Edicija INTEGRALI knjiga 3 Urednik: Alen Bešić Naslov izvornika: Caryl Phillips A Distant Shore Copyright 2003 by Caryl Phillips Copyright za ovo izdanje KCNS, Novi Sad i Partizanska knjiga, Kikinda 2020 Copyright za prevod Arijana Luburić Cvijanović, Igor Cvijanović i KCNS Sva prava zadržana. Nijedan deo ove knjige ne može se ko ristiti niti reprodukovati u bilo kom obliku bez pismene saglasnosti izdavača.
Karil Filips Daleka obala s engleskog preveli Igor Cvijanović i Arijana Luburić Cvijanović 2020
I En gle ska se pro me ni la. Da nas je teš ko re ći ko je odav de, a ko nije. Ko pripada, a ko je stranac. To uznemirava. Neprijatno je. Pre tri me se ca, po čet kom ju na, do se li la sam se ov de u ovo novo naselje Stounli. Nikom od starosedelaca u selu, izgleda, nije prijatno zbog termina novo naselje. Stounli jednostavno zo vu no ve ku će na br du. Ipak su na še ku će smeš te ne na obo du Ve sto na, se la ko je će se teš ko od re ći svog ime na i identi te ta jer je ne ki in ve sti tor na šao na čin da na br zi nu za ra di koju paru tako što će podići nekoliko prizemnih dvojnih kuća, is pred njih za bi ti ulič ni fe njer i na zva ti to Sto un li. Kad me ne ko pi ta, sa mo ka žem da ži vim u Ve sto nu. Svi to ra de, osim jed no ili dvo je ko ji in si sti ra ju da u svo joj adre si na pi šu Stoun li. Poš tar mi je re kao da Ve ston do da ju kao neš to če ga su se naknadno setili, kao da ono prvo civilizuje ovo drugo. Bio je iz ner vi ran i že leo je da me oba ve sti ka ko je ne ka da dav no postojala inicijativa da se ime Veston preinači u Market Veston, ali se ta ide ja ni je pri mi la. Žar ko je že leo da shva tim da je sve u re du s Ve sto nom, a kad je jed nom kre nuo, bi lo ga je teš ko zaustaviti. To se desilo prošle nedelje kad je morao da pokuca na vra ta jer je do neo pa ket ko ji ni je mo gao da pro đe kroz pro rez na poš tan skom san du če tu, a re kao je da ne bi da ga zgnje či (Ni kad ne zna te šta je unu tra, zar ne, mi la?). Re kao mi je da su mu iz glav ne poš te po ru či li da pre cr ta ime Sto un li 5
na svakoj koverti na kojoj je napisano. Kad bi se ispostavilo da su sta na ri po no vi li pre stup, tre ba lo je da ih uljud no podse ti da ži ve u Ve sto nu. Ali, re kao mi je da mi sli da ne bi bio ka dar da to uči ni. Za pra vo, ako oni že le da ži ve u sve tu maš te, ko je on da ih u to me spre čava? Ni je to re kao svom še fu, narav no, jer bi ga to koš ta lo po sla. Istog tre na, na li cu me sta. Da kle, se lo nam je po de lje no na dva de la. U pod nož ju brda, jedan put vodi zapadno ka glavnom gradiću, koji je udaljen osam kilometara, i istočno, prema obali, udaljenoj osamdesetak ki lo me ta ra. Svi to zna ju, jer upra vo pre ne go što uđe te u Ve ston iz prav ca gra da po sto ji ta bla na ko joj pi še da do oba le ima pedeset kilometara. Posle toga naiđete na veliku tablu na kojoj piše Veston, uz informaciju o pobratimstvu s nekim gradićem u Nemačkoj i jednim selom na jugu Francuske. U brošuri agencije za nekretnine o Stounliju piše da je u Drugom svetskom ratu Britansko kraljevsko vazduhoplovstvo do temelja razorilo taj nemački grad u bombardovanju, a to francusko selo je nekada bilo naseljeno brojnim Jevrejima koje su sve oku pi li i po sla li u lo go re. Ne mo gu da se ot mem uti sku da, u po re đe nju s tim, Ve ston de lu je ne ka ko pi to mo. Na vod no, najveća stvar koja se ikada dogodila u Vestonu jeste kada je go spo đa Ta čer za tvo ri la rud ni ke, a to se de si lo pre vi še od dvadeset godina. U ovim krajevima istorije verovatno ima samo u arhitektu ri. Ku će u ni zu s obe stra ne glav nog pu ta ti pič ne su ru darske kuće, sagrađene od zagasitocrvene cigle; prvi stanari su mo ra li da se ku pa ju u ku hi nji, a to a le ti su im bi li na kra ju ulice. No, u svim tim kućama promenjene su vodovodne instalacije, a sa većine uličnih fasada skinuta je prljavština, te sada deluju gotovo primamljivo starinski. Imajte na umu da lju di ko ji ži ve ta mo do le i da lje mo ra ju da se no se sa bu kom saobraćaja u svako doba dana i noći, a pranje prozora mora da je ubi stve no. Po red ku ća u ni zu tu su i ben zin ska pum pa, 6
restoran brze hrane, u kom se prodaju riba i krompirići, novinarnica-piljarnica, podružnica pošte, koja radi tri jutra nedelj no, a iza po sled njeg ni za ku ća na la zi se pab ko ji je baš na kanalu paralelnom sa glavnim putem. Tu je i kamena crkvica, sa lepo uređenim posedom, ali neće biti potrebe da tamo zalazim. Stounli se nalazi na vrhu malog, strmog brda i gleda na glav ni put. Mi smo pri doš li ce, ili ot me ni ti i ti, ka ko sam čula da nas jedna prostakuša naziva u pošti. Nema nas toliko mnogo, tek dvadeset i četiri kuće smeštene u dve slepe ulice, ali ima do sta sa te lit skih an te na, a is pred po je di nih ku ća su po dva au to mo bi la. Ja ne vo zim. Kod nas go re ne ma pro davni ca, pa mo ram da pe ša čim nizbr do do no vi nar ni ce-pi ljarni ce kad mi neš to tre ba. Ili to ili da hva tam au to bus da me odveze osam kilometara u grad. U maju sam se penzionisala kao profesorka u srednjoj školi. Pre če ti ri go di ne, ško la je po sta la opšta i od ta da su stan dardi str mo gla vo opa li. Zbog to ga sam se naš la u po ma lo nezgodnoj situaciji jer sam veći deo života provela drveći o tome ka ko bi bi lo bo lje da se sva de ca, bez ob zi ra na ni vo i po re klo, za jed no obra zu ju i uče jed na od dru gih. Ta ta je ve ro vao u to. Mrzeo je kad vidi gimnazijalce u belim košuljama i kravatama, i onim upa dlji vim sa ko i ma, dok su de ca iz struč nih škola jedva nalazila uparene čarape. Još ga vidim kako odmahuje gla vom i po ka zu je. Kla sni rat, mi la, govorio je. Kla sni rat, a još ni iz šor ca ni su iz ra sli. A on da je pre če ti ri go di ne mi nistarstvo rasformiralo gimnazije, nas pretvorilo u opštu školu, a me ne sta vi lo na pro bu. Iz ne na da se od me ne tra ži lo da preda jem svi ma ko ji se upi šu u ško lu od svih se to tra ži lo. Ne smetaju mi problematična deca, ali ne pristajem da radim s huliganima. Ali onda me je prevremena penzija spasla i, kada sam u novinama videla reklamu za Stounli, pomislila sam zašto da ne, promena je jednako dobra koliko i odmor. Četiri nedelje kasnije, našla sam se pred vratima ove kuće i pružila 7
rad ni ci ma ko ji su me pre se li li na poj ni cu od dva de set fun ti. Posmatrala sam prašinu kako se diže i polako pretvara u oblak dok se nji hov ve li ki kom bi uda lja vao. Bi lo je tek šest sa ti, pa sam pomislila da bih umesto raspakivanja stvari i uređivanja radije prošetala niz brdo i dobro osmotrila okolinu. Iz ne na di la me je gu žva na glav nom pu tu, duž kog su veli ki ka mi o ni tut nja li u oba sme ra. Proš lo je do sta vre me na dok ni je na sta la pa u za, pa sam mo gla da pre tr čim na dru gu stra nu. Is po sta vi lo se da ne ma mno go šta da se vi di, osim do ma ći ca ko je se de na ste pe niš ti ma is pred ula znih vra ta i sunčaju se, ili male dece kako trčkaraju. Vrata su bila širom otvorena, pretpostavljam zbog vrućine, ali nisam stekla utisak da su otvo re na vra ta uka zi va la na dru že lju bi vost. Lju di su zu ri li u me ne kao da na če lu no sim Ka i nov be leg, pa sam požurila i otkrila kanal. To je mutan potez stajaće vode, ali pošto sam se uda lji la od bu ke sa o bra ća ja i pra znog tu pog zurenja seljana, izgledao je gotovo primamljivo. Skeleti nekoliko bar ži bi li su pri ve za ni duž oba le i ubr zo je po sta lo ja sno da je ovde osnovna aktivnost šetanje pasa, izgleda. U poljima, kra ve i ov ce su se kre ta le s le žer noš ću ko ja mi je ras te ra la sve sum nje u to da je, upr kos jav noj sta zi što je vi ju ga la pre ko poljoprivrednog imanja, to njihova teritorija. Sela sam na nizak zid ispod nekoliko povijenih grana vrbe i pogledala naokolo. Nežno zapljuskivanje kanalske vode imalo je umirujuće dejstvo, ma da mu ši čav let vi li nog ko nji ca ko ji mi je zu jao oko glave kao da ni je pri pa dao tom pri zo ru. Taj zid bio je deo se o skog pa ba, po imenu Vo ter mans arms, čija se bašta pružala prema ka na lu. U njoj su ne ki mla di kli pa ni i nji ho ve de voj ke ur lika li i vi ja li se. Po sma tra la sam ka ko po či nju da se pr ska ju pivom i vrište od smeha uz prizvuk šlajma okorelih pušača. Ni sam že le la da po mi sle da zu rim u njih, pa sam skre nu la pogled ka relativnoj mirnoći ustajalog kanala, i tako je vreme prolazilo. 8
Kad je sun ce po če lo da za la zi i kad je dru ga mr tva ri ba otplutala, a srebrni polumesec njenog nadutog stomaka nezgrap no se pro mo lio na po vr ši ni vo de, shva ti la sam da bi mi baš pri ja lo pi će. Gr lo mi se bilo osu ši lo, pa sam usta la i od šetala do paba. Sad sam osetila kako me posmatraju i nekoliko tre nu ta ka sam se pi ta la da li su ne ki od tih alj ka vih mla dih ljudi, poganog jezika, bili učenici kojima sam nedavno imala zadovoljstvo da predajem. Ipak, pomislila sam da je najbolje da se ne osvr ćem i ne gle dam ih pra vo u li ce, pa sam sto ga nasta vi la, bez prat nje i spuš te nog po gle da, pre ko baš te i uza šest ka me nih ste pe ni ka i uš la u pab. Kad sam se ob re la unu tra, videla sam da je ta mala prostorija prazna, izuzev para udvarača udobno smeštenih u uglu, čiji su grozničavo isprepletani prsti nagoveštavali ono što sledi. Izvolite, mila? Uprkos vrućini, gazda je nosio belu košulju i kravatu koja je ukazivala na članstvo u nekakvom klubu. Mesto je održavao čistim i urednim, a zidove ukrasio nečim što je ličilo na porodične fotografije i uspomene sa svojih odmo ra. Pri vat ni ži vot tog krup nog čo ve ka bio je iz lo žen na vi de lo i ve ru jem da se mla di par u uglu su zdr ža vao iz poš to vanja prema toj činjenici. Ma li gi nis, mo lim vas. Dok je ga zda pa žlji vo to čio pi vo, napolju sam čula glasan povik praćen daljim urlanjem. Gazda je besno pogledao kroz prozore s ukrasnim lajsnama. Prokleti huligani. Ne pogledavši u mom pravcu, stavio je pred me ne ma li gi nis. Fun ta i če tr de set. Na sta vio je da zu ri kroz pro zor, ali je is pru žio otvo re nu ša ku pre ko šan ka. Sta vi la sam mu dva gvo zde nja ka od jed ne fun te na dlan, a šaka mu je prvo odskočila, kao da meri težinu novčića i potom se zatvorila. Hvala, mila. Sat vremena kasnije, promeškoljila sam se na barskoj stoli ci dok je sta vljao pred me ne dru go ma lo pi vo. Već je bio mrak, ali su mla di još di za li bu ku u baš ti, a u uglu iza me ne 9
par udva ra ča osta vio je pri stoj nost po stra ni, pa su sad bez malo sedeli jedno na drugom. Pošto sam popila prvo piće, bila sam usta la sa sto li ce da po đem, ali ga zda ni je hteo ni da ču je. Ne, mila, popijte jedno na račun kuće. Nazovite to dobrodoš li com ako ho će te. Osta lo mi je da se ras pa ku jem, a radni ci ko ji su me pre se li li sa mo su osta vi li sve na go mi li, ali sam pomislila da bi bilo nepristojno da odbijem njegovu ljubaznu ponudu. Vratila sam se na stolicu i posmatrala kako toči drugu ča šu. Ovde je nekad živela jedna doktorka. Mlada žena, ali nije dugo ostala. Ženama se nije dopalo da muškarci odlaze kod nje. Ali ona je lekar, re koh, pa žlji vo ot piv ši iz dru ge ča še. Je ste, ali že na lekar, a zna te ka kvi su lju di. Nisam bila sigurna da li podržava stav seljana ili ga kritiku je, ali u tom tre nut ku nam je pa žnju pri vu kao zvuk raz bijanja stakla. U proteklih sat vremena gazda je dvaput izlazio da zamoli mlade da se stišaju, ali stvari su očigledno izmakle kontroli. Razumela sam njegovu ozlojeđenost. To mu je bila kli jen te la, pa bi iz gu bio deo zarade ako im za bra ni ula zak. Gazda je pokušao da zanemari razbijeno staklo i okrenuo se prema meni. Da nas, ako vam za bi lo šta tre ba dok tor, mo ra te da ide te u grad. Ima te ta mo dok to ra, je l ta ko? Klimnula sam glavom. Pogledala sam gazdu i poželela da smo nabasali na neku drugu temu za opušten razgovor. Ali se on već bio upe cao, pa se is po sta vi lo da mu je teš ko skre nuti mi sli i pre ći na dru gu te mu. Ima jedna mlada Irkinja, medicinska sestra, koja svraća u dom zdravlja u poslepodnevnim satima četiri puta nedeljno, ali kod nje ne ma pra ve te ra pi je. Mo že da vam iz me ri priti sak i ka že šta da je de te i slič no, ali niš ta vi še od to ga. Ponovo sam klimnula glavom. Zastao je i potom pogledao pre ko mog ra me na prema paru udva ra ča u uglu. 10
Je li sve u re du kod vas dvo je go lup či ća? Ni sam se okrenu la, ali sam ču la ka ko se ner vo zno sme ju. Ga zda im se osmeh nuo i on da ba cio po gled na po lje gde je vi deo ka ko mu huligani divljaju po bašti. Gotovo neprimetno je odmahnuo glavom i zatim preusmerio pažnju na mene. Nemojte pogrešno da me shvatite. Meni se dopadala doktor ka Ep stajn. Fi na že na. Ga zda je utih nuo i za gle dao se kao da mu mi sli bes cilj no lu ta ju. Po gle da la sam kroz pro zor i vi de la da se dvo ji ca hu li ga na igra ju na deč jim lju ljaš ka ma. Lju lja li su se vi so ko, ali u su prot nim sme ro vi ma, a kad bi ljuljaške došle u liniju, prskali su jedan drugog pivom. Devojke su ih i da lje po sma tra le i ki ko ta le se. Ali kao što re koh, lju de ni je do j mi la dok tor ka Ep stajn, za to što je že na. Za gor ča li su ži vot i njoj i nje nom mu žu i de ci. Ma li su bi li, mo žda pet ili šest go di na, de čak i de voj či ca. Rej čel i Džej kob. Za ni mlji vo je da bi mo žda bi li sreć ni ji da su da nas ov de. Zna te, sad kad je iz gra đen Sto un li, ili ka ko ga već zo ve te. Go re bi se mo žda bo lje uklo pi li, ali kad su ži ve li ov de do le s na ma, pa, bi lo im je teš ko da se me ša ju. Po no vo je zastao. U gra du ni kog ni je bri ga, ali se ov de ne ukla pa ju. Mislim na Rejčel i Džejkoba. Nisu ni pokušavali. Znate kako je, morate da se potrudite. Vi ceo život živite u ovim krajevima, zar ne? Pa, kao što re koh, uglav nom u gra du, a ov de ni kad ni sam živela. Pa, još jed nom, do bro doš li u Ve ston. Na to je po di gao svoju čašu. Da dugo uživate u penziji u Vestonu. Podigla sam čašu i nasmešila se. Pomislila sam, drago mi je što ži vim u sle poj uli ci. Ima ne čeg bez bed nog u sle pim ulica ma. Mo že te sve da vi di te kad ži vi te na kraju sle pe uli ce. Te no ći sam se po pe la uz br do po me se či ni. Mi slim da bi se ma mi do pao Sto un li, ali bi ta ta bio zgro žen. Njoj bi se do pala 11
ideja da, otpočevši život na brdu, nastavljate dalje i nešto ostavljate za sobom. Ali tatu nisu opterećivale njene ambicije, što je je dan od uzro ka nji ho vih sva đa i ma mi nog ću ta nja na kraju. Ali ma ma je tre ba lo da zna da će ta ko bi ti, jer ta ta ni je gledao blagonaklono na neslaganje. Gotovo do samog kraja u nje mu je ti nja la va tra ko joj je bi la po treb na sa mo iskra razgovora, ili žaoka komentara izrečenog u pogrešnom trenutku, da se ras plam sa. Ta ta je vo leo da pri ča, ali mi je još kao ma loj bilo očigledno da je mama već odustala od obuzdavanja njegove naravi. Zato je tata razgovarao sa mnom, nastojeći da se op ho di pre ma me ni kao pre ma si nu kog ni kad ni je imao. Niš ta mu ni je bi lo dra že ne go da sed ne s lu lom i ke si com duva na, pa da na bi ja du van u li sti ći ma i pri ča mi ka ko je bio iz gu bio oca u ra tu i ka ko mu se ma ma mu či la da skr pi kraj s krajem. Imao je dva de set go di na kad se rat okon čao, a pre to ga je već po čeo da ra di kao pro jek tant i od lu čio da se ože ni ma mom, ko ju je uvek opi si vao kao naj lep šu de voj ku u gra du. Kad god bi to re kao, po gle dao bi u nju kao da se pi ta šta se, po bogu, de si lo sa tom le pom de voj kom, ali mu ma ma ni kad nije uzvraćala pogled, nego je samo nastavljala sa svojim poslom. Ta ti ne oba ve ze, i ma njak nov ca, spre či li su ga da ode na fa kultet, ali mu ja ia ko je tvr dio da mu je dra go što je bio poš te đen po met nje oko pre se lje nja iz rod nog gra da za pra vo, ni kad ni sam po ve ro va la. Kad sam ko nač no otiš la da stu di ram sa osamnaest godina, videla sam koliko je ponosan, ali mi nikad ni reč nije rekao, niti je ikad putovao, izuzev jednog katastrofal nog od la ska na Ma jor ku s ma mom. Otac mu je po gi nuo u Bel gi ji i to kao da mu je une lo neku gor či nu u stav pre ma svemu što leži izvan orbite vlastitog života u rodnom gradu. Do te me re da je, kad god je pso vao maj ku bel gij sku, što je bi lo ret ko, br zo do davao da pro sti te, što sve, ja sno, ni je imalo smi sla osim kad se po sma tra kroz pri zmu pre zi ra. 12
Na ža lost, dok sam se ja sla ga la sa ta tom, Ši la go to vo da ni je raz go va ra la s njim. Is po čet ka su se sla ga li. Ja mo žda je sam bila sin, ali je ona definitivno bila obožavana ćerka. Zapravo, bi la sam lju bo mor na na nju jer joj je uga đao i vo dio je u zajedničku baštu, i kupovao joj poklone, toliko da sam je zvala tatina mezimica. Ali kako je odrastala, i razvijala čvrsta uverenja, tata kao da je promenio stav prema njoj. Razumela sam šta ho će da ka že kad je re kla da se ta ta svojski tru di da je kinji, ali mu je ona davala povoda. Koristila je svaku priliku da se ružno ponaša i to je, naravno, pogoršalo situaciju. Mama je bi la na Ši li noj stra ni, ali se ona kod ta te ni je mno go pi ta la za miš lje nje, pa je Ši lu po če la da je di ma mi na ne moć u ku ći. A gde sam ja bi la u sve mu to me? Ili sam ra di la do ma ći ili svirala klavir. Znala sam da nisam od naročito velike koristi Šili, ali kad je se stra po če la da pu ši, a za tim i da iz la zi do ka sno, ia ko bi joj ta ta re kao da mo ra da se vra ti do de set, po če la sam da ga razumem. Ponašala se nedolično, u to nema sumnje, a onda se sve pogoršalo mojim odlaskom na univerzitet, jer sam je osta vi la sa mu s nji ma dvo ma. Če sto se za pi tam da li bi is hod bio dru ga či ji da sam osta la kod ku će, ili da sam otiš la na neki obli žnji fa kul tet, ili pro sto naš la po sao. Mo žda bih im svi ma bila od veće pomoći. Na vr hu br da sam za sta la i osvr nu la se pre ma Ve sto nu. Se ćam se da sam ga ja sno vi de la, jer se pun me sec ce lom teži nom ove sio na ne bu, kao da ga je dr žao ne ki ne vi dljiv stub. Okupan jarkom svetlošću meseca, Veston je delovao spokojan i neopterećen problemima koji su i dalje morili grad. Gotovo me je stid da pri znam, ali u po sled nje vre me, kad god odem u grad, naj vi še me ner vi ra ju beskućnici, a zastrašujuće je to što se či ni da su po svu da. Na de se ti ne njih živi is pod pod vožnja ka, u kutijama od frižiderâ, ili velikih televizora u boji, s ućebanom ko som i fla ša ma žesti ne. Me ni se či ni da će ih uvek bi ti, dok god im cr kva ra do de li pla stič ne ča še slat kog ča ja i me nja 13
im gno ja ve za vo je, i ni za šta ih ne sma tra od go vor nim. U to ku da na se de i svi ra ju gi ta ru kao da su u let njem kam pu. Zašto nisu pazili u školi? Nije prekasno da se vrate normalnom ži vo tu. Zdra vi su, i ni su re tar di ra ni. Do bro, bar oni mla đi nisu. A i imaju koliko-toliko talenta. Prosto je reč o hotimičnom tra će nju, to je sve, i ve ru jem da ve ći na njih to ra di na merno, jer su le nji i ho će sa o se ća nje, ali ga od me ne ni kad ne dobi ju. Kad od bi jem da im dam no vac, vi ču na me ne, a ja če sto ose ćam pre zir kad pro la zim po red njih. Ra ni je ni sam, ali ga osećam sad kad su počeli da napadaju mene i druge prolaznike. Pre ne ko li ko da na, vra ća la sam se iz bol ni ce kad sam uhvati la jed nog od njih, pr lja vu sto ku, ka ko je de iz kan te za đubre, kao pas. Niš ta ni sam re kla, ali ga je sam po gle da la, pa je po čeo da vi če. Vi še ne mo že te da me po vre di te, re kao je. Ne možete da me po vre di te. Ko je re kao da sam hte la da ga po vre dim? Dra go mi je što ta ta ni je tu da vi di u šta se pre tvo rio nje gov grad. Ve ro vat no mi je dra go i što ni je tu da vi di da ži vim u Sto un li ju. Ni kad mi niš ta ne bi re kao, ali bi na šao na čina da mi sta vi do zna nja da se s tim ne sla že. Sta vi la sam ključ u bra vu, iz u la ci pe le i stro va li la se u omilje nu fo te lju, okru že na go mi lom ku ti ja i san du ka. Za pra vo, ni sam čak ni ski nu la ka put. Šet nja uz br do, plus dva ma la gi ni sa, uze li su da nak. Kroz pro zor bez za ve sa još sam mo gla da vidim moćnu mesečinu. Tati bi se svideo Vo ter mans arms, u to sam bi la si gur na, jer je pa bo ve sma trao uto čiš tem. Uvek je go vo rio ka ko oni tre ba da bu du pri be žiš te u kom mo žeš da bu deš to što je si i ne mo raš da pa ziš na po na ša nje, ali upra vo zbog to ga mo raš da na đeš pab ko ji ti od go va ra. Pod se tio bi me da je sva ki pab dru ga či ji, kao i lju di, i dok jed ni u te bi pro bude ono do bro i otvo re te, dru gi te za tvo re i ućut ka ju, pa že liš samo da sediš u uglu i pijuckaš veliko pivo. Glavna rečenica bi la mu je: Ta mo se ne ide sa mo da bi se pi lo, ali ma ma je na to samo prevrtala očima i nastavljala sa peglanjem ili drugim 14
po slom. Ja sam, me đu tim, slu ša la. Uporno je tvrdio da je smisao pa ba da bu deš to što je si i na gla ša vao da mo raš da na sta viš po tra gu dok ne na đeš pab u kom se ose ćaš ugod no. No, ni je mi ni kad re kao šta da ra dim ako se pre se lim u me sto u kom ima sa mo je dan pab. Ve ru jem da ni jed no od nas dvo je ni je zamišljalo da bi se takvo nešto ikad moglo dogoditi. Ni sam bi la u ov daš njem pa bu od te pr ve no ći, a to je bi lo pre tri me se ca. Ali ih sve stal no vi đam. Mla de udva ra če, huli ga ne ko ji su se igra li na po lju, ga zdu. Ne mo že dru ga či je. Odete u šetnju, ili po novine, ili čekate na autobuskoj stanici, i svi su tu, seoska glumačka ekipa koja tumači dodeljene uloge. Nama iz Stounlija, šačici sporednih glumaca koji žive na br du, tek ih tre ba do de li ti. I jed ni za dru ge smo stran ci, a kamoli za seljane. Pomalo neuhranjen, tamnoput čovek u kućici po red mo je je di ni je kog re dov no vi đam. On je naš ku će pazi telj; ako ne ko me tre ba da se po pra vi bra va, ili da se na me ste vra ta, ili tre ba sre di ti vo do vod ne in sta la ci je, nje ga zo ve mo. Navodno je bilo toliko mnogo pritužbi kad je izgradnja kuća završena da su pojedini vlasnici u obe slepe ulice pretili da će tu ži ti in ve sti to re ako ovi neš to ne pre du zmu. Mo ra da sam ima la sre će jer je s mo jom ku ćom sve u re du, ali is po sta vi lo se da sam ja iz u ze tak. Za to su, da bi svi bi li sreć ni, in ve sti to ri izgradili malu kuću za hausmajstora i noćnog čuvara i Solomon se uselio. Upravo ga vidim, kroz njegove venecijanere. Nikad ih ne spu sti do kra ja, kao da mu je uvek po treb no da ma lo svetlo sti uđe u ku ću. Ili je to, ili ne zna ka ko da ih na me sti. Au to mu je par ki ran is pred, na ozna če nom me stu. Vi di se da je po lo van, ali je uvek bes pre kor no opran i čist. Pre ne ki dan sam ga vi de la ka ko je uzeo kr pu i po čeo da bri še ka ro seri ju kao da gla ča ko mad me sin ga. Raz miš lja la sam da ga pitam zaš to se to li ko tru di oko jed nog au ta, ali nije bilo smi sla, jer se to uklapa u njegovo ponašanje prema svemu ostalom. Na čin na ko ji se obla či, ili ko si trav njak, ili češ lja ko su i pra vi 15
onaj savršeni razdeljak. Sve radi s takvom preciznošću. Kao i ve ći na sve ta ov de go re, dr ži se za se be, ali za raz li ku od veći ne, ži vi sam. Kao i ja, on je sa mot njak. Tu smo ja, on i je dan čo vek u dru goj sle poj uli ci ko ji nam je sta vio do zna nja da je ne kad bio fa ca na lon don skoj džez sce ni. Tvr di da se družio s raznim poznatim ličnostima i da je svirao u svim klubovima, ali pre vi še pri ča zbog če ga, na rav no, mi slim da je sve to iz mi slio. Ali Solomon je drugačiji. Završiće za deset minuta. Već sam naučila njegovu rutinu i moram da se spremim da bi mogao da me od ve ze u grad da se vi dim sa dok to rom Vi li jam som. Za pra vo, sko ro sam sprem na. Tre ba sa mo da na đem uput i obučem ka put, pa mo gu da kre nem. Dok tor Vi li jams ni je pra vi doktor, nego više specijalista. Za psihološke pritiske. Moj stari doktor opšte prakse ga je preporučio pre nekoliko meseci, baš kad je Ši la umr la. Mi slio je da će mi do bro do ći da po pri čam s ne kim, ali po sle to li ko vre me na i da lje ne mo gu da se na spavam, pa sam zamolila doktora Vilijamsa da mi dâ neke testove, što je on i uči nio. Oče ku jem da će mi da nas dati re zul ta te. Dok čekam Solomona, bacam pogled na policu ponad kamina. Prepoznajem sestrin rukopis na koverti. Redovi su krivudaviji, a oblici manje agresivni. Čudno, zaista, jer mi nikad ni je pa lo na pa met da bi ru ko pis mo gao da osta ri, ali ta ko je. Kad sam prvi put ugledala pismo na otiraču, pogledala sam u nje ga i ni sam sme la da ga do dir nem. Na kra ju sam ga po kupi la i sta vi la na po li cu nad ka mi nom gde mo gu da ga vi dim, ali sam zna la da mo ram da oja čam pre ne go što se uhva tim ukoš tac s njim. Se ćam se da sam se na sme ja la. Pa ni je to igrač ragbija, pomislila sam, nego pismo. Ne moram da se hvatam ukoš tac s njim, pa sam ga osta vi la, ali se sva kog da na za teknem kako pogledavam ka rukopisu. Krivudav ili ne, rukopis je njen. Po sle svih ovih go di na ti ši ne, se stra je još spo sob na da mi takvo nešto uradi. A onda čujem Solomona kako kuca na vratima. 16
Svi đa mi se ka ko skre će. Uvek dr ži vo lan obe ma ru ka ma i ne žno ga okre će, kao da neš to pra vi, ume sto da ga za vr ti kao da je to čak za ru let. No si i ru ka vi ce za vo žnju, što mi se svi đa. Ne one jeftine sa čičkom; rukavice mu imaju kopče koje pritisne te, pa fi no klik nu na me sto. To mi se svi đa u ve zi s nje govom vo žnjom. Vo zi veš to i oba zri vo, pa se ose ćam bez bed no. Hoće li vam doktor danas dati rezultate? Solomon postavlja pitanje, ali to čini pogleda uprtog u put. Kad je to pr vi put uči nio, po mi sli la sam da je ne pri sto jan, ali sad shva tam da ta ko is ka zu je oba zri vost. Pro sto je reč o to me da je bez bed nost na pr vom me stu. Pošto mu ni sam od go vorila na pitanje, nastavlja. Na dam se da vam ne sme ta što pi tam? Ovog puta baca letimičan pogled u mom pravcu. Zgodan je muškarac, zbog čega se osećam nelagodno. Nikad ga nisam pi ta la, ali pret po sta vljam da je tek za šao u tri de se te, mada mi je teško da odredim. Pažnju ponovo usmerava na put. Na rav no da mi ne sme ta što pi ta te. Za sta jem. Dok tor je ka zao da će mi re ći da nas. Po no vo za sta jem jer ne znam da li da iz ne sem još ne ki po da tak. Ali ve ru jem ovom čo ve ku. Ne očekuje od mene da budem savršena. Po no vo gle da u mom prav cu. U nje go vom po gle du ima zabrinutosti koja govori: Da li krijete nešto od mene? Ništa ne odgovaram dok on usporava, a potom skreće na bolnički par king. Ima, na rav no, neš to što sam na me ra va la da mu kažem, ali ni je bi lo pra ve pri li ke. Reč je o tom ne pre sta nom pra nju au ta. Ho ću da mu ka žem da u En gle skoj mo ra te da se prilagodite komšiluku. Da kažete ljudima dobar dan. Da idete u cr kvu. Da svo ju de cu upo zna te sa ži vo tom u no voj ško li. Ne možete samo da se pojavite i počnete da perete svoj auto. Ljudi će pomisliti da ste neuki i nepristupačni. Ali treba da nađem odgovarajući trenutak da popričam sa Solomonom o 17
na či nu na ko ji se raz me će na svom kol skom pri la zu s onom kofom sapunice i jelenskom kožom. Doktor Vilijams ćelavi i ima oko četrdeset godina. Došao je do tačke kada se muškarci rapidno strmoglavljuju ka nepovratnom sredovečnom gojenju ili počnu da vežbaju i vode računa o sebi u pokušaju da zadrže nešto od mladosti. Moja pret po stav ka je da dok tor Vi li jams ni je si gu ran u to šta da ra di sa so bom. Uljud no mi nu di da sed nem, ali ne usta je od sto la. Se dam i smeš tam tor bu u kri lo, a za tim shva tam da verovatno izgledam kao nastavnica veronauke. Nažalost, prekasno je. Treperi mi u stomaku, ali svaka promena položaja na go ve sti la bi mu da sam ner vo zna, a ne že lim da odam ta kav utisak. Tu su vam re zul ta ti, go spo đi ce Džo uns, i de lu je da je sve u re du. Gle da me pra vo u li ce i tru di se da na me sti onaj glupa vi dok tor ski smešak ko ji svi oni ima ju. Ali se stra mi je prenela vaše poruke i, ako kažete da i dalje imate problema sa spavanjem, možda bi trebalo da porazgovaramo. Diže bradu ona ko, ni tu žno, ni ve se lo, kao što to svi oni či ne, pa otva ra moj kar ton i va di he mij sku olov ku iz gor njeg dže pa be log mantila. Palcem pritiska vrh hemijske, potom je koristi kao nekakav obeleživač da prati put kroz razvezane stranice. U po sled nje vre me ste proš li kroz svaš ta, zar ne? Gle dam ga i pi tam se da li me za i sta to pi ta ili mi to pro sto saopštava. Prevremena penzija ume da predstavlja problem, ali vi i dalje držite časove muzičkog, zar ne? Klavira. Mislim, privatne. Zaš to me to pi ta? Nje go va je ide ja bi la da se re kla mi ram na tako prostački način. Očajnica nudi časove muzičkog. Po ku ša vam da raz go va ram s va ma, go spo đi ce Džo uns. Ni jed no od nas ne ma ko ri sti ako zu ri te u zid, zar ne? Gledam njegovo bucmasto lice i procenjujem da je moj red da mu upu tim onaj glu pa vi osmeh. 18
Smrt roditelja, razvod, smrt sestre, prevremena penzija, a onda i selidba, to su preveliki pritisci za svakoga za kratko vreme. Zastaje da mi pruži priliku da prokomentarišem, ali ja ne mam vi še niš ta da mu ka žem. Mo ra te da poč ne te da plani ra te nov ži vot, Do ro ti. Se stra vam vi še ni je tu, ali ste vi još re la tiv no mla da že na i s va ma je fi zič ki sve u re du. Još vas če ka prilično dug period života i morate da počnete da planirate i da ga zgra bi te. Da li me raz u me te? Solomon i ja obično ručamo u gradu pre povratka u Stounli. Dok sam ja u bol ni ci, on obič no ode u ku po vi nu, ali mi ni kad ne ka že šta ku pu je. Mo ram da na po me nem da ga ja ni kad i ne pi tam. Vra ti se u bol ni cu, a što god da je ku pio bez bed no je sme stio u ge pek. Po ne kad već iza đem, pa ga če kam pod zelenom strehom na kojoj piše Ambulantno lečenje, dok u dru gim pri li ka ma znam da me je če kao, ali se ni kad ne ža li. Vozi na dobrovoljnoj osnovi, a medicinska sestra u selu mu je verovatno rekla da mora biti tolerantan ako će voziti bolestan svet. Poš to sam ne kad ži ve la i pre da va la u gra du, obič no ja bi ram gde će mo ru ča ti. Jed nom dav no oda bra la sam štand sa somalijskom i mediteranskom hranom, pa je to sad, izgleda, po sta lo na še me sto, iako bi mo gli ma lo da po ve du ra ču na o čistoći. Njemu se tamo ipak sviđa. Hi tro di že po gled sa jag nje ćeg ke ba ba i gle da me tim krupnim oči ma, kao da sam ga ne ka ko iz da la. Niste mi rekli za rezultate. Ne uka zu ju ni na šta, ka žem i na sta vljam da je dem. Ubacu jem ma lo le pi nje u usta, pa ne mo gu da na sta vim sa pri čom. Razumem. Čeka da sažvaćem. Hoće li uraditi još neke testove? Mi slim da dok tor ne zna šta ra di. I dalje ne ume da postavi dijagnozu? Tako kaže. 19
Baš ne pri jat no. Na tren za sta je i na sta vlja da zu ri u me ne. A vaša sestra... Jeste li joj odgovorili na pismo? Spuš tam vi ljuš ku, ali pre ne go što iš ta iz u stim, shva tam da ću mu reći previše. Još ga nisam pročitala. Ni ste ga pro či ta li? Sa da on spuš ta vi ljuš ku i po sma tra me pre ko sto la. Ali sa mo nju ima te sad kad su vam ro di te lji pre mi nu li. A ka že te da ži vi na oba li, uda lje na na samo sat vreme na. Re kao sam vam, ra do ću vas od ve sti ta mo. Kako je čudan ovaj čovek. Kućepazitelj u Stounliju. Majstor za popravke koji besplatno živi u kući. Solomon i njegov po lov ni au to. Ni psa ne ma. Sâm-sam cat, kri je se iz onih venecijanera i čeka da se pokvari deo slivnika da ga popravi ili kva ka da je za me ni. No ću ga vi đam ka ko obi la zi na se lje sa baterijskom lampom. Ona Irkinja, medicinska sestra, rekla mi je da ima dva vo lon te ra ko ji bi me vo zi li ako ne že lim da idem au to bu som u grad. A on da je jed nog po po dne va, od svih lju di, do šao on i po ku cao mi na vra ta. Moj vi tez u sjaj nom oklo pu i uglačanim kočijama. I sad Solomon hoće da me vozi na obalu da mo gu da pro ve dem ma lo vre me na sa Ši lom, a ja sa mo razmiš ljam o tome zaš to ne je de taj jag nje ći ke bab? Ima lju di na ovom sve tu ko ji umi ru od gla di i sve bi ura di li za par če jag njećeg kebaba. Uveče ponovo zurim u ono pismo na polici iznad kamina. Pre ne go što ga otvo rim, ose ćam da bi tre ba lo da po se tim roditeljski grob i zatražim dozvolu od njih. U ovim godinama ne bi trebalo da osećam potrebu da tražim njihovo odobrenje, ali Šila se pre ma nji ma ni je op ho di la le po, pa ne že lim da pomisle da ih izdajem time što ću pročitati njeno pismo. Sipam čašu belog vina i gledam kroz prozor. Posle nekoliko minuta mi si ne da u stvari ne tra žim nji ho vu do zvo lu, ne go ih vi še obaveš ta vam o ono me što se de ša va. Mi slim da je o to me reč. Sa mo že lim da ih upu tim u to šta je šta i na dam se da će raz u me ti. 20