Informacioni sistemi i tehnologije Internet dr Dušan Ljubičić 1
Internet kao ideja U toku 1962. godine dve velike sile SAD i SSSR su razrađivale taktiku nuklearnog rata SAD su došle do saznanja da im centralizovan sistem odbrane zemlje predstavlja problem i slabu tačku Centralizovan sistem komandovanja podrazumeva da sve komande stižu sa jednog mesta odakle se upravlja svim aktivnostima U slučaju prekida veze između komandnog mesta i odbrambene jedinice odbrambena jedinica postaje gluva i slepa bez mogućnosti primanja komandi U slučaju uništenja komandnog mesta kompletan sistem odbrane ostaje bez centralnog izdavanja komandi dr Dušan Ljubičić 2
Distribuirana komunikacija Naučnik Paul Baran (rođen 1926. godine u Poljskoj, radio u SAD), ponudio je rešenje u vidu decentralizacije U slučaju prekida veze ili uništenja bilo koje tačke odbrane preostali deo sistema funkcioniše i dalje bez problema Informacije se mogu slati različitim putanjama, rutama Ovo se naziva distribuiranom komunikacijom dr Dušan Ljubičić 3
Podaci i paketi Paul Baran je smislio deljenje podataka u pakete, tako da se poruka na mestu pošiljaoca deli na manje pakete, a nakon slanja, na mestu primaoca ponovo spaja u celinu Osnovna prednost ovakvog načina razmene podataka jeste što nekoliko korisnika mogu da dele istu komunikacionu liniju U slučaju da se šalje podatak bez deljenja na pakete svi korisnici moraju da čekaju da jedan korisnik završi sa slanjem svog podatka Ako je u pitanju veliki podatak svi korisnici moraće dugo da čekaju dok se podatak ne prosledi, bez obzira na veličinu svojih podataka dr Dušan Ljubičić 4
Podaci i paketi Deljenjem podataka na pakete stiče se utisak da svi šalju podatke istovremeno jer se prvo šalje jedan paket jednog korisnika, pa paket drugog korisnika i tako redom pa drugi paket prvog korisnika, pa drugi drugog, dok se ne proslede svi paketi Korisnik koji šalje manji podatak brže će da obavi prosleđivanje u odnosu na korisnika koji šalje veći podatak bez obzira što je veći paket počeo ranije da se šalje dr Dušan Ljubičić 5
Arpanet Trebalo je da prođe sedam godina da bi se ove ideje i realizovale. 1969. godine računari četiri univerziteta u SAD povezuju se u mrežu koja dobija ime po agenciji za vrhunske istraživačke projekte (ARPA) koja je sprovela ideju u delo, ARPANET ARPANET je osmišljen kao vojni projekat. Početna ideja je bila da se povežu američke vojne baze Kasnije, uvidjevši mogućnosti ovog projekta ideja o povezivanju samo vojnih baza je prerasla u ekonomski isplativu investiciju koja se danas naziva jedinstvenim imenom INTERNET dr Dušan Ljubičić 6
Rođendan Interneta Prva internet mreža je nastala 1.1.1983. god. Tada je ARPANET zamenio dotadašnji skup protokola sa TCP/IP skupom protokola na kojemu se internet zasniva Ovaj datum se smatra zvaničnim "rođendanom" interneta dr Dušan Ljubičić 7
Šta je Internet Globalna svetska računarska mreža dr Dušan Ljubičić 8
Definicija Interneta Federalni Savet za mreže (Fedеral Networking Council): Internet se odnosi na globalni informacioni sistem 1. koji je logički povezan preko globalno jedinstvenog adresnog prostora zasnovanom na Internet protokolu (IP) ili njegovim narednim ekstenzijama/nadogradnjama; 2. koji je u stanju da podrži komunikaciju koristeći Transmisioni kontrolni protokol/internet Protokol (TCP/IP) ili njegove naredne ekstenzije/nadogradnje; i/ili druge IP kompatibilne protokole; i 3. koji omogućava, koristi ili čini pristupačnim, bilo javno ili privatno, usluge visokog nivoa koje počivaju na komunikacijima i pratećoj infrastrukturi ovde opisanoj dr Dušan Ljubičić 9
Adresiranje računara na internetu Svaki uređaj na internetu ima svoj jedinstveni broj koji se naziva IP (Internet Protocol) adresa IP adrese za internet se zakupljuju na određeni period, npr. mesec, godinu, tri godine Računari se međusobno pronalaze preko IP adrese Primer IP adrese: 184.28.113.26 ili 2a02:26f0:11a:482::b3a dr Dušan Ljubičić 10
Adresiranje računara na internetu Ljudi umesto IP adresa mnogo lakše pamte imena, npr. www.ibm.com ili www.microsoft.com DNS (Domain Name System) je sistem koji povezuje IP adrese sa imenima On je kao neki telefonski imenik interneta DNS je izmislio Paul Mockapetris 1983. godine dr Dušan Ljubičić 11
Funkcionisanje DNS Pretvara ime sajta u broj IP adresu Korisnik unesi ime veb sajta koji želi da otvori Njegov računar od DNS servera traži IP adresu za to ime Kada je dobije šalje zahtev veb serveru za traženu veb stranicu Svi DNS serveri su povezani i kroz međusobno prosleđivanje upita brzo dolaze do IP adrese dr Dušan Ljubičić 12
Povezivanje na internet Postoji više načina na koji korisnici mogu da se povežu na internet: telefonski kabl koaksijalni kabl optika mobilni internet dr Dušan Ljubičić 13
Dial-up Dial-up za pristup internetu koristi modem i javnu telefonsku mrežu (Public Switched Telephone Network PSTN) Telefonski kabl je povezan sa Dial-up modemom Veza se uspostavlja pozivanjem broja na kojem se nalazi Dial-up server internet servis provajdera Retko koristi, još uvek je jedini način pristupa internetu u nekim ruralnim i udaljenim područjima dr Dušan Ljubičić 14
DSL DSL: Digitalna pretplatnička linija (Digital Subscriber Line), ili xdsl, je naziv za grupu tehnologija koje koriste telefonsku liniju za prenos podataka Ovde spadaju: ADSL (Asymmetric Digital Subscriber Line), ADSL2+, VDSL (Very-high-bitrate digital subscriber line), VDSL2 i G.fast (Fast Access to Subscriber Terminals). Brzine prenosa su oko 100 Mbps dr Dušan Ljubičić 15
Kablovski internet Kablovski internet je pristup internetu preko koaksijalnog kabla, kojim se inače prenosi kablovska televizija Omogućava brzine i do 1 Gbps Kapacitet veze se deli između svih korisnika koji su priključeni na taj kabl Više korisnika sporiji internet dr Dušan Ljubičić 16
Optika Optički internet je pristup internetu preko optičkih kablova Kablovi se dovode do vrata korisnika, odnosno do kuće, kancelarije, zgrade Omogućava brzine i do 10 Gbps dr Dušan Ljubičić 17
Satelitski internet Satelitski internet je pristup internetu preko komunikacionog satelita Brzina pristupa je oko 100 Mbps, ali zbog velike udaljenosti satelita postoji veće kašnjenje što se odražava na aplikacije koje rade u realnom vremenu Obezbeđuje internet za slabo naseljena i nedostupna područja, avione i brodove dr Dušan Ljubičić 18
Satelitski internet Da bi mogao da se koristi mora da postoji optička vidljivost sa satelitom preko kojeg se pristupa internetu Za pristup internetu korisnik treba da ima satelitsku antenu i satelitski modem Antena je usmerena prema geostacionarnom satelitu koji se nalazi na visini od 35.786 km iznad ekvatora dr Dušan Ljubičić 19
Bežični internet Kod ove konekcije antene se stavljaju na stubove ili visoke zgrade Mora da postoji optička vidljivost između predajnika i prijemnika Korisnik signal prima preko manjeg prijemnog uređaja (nano stanica) koji montira na krovu Brzine se kreću oko 100 Mbps dr Dušan Ljubičić 20
Mobilni internet Pristup internetu preko mobilne mreže Ostvaruje se preko mobilnog telefona, tableta, portabilnog ili USB bežičnog modema Koriste se 3G, 4G i 5G tehnologije Kapacitet veze se deli sa svim uređajima koji su u tom trenutku priključeni na isti toranj, što može značajno da utiče na brzinu 4G omogućava brzine preko 100 Mbps, a 5G i preko jednog Gbps dr Dušan Ljubičić 21
Wi-Fi hotspot Wi-Fi hotspot je lokacija na kojoj postoji bežična lokalna mreža preko koje korisnici mogu da pristupe internetu sa svojih laptop računara, tableta, mobilnih telefona Lokacija može biti javna ili privatna, otvorena ili zatvorena, npr. parkovi, trgovi, škole, opštine, aerodromi, avioni, vozovi, brodovi, autobusi, tramvaji, kafići, hoteli, autobuske stanice itd. Na javnim mestima obično postoji znak na kojem piše WiFi Hotspot, Free WiFi dr Dušan Ljubičić 22
Internet servis provajder Internet servis provajder (Internet service provider ISP) je kompanija koja omogućava pristup Internetu na komercijalnoj osnovi Kod nas su to Telekom Srbija, Beotel, SBB, Eunet i dr. ISP nude pristup Internetu preko nekoliko vrsta konekcija, kao što su ADSL, VDSL, kabl (kablovski internet), Dial-Up, optički kabl, 3G i 4G dr Dušan Ljubičić 23
Naplaćivanje Interneta Internet se obično naplaćuje po vremenu i po protoku Kod naplaćivanja po vremenu korisnik za pristup internetu plaća fiksni iznos unapred (pripejd) ili unazad (postpejd) za određeni vremenski period, obično mesec dana, pri čemu iznos zavisi od brzine veze Ovaj način zakupa Interneta se zove Flat dr Dušan Ljubičić 24
Naplaćivanje Interneta Kod naplaćivanja po protoku korisniku se prodaju paketi određene veličine, npr. 2 GB, 5 GB itd. Kod naplate prema protoku korisnik ima na raspolaganju određeni vremenski period (npr. mesec dana) tokom kojeg mu važi kupljeni protok Ako korisnik ranije potroši svoje gigabajte, internet će mu biti isključen ili će dodatni saobraćaj biti naplaćen sa sledećim računom dr Dušan Ljubičić 25
Virtualna privatna mreža VPN (Virtual Private Network) je servis koji omogućava korisniku bezbednu komunikaciju Obezbeđuje visok stepen privatnosti i anonimnosti Virtualna u nazivu znači da računari koji se povezuju na ovaj način nisu direktno povezani, nego posredno preko interneta Reč privatna znači da niko sa strane ne može da sazna sadržaj komunikacije dr Dušan Ljubičić 26
Virtualna privatna mreža Sve što se prenosi preko VPN mreže je šifrirano U svojim počecima VPN se uglavnom koristio u za povezivanje sa poslovnom mrežom sa udaljene lokacije Razvojem interneta VPN je počeo da se koristi i u drugim scenarijima, uključujući: Pristupanje zaštićenim komercijalnim sadržajima, društvenim mrežama, anonimno pretraživanje veba, preuzimanje ilegalnih sadržaja sa mreža kao što je Torrent, komuniciranje preko interneta (VoIP, Skajp ) dr Dušan Ljubičić 27
VPN provajder VPN provajder je pojedinac ili kompanija koja pruža VPN uslugu Obično se radi o kompanijama koje poseduju veliki broj VPN servera koji su razmešteni na velikom broju lokacija u velikom broju zemalja dr Dušan Ljubičić 28
Intranet Privatna računarska mreža, pripada jednoj firmi, koja koristi TCP/IP i funkcioniše na isti način kao i internet Zaposlenima omogućava da na siguran način komuniciraju, pristupaju internoj dokumentaciji, razmenjuju informacije itd. Između intraneta i interneta postoji zaštitni zid (Firewall) koji nadgleda i kontroliše saobraćaj u oba smera i sprečava neovlašćen ulaz u intranet dr Dušan Ljubičić 29
Extranet Deo intraneta kojem poslovni partneri, kupci i svi drugi koji imaju dozvolu mogu da pristupe Predstavlja eksterni deo intraneta neke organizacije Korisnici koji pristupaju spolja moraju da imaju svoje naloge, lozinke i druge mehanizme koji se koriste za proveru identiteta Pristupa se preko VPN (Virtual private networks) veze dr Dušan Ljubičić 30
Extranet Omogućava korisniku spolja da se prijavi na lokalnu mrežu (intranet), radi kao da se nalazi u samoj organizaciji, pristupa određenim resursima Primeri ekstraneta: Elektronsko bankarstvo, onlajn učenje, prijavljivanje ispita preko interneta, praćenje isporuke kupljenog proizvoda Internet Extranet Intranet dr Dušan Ljubičić 31
Veb pregledač (Web browser) Program koji omogućava lociranje, preuzimanje, prikazivanje veb sadržaja Lokacija veb sadržaja vrši se preko URL adrese. URL adresa sadrži lokaciju servera i lokaciju traženog resursa na samom serveru Raznim eksternim dodacima (plugins) veb pregledač može da podrži prikazivanje ugrađenih multimedijalnih interaktivnih sadržaja, kao što su video-igrice, videokonferencije itd. dr Dušan Ljubičić 32
Veb pregledač (Web browser) Najčešće korišćeni veb pregledači su: Chrome, Firefox, Safari, Edge, Internet Explorer i Opera Prvi grafički veb pregledač se zvao Mosaic, napravljen je 1993. Na mobilnim uređajima najzastupljeniji su Chrome, Safari, UC Brower, Samsung Internet, Opera i Android dr Dušan Ljubičić 33
Veb kolačići Veb kolačići (web cookies) su male tekstualne datoteke veličine nekoliko kilobajta Kada korisnik poseti veb-sajt koji koristi kolačiće, kreira se kolačić i šalje veb pregledaču, koji ga potom automatski, ili uz dozvolu korisnika, smešta na čvrsti disk, odnosno u svoju keš memoriju Za sve vrste kolačića, osim onih koji su neophodni za funkcionisanje sajta, potrebna je dozvola korisnika dr Dušan Ljubičić 34
Veb kolačići Informacije koje se nalaze u kolačiću omogućavaju veb-sajtu da identifikuje posetioca, da zapamti njegove akcije i postavke, da mu omogući efikasnu navigaciju, korišćenje određenih funkcija itd. Kolačići zapravo kazuju veb-sajtu da li zahtevi dolaze od istog veb pregledača dr Dušan Ljubičić 35
Servisi interneta Servisi interneta predstavljaju njegovu upotrebnu vrednost Pomoću internet servisa pristupamo internet resursima Mogu da se podele na servise za komunikaciju, servise za deljenje datoteka i traženje informacija, veb i veb servise dr Dušan Ljubičić 36
Servisi za komunikaciju Omogućavaju razmenu informacija između pojedinaca i grupa ljudi Neki od servisa za komunikaciju: elektronska pošta, mejling liste, Telnet, Usenet i diskusione grupe, internet forum, čet, instant poruke, telefoniranje preko interneta, video komunikacija, blog i društvene mreže dr Dušan Ljubičić 37
Elektronska pošta E-mail i email su uobičajene skraćenice kojima se u engleskom jeziku označava elektronska pošta To je servis koji omogućava slanje poruka u elektronskom formatu preko računarske mreže Pored poruka, koje se najčešće sastoje samo od teksta, elektronska pošta u vidu priloga (atačmenta) omogućava slanje datoteka koje sadrže slike, audio, video i druge sadržaje dr Dušan Ljubičić 38
Elektronska pošta, prednosti Mejl je pouzdan i brz način slanja poruka, poruka se isporučuje za nekoliko sekundi Ukoliko iz nekog razloga ne može da se isporuči, pošiljalac se odmah o tome obaveštava Za manje firme i obične korisnike praktično je besplatan način komunikacije Omogućava slanje velikog broja poruka odjednom na veliki broj adresa i bilo gde u svetu gde postoji pristup internetu dr Dušan Ljubičić 39
Elektronska pošta - nedostaci Ne zahteva proveru identiteta pošiljaoca tako da on može lažno da se predstavi Digitalni sertifikati i digitalno potpisivanje mejla ovaj problem otklanjaju, ali to se još uvek ne koristi u dovoljnoj meri Prevelik broj dobijenih mejlova zahteva vreme da se pogledaju i eventualno odgovori na njih Takođe se dobija i veliki broj neželjenih mejlova (spam) dr Dušan Ljubičić 40
Elektronska pošta - nastanak Za nastanak mejla najzaslužniji je Ray Tomlinson koji je 1971. godine u elektronsku adresu dodao znak @ (at) i tako omogućio da korisnik može da prima poruke na bilo kojem računaru, a ne samo na jednom, kao što je pre toga bio slučaj dr Dušan Ljubičić 41
Elektronska pošta - Mejl klijent Mejl klijent je program koji omogućava pristup mejl serveru i upravljanje mejlovima Instalira se na lokalnom računaru Poznatiji mejl klijenti su Microsoft Outlook, Mozilla Thunderbird, OS X Mail, IncrediMail, Mailbox i ios Mail Veb aplikacije veb mejl (webmail) koje se koriste za upravljanje mejlovima (Gmail, Outlook mail, Yahoo mail,...) takođe se smatraju mejl klijentima dr Dušan Ljubičić 42
Elektronska pošta - Mejl server Mejl server je program koji prenosi poruke u elektronskom formatu (mejlove) od jednog do drugog računara u klijent server arhitekturi Sendmail i Microsoft Exchange su poznatiji mejl serveri dr Dušan Ljubičić 43
Mejl sigurnost Elektronska pošta je glavno sredstvo za širenje malvera Malver (Malware) je zajednički naziv za sve vrste zlonamernog softvera (virusi, crvi, trojanski konji, spyware, keyloger itd.) Pored distribucije malvera mejl se masovno koristi za slanje reklamnog materijala, ali i za phishing prevare koje imaju za cilj krađu osetljivih podataka, kao što su brojevi kreditnih kartica, šifre računa u banci itd. dr Dušan Ljubičić 44
Spam Spam je neželjeni mejl koji primalac nije tražio niti želi da ga dobija Spambot je program koji se obično u tajnosti instalira na zaražen računar, od kojih jedan može da bude i vaš, i sa njega šalje mejlove (spam) na sve mejl-adrese kojima raspolaže dr Dušan Ljubičić 45
Mrežna etika (Netiquette) Zove se i internet etika, e-etika, internet bonton, tehnološki bonton, netetikecija, netikecija su Reč Netiquette je nastala spajanjem engleske reči net i francuske etiquette Skup opšteprihvaćenih pravila kojih se treba držati u komunikaciji preko interneta Ukazivanje poštovanja prema drugima i zasluživanje poštovanja zauzvrat dr Dušan Ljubičić 46
Važnija pravila Upišite naslov poruke (Subject) Mejlove šaljite samo onima kojih se tiču U polje Cc: (Carbon Copy) upisuju se adrese ljudi kojima se mejl ne šalje direktno, ali treba da budu informisani o njegovom sadržaju Polje Bcc: (Blind Carbon Copy) je predviđeno za primaoce za koje drugi primaoci mejla ne treba da znaju Pišite kratke poruke Koristite profesionalne pozdrave Izbegavajte velika slova dr Dušan Ljubičić 47
Važnija pravila Ispravite pravopisne i slovne greške Dodajte potpis na kraju poruke Redovito proveravajte e-poštu i odgovarajte na nju Ne prosleđujte poruku bez saglasnosti onog ko je poslao Izbegavajte atačmente Budite oprezni sa humorom Izbegavajte skraćenice i emotikone Kada odgovarate na mejl, pazite da li ste kliknuli na Reply ili na Reply All, tj. da li odgovarate samo onom ko je poslao mejl ili svima kojima je taj mejl poslat dr Dušan Ljubičić 48
Mejling lista Mejling lista - spisak mejl-adresa na koje se odjednom može poslati isti mejl Sadrži mejl-adrese ljudi koji su pokazali interesovanje da nešto čuju ili diskutuju o određenoj temi Lista može da se sastoji od dve do nekoliko stotina hiljada mejl-adresa Članovi mejling liste se nazivaju pretplatnici (subscribers) Pored mejl-adresa mejling lista može da sadrži i druge podatke o pretplatniku, kao što su ime i prezime, broj telefona, poštanska adresa i dr. dr Dušan Ljubičić 49
Internet forum Internet forum, veb forum, ili samo forum Internet servis koji omogućava zainteresovanim korisnicima da kroz diskusiju iznose svoje stavove i mišljenja, da razmenjuju ideje, edukuju se, informišu, pružaju pomoć jedni drugima itd. Ime je dobio po javnim mestima (forumima) na kojim su se u antičkom Rimu vodile javne rasprave o pravnim, političkim i drugim pitanjima dr Dušan Ljubičić 50
Čet IRC (Internet Relay Chat), ili samo čet Komunikacija dvoje ili više ljudi istovremeno u realnom vremenu Ljudi koji komuniciraju najčešće se ne poznaju lično Čet (ili četovanje) se obično odvija kucanjem tekstualnih poruka, ali može i preko audio i video-veze dr Dušan Ljubičić 51
Čet sobe Čet se odvija unutar čet soba (chat rooms) Naziv čet sobe uže ili šire ukazuje na temu o kojoj se raspravlja, npr. programiranje, film, sport itd. Kada se korisnik prijavljuje na čet, on bira neku od ponuđenih soba Korisnici se prijavljuju u željenu sobu pod pseudonimom i ne moraju da otkrivaju pravi identitet dr Dušan Ljubičić 52
Instant poruke, IM (Instant Messaging) Vrsta onlajn komunikacije u realnom vremenu koja se obavlja razmenom uglavnom tekstualnih poruka, obično između dve osobe koje se u najvećem broju slučajeva poznaju Za fizička lica IM servis je besplatan Programi koji se koriste: Whatsapp, Facebook Messenger, WeChat, Telegram, Skype, Viber Gotovo svi IM programi omogućavaju i audio i video komunikaciju, prenos slika i drugih vrsta datoteka dr Dušan Ljubičić 53
Četbot Program (servis) koji s ljudima komunicira preko čet interfejsa (tekst, glas) Četbot omogućava lako dobijanje različitih informacija, kao što su vremenska prognoza ili kursna lista, odnosno svih onih informacija koje su dostupne preko internet pretraživača i socijalnih mreža Kompanijama omogućava da automatizuju pružanje svojih usluga kao što su naručivanje hrane, taksija, kupovanje avionskih karti, provera stanja na računu u banci i sl. dr Dušan Ljubičić 54
Četbot Izvor: https://medium.com dr Dušan Ljubičić 55
Blog Blog, ili weblog - lični veb sajt u kojima pojedinci da iznose svoje stavove, razmišljanja i emocije Najnoviji postovi se pojavljuju prvi, tj. na početku stranice Ljudi koji kreiraju i održavaju ove sajtove zovu se blogeri Glavna razlika između bloga i veb stranice je u tome što je blog aktivan, njegov sadržaj se dinamički menja kako se objavljuje novi sadržaj, dok je veb stranica statičnija dr Dušan Ljubičić 56
Kompanijski blog i mikrobloging Kompanijske blogove kompanije koriste da se lakše povežu sa kupcima Kupci se o kompaniji i proizvodima daleko češće informišu preko blogova nego preko oglasa Mikrobloging je kratka forma bloga Karakterišu ga česte i kratke objave Društvene mreže kao što su Twitter, Tumblr, Facebook i Instagram su popularne platforme za mikroblogiranje dr Dušan Ljubičić 57
Društvene mreže Onlajn platforme koje omogućavaju korisnicima interakciju sa hiljadama drugih korisnika Interakcija se odvija kroz deljenje slika, video zapisa, komentara, međusobno informisanje o aktivnostima i događajima u svetu itd. Kompanije koriste društvene mreže za povećanje prepoznatljivosti brenda Deljenjem postova sa bloga, slika, video zapisa ili komentara na društvenim mrežama podstiču pratioce da posete veb lokaciju kompanije i postanu kupci dr Dušan Ljubičić 58
Popularne društvene mreže Facebook, YouTube, Whatsapp, Messenger, Instagram, Twitter, Reddit, Pinterest, Google+, LinkedIn, članstvo u mrežama je besplatno dr Dušan Ljubičić 59
VoIP VoIP (Voice over Internet Protocol) (IP telefonija i internet telefonija) komunikaciona tehnologija koja omogućava telefoniranje preko interneta VoIP omogućava jeftine ili potpuno besplatne telefonske pozive Skajp (Skype) je najpoznatiji program Facebook Messenger, Whatsapp, Skype, Viber, WeChat najčešće se koriste za VoIP pozive preko mobilnih telefona i tableta dr Dušan Ljubičić 60
Video-konferencija Dvosmerna audio i video komunikacija u realnom vremenu između učesnika koji se nalaze na dve ili više lokacija Video-konferencija zahteva korišćenje posebne audio i video opreme i instalaciju posebnih klijentskih aplikacija Imaju poseban server koji upravlja videokonferencijom Pruža visok kvalitet slike, zvuka, visok stepen sigurnosti dr Dušan Ljubičić 61
Video konferencija Kod video-konferencija akcenat je na komunikaciji uživo, internet nije obavezan jer kompanije mogu da koriste svoju mrežnu infrastrukturu, nivo sigurnosti je visok, potrebno je lično prisustvo i autorizacija udaljenih učesnika, kvalitet slike i zvuka je visok, koriste se specijalno opremljene prostorije za održavanje sastanaka, namenjene su za držanje povremenih i redovnih sastanaka, pregovore, diskusije i sl. dr Dušan Ljubičić 62
Veb konferencija Omogućava održavanje sastanaka preko interneta korišćenjem posebnih aplikacija ili veb brauzera Razlikuju se od video-konferencija po kvalitetu, sigurnosti i potrebnoj opremi Skype, Google Hangouts i Zoom su neki od najpoznatijih programa za veb konferencije dr Dušan Ljubičić 63
Veb konferencija Veb konferencije akcenat stavljaju na deljenje sadržaja, internet konekcija je obavezna, nivo sigurnosti je nizak, često se ne zahteva autorizacija učesnika, obično jedna ili dve osobe govore istovremeno, podržava veliki broj učesnika, video je srednjeg kvaliteta, učešće se ostvaruje preko laptop, desktop ili mobilnih uređaja, uglavnom se koristi za učenje na daljinu, držanje prezentacija i obuka dr Dušan Ljubičić 64
Vebinar Vebinar (Webinar) "držanje seminara preko veba je vrsta veb konferencije Vebinari su pogodniji od veb konferencija za grupne sastanke i događaje sa brojnom publikom Vebinari se koriste za držanje informativnih prezentacija, poput seminara, predavanja, radionica ili demonstracija proizvoda i uslug Podržavaju ankete, kvizove, strimovanje audio i video sadržaja, deljenje dokumenata i aplikacija dr Dušan Ljubičić 65
Vebkast Veb prenos, vrsta veb konferencije u kojoj ne postoji interakcija sa publikom Prezentacija se Publika može da prati veb prenos u realnom vremenu, a može i kasnije na zahtev i više puta Veb prenos omogućava plasiranje informacija ogromnom broju ljudi Koristi se za obuke, učenje, prezentaciju proizvoda, rezultata rada kompanije itd. dr Dušan Ljubičić 66
Pretraživači Servisi za pretraživanje omogućavaju pronalaženje različitih informacija na internetu Pretraživač čine skup programa koji prikupljaju i organizuju sadržaj sa interneta i korisniku prikazuje linkove najrelevantnijih veb stranica Pretraživači koji se najčešće koriste su Google, Bing, Yahoo!, Baidu, Yandex i DuckDuckGo dr Dušan Ljubičić 67
Veb Veb - sistem povezanih hipermedijalnih dokumenata dostupnih preko računarske mreže Hipertekst je tekst koji sadrži vezu (link) prema drugom tekstu Hipermedija (HyperMedia) je hipertekst koji nije ograničen samo na tekst, nego može da sadrži grafiku, zvuk, video, virtuelnu realnost, interaktivne forme, kao i sve druge vrste interakcije koje nisu uključene u hipertekst dr Dušan Ljubičić 68
Veb se koristi za Veb se najčešće koristi za pronalaženje informacija, čitanje onlajn vesti, učenje, zabavu, kupovinu robe i usluga Firme ga koriste za predstavljanje i prodaju svojih proizvoda i usluga i rad sa poslovnim partnerima dr Dušan Ljubičić 69
URL Svaka veb stranica, slika, audio i video zapis, program ima svoju jedinstvenu adresu na internetu - URL (Uniform Resource Locator) Tipična URL adresa se sastoji od: imena protokola, imena servera na kojem se nalazi veb resurs i imena samog resursa predstavljena putanjom dr Dušan Ljubičić 70
URL Na primer, kod adrese http://www.nbs.rs/internet/cirilica/index.html http je protokol www.nbs.rs je adresa servera /internet/cirilica/index.html je lokacija resursa na veb serveru Protokol http://www.nbs.rs/internet/cirilica/index.html Ime servera Ime i lokacija resursa na serveru dr Dušan Ljubičić 71
Veb klijent server model Veb je klijent server model Klijentski softver se nalazi na računaru korisnika Na engleskom zove web browser, a kod nas se prevodi sa veb čitač i veb pregledač Najpoznatiji veb pregledači su Chrome, Firefox, Safari Edge, i Internet Explorer S druge strane, Apache, Nginx i IIS (Internet Information Services) su veb serveri koji se najčešće koriste dr Dušan Ljubičić 72
Statičke stranice Veb stranice koje se preuzimaju sa veb servera mogu biti statičke i dinamičke Statičke stranice uvek imaju isti sadržaj i nalaze se na veb serveru Podaci koji se koriste za kreiranje dinamičkih stranica uglavnom se nalaze u bazi podataka Dinamičke stranice su kompleksnije od statičkih dr Dušan Ljubičić 73
Dinamičke stranice Pored veb servera koristi se i aplikativni server Aplikativni server je povezan sa bazom podataka i na osnovu zahteva korisnika daje potrebne podatke iz baze veb serveru kako bi on mogao da kreira veb stranicu i pošalje je klijentu Ovo je, na primer, slučaj kada korisnik kupuje nešto preko interneta ili vrši neku pretragu preko Google-a dr Dušan Ljubičić 74
Nastanak veba Veb je 1989. godine izumeo engleski naučnik Tim Berners-Lee Tokom 1989. i 1990. on je napisao prvi program za čitanje veb dokumenata (web browser), prvi veb server i prvu veb stranicu Izgled prve veb stranice Tim Berners-Lee dr Dušan Ljubičić 75
Informacioni sistemi i tehnologije Internet dr Dušan Ljubičić 76