Projekat Ishrana i životne navike po meri srednjoškolaca Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu Zavod za javno zdravlje Subotica Priručnik za vršnjačke edukatore Pravilna ishrana i poremećaji ishrane Zavod za javno zdravlje Subotica Subotica, novembar 2019.
Priručnik za vršnjačke edukatore Pravilna ishrana i poremećaji ishrane Autori: Prim. mr sc. med dr Nada Kosić Bibić, Centar za promociju zdravlja, Zavod za javno zdravlje Subotica, Subotica Spec. dr med. Karolina Berenji, Centar za higijenu i zaštitu životne sredine, Zavod za javno zdravlje Subotica, Subotica Viši dijetetičar/nutricionista Nada Macura, Centar za promociju zdravlja, Zavod za javno zdravlje Subotica, Subotica Dizajn: Edina Bičkei, Politehnička škola Subotica Projekat odobrio Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu septembra 2019. godine Partneri na Projektu Ishrana i životne navike po meri srednjoškolaca : Zavod za javno zdravlje Subotica Hemijsko-tehnološka škola Subotica Medicinska škola Subotica Politehnička škola Subotica 2
Sadržaj Uvod... 4 RADIONICA 1 Pravilna ishrana kalorijska i nutritivna vrednost jelovnika... 5 RADIONICA 2 Analiza unosa vode, šećera i soli putem napitaka... 13 RADIONICA 3 Anoreksija i bulimija... 18 RADIONICA 4 Medijska pismenost i ishrana... 22 RADIONICA 5 Uvođenje pravilne ishrane u škole... 27 Literatura... 31 3
Uvod U svetu i kod nas sve su prisutniji problemi nepravilne ishrane srednjoškolaca, kao što su anoreksija, bulimija i gojaznost. Neadekvatna ishrana mladih ozbiljno kompromituje njihov fizički i mentalni razvoj, smanjuje kapacitet učenja i pogoršava navike u ishrani koje utiču na prevalenciju oboljevanja, ne samo u adolescentnom nego i u odraslom dobu. Školski obrok je samo deo ukupnog unosa hrane, ali je vrlo važan jer srednjoškolci provode u školi 6 ili više sati. Celokupansistemishraneu školama nije zasnovan na principima pravilne ishrane već je prepušten ekonomskim interesima pojedinaca koji su uzeli u zakup školske kantine i/ili kuhinje. Sve ono što se mladima nudi u neposrednoj blizini škola je daleko od onoga što bi bio zdrav obrok u školi. Smatramo da je izuzetno važno učenicima ukazati na principe pravilne ishrane s obzirom da većina njih provodi dosta vremena u školi ili za računarom, nemaju redovne obroke i biraju za užinu ono što im je dostupno. U adolescenskom uzrastu učenici su skloni da sprovode i rigorozne dijete ili hiperproteinske obroke zbog poželjnog izgleda. Zbog toga želimo da naše učenike naučimo da prepoznaju pogrešne navike u ishrani i razviju potrebu da usvoje zdrave navike, zasnovane na preporukama stručnih ljudi, lekara i nutricionista. Važno je da nauče da naprave pravi izbor namirnica, kao i da vrednuju njihov kvalitet. Naš cilj je i da ih informišemo o značaju voća i povrća u ishrani i da ih motivišemo da sami sebi pripremaju zdrave obroke. Usvajanje pravilne ishrane u ovom uzrastu je važno i za izgradnju njihovih zdravstvenih potencijala za celokupan život. Uticaj vršnjaka u adolescenciji ima veliki značaj u formiranju stavova, vrednosti i ponašanja. Stoga su vršnjačke edukacije odavno prepoznate kao dobar metod u radu sa ovom grupom mladih. Svrha priručnikaje da se skrene pažnja na probleme ishrane školske dece, a cilj je da se u školama uključuju sve više teme o pravilnoj ishrani i da škola bude mesto koje promoviše pravilnu ishranu i zdrave stilove ponašanja. Priručnik je prvenstveno namenjem mladima koji će kao vršnjački edukatori prenositi svojim vršnjacima ove teme. 4
RADIONICA 1 PRAVILNA ISHRANA KALORIJSKA I NUTRITIVNA VREDNOSTJELOVNIKA UVOD: Pravilna i raznovrsna ishrana veoma je važna za očuvanje zdravlja kao i pravilan rast i razvoj adolescenata. Pravilna ishrana podrazumeva pravilan raspored obroka, raznovrsnost namirnica, uravnotežene obroke u smislu odnosa unetih hranljivih materija i racionalne potrošnje istih. Osim pravilne tj. raznovrsne ishrane za očuvanje zdravlja bitna je i svakodnevna fizička aktivnost. CILJ: Upoznati učenike sa osnovnim principima pravilne ishrane, značajem pravilnog odabira i načina pripreme namirnica, kao i adekvatnim načinom planiranja jelovnika za celokupno zdravlje. CILJNA GRUPA: Učenici srednjoškolskog uzrasta (učenici I-IV razreda srednje škole) POTREBAN MATERIJAL: Poster Moja piramida Tablice namirnica po porcijama Olovka i papir VREME:60 minuta METOD RADA: Uz pomoć video bim prezentacije objasniti osnovne principe pravilne ishrane kao i značaj svih grupa namirnica za očuvanje zdravlja,diskusija, planiranje jelovnika uz pomoć tablica namirnica po porcijama (grupni rad). NAPOMENA: Ukazati na značaj pravilnog izbora namirnica prilikom pripreme jelovnika kao i pravilna priprema namirnica. Potrebno je smanjiti unos masnoća, šećera i proizvoda od belog brašna u obrocima. Uvodni deo: Kratko predstavljanje radionice. Centralni deo: Sadržaj radionice Upoznavanje sa osnovnim principima pravilne ishrane, grupama namirnica iz Piramide ishrane uz pomoć video bim prezentacije, diskusija sa učenicima. Planiranje jelovnika određene energetske vrednosti uz pomoć tablica namirnica po porcijama. Prikaz jelovnika i diskusija sa učenicima. Završni deo: Komentar voditelja radionice. 5
Scenario radionice Uvodni deo: Voditelj radionice objašnjava značenje pojma pravilna ishrana kao i značaj pravilne ishrane za zdravlje. Centralni deo: Voditelj radionice upoznaje učenike sa osnovnim grupama namirnica koje su prikazane na Piramidi ishrane. Obojene uspravne trake na piramidi predstavljaju 5 grupa namirnica, plus grupa masti i ulja: 1. Narandžasto žitarice 2. Zeleno povrće 3. Crveno voće 4. Plavo mleko i mlečni proizvodi 5. Ljubičasto meso, riba, jaja 6. Žuto masti i ulja Potrebno je jesti raznovrsno, svakog dana hranu iz svake grupe (obojene trake). Lako se može primetiti da su ljubičasta i žuta traka tanje od ostalih. To nam govori da meso, ribu, jaja i masnoće treba jesti u manjim količinama nego žitarice, povrće, voće i mlečne proizvode. Obojene trake su šire pri dnu piramide, a uže pri njenom vrhu. To označava da u svim grupama namirnica ima vrsta hrane koju treba jesti češće i one koje treba jesti ređe. Npr. u grupi voća kompot od jabuka se nalazi pri vrhu piramide jer ima mnogo dodatog šećera, a pri dnu se nalaze sveže jabuke koje treba jesti svakodnevno. Zatim, u grupi žitarica se pri dnu nalazi crni hleb, a u vrhu se nalaze krofne koje treba jesti samo ponekad jer sadrže velike količine masnoće i šećera. Koliko čega treba jesti zavisi od uzrasta, pola i stepena fizičke aktivnosti. Učenicimа koji se bave nekim sportom potrebno je više energije, odnosno hrane nego оnim koji vreme provode ispred ekrana televizora ili računara. GRUPE NAMIRNICA ŽITARICE POVRĆE VOĆE Neka bar polovina žitarica budu integralne (hleb, peciva), odnosno uzimajte žitne pahuljice, smeđi pirinač i sl. MLEKO I MLEČNI PROIZVODI Mlečni proizvodi su veoma bitne namirnice zbog bogatstva u kalcijumu koji gradi naše kosti i zube. Uzimajte mleko i mlečne proizvode sa niskim sadržajem masti 2% i manje. Obojite svoj tanjir svim vrstama ukusnog povrća. Naročito je važno uzimati dovoljno narandžastog i tamno zelenog povrća: šargarepa, žuta bundeva, spanać, brokoli, kelj. MESO, RIBA, JAJA Jedite meso sa malo masnoće piletinu,ćuretinu bez kožice, posnu junetinu i ribu. Nemojte jesti više od 6 jaja u toku jedne nedelje. Izbegavajte pohovano i prženo meso. Jedite sve vrste svežeg voća. Nemojte preterivati sa voćnim sokovima, jedna čaša soka na dan je dovoljna. Uzimajte samo sveže ceđene sokove ili one sa 100%-nim sadržajem voća. ULJA I MASTI Ulja se koriste u malim količinama(maslinovo, suncokretovo,kukuruzno, bundevino itd.) Ne koristi se za prženje hrane. 6
TEČNOST Osim hrane našem organizmu potrebna je i voda, odnosno tečnost. Najzdravije je piti vodu (8 čaša vode na dan). Mogu se piti i biljni čajevi i sveže ceđeni sokovi iz voća. U današnje vreme deca puno piju gazirane sokove (Coca-Cola, Fanta, Sprite i sl.) i ostale slatke napitke bogate šećerom. U njima se ne nalazi ništa korisno za naš organizam, puni su šećera i raznih veštačkih boja i aroma koje štete našem organizmu. Gazirana i zaslađena pića, pića bogata kofeinom stimulišu izlučivanje tečnosti iz organizma. DOBRE I LOŠE PRAZNE KALORIJE Praznim kalorijama se nazivaju namirnice bogate šećerom i čvrstim mastima, a siromašne u vitaminima, mineralima i belančevinama. U dobre prazne kalorije ubrajaju se med, crna čokolada (sadrži antioksidanse) i džemovi (zbog sadržaja voća). U prazne kalorije loše po zdravlje spadaju beli šećer, bombone, konditorski proizvodi, čips, sve vrste grickalica, masna lisnata peciva. FIZIČKA AKTIVNOST Za dobro zdravlje potrebno je 60 minuta fizičke aktivnosti 5-6 x nedeljno. Napomena: Ovaj deo radionice se izvodi uz aktivno učestvovanje učenika (postavljanje pitanja, traženje njihovog mišljenja i sl.) Planiranje jelovnika Učenici se podele u grupe (5-6 učenika po grupi) svaka grupa dobije tablicu namirnica po porcijama određene energetske vrednosti. Njihov zadatak je da sastave jelovnik (5 obroka) za jedan dan prateći broj porcija. Prilikom čega treba da vode računa da namirnice pravilno rasporede u toku dana po obrocima. Prikaz jelovnika i diskusija sa učenicima Jedan predstavnik iz svake grupe pročita sastavljeni jelovnik. Nakon toga slede komentari učenika o sastavljenom jelovniku kao i predlozi i sugestije. Završni deo: Komentar voditelja radionice Voditelj se zahvaljuje učenicima na saradnji i ukratko ponavlja šta su sve na radionici naučili. Podstiče završne komentare učenika na temu radionice. 7
Prilog za voditelja radionice Cilj pravilne ishrane: Cilj pravilne ishrane je održavanje tj. postizanje poželjne telesne mase, održavanje dobrog zdravlja i sprečavanje nastanka bolesti. Uporedo sa promenom načina ishrane potrebna je svakodnevna fizička aktivnost u trajanju od 60 minuta (hodanje bržim tempom, trčanje, vožnja bicikla, rolera, plivanje, igre sa loptom). Opšti principi pravilne ishrane: Svakodnevno koristiti velike količine svežeg voća i povrća Preporučuju se posne vrste mesa, najbolje živinska, a ribu, najbolje morsku, uvrstiti 3 puta nedeljno u ishranu. Ne preporučuju se česta upotreba masne vrste mesa i mesnih proizvoda (slanina, šunka, kobasice, paštete...) Integralne žitarice treba da čine bar polovinu ukupno unetih žitarica (crni, raženi, graham hleb, integralni pirinač i testenine), a retko koristiti namirnice kao što su, testa pečena u dubokoj masnoći (mekike, krofne) i ostale vrste masnog testa (lisnato, gibanice, burek, pogačice). Izbegavajte grickalice: čips, smoki, grisine, krekere, slatkiše: bombone, filovane kekse, punjene čokolade, kao i slatka gazirana i negazirana bezalkoholna pića. Za dezerte se preporučuje priprema voćnih salata sa dodatkom jedne kugle sladoleda. Može se kombinovati kompot bez dodatog šećera sa malim količinama jezgrastog voća (orah, badem, lešnik...) ili semenki (suncokret, bundeva, susam...). Slatkiše treba da čini suvo voće. Neophodan je unos tečnosti i to 1,5-2,5 l tečnosti dnevno, u vidu pijaće vode, niskomineralne vode, voćnih ili blagih biljnih čajeva. 8
PREPORUKEZAPRAVILNUISHRANU 2000 kcal/dan primer za učenike koji imaju slabu fizičku aktivnost Broj Porcija 4 PORCIJE HLEB, ŽITARICE (testenine, pirinač, pahuljice), KROMPIR Količina koja čini jednu porciju po namirnicama - 50 g hleba (crni, integralni,raženi) ili jedna kriška - 30 g tosta - 30 g žitarica u zrnu - pšenica, ječam, heljda, raž, ovas, palenta - 30 g (6 supenih kašika) pahuljica musle, ovsene, ječmene - 30 g sirove testenine integralne (bele testenine zajedno sa mekinjama i klicama) ili proteinske testenine sa sojom, najbolje u obliku špageta - 25 g integralnog ovsenog biskvita - 30 g kokica - neslanih - 130 g krompira 2 PORCIJE MLEKO I ML. PROIZVODI - 200 ml mleka sa 2,8% mlečne masti - 220 ml (1 šolja srednje puna) jogurta ili mleka sa 1,6% mlečne masti - 180 ml (2/3 šolje) jogurta ili mleka sa 3,2% mlečne masti - 250 ml (1 šolja puna) jogurta sa 1% ml.masti - 110 g (½ šolje) mladog sira, posnog, kravljeg - 50 g feta sira - 30 g tvrdog punomasnog sira 3 PORCIJE POVRĆE - 350 g (½-1 šolje) krucifernog i plodastog povrća (karfiol, brokoli, crni luk, poriluk, beli luk, keleraba, boranija, paprika) - 450 g (2 šolje) svežeg zelenog lisnatog povrća (zelena salata, spanać, blitva, kelj, kupus) - 600 g plodastog niskokaloričnog povrća (krastavac, tikvice, paradajz, rotkvice) - 250 g korenastog povrća (šargarepa, cvekla, celer) - 170 g smrznutog graška - 90 g smrznutog kukuruza šećerca - 90 g maslina - 250 ml (1 čaša) nezaslađenog soka od povrća sok od paradajza - 350 g (2 šolje svežih) gljiva (šampinjona, vrganja)-dinstano, roštilj 9
2½ PORCIJE VOĆE - 230 g (1 komad voća srednje veličine) jabuka, kruška, pomorandža, mandarine, grejpfrut, kivi, šljive, višnje, trešnje - 450 g niskokaloričnog voća i zrnastog voća (4-5 kom limuna, 3 šolje malina, jagoda, kupina, ribizla) - 200-250 ml (1 čaša) nezaslađenog soka od voća, najbolje sok od jabuke, pomorandže ili grejpfruta. - 50 g kestena - 10 g suvih kajsija - 100 g banana (1/2 veće banane) 1 ½ PORCIJA MESO, RIBA, JAJA, - 80 g mladog živinskog mesa (pileće, ćureće) bez kože - 100 g morske ribe (nemasna riba, oslić, skuša, škarpina) ili konzervisana tunjevina, sardina, sardela oceđena od ulja - 60 g (1 parče) teletine, junetine, zečetine - 2 kokošija jajeta (uzimati najviše 5-6 jaja nedeljno) -100 g pilećih, ćurećih grudi u omotu 2 PORCIJE LEGUMINOZE JEZGRASTO VOĆE - 20 g ( ¼ šolje) semenki ili jezgrastog voća (očišćenih, sušenih, neprženih semenki bundeve, suncokreta, susama, lana, oraha, badema, lešnika, kikirikija) - 50 g nekuvanih leguminoza (pasulj, sočivo, suvi grašak, leblebija) - 30 g soje u obliku ljuspica, komadića i sl. - 80 g sojinih klica 4 PORCIJE MASNOĆA - 10 g (2 ravne kafene kašičice) putera - 2 kaf.kašičice ulja, najbolje hladno ceđeno maslinovo ulje, ulje semenki grožđa, bundevino, susamovo, kukuruzno, suncokretovo - 35 g putera od semenki suncokreta ili bundeve -35 g kisele pavlake sa 20% ml.masti (1 supena kašika) 2 PORCIJE SLATKIŠI -2 kafene kašičice meda ili pekmeza - 15 g fruktoze (1 puna supena kašika) - 2-3 kockice (10-15 g) čokolade crne, mlečne sa jezgrastim voćem - 1 žitna štangla (Bonžita, Vitanova) 10
PREPORUKE ZA PRAVILNU ISHRANU SA 2300 kcal/dan primer za učenike koji su fizički veoma aktivni Broj Porcija Količina koja čini jednu porciju po namirnicama 5 PORCIJA HLEB, ŽITARICE (testenine, pirinač, pahuljice), KROMPIR - 50 g hleba (crni, integralni,raženi) ili jedna kriška - 30 g tosta - 30 g žitarica u zrnu - pšenica, ječam, heljda, raž, ovas, palenta, - 30 g (6 supenih kašika) pahuljica musle, ovsene, ječmene - 30 g sirove testenine integralne (bele testenine zajedno sa mekinjama i klicama) ili proteinske testenine sa sojom, najbolje u obliku špageta - 25 g integralnog ovsenog biskvita - 30 g kokica - neslanih - 130 g krompira 3 PORCIJE MLEKO I ML. PROIZVODI - 200 ml mleka sa 2,8% mlečne masti - 220 ml (1 šolja srednje puna) jogurta ili mleka sa 1,6% mlečne masti - 180 ml (2/3 šolje) jogurta ili mleka sa 3,2% mlečne masti - 250 ml (1 šolja puna) jogurta sa 1% ml.masti - 110 g (½ šolje) mladog sira, posnog, kravljeg - 50 g feta sira - 30 g tvrdog punomasnog sira 3 PORCIJE POVRĆE - 350 g (½-1 šolje) krucifernog i plodastog povrća (karfiol, brokoli, crni luk, poriluk, beli luk, keleraba, boranija, paprika) - 450 g (2 šolje) svežeg zelenog lisnatog povrća (zelena salata, spanać, blitva, kelj, kupus) - 600 g plodastog niskokaloričnog povrća (krastavac, tikvice, paradajz, rotkvice) - 250 g korenastog povrća (šargarepa, cvekla, celer) - 170 g smrznutog graška - 90 g smrznutog kukuruza šećerca - 90 g maslina - 250 ml (1 čaša) nezaslađenog soka od povrća sok od paradajza - 350 g (2 šolje svežih) gljiva (šampinjona, vrganja)-dinstano, roštilj 11
3 PORCIJE VOĆA - 230 g (1 komad voća srednje veličine) jabuka, kruška, pomorandža, mandarine, grejpfrut, kivi, šljive, višnje, trešnje - 450 g niskokaloričnog voća i zrnastog voća (4-5 kom limuna, 3 šolje malina, jagoda, kupina, ribizla) - 200-250 ml (1 čaša) nezaslađenog soka od voća, najbolje sok od jabuke, pomorandže ili grejpfruta - 50 g kestena - 10 g suvih kajsija - 100 g banana (1/2 veće banane) 2 PORCIJE MESO, RIBA, JAJA, - 80 g mladog živinskog mesa (pileće, ćureće) bez kože - 100 g morske ribe (nemasna riba, oslić, skuša, škarpina) ili konzervisana tunjevina, sardina, sardela oceđena od ulja - 60 g (1 parče) teletine, junetine, zečetine - 2 kokošija jajeta (uzimati najviše 5-6 jaja nedeljno) -100 g pilećih, ćurećih grudi u omotu 2 PORCIJA LEGUMINOZE, JEZGRASTO VOĆE - 20 g ( ¼ šolje) semenki ili jezgrastog voća (očišćenih, sušenih, neprženih semenki bundeve, suncokreta, susama, lana, oraha, badema, lešnika, kikirikija) - 50 g nekuvanih leguminoza (pasulj, sočivo, suvi grašak, leblebija) - 30 g soje u obliku ljuspica, komadića i sl. - 80 g sojinih klica 4 PORCIJE MASNOĆE - 10 g (2 ravne kafene kašičice) putera - 2 kaf.kašičice ulja, najbolje hladno ceđeno maslinovo ulje, ulje semenki grožđa, bundevino, susamovo, kukuruzno, suncokretovo - 35 g putera od semenki suncokreta ili bundeve -35 g kisele pavlake sa 20% ml.masti (1 supena kašika) 2 PORCIJE SLATKIŠI -2 kafene kašičice meda ili pekmeza - 15 g fruktoze (1 puna supena kašika) - 2-3 kockice (10-15 g) čokolade crne, mlečne sa jezgrastim voćem - 1 žitna štangla (Bonžita, Vitanova) 12
RADIONICA 2 ANALIZA UNOSA VODE, ŠEĆERA I SOLI PUTEM NAPITAKA UVOD: Voda čini 50-60% našeg organizma, te kao glavni sastojak ljudskog tela predstavlja važan nutrijent koji je uključen u skoro sve metaboličke funkcije, ima strukturnu ulogu, kao i ulogu u održavanju telesne temperature. Adekvatna ravnoteža vode u telu podrazumeva da se unese onoliko tečnosti koliko se tokom dana izgubi. Dobra hidriranost organizma utiče na održavanje mentalnih i fizičkih sposobnosti, poboljšava koncentraciju i pažnju, smanjuje osećaj umora. Dnevne potrebe u vodi zavise od uzrasta, pola, energetskih potreba, gubitka vode putem znoja i disanja, temperature i vlažnosti okolnog vazduha. Unos šećera, naročito u obliku zaslađenih napitaka povećava ukupan energetski unos, a može da utiče i na smanjeno konzumiranje nutritivno vrednijih namirnica, što može da utiče na pojavu gojaznosti i hroničnih nezaraznih bolesti. Povećan unos kuhinjske soli može da utiče na povišenje krvnog pritiska, pojavu kardiovaskularnih i drugih bolesti u odraslom dobu. CILJ: Upoznati učenike sa osnovnim principima adekvatnog unosa tečnosti, značajem pravilnog odabira tečnosti, kao i opasnostima povećanog unosa slobodnih šećera i kuhinjske soli po naše zdravlje. CILJNA GRUPA: Učenici srednjoškolskog uzrasta (učenici I-IV razreda srednje škole) POTREBAN MATERIJAL: Ambalaža različitih napitaka (flaširane vode, aromatizovane vode, voćnih sokova, osvežavajućih gaziranih/negaziranih zaslađenih napitaka, energetskih napitaka, kafe) Šećer u kockicama, podloga za šećer (salvete ili drugo) Digitron Olovka, flomasteri i papir VREME:60 minuta METOD RADA: Uz pomoć Powerpoint prezentacije objasniti osnovne principe pravilnog unosa tečnosti, kao i značaj prekomernog unosa slobodnih šećera i kuhinjske soli (natrijuma). Potom sledi diskusija, procena sadržaja kalcijuma, magnezijuma i natrijuma u vodama za piće, procena sadržaja šećera u različitim napicima po porcijama (grupni rad). NAPOMENA: Ukazati na značaj svakodnevnog pravilnog izbora tečnosti i namirnica, sa osvrtom na preporuke za unos tečnosti, sadržaj šećera i kuhinjske soli, odnosno natrijuma u dnevnom unosu. Sadržaj radionice Uvodni deo: Kratko predstavljanje radionice 13
Centralni deo: Upoznavanje sa osnovnim principima pravilnog unosa tečnosti, unosa slobodnih šećera i kuhinjske soli, odnosno minerala natrijuma, uz pomoć Powerpoint prezentacije, diskusija sa učenicima. Određivanje potreba o unosu tečnosti po polu i uzrastu. Određivanje sadržaja šećera u pojedinim napicima. Određivanje sadržaja natrijuma, magnezijuma i kalcijuma u pojedinim flaširanim vodama. Procena unosa natrijuma iz tečnosti, pojedinih namirnica i dosoljavanjem hrane. Prikaz uporednih tabela i diskusija sa učenicima. Završni deo: Komentar voditelja radionice i utisci učenika. Scenario radionice Uvodni deo: Voditelj radionice objašnjava značenje pojma adekvatnog unosa tečnosti i negativnih aspekata preteranog unosa šećera i kuhinjske soli na naše zdravlje. Centralni deo: Voditelj radionice upoznaje učenike sa sadržajem i ulogom vode u ljudskom organizmu, kao i važnosti adekvatnog unosa tečnosti. Voda je osnovni sastojak telesnih tečnosti i ćelija našeg tela. Voda u telu je neophodna za varenje i apsorpciju hrane, metabolizam i eliminaciju metabolita, održavanje temperature tela i funkcije telesnih tkiva i organa (oka, zglobova, pluća, bubrega, itd.) U periodu odojčeta sadržaj vode u telu se kreće oko 70-75%. Kako organizam odrasta tako se taj procenat smanjuje, te u uzrastu od oko 12 godina dostiže vrednosti kao kod odrasle osobe. Iz tog razloga je rizik od dehidratacije organizma najveći u dečjem uzrastu, a u periodu adolescencije taj rizik opada. U odraslom dobu se sadržaj vode u organizmu kreće 55-60% za muški pol i 50-55% za ženski pol. Kako starimo, tako se procenat vode u našem organizmu smanjuje i kod starijih osoba je oko 50% ili manje. U uzrastu od 12. godine života i dalje, osobe ženskog pola imaju niži procenat vode u odnosu na muški pol, zbog toga što imaju veći procenat masnog tkiva, dok momci i muškarci imaju veći sadržaj mišićnog tkiva. Mišićno tkivo sadrži veću količinu vode u odnosu na masno tkivo, te je i za sportiste veoma važan adekvatan unos tečnosti, jer je procentualno učešće vode kod sportista obično više, zbog većeg udela mišićnog tkiva. Distribucija vode u telu se razlikuje od jednog tkiva do drugog, i nije ravnomerna. Najveći procenat vode sadrži krv, mozak, mišićno tkivo, pluća i bubrezi, dok se najmanje tečnosti nalazi u koštanom tkivu i zubima. Iz tog razloga se razlikuju i dnevne potrebe u vodi prema polu i te su potrebe prikazane u tabelama 1. i 2. Potrebe u vodi koje navodimo je izdala EFSA Evropska agencija za bezbednost hrane. 14
Tabela 1 Uzrast Muški pol Ženski pol Adolescenti 14-19 godina 2,5 L/dan 2 L/dan Odrasli >19 godina 2,5L/dan 2 L/dan Tabela 2 Uzrast 14 god. i više Muški pol Ženski pol Potrebe u vodi iz hrane oko 25% 500-750 L/dan 400-600 L/dan Potrebe iz vode i napitaka oko 75% 1750-2000 L/dan 1400-1600 L/dan Dobra hidriranost organizma utiče na održavanje mentalnih i fizičkih sposobnosti, poboljšava koncentraciju i pažnju, smanjuje osećaj umora. Potrebe u tabeli 1. se odnose na vodu iz svih izvora (voda, napici, hrana), u umerenim klimatskim uslovima i pri umerenoj fizičkoj aktivnosti. Prema tabeli 2., oko 20-30% vode se unosi putem hrane, uglavnom one koja sadrži visok procenat tečnosti, kao što su supe, sveže voće i povrće, jogurt, testenina, pirinač, riba. Oko 70-80% vode se unosi vodom i napicima, kao što su sokovi, čaj, kafa, mleko. Adekvatna ravnoteža vode u telu podrazumeva da se unese onoliko tečnosti koliko se tokom dana izgubi. Voda iz organizma se stalno gubi - urinom, stolicom, disanjem, znojem, difuzijom preko kože. Potrebe u vodi zavise i od energetskog unosa, obzirom da se voda troši u metaboličkim procesima, zatim od fizičke aktivnosti, uslova sredine (temperature i vlažnosti vazduha). Nedostatak vode u organizmu se naziva dehidratacija. Prvi simptomi dehidriranosti su žeđ, suvoća usta, umor, glavobolja, smanjenje količine urina i pojačavanje njegove boje (slika 1). Manjak vode u organizmu prvo utiče na funkcije organa koji je sadrže u najvećoj meri, pa se tako prvo pojavljuje opadanje koncentracije i pažnje, umor, smanjenje koordinacije pokreta. Najbolji izvor tečnosti za naš organizam je svakako voda. Voda koju pijemo treba da je pre svega mikrobiološki ispravna, zatim da ima niži sadržaj natrijuma, da je udeo kalcijuma u odnosu na magnezijum 2:1 (na taj način se ovi minerali najlakše usvajaju u naš organizam), da sadrži magnezijuma >50 mg/l, da ne sadrži toksična jedinjenja i elemente. Prema sadržaju suve materije voda može da bude slabomineralna ili mineralna voda bogata mineralnim solima, u zavisnosti od sadržaja minerala, takođe flaširane vode mogu biti gazirane, slabogazirane ili negazirane. Dobar izvor tečnosti, posebno u dečjem i adolescentnom uzrastu, jeste mleko i mlečni napici (jogurt, kefir, surutka). Mleko sadrži kalcijuma, magnezijuma, kalijuma, cinka i proteina po 1 kcal više od većine namirnica koje se koriste u svakodnevnoj ishrani. Mleko i mlečni proizvodi obezbeđuju polovinu dnevno potrebnog kalcijuma u uobičajenoj ishrani, a u periodu adolescencije je unos kalcijuma i magnezijuma od posebne važnosti jer se gustina kostiju povećava upravo u ovom uzrastu. Organsko mleko ima prednost u odnosu na konvencionalno, obzirom da ne sadrži ostatke antibiotika i hormona, koji se dodaju tokom konvencionalne proizvodnje u kontrolisanim količinama. Zeleni i crni čaj, kao i kafa, sadrže kofein koji deluje podsticajno na mozak, ali deluje i diuretski, odnosno utiče na povećano izlučivanje vode iz organizma. Ovi napici sadrže i antioksidanse koji se bore za zdravlje naših ćelija, pa ih treba uvrstiti u nedeljni unos tečnosti, u malim količinama. Navika upotrebe zaslađenih napitaka je novija u evoluciji ljudskog roda, i datira unazad oko 100-150 godina. Čovek u ranijoj istoriji nije konzumirao ovoliko šećera kao što to čini danas. Potrošnja šećera je sve do 18. veka n.e. bila niska, a njegova cena toliko visoka da nije bio dostupan široj populaciji. Od 18. veka počinje interkontinentalna trgovina šećerom, unapređenje njegove tehnološke obrade, pad cene, te se tako danas šećer nalazi u velikom broju proizvoda prehrambene industrije. Svakodnevno konzumiranje zaslađenih osvežavajućih bezalkoholnih 15
gaziranih i negaziranih napitaka varira od zemlje do zemlje, najmanje je zastupljeno kod adolescenata u Finskoj (2-9% ukupnog dnevnog unosa tečnosti), a najviše u Bugarskoj (48-51%). Prema istraživanjima, unos zaslađenih osvežavajućih napitaka u adolescentnom uzrastu se kreće između 15-20% u evropskim zemljama, dok je u Velikoj Britaniji 33-38% od ukupnog dnevnog unosa tečnosti. Američka organizacija za srce preporučuje maksimalni dnevni unos od šest kašičica šećera za žene, odnosno devet kafenih kašičica za muškarce. Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da dodati šećeri u hrani i napicima ne bi smeli da čine više od 10% dnevnog energetskog unosa. Zaslađeni napici imaju vrlo malu nutritivnu vrednost, a značajno doprinose povećanju telesne mase i riziku od razvoja gojaznosti, dijabetesa i karijesa zuba. Slika 1. Boja urina u različitim stepenima dehidratacije: Dobra hidriranost Dehidriranost Ozbiljna dehidriranost Sledi deo uz aktivno učešće učenika, diskusija o predavanju i radionice: Diskusija nakon predavanja sa učenicima, njihov aspekt važnosti unosa tečnosti i rizika od unosa šećera putem tečnosti. Voditelj radionice podeli ambalažu flaširanih voda za piće učenicima (2-3 učenika dobijaju jednu flašu), zatim učenici izvode proračune sadržaja natrijuma u 100 ml vode i porede dobijene vrednosti, zatim sadržaja kalcijuma i magnezijuma i njihovog odnosa, kao i sadržaja ukupnih minerala, odnosno suve materije. Vrednosti sadržaja minerala se zapisuju u tabelu na tabli, flipčartu ili slično. Voditelj radionice podeli ambalaže voćnih sokova, 100% voćnih sokova, osvežavajućih bezalkoholnih napitaka, ledenog čaja, energetskih napitaka, čokoladnog mleka, i sl. učenicima (1-2 učenika dobiju jednu ambalažu), zatim učenici vrše proračun sadržaja ukupnih šećera na 100 ml i na ambalažnu jedinicu, služeći se podacima sa deklaracije. Dobijene vrednosti se zapisuju, zatim učenici na katedri ili nekom centralnom stolu izlažu različite ambalažne jedinice zaslađenih napitaka sa prikazom broja kockica šećera (1 kockica šećera=5 g šećera), kako bi sadržaj šećera bio slikovito prikazan. Diskusija o tome koju vodu smatraju najadekvatnijom za svakodnevnu upotrebu i o sadržaju šećera u pregledanim ambalažnim jedinicama zaslađenih napitaka. Završni deo: Komentar voditelja radionice Voditelj se zahvaljuje učenicima na saradnji i ukratko ponavlja šta su sve na radionici naučili. Podstiče završne komentare učenika na temu radionice. 16
Dodatna literatura za voditelja radionice: 1. EFSA Panel on Dietetic Products, Nutrition, and Allergies (NDA); Scientific Opinion on Dietary reference values for water. EFSA Journal 2010;8(3):1459. Available online: http://www.efsa.europa.eu/en/efsajournal/pub/1459.htm 2. American Heart Association. (2014). Frequently Asked Questions About Sugar from http://www.heart.org/heartorg/gettinghealthy/nutritioncenter/healthydietgoals/fre quently-asked- Questions-About-Sugar_UCM_306725_Article.jsp 17
RADIONICA 3 ANOREKSIJA I BULIMIJA UVOD: Anoreksija nervoza je mentalni poremećaj ishrane zbog namernog gubitka težine ispod 85% od očekivane telesne mase, praćen nerazumljivim strahom od debljine i poremećenom percepcijom vlastitog tela.javlja se kod mladih osoba u pubertetu, uglavnom devojaka.bulimija je poremećaj ishrane psihičkog porekla koji se u 20% preklapa sa anoreksijom. Osobe sa bulimijom se prejedaju, a zatim čiste povraćenjem koje su sami izazvali.opšteprihvaćen model ženstvenosti i ulaznica u svet uspešnih, slavnih i poželjnih devojaka, te kult vitkog mršavog ženskog tela uzima danak danas. CILJ: Upoznavanje mladih sa mentalnim poremećajima ishrane koji su najzastupljeniji u njihovom uzrastui podsticanje na usvajanje pravilnih navika u ishrani uz izbegavanje bilo kojeg oblika dijete bez saveta i preporuke lekara. Podsticanje mladih da razumeju razvojne potrebe, prepoznaju i verbalizuju svoje emocije, razvijaju verbalne sposobnosti i pokažu spremnost za vršnjačku podršku. Mobilisanje na aktivnu podršku vršnjacima u školi i van škole. CILJNAGRUPA: Učenici srednjoškolskog uzrasta (učenici I-IV razreda srednje škole, zaposleni u školama) POTREBAN MATERIJAL: Problem srednjoškolke Kaće za svaku grupu radni list sa zadacima za rešavanje problema prilog za voditelje radionice flomaster/olovke može tabla ili flip-čart VREME: 60minuta METOD RADA: U uvodnom delu voditelj radionice pusti video klip snimak jedne devojke koja je obolela od anoreksije, a zatim uz video bim prezentaciju upoznaje mlade sa anoreksijom i bulimijom uzroci, simptomi, dijagnoza, komplikacije i lečenje. Potom podeli učesnike u 4 grupe da reše probleme koje ima Kaća. NAPOMENA: Radionica treba da upozna mlade sa opasnostima koje nose mentalni poremećaji ishrane, anoreksija i bulimija, te da ih motiviše, ohrabri i podstakne na usvajanje pravilne ishrane i fizičke aktivnosti u cilju očuvanja i unapređenja zdravlja. Sadržaj radionice Uvodni deo: Kratko predstavljanje radionice. Puštanje video klipa iskustvo jedne devojke sa anoreksijom. 18
Centralni deo: Razgovor o anoreksiji i bulimiji uz video bim prezentaciju uzroci, simptomi i komplikacije, dijagnoza i terapija. Podela učenika u 4 grupe i predstavljanje srednjoškolke Kaće i njenih problema. Podela zadatakai rašavanje Kaćinih problema. Referisanje po grupama i zajednički izbor najboljih rešenja. Završni deo: Komentar voditelja radionice i utisci učesnika. Scenario radionice Uvodni deo: Voditelj radionice pušta video klip - iskustvo devojke sa anoreksijom, a potom razgovara o utiscima sa učenicima. Centralni deo: Voditelj radionice upoznaje učenike sa uzrocima i posledicama mentalnih poremećaja ishrane, kao i sa dijagnozom i terapijom (uz video bim prezentaciju). Potom podeli učenike u 4 grupe. Pročita problem srednjoškolke Kaće: Kaća je učenica drugog razreda Gimnazije. Vesela, raspoložena, aktivna u sportu, uvek spremna na razne akcije, omiljena u razredu, s lakoćom postiže dobar uspeh u školi i uspešna je u svemu čega se lati. U zadnjih 1-2 meseca drugovi iz razreda primećuju da se sa Kaćom nešto dešava. Deluje kao da je tužna, propušta treninge iz opravdanih razloga jer joj se preklapaju termini sa drugim treningom, niže trojke u školi, omršavila je i počela da nosi preširoke majice. U školu dolazi u zadnji čas, ni sa kim ne razgovara duže, nema vremena i stalno negde juri. Kad joj priđu kratko se nasmeši, brzo odgovara i još brže se izgubi uz izgovor da negde žuri ili je neko čeka. Velike odmore je ranije provodila sa drugovima uz dobar sendvič, smeh i šale, a sada redovno mora da prepiše domaći za sledeći čas ili je već jela kod kuće. Drugovi je već odavno pitaju šta se dešava, ali svima kaže da nema nikakvih problema. Drugovi je više ne viđaju ni sa Markom, dečkom sa kojim je stalno izlazila. Kaćina drugarica Eva ne odustaje jer vidi da Kaća pati. Saznaje od Lacike, Markovog dobrog druga, da su se zakačili zbog komentara o lepoti i izgledu devojaka. Navodno je Marko u šali prokomentarisao koji tip devojaka privlači njegovu pažnju, u stilu ultra moderne, pomalo ekstravagantne i manekenskog izgleda. Na to je Kaća, koja je inače sportski građena, krenula u raspravu i od tada više ne izlaze. Voditelj podeli zadatke za grupno rešavanje problema. 1. ŠTA VIDITE KAO PROBLEM? 2. ŠTA MISLITE DA SU UZROCI? KOJE POTREBE STOJE IZA TOGA? 3. ŠTA PREDLAŽETE KAO REŠENJE? 4. KOGA BI SVE UKLJUČILI - TRAŽILI SAVET, POMOĆ? Svaka grupa referiše odgovore i daje predloge kako pomoći Kaći. Na kraju svi zajedno prave izbor najboljih rešenja. 19
Završni deo: Komentar voditelja radionice Voditelj se zahvaljuje učenicima na saradnji i ukratko ponavlja šta su sve na radionici naučili. Podstiče završne komentare učenika na temu radionice. Prilog za voditelja radionice Anoreksija nervoza nije gubitak apetita, već stalna borba protiv gladi. Dijagnoza se postavlja ako postoji nameran gubitak težine ispod 85% od očekivane, stalno prisutan i nerazumljiv strah od debljine, poremećaj u percepciji vlastitog tela i pored postojeće mršavosti, neprimeren uticaj težine i oblika tela na procenu vlastite vrednosti i izostanak menstruacije. U 90% slučajeva pate devojke i žene, a 80% svih slučajeva počne u uzrastu od 13 do 20 godina. U Americi 1% svih devojaka i žena pate od anoreksije nervoze. Prema nezvaničnim podacima u Srbiji svake nedelje pet devojčica izađe iz lekarske ordinacije sa ovom dijagnozom. Svaka deseta osoba sa anoreksijom nervozom prerano okonča život (10%). Skoro svaka druga osoba posle dugotrajne terapije i korenite promene stila života se izleči (40%). Druga polovina čitavog života oseća zdravstvene posledice zbog neuhranjenosti i izgladnjivanja (50%). Uzroci nastanka su brojni i složeni. Postoji međusobna povezanost bioloških, psiholoških, socijalnih i kulturnih faktora. Postoji podela faktora rizika na: predisponirajuće (faktori koji čine osobu pogodnom za razvoj bolesti, a to suindividualne karakteristike osobe, porodični i sociokulturni faktori), precipitirajuće(faktori koji omogućuju nastupanje bolesti, a to su različiti stresori) i podržavajuće (faktori koji podržavaju bolest, a to su svesna želja, dijeta, gubitak težine). Smatra se da su presudni faktori oni koji određuju ličnost, ali je važna i uloga porodice. Pod rizikom su osobe koje su doživele težu traumu ili emocionalni stres u pubertetu ili predpubertetu, koje su bile zlostavljane. Ne treba zanemariti ni zahteve i pritisak okoline o telesnom izgledu kao merilu vrednosti, te uticaje modnih trendova i ženskih časopisa. Pojedini sportovi i profesije naglašavaju vitku liniju (ples, balet, gimnastika, klizanje na ledu, manekenstvo...). Početak bolesti je podmukao i gotovo neprimetan želja da se dijetom malo dotera linija i popravi neki deo tela. Važno je istaći da ponekad i roditelji pomažu u tome, stoga oprez roditelji! U kliničkoj slici dominira odbijanje hrane i dijeta uz zanemarivanje osećaja gladi.u početku se izbegava hrana koja goji (slatkiši, testo, hleb...), a potom sledi smanjenje obroka, biranje hrane, redukcija obroka. Prisutno je i prekomerno vežbanje do iscrpljivanja kako bi se sagorele kalorije (aerobik, fitnes, džoging...). U nekim oblicima ove bolesti je prisutno i izazivanje povraćanja ili upotreba sredstava za ubrzano varenje ili izlučivanje vode ili klistiri. Simptomi anoreksije nisu uvek vidljivi. Anoreksične osobe su vrlo vešte u prikrivanju svojih problema od drugih. Paziti na sledeće znake: osoba propušta obroke, izmišlja opravdanja da ne bi jela, jede samo zdravu hranu obično onu sa malo kalorija, razvija čudne navike ( sitni zalogajčići, ispljune hranu nakon žvakanja, stalno važe hranu...), sprema ukusne obroke za druge, ali ih sama ne jede, stalno se važe i visi pred ogledalom, žali se da je predebela, nosi vrećastu odeću... Posledica gladovanja su poremećaji telesnih funkcija (svaka ćelija je pogođena), sekundarne endokrine i metaboličke promene. Najopasniji su srčani problemi, kao aritmija i zatajenje srca te iznenadna smrt (zbog poremećaja metabolizma elektrolita i acidobazne ravnoteže). 20
Osobe pokazuju i psihičke poremećaje: najčešće depresivno raspoloženje sa suicidalnim mislima. Polovina svih smrtnih slučajeva anoreksičnih osoba je zbog samoubistava. Ove osobe pate od osećaja neadekvatnosti i jake potrebe da nadziru okolinu. Nedostaje im spontanost i inicijativa, teško izražavaju svoja osećanja. Osobe sa anoreksijom odbijaju pomoć i lečenje i pored očiglednih zdravstvenih problema. Lekare doživljavaju kao neprijatelje koji ih žele udebljati, stoga je lečenje dugotrajno, obavezno u bolnici i zahteva timski rad (pedijatar, internista, ginekolog, psihijatar...). Psihoterapija je metoda izbora u lečenju u kombinaciji sa medikamentoznim lečenjem (individualna PT, kognitivno-bihejvioralni pristup, porodična terapija). Ishod lečenja uveliko zavisi od sposobnosti obolelih da se aktivno uključe u psihoterapiju i sarađuju u lečenju. Osobe sa bulimijom se prejedaju, a zatim čiste povraćenjem koje su sami izazvali. Često se koriste tablete za mršavljenje, čišćenje (laksativi) i izbacivanje tečnosti (diuretici), kao i vežbanje do iznemoglosti. Može se javiti sama za sebe ili u kombinaciji sa anoreksijom nervozom (oko 20%). Dijagnoza se postavlja ako postoje najmanje 2 epizode nedeljno u trajanju od 3 meseca. Uzroci su isti kao i kod anoreksije nervoze, a smatra se da su pritisci i sukobi unutar porodice presudni faktori. Osobe sa anoreksijom uglavnom potiskuju svoje žudnje i potrebe, a osobe sa bulimijom suprotno udovoljavaju svojim žudnjama čak preterujući, pa često upadaju u nevolje s drogom, promiskuitetnim ponašanjem, krađom ili nekontrolisanim kupovanjem. Obično su to osobe koje žele previše da postignu i teže savršenstvu, a osećaju da ne mogu zadovoljiti očekivanja. Samopoštovanje im je na niskom nivou, pate od depresije. Opšte zdravstveno stanje osobe sa bulimijom zavisi od toga koliko se često prejedaju i čiste. Gubitak težine postoji, ali nije toliko izražen kao kod anoreksije. Zbog čestih povraćanja moguće su i telesne komplikacije: gubitak zubne cakline, problemi sa zubima, ispucale usne, problemi sa štitnjačom, grlobolja, promene na želucu i pankreasu, upala jednjaka, ali i nepravilan menstrualni ciklus, problemi sa srcem... Osobe sa bulimijom kriju bolest i poriču poremećeno ponašanje, ali kada prihvate lečenje oporavak je siguran. Lečenje je dugotrajno i timski (kao i kod anoreksije), ali uglavnom u kućnim uslovima uz podršku i kontrolu porodice. Psihoterapija je metoda izbora u lečenju u kombinaciji sa medikamentoznim lečenjem (individualna i grupna PT, kognitivno-bihejvioralni pristup, porodična terapija). Neophodan je rad sa školama i roditeljima i njihova edukacija u tom smislu jer kod ovih bolesti NEMA SPONTANOG IZLEČENJA! Ističemo da ne preporučujemo korišćenje ni jedne vrste dijete bez prethodne konsultacije sa lekarom! U školama se preporučuju edukativni programi koji će promovisati zdravlje i zdrave stilove života od najranijeg uzrasta, edukativni programi koji će širiti znanje o nepotrebnosti i štetnosti dijeta koje se svakodnevno lansiraju putem brojnih medija, edukativni programi o medijskoj pismenosti (u cilju odupiranja raznim pritiscima kojima su mladi izloženi od strane medija), kao i organizovanje vannastavnih aktivnosti sa decom u školi ili van nje u cilju ispunjenja i zadovoljenja brojnih i raznovrsnih razvojnih potreba mladih. Ovi edukativni programi imaju za cilj da osnaže mlade da prave vlastite izbore, da stvore preduslove da izbori mladih budu pravi, kao i da uliju samopouzdanje mladima da vole svoje telo i duh. 21
RADIONICA 4 MEDIJSKA PISMENOST I ISHRANA UVOD: Moderan način obrazovanja u XXI veku nameće potrebu razvijanja kritičkog mišljenja kod mladih, kao i osposobljavanje mladih da stiču veštine analiziranja i preispitivanja različitih medijskih sadržaja. Važno je da mladi razumeju uloge različitih medija, kao i ogroman uticaj koji reklame imaju na ponašanje. Novi mediji daju i nove mogućnosti mladima. Važno je da mladi upoznaju ključne koncepte medijske pismenosti i da razvijaju mogućnosti kreativnog izražavanja vlastitih stavova i mišljenja uz korišćenje i razumevanje novih medija. CILJ: Upoznavanje mladih sa osnovnim konceptima medijske pismenosti i zašto je ona važna. Podsticanje mladih da kritički razmišljaju, preispituju, analiziraju i evaluiraju medijske sadržaje, posebno reklame. Razvijanje verbalnih sposobnosti i kreativnogizražavanja vlastitih stavova i mišljena uz korišćenje i razumevanje novih medija. CILJNAGRUPA: Učenici srednjoškolskog uzrasta (učenici I-IV razreda SŠ) POTREBAN MATERIJAL: pisani tekstovi članci iz novina video zapisi i/ili snimci reklama lap-top i video bim prilog za voditelje radionice flomaster/olovke i papir VREME: 60minuta METOD RADA: Uz pomoć video bim prezentacije voditelj objasni pet ključnih koncepata medijske pismenosti, a onda učenike podeli u 4 grupe. Svakoj grupi podeli novinski članak ili snimak reklame (grupni rad). Grupa diskutuje o dobijenoj informaciji koju treba da obrade, prateći 5 koncepata medijske pismenosti, i na kraju da predstave kako su je razumeli. NAPOMENA: Radionica treba da motiviše, ohrabri i podstakne sve učesnike na kritičko razmišljanje i analiziranje svih medijskih sadržaja, posebno reklama. Sadržaj radionice Uvodni deo: Kratko predstavljanje radionice. Centralni deo: Šta je medijska pismenost i zašto je važna? Razgovor o medijskoj pismenosti i 5 ključnih koncepata uz video bim prezentaciju uticaj reklama na ponašanje mladih Podela učenika u 4 grupe dati informaciju (novinski članak ili reklama), obraditi informaciju, razumeti informaciju, doneti odluku. Referisanje po grupama i zajedničkadiskusija - kritička analiza. 22
Završni deo: Komentar voditelja radionice i utisci učesnika. Uvodni deo: Scenario radionice Voditelj radionice uvodi učenike u temu radionice razgovorom oterminima pismenosti i medijske pismenosti. Pita učenike koje medije prate, na kojim društvenim mrežama su aktivni i da li sami plasiraju neke informacije preko novih medija. Centralni deo: Voditelj radionice ukazuje na razlike između procesa učenja u XX veku i XXI veku ističući ulogu novih tehnologija interneta i dostupnosti informacija i njihovog globalnog deljenja. Moderan način obrazovanja za XXI vek nameće potrebu osposobljavanja mladih da budu medijski pismeni. To podrazumeva razvijanje kritičkog mišljenja prema različitim medijskim sadržajima, posebno prema reklamama, kao i razumevanje uloge medija u savremenom društvu. Medijska pismenost, takođe, podrazumeva da mladi razvijaju mogućnosti kreativnog izražavanja vlastitih stavova i mišljenja uz korišćenje novih medija. Voditelj radionice upoznaje učenike sa 5 ključnih koncepata medijske pismenosti: autor (sve poruke su konstruisane, imaju svog autora/e), format (koriste se različiti jezici i kreativne tehnike), publika (različiti ljudi poruku doživljavaju različito), sadržaj (u porukama su ugrađeni određeni stavovi i vrednosti) i svrha (profit ili moć). Kroz pitanja, razgovor i diskusiju objašnjava svaki od koncepata na primerima iz različitih medijskih sadržaja. Mladi mnogo gledaju reklame, ali da li znaju da ih na pravi način protumače? Grupni rad učenika sledi posle podele u 4 grupe i dobijanja konkretnih zadataka: članak iz novina ili snimak reklama (na temu ishrane, dijete ili nekih napitaka alkohol, pivo, enegretski ili osvežavajući napici). Svaka grupa po dobijanju informacije ima zadatak da je obradi u skladu sa naučenih 5 koncepata medijske pismenost i da odgovori kako su je razumeli. Učenici dobiju i pomoćnu listu sa pitanjima koju mogu koristiti kod analize novinskih članaka, kao i pomoćne liste za tehnike ubeđivanja koje se koriste u reklamama i pitanjima za dekonstrukciju reklame. 23
Pitanja za svaki od pet koncepata medijske pismenosti Autorstvo: Kojoj vrsti teksta pripada ova poruka? Koji elementi sačinjavaju poruku? Koliko se ova poruka razlikuje od ostalih iz istog žanra? Koje tehnike (i tehnologije) su korišćene pri kreiranju ove poruke? Po čemu bi ova poruka (ili vest o istom događaju) bila drugačija da je kreirana drugom tehnologijom? Koje odluke su donesene da bi ova poruka bila formulisana tako kako jeste? Koliko ljudi je bilo potrebno da se kreira ova poruka? Koji su to poslovi/zanimanja? Format: Na koji način je poruka konstruisana? Boje? Oblik? Veličina? Zvuk? Reči? Tišina? Odeća? Pokret? Svetlo? Kompozicija? Gde je kamera? Iz kog ugla se snima? Kako je poruka (priča) ispričana vizuelno? Šta ljudi rade? Ima li u priči nekih vizuelnih simbola? Metafora? Koje emocije poruka izaziva? Koje persuazivne metode koristi? Zbog čega ova poruka izgleda realno? Publika: Jeste li ikada iskusili nešto tako? Koliko je poruka bliska onome što ste u ličnom životu iskusili? Šta ste naučili iz ovog medijskog teksta? Šta ste naučili o sebi kroz ovo iskustvo? Šta ste naučili iz odgovora drugih ljudi / njihovih iskustava o ovoj poruci? Koliko drugih interpretacija ova poruka može imati? Kako objašnjavate različite odgovore? Jesu li i druga gledišta vredna kao moja? Sadržaj: Kako je ljudsko biće predstavljeno? Koje vrste ponašanja / posledica su prikazani? Sa kakvom osobom nas ova poruka poziva da se identifikujemo? Koja pitanja vam dolaze na pamet dok gledate/slušate/čitate ovu poruku? Koje ideje i vrednosti se plasiraju (prodaju) kroz ovu poruku? Koje političke ideje? Koji stavovi i mišljenja? Koji generalno pogled na svet je predstavljen? Svrha: Ko kontroliše kreiranje i plasiranje ove poruke? Zašto? Kako to možete prepoznati iz sadržaja poruke? Ko je šalje? Kako to možete prepoznati iz sadržaja poruke? Ko profitira ili ima bilo kakve koristi od slanja ove poruke? Javnost? Privatni interesi? Pojedinci? Institucije? Političke elite? Koje? Ko dobija, ko gubi, ko odlučuje? Koje ekonomske odluke mogu da stoje ili utiču na kreiranje / plasiranje ove poruke? 24
Tehnike ubeđivanja: uveravanje, uticaj na sistem vrednosti zabava glamur, privlačan izgled pripadnost grupi korišćenje reči: možda - dileme uticaj na čula i seksualnost manipulacija humor ponavljanje tradicija harizma strah laskanje korupcija snobizam nežnost,sentimentalnost nostalgija patriotizam naučni dokazi jednostavna rešenja individualizam Pitanja za dekonstrukciju reklame: Ko plaća reklamu i zašto? Da li je reklama upućena određenoj ciljnoj grupi i kojoj?koji tekst, slike i zvuci nas navode na taj zaključak? Šta je glavna, a šta skrivena poruka reklame? Da li je u reklami naveden poseban razlog za korišćenje tog proizvoda i ako jeste koji?koje se tehnike ubeđivanje koriste? Da li se u reklami pojavljuju nerealne tvrdnje?da li se u reklami pominju korisne informacije o kratkoročnim i dugoročnim posledicama korišćenja proizvoda? Koja osećanja u vama izazivaju slike u reklami?da li biste voleli da budete neka osoba u reklami (ako ih ima) i zašto? Koji stil života je prezentovan? Koje vrednosti su izražene? Iz svake grupe po jedan učesnik referiše kritičku analizu koju je grupa uradila na zadatoj informaciji, a potom svi ostali učenici u zajedničkoj diskusiji iznose svoju analizu i kritiku date informacije i donosi se zajednički zaključak. Završni deo: Komentar voditelja radionice Voditelj se zahvaljuje učenicima na saradnji i ako je potrebno daje kratke odgovore na postavljena pitanja. Podstiče završne komentare učenika na temu radionice. 25
Prilog za voditelja radionice Proces učenja u XIX i XX veku je bio limitiran na učionicu, a udžbenik je bio glavni izvor informacija. Uloga nastavnika je bila da selektira i daje informacije. Razvoj novih tehnologija, prvenstveno interneta, omogućile su da se u XXI veku deli znanje i informacije na globalnom nivou. Proces učenja sada ima višedimenzionalan pristup i višestruke izvore informacija uz nove tehnologije. Danas smo svi bombardovani morem informacija/poruka o svemu i svačemu u sveprisutnim brzim i snažnim slikama i zvukovima multimedijalne kulture. Kad se zbroje medijske poruke kojima smo okruženi, od televizijskih reklama, do plakata, interneta, izloženiji smo medijskim porukama u jednome danu više nego što su to naše bake i deke bili u jednoj godini. Poruke koje dolaze do svih nas koriste složen audio-vizuelni jezik koji ima vlastita pravila gramatiku. Kako bi se olakšalo kretanje svetom multimedijalne kulture, trebamo biti vešti u čitanju i pisanju jezika slika i zvukova, jednako kao što smo učili čitanje i pisanje jezika pisanih komunikacija. Nameće se potreba razvijanja koncepta medijske pismenosti i edukacije prevenstveno mladih, posebno sa komponentom vizuelne pismenosti. U središtu pažnje medijske pismenosti su kritičke i kreativne veštine, tj. savladavanje znanja i učenje o tome kako pronaći ono što vam u određenom trenutku treba. Pri tom mladi moraju steći više nivoe veština mišljenja, kako bi mogli analizirati i proceniti je li informacija koju su pronašli korisna -stalno postavljati pitanja, oblikovati odgovore, identifikovati zablude. Pojam medijske pismenosti je definisan na američkoj konferenciji o medijskoj pismenosti 1992. godine, te je ona određena kao sposobnost pristupa, analize, vrednovanja i odašiljanja poruka posredstvom medija. Ovaj pristup omogućava shvatanje uloge medija u društvu. Koncept obuhvata različite kompetencije: tehničke (sposobnost pristupa medijima), kritičke (razumevanje medijskih sadržaja, sposobnost njihovog tumačenja i kritičkog vrednovanja), te praktične (sposobnost stvaranja medijskih poruka). Medijska pismenost ne znači: ne gledaj, ne slušaj, ne čitaj! I nije pljuvanje po medijima. Medijska pismenost znači: gledaj, slušaj, čitaj pažljivo! Ona jeste kritička analiza medija. Današnji mediji utiču na oblikovanje mišljenja, uverenja i stavova. Bez obzira na razlike u veličini uticaja medija, svi istraživači se slažu da mediji utiču na društvo. Shvatanjem tih uticaja medijska pismenost nas sprečava da postanemo zavisni o medijima. Medijska pismenost omogućuje nastavnicima i učenicima da shvate odakle informacije dolaze, čiji su interesi istaknuti i kako pronaći alternativna gledišta. Reklama je javno oglašavanje proizvoda ili usluga. To je vrsta komunikacije da se ubedi publika u korisnost kupovine proizvoda/usluge. Autor reklame se služi svesnim ili podsvesnim porukama. Reklama sadrži kombinacije informacije i emocije u poruci. Reklama ima moć da oblikuje naše stavove i utiče na naš sistem vrednosti, te time i na naše ponašanje. Zakon o bezbednosti hrane u našoj zemlji zabranjuje da se hrani i piću pripisuju zdravstvene karakteristike. Proizvođači hrane i pića koriste javne i poznate ličnosti, promovišu svoje proizvode za prevenciju i/ili lečenje oboljenja. S obzirom na uspešnost uključivanja medijske pismenosti u školske programe države se mogu podeliti u tri grupe. U prvoj su grupi one u kojoj je medijska pismenost deo nastavnog plana, poput Australije, Finske, Danske, Kanade, Mađarske, Nemačke, Norveške, Irske, Slovenije, Švedske i Velike Britanije. U tim je državama osigurano odgovarajuće gradivo i drugi izvori potrebni za učenje, te postoje i društva nastavnika medijske pismenosti. Drugu grupu čine one države u kojima postoji minimalna uključenost medijske pismenosti u školske satnice, poput Austrije, Hrvatske, Holandije ili SAD. U tim državama medijsko opismenjavanje zavisi od motivisanosti pojedinih nastavnika i podrške neslužbenih institucija. Treću grupu čine države u kojima medijska pismenost nije uključena u nastavne planove. Poseban model ima Francuska, gde medijska pismenost, pre svega na području filmskih studija ima dugu tradiciju kao deo neformalnog obrazovnog sistema. 26