali kao gra anin to ne mogu. Kao gra anin moram da postavim pitawe: [ta je istina? Izjavio je i da wegovo politi~ko anga- òvawe nema nikakve veze s Nobelovom nagradom. Ja sam duboko u umetnosti i duboko angaòvan u politici i ponekad se ta dva sveta sretnu, a ponekad ne. Sve to je veoma interesantno, dodao je Pinter. U prvoj polovini svoje karijere Pinter je vaìo za nepoliti~nog pisca i zapravo je bio nastavqa~ teatra apsurda koji su za~eli Beket i Jonesko. Tada je i napisao svoje najzna~ajnije drame: Soba, Nastojnik, Povratak, Ni- ~ija zemqa, Stara vremena, Ro endan... S po~etkom drugog dela karijere, sre- 228 Beogradski kwièvni ~asopis, br. 1, zima 2005.

6 dinom osamdesetih godina, iako nije bitno promenio svoj dramski izraz (Vreme zabave, Mese~ina, Stanica Viktorija, Gor{ta~ki jezik...), Pinter je postao politi~ki aktivan i svoju o{tricu kritike uperio je uglavnom prema totalitarnim reìmima, pogotovo prema SAD i prema samoj Britaniji, obru{iv{i se u to vreme i na predsednike Regana i na Margaret Ta~er, kasnije i na Klintona i Tonija Blera, a nedavno i na Xorxa Bu{a. Pinter glasno i uporno negoduje protiv zloupotrebe dràvne mo}i {irom sveta a, izme u ostalog, hrabro je napao ameri~ko-britansku alijansu povodom bombardovawa Srbije godine (ni za srpskog predsednika Milo{evi}a nije imao mnogo simpatija). O toj temi snimio je odli~nu emisiju za BBC, Protivudar, koji je kod nas prikazan u Domu omladine Beograda maja iste godine. U ~asopisu Socialist Rewiev iz juna izjavio je da ovaj novi, agresivni NATO pomaè da se ostvari jedna jedina stvar Ameri~ka dominacija nad Evropom. Prava opasnost po svetski mir nije biv{a Jugoslavija, ve} SAD. U politi~kom smislu, Pinter je na kraju 20. veka postao u Evropi ono {to Pol Sartr bio sedamdesetih godina, neka vrsta savesti Zapadnog sveta i glas razuma u ratnohu{ka~koj atmosferi gde imperijalni ciqevi najve}e svetske sile dominiraju planetom. U poplavi komercijalnog pozori{ta kod nas, Pinterovi komadi odavno se ne igraju na srpskim scenama. (B. Gerzi}) IVAN RADOSAVQEVI], kwièvni kriti~ar i prevodilac. Ro en je godine u Jagodini. Diplomirao je na Katedri za op{tu kwièvnost i teoriju kwièvnosti Filolo{kog fakulteta u Beogradu. Bio je ~lan redakcije ~asopisa Re~, a sada je urednik u izdava~koj ku}i Stubovi kulture i ~lan redakcije Kwièvnog lista. U izdawu Matice srpske objavio je godine kwigu kriti~kih tekstova Budno oko. Preveo je nekoliko kwiga sa engleskog i {panskog. ANA RISTOVI] je ro ena godine u Beogradu. Do sada je objavila ~etiri zbirke poezije: Snovidna voda (1994), Uè od peska (1997), Zabava za dokone k}eri na razglednici (2003). Dobitnica je Brankove nagrade (1994), nagrade Branko Miqkovi} (2000) i nema~ke nagrade Hubert Burda Preis (2005) za mladu evropsku poeziju. Wene pesme su prevo ene na vi{e jezika i zastupqene u nekoliko doma}ih i inostranih antologija. Bila je urednica revije za kulture u Beogradu. TATJANA ROSI] ro ena je godine u Beogradu. Diplomirala i magistrirala na Fililo{kom fakultetu u Beogradu. Trenutno je doktorski kandidat na istom fakultetu. Kao stalni istraìva~ saradnik radi na Institutu za kwièvnost i umetnost u Beogradu, na projektu Savremene kwièvne teorije i wihova primena. Predava~ je u Centru za ènske studije u Beogradu. Pored kwièvne teorije i istorije srpske kwièvnosti aktivno se bavi i studijama kulture i roda, s posebnim fokusom na savremene teorije maskuliniteta. Autor je kwige Proizvoqnost dnevnika: romanti~arski dnevnik u srpskoj kwièvnosti (1994) i antologijskog izbora iz savremene srske proze Bizarni raskazi objavqenog na makedonskom Beogradski kwièvni ~asopis, br. 1, zima

7 jeziku godine. Autor je brojnih studija i eseja iz istorije i teorije srpske kwièvnosti, kao i iz oblasti studija kulture i roda. EDVARD V. SAID ( ), ameri~ki teoreti~ar palestinskog porekla. Obrazovao se u SAD (diplomirao na Prinstonu 1957, i doktorirao na Harvardu, 1964.), a celokupnu akademsku karijeru proveo je na Kolumbiji, gde je predavao na Odseku za englesku i komparativnu kwièvnost. Said je rodona~elnik postkolonijalne kritike i autor bezmalo dvadeset kwiga. Wegov verovatno najzna~ajniji doprinos savremenoj humanistici jeste istraìvawe na~ina na koji je Zapad konstruisao Orijent. Me u Saidovim najzna~ajnijim delima su kwige Orijentalizam (Orientalism, 1978) i Kultura i imperijalizam (Culture and Imperialism, 1993), koje su prevedene i kod nas. Said je bio i istaknuti politi~ki aktivista, objavio je niz kwiga o Bliskom istoku i, posebno, o palestinskom pitawu. Dobar izbor Saidovih eseja o razli~itim temama, od Xozefa Konrada, preko Orvela i Fukoa, do Samjuela Hantingtona, moè se na}i u kwizi Reflections on Exile (2001). IVO TARTAQA (Beograd, 1930) diplomirao je i doktorirao na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Od godine do odlaska u penziju radio je na Katedri za op{tu kwièvnost i teoriju kwièvnosti Filolo{kog fakulteta. Osnovne oblasti prou~avawa su mu teorija kwi- èvnosti i estetika. Drào je kurseve i na univerzitetima u Pri{tini, Novom Sadu, Ni{u i Kragujevcu. Od do godine radio je kao referent za estetiku u beogradskom Institutu za teoriju kwièvnosti i umetnosti. Bio je i predsednik Dru{tva za estetiku. Od do radio je kao sekretar Odbora SANU za kriti~ka izdawa sabranih dela srpskih pisaca. Objavio je kwige: Po~eci rada na istoriji op{te kwièvnosti kod Srba, 1964; \ure Dani~i}a lekcije iz estetike, 1968; Pripoveda- ~eva estetika, 1979; Beograd XXI veka / iz starih utopija i antiutopija, 1979; Put pored znakova, 1991; Teorija kwièvnosti,1997, 2000, Priredio je Studije i kritike Qubomira Nedi}a u seriji Srpska kwièvna kritika i tri od {est tomova Sabranih dela Bogdana Popovi}a, koja su objavqena u izdawu Zavoda za uxbenike i nastavna sredstva. DRAGAN HAMOVI] (Kraqevo, 1970) pi{e pesme, eseje, kritike i bavi se prire iva~kim radom. Objavio kwige: Mrakovi, ruge (pesme, 1992), Name{tenik (poema, 1994), Stvari ovda{we (mali ogledi, 1998), Pesni~ke stvari (ogledi, 1999) i Posledwe i prvo (ogledi i kritike, 2003). JELENA ANDREJEVNA [VARC ro ena je godine u Lewingradu (dana{wem Sankt-Peterburgu). Zavr{ila je lewingradski Institut za pozori{te, muziku i film. Pesnik, prozni pisac, autor mnogih pesni~kih kwiga, nedavno sabranih u dva toma, pod naslovom Dela Jelene [varc (Pu- {kinski fond, Sankt-Peterburg, 2002). Prevedene kwige wenih pesama objavqene su u Engleskoj, Francuskoj, Nema~koj, Italiji i Srbiji. Pored prevoda pesama u kwièvnoj periodici, u srpskom prevodu objavqena je wena pesni~ka kwiga Dela i dani monahiwe Lavinije (Isto~nik, Beograd 1994). Dobitnica je nagrada Andrej Beli, Severna Palmira, Gogoqeve, Trijumf, Allermo Luci u Sankt-Peterburgu. 230 Beogradski kwièvni ~asopis, br. 1, zima 2005.