ПАРК ПРИРОДЕ»ПОЊАВИЦА«

Полазећи од Средњорочног програма заштите природних добара за период 2011 2020. (Број 02 133, од 28.01.2011.) који је добио сагласност Скупштине Аутономне Покрајине Војводине (Одлука о давању сагласности на Средњорочни програм заштите природних добара Покрајинског завода за заштиту природе за период 2011-2020., 01 број 023-2/11 од 5.04.2011.), као и сагласности Владе Републике Србије (Решење о давању сагласности на Средњорочни програм заштите природних добара Покрајинског завода за заштиту природе за период 2011-2020., 05 број 353-5627/2011, од 14.07.2011.; Сл. Гласник РС, 54/2011), и Програма заштите природних добара за 2012. годину (сагласност Владе АП Војводине: Решење о давању сагласности на Програм заштите природних добара Покрајинског завода за заштиту природе за 2012. годину, број: 023-13/2012 од 25.01.2012. год.) приступило се ревизији ПП Поњавица. Валоризацијом природних вредности и проценом њихове угрожености током ревизије, проширене су границе заштићеног подручја на део Поњавице јужно од насеља Омољица до насипа уз водоток Надела, као и на део Поњавице југоисточно од насеља Банатски Брестовац. Као резултат наведених промена, ревизијом је повећана површина Парка природе Поњавица са 133,64 hа на 302,96 hа. Одређена је и заштитна зона око ПП Поњавица површине 678,57 ha. Промене унутрашњих граница режима заштите су током ревизије биле најзначајније. Тако је, приликом ревизије, успостављено и подручје режима заштите I степена које обухвата 0,87 hа, а површина под режимом заштите II степена, која је обухватала целу површину ПП Поњавица је смањена на површину од 90,64 hа, односно сада заузима око 30 % заштићеног подручја. Преостали, највећи део површине заштићеног подручја обухвата 211,44 hа, односно 70% и налази се у режиму заштите III степена. Мере заштите су одређене у циљу очувања преосталих фрагментисаних природних и полуприродних станишта, који су значајни за очување биолошке разноврсности. На основу законских овлашћења Покрајински завод за заштиту природе израдио је Студију заштите као стручно-документациону основу за успостављање заштите Парка природе Поњавица, као заштићеног подручја III категорије. Студију достављамо Градској управи Града Панчева ради доношења Одлуке о заштити Парка природе Поњавица. Покрајински завод за заштиту природе Нови Сад, 2012. Директор др Биљана Пањковић

Студија заштите : Обрађивач: Синтеза: Руководиоци: Стручни тим : ПАРК ПРИРОДЕ»ПОЊАВИЦА«ПРЕДЛОГ ЗА СТАВЉАЊЕ ПОД ЗАШТИТУ КАО ЗАШТИЋЕНО ПОДРУЧЈЕ III КАТЕГОРИЈЕ ПОКРАЈИНСКИ ЗАВОД ЗА ЗАШТИТУ ПРИРОДЕ мр Јадранка Делић мр Јадранка Делић Тања Бошњак, дипл. инж. пољопривреде Недељко Ковачев, дипл. географ Дарко Тимотић, дипл. геолог Тања Бошњак, дипл. инж. Јелена Станишић, дипл. биолог Вида Стојшић, дипл. биолог Ранко Перић, дипл. биолог Ален Киш, дипл. инж. шумарства мр Наташа Пил Ласло Галамбош, дипл еколог мастер Владимир Добретић, дипл. биолог Марко Туцаков, дипл. биолог мр Јадранка Делић Клара Сабадош, дипл. биолог мр Весна Кицошев Зоран Племић, дипл.инж.пољопривреде Бојана Мајкић, дипл. географ туризмолог Драган Чалакић, геометар Милка Бањац, дипл. правник Компјутерска обрада: Картографска обрада: Фотодокументација: Директор : Снежана Ђекић, административни техничар Драган Чалакић, геометар Из документације Завода др Биљана Пањковић Нови Сад, 2012. година

Садржај С А Д Р Ж А Ј ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ПРЕДЛОГА ЗА ПОКРЕТАЊЕ ЗАШТИТЕ I ИДЕНТИФИКАЦИОНА ЛИСТА 1 I 1. НАЗИВ ПРИРОДНОГ ДОБРА 1 I 2. ВРСТА ПРИРОДНОГ ДОБРА 1 I 3. КАТЕГОРИЈА 1 I 4. КАТЕГОРИЈА ПРИРОДНОГ ДОБРА ПРЕМА КЛАСИФИКАЦИЈИ 1 СВЕТСКЕ УНИЈЕ ЗА ЗАШТИТУ ПРИРОДЕ (IUCN) I 5. МЕЂУНАРОДНИ СТАТУС ПРИРОДНОГ ДОБРА 1 I 6. ОСНОВНЕ ПРИРОДНЕ И СТВОРЕНЕ ВРЕДНОСТИ 1 I 7. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ ПРИРОДНОГ ДОБРА 2 I 8. ГРАНИЦЕ ПРИРОДНОГ ДОБРА 3 I 9. ПОВРШИНА 8 I 10. ВЛАСНИШТВО 11 I 11. ИСТОРИЈАТ ЗАШТИТЕ 12 II ОПИС ПРИРОДНИХ, СТВОРЕНИХ И ПРЕДЕОНИХ ОДЛИКА 13 II 1. ПРИРОДНЕ ОДЛИКЕ 13 Историјат истраживања 13 II 1.1. Положај 15 II 1.2. Геолошке одлике 15 II 1.3. Геоморфолошке одлике 16 II 1.4. Климатске одлике 17 II 1.5. Хидролошке одлике 20 II 1.6. Педолошке одлике 24 II 1.7. Флористичке одлике 26 II 1.8. Вегетацијa 30 II 1.9. Фитопланктонске заједнице 39 II 1.10. Фаунистичке одлике 40 II 1.10.1. Eнтомофауна 40 II 1.10.2. Ихтиофауна 43 II 1.10.3. Батрахофауна и херпетофауна 48 II 1.10.4. Орнитофауна 51 II 1.10.5. Фауна сисара 55 II 2. ПРЕДЕОНЕ ОДЛИКЕ ЗАШТИЋЕНОГ ПОДРУЧЈА 58 II 2.1. Формирање културног предела 58 II 2.2. Структура предела 62 II 2.3. Фрагментација природних станишта и еколошки коридори 64 II 3. СТВОРЕНЕ ОДЛИКЕ 66 II 3.1. Културно-историјско наслеђе 66 II 3.2. Насеља 67 II 3.3. Инфраструктура 69 II 3.4. Становништво 70 II 3.5. Делатности 70 II 3.6. Постојећа просторно-планска документација 76

Садржај III ОЦЕНА СТАЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ПОДРУЧЈА 77 III 1. ФАКТОРИ УГРОЖАВАЊА 77 III 2. ОЦЕНА УГРОЖЕНОСТИ 84 IV ТЕМЕЉНЕ ВРЕДНОСТИ ПРИРОДНОГ ДОБРА 91 IV 1. ТЕМЕЉНЕ ВРЕДНОСТИ ЗАШТИЋЕНОГ ПОДРУЧЈА 91 IV 2. ИСПУЊЕНОСТ УСЛОВА ЗА ЗАШТИТУ 92 IV 3. ЗНАЧАЈ И ФУНКЦИЈА ЗАШТИЋЕНОГ ПОДРУЧЈА 93 IV 4. ТУРИСТИЧКЕ ВРЕДНОСТИ 95 V РЕЖИМИ ЗАШТИТЕ 97 V 1. ОПШТЕ МЕРЕ У ОКВИРУ РЕЖИМА ЗАШТИТЕ ЗАШТИЋЕНОГ ПОДРУЧЈА 97 V 2. РЕЖИМ ЗАШТИТЕ I (првог) СТЕПЕНА 99 V 3. РЕЖИМ ЗАШТИТЕ II (другог) СТЕПЕНА 100 V 4. РЕЖИМ ЗАШТИТЕ III (трећег) СТЕПЕНА 101 V 5. ЗАШТИТНА ЗОНА 101 VI КОНЦЕПТ ЗАШТИТЕ И УНАПРЕЂЕЊА И МОГУЋЕ ПЕРСПЕКТИВЕ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА 103 VI 1. КОНЦЕПТ ЗАШТИТЕ 103 VI 2. СМЕРНИЦЕ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ 104 VI 3. МОГУЋЕ ПЕРСПЕКТИВЕ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА 109 VI 4. АНАЛИЗА ЗАИНТЕРЕСОВАНИХ СТРАНА 112 VI 5. ДОКУМЕНТАЦИЈА О УСЛАЂИВАЊУ ПОТРЕБА ЗАШТИТЕ СА ЗАИНТЕРЕСОВАНИМ СТРАНАМА VII УПРАВЉАЊЕ 117 VII 1. НАЧИН УПРАВЉАЊА И ОБАВЕЗЕ УПРАВЉАЧА 117 VII 2. ФИНАНСИРАЊЕ 121 VII 3. КАДРОВСКА И ТЕХНИЧКА ОПРЕМЉЕНОСТ УПРАВЉАЧА 123 VII 4. ПРОЦЕНА СОЦИОЕКОНОМСКИХ ЕФЕКАТА ЗАШТИТЕ 125 VII 5. ПРЕДЛОГ УПРАВЉАЧА 126 VIII ЛИТЕРАТУРА 127 116

Садржај IX ПРИЛОЗИ ПРИЛОГ 1 ПРИЛОГ 2 Прилог 1.1: Прилог 1.2: Прилог 1.3: СПИСКОВИ ТАКСОНА ОДРЕЂЕНИХ ОРГАНСКИХ ГРУПА: Списак евидентираног фитопланктона Парка природе»поњавица«списак идентификованих биљних врста (више биљке) на природним и природоликим стаништима Парка природе»поњавица«преглед фауне птица Парка природе»поњавица«извод ИЗ ЛИСТЕ НЕПОКРЕТНОСТИ X КАРТОГРАФСКИ ПРИКАЗ ПРИЛОГ 1: Географски положај природног добра у Србији (1:1 000.000) ПРИЛОГ 2: Географски положај природног добра у Србији (1:300.000) ПРИЛОГ 3: Прегледна карта са границама и режимима заштите (1:25.000) ПРИЛОГ 4: ПРИЛОГ 5: Педолошка карта Прегледна карта са са границама и режимима заштите за Одлуку о заштити

Образложење предлога за покретање заштите ОБРАЗЛОЖЕЊЕ ПРЕДЛОГА ЗА ПОКРЕТАЊЕ ЗАШТИТЕ Парк природе Поњавица обухвата део некадашњег средњег тока Поњавице са очуваним морфолошким карактеристикама корита и малобројним, међусобно, делимично изолованим остацима тршћака и ливада. Мозаик станишта у природном и блиско природном стању представља последње остатке некадашњег пространог воденог и мочварног комлекса поплавног подручја реке Дунав, као и прибежиште врстама чија су станишта уништена регулацијом вода. Поњавица представља и еколошки коридор који повезује расцепкане остатке исконске вегетације дуж свог тока са еколошким коридором Дунава. Заштићено подручје се одликује наглом променом кота терена са распоном надморских висина од oко 8 метара идући од мочварних површина ка лесној тераси, у којем водено-мочварни комплекс речне мртваје показује оштар прелаз ка сувоземним стаништима урбанизоване лесне терасе. Успостављањем заштите од 1995. године на подручју Парка природе Поњавица, није се значајно допринело очувању природних станишта и врста. Поњавица је првенствено коришћена као реципијент вода системима за одводњавање некадашњег плавног подручја Дунава, при чему је испуњавање основних циљева заштите стављено у други план. Интензиван антропогени утицај као што су: проблеми отпадних вода, нерешени проблеми са отпадом, финансијски проблем и многи други довели су до потребе за ревизијом природних вредности и стања заштићеног подручја. Ревизији се приступило и ради усаглашавање мера и режима заштите са важећим прописима, са циљем обнове и ажурирања застарелих картографских подлога и јачањем еколошког интетритета заштићеног подручја. Проширењем заштите на остатке влажних и мезофилних ливада и на очуване и/или деградоване делове обалног појаса обезбеђују се кључна станишта за одвијање животног циклуса угрожених врста, а истовремено се повећава и стабилност екосистема Поњавице. Из наведених разлога неопходно је било утврдити нове границе, режиме и мере заштите, којима би се постојеће природне вредности очувале и унапредиле, а антропогени утицај контролисао и смањио у највећој могућој мери. Приликом ревизије простора показала се потреба за заштиту еколошког коридора мртваје јужно од Омољице који поседује значајне природне вредности. Такође су у околном простору евидентирана влажна и травна станишта, због којих је било потребно проширити просторну заштиту. Најзначајнија вредност подручја Поњавице је мешовита колонија чапљи која се налази на острвцу у западном делу тока Поњавице, непосредно на рубу насеља Омољица, на којем се успоставља подручје режима заштите I степена које обухвата 0,87 hа. Ревизијом је повећана површина ПП Поњавица са 133,6384 hа на 302,9553 hа, односно за 169,3169 hа, што износи 44,11 %. На основу стања природних вредности предложене су нове границе заштићеног подручја и границе режима заштите са мерама заштите, а у циљу очувања природних

Образложење предлога за покретање заштите влажних станишта као приоритетних за заштиту. На тај начин обезбеђује се, поред очувања геоморфолошких облика карактеристичних за равничарске водотоке, заштита дивљих врста везаних за та станишта, од којих су многе строго заштићене врсте. Заштитом је обухваћено подручје унутар кога се налазе водена и мочварна станишта са фрагментима ливадских и шумских станишта.

I Идентификациона листа I ИДЕНТИФИКАЦИОНА ЛИСТА I 1. НАЗИВ ЗАШТИЋЕНОГ ПОДРУЧЈА Поњавица I 2. ВРСТА ЗАШТИЋЕНОГ ПОДРУЧЈА Парк природе Члан 34 Закона о заштити природе ( Сл. гласник РС, бр. 36/2009, 88/2010, 91/2010). I 3. КАТЕГОРИЈА III категорија - заштићено подручје локалног значаја. Члан 41 Закона о заштити природе ( Сл. гласник РС, бр. 36/2009, 88/2010, 91/2010). I 4. КАТЕГОРИЈА ЗАШТИЋЕНОГ ПОДРУЧЈА ПРЕМА КЛАСИФИКАЦИЈИ СВЕТСКЕ УНИЈЕ ЗА ЗАШТИТУ ПРИРОДЕ (IUCN) IUCN Category IV Подручје управљања стаништима и врстама (Habitat and species mаnagement area). I 5. МЕЂУНАРОДНИ СТАТУС ЗАШТИЋЕНОГ ПОДРУЧЈА Подручје до сада није имало статус међународно значајног подручја. I 6. ОСНОВНЕ ПРИРОДНЕ И СТВОРЕНЕ ВРЕДНОСТИ Заштићено подручје обухвата средњи ток Поњавице са очуваним морфолошким карактеристикама водотока и приобалне остатке влажних 1

I Идентификациона листа станишта. Присутна вегетација у природном и блиско природном стању представља последње остатке некадашњег пространог мочварног комлекса и прибежиште врстама чија су станишта уништена регулацијом вода. Истовремено служи као еколошки коридор који повезује расцепкане остатке исконске вегетације са еколошким коридором Дунава. На подручју Поњавице издвојено је 16 типова станишта приоритетних за заштиту. Богатство флористичке разноврсности огледа се у присуству 115 таксона виших биљака на нивоу врсте (113) и подврсте (2) сврстаних у 90 родова, 49 фамилија, 39 редова, 13 подкласа, 4 класе, 2 раздела и једно царство. Посебно треба истаћи у категорији строго заштићених врста, малу ресину (Potamogeton pusillus), односно од заштићених врста, шиљату оштрицу (Carex acuta, Табернемонтанову зуку (Scirpus lacustris subsp. tabernaemontani и жабокречину (Zannichellia palustris). Као изузетно ретка код нас, наводи се и јужнобалканска врста мрава Formica balcanina Насељава отворена пешчарска станишта поред река која су повремено плављена. Посебно значајан представник фауне риба је златни караш (Carassius carassius) строго заштићена врста. Најзаступљенију компоненту батрахофауне чине три врсте фамилије Ranidae: Pelophylax kl. esculenta (зелена жаба), Pelophylax lessonae (мала зелена жаба) и Pelophylax ridibundus (велика зелена жаба) које су и најзначајније у ланцу исхране барско-мочварних станишта. Класа гмизаваца (Reptilia), заступљена је са 4 врсте а строго заштићене су две: барска корњача (Emys orbicularis) и белоушка (Natrix natrix). Најзначајнија савремена орнитолоштка вредност подручја Поњавице је мешовита колонија чапљи у Поњавици први пут је откривена 5. 6. 2008. године (Симић и Туцаков, 2008). Налази се у жбуњу на острвцу у западном делу тока Поњавице, непоседно на рубу насеља Омољица. Вредност ове колоније у томе што заштита острвца на коме се налази и заштита места исхране може да обезбеди да се на овом простору почну гнездити и остале строго заштићене врсте колонијалних чапљи. Такође постоји потенцијал за гнежђење и других врста колонијалних мочварица будући да је ово иницијална колонија. Видра (Lutra lutra) је забележена у близини плаже код Банатског Брестовца. Налаз видре u Поњавици, и поред зарастања и загађења овог водотока, говори о његовој вредности и потенцијалу. Као врста на врху трофичке пирамиде којa лови и ситне грабљивице, видра је осетљива на загађење водотока и еутрофикацију којe често узрокују страдања рибље млађи и помор рибе. Строго је заштићена врста у Србији. Такође је заштићена Бернском конвенцијом и Директивом о стаништима. I 7. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ ЗАШТИЋЕНОГ ПОДРУЧЈА Заштићено подручје Парка природе Поњавице налази се на јужном ободу Панчевачке депресије, односно на крајњем јужном делу Баната. Протеже се у дужини од око 9 km између Омољице и Банатског Брестовца, са правцем кретања северозапад-југоисток. На северозападу Поњавице је насеље Омољица, а на југоистоку Банатски Брестовац. Заштићено подручје се налази на подручју 2

I Идентификациона листа општине Панчево, а катастарски припада: К.О. Омољица и, К.О. Банатски Брестовац. Северно од водотока парка природе пролази регионални пут Панчево-Ковин. Заштићено подручје удаљено је од Панчева око 12 km, а од Београда око 30 km. Близина поменуте саобраћајнице, као и близина великих градова у окружењу, чине заштићено подручје приступачним за туристе. Надморска висина заштићеног природног добра се креће од 68,50 до 76,65 m. Положај је одређен следећим географским координатама: Табела 1: Координате заштићеног подручја Граничне тангенте по Гриничу по Гаус Кригеру SL Јужна гранична линија 44 о 42' 48" N 4952.107 NL Северна гранична линија 44 о 45' 36" N 4957.310 WL Западна гранична линија 20 о 43' 15" E 7477.903 EL Источна гранична линија 20 о 49' 34" E 7486.230 Табела 2: Географска координата централне тачке Централна тачка по Гриничу по Гаус Кригеру 44 о 45' 24" N 20 о 43' 47" E 4956.929 7478.601 I 8. ГРАНИЦЕ ЗАШТИЋЕНОГ ПОДРУЧЈА ОПИС ГРАНИЦЕ ПП ПОЊАВИЦА Карта 1: Граница и режими заштићеног подручја 3

I Идентификациона листа Почетна тачка описа границе заштите ПП Поњавица је северозападна међна тачка парцеле 11896, К.О. Омољица, Општина Панчево. Граница иде на југоисток северном границом парцела 11896, 7167, до међне тачке са К.О. Банатски Брестовац. У правцу југа иде источном граничном линијом парцела 1675, К.О. Банатски Брестовац. Скреће на јуигоисток, североисточном границом парцела 1674, 1602 до југозападне међне тачке парцеле 1508. Ломи се на североисток, северозападном границом парцела 1508, 1509, 1512 до северозападне међне тачке парцеле 1512. Скреће на југоисток северном границом парцела 1512, 1513, 1514, 1515, 1518, 1519, 1520, 1523, 1524, 1528/1, 1529, 1530, 1531, 1536/1, 1536/2, 1537, 1538, 1540, 1549, 1550, 1551/1, 1551/2, 1563/1, 1563/2, 1564, 1565, 1566, 1567, 1568, 1569, 1570, 1573, 1574/1, 1574/2, 1575, 1576, 1577, 1579, 1580, 1581/1, 1581/2, 1583, 1584, 1585, 1427/2, 1422/4, 1422/2, 1422/1, 1596, 1597/1, 1598, 1599, 1602, 1306/2 до североисточне међне тачке парцеле 3330/1. Скреће на североисток границом парцеле 3177 до југозападне међне тачке парцеле 1306/1. Ломи се на југоисток, јужном границом парцеле 1306/1 до парцеле 3330/1. Скреће на североисток, северном границом парцеле 3330/1 до северозападне међне тачке парцеле 78. У правцу југоистока иде источном границом парцеле 78 до четворомеђе парцела 78, 161, 3329/10 и 3329/1. Наставља на југ па на исток граничном линијом парцеле 3329/1, скреће на север, западном границом парцела 6735, 3329/1, ломи се на исток, северном границом парцела 3329/19, 3330/2, 3131, 3795 до парцеле 3895/31. Скреће на северозапад јужном границом парцела 3895/31, 3890 до југозападне међне тачке парцеле 3895/31 до парцеле 3795. Источном границом исте парцеле до северозападне међне тачке парцеле 3844/4. Скреће на југозапад, јужном границом парцеле 3795, на југ, источном границом парцеле 3795, обухвата парцелу 3876/1 и иде на запад јужном границом парцеле 3795 до североисточне међне тачке парцеле 3132. Ломи се на југ источном границом парцела 3132, 3139/1, скреће на запад јужном границом парцела 3139/1, 3137, 3135, 3133 до парцеле 3330/1. Граница заштите иде на југозапад, граничном линијом парцеле 3330/1, источном границом парцеле 3346/3, граничном линијом парцеле 3330/1, јужном границом парцела 3171, 3172, 3173. Скреће на северозапад, западном границом парцела 3173, 3172, 3174, на запад, јужном границом парцела 3330/1, 3166, на север, западном границом парцела 3330/1, 3317, ломи се на запад, јужном границом парцеле 3330/1, на север западном границом парцеле 3330/1, 1306/2 до међне тачке са К.О. Омољица. Граница иде на запад јужном границом парцеле 7447 К.О. Омољица до југоисточне међне тачке парцеле 72641/1. Граница иде јужном међном линијом парцела 7264/1, 7264/2, ломи се на северозапад, југозападном границом парцеле 7275 до тачке на међној линији парцеле 7275, наспрам југозападне међне тачке парцеле 7235. Скреће под правим углом на југозапад улазећи у парцелу 7250 у дужини од 50m. Ломи се на северозапад идући на одстојању 50m од северне граничне линије парцеле 7250 до парцеле 7215/2. Скреће на север западном границом парцеле 7250 до парцеле 7275. Ломи се на северозапад, југозападном границом парцела 7275, 11896 до североисточне међне тачке парцеле 11890. Ломи сена југозапад, југоисточном границом парцела 11890, 11884/1, на југоисток северном границом парцела 11864/2, 11863 до наспрам северозападне међне тачке парцеле11846. Скреће на југ, пресеца парцеле 11863, 11847 до северозападне међне тачке парцеле 11846. Даље на југ западном границом парцела 11846, 7175, 7176, 7179, 7180, 7277, 7279, 7281 до југозападне међне тачке парцеле 7281. Скреће на запад, пресеца парцелу 11841/1, 11840/1 иде јужном границом парцеле 11839 до њене југозападне међне тачке. Скреће на север, западном границом парцела 11839, 11867 до југоисточне међне тачке парцеле 11882. Ломи се на запад, јужном границом парцела 11882, пресеца парцелу 11873/1 и наставља на запад, јужном границом парцела 11874, 10990, 10989, 10988 до југозападне међне тачке парцеле 10988. Ломи се на североисток, западном границом парцеле 10988, пресеца парцелу 10946 до парцеле 11899/2. Скреће на северозапад североисточном границом парцеле 10946 до југозападне међне тачке парцеле 11904. Ломи се на север, западном границом парцеле 11904 до југоисточне међне тачке парцеле 11906. Скреће на северозапад, јужном границом парцела 11906, 11908/1, 11908/2, 11896 до југозападне међне тачке парцеле 11896. Граница заштите 4

I Идентификациона листа ломи се на север, западном граничном линијом парцеле 11896 до почетне тачке описа границе заштите ПП Поњавица. Напомена: Из обухвата предложене границе заштите Парка природе Поњавица изостављају се два подручја. Почетна тачка описа границе првог подручја је тромеђа парцела 11896, 11902/3, 11899/3. Граница иде на југоисток, граничном линијом парцеле 11896, на југ западном границом парцеле 11899/1 до тачке на граничној линији парцеле 11899/1 удаљене 50m од јужне граничне линије парцеле 11900/9 до југозападне међне тачке парцеле 11899/4. Скреће на запад јужном границом парцела 11899/6, 11899/7, 11901/2, на север западном границом парцела 11901/2, 11899/3 до почетне тачке првог подручја. Почетна тачка границе другог подручја је тромеђа парцела 11896, 11899/1, 11898/1. Граница иде на североисток, па на југоисток граничном линијом парцеле 11896. Скреће на запад, северном граничном линијом парцеле 11899/1, на север источном границом исте парцеле до почетне тачке описа границе другог подручја. Режим заштите I степена Локалитет: Острво ГРАНИЦЕ РЕЖИМА ЗАШТИТЕ I СТЕПЕНА Налази се у К.О. Омољица, Општина Панчево. У овај локалитет улазе следеће парцеле: 11907, део 11896. Карта 2: Границе режима I степена 5

I Идентификациона листа Режим заштите II степена Локалитет: Пашњаци јужно од Омољице ГРАНИЦЕ РЕЖИМА ЗАШТИТЕ II СТЕПЕНА Налази се у К.О. Омољица, Општина Панчево. У овај локалитет улазе следеће парцеле: 11908/1, део 11908/2, део 11906, део 11904, део 11903/1, 11903/2, део 11902/2. Локалитет: Поњавица Налази се у К.О. Омољица, К.О. Банатски Брестовац, Општина Панчево. У овај локалитет улазе следеће парцеле: део 7167, 7447, К.О. Омољица. Парцеле: 1675, 1306/2, 3330/1, 3316, К.О. Банатски Брестовац. Локалитет: Стари Виногради Налази се у К.О. Банатски Брестовац, Општина Панчево. У овај локалитет улазе следеће парцеле: од 1512 1585. Локалитет: Виногради Налази се у К.О. Банатски Брестовац, Општина Панчево. У овај локалитет улазе следеће парцеле: 3197/1, 3197/2, 3198/1, 3198/2, 3199, 3200, 3201, 3202, 3203, 3204, 3205, 3206, 3207/1, 3207/2, 3208, 3209, део 3210, 3236, 3237, 3238, 3239/1, 3239/2, 3239/3, 3240/1, 3240/2, 3241, 3242, 3243, 3244, 3245, 3246, 3247, 3248, 3249, 3250, 3251/1, 3251/2. Локалитет: Кутина Налази се у К.О. Банатски Брестовац, Општина Панчево. У овај локалитет улазе следеће парцеле: део 3329/1, 3327. Локалитет: Пашњак на Дугачкој греди Налази се у К.О. Банатски Брестовац, Општина Панчево. У овај локалитет улази парцела 3889. Карта 3: Границе режима II степена са називима локалитета 6

I Идентификациона листа ГРАНИЦЕ РЕЖИМА ЗАШТИТЕ III СТЕПЕНА Карта 4: Границе режима заштите III степена ОПИС ЗАШТИТНЕ ЗОНЕ ПП ПОЊАВИЦА Почетна тачка описа границе заштитне зоне ПП Поњавица је тачка на западној граничној линији парцеле 11924, К.О. Омољица, Општина Панчево, наспрам југозападне међне тачке парцеле 563. Граница заштитне зоне иде на исток, пресеца парцеле 11924, 11912 до југозападне међне тачке парцеле 563. Скреће на југоисток, јужном границом парцела 563, 562, 750 на исток северном границом парцеле 896, скреће на југоисток, североисточном границом парцела 1685, 1618/3. Ломи се на североисток, северозападном границом парцеле 1606/2, скреће на југоисток, југозападном границом парцела 1606/1, 1281 до северозападне међне тачке парцеле 1778/3. Скреће на југозапад, западном границом парцеле 1778/3, ломи се на југоисток, североисточном границом парцела 1760/1, 1760/2, 1760/4, 1769/2, скреће на североисток, западном границом парцеле 1769/1 до парцеле 1778/4. Скреће на југоисток, јужном границом парцеле 1778/4 до северозападне међне тачке парцеле 6743. Ломи се на југ, западном границом исте парцеле до парцеле 6873. Скреће на југоисток, северном граничном линијом парцеле 6873 до међне тачке са К.О. Банатски Брестовац. Наставља на југоисток, југозападном границом парцеле 1412, К.О. Банатски Брестовац до парцеле 1305. Скреће на североисток, западном међном линијом парцеле 1305 до парцеле 1203. Југозападном међном линијом парцеле 1203 иде на југоисток до парцеле 77. Ломи се на југозапад, западном међном линијом парцеле 77. Скреће на исток, јужном границом парцеле 270 до северозападне међне тачке парцеле 58. Ломи се на југ, западном границом парцела 58, 57, 85, 90, пресеца парцелу 329, западном границом парцеле 124, пресеца парцелу 335, западном границом парцела 131, 135 до северозападне међне тачке парцеле 168. Скреће на исток, јужном границом парцеле 363 до северозападне међне тачке парцеле 206. Скреће на исток јужном границом парцеле 392 до североисточне међне тачке парцеле 415. Ломи сена север, па на исток, северном 7

I Идентификациона листа међном линијом парцеле 413, на североисток, источном границом парцеле 551 до парцеле 3890. Ломи се на северозапад, обухвата старо корито Поњавице до међне тачке на јужној граничној линији парцеле 3893/1. Граница скреће на југ, пресеца парцеле 3897/2, 6734, 3897/4, источном границом парцела 3898/1, 3895/90, 3895/3, пресеца парцелу 3888/1 до северозападне међне тачке парцеле 3849. Ломи се на запад, јужном границом парцеле 3888/1 до северозападне међне тачке парцеле 3845. Ломи се на југ, западном границом парцеле 3845, скреће на запад, северном границом парцела 3840/2, 3839, 3838, 3887, 3836 до парцеле 3824. Њеном источном граничном линијом иде на југ, у истом правцу западном границом парцеле 3875, источном границом парцеле 6755, скреће на запад, јужном границом парцела 3876/4, 3878/43, 3940/16, 3678, 3572, 3573 до парцеле 3535. Ломи се на север, источном границом исте парцеле, скреће на запад јужном границом парцела 3414, 3415 до парцеле 3416. Њеном западном граничном линијом иде на југ до парцеле 3140/163. Ломи се на запад, северном границом исте парцеле, скреће на југ, западном границом парцеле 3140/45, пресеца парцелу 6733 и скреће на запад, јужном границом парцела 6733, 3160, 3159, 3158, ломи се на север, западном границом парцела 3158, 2157/2, 2157/1, 3158 до парцеле 2160. Скреће на исток, јужном границом парцеле 2160. Ломи се на север, западном границом парцеле 1750/2, ломи се на северозапад северном границом парцеле 2022 до југозападне међне тачке парцеле 1774/1. Граница иде на север, западном границом парцеле 1774/1. Ломи се на запад, северном границом парцеле 1777/3, 1768/2, скреће на североисток, југоисточном границом парцеле 1765/2 до парцеле 1750/1. Скреће на северозапад, јужном границом парцеле 1750/1 до североисточне међне тачке парцеле 1752/4. Ломи се на југозапад, источном границом парцеле 1752/4, скреће на запад, јужном границом парцела 1752/4, 1752/2, 735 до међне тачке са К.О. Омољица. Граница иде на запад северном границом парцеле 7551, К.О. Омољица, до југозападне међне тачке парцеле 7428. Граница скреће на север западном границом парцела 7428, 7440/19, 7414/23, 7355/3, пресеца парцелу 7276/1 и ломи се на северозапад, северном границом парцеле 7276/1 до југоисточне међне тачке парцеле 7190/2. Скреће на југоисток, западном границом парцела 7304/2, 7304/1 до североисточне међне тачке парцеле 7288/2. Ломи се на запад, северном границом парцела 7288/2, 11676 до парцеле 11196. Скреће на север, источном границом парцеле 11196, на запад, северном границом парцеле 11195 до парцеле 11151. Југоисточном границом парцеле 11151 иде на североисток, да би скренула на северозапад, пресеца парцелу 11151 и наставља североисточном границом парцеле 10991 до парцеле пута. Ломи се на североисток, па на северозапад, североисточном границом парцела 10691/2, 10698 до парцеле 10716. Скреће на североисток, југоисточном границом исте парцеле, пресеца парцелу 10946, 10835/2, пресеца парцеле 10866/1, 10867, 11912, 11913 до северозападне међне линије парцеле насипа 11913. Ломи се на североисток граничном линијом парцела 11913, 11924 до почетне тачке описа границе заштитне зоне. I 9. ПОВРШИНА ПП Поњавица се налази на територији Општине Панчево, К.О. Омољица и К.О. Банатски Брестовац. Према катастарским подацима, површина заштићеног добра која се налази на К.О. Омољица износи 140,10 ha односно 46,24 %, док се на К.О. Банатски Брестовац налази 162,86 ha односно 53,76 %. На заштићеном подручју ПП Поњавица успостављају се режими заштите I, II и III степена. Од укупне површине заштићеног подручја која износи 302,96 ha: Подручје режима заштите I степена обухвата 0,87 ha (0,29%), Подручје режима заштите II степена обухвата 90,64 ha (29,92%), 8

I Идентификациона листа Подручје режима заштите III степена обухвата 211,44 ha (69,79%). Табела 3: Преглед површина по зонама заштите РЕЖИМИ ЗАШТИТЕ m 2 ha % РЕЖИМ ЗАШТИТЕ I СТЕПЕНА 86 94 0,87 0,29 РЕЖИМ ЗАШТИТЕ II СТЕПЕНА 90 64 25 90,64 29,92 РЕЖИМ ЗАШТИТЕ III СТЕПЕНА 211 44 34 211,44 69,79 Укупно: 302 95 53 302,96 100,00 Графикон 1: Процентуално учешће површина по зонама заштите Према намени површина, највећи удео имају водене површине (40,28%), затим пољопривредне површине (31,36%), ливаде и пашњаци (23,32 %) и шуме (2,41 %). Незнатне површине заузимају трстици и мочваре (0,89 %) а најмање земљиште под зградом и другим објектима (0,45%). Табела 4: Однос површина по намени на основу катастарских података m 2 ha % пољопр. површине 95 00 14 95,00 31,36 ливаде и пашњаци 70 63 75 70,64 23,32 шуме 7 29 27 7,29 2,41 трстик мочвара 2 69 05 2,69 0,89 водене површине* 122 02 52 122,03 40,28 земљиште под зградом и другим објектом 5 30 80 5,31 1,75 * река, поток, канал и остало вештачки створено неплодно земљиште 302 95 53 302,96 100,00 *Под воденим површинама су обухваћени: река, поток и остало вештачки створено неплодно земљиште (подаци Републичког геодеског завода, катастар Општине Панчево). 9

I Идентификациона листа Графикон 2: Графички приказ намене површина у ПП Поњавица Попис катастарских парцела по режимима заштите дат је у Прилогу 2. Графикон 3: Намена површина по степенима заштите ( у ha) Графикон 4: Намена површина по степенима заштите ( у %) 10

I Идентификациона листа Табела 5: Намена по режимима заштите (ha) I II III Укупно: пољопр. површине 0,00 1,13 93,87 95,00 ливаде и пашњаци 0,16 37,27 33,21 70,64 шуме 0,00 0,71 6,58 7,29 трстик мочвара 0,00 0,96 1,73 2,69 водене површине* 0,71 50,53 70,79 122,03 земљиште под зградом и другим објектом 0,00 0,04 5,27 5,31 * река, поток, канал и остало вештачки створено неплодно земљиште 0,87 90,64 211,44 302,96 I 10. ВЛАСНИШТВО Према структури власништва, 204,07 ha или 67,36% површине ПП Поњавица се налази у државном власништву. У приватном власништву је 31,67 ha или 10,45%, док је 59,72 ha или 19,71 % јавно власништво. Табела 6: Структура површина приказана по облику својине Облик својине Површина Површина УКУПНО m 2 УКУПНО ha % државна 204 07 15 204,07 67,36 друштвена 7 29 62 7,30 2,41 јавна 59 71 53 59,72 19,71 приватна 31 67 37 31,67 10,45 други облици 19 86 0,20 0,07 Укупно: 302 95 53 302,96 100,00 Графикон 5: Структура површина по облику својине (ha и %) 11

I Идентификациона листа Tabela 7: Облик својине по режимима заштите (m 2 ) I II III државна 86 94 48 25 15 154 95 06 друштвена 7 29 62 јавна 36 97 10 22 74 43 приватна 5 42 00 26 25 37 други облици 19 86 86 94 90 64 25 211 44 34 Укупно: 302 95 53 m 2 I 11. ИСТОРИЈАТ ЗАШТИТЕ Парк природе «Поњавица» је први пут заштићен Решењем о претходној заштити природног добра «Поњавица» (Службени гласник Р. Србије» бр.53 од 7. августа 1992. године). У смислу овог решења «Поњавица» обухвата средњи део водотока од Омољице до Банатског Брестовца. Од дана ступања на снагу овог решења стручне службе Завода за заштиту природе Србије - Оделење у Новом Саду и сарадници Лабораторије за хидроекологију и заштиту вода Института за биолошка истраживања "Синиша Станковић" из Београда обавиле су у два наврата обилазак терена и прикупљање узорака воде и биолошког материјала који је обрађен у поменутим лабораторијама. Резултати истраживања су указали на потребу заштите Поњавице са очуваним карактеристикама водотока равничарских предела уз перманентно праћење свих хидроеколошких параметара у циљу предузимања мера очувања природних вредности и њиховог коришћења. Тако је Одлуком о заштити Парка природе «Поњавица» ("Сл. лист Општине Панчево", бр. 3/95) од 31. марта 1995. године простор Поњавице стављен под заштиту. Две године касније, 15. маја, донета је Одлука о изменама и допунама одлуке о заштити ПП Поњавица ("Сл. лист Општине Панчево", бр. 4/97). Полазећи од Средњорочног програма рада Покрајинског завода за заштиту природе за период од 2011. до 2020. године, Програма рада за 2012. годину и на основу члана 42. Закона о заштити природе ( Службени гласник РС, 36/09, 88/2010, 91/2010) током 2012. године извшена је ревизија заштите Парка природе Поњавица. Ревизији се приступило ради усаглашавање мера и режима заштите са важећим прописима, са циљем обнове и ажурирања застарелих картографских подлога и јачањем еколошког интетритета заштићеног подручја. Проширењем заштите на остатке влажних и мезофилних ливада и на очуване и/или деградоване делове обалног појаса обезбеђују се кључна станишта за одвијање животног циклуса угрожених врста, а истовремено се повећава и стабилност екосистема Поњавице. 12

II Oпис природних, створених и предеоних одлика II ОПИС ПРИРОДНИХ, СТВОРЕНИХ И ПРЕДЕОНИХ ОДЛИКА II 1. ПРИРОДНЕ ОДЛИКЕ ИСТОРИЈАТ ИСТРАЖИВАЊА Прва свеобухватнија истраживања подручја Поњавице су извршена током 1993. године за потребе вредновања подручја ради стављања под заштиту (Будаков и сар., 1994). Спроведена ботаничка, хидробиолошка, фаунистичка (ихтиофауна, херпетофауна и орнитофауна) и географска истраживања била су основ за израду студије заштите. Лимногеолошка студија Парка природе Поњавица за потребе заштите и Управљача ПП Поњавица -Водопривредног предузећа Дунав Тамиш (Панчево) је рађена током 2006. - 2007. године од стране Националног комитета IAD-а (International Association for Danube Research) Србије и Црне Горе. Урађен је елаборат Лимногеолошка истраживања Парка природе Поњавица на простору Банатског Брестовца и Омољице (Radulović i sar., 2007), којим је дат увид у тренутни лимнолошки и, у ширем контексту, еколошки статус Поњавице. Овај Елаборат је урађен са циљем да пре свега одговори на питање да ли је потребна ревитализација овог заштићеног природног добра и, уколико јесте, да предложи смернице за извођење ремедиационих радова. Фитоценолошка истраживања водотока Поњавице обављена су за потребе проглашења прве заштите подручја, од стране др Браниславе Буторац, у периоду 1991-1992. године. За заштиту је тада одређен простор између насеља Омољице и Банатског Брестовца, у коме је евидентиран нижи степен диверзитета вегетацијских типова. Ревизијом природних вредности овог простора током 2012. године, поред постојећих, обухваћена су влажна и мезофилна ливадска станишта, као и мањи фрагменти сувљих станишта са одређеним елементима секундарне степе. Први преглед флоре Баната у историјским границама (у оквиру данашње Румуније, Мађарске и Србије) је издао Јохан Хојфел (HEUFFEL, 1858). Иако је у овом делу био обухваћен и простор Поњавице, не постоје прецизни наводи, већ се подаци односе на насеља у широј околини (Панчево, Бела Црква, Вршац) или су локалитети дати уопштено ( Банат, илирски и немачки део Баната ). У новије време је дат прелиминарни приказ флоре и вегетације Поњавице (Будаков и сар., 1994). Прве податке испитивања фитопланктона и сапробиолошких карактеристика Поњавице објављује Обушковић (1991). Каснија истраживања рађена су спорадично, најпре од стране Института за биолошка истраживања "Синиша Станковић" (1992, 1993), затим Завода за заштиту природе Србије (1992, 1993) и Интернационалне асоцијације за истраживање Дунава (IAD) током 2006. године. 13

II Oпис природних, створених и предеоних одлика До израде претходне Студије предлога за заштиту Поњавице (Будаков и сар., 1994) нису вршена истраживања присутних бескичмењачких група овог подручја. Фауна дна је проучавана и током лимногеолошких истраживања ПП Поњавица (Радуловић и сар., 2007). Ова студија садржи спорадичне податке о саставу фауне дна на три локалитета. У оквиру истраживања фауне мрава (Hymenoptera, Formicidae) Баната Petrov (2002) је забележио и 12 врста присутних у приобалном делу Поњавице. Након обраде ентомолошког материјала депонованог у Природњачком музеју у Лондону Pešic (2003) даје податке о пет врста сурлаша (Coleoptera, Curculionoidea) нађених у непосредној околини овог подручја. На крају, Tomanović i sar. (2009) наводи једну паразитску врсту осица (Hymenoptera: Braconidae: Aphidiinae) за подручје околине Банатског Брестовца. Постојећи литературни подаци о ихтиофауни овог подручја су веома оскудни. Прва званична истраживања ихтиофауне Поњавице су извршена од стране Завода за заштиту природе Србије у периоду 1991-1993. године, за потребе стављања под заштиту овог подручја. Доступни подаци о квалитативном саставу фауне риба у овом водотоку постоје и у Плану развоја рибарства подручја затворених вода на територији општине Панчево за период 1986-1990. године, које је израђено од стране Удружења спортских риболоваца "Шаран" из Омољице. Испитивања фауне водоземаца и гмизаваца Поњавице до сада нису рађена тако да истраживања Завода, обављена током 2012. године имају прелиминарни карактер. Испитивања станишта и присутних врста су обављена на целом току Поњавице, како обиласком терена, тако и кроз разговор са локалним становништвом и риболовцима. Први подаци о птицама Поњавице односе се на резултате орнитолошких истраживања реализованих за потребе израде прве студије заштите ове врсте. Ти подаци су веома скромни и неодговарајући за потребу орнитолошког вредновања простора. Појединачне посете у међувремену (Симић и Туцаков, 2008; Туцаков и сар. 2009) имале су за резултат ивештаје о налазима еколошки посебно значајних водених колонијалних птица. Град Панчево је, истовремено, ангажовао орнитолога мр Далиборку Станковић за реализацију пројекта Едукацијом до отврђивања стања и праћења промене орнитофауне у околини Панчева. Извештаји о реализацији пројекта (први 2009, други 2010. и трећи 2011) иако спомињу врсте које су прибележене и на Поњавици, садрже озбиљне научне недостатке и због тога нису могли да буду коришћени у овој валоризацији. О присутним врстама сисара водотока Поњавица нема значајнијих истраживања. Најстарије податке даје Петров (1992), а везани су за околину Поњавице (Панчево, Старчево, Глогоњски рит, Јабучки рит и др.). За простор Поњавице исти аутор наводи присуство хрчка (Cricetus cricetus) на пољопривредним површинама Банатског Брестовца. У студији заштите ПП Поњавица (Будаков и сар., 1994) наводе се само присутне врсте ловне дивљачи. Током 2012. године, теренским истраживањима и усменим саопштењима чуварске службе Управљача и ловаца, добијени су подаци о присуству неких врста малих звери и ловне дивљачи. 14

II 1.1. Положај II Oпис природних, створених и предеоних одлика Заштићено подручје парка природе Поњавице налази се на јужном ободу Панчевачке депресије, односно на крајњем јужном делу Баната. Протеже се у дужини од око 9 km (Омољица-Банатски Брестовац), са правцем кретања северозапад-југоисток. На северозападу Поњавице је насеље Омољица, а на југоистоку Банатски Брестовац. Заштићено подручје налази се на подручју општине Панчево. Катастарски припада: К.О. Омољица и К.О. Банатски Брестовац. Непосредно, северно од водотока Парка природе Поњавиоца пролази регионални пут Панчево-Ковин. Заштићено подручје удаљено је од Панчева око 12 km, а од Београда око 30 km. Близина поменуте саобраћајнице, као и близина великих градова у окружењу, чине заштићено подручје приступачн за туристе, пре свега спортске риболовце. Од најближег заштићеног подручја Споменик природе «Ивановачка ада», подручје Парка природе «Поњавица» је удаљено 4,5 km а од реке Дунав 6,5 km. II 1.2. Геолошке одлике У геолошкој грађи Парка природе Поњавица, као и ширег подручја, доминирају квартарни седименти представљени барским, делувијалним, алувијалним и еолским творевинама. Крајем неогена територију данашње Војводине је покривало Панонско језеро, чији је обим већ био знатно смањен. Услед смањења површине језера повећан је градијент текућих вода у његовом сливу. То је повећало и њихову ерозиону и транспортну моћ, тако да су речно језерске струје разносиле материјал по читавој ширини језера. Пошто су у то време пад и транспортна снага притока биле много веће него данас, ове реке су таложиле шљунковито песковити материјал (Ивановић, 1975). Током средњег и горњег плеистоцена преко грубљих почињу да се таложе финији седименти. Језеро оплићава и претвара се у баре и мочваре. Снажни ветрови, који су у том периоду дували са североисточног залеђа Панонске низије, засипали су водене површине великом количином прашине и песка. Усред непрекидног таложења и навејавања еолске прашине долази до потпуног засипања бара и мочвара, тако да почиње таложење првог копненог леса, од кога су изграђени лесни и лесно пешчани региони (Делиблатска пешчара). Крајем плеистоцена а вероватно и почетком холоцена, због промене климатског режима долази до пролувијалних периода, услед кога је повећан проток у рекама. Њихова појачана ерозија у знатној мери мења дотадашњи рељеф. Истовремено долази до дубљег усецања речних долина и формирања ширих речних тераса унутар њих. На тај начин су на овим теренима, поред старијих творевина, и плеистоценски седименти дали материјал за стварање холоценских глиновитих и муљевитих, ређе песковитих наслага. Различити климатски услови који су владали током квартара условили су таложење фацијално различитих седимената, како у вертикалном тако и у хоризонталном смеру. На основи генетских типова издвојени су алувијалнојезерски шљунковити пескови и суглине, еолски пескови, песковити лес, лес, лесоидне суглине, алувијални шљункови, алувијални пескови, алувијалне суглине, рецентни алувијални наноси (суиглине и пескови), делувијалне глине и барске глине. 15

II Oпис природних, створених и предеоних одлика Алувијално језерски шљунковити пескови и суглине распрострањени су северно од Дунава али не избијају на површину терена. Таложени су у алувијално језерској фази квартара, па представљају најстарије квартарне седименте. Еолски пескови, песковити лес, лес и лесоидне суглине чине саставни део пешчано лесног комплекса Делиблатске пешчаре. Ови седименти представљају еолске творевине таложене у континенталној фази на копну или релативно плиткој воденој средини. Алувијални шљункови, алувијални пескови и алувијалне суглине представљају флувијалне творевине таложене крајем плеистоцена и током холоцена. То су заправо алувијални наноси Старог Дунава. Барске глине представљају рецентне седименте који се стварају у замочвареним теренима, а алувијални наноси су савремени седименти Дунава, Тамиша, мањих река (Поњавица) и потока и повремених токова. Најчешће су представљени суглинама и песковима. Шире подручје ПП Поњавица геотектонски припада јужном ободу Банатске депресије.распрострањење заступљених картираних јединица приказано је на геолошкој карти (ОГК лист Панчево Л 34-114, 1975 године). II 1.3. Геоморфолошке одлике Заштићено подручје парка природе Поњавица са својим окружењем налази се на две геоморфолошке целине: алувијалној равни и лесној тераси. Ипак већим делом смештено је на алувијалној равни Дунава. У геоморфолошком погледу у Парка природе Поњавица изражени су облици флувијалног рељефа. Слика 1: Лева обала Поњавице Код викендица Облици флувијалног рељефа као и морфолошко обликовање терена генетски су везани за непосредно дејство Дунава. Дејством реке формирана је алувијална раван и речна тераса. Алувијална раван нагнута је ка кориту реке. Ширина алувијалне равни у сектору 16

II Oпис природних, створених и предеоних одлика водотока износи око 6 km. Виши облик флувијалног рељефа представља речна тераса. Заштићено подручје налази се у контактној зони алувијалне равни и више терасе. У орографском смислу Поњавица се налази између ниске десне и високе леве обале водотока. То је јасно изражено дуж целог тока дужине око 9 km. Десна нижа обала представљена је алувијалним наносима са суглинама, органогеним песковима и шљунковима док је лева обала стрма, висине од 7-10 m, местимично са вертикалним профилима типичним за лес (слика 1). Поњавица је на више места еродирала леву обалу на местима где су лесне творевине завршаване у виду узаних шпицева. Са аспекта флувијалне динамике изражено је меандрирање Поњавице које је условљено пре свега веома малим падом терена које износи неколико сантиметара по речном километру. Десна страна у обалном делу водотока је плића док је лева обална страна знатно дубља. Разлог овоме је пре свега различит састав и компактност творевина које су заступљене у обалном делу. II 1.4. Климатске одлике За разматрање климатских прилика на заштићеном подручју Пoњавице коришћени су подаци метеоролошке станице у Београду у периоду од 1991. до 2010. године. Метеоролошка станицa нaлази се северозападно од локалитета Поњавица на удаљености од 20 km. За анализу климатских прилика на заштићеном подручју узето је више климатских елемената: температура ваздуха, релативна влажност ваздуха, облачност, инсолација, падавине и ветар. 1. Температура ваздуха Средња годишња температура ваздуха за наведени период износила је 11,8 С. За наведени период средња годишња максимална температура ваздуха износила је 13,2 С (2000. године), док је средња годишња минимална температура ваздуха износила 10,4 С (1996. године). На графикону бр.6 види се да је најхладнији месец фебруар, са средњом месечном температуром од 4,3 С, док је најтоплији месец август, са средњом месечном температуром ваздуха 26,2 С (1992.). У наведеном периоду средње годишње температуре ваздуха по годишњим добима износе: пролеће 12,1 С, лето 21,9 С, јесен 11,8 С и зима 1,3 С. Просечна зимска температура ваздуха је изнад нуле, што се редовно уочава последњих година. Најхладнија просечна месечна температура забележена је фебруара 2003. године, a износила је 4,3 С. Исте године забележена је и највиша средња месечна температура од 24,4 С. У вегетационом периоду април-октобар средњи месечни просек износио је 17,7 С, што уз довољне количине падавина има велики значај за живи свет заштићеног подручја. 17

II Oпис природних, створених и предеоних одлика Графикон 6: Средње месечне температуре ваздуха за период 1991. 2010. године. 2. Релативна влажност ваздуха Релативна влажност у заштићеном подручју варира на нивоу средњих годишњих вредности од 64% до 84%. Средња годишња релативна влажност у разматраном периоду износи 68,8%. Децембар, јануар, новембар и фебруар су месеци са највећом релативном влажношћу, док су мај, август и април месеци са најмањом релативном влажношћу. Релативна влажност ваздуха и облачност имају вишеструки значај. Од степена облачности (средња годишња вредност за ово подручје износи 5,5 десетина неба), зависи колико ће површина земље примити топлоте од сунца, као и колико ће топлоте земља израчити и предати атмосфери. Средње годишње сијање сунца износи 2141 часова. Највећа инсолација од 2 338 часова забележена је 1993. године, док је минимум од 1936 часова забележен 2005. године. 3. Падавине Заштићено подручје се између осталог снабдева водом и путем атмосферских талога.од годишње суме падавина, њихове расподеле по месецима, пре свега у вегетационом периоду, зависи развој живог света, богатсво површинских и подземних вода. На графикону 7 приказана је средња годишња количина падавина за наведени период, која износи 705,6 mm. Најмања средња месечна количина падавина је у фебруару 39,0 mm. Веома сличне количине падавина се излуче током јануара и марта месеца. Највећи месечни просек имају јун (97,6 mm) и јули (73,8 mm). Према годишњим добима, током лета просечна количина падавина износи 76,9 mm, у јесен 58,4 mm, а у пролеће 50,9 mm, док у зимском периоду има најмању просечну количину падавина 48,9 mm. У 18

II Oпис природних, створених и предеоних одлика вегетационом периоду, април - октобар средња годишња количина излученог талога у месечном просеку износи 65,6 mm. Графикон 7: Средње годишње количине падавина за период 1991. 2010. године. 4. Ветар Анализа просечних годишњих честина ветрова (графикон 8) показује да је доминантан западни ветар са честином 328. На другом месту је југоисточни ветар, кошава. Честина овог ветра износи 223. Најслабијег интензитета је југозападни ветар честине 69. Анализом руже ветрова уочава се да су најчешћи ветрови из западног квадранта. Ово је група ветрова која долази преко Алпа са територије Атлантског океана. Значај ових ветрова је у томе што доносе атмосферске падавине. Друга група ветрова дува из источног кадранта. Овај ветар познат је као кошава. Насупрот западним ветровима, Графикон 8: Ружа ветрова ветрови који дувају са истока најчешће су суви, и по правилу доносе суво и хладно време. На хиљаду мерења годишње, просечно 44 пута регистроване су тишине, односно тихо време. 19

II Oпис природних, створених и предеоних одлика На основу анализа климатских елемената, подручје Поњавице припада умереној климатској зони са јаче наглашеним континенталним особинама. Графикон 9: Климадијаграм по Валтеру (Београд, 1991-2010.) II.1.5. Хидролошке карактеристике Хидролошке карактеристике Поњавице Поњавица, некадашњи рукавац Дунава (Маrsigli, 1726; Букуров, 1976) спомиње се у литератури разним називима. Букуров (1976) описује Поњавицу као удолину којом и данас отиче вода, а која је каналисана после регулације Дунава. У наставку, исти аутор наводи да су удолине стари речни токови и рукавци Дунава, од којих је Поњавица са већом дубином и има стално воде. Монографија Општине Панчево, код описа површинских вода (Богдановић и Ђуричковић,1996), Поњавицу назива природним хидролошким објектом који се у наставку детаљније не описује. Спомиње код описа каналске мреже као каналисана Поњавица. У опису насеља (Бугарчић,1996) наводи да је Поњавица један од каналисаних рукаваца Дунава јужно од насеља, док у даљем делу текста исту назива речицом која условљава облик овог насеља. Код описа Банатског Брестовца, исти аутор Поњавицу назива речицом која се протеже према Плочици и која се код Ковина, под именом Дунавац, спаја са Дунавом. Радуловић (2007) се у елаборату Лимногеолошка истраживања Парка природе Поњавица на простору Банатског Брестовца и Омољице (Radulović i sar., 2007) ослања на податке из Студије заштите Парка природе Поњавица и такође Поњавицу назива реком односно водотоком. Караџић (2011) је, у раду о еутрофизацији Поњавице, назива низијскoм, плитком, споротекућом мањом реком. 20

II Oпис природних, створених и предеоних одлика Некадашње поплавно подручје леве обале Дунава је знатно сужено изградњом насипа, чиме је спречено изливање реке, која се при високим водостајима изливала у километрима широку алувијалну раван, прошарану мрежом рукаваца и мртваја. Један од најдубљих и најдужих рукаваца је била Поњавица (слика 25), која својим положајем прати северну границу поплавног подручја леве обале Дунава, а налази се на подручју алувијалне равни уз нижу лесну терасу (слика 2). Регулацијом водотока на овом подручју укинуте су бројне везе рукавца са Дунавом и пресечена је веза која је постојала са Тамишем, чиме је Поњавица претворена у мртвају. На заштићеној деоници проточност је изражена само за време јачих падавина (делимично због прилива воде из канализованих притока), док у сушном периоду притицај воде практично не постоји. Слика 2: Геоморфолошка карта са приказом заштићеног подручја Изградњом каналске мреже за одводњавање (хидромелиоративни захвати у Јужном Банату и хидротехнички радови у склопу изградње Хидроелектране (ХЕ) Ђердап ) водни режим некадашњег поплавног подручја је измењен са циљем одбране од поплава и успостављања пољопривредне производње. Овим радовима је обухваћена и Поњавица, која је постала саставни део каналске мреже - система за одводњавање некадашњег поплавног подручја реке Дунав (слика 3). Слика 3: Хидрографска карта са приказом садашње Поњавице као саставног дела каналске мреже дуж некадашњег поплавног подручја Дунава Узводни део Поњавице до насеља Омољица и део од Банатског Брестовца до ушћа у Дунав су измењени и претворени у канале који су укључени у систем за одводњавање. 21

II Oпис природних, створених и предеоних одлика Једино је средњи ток, од насеља Омољица до насеља Банатски Брестовац, задржао морфологију корита. Иако регулисани водни режим плавног подручја значајно смањује некадашње природне осцилације водостаја, Поњавица је на овој деоници задржала и релативно стабилну количину воде која се незнатно смањује у сушним периодима. Ово се тумачи постојањем бројних издани у кориту водотока који дају знатне количине чисте и свеже воде. Ова додатна количина воде, пореклом са виших терена, која избија дуж руба лесне терасе, издваја средњи ток у односу на остале делове Поњавице. Водостај овог сектора зависи од нивоа подземне воде плавног подручја, односно од диригованог режима мелиоративне мреже. По усменим саопштењима мештана, број ових извора се смањио током последњих деценија, а један од потенцијалних узрока је замуљење корита. Због наведених хидролошких одлика Поњавица је врло специфична и јединствена на подручју Војводине. На сликама (Слике 4 и 5) су приказана два карактеристична попречна пресека овог дела Поњавице: профил корита непосредно уз лесну терасу са знатно вишом левом обалом (Слика 4) и профил деонице са скоро уједначеним висинама обала, на местима где се Поњавица одваја од лесне терасе и усечен је у алувијалну раван (Слика 5). Због различитог састава и компактности творевина које су заступљене у обалном делу, ове деонице се разликују и по еколошким особинама. На овим приказима попречних пресека уочљива је знатна количина муља у мртваји. Слика 4: Попречни геолошки профил Поњавице југоисточно од Омољице (преузето из Радуловић и сар., 2007) 22

II Oпис природних, створених и предеоних одлика Слика 5: Попречни геолошки профил Поњавице јужно од Банатског Брестовца (преузето из Радуловић и сар., 2007) Каналска мрежа Заштићено подручје, као и насељена места Омољица и Банатски Брестовац, припадају сливним површинама које чине мреже отворених канала, које се уливају у природне водотоке Надела и Дунав, директно или преко црпних станица (ЦС). Неколико мањих канала које одводњавају суседне влажне депресије и делимично исушене мртваје уливају се директно у средњи ток Поњавице. Слика 6: Устава на каналу којим је мртваја Поњавица повезана са системима за одводњавање 23

II Oпис природних, створених и предеоних одлика Део заштићеног подручја - катастарске општине Банатски Брестовац и Омољица, припадају сливном подручју Одводног система црпне станице "Скореновац". Реципијент за одвођење сувишних вода је река Дунав преко црпних станица "Скореновац" и "Ковин", а чији сливови су међусобно раздвојени. Поњавица је повезана са системом "Скореновац" преко уставе (слика 6) јужно од Банатског Брестовца. Површина слива Одводног система "Веровац" се простире у К.О. Банатски Брестовац, Омољица и Старчево. У овом одводном систему је насеље Омољица, a реципијент је природни водоток Надела гравитационим путем, а преко мреже отворених канала. II 1.6. Педолошке одлике Педолошки покривач у приобаљу Поњавице производ је хидрогеолошких и орографских прилика, снажних антропогених утицаја, као и климатских карактеристика. На заштићеном подручју Парка природе Поњавица заступљени су следећи типови земљишта: ритска црница (Fluviglej) карбонатна, чернозем бескарбонатни, ливадска црница (ливадски чернозем) бескарбонатна, алувијално земљиште (Fluvisol) Слика 7: Профил ритске црнице (Извор: Белић, М. 2006.) Ритска црница (Fluviglej) (слика 7) карбонатна је најраспрострањени тип земљишта на заштићеном подручју Парка природе Поњавица. Ритске црнице спадају у групу интразоналних хидрогених типова земљишта која су у одређеним условима рељефа постала под утицајем високог нивоа подземних вода или, пак, под утицајем поплавних вода. Садржај карбоната у ритским црницама варира од 1-17-20% CaCОз.. Реакција средине прати удео и распоред CaCОз у профилу, тако да се ph вредност код карбонатних подтипова креће у распону од 7,5-8,5, а код бескарбонатних у распону 6,0-7,0. Садржај хумуса варира од 3-6% у А хоризонту. Производне вредност и пуна продуктивност овог типа земљишта је ограничена. Због претежно глиновитог састава ритске црнице се карактеришу лошим водно ваздушним односима. Наиме, у влажном делу године њихове поре су засићене водом, а лети у најсувљим месецима долази до исушивања, при чему се земљишна маса скупља и настају вертикалне пукотине. Тада наступа 24

II Oпис природних, створених и предеоних одлика период нормалне ареације, када се биодинамички процеси активирају што има за последицу ослобађање хранљивих састојака. У природним условима преовлађује период у којем је земљиште влажно и анаеробно, што даје основни печат њиховој малој продуктивности. Чернозем бескарбонатни је везан за терасни лес као геолошку подлогу на високој левој обали Поњавице. У питању је подручје лесне терасе Баната и то њен јужни део означен као Панчевачка лесна тераса (Букуров, Б,.1978). Чернозем бескарбонатни везан је за депресије и одраз је утицаја атмосферских вода (посебно пљускова и отапања снежних сметова), с тим у вези појачаног влажења горњег дела профила, те и процеса испирања креча из њега. Отуда је овај варијетет чернозема бескарбонатан услед излуживања до мање или веће дубине (30-50-70 cm) што се испољава у квару структуре и појави тежег механичког састава у односу на типични чернозем. Хемијска својства су предодређена степеном бескарбонатности. Наиме, креч је испран до 50 или 70 cm дубине, па је у горњим слојевима реакција средине слабо кисела до неутрална. Садржај хумуса је на граници средње обезбеђености (3,9 %) у површинском слоју, а са дубином постепено опада. У складу са овим одликама је и карактер биљног покривача који припада фрагментима састојина мезофилних низијских шума. За разлику од леве, десна обала Поњавице је нижа јер представља алувијану терасу Дунава. Чине је стари алувијални наноси на којима су формирана земљишта интразоналног карактера као што је ливадска црница (ливадски чернозем). У ширем реону Банатског Брестовца заступљена је ливадска црница са бескарбонатним варијететом. То су дубока земљишта са моћним хумусно-акумулативним хоризонтом. Настају под утицајем подземних вода које никад не избијају на површину и не забарују површински слој већ га само капиларно влаже. Због релативног ниског нивоа подземне воде ливадске црнице се убрајају још у полухидраморфна земљишта. Овај тип земљишта заузима више положаје и има лакши механички састав од ритских црница. У површинском слоју (0-20cm) има 3,5 до 4,4% хумуса, а на дубини 20-40cm 2,7 до 3,6%. Процес декалцинације овог типа земљишта, односно стварања ливадске црнице бескарбонатне условљен је и површинским влажењем. Међутим, главни узрок деградације овог земљишта биле су некад добро развијене листопадне шуме мезофилног карактера које су на овим просторима нашле погодно станиште захваљујући подземном влажењу. На појединим и вишим деловима терена ливадске црнице прелазе у терестрична земљишта тј. огајњачавају. Алувијално земљиште (Fluvisol) појављује се у мањем проценту на овом заштићеном подручју са два подтипа, алувијално иловастим у источном делу и алувијало земљиште на ритској црници у јужном делу реона Банатског Брестовца. Овај тип земљишта каректерише се таложењем песковитим седиментима, нарочито на местима пробоја плавних вода. Спадају у плодна земљишта, нарочито у средњим и доњим токовима река. Удео креча креће се од 12-30%, а у неким случајевима достиже и до 39% CaCOз. Садржај хумуса у горњим слојевима ових земљишта креће се од 1-2,5%, а изузетно и преко 3,5%. Удео хумуса са дубином углавном опада. За обезбеђивање биљака водом у току лета, важна је чињеница је изражена капиларна способност издизања воде, која је већа него у другим типовима земљишта. Њихову производну вредност умањују низ околности, као што су поплаве и и бујични наноси. 25

II Oпис природних, створених и предеоних одлика II 1.7. Флористичке одлике Током 2012. године су обављена теренска истраживања флоре дуж водотока Поњавице од Омољице до Банатског Брестовца. На основу прикупљеног материјала, хербарских података из збирке Покрајинског завода и литературних извора забележено је 115 таксона виших биљака на нивоу врсте (113) и подврсте (2) сврстаних у 90 родова, 49 фамилија, 39 редова, 13 подкласа, 4 класе, 2 раздела и једно царство (IX Прилог 1.2.). Биљногеографске карактеристике У фитогеографском погледу истраживано подручје припада панонској провинцији у оквиру панонско-влашког подрегиона, односно понтскојужносибирског флористичко-вегетацијског региона коју карактерише вегетација шумостепске зоне (свеза Festucion rupicolae Soó 1940 односно Aceri tatarico- Quercion Zóly. et Jakucs, 1957) (Stevanović, V. i sar., 1999: 17). Биљне врсте значајне за очување биодиверзитета У групи национално и међународно значајних врста забележенo је 5 таксона у рангу врсте (4) и подврсте (1). Од тога је у категорији строго заштићених наведен један (Potamogeton pusillus), односно 3 (Carex acuta, Scirpus lacustris subsp. tabernaemontani, Zannichellia palustris) у категорији заштићених са изузетком комерцијалних ( Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива ( Службени гласник РС, бр. 5/10). На Прелиминарној Црвеној листи флоре Србије и Црне Горе са статусима угрожености према критеријумима IUCN-a из 2001 године (Ур. Стевановић, 2002) су наведене 2 врсте са једном подврстом које услед недовољне количине података потребних за процену тачне категорије угрожености имају комбиновану категорију угрожености (CR-VU (DD, VU-LC (DD)). Једна врста (Salvinia natans) је наведена у Додатку I Бернске конвенције као строго заштићена (App. I, strictly protected plant species, 1992 and 1999 rev., Appendix 1/ Annexe 1) (Табела 8). Табела 8: Биљне врсте значајне за очување биодиверзитета. ТАКСОН Црвена Листа флоре Србије Строго заштићене Заштићене (са изузетком комерцијални х врста) Степен угрожености IUCN Бернска конвенција 1 Carex acuta L./ шиљата оштрица 2 Potamogeton pusillus L./ мала ресина 3 Salvinia natans (L.) All./ водена папрат 4 Scirpus lacustris L. subsp. tabernaemontani (C. C. Gmelin) Syme in Sowerby/ Табернемонтанова зука CR VU (DD) Zannichellia palustris L./ жабокречина VU LC (DD) 26

II Oпис природних, створених и предеоних одлика Све забележене зврсте значајне за очување диверзитета флоре су везане за водена (Potamogeton pusillus, Salvinia natans, Zannichellia palustris) и мочварна станишта (Carex acuta, Scirpus lacustris subsp. tabernaemontani) која и преовлађују на истраживаном подручју (слика 8). Слика 8: Водена папрат (Salvinia natans) (М. Банцато). Алохтоне инвазивне врсте Инвазивне врсте представљају један од најзначајнијих фактора смањења и губитка биодиверзитета. Различити антропогени утицаји деградирају станишта са изворном вегетацијом, разарају њихову природну структуру и поспешују ширење инвазивних врста. Према Конвенцији о биолошкој разноврсности ( Службени лист СРЈ, Међународни уговори, бр. 11/2001) наша земља је у обавези да спречава ширење, или по потреби, предузима мере за уништење инвазивних врста. Близина Омољице и Банатског Брестовца и велике пољопривредне површине у околини, које се дуж већег дела тока граниче са самим коритом Поњавице су омогућили појаву и ширење инвазивних врста на релативно малом простору. Забележено је укупно 13 инвазивних таксона у рангу врсте (12) и подврсте (1) при чему су на највећем броју локалитета утврђенe врстe везанe за влажна подручја (6), међу којима су најштетније дрвенасте врсте багремац (Amorpha fruticosa), пенсилвански јасен (Fraxinus pennsylvanica) и дивља лоза (Vitis vulpina). Са значајним учешћем се јављају и врсте са рудералном животном стратегијом амброзија (Ambrosia artemisiifolia), циганско перје (Asclepias syriaca), Conyza canadensis, Xanthium strumarium agg.) које се шире са околних пољопривредних и руралних површина, мреже канала и пратеће инфраструктуре. На запуштеним ливадама, због престанка кошења и испаше, све веће површине заузима златни штап (Solidago gigantea). Флористички вредни локалитети Парк природе Поњавица у данашњим границама представља једну мању деоницу некадашњег водотока који који је настајао из данас ишчезлих бара у плавној зони Дунава између Старчева и Омољице (Велико Блато, Крива бара, Капетанова бара). Овај водоток је био у вези са Наделом и бројним околним 27

II Oпис природних, створених и предеоних одлика мањим водотоцима и протезао се до Ковина, где се уливао у Дунав наспрам Аде Жилаве. Велики део плавног подручја које је обухватало све ниже положаје од Дунава до руба банатске лесне заравни и Делиблатске пешчаре је у 20. веку неповратно измењен под утицајем човека. Поњавица је данас сведена на један део некадашњег корита које је у потпуности окружено обрадивим површинама и на чијим крајевима се налазе два насеља, Омољица и Банатски Брестовац. Овакав положај је условио загађење и еутрофикацију па се то огледа и у малом броју значајних врста и очуваних предеоних целина. У односу на степен очуваности предеоних карактеристика, присуство врста и подврста, значајних за очување биодиверзитета, односно на територији Републике Србије за заштиту приоритетних типова станишта и израженост негативних, пре свега антропогених утицаја као највреднији у флористичком смислу се издваја део меандра Поњавице код Банатског Брестовца. Основну вредност представљају остаци плавног појаса са фрагментима обалних сланих тршћака Табернемонтанове зуке (слика 9), који су у Србији до сада забележени на ограниченом броју локалитета. Када је водостај нижи, дуж обала Поњавице од Банатског Брестовца до локалног купалишта образују се широке ниске муљевите обале обрасле карактеристичним нитрофилним заједницама из свезе Chenopodion rubri Tx. in Poli & J. Tx 1960 ex Soó (1968) 1971 које се одликују доминацијом врста Chenopodium rubrum и Amaranthus lividus. Нитрофилна вегетација ниских муљевитих обала је постала угрожена због изражене употребе пестицида и у Србији је веома слабо проучавана (Славнић, 1951; Jovanović & Lakušić, 1990). Дифузно загађење из Банатског Брестовца, спирање вода богатих азотним и фосфорним једињењима са околних пољопривредних површина, крчење, изградња и насипање обале од купалишта у правцу Брестовца и ширење дрвенастих инвазивних врста су најважнији угрожавајући фактори на овом локалитету. Слика 9: Табернемонтанова зука (Scirpus lacustris subsp. tabernaemontanii) (документација Завода) 28

Значајни типови станишта II Oпис природних, створених и предеоних одлика У групи станишних типова приоритетних за заштиту (Сл. гл. РС, 35/10) je забележенo 16 типова на територији ПП Поњавица, при чему је њих 8 наведено у оквиру приоритетних NATURA 2000 међународно значајних станишних типова, односно 8 у селектованим EMERALD стаништима. У ретка и услед функционалне непостојаности и осетљивости на деградацију на територији Србије фрагилна станишта (Ret/Frag (A)) спада 8 типова. У фрагилне услед функционалне непостојаности и осетљивости на деградацију (Frag (A)) се убраја 6 станишних типова. (табела 9). Због мале површине на којој се јављају, њихове изолованости и изложености негативним утицајима, у најугроженије типове станишта спадају влажне панонске ливаде лисичјег репка (Alopecurus pratensis) (C3.311) умерено влажне панонске ливаде беле росуље (Agrostis stolonifera) (C2.414), обални слани тршћак Табернемонтанове зуке (F3.151), обални ниски вишегодишњи шаш мочварне зуке (F3.212) и периодично суве заједнице штирова и лобода (H3.322), који су забележени једино уз Поњавицу поред Банатског Брестовца. Најраспрострањенији типови станишта су обалне заједнице средње високих и високих хелофита (F3.1), сталне еутрофне стајаће и споротекуће воде (F1.2), сеоски и влажни угари (H3.2, H3.3), обрадиве површине (G1.) и мелиорациони канали (H9.5). Табела 9: Типови станишта приоритетних за заштиту. СТАНИШТЕ код NATURA EMERALD национално 1 Шибљаци барске иве (Salix cinerea) B1.12!44.1 Frag (A) 2 Умерено влажна панонска ливада беле росуље Frag (A) C2.414 6510!38.25 (Agrostis stolonifera) 3 Влажна панонска ливада лисичјег репка (Alopecurus Frag (A) C3.311 6440!37.2 pratensis) 4 Влажна панонска ливада ливадског вијука (Festuca Frag (A) C3.314 6440!37.2 pratensis) 5 Копнени високи шашеви (Carex spp.) E4.21 Ret/ Frag (A) 6 Заједница ресина (Ceratophyllum spp.) и дрезга Frag (A) F1.331 3150 22.4 (Myriophyllum spp.) еутрофних стајаћих вода 7 Заједница подводница (Najas spp.) еутрофних стајаћих вода F1.333 3150 22.4 8 Заједница субмерзног таласиња (Potamogeton spp.) еутрофних стајаћих вода F1.334 3150 22.4 9 Обални тршћак трске (Phragmites australis) F3.121 Ret/ Frag (A) 10 Обални тршћак сиротињске траве (Glyceria maxima) F3.124 Ret/ Frag (A) Обални слани тршћак Табернемонтанове зуке Ret/ Frag (A) 11 F3.151 (Scirpus lacustris subsp. tabernaemontani) 12 Обални тршћак сите (Scirpus lacustris) F3.125 Ret/ Frag (A) 13 Обално рогозиште рогоза (Typha spp.) F3.126 Ret/ Frag (A) 14 Обални слани тршћак високе зуке (Bolboschoenus Ret/ Frag (A) F3.152 maritimus) 15 Обални ниски вишегодишњи шаш мочварне зуке Frag (A) F3.212 3130!22.31 (Heleocharis palustris) 16 Периодично суве заједнице штирова (Amaranthus Ret/ Frag (A) H3.322 3270 spp.) и лобода (Chenopodium spp.) 29

II Oпис природних, створених и предеоних одлика II 1.8. Вегетација Ревизијом природних вредности ПП Поњавица 2012. године, за потребе ревизије заштите подручја, проширене су границе Парка природе на делове водотока Поњавице и влажна станишта у окружењу насеља Омољица и Банатски Брестовац. На тај начин су обухваћена влажна и мезофилна ливадска станишта, као и мањи фрагменти сувљих станишта са неким елементима секундарне степе. Поред фрагментарно развијених састојина водених макрофита констатоване су састојине високих емерзних биљака мочварног типа вегетације које доминирају у воденом биотопу овог воденог екосистема, док је у приобаљу Поњавице ипак најупечатљвија шумска вегетација. Према класификацији Soo-a,1973, Parabucki et all.,1986., вегетација Поњавице у систематском погледу обухвата следеће синтаксономске јединице: Klasa PotameteaTx. et Prsg. 1942 Red Potametalia W. Koch 1926 Sveza: Potamion eurosibiricum W. Koch 1926 Ass.: Myriophyllo-Potametum Soó 1934 Ass.: Najadetum marinаe Фукарек 1961 Klasa: Phragmitetea R.Tx. et Preising. 1942 Red: Phragmitetalia W. Koch 1926 Sveza: Phragmition communis W. Koch 1926 Ass.: Scirpo-Phragmitetum W. Koch 1926 subass.: phragmitetosum Schmalle 1939 subass.: typhetosum (angustifoliae-latifoliae) Soo 1973 subass.: schoenoplectetosum lacustris Soo 1957 Ass.: Glycerietum maximae Hueck 1931 Red: Bolboshoenetalia maritimi Hejny 1967p.p. Sveza: Bolboshoenion maritimi- continentale Soo (1945) 47 Ass.: Bolboshoenetum maritimi- continentale Soo (1927)1957 subas. schoenoplectosum tabernaemontani Soo 1947 Red: Magnocaricetalia Pign. 1953 Sveza: Magnocaricion Koch 1926 Ass. Caricetum ripariae Knapp.et Stoffers 1962 Аss: Caricetum gracilis (Graebn. Et Hueck 1931) Tx. 1937 Klasa: Molinio-Arrhenatheretea Tx.1937 p.p., Br.-Bl.et Tx. 1943 p.p. Red: Deschampsetalia caespitosae Horvatić (1956) 1958 Sveza: Deschampsion caespitosae Horvatić 1930 Red: Agrostetalia stoloniferae Oberd. 1967 Klasa: Bidentetea tripartitii Tx.,Lohm.et Preising 1950 Red: Bidentetalia tripartiti Br.-Bl-et Tx. 1943 Sveza: Bidention tripartiti Nordh. 1940 Ass.: Chenopodio rubri Amaranthetum adscendentis S.Jovanović et D. Lakušić, 1991 Састојине наведених типова вегетације фрагментарног су карактера. Доминантна је заједница тршћака која делом залази у речно корито, а делом заузима ужи или шири обалски појас. Идући од средине воденог корита ка обали у хоризонталном профилу значајно су заступљене скоро монокултурне састојине асоцијације Myriophyllo- Potametum. То је најзаступљенија једина заједница акватичне вегетације која је 30

II Oпис природних, створених и предеоних одлика констатована у поменутом типу биотопа Поњавице. Овој флористички сиромашној заједници основно структурно и флористичко обележје даје врста едификатор, кроцањ или дрезга (Myriophyllum spicatum) (слика 10). Њене густе популације које су укорењене у муљу, дају састојинама једноличан изглед. У вертикалном профилу, од самог дна допиру до површине воде, а изнад ње доносе цвет и плод. Слика 10: Заједнице кроцања и таласиња Myriophyllo- Potametum, детаљ кроцањ (Myriophyllum spicatum) У структури ове фитоценозе, поред врсте Myriophyllum spicatum која је основни градитељ компактних састојина заступљене су још само неке макрофите: ресина (Potamogeton crispus), водени љутић (Ranunculus paucistamineus), жабокречина (Zanichelia palustris) и мала ресина (Potamogetom pusillus), само са једним налазом, поред уставе у Банатском Брестовцу. Водени љутић је заштићена врста а мала ресина строго заштићена врста. У овој асоцијацији се ређе сусреће и врста подводнице (Najas marina), која такође на обалама Поњавице, са претежно пешчаном подлогом, изграђује малобројне састојине заједнице Najadetum marinаe. Генеза и одржавање састојина заједнице Myriophyllo-Potametum условљени су с једне стране деградацијом и повлачењем конкурентно "јачих" тршћака, који ослобађају еколошку нишу за бујање и постепено ширење ове заједнице. С друге стране, физичко-хемијски услови водене средине, пре свега дубина воде, њен квалитет (Szalma,1987-1988) и посебан светлосни и термички режим (Landolt, 1977, Stojanović, et all. 1992) представљају водеће еколошке факторе (Parabućski, et all.,1989, Butorac, 1995). Екобиолошке особине едификаторске врсте Myriophyllum spicatum, као што су потреба за средње термофилним стајаћим и споротекућим водама и стаништем на пуној дневној светлости, као и одлика да може добро да поднесе и загађење воде (Slavnić, 1956, Janković, 1972, Butorac, et all., 1991,1992) доприносе њеној доминацији у воденом кориту Поњавице. Констатовање асоцијације Myriophyllo-Potametum индицира млаке воде које споро отичу у живи ток (Дунав). Изграђена од пливајућих и лебдећих цветница чини први вегетацијски појас у нашим водама или како то сликовито Славнић (1956) каже: У оквиру подунавске флоре стајаћих и споротекућих вода обухвата врсте највише прилагођене на текућу воду. Заједница је рашчлањена на 3 фацијеса. То значи да један од фацијеса ове фитоценозе у оквиру стајаћих и споро-текућих вода Панонске низије и источне Европе индицира најхладнију, 31

II Oпис природних, створених и предеоних одлика најбистрију и најбржу текућу воду. С обзиром на присутне издани (тзв. вруље) за очекивање је да је и раније, када се тршћаци нису повлачили, у акватичној вегетацији Поњавице једино ова заједница и била развијена. У приобалном појасу Поњавице развија се семиакватична вегетација којој печат дају састојине заједнице тршћака Scirpo-Phragmitetum. Најзначајнија врста заједнице, присутна са великом бројношћу и социјалношћу је трска (Phragmites australis, syn. Ph.communis). Састојине ове фитоценозе заступљене су местимично дуж обале Поњавице, углавном у виду ужег појаса. Констатована је већа сталност субасоцијације са трском, phragmitetosum, у односу на састојине субасоцијације рогоза typhetosum (angustifoliae-latifoliae). Састојине прве, типичне субасоцијације, залазе између врба и топола све до првих њива, вероватно захваљујући широкој еколошкој амплитуди трске, која дуже време може да поднесе просушивање. Oд осталих ценобионата значајну покровну вредност достижу врсте Calystegia sepium, Poa palustris, Lycopus europaeus, Epilobium adnatum и др. За разлику од типичне, састојине субасоцијације typhetosum (angustifoliae-latifoliae) везане су за дубљу воду и не залазе на више, просушене делове обале (Parabućski, et all. 1989, Stojanović, et all. 1987). На левој обали Поњавице, у близини Банатског Брестовца, констатоване су састојине које припадају трећој, највлажнијој варијанти тршћака са вежљиком, Scirpo - Phragmitetum schoenoplectetosum lacustris. Према усменом саопштењу Андрић, В. (1992) све до човекове интервенције, тј. убацивања популација амура (Ctenopharingodon idella) у воде Поњавице, појасеви тршћака су били широки и до 5m. Ова биљоједна риба се интензивно хранила трском а због услова погодних за развој црног и белог дуда на високој, левој, лесној обали и обиља дудиња које падају у воду такође су поспешени услови за опстанак популација ове алохтоне врсте. То је проблем који је довео до нарушавања првобитне равнотеже између састојина водених макрофита и приобалне високе емерзне вегетације. Тако је трска у фази повлачења, у централном делу, а на рачун ње све више буја Myriophyllum spicatum (кроцањ или дрезга). Поред тога што доприноси еутрофизацији и зарастању воденог биотопа трска има изразито позитивну улогу. Њена особина да служи као фитофилтар и фитодетоксикатор, јер су састојине заједнице тршћака незаменљив хидрозаштитни појас и најзначајнији фитосанатор водених екосистема, битно се одражава на квалитет воде (Janković, 1972; Janković, et. all. 1988.). Истовремено трска својим снажним ризомима спречава ерозију земљишта и на тај начин штити обалу. Поред доминирајућих тршћака, у мочварној вегетацији фрагментарно се јављају састојине сиротињске траве, ass. Glycerietum maximae, на уском, равном делу обале Поњавице, која је највећи део године под водом. Физиогномско обележје састојинама осим доминантне Glyceria maxima дају усколисни и широколисни рогоз (Typha angustifolia и Typha latifolia), водени штавољ (Rumex hydrolapathum), водољуб (Butomus umbellatus) и др. У вегетацији високих шашева реда Magnocaricetalia, на нижим положајима, са високим нивоом подземних вода током целе године, фрагментарно су развијене састојине заједнице велике оштрице Caricetum ripariae, док су само на пар микростаништа констатоване састојине оштрике, ass. Caricion gracilis, са веома ограниченим распрострањењем (Stojanović, и сарадници 1987, Rauš, et all. 1980, Topić, 1989). 32

II Oпис природних, створених и предеоних одлика Мочварна вегетација влажних континенталних слатина реда Bolboschoenetalia maritimi, свезе Bolboshoenion maritimi continentale представљена је варијантом са табернемонтановом зуком Bolboshoenetum maritimi - continentale subas. schoenoplectosum tabernaemontani (слика 11). Евидентирана је у приобаљу Поњавице, на малом броју локалитета у близини Банатског Брестовца. Овај тип вегетације је значајан због тога што је едификатор субасоцијације Scirpus lacustris subsp. tabernemontani строго заштићена врста, a у суседној Мађарској je као заједница обрађена у Црвеној књизи биљних заједница (Borhidi et Santa, 1999). Слика 11: Обални појас мочварне заједнице шеварике са табернемонтановом зуком Scirpus lacustris subsp. tabernemontani На основу прелиминарних истраживања на заштићеном подручју констатовано је присуство ливадске вегетације, претежно пашњачког карактера која је под снажним антропогеним утицајем због испаше стоке. Заступљена је највише на ливадама у околини Омољице, а малим делом и Банатског Брестовца. Овде је такође забележено присуство влажних и умерено влажних ливада у различитим степенима деградације, чије састојине припадају заједницама класе Мolinio-Arrhenateretea. Као најраспрострањенији тип ливадских влажних станишта реда Deschampsetalia caespitosae и свезе Deschampsion caespitosae, јављају се континенталне влажне ливаде са лисичијим репком (Alopecurus pratensis). Такође, у оквиру ове класе развијени су деградациони стадијуми ливада обухваћени пашњачком вегетацијом реда Agrostietalia stoloniferae (слика 12).То су мезофилне пашњачке заједнице које заузимају мање површине на влажним и често плављеним местима. У недостатку испаше и кошења на локалитетима у околини насеља масовно обрастају коровске и адвентивне, инвазивне врсте, тако да је основна мера за очување ливада успостављање пашарења, а у немогућности, редовно кошење. Слика 12: Пашњачка вегетација беле росуље, реда Agrostietalia stoloniferae 33

II Oпис природних, створених и предеоних одлика У окружењу ливада око насеља Омољица присутни су фрагменти суве травне вегетације, секундарног степског обележја (слика 13) Јављају се на сувом, вршном делу алувијалне гредице, па су отуда овде присутне врсте сувих степских станишта: степски вијук (Festuca rupicola), котрљан (Eryngium campestre), дивља кадуља (Salvia pratensis), јежевица (Dactylis glomerata), дивизма (Verbascum blattaria) и др.. Слика 13: Сува травна станишта са елементима секундарне степе У обалном муљевитом појасу Поњавице, од сеоског купалишта до Банатског Брестовца, јављају се фрагменти нитрофилне вегетације ниских муљевитих обала класе Bidentetea tripartitii и свезе Bidention tripartiti, представљене заједницом Chenopodio rubri Amaranthetum adscendentis, која је ређа на нашим просторима, као и врста лободе (Chenopodium rubrum) која је изграђује. Шумска вегетација Према картама II војног премера Хабзбуршке монархије, оранице покривају сва станишта ван дохвата поплавног подручја, већ више од два века. Једина већа шумска целина крајем XIX века била је Voilovicer Wald, шума крај села Војловица (Војловачка шума). Поплавно подручје је представљено као мозаик барских површина и дрвенастих формација (највероватније врбака) у коме је означено и неколико компактних шумских енклава, површине до десетак хектара. Већ у то време, цело подручје лесне терасе било је испарцелисано, без ознака присуствa шумске вегетације. Као резултат вишевековних тенденција ка повећању, прво пашњачких а потом обрадивих површина, природна шумска вегетација је искрчена, на шта указују климатске и педолошке особине подручја. Природно добро се одликује наглом променом кота терена, у којем воденомочварни комплекс речне мртваје показује оштар прелаз ка сувоземним стаништима урбанизоване лесне терасе. Геоморфолошке особине подручја, заједно са традиционалним сточарством староседелаца и развојним стратегијама савременог доба, обликовали су и ограничавали развој вегетације. Из наведених разлога, приликом првобитног стављања под заштиту и током њене ревизије, није забележен еколошки низ шумских заједница, карактеристичан за наше Подунавље (Славнић, 1952; Парабућски и Јанковић, 1978, Herpka, 1979). Дуг период без шумског покривача има за последицу и слабу истраженост шумске вегетације подручја. 34

Еколошки услови за развој шума II Oпис природних, створених и предеоних одлика Шуме, имају особине фрагмената и рубних станишта у приобалној зони водотока. Положај природног добра у пери-панонском делу Војводине са већом количином падавина и допунским влажењем земљишта у алувијалној равни Дунава, указује на присуство (потенцијално) шумских станишта. Природно добро је искључено из некадашње инундације Дунава, услед чега је допунско влажење сведено на утицај подземних вода, са малим годишњим осцилацијама. Према траговима високих и ниских вода, који се јасно виде на бетонским стубовима мостова, осцилације водостаја износе око 50 cm. Некадашњу распрострањеност шумског покривача потврђују издвојени типови земљишта, са забележеним траговима огајњачавања (Нејгебауер, 1971). Распон надморских висина од oко 8 метара, идући од мочварних површина ка лесној тераси, указује на могућност развоја дрвенастих врста различитих био-еколошких особина. Забележено је присуство неколико инвазивних врста, које мењају станишне услове и синдинамику шумских заједница. Приказ шумске вегетације На карти потенцијалне вегетације Војводине (Парабућски и Јанковић, 1978), заштићено подручје означено је као зона заједнице Tilio-Quercetum crassiusculae typicum Slav. 1952., односно шуме храста лужњака, липе и пратећих врста. Према наводима Јовановића и сарадника (1986), природна потенцијална вегетација представљена је заједницом Carpino betuli - Quercetum roboris Anić 1959. emend. Rauš 1969. Као заједничка карактеристика ових заједница истиче се њихова везаност за лесне терасе јужног обода Панонске низије, ван утицаја поплавних вода. Обзиром да се шумска вегетација на већем делу предметног подручја, данас развија под утицајем подземних вода са малим осцилацијама, може се закључити да у заштићеном подручју доминирају (потенцијална) станишта азоналне, хидролошки условљене вегетације свезe Salicion albae и свезе Alno Quercion roboris. Преглед синтаксона шумске вегетације: Класа: Salicetea purpureae Moor 1958 (1960) Ред: Salicetalia purpureae Moor 1958 (1960) Свеза: Salicion albae Soó (1930) 1940 Зај: Salicetum albae pannonicum Parabućski (1965) 1972 Зај: Populetum nigrae-albae Slavnić 1952 Зај: Populo Fraxinetum angustifoliae Herpka 1979 Класа: Alnetea glutinosae Br.-Bl. et R. Tx. 1943 Ред: Alnetalia glutinosae R. Tx. 1937 Свеза: Salicion cinereae Müller et Görs 1958 Зај: Salicetum cinereae Jov. 1953 Класа: Querco-Fagetea Br.-Bl. et Vlieger 1937 Ред: Populetalia albae Br.-Bl. 1931 Свеза: Alno-Quercion roboris Horvat 1938 35

II Oпис природних, створених и предеоних одлика Ред: Quercetalia pubеscentis Klika 1933 Свеза: Aceri tatarici-quercion Zólyomi et Jak. 1957 Ред: Prunetalia spinosae R. Tx. 1952 Свеза: Prunion spinosae Soó (1930) 1940, Klika 1955 Слика 14: Групација белих врба са црном тополом западно од Брестовца Непосредно дуж тока Поњавице, на појас барско-мочварне вегетације свезе Phragmition communis, надовезују се oстаци заједнице Salicetum albae pannonicum Parabućski, 1972. (слика 14). Често су сведени на само неколико стабала беле врбе (Salix alba), као индикаторске врсте плавних станишта. Појединачно су забележена и стабла крте врбе (Salix fragilis) кoja, у односу на белу врбу, насељава земљишта тежег механичког састава. У спрату жбуња распрострањен је багремац (Amorpha fruticosa), а ракита (Salix purpurea) je забележена појединачно. Такође су заступљене пузавице: дивља лоза (Vitis vulpina), дивљи хмељ (Humulus lupulus) и павит (Clematis vitalba), као и винобоја (Phytolacca americana). Фрагменти ове заједнице су oчуване на десној обали Поњавице, на местима где нису развијени тршћаци, а њихово спонтано обнављање је забележено на редовно плављеним пољопривредним парцелама уз леву обалу. Значајна станишна разлика, у односу на заједницу описану у Ковиљском риту (locus classicus) условљена је одвојеношћу подручја (насипом) од инундације реке. Измењеност станишних услова, пре свега изостанак сезонских плављења и стварања свежих наноса, представља ограничавајући фактор за природну обнову ових шума. Њихов даљи развој условљен је нивоом подземних вода и присуством инвазивних врста. На нешто нижим стаништима јавља се барска ива (Salix cinereа), односно остаци састојина заједнице Salicetum cinereae Jov. 1953, која насељава забарена земљишта тешког механичког састава. 36

II Oпис природних, створених и предеоних одлика Слика 15: Шумарак беле тополе јужно од викенд насеља према Брестовцу На врбове шуме се, на старијем алувијуму и хидролошки вишим стаништима, у природним условима надовезују шуме беле и црне тополе (Populetum nigrае-albae). На високим обалама Поњавице присутни су шумарци и групе стабала беле тополе (Populus alba) (слика 15), док је црна топола (Poplus nigra) сведена на појединачна, девитализована стабла изданачког порекла. Иако слабо заступљена, стабла црне тополе указују на некадашњи поплавни карактер подручја. У спрату дрвећа су још забележене: бела врба (Salix alba), пољски брест (Ulmus minor), вез (Ulmus laevis) и бели дуд (Morus alba). Инвазивне врсте у овом спрату су пенсилванијски јасен (Fraxinus pennsylvanica) и јасенолисни јавор (Acer negundo), који су у експанзији. У спрату жбуња развијају се багремац (Amorpha fruticosa), зова (Sambucus nigra), свиб (Cornus sanguinea), удика (Viburnum opulus) и др. Дуг период искључености из поплавних процеса, заједно са честим сечама и другим притисцима на које је црна топола веома осетљива (Lefevre еt al, 2001; Кеча, 2010), резултовао је повлачењем те врсте. Развијеност и састав спрата жбуња указују на одмаклу фазу у развоју заједнице. Као завршни стадијум развоја шума топола и врба у Подунављу Херпка (1979) описује шуму беле тополе и пољског јасена (Populo Fraxinetum angustifoliae Herpka 1979), насталу спонтаним усељавањем тврдих лишћара (јасена и лужњака) на развијено алувијално земљиште. Као важан предуслов настанка заједнице, аутор 37

II Oпис природних, створених и предеоних одлика наводи изостанак чистих сеча у дугом периоду. Услед непланског коришћења и фрагментисаности шумског покривача, даљи развој ових шума је антропогено усмерен ка шумарцима беле тополе и инвазивних врста. Слика 16: Храст лужњак код Ивановачког моста У условима релативно малих осцилација подземних вода, које не допиру до површине земљишта, на алувијаном подручју се од природе развијају станишта тврдих лишћара. Последњи остаци некадашњих шума храста лужњака, у врло измењеном стању, констатовани су на левој обали Поњавице. У близини Ивановачког моста, према селу Омољица, забележена су два стабла лужњака прсног пречника око 80 cm (слика 16). Према речима старих мештана, као и шумарских стручњака ШГ Банат Панчево (извештај у рукопису Олђа, М., 1989), околна села су имала састојине храста лужњака (тзв забране ) које су током аграрне реформе преведене у пољопривредно земљиште. О пореклу тих шума, без писаних доказа, не може се са сигурношћу говорити. Трагови огајњачавања земљишта, међутим, потврђују да се оно развијало под застором шумског покривача (Нејгебауер, 1971). У новије време, спонтано ширење састојина пољског јасена и лужњака забележено је у брањеном делу алувијане равни СРП Горње Подунавље (Bobinac, 2007), што указује на могући правац у синдинамици вегетације, али и на неопходност управљачких интервенција у виду сузбијања инвазивних врста и уноса пољског јасена (Fraxinus angustifolia), лужњака (Quercus robur) са пратећим врстама (Ulmus laevis, U. Minor, Pyrus pyraster, Carpinus betulus). На тај начин би се повећала разноврсност шумских станишта, чиме би се створила и могућност за поврaтак заштићених врста везаних за храстове шуме. На лесној тераси која је урбанизована, идући од насеља и викендица ка алувијуму, забележен је већи број стабала култивисаних воћкарица (вишња, трешња, шљива, домаћи орах, бресква и др.). Међу њима највећу сталност има џанарика (Prunus cerasifera). Такође су значајно присутни багрем (Robinia pseudoacacia) и декоративне врсте (Paulovnia tomentosa, Thuja occidentalis). 38

II Oпис природних, створених и предеоних одлика Велика измењеност флоре овог пољопривредног подручја ограничава нас на утврђивање само потенцијалних станишта, шумских заједница приказаних на цитираним картама потенцијалне вегетације. Земљиште типа бескарбонатни чернозем указује на повећану количину падавина, што погодује спонтаном развоју шумске вегетације. Вегетација свезе Aceri-tatarici-Quercion, као климазоналне за шумо-степско подручје Војводине, је присутна у виду крајње деградованих фрагмената који се јављају између насеља, обрадивих површина и поплавног подручја. У остацима вегетације овог појаса забележене су врсте: Rhamnus catharticus, Cornus mas (Буторац, 1994), Ulmus campestris, Prunus spinosa, Sambucus nigra. Спуштајући се ка водотоку, јављају се појединачно или групимично: Populus alba, Salix alba, Populus nigra и Amorpha fruticosa, a oд пузавица Vitis vulpina, Clematis vitalba и адвентивна Echinocystis lobata. Осим наведених остатака полу-природне шумске вегетације, присутне су и мање површине монокулура евро-америчких топола (Populus x euramericana). Спрат дрвећа овде граде јединке хибридних топола. Спратови жбуња и приземне флоре по саставу су веома слични остацима природних тополиних шума, што указује на мањи степен дистурбација станишта. Хибридне тополе могу бити корисне као део заштитног појаса према ораницама и насељу, јер захваљујући брзом расту обезбеђују брже формирање баријере и филтра за загађујуће материје које долазе са пољопривредних површина и из комуналних отпадних вода. II 1.9. Фитопланктонске заједнице Анализа фитопланктона Поњавица, као параметра сапробиолошке анализе квалитета воде, указује на присуство 54 таксона сврстаних у следеће разделе: Cyanophyta, Bacillariophyta, Euglenophyta и Chlorophytа (IX Прилог 1.1.). Посебна одлика водотока Поњавица је контраст, у орографском смислу, између стрме леве и ниске десне обале које омеђују корито Поњавице. Захваљујући изданима дуж леве обале, Поњавица има константан прилив бистре и релативно чисте воде. Са аспекта квалитета воде значајна је разлика у саставу фитопланктона на локалитетима Омољице и Банатског Брестовца. На оба локалитета међутим уочене су 24 заједничке врсте. Овако велика сличност резултат је присуства космополитских врста, карактеристичних за стајаће воде. Одсуство врста осетљивих на изражено органско оптерећење на локалитету Банатског Брестовца указује на повећан ниво еутрофизације и загађења на локалитету Омољице (Радуловић и сар., 2006). Према броју детерминисаних таксона на оба локалитета доминирају зелене алге (Chlorophyta) и то највећи број из рода Scenedesmus. Ово је значајно због тога јер су зелене алге добра храна за рибљу млађ и зоопланктон. Попут овог рода и остали присутни родови из овог раздела карактеристични су за споротекуће воде обогаћене органским материјама Следеће по бројности су модрозелене алге (Cyanophyta), међу којима преовлађују кончасте форме, а са највећим бројем врста у оквиру овог раздела присутан је род Oscillatoria. Алге овог раздела индикатори су еутрофизације. Сем тога, при повољним условима за њихово развиће, долази до појаве познате као Цветање воде, услед пренамножености ових алги. 39

II Oпис природних, створених и предеоних одлика Присуство силикатних алги (Bacillariophyta) резултат је малих дубина воде и њене просветљености, нарочито током пролећа. Оне су у том периоду доминанта компонента фитопланктона. Значај ових алги испољава се пре свега у томе што су оне примарни органски продуценти у воденим биоптопима и често су прва карика у ланцу исхране многих водених животиња. Силикатне алге су веома осетљиве на квалитативне промене хемизма воде, те су због тога одлични биолошки индикатори. Сем тога, ове алге учествују у процесу биолошког пречишћавања вода, па је и са тог аспекта њихов значај велики. Најучесталија врста из раздела Bacillariophyta је Cyclotella menenghiniana. Присуство Euglenophyta такође указује на појаву еутрофизације. Констатовани биоиндикатори у оквиру фитопланктона су индикатори полисапробних до β-мезосапробних вода. Доминирају индикаторске врсте β- мезосапробних вода: Scenedesmus quadricauda, Pediastrum boryanum и Aphanisomenon flos-aquae. Поједине присутне индикаторске врсте фитопланктона индикатори су полисапробних вода, тј. повећаног органског загађења и α- мезосапробних вода (Nitzschia acicularis, Cryptomonas erosa) што указује на процес еутрофизације. Процес еутрофизације прати повећање количине азота, фосфора и других биогених елемената што погодује великој органској продукцији са свим негативним последицама по екосистем. На ритам еутрофизације на овом простору, поред природних фактора, утичу неуређена обална подручја и викендице у близини Омољице и Банатског Брестовца као и интензивна пољопривредна делатност. Сапробиолошка процена квалитета воде дата је применом листе организама индикатора SEV и директном сапробиолошком методом одређивања индекса сапробности Pantle & Buck (1955). Наиме, свакој детерминисаној врсти приписана је одређена индикаторска таблична вредност (s), која постоји забележена у таблицама (SEV, 1977). Просечна вредност индексa сапробности, израчунатoг на основу индикаторских табличних вредности износи 2.16, што одговара категорији β мезосапробних, односно умерено загађених вода. II 1.10. Фаунистичке одлике II 1.10.1. Eнтомофауна Разноврсност бескичмењака Поњавице Присуство различитих бескичмењачких група на подручју Поњавице само је делимично испитанo. На основу публикованих резултата, као и теренских истраживања извршених од стране Покрајинског завода за заштиту природе током 2012. године, утврђене су следеће таксономске групе: малочекињасти црви (Оligochaeta), ваљкасти црви (Nematoda), а од инсеката вилински коњици (Odonata), сурлаши (Coleoptera, Curculionoidea), камени цветови (Trichoptera), мрави (Hymenoptera, Formicidae), паразитске осе (Hymenoptera: Braconidae: Aphidiinae) и поједине група двокрилаца (Diptera, Chironomidae). Углавном су присутне врсте широког ареала (Lasius alienus, L. brunneus, F. cunicularia, Formica rufibarbis, Crocothemis erythrea, Ischnura elegans и др.). Присутна је и једна предаторска врста мрава Pheidole pallidula (Cammaerts et 40

II Oпис природних, створених и предеоних одлика Cammaerts, 1998), као и Formica balcanina, врста чији ареал је претежно на јужном Балкану (Petrov, 2007). Међузависност бескичмењака са условима станишта 1. Водена станишта са околином Присуство муљевите подлоге веома је важно великом броју малочекињастих црва који живе у води, као и појединим врстама из редова једнодневки (Ephemeroptera) и камених цветова (Trichoptera). Како су реке у Војводини мирнијег тока, са ситним субстратом дна, бентос је прилагођен оваквим условима микростаништа. Ипак, с обзиром на депоновање тешких метала и пестицида у муљу дуги низ година уназад, диверзитет вероватно није велик. Констатована разноврсност макроинвертебрата је мала (свега 5 група). У фауни дна преовлађују малочекињасти црви и Chironomidae. Ваљкасти црви забележени су само у близини Омољице. Удео хирономида у биомаси водених тела у Војводини је најчешће највећи, али богатство других таксона макроинвертебрата указује на очуваност истих. Присутно је само 4 врсте малочекињастих црва, што према Миљановићу (2006) представља мали диверзитет присутан и на прекограничним водотоцима из Румуније оптерећеним органском материјом. Прелиминарна истраживања вилинских коњица (Odonata) указују на присуство свега 7 врста из фамилија Аеshnidae, Libellulidae и Coenagrionidae. Ове врсте су толерантне на органска загађења. Због погодних станишта за лов и размножавање, за очекивати је да на Поњавици живи већи број врста бескичмењака од забележених. 2. Шумска станишта Шумска вегетација развијена у приобалном делу Поњавице представљена је остацима ритских шума меких лишћара (беле и врбе иве, беле и црне тополе и јасена). Ови шумарци посебно су важни за неколико врста мрава (Petrov, 1985): Liometopum microcephalum, Lasius alienus, L. brunneus, L. fuliginosus, Formica cunicularia. Очување шума је нарочито важно у циљу очувања популација Liometopum microcephalum (слика 17), која је заштићена заштићене у Србији, а прави гнезда у старим стаблима поплавних шума (Schlaghamerský et Omelkova, 2007). Према Макаревичу (2003), да би ова врста направила стална гнезда потребно је дрвеће са дијаметром стабла преко 1,5 m и висином преко 25 m. Слика 17: Liometopum microcephalum (Д. Савић) 41

II Oпис природних, створених и предеоних одлика Врсте од националног и међународног значаја На подручју Поњавице забележена је једна заштићена врста у Србији: Liometopum microcephalum (Hymenoptera, Formicidae). Ово је врста мрава евроазијског распрострањења. Гнезда гради искључиво у веома дебелим старим стаблима врбе и храста у поплавним шумама. Омнивора је и предатор. На основу Црвене листе вилинских коњица Европе (Kalkman et al., 2010) као угрожене наводе се свих 7 забележених врста (слика 18). Све имају статус најмање бриге (LC). Слика 18: Orthetrum-albistylum - женка Као изузетно ретка код нас, наводи се и јужнобалканска врста мрава Formica balcanina (Petrov et Collingwood, 1993). До данас је регистрована у Грчкој, Македонији, Словенији и Србији (www. faunaeur.org). Насељава отворена пешчарска станишта поред река која су повремено плављена. Зообентос представља један од најпоузданијих индикатора присутне екотоксичности у хидроекосистему и еколошког стања неког воденог тела. Генерално гледано, многе врсте зообентоса се укључују у програме биомониторинга као индикаторске врсте, показатељи диверзитета, биотичких индекса, токсиколошког стања, састава заједница организама или функционисања екосистема (Stark, 1998; Wallace et Webster, 1996). Због дужине животних циклуса поузданије рефлектују стање и услове који владају у неком воденом телу у односу на процену стања екосистема путем мерења физичких и хемијских карактеристика станишта. Састав заједница макроинвертебрата је уско везан са физичко-хемијским факторима, механичком и хемијском композицијом седимента дна, као и регионалним утицајима попут атмосферских загађења, отпадних материја из пољопривреде, и сл. (Bubinas et Jaminienа, 2001). Према Радуловић и сар. (2007) регистроване су само четири врсте малочекињастих црва, карактеристичне за еутрофне воде. Такође, упоређивањем процентуалног удела хирономида у биомаси изловљених инсеката Поњавице код Банатског Брестовца 1992. године (Будаков и сар., 1994) 42

II Oпис природних, створених и предеоних одлика и петнаест година касније (Радуловић и сар., 2007) уочава се значајан пад са 94% на 14%. Ово група инсеката која показује изразиту толеранцију на различите типове загађења, као и количину раствореног кисеоника у води, али се удео у биомаси бентоса значајно померио у корист малочекињастих црва. Услед близине пољопривредних површина на Поњавицу сведоче забележене врсте сурлаша које се све сматрају штетним врстама у пољопривреди. II 1.10.2. Ихтиофауна На основу података са првих званичних истраживања Поњавице (1991-1993) за потребе израде студије заштите, као и на основу података о о квалитативном саставу фауне риба у Плану развоја рибарства подручја затворених вода на територији општине Панчево за период 1986-1990. године које је израђено од стране Удружења спортских риболоваца "Шаран" из Омољице, у Поњавици је забележено 19 врста из 7 породица (Esocidae, Cyprinidae, Siluridae, Ictaluridae, Centrarchidae, Percidae и Cottidae) Током 2012. године Покрајински завод за заштиту природе извршио је теренска истраживања за потребе ревизије овог заштићеног подручја. На основу података са ових истраживања, као и података добијених од Управљача заштићеног подручја и корисника-риболоваца, забележено је 19 врста из 8 породица. Најбројнија је породица Cyprinidae са 11 врста, Percidae са две врсте, док су остале породице заступљене са само по једном врстом. Поњавица је некеда била директно повезана са реком Дунав, и самим тим је и присутна ихтиофауна је слична са врстама риба које живе у Дунаву. На основу састава ихтиофауне подручје припада категорији низинских ципринидних вода (Ристић, 1977). Коришћена номенклатура је усклађена са подацима доступним у интернет бази података Fauna Europaea (2011). Табела 10: Квалитативни састав ихтиофауне Поњавице и њен статус заштите латински назив врсте Фамилија Esocidae Esox lucius Linnaeus 1758 Фамилија Cyprinidae Alburnus alburnus Linnaeus 1758 Ballerus ballerus Linnaeus 1758 Carassius carassius Linnaeus 1758 Carassius gibelio Linnaeus 1758 Ctenopharyngodon idella Valenciennes 1844 домаћи назив штука LC уклија 1. 2. 3. 4. 5. 6. LC кесега LC III златни караш сребрни караш LC NE + амур NE + 01.02. 31.03., 40 cm трајан ловостај 43

II Oпис природних, створених и предеоних одлика латински назив врсте Cyprinus carpio Linnaeus 1758 Hypophthalmichthys molitrix Valenciennes 1844 Pseudorasbora parva Schlegel 1842 Romanogobio albipinnatus Lukasch 1933 Rutilus rutilus Linnaeus 1758 Scardinius erythrophthalmus Linnaeus 1758 Фамилија Ictaluridae Ameiurus nebulosus Le Sueur 1819 Фамилија Gadidae Lota lota Linnaeus 1758 Фамилија Percidae Perca fluviatilis Linnaeus 1758 Sander lucioperca Linnaeus 1758 Фамилија Siluridae Silurus glanis Linnaeus 1758 Фамилија Centrarchidae Lepomis gibbosus Linnaeus 1758 Фамилија Cottidae Cottus gobio Linnaeus 1758 домаћи назив шаран VU бели толстолоби к брадавича рка 1. 2. 3. 4. 5. 6. NE + NE + 01.04. 31.05., 30 cm говедарка LC III II 10 cm бодорка црвенперк а патуљасти сом, цверглан зимски манић LC LC NE + LC 25 cm гргеч LC 10 cm смуђ LC сом LC III сунчаница NE + пеш LC II 01.03. 30.04., 40 cm 01.05. 15.06., 60 cm Легенда статус заштите: 1. Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива ( строго заштићена врста, заштићена врста) 2. Статус угрожености у Србији, према Светској унији за заштиту природе (IUCN); VU vulnerable рањиве врсте LC lеast concern ниска вероватноћа угрожености/последња брига, NE not evaluated неопредељиване 3. Конвенција о заштити дивље флоре и фауне и природних станишта (Бернска Конвенција) 4. Директива о заштити природних станишта и дивље фауне и флоре 5. Алохтоне врсте 6. Наредба о мерама за очување и заштиту рибљег фонда (врсте заштићене ловостајем; cm минимална дужина изловљених примерака) 44

II Oпис природних, створених и предеоних одлика У односу на првобитна истраживања из 90-их година прошлог века, приметно је одсуство три врсте (деверика, белица, лињак), што је могуће објаснити повећањем загађења воде протеклом периоду и прекомерним изловом. На основу података из 2012. године забележене су и три нове врсте у односу на пређашње податке (кесега, говедарка и црвенперка). Ове врсте су вероватно живеле у водама Поњавице и раније, међутим нису евидентиране током пређашњих истраживања. Смернице за заштиту ихтиофауну садржане су у домаћој легислативи, а такође и у међународним конвенцијама, директивама и другим документима које је наша земља потписала. Са аспекта заштите фауне риба, од забележених врста, према Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива (''Службени гласник РС'', бр. 5/2010) који произилази из Закона о заштити природе ( Сл. гласник РС, бр. 36/09, 88/10 и 91/10), златни караш (Carassius carassius) има статус строго заштићене врсте, док су као заштићене врсте проглашене штука (Esox lucius), кесега (Ballerus ballerus), шаран (Cyprinus carpio) (слика 19), говедарка (Romanogobio albipinnatus), зимски манић (Lota lota), гргеч (Perca fluviatilis), смуђ (Sander lucioperca), сом (Silurus glanis) и пеш (Cottus gobio). Поред примене националне легислативе, Република Србија је потписник и међународних конвенција које су ратификоване законима, што указује на њихов значај и обавезу да их наша земља примењује и спроводи. Ратификовани међународни документи који се односе на заштиту у одрживо коришћење биолошке разноврсности су: Конвенција о биолошкој разноврсности, којом су дефинисани основни принципи заштите и очувања биодиверзитета (Рио де Жанеиро, 1992), Конвенција о заштити дивље флоре и фауне и природних станишта (Берн, 1979), Конвенција о мочварама које су од међународног значаја, нарочито као станишта птица мочварица (Рамсар, 1971), Конвенција о очувању миграторних врста дивљих животиња (Бон, 1979), Конвенција о заштити и коришћењу прекограничних водотока и међународних језера (Хелсинки, 1992), Конвенција о сарадњи на заштити и одрживом коришћењу реке Дунав (Софија, 1994) и Конвенција о међународном промету угрожених врста дивље фауне и флоре - CITES (Вашингтон, 1973). Директива о заштити природних станишта и дивље фауне и флоре, која иако важи само за чланице Европске Уније, садржи и одредбе заштите одређених врста које су евидентиране на овом подручју. Ради означавања статуса популација појединих врста на одређеном географском подручју, установљене су одређене категорије угрожености. Према најновијој IUCN категоризацији из 2001. године, свака од врста фауне неког географског подручја може се сврстати у једну од 9 категорија угрожености (http://intranet.iucn.org/webfiles/doc/ssc/redlist/redlistcatsenglish.pdf). Врсте које су забележене на истраживаном подручју припадају категоријама VU - vulnerable рањиве врсте, LC - least concern ниска вероватноћа угрожености/последња брига и NE - not evaluated неопредељиване врсте. Циљеви Бернске конвенције (Convention on the Conservation of European Wildlife and Natural Habitats, 1979) су очување дивље флоре и фауне и њихових природних станишта, нарочито оних врста и станишта чије очување захтева сарадњу више држава. Посебно су наглашене угрожене и осетљиве врсте, укључујући угрожене и осетљиве миграторне врсте. 45

II Oпис природних, створених и предеоних одлика Од евидентираних врста, кесега (Ballerus ballerus), говедарка (Romanogobio albipinnatus) и сом (Silurus glanis) се налазе на додатку III, који се односи на заштићене врсте фауне (Аppendix III - protected fauna species). Додатак IV (Аppendix IV) дефинише забрањене начине и методе убијања, хватања и друге облике експлоатације (експлозиви, ватрено оружје, отрови, анестетици, уређаји са наизменичном струјом, вештачка осветљења), што се такође мора узети у обзир при дефинисању мера њихове заштите и очувања. Директива о заштити природних станишта и дивље флоре и фауне (1992) представља правни акт који на територији чланица Европске Уније регулише очување природних станишта и дивљих биљних и животињских врста. Директива представља модификацију Бернске Конвенције, у којој су спискови врста проширени и додате нове врсте. Представља једну од две директиве ЕУ која се односи на заштиту дивљих врста и саме природе (и приоритетних типова станишта). Aнекс II садржи врсте од заједничког интереса, за чије очување је неопходно одређивање посебних подручја за заштиту. На овом додатку се налазе говедарка (Romanogobio albipinnatus) и пеш (Cottus gobio). Слика 19: Шаран (Cyprinus carpio) Акти који на националном нивоу ближе уређују област заштите и коришћења фауне риба су: Закон о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда ( Службени гласник РС'' бр. 36/09) са подзаконским актима: Наредба о мерама за очување и заштиту рибљег фонда ( Сл. гласник РС бр 104/09 и 49/10), Решење о одређивању рибарских подручја ("Сл. гласник РС", бр. 115/07, 49/10 и 60/12), Правилник о начину, алатима и средствима којима се обавља привредни риболов, као и о начину, алатима, опреми и средствима којима се обавља рекреативни риболов ("Сл. гласник РС", бр. 73/10), Правилник о начину, алатима и средствима којима се обавља привредни риболов, као и о начину, алатима, опреми и средствима којима се обавља рекреативни риболов ("Сл. гласник РС", бр. 73/10), Правилник о начину обележавања граница рибарског подручја (''Сл. гласник РС'' бр. 79/09), Правилник о начину одређивања и висини накнаде штете нанете рибљем фонду ( Сл. гласник РС, бр. 84/09), Правилник о садржини обрасца дозволе за рекреативни риболов ( Службени гласник РС, бр. 73/10), Решење о проглашавању природних рибљих плодишта на рибарским подручјима ("Сл. гласник РС", бр. 76/94 и 79/02), Правилник о програму 46

II Oпис природних, створених и предеоних одлика мониторинга ради праћења стања рибљег фонда у риболовним водама ("Сл. гласник РС", бр. 71/10), Правилник о категоризацији риболовних вода ("Сл. гласник РС", бр. 10/12). У складу са Законом о заштити и одрживом коришћењу рибљег фонда ( Сл. Гласник РС, бр. 36/09) на територији ПП Поњавица потребно је након ревизије прогласити рибарско подручје. Корисник рибарског подручја Програмом управљања рибарским подручјем треба да регулише заштиту и одрживо коришћење риба као ресурса и природног богатства. Овај документ омогућава реализацију обавеза у складу са Законом о рибарству: обележавање рибарског подручја, организовање рибочуварске службе, програм порибљавања. Наредбом о мерама за очување и заштиту рибљег фонда ( Сл. гласник РС бр 104/09 и 49/10), прописане су одговарајуће мере заштите одређених рибљих врста. Ове мере се првенствено односе на период ловостаја и минималну дозвољену величину уловљених риба. Према овој Наредби златни караш (Carassius carassius) се налази под трајним ловостајем, док се забрана излова у одређеном периоду односи се на четири врсте риба: штука (Esox lucius), шаран (Cyprinus carpio), смуђ (Sander lucioperca) и сом (Silurus glanis). За седам врста је утврђена и минимална димензија, испод којих је забрањен излов: штука (Esox lucius), шаран (Cyprinus carpio), говедарка (Romanogobio albipinnatus), зимски манић (Lota lota), смуђ (Sander lucioperca), гргеч (Perca fluviatilis) и сом (Silurus glanis). Већина присутних врста риба је заштићена националним и међународним правним актима што указује на значај и потребу заштите подручја: једна врста је заштићена као строго заштићена дивља врста (Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива); девет врста је заштићено као заштићене дивље врсте (Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива); четири врсте се налазе на Прелиминарном списку врста за Црвену листу кичмењака Србије; три врсте се налазе на Додатку III Бернске конвенције као заштићене врсте фауне; две врсте се налазе на Анексу II Директиве о стаништима; једна врста се налази под трајним ловостајем (Наредба о мерама за очување и заштиту рибљег фонда); за седам врста је одређена минимална дужина испод које је забрањен излов (Наредба о мерама за очување и заштиту рибљег фонда); за четири врсте је утврђен ловостај у одређеном периоду (Наредба о установљавању ловостаја за поједине врсте риба); Алохтоне и инвазивне врсте риба Бабушка (Carassius gibelio), бели толстолобик (Hypophthalmichthys molitrix), амур (Ctenopharyngodon idella), цверглан (Ameiurus nebulosus), брадавичарка (Pseudorasbora parva) и сунчаница (Lepomis gibbosus) су алохтоне врсте забележене током теренских истраживања ових подручја. Међу њима веома 47

II Oпис природних, створених и предеоних одлика инвазивне врсте су сребрни караш (Carassius gibelio), цверглан (Ameiurus nebulosus), брадавичарка (Pseudorasbora parva) и сунчаница (Lepomis gibbosus). Оне имају изузетно негативан утицај на популације аутохтоне ихтиофане. Могу их готово истребити у једном воденом екосистему (Wolfram-Wais et. al., 1999). У њиховој исхрани у великој мери заступљена је икра и рибља млађ. Њихово омасовљење неповољно утиче на аутохтону ихтиофауну због постојања компетиторских односа са аутохтоним врстама за храну, станиште и размножавање. Велика бројност и већа адаптабилност доприноси пропорционалном смањењу популација аутохтоних рибљих врста. Врсте из кинеског комплекса (бели толстолобик и амур) су у наше воде унете са циљем смањења површина под макрофитском вегетацијом и елиминације пренамножених планктонских организама из воде. Иако оне дају добре економске ефекте у рибњацима, након доспевања у природне воде остављају за собом негативне последице на аутохтону ихтиофауну, првенствено кроз компетитивне односе за простор и исхрану. Њихово даље ширење унутар водотока је готово немогуће усмеравати и контролисати. II 1.10.3. Батрахофауна и херпетофауна Типична фауна водоземаца Панонског региона и Војводине опстала је на релативно очуваним влажним и воденим стаништима, какво је и Поњавица, док су представници фауне гмизаваца заступљени са мање врста на оваквим теренима. Овде су присутне типичне акватичне и рипаријске врсте са широким ареалима распрострањења. Значај водоземаца и гмизаваца на оваквим типовима станишта, као прелазних и завршних чланова биоценоза, проистиче из бројних, узајамно испреплетених односа који владају у овим рањивим екосистемима. Водоземци и гмизавци представљају хранидбену базу за многе врсте строго заштићених врста птица, а такође представљају и значајне регулаторе бројности фауне бескичмењака, нарочито инсеката. Слика 20: Белоушка (Natrix natrix) 48

II Oпис природних, створених и предеоних одлика На подручју предложеном за заштиту забележено је 6 врста из класе водоземаца (Amphibia) (табела 11). Најзаступљенију компоненту батрахофауне чине три врсте фамилије Ranidae: Pelophylax kl. esculenta (зелена жаба), Pelophylax lessonae (мала зелена жаба) и Pelophylax ridibundus (велика зелена жаба) које су и најзначајније у ланцу исхране барско-мочварних станишта. Представници ове три врсте заступљене су са 30% у исхрани чапљи и рода и заштићене су Правилником о проглашењу строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива (Сл. Гласник РС 5/10), и налазе се у Прилогу II: заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива. На овом локалитету забележено је и 4 врсте из класе гмизаваца (Reptilia) (табела 12), а строго заштићене су две: барска корњача (Emys orbicularis) и белоушка (Natrix natrix), (слика 20). Релативно мали број забележених врста гмизаваца на овом простору је резултат тога што су представници фауне гмизаваца Панонског региона и Војводине више заступљени на ливадским, степским и шумским стаништима, док су овде присутне врсте које су везане за воду (барска корњача, белоушка), и врсте широког ареала распрострањења и честе на рубовима аграрних екосистема (зидни и ливадски гуштер). Табела11: Врсте водоземаца које живе на подручју ПП Поњавица Бр. SPECIES ВРСТА ПСЗДВ IUCN Bern EU Amphibia Водоземци 1. Lissotriton vulgaris мали мрмољак I LC III 2. Bombina bombina црвенотрби мукач I LC II 3. Pseudepidalea viridis зелена крастача I LC II 4. Pelophylax kl. еsculenta зелена жаба II LC III 5. Pelophylax lessonae мала зелена жаба II LC III Скраћенице, које означавају статус заштите и/или угрожености врсте: ПСЗДВ CITES IUCN Bern Правилник о проглашењу строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива (Сл. Гласник РС 5/10): Прилог I: строго заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива (I) и Прилог II: заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива (II). врсте обухваћене Конвенцијом о међународном промету угрожених врста дивље флоре и фауне: Annex II Врсте које могу бити угрожене ако се њихов промет не подвргне строгим прописима Annex III Врсте обухваћене Наредбом о стављању под контролу коришћења и промета дивљих биљних и животињских врста, (Сл. гл. РС 17/1999. категорије угрожености: LC последња брига, LRnt зависне од заштите, скоро угрожене. Конвенција о заштити европског дивљег живог света и природних станишта, Берн,1979; Annex II строго заштићене животињске врсте; Anex III заштићене врсте које подлежу посебним управним мерама (регулисање/забрана експлоатације, промета и држања). 49

II Oпис природних, створених и предеоних одлика EU Директиве Савета Европске Унијe (Directive 92/43/EEC) Annex II животињске и биљне врсте од заједничког интереса чије очување захтева одређивање посебних подручја за њихову заштиту; Annex IV животињске и биљне врсте од заједничког интереса које захтевају строгу заштиту; Annex V животињске и биљне врсте од заједничког интереса чија експлоатација подлеже посебним управним мерама. Табела12: Врсте гмизаваца на подручју ПП Поњавица Бр. SPECIES ВРСТА ПСЗДВ IUCN Bern EU Reptilia Гмизавци 1. Emys orbicularis барска корњача I LRnt II 2. Lacerta agilis ливадски гуштер LC II 3. Podarcis muralis зидни гуштер LC II 4. Natrix natrix белоушка I LC III Скоро све врсте водоземаца и гмизаваца, које живе на овом подручју, заштићене су на националном (строго заштићене и заштићене врсте) и међународном нивоу (налазе се на анексима Бернске конвенције и анексима Директиве Савета Европске Унијe). Најважније регистроване врсте су: барска корњача (Emys orbicularis) и црвенотрби мукач (Bombina bombina). Водена станишта овог подручја одговарају барској корњачи (Emys orbicularis). Осунчане споро текуће воде и канали обрасли бујном вегетацијом су веома важни. За ову врсту од кључног значаја је и шира приобална зона, која представља једино место где барска корњача може успешно да заврши свој репродуктивни циклус, односно да положи јаја. Зато, посебну пажњу треба посветити очувању и ревитализацији одговарајућих делова обале, са малим нагибом терена, који воде до одговарајућих сувих станишта. Црвенотрби мукач (Bombinа bombinа) је строго заштићене врста. Такође се, као строго заштићена животињска врста и налази на анексу II Конвенције о заштити европског дивљег живог света и природних станишта (Бернска конвенција). Према директивама Савета Европске Унијe (Directive 92/43/EEC) црвенотрби мукач се налази на Анексу II: животињске и биљне врсте од заједничког интереса чије очување захтева одређивање посебних подручја за њихову заштиту и анексу IV: животињске и биљне врсте од заједничког интереса које захтевају строгу заштиту (NATURA врста). Присуство ове врсте, која је и биоиндикатор, даје информације о степену присутности и очуваности карактеристичних станишта која ова врста захтева, у овом случају, стајаће или споротекуће воде у равницама. Главни угрожавајући фактори смањења популација црвенотрбог мукача је губитак одговарајућих станишта, нарочито услед регулације водног режима, односно исушивања плитких, ефемерних, бара, влажних ливада и мочвара. 50

II Oпис природних, створених и предеоних одлика II 1.10.4. Орнитофауна Основне орнитолошке вредности Фауна птица Поњавице у савременом периоду броји 134 врсте. Од тога, 60 врста се сматрају гнездарицама, док се преостале 74 врсте налазе у категорији негнездарица (приоолазнице, зимовалице и гнездарице суседних локалитета и подручја) (IX Прилог 1.3.). Укупно 106 од забележених врста су строго заштићене. Три врсте се, на основу европског нивоа угрожености, налазе у категорији СПЕЦ 1, 11 врста у категорији СПЕЦ 2 а 38 у категорији СПЕЦ 3 (BirdLife International, 2004). Укупно 28 врста налазе се на Анексу I Директиве о заштити дивљих птица (Directive 2009/147/EC of the European Parliament and of the Council of 30 November 2009 on the conservation of wild birds). Значајне врсте птица и промене њихове бројности Мешовита колонија чапљи Најзначајнија савремена орнитолоштка вредност подручја Поњавице је мешовита колонија чапљи. Први пут је откривена 5. 6. 2008. године (Симић и Туцаков, 2008). Налази се у жбуњу на острвцу у западном делу тока Поњавице, непосредно на рубу насеља Омољица. Сама колонија удаљена je од најближе куће у селу око 40 метара, али је веома добро заштићена околном воденом површином. Жбуње и дрвеће на острву у коме се чапље гнезде састоји се од врбе иве (Salix cinerea), багремца (Amorpha fructicosa) и бројних виших стабала беле тополе Populus alba и беле врбе (Salix alba). Бројност парова у колонији износила је током последње процене (2008): 40 50 парова мале беле чапље (Egretta garzetta), 30 50 парова гака (Nycticorax nycticorax), и 20 30 парова жуте чапље (Ardeola ralloides). Највероватнија места за исхрану птица из ове колоније су: низводни део водотока Надел, баре на Омољичкој (Ивановској) ади као и други (низводнији) делови водотока Поњавица, према Банатском Брестовцу. Проширивање граница Парка природе Поњавица, посебно је значајно ради заштите овог места колонијалног гнежђења чапљи. Слика 21: Мала бела чапља (Egretta garzetta) 51

II Oпис природних, створених и предеоних одлика Пре 2008, када је званично регистрована, није било података о постојању колоније чапљи на току Поњавице, нити је на терену било могуће сазнати када се она формирала. За чапље које су се задржавале на заштићеном делу Поњавице сматрало се да се ту само хране (Ђармати и сар. 2008). Најближе познате колоније чапљи налазе се на Смедеревској ади и у панчевачкој Градској шуми (Пузовић и сар. 1999). Еколошка слика дистрибуције колонијалних врста чапљи у јужном Банату, постојањем ове колоније постаје веома јасна. Птице које се у њој гнезде за исхрану користе веома разноврсна водена станишта у ширем окружењу којима се управља на различите начине. Вредност ове колоније је велика из најмање два разлога. Први лежи у томе што заштита острвца на коме се налази и заштита места исхране може да обезбеди да се на овом простору почну гнездити и остале строго заштићене врсте колонијалних чапљи, а постоји потенцијал за гнежђење и других врста колонијалних мочварица, будући да је ово иницијална колонија, вероватно формирана тек недавно. Са друге стране, колоније птица мочварица имају изузетно велику индикаторску вредност. Локалитет на коме је смештена колонија мора да буде заштићен од предатора, узнемиравања и неповољних временских услова, и лоциран близу повољних места за исхрану која обезбеђују довољно хране за родитеље и младунце током целог периода гнежђења (од 1. априла до 15. августа). Све колонијалне врсте водених птица зависе искључиво од богате понуде хране: водених животиња. У периоду гнежђења овим врстама је потребна храна у кратким временским размацима, па је због тога веома наглашена њихова везаност за подручја која су близу саме колоније. Успостављање гнездеће колоније могуће је само ако се ова два услова јаве истовремено. Белобрка чигра (Chlidonias hybrida) Први пут колонија белобрке чигре на Поњавици забележена је код Банатског Брестовца, у јуну 2006. У њој се тада гнездило 15 парова ове врсте. Та колонија пре 2006. није била забележена на Поњавици, нити се ту налазила 2007. и 2008. године. Подаци за године између 2008. и 2011. недостају због слабијих истраживања (Туцаков и сар, 2009). Током истраживања Покрајинског завода за заштиту природе за потребе ревизије заштите, постојање колоније потвђено је у јуну 2011, када је она бројила 9 парова белобрке чигре. Сви парови били су смештени на листовима флотантне вегетације. Колонија, на основу ова два податка о бројности показује знакове стабилности, а место на коме се налази је очигледно довољно погодно за ову врсту. То у перспективи и при погодним еколошким условима, може да резултује и повећањем бројности. Иако је ова колонија бројчано мала (током 2008. у Србији се гнездило 2318 2573 парова белобрке чигре), она је једна од ретких колонија ове врсте, којих у Србији има свега 19 (Tucakov i sar. 2009). Eколошки је веома значајна због индикаторске вредности ове врсте и њеног међународног значаја. У Србији се, наиме, гнезди 3,79% европске популације белобрке чигре (BirdLife International, 2004), чиме је она по бројности најзначајнија врста у Србији из групе чигри и галебова. Веома је значајно применити такве мере заштите које ће очувати еколошку стабилности саме подлоге за колонију. Наиме, приликом последњег пописа колонија чигри и галебова у Србији (Туцаков и сар, 2009), утврђено је да на чак 52

II Oпис природних, створених и предеоних одлика 12, из литературе познатих локалитета, није било колонија белобрке чигре, међу која спадају и традиционално најпогоднија места гнежђења ове врсте: плавно подручје доњег Бегеја и ечански рибњаци. Са друге стране, ова врста се повремено у новијем периоду гнездила на неким мањим барама са којих су колоније брзо и нестале. Може се закључити да су наведене промене настале као последица промена еколошких карактеристика појединих локалитета, најчешће развијености вегетације на којој ова врста гради гнезда током појединих година. Очување ове колоније је приоритет и због чињенице да велике колоније појединих година могу потпуно колабирати због, нпр. суше. Тада мале могу да делују као сабирни центри у којима се, приликом дисперзије са великих, може гнездити много више парова ове врсте. Слика 22: Белобрка чигра (Chlidonias hybrida) Ова колонија специфична је и због тога што је једна од ретких на којој се белобрка чигра гнезди на мресњаку Potamogeton nutans, као и једна од малобројних смештених на природним акваторијама. Остале врсте птица водених станишта гнездарице Једна од основних орнитолошких вредности Поњавице је фауна водених птица. То је еколошка категорија врста које су биолошки прилагођене на влажна станишта, а чији еколошки значај лежи у индикаторској вредности коју имају локалитети са њиховом сталном појавом и великом бројношћу. Поњавица је редовно место гнежђења малог гњурца (Tachуbaptus ruficollis) и ћубастог гњурца (Podiceps cristatus). Бројност гнездећих парова патке њорке (Aythya nyroca), која је такође стална гнездарица, је до 12 (Станковић, 2009). Две сталне гнездарице Поњавице широко распрострањене су глувара (Anas platyrhynchos) и лабуд грбац (Cygnus olor). Станковић (2011), наводи и да се током 2011. на Поњавици гнездило два пара пловке кашикаре (Anas clypeata), што истраживањима за 53

II Oпис природних, створених и предеоних одлика потребе ове валоризације током те године није потврђено. Редовне гнездарице су и лиска (Fulica atra), барска кокица (Gallinula chloropus) и водомар (Alcedo atthis). Станковић (2009) помиње и гнежђење 15 парова мрке чапље (Ardea purpurea), но истраживањима за потребе валоризације ова врста није евидентирана као гнездарица. Током 2011. пронађене су чак две колоније бегунице (Riparia riparia), са 20, односно 8 улазних отвора, потенцијалних гнезда, у високој јужној обали Поњавице. Значај ових колонија је велик због чињенице да су колоније на обалама природних акваторија у јужном Банату веома ретке. Редовне гнездарице еколошки везане за акватичну прибрежну вегетацију су и: трстењак рогозар (Acrocephalus schoenobaenus), трстењак млакар (Acrocephalus palustris), трстењак цвркутић (Acrocephalus scirpaceus), велики трстењак (Acrocephalus arundinaceus) и бела сеница (Remiz pendulinus). Остале гнездарице Преостале гнездарице нису непосредно еколошки везане за акватичну вегетацију. Оне се гнезде у забранима, шумарцима, жбунастим фрагментисаним формацијама на обали, на појединачним стаблима, у рудералној вегетацији и екотонима: прелазној вегетацији ка пољопривредним стаништима која се налазе у окружењу Поњавице. То су: дрозд певач (Turdus philomelos), црнокапа грмуша (Sylvia atricapilla), обичан звиждак (Phylloscopus collybita), сива мухарица (Muscicapa striata), дугорепа сеница (Aegithalos caudatus), вуга (Oriolus oriolus) и др. Имајући у виду чињеницу да су локалне биоценозе јужног Баната у великој мери униформисане и еколошки услови које оне пружају ограничени, значај Поњавице, као локалитета гнежђења врста копнених станишта, такође није мали. Он је сличан значају осталих изолованих бара и њиховог окружења у јужном Банату: Црне баре и баре Црвенке (код Ковина), те водотока Надел. Анализирајући, на основу доступних информација, састав орнитофауне у прошлости и садашњости, као и историјске промене у њеном саставу и бројности, може се генерално закључити да је подручје Поњавице претрпело у другој половини 19. и у 20. веку века корените промене које су веома негативно утицале на диверзитет фауне птица. То се пре свега односи на каналисање акваторије, њено потпуно регулисање и претварање у водени објекат са управљаним режимом воде. Ипак, присуство значајних површина са отвореном водом, великих неузнемираваних површина са емерзном и флотантном вегетацијом, те посебно присуство и гнежђење колонијалних птица водених станишта, показује да постоји интерес заштите овог простора. Додатно, Поњавица са околином представља значајну станицу на важном миграторном правцу уз Дунав, као и мочварну енклаву на коридору који повезује водена станишта средњег (Потамишје) са онима у јужном Банату (Надел, Подунавље). Значајно је напоменути да је та веза физичка, функционална и еколошки препознатљива. Локалитети значајни за очување фауне птица Острво код Омољице: заузима западни део водотока, овалног је облика, највеће дужине (у правцу исток-запад) од 220 метара а највеће ширине (у правцу север-југ) од 110 метара. У потпуности је прекривено густим хидрофилним жбуњем и дрвећем, уз обод од емерзне вегетације, и физички изоловано од саме обале. Евидентан је, међутим, тренд оплићавања или засипања преосталог воденог огледала око острва и фактичког спајања острва са обалама. Острво је 54

II Oпис природних, створених и предеоних одлика изузетно значајно као место гнежђења локалне мешовите колоније чапљи (Симић & Туцаков, 2008), што говори о његовом великом еколошком значају. Спречавање било каквог мењања изгледа острва и угрожавања вегетације која расте на њему, од пресудног је знацаја за опстанак и потенцијално јачање саме колоније. Источни крај Поњавице контактна зона са Наделом: због велике ширине и простране зоне водене вегетације, на овом крају Поњавице се гнезди локално најзначајнији део популације чапљице (Ixobrychus minutus). Овај локалитет представља и значајно место исхране чапљи које се гнезде на омољичком острву, као и значајно место постгнездилишне дисперзије патки и њиховог сакупљања у времену миграције. Чини се да непосредна близина Омољице, на целом сектору који се наслања на периферију овог насеља, нема непосредне негативне последице на гнездећу и миграторну фауну птица, него чак делује као прибежиште, пре свега због релативног мира. На пример, у наведеном сектору Поњавице, нема ловних активности, што ствара ефекат заштићене зоне, веома важне за фауну птица. Меандар на локалитету Баште: од преливне пумпе до моста код Банатског Брестовца: вредност овог дела подручја заснива се на присуству добро структуиране водене и обалне вегетације и значајних гнездарица, посебно белобрке чигре, великог трстењака и ћубастог гњурца. II 1.10.5. Фауна сисара На простору ПП Поњавица забележено је 15 врста сисара (табела 13). Од тог броја, три врсте су строго заштићене, док су остале, заштићене врсте. Састав фауне сисара подручја Поњавице са околином одређен је присуством различитих типова станишта. Тршћаке, врзине и шумарке настањује јеж (Erinaceus concolor) а мочваре и тршћеке, мочварна ровчица (Neomys anomalus). Пољска ровчица (Crocidura leucodon) и кртица (Talpa europaea) насељавају сувље терене. Све врсте бубоједа су заштићене врсте. Угрожавајући фактори на простору Поњавице, за ову изузетно осетљиву групу сисара су измена станишта услед деградације шума и приземног спрата као и загађење водених станишта. Водена и мочварна вегетација на нижој обали Поњавице представља станиште и неким врстама глодара (Rodentia). Сталан становник водотока и приобаља је водена волухарица (Arvicola amphibius). Живи у ходницима које копа на мочварним и влажним ливадама и пољима близу воде. Храни се корењем, зељастим и воденим биљем, коровом и житарицама. Уз воду са богатим обалним растињем забележена су гнезда бизамског пацова (Ondatra zibethica). Иако унешена из Северне Америке почетком XX века, ова врста се врло брзо одомаћила и проширила. Храни се углавном воденим биљем али и шкољкама, корењем и зељастим биљкама. Обзиром да у околини Поњавице преовладава пољопривредно земљиште, чест становник је хрчак (Cricetus cricetus). Иако хрчак тренутно не представља угрожену врсту у нашој земљи, доношењем Правилника о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива ("Службени гласник РС", бр. 5/2010) стављен је на листу строго заштићених врста због усаглашавања са листама заштићених врста у европској легислативи 55

II Oпис природних, створених и предеоних одлика (Налази се на Додатку II Бернске конвенције). Хрчак је веома значајна врста у ланцима исхране и њиме се хране неке карниворне врсте као што су: лисица, твор, ласица али и многе врсте птица грабљивица. Како је дуж водотока Поњавица шумска вегетација слабо развијена и практично нестала, одсуствују шумске врсте глодара. Од представника месоједа Carnivora, на основу података чувара и ловаца, срећу се ласица (Mustela nivalis) (слика 23) строго заштићена врста, као и куна белица (Martes foina), јазавац (Meles meles) и лисица (Vulpes vulpes). Слика 23: Ласица (Mustela nivalis) Слика 24: Видра (Lutra lutra) Посебно треба истаћи присуство видре (Lutra lutra) (слика 24), која представља строго заштићену врсту и налази се на списку за Црвену књигу кичмењака Србије. Видра је забележена у близини плаже код Банатског Брестовца. Налаз видре у Поњавици, и поред зарастања и загађења овог водотока, говори о његовој вредности и потенцијалу. Фауна риба је, упркос свим проблемима, још увек довољно богата да обезбеди опстанак видре. Као врста на врху трофичке пирамиде којa лови и ситне грабљивице, видра је осетљива на загађење водотока и еутрофикацију којe често узрокују страдања рибље млађи и помор рибе. Видра се налази на Anexu II Бернске конвенције(convention on the Conservation of European Wildlife and Natural Habitats 1979) и Anexu II и IV Директиве о стаништима(habitats Directive - Council Directive 92/43/EEC on the Conservation of natural habitats and of wild fauna and flora). Према IUCN категоризацији је у категорији Near Threatened (LRnt) врсте зависне од заштите, скоро угрожене. 56

II Oпис природних, створених и предеоних одлика Представници папкара (Аrtiodactyla) присутни су са само једном врстом, срна (Capreolus capreolus) која представља ловну дивљaч. Поред срне, ловну дивљач представља и зец (Lepus europaeus) из реда двозубаца (Lagomorpha). На ширем простору Поњавице стање популација срне и зеца је једно од најлошијих у Војводини. Ловокрађа и криволов су умногоме допринели драстичном смањењу популација обе врсте. Табела 13: Врсте сисара забележене на простору ПП Поњавица Species Врста СЗВ (I) ЗВ (II) IUCN Bern CITES Erinaceus roumanicus јеж + Lr nt Talpa europaea кртица + Lr nt Neomys anomalus мочварна ровчица + Lr lc Crocidura leucodon пољска ровчица + Lr lc Ondatra zibethica бизамски пацов Arvicola amphibius водена волухарица Lr nt Cricetus cricetus хрчак + Lr nt II Lutra lutra видра + Lr nt II I Mustela nivalis ласица + + Lr nt III Martes foina куна белица + л Lr nt III Mustela putorius твор + Lr nt III Meles meles јазавац + л Lr cd III Vulpes vulpes лисица + л Lr nt Lepus europeus зец + л Lr cd Capreolus capreolus срна + л Lr cd III Скраћенице, које означавају статус заштите и/или угрожености врсте: СЗВ ЗВ CITES IUCN Bern строго заштићене врсте (Правилник о проглашењу строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива (Сл. Гласник РС 5/10) заштићене врсте врсте обухваћене Конвенцијом о међународном промету угрожених врста дивље флоре и фауне категорије угрожености: LC последња брига, LRnt зависне од заштите, скоро угрожене, LRcd завистан од заштите Конвенција о заштити европског дивљег живог света и природних станишта, Берн,1979; Annex II строго заштићене животињске врсте; Anex III заштићене врсте које подлежу посебним управним мерама (регулисање/забрана експлоатације, промета и држања). 57

II Oпис природних, створених и предеоних одлика II 2. ПРЕДЕОНЕ ОДЛИКЕ ЗАШТИЋЕНОГ ПОДРУЧЈА II 2.1. Формирање културног предела Пре уређења вода предметни простор је припадао плавном подручју Дунава, чија се морфологија и вегетација мењала у складу са динамиком плављења. Под утицајем флувијалне ерозије и акумулације настао је карактеристичан мозаик станишта са присуством пионирских и завршних фаза сукцесијског низа. Археолошки подаци указују на присуство човека од каменог доба (Медовић, 2001). Коришћењем ресурса, изградњом насеља, путева и утврђења дошло је до измене одређених просторних целина током историје. У периодима друштвених криза и смањеног антропогеног утицаја долазило је до обнављања природних станишта. Утицај Дунава је остао доминантан све до XIX века, до почетка регулације вода. Слика 25: Ток Поњавице почетком XVIII века (Маrsigli, 1726) Марсилијевa картa Дунава (Маrsigli, 1726) приказује Поњавицу као рукавац, под називом Дунавица ( Donavitza canal ). По тумачењу хидролога (Faludi&Kalocsa, 2002) на овим картама назив канал означава и природне творевине створене динамиком плављења. Овај рукавац је код Панчева био повезан са Тамишем и са Дунавом (слика 25), што значи да је прихватао поплавне воде ових река. Карта приказује и вегетацију плавног подручја, коју јужно од Панчева, представља мозаик мочвара и мањих шумских површина. Како је крајем турског периода број становника на предметном простору био изузетно мали, антропогени утицаји на вегетацију су били сведени на минимум. Малу покровност шумске вегетације можемо тумачити морфологијом терена и сложеном динамиком плављења који је био под утицајима поплавних таласа Дунава, Тисе и Тамиша (Богдановић и Ђуричковић 1996). 58

II Oпис природних, створених и предеоних одлика Слика 26: Подручје Парка природе Поњавица крајем XVIII века Више хидролошких детаља је приказано на карти Првог војног премера (Слика 26), снимљеног у другој половини XVIII века, на којој се приказује већи број мртваја и рукаваца подручја. Надел се јавља као безимена замочварена депресија лесне терасе и спаја се са Поњавицом јужно од Старчева. Променљивост морфологије алувијаног подручја се уочава померањем ушћа Поњавице узводно од локације приказане на Марсилијевој карти. Шумарци плавног подручја, као објекти без стратешког значаја, нису обележени. Детаљно су приказана насеља настала планским насељавањем опустошеног региона (Ђурђев и сар., 1996). Она су смештена уз руб лесне терасе, а Омољица је изграђена на узвишењу унутар плавног подручја (Слика 26), североисточно од данашњег Иванова. Овакав положај насеља је омогућио оптимално коришћење природних ресурса. Традиционални риболов се одвијао преградама и другим алатима смештеним у рукавцима и воковима (каналима). Поред трске и шевара, који су били извор значајног прихода, сакупљање јаја, шкољки и плодова је имало важну улогу у исхрани становништва. Плавно подручје је представљало кључни ресурс за сточарство. У пролећном периоду стада су боравила на пашњацима лесне терасе, који би се најчешће исушили до средине лета. Након повлачења поплаве испашу су настављали на мочварним ливадама плавног подручја. Мозаик мртваја отворених водених површина, тршћака и ливада је нарочито добро приказан на карти Другог војног премера (слика 27). Карта је настала у другој половини XIX века и приказује значајне промене у структури предела. Сточарство, које је миленијумима било најзначајнија грана пољопривреде, у овом периоду је претрпело велике промене. Све већа потражња за пшеницом је подстицала укидање номадског и полуномадског сточарства. 59

II Oпис природних, створених и предеоних одлика Слика 27: Подручје Парка природе Поњавица у другој половини XIX века На предметном простору је дошло до преоравања пашњака лесне терасе. Уређена слика атара указује на извршени катастарски премер, а правилне границе шумских површина уз Поњавицу на планско газдовање шумама. Као утицај уређења вода узводно од предметног подручја, дошло је до повећања висине плавног таласа, због чега је Омољица (као и остала насеља плавног подручја) премештена на виши терен лесне терасе. Канали у долинама лесне терасе, као и смањење мочварних површина на плавном подручју указују на локалне подухвате уређења вода. Поред антропогених промена, на карти се уочавају и природне промене водне мреже. Деоница рукавца од Тамиша до Старчева је изгубила везу са Дунавом а близу Старчева корито је замочварено (вероватно и засуто). Назив Поњавица заправо означава деоницу јужно од Старчевa која се издваја из Капетанове баре, пружа се у југоисточном правцу и спаја са Наделом. Мрежа рукаваца и меандра код Омољице је мање измењена у односу на претходну карту: Поњавица се спаја са рукавцем Ервеница из Капетанове баре (делови рукавца су уочљиви и на карти Првог премера) и са Дунавцем који се пружа до Дунава у јужном правцу, да би наставила у кривудавом делу корита уз лесну терасу до Брестовца, где се уочава засипање корита на деоници источно од насеља. Следећа фаза регулације вода је била изградња одбрамбеног насипа уз Дунав, што је омогућило планско одводњавање плавног подручја и конверзију мочвара и ливада у обрадиве површине. Карта из 1968. године (слика 28) приказује културни предео, који је веома сличан садашњем стању. Поњавица је постала мртваја, у потпуности одсечена од текућих вода Дунава, Тамиша и Надела. Њен ток узводно од Омољице је претворен у мелиоративни канал, а низводни део је одвојен насипом од Надела, чији је канализовани ток очувао повезаност са Дунавом преко некадашњег Дунавца. Смањена проточност у пролећном периоду и недостатак протока воде у осталом делу године су 60

II Oпис природних, створених и предеоних одлика драстично повећали осетљивост меандра према загађењу, што је довело до еутрофизације и нагомилавања муља. Морфолошке карактеристике Поњавице нису измењене све до Брестовца. Источно од овог насеља, меандри Поњавице су претворени у мелиоративне канале. Остаци некада пространих мочвара, као и остаци старих меандара у овом периоду су били присутни само у најдубљим депресијама. Површине ливада и пашњака су се такође драстично смањиле. Веће травне површине су приказане само југоисточно од Брестовца. Већина шумарака дуж Поњавице је претворена у обрадиве површине, а на пашњаку источно од Банатског Брестовца је забележена шумска површина (по теренским подацима то је била монокултура хибридних топола). Слика 28: Подручје Парка природе Поњавица 1968. године Економски значај ливада и пашњака се смањио паралелно са увођењем механизације у пољопривреду и нестанком традиционалног начина коришћења пољопривредног земљишта. Редовно коришћење пашњака код Брестовца је престало крајем XX века, што је довело до њихове делимичне деградације. Код Омољице су још присутни традиционални видови коришћења ливада и пашњака (слика 29), што је омогућило очување интегритета и биолошке разноврсности ових површина. Динамика и стабилност животних заједница травних површина умногоме зависи од присуства крупних биљоједа. Традиционална, екстензивна испаша, која се заснива на искуству локалног становништва, у значајној мери је допринела очувању биолошке разноврсности подручја, због чега представља једну од основних мера заштите и унапређења заштићених подручја (Сабадош, 2007). Слика 29: Испаша оваца доприноси очувању биолошке разноврсности подручја (пашњак код Омољице) 61

II Oпис природних, створених и предеоних одлика II 2.2. Структура предела Заштићена деоница Поњавице је мртваја која је настала вештачким путем, током регулације вода. Некадашњи рукавац заузима напуштено корито Дунава на самом рубу његовог алувијалног подручја, дуж подножја лесне терасе (због прилива подземних и оцедних вода са лесне терасе, има повољнији водни биланс од других мртваја). Водни режим Поњавице је регулисан уставама, и значајно је измењен у односу на природно стање, али морфологија корита је сачувана на деоници између Омољице и Брестовца. Изградњом одбрамбених насипа и система мелиоративних канала, брањени део плавног подручја Дунава је изгубио своје природне карактеристике. Овај огроман комплекс влажних станишта је претворен је у обрадиве површине, које се спајају са пољопривредним парцелама лесне терасе. Због доминације обрађених површина и одсуства шумске вегетације предео приказује висок степен униформности. Матрицу предела (Forman, 1995) представљају аграрне површине састављене од блокова полуинтензивно обрађених парцела, претежно под ратарским културама. Просторне целине малих парцела (1-5 ha) се смењују са блоковима пространих монокултура (парцеле величине 15-100 ha). Заливањем је обухваћен само мањи део парцела, често под интензивним повртарским културама. Развој пољопривредне производње води према униформисању пољопривредног подручја. Урбанизоване просторне целине су компактне, са јасним границама. Грађевинске парцеле приобалних насеља се пружају до саме обале Поњавице. Зоне пољопривредне производње (некадашње економије) су присутне као сателити насеља, укључени у мрежу урбанизованих површина и инфраструктурних коридора. Коридори културног предела (саобраћајнице, канали са сталним водним режимом) представљају баријере за кретање терестичних дивљих врста (Iuell et al, 2003, Сабадош и Делић, 2005), чија станишта су присутна у облику изузетно малих фрагмената. Слика 30: Приобални појас вегетације је сведен на уски појас уз саму обалу (Поњавица узводно од Брестовца, извор: Google Earth) 62

II Oпис природних, створених и предеоних одлика Од предеоних елемената значајних за биолошку разноврсност најбројнији су мелиоративни канали (Herzon&Helenius, 2008, Николић и сар., 2008), а местимично су заступљени и дрвореди. Деградовани остаци исконске мочварне вегетације су присутни у виду уских појасева уз мелиоративне канале. Остаци природне дрвенасте вегетације формирају дрвореде уз обале Поњавице (слика 30), а у депресијама уз мртвају присутни су шумарци и деградовани остаци мочварних ливада и трстика. Због повишеног нивоа подземне воде, њиве и ливаде на нижим деловима терена између Поњавице и лесне терасе, редовно су плављене и на њима је дошло до спонтаног обнављања врбака и шумарака беле тополе (слика 31). Слика 31: Спонтано обнављање поплавних шума на обрађеним површинама због повишеног нивоа подземне воде Због мале површине ови шумарци су у целини под утицајем ефекта руба (абиотички и биотички утицаји окружења) и не задовољавају потребе осетљивих врста поплавних шума. Поред мање осетљивих врста, за њих се везују и ретке врсте природних рубних станишта, тзв. екотона. Екотон шумарака и ливада (слика 32), односно шумарака и тршћака представља станиште бројним угроженим врстама и омогућава гнежђење птицама, које користе обрадиве површине за исхрану. Слика 32: Екотон шумске и ливадске вегетације 63

II Oпис природних, створених и предеоних одлика Између Омољице и Брестовца, као и у викенд-зони јужно од Омољице, присутни су низови приобалних парцела које се већим делом користе као породичне баште а на њима су изграђене куће за одмор. Ове екстензивно обрађене парцеле садрже мозаик повратарских култура, воћке, мале украсне баште и мање површине травне вегетације у блиско-природном стању. Овај тип руралног мозаика (слика 33) представља важну хранидбену базу заштићеним и угроженим врстама, а обезбеђује одвијање животног циклуса дивљим врстама аграрног предела (Bignal& McCracken, 2000). Такође, пружа заменско станиште птицама, гмизавцима и водоземцима чија су природна станишта редукована или уништена. Ради очувања ових комплекса у заштитној зони Парка природе, потребно је спречавати уситњавање или укрупњавање парцела унутар ових комлекса и регулисати правила озелењавања. Слика 33: Куће за одмор заокружене екстензивно обрађеним баштама и воћњацима представљају руралне мозаике значајне за биолошку разноврсност (парцела јужно од Омољице). II 2.3. Фрагментација природних станишта и еколошки коридори Парк природе обухвата ток Поњавице са малобројним, међусобно делимично изолованим остацима тршћака и ливада. Врбаци и тополове шуме су сведене на групације стабала и на дрвореде уз обалу. Малобројне ливаде и пашњаци уз обалу су у фази обрастања инвазивним врстама. Код Омољице су очувани већи комплекси пашњака (слика 29), који су настали исушивањем мочварних ливада плавног подручја, приказаних на карти из XVIII века (слика 26). Остаци исконске вегетације плавног подручја су опстали само у депресијама, а на вишим деловима терена су мезофилне, местимично и ксерофилне биљне заједнице које су настале усељавањем врста са лесне терасе. Подизањем одбрамбених насипа рукавац је изгубио директну везу са Дунавом. Водним режимом се управља у складу са потребама околних пољопривредних површина, због чега су природне осцилације водостаја сведене на минимум. Због недостатка плављења, као и због конверзије природних станишта у обрађене површине, зонација вегетације је значајно поремећена (слика 30). Мочварне ливаде и тршћаци, чији мозаик је представљао доминантни 64

II Oпис природних, створених и предеоних одлика тип вегетације подручја, заузимају уски појас уз обалу Поњавице. Ливадска и степска станишта, осим пашњака код Омољице и Брестовца, сведена су на мање-више деградоване остатке високе обале и на травне међе путева. Приобални појас вегетације на деоницама унутар насеља је у потпуности уништен (слика 30). Врстама мочварних станишта недостаје кључно станиште за хибернацију и полагање јаја, које се налазило на рубу лесне терасе, изнад коте плављења. Врсте користе обрађене површине као заменско станиште, што повећава морталитет и угрожава опстанак локалних популација (механичка оштећења приликом обраде земље, висок ниво подземне воде). Бројност популација врста које се хране или размножавају у тршћацима или на влажним ливадама, је драстично смањена због губитка станишта. Предуслов за дугорочни опстанак животних заједница Поњавице је враћање интегритета ових екосистема ревитализацијом станишта. Слика 34: Мртваја јужно од Омољице је еколошки коридор повољан за врсте влажних и и травних станишта Ради ублажавања негативних утицаја фрагментације (Saunders et al, 1991) неопходно је побољшати квалитет постојећих еколошких коридора (структура, проходност, повезаност) у складу са карактеристикама предела (Forman, 1995). Коридор треба да садржи тип станишта који одговара еколошки значајним подручјима које повезује, а такође треба да одговара захтевима кључних врста (Foppen, 2000). Поњавица представља локални еколошки коридор, повезујући остатке травних станишта и шумарака дуж свог тока са коридором Дунава. Приликом ревизије простора се показала потреба за заштиту еколошког коридора мртваје јужно од Омољице. Због близине насеља, деоница Поњавице између острва и моста је под јаким антропогеним утицајем. Да би се обезбедила комуникација значајних станишта са централним делом заштићеног подручја, границе су проширене на мртвају која представља природни еколошки коридор на безбедном растојању од насеља (слика 34). Овај еколошки коридор је повољан за врсте влажних и травних станишта, а подизање пољозаштитног појаса према обрадивим површинама ће задовољити и потребе мање осетљивих врста поплавних шума. 65

II Oпис природних, створених и предеоних одлика II 3. СТВОРЕНЕ ОДЛИКЕ II 3.1. Културно историјско наслеђе Културно наслеђе, по правилу, представља један од основа туристичке понуде неког подручја, али се истовремено морају развијати и остали видови његовог коришћења, пре свега едукативна и привредна димензија, који међусобно интегрисани морају да чине одговарајући приступ наслеђу као ресурсу. Амбијенталне целине у центрима насеља Старчево и Омољица представљају барокну сеоску архитектуру плански формираних насеља из 18.века, и као такве их треба сачувати у највећој могућој мери. На ПП Поњавица непосредно се наслањају 2 насељена места: Омољица и Банатски Брестовац. Омољица је веома старо насеље и у погледу могућности развоја туризма најперспективније село општине Панчево. Најстарија кућа у селу је Војнограничарска зграда из 1766. године, где је био штаб 12 банатске регименте. После тога је у згради био контумац (карантин) где су одређено време проводили путници који су долазили из Турске (Србије). Познато је да је кратко време (месец ипо) ту боравио и Вук Караџић. На излазу из Омољице, на путу према Старчеву се налази Етно кућа и хиподром. У близини Омољице откривен је извор лековите воде, богате фосфором, чија је температура 37.5 C. Истраживања су вршена на локалитету Бања надомак насеља Омољица, при чему су констатоване воде повишене температуре класификоване као хомеотерме и хипертерме. Слика 35: Улица у Омољици (Никола Ђокић) Слика 36: Дом културе у Банатском Брестовцу 66

II Oпис природних, створених и предеоних одлика Банатски Брестовац (мађарски Beresztóc (до Bresztóvácz) или Temes- Agaanat, немачки Brestowatz или Rustendorf) се први пут помиње 1717. године под именом Praestowatz. Тада је у насељу живело 12 породица. Године 1763. досељено је 130 немачких породица. Банатски Брестовац је, по једној верзији, своје српско име добио по брестовој шума која је окруживала село у време насељавања. Друга верзија је да су први досељеници, Срби, дошли из села Брестовик па су у име сећања на стари крај, ново село назвали Брестовац. У време насељавања Немаца, у Банатском Брестовцу су била 104 српска домаћинства. Најзначајнија зграда је Дом културе са библиотеком, који је основан 1960. године. II 3.2. Насеља ПП Поњавица обухвата два насеља која припадају Општини Панчево: Омољица и Банатски Брестовац. На простору општине Панчево формирана је заједница насеља везана за град Панчево као општински центар. Размештај и положај насеља је правилан и дисперзан, условљен углавном природним условима тако да се на алувијалној равни и на тераси Дунава и Тамиша налази насеље Панчево, на алувијалној равни и на тераси Тамиша налазе насеља Глогоњ и Јабука Сва остала насеља се налазе у залеђу. Генерално, специфичан је однос положаја насеља према главним саобраћајним коридорима као везом са ширим окружењем, тако да се највећи број насеља налази и сконцентрисан је уз главне саобраћајнице и директно им гравитира. Насеља су велика, развијена, добро комунално опремљена и припадају панонском типу насеља са правилном, ортогоналном мрежом улица. У погледу функционалне организације постоје четири типа насеља: општински центар (насеље I ранга), већи локални центар (насеље II ранга), локални центар (насеље III ранга) и примарно сеоско насеље (насеље IV ранга). Омољица спада у локални центар тј. насеље III ранга. Насеље ове категорије има највиши степен опремљености од свих сеоских насеља и представља центар за суседна насеља (Глогоњ, Иваново, Банатски Брестовац). Банатски Брестовац спада у примарно сеоско насеље тј. насеље IV ранга. То је пољопривредно насеље, са минималном опремљеношћу јавним услугама и службама, без икаквих спољних функција према суседним селима. Омољица Насеље је основано на конвексном делу лесне терасе, на левој обали Поњавице, а југоисточно од Панчева, од кога је удаљено 16 km. Његов положај је повољан, јер је основано на контакту двеју привредно различитих површина. Такође је у непосредној близини Дунава (5 km) и малој удаљености од центра општине. Изграђено на истуреном делу лесне терасе, која је на овом делу веома разуђена и на два меандра Поњавице, те му је то дало неправилан облик са различитим правцима пружања. Припада граничарско-панонском типу саоског насеља. Постоји предање да су први становници били из Хомоља и да је по њима насеље добило име Хомољица. Срби су га од оснивања називали Омољица, а касније су аустроугарске власти покушавале да му наметну и друга имена, као Хомолиц, Силађ или Омлог, али од 1918. године је обновљен стари назив Омољица, који се задржао до данас. Ископине које су откривене на месту 67

II Oпис природних, створених и предеоних одлика или у непосредној близини садашњег насеља говоре нам да је оно постојало у доба неолита (Млађег каменог доба), а исто тако постоје споменици из Бронзаног доба, из времена од 1500-1000. године пре н.е. Пронађени предмети са типичном панонском орнаментиком указује не само да је постојало у том времену насеље, већ да су његови становници достигли виши степен културе, јер су се служили предметима са врло чистим украсима (музеј Панчева). Постоје трагови и келтског насеља, а осим тога и из доба Римљана. Вероватно је да је постојало и у доба словенског насељавања. Података о постојању из времена пре турског освајања нема. Многи извори наводе на закључак да је оснивање садашњег насеља везано за сеобу под патријархом Арсенијем Чарнојевићем и да је насељавање извршено у времену од 1700. године, као и да су и први становници били Срби, а на то нам и топоними атара указују. Прва колонизација овог насеља везана је за оснивање Банатске војне границе од 1764. године и тада је Омољица одређена за компанијско место. У то време аустријска војна власт пресељава знатан број српских фамилија из области поморишко-потиске области, а у исто време долази и већи број немачких породица из Алзаса и Есена. Насељавање је настављено и касније, а нарочито се велики број српских породица населио (334 породице) непосредно по завршетку аустротурског рата (од 1788-1790.г). До краја XVIII века колонизиран је већи број српских фамилија из Хрватске и то из личке висије, као и мањи број хрватских породица. Све ове колонизације су допринеле да се територија насеља нагло ширила. Етничко шаренило повећано је досељавањем извесног броја Румуна. Један део дошао је непосредно из Ердеља, док су се други преселили из Банатског Новог Села. Последња већа промена у селу настала је колонизацијом после другог светског рата, када се иселио већи број Немаца. Локалним путем Омољица је повезана са суседним насељима Банатски Брестовац (5 km) и Старчево (4 km). У Панчеву се налази и најближа железничка станица и лука. Од Београда, као важног саобраћајног чворишта, Омољица је удаљена 32 km а од међународног аеродрома Никола Тесла у Сурчину, 45 km. Преко Ковина (18 km) остварује се повезаност са ауто-путем Е-75 је који је удаљен 35 km. Банатски Брестовац Банатски Брестовац је насеље највише удаљено од Панчева је, око 24 km. Налази на конвексном делу лесне терасе и на обали Поњавице. Неправилног је облика због саме конфигурације земљишта, а иначе припада граничарскопанонском типу сеоског насеља. Локалним путем (Ковин-Панчево) насеље је повезано са суседним насељима Омољица (5 km) и Скореновац (6 km). Од суседне општине Ковин, Банатски Брестовац је удаљен 13 km. Од међународног аеродрома Никола Тесла, у Сурчину, насеље је удаљено 50 km а од Београда 37 km. Ауто-пут Е-75 је на удаљености од 30 km. Према предању за постанак имена овог насеља постоје више верзија, али је највероватнија она да су му име дали досељеници који су дошли из места из Србије-Брестовац или Брестовик. Први се помиње у XVI веку, под садашњим именом, а то је време када су била интензивна сељења народа због турског насиља и њихова пресељавања у подручје преко Дунава. Није искључена могућност да су му први становници из Брестовника (околина Гроцке) и да од 68

II Oпис природних, створених и предеоних одлика њих потиче данашњи назив села. У атару насеља пронађено је више предмета из праисторијског времена и то урне и разне посуде из бронзаног доба, а исто тако и нумизматички предмети из римског периода. То указује на могућност да је на том простору могло постојати и раније насеље. Све до оснивања војне границе на овој територији ово насеље се скоро уопште не помиње. Његов развој везан је за оснивање војне границе. Први колонисти били су Немци и то претежно ислужени војници из бечких и прашких кућа, а било их је и из Алзаса и Лорена. Неке од ових првих колонизованих фамилија напустиле су Брестовац убрзо по доласку, али их је поново велики број дошао у времену од 1785-1790. године. Срби се овде досељавају са разних страна, а највише их је из поморишко- потиске границе личке висије, као и из Турске. Међутим, за време рата између Аустрије и Турске, 1788. године, Турци су освојили Брестовац, попалили га и опљачкали, а становништво се повукло у горњи Банат, Бачку чак и до Пеште. По завршетку рата становништво се враћа и врло брзо се обнавља. Међутим, у то време долази са староседеоцима и известан број Мађара, Словака и Чеха, као и Срба и Хрвата из Хрватске, чиме је постигнуто велико етничко шаренило. II 3.3. Инфраструктура Саобраћајнице Путна инфраструктура која повезује околна насеља већином је асфалтирана. Саобраћајнице су локалног карактера и не представљају утицајни фактор високог интензитета на заштићено подручје. Интензивнији утицај на заштићено подручје (пре свега због неконтролисаног одлагања отпадних материја) регистрован је у окружењу асфалтираних саобраћајница које прелазе преко Поњавице. Ту спада саобраћајница која прелази преко водотока и повезује насеља Омољица и Иваново, као и локални пут на насипу између Поњавице и канала Надел. Остале саобраћајнице које се налазе у зони директног утицаја на ПП Поњавица имају улогу повезивања насеља са викенд-зонама у приобаљу Дунава. Локални путеви ван насеља, чији је утицај на заштићено подручје занемарљив, најчешће су неасфалтирани и имају улогу повезивања насеља и пољопривредних површина. У близини ових путева спорадично се одлаже отпад од третирања пољопривредних површина. Железнички саобраћај у окружењу заштићеног подручја није регистрован. У наредном периоду, према подацима из просторно-планске документације (Просторни план Општине Панчево), планира се изградња саобраћајница од северног дела насеља Омољица и Банатски Брестовац према Баваништу. Изградња и коришћење саобраћајница не представља директан угрожавајући фактор за заштићено подручје. Остали инфраструктурни објекти У складу са подацима датим у оквиру Просторног плана Општине Панчево, преко заштићеног подручја и кроз заштитну зону пролази скоро сва постојећа линијска инфраструктура: електроенергетска, ТТ, термоенергетска и водопривредна. Локације планиране за изградњу постројења за пречишћавање отпадних вода налазе се у близини заштићеног подручја (за насеље Омољица јужно од Поњавице, у близини Надела, а за насеље, Банатски Брестовац 69

II Oпис природних, створених и предеоних одлика северно од Поњавице, а источно од грађевинског подручја. Завршетком канализационе инфраструктуре и изградњом одговарајућих постројења за пречишћавање отпадних вода насеља, у великој мери био би решен проблем утицаја комуналног ефлуента на заштићено подручје. II 3.4. Становништво У насељу Омољица живи 5261 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,4 година (38,3 код мушкараца и 40,5 код жена). У насељу има 1996 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,27. Према попису из 2002. године било је 6497 становника (према попису из 1991. Године било је 6560 становника). У насељу Банатски Брестовац живи 2795 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,5 година (38,0 код мушкараца и 40,9 код жена). У насељу има 1067 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,30. Према попису из 2002. године било је 3507 становника (према попису из 1991. године било је 3656 становника). Табела 14: Број становника у Омољици и Банатском Брестовцу Подручје Становништво 2002. година 1991. година Апсолутни пораст пад (1991 2002) Омољица 6497 6560 149 Банатски Брестовац 3507 3656 63 По броју становника 2002. у односу на 1991. годину. насеља бележе пад броја становника (табела 14). Дакле, сеоска насеља и домаћинства се смањују по популацији, док се град шири - у последњих једанаест година дошло је до пораста броја становника града Панчева, што је углавном резултат позитивног миграционог салда, а не природног прираштаја.током читавог посматраног периода природни прираштај је негативан. II 3.5. Делатности Пољопривреда Простор ПП Поњавица окружен је обрадивим површинама, које досежу до саме границе заштићеног подручја. Пољопривредна производња је условљена типовима земљишта и хидролошким карактеристикама подручја. Тако се у Банатском Брестовцу највише гаје повртарске културе (паприка, млади кромпир, краставац, лук, салата, лубенице, диње и др.). У Омољици се гаје претежно ратарске културе мада је овај крај познат и по производњи повртарских култура пре свега лубеница. У насељима се у већем обиму углавном гаје говеда и свиње, док се овце чувају само унутар индивидуалних домаћинстава. Број оваца опада из године у годину, тако да их је сада у Омољици до 200, а у Банатском Брестовцу око 300 грла. 70

II Oпис природних, створених и предеоних одлика Водопривреда Јавно водопривредно предузеће (ЈВП) основано за обављање водне делатности на територији Аутономне Покрајине Војводине је ЈВП "Воде Војводине". Законом о водама ("Сл. гл. РС", бр. 30/2010 и 93/2012), површинске воде на територији Републике Србије, према значају који имају за управљање водама, деле се на воде I реда и воде II реда на основу утврђених критеријума, и то: положаја водотока у односу на државну границу, величине и карактеристике слива, режима и карактеристика водотока са аспекта коришћења вода, заштите вода и заштите од штетног дејства вода. Овим Поњавица припада водама II реда. Према Закону о водама ("Сл. гл. РС", бр. 30/2010 и 93/2012), члан 23., јавно водопривредно предузеће управља водним објектима за уређење водотока и за заштиту од поплава на водама I реда и водним објектима за одводњавање, који су у јавној својини и брине се о њиховом наменском коришћењу, одржавању и чувању. Водним објектима за уређење водотока и заштиту од поплава на водама II реда, објектима за заштиту од ерозије и бујица, који су у јавној својини, управља и брине се о њиховом наменском коришћењу, одржавању и чувању јединица локалне самоуправе на чијој се територији објекат налази. Правно лице, предузетник и физичко лице које је за своје потребе изградило водне објекте дужно је да њима управља и да их одржава у складу са Законом о водама и посебним законима. На основу тендера и годишњих уговора, Јавно водопривредно предузеће (ЈВП) Воде Војводине део поверених послова уступа Водопривредним предузећима на подручју покрајине. На заштићеном подручју то je Друштвено водопривредно предузеће "Тамиш Дунав" Панчево. Предузеће обавља водопривредну делатност на територији општина Панчево, Ковачица и Опово углавном пружањем услуга за ЈВП "Воде Војводине" Нови Сад и ЈП "Ђердап" Кладово. Предузеће је основано 1882. године као Панчевачко - Ковинска задруга за заштиту од поплава и уређење унутрашњих вода. Задруга је имала задатак да организује и спроводи заштиту од спољних (речне) и унутрашњих (подземних) вода на подручју VI и VII дунавског залива од Панчева до Ковина на укупној површини од 22.197 хектара. После оснивања Панчевачко - Ковинске задруге, оснивају се Ковинско - Дубовачка, Дунавско - Тамишка, Делиблатска и Северно - Наделска задруга да би се 1945. године уместо малих и расцепканих формирале на овој територији две, од којих ће 1962. године да се формира најпре реонски погон са седиштем у Панчеву, а касније исти постаје 1972. године ООУР "Тамиш Дунав" са седиштем у Панчеву, у саставу Водопривредног предузећа "Дунав- Тиса-Дунав" Нови Сад. ООУР "Тамиш Дунав" Панчево од 2003. године постаје Друштвено водопривредно предузеће. Основна делатност водопривреде на заштићеном подручју Парка природе Поњавица је из области заштите од штетног дејства вода. Рибарство Поњавица представља станиште за 19 врста риба. Према богатству врста и локацији овог водотока, оно је популарно место за риболов. Услед угрожавајућих фактора и стања екосистема, на Поњавици је на основу Акта о 71

II Oпис природних, створених и предеоних одлика заштити ПП Поњавица ( Сл. лист општине Панчево, бр. 50/1995 и 4/1997), дозвољен искључиво рекреативни риболов, којим се не угрожавају популације рибљих врста. Након проглашења заштићеног подручја, Управљач је дужан да прогласи рибарско подручје и донесе програм управљања рибарским подручјем за период од десет година, а на основу тог документа и Годишње програме управљања рибарским подручјем. Овим се обезбеђује управљање популацијама рибљих врста у складу са природним вредностима подручја, а Програмима су планиране и активности којима се доприноси заштити и унапређењу рибљег фонда. Шумарство Шумарци обухваћени овим предлогом заштите нису уређени ни евидентирани као шуме. Према Закону о шумама ( Службени Гласник РС бр. 30/2010 и 93/2012) површине обрасле шумским дрвећем мање од 5 ари не сматрају се шумом. У пракси често ни знатно веће шумске целине нису регистроване као шуме, тако да за њих нису израђени плански документи за газдовање. Такве шуме су предмет непланског и стихијског коришћења, јер не подлежу контроли од стране надлежних служби инспекције. У наредном периоду, у циљу унапређења стања шумских и других станишта заштићеног подручја, потребно је картирати шумска станишта и плански подићи шумско и заштитно зеленило, у складу са станишним условима. Ловство Цело заштићено подручје се налази на простору ловишта Надел којим газдује ловачко удружења Панчево из Панчева. Површина овог ловишта износи 38759.80 ha а обим ловишта је 112.36 km. Главне врсте гајене дивљачи су срна (Capreolus capreolus) и зец (Lepus europaeus). Ловиште Надел је једно од најсиромашнијих ловишта у Војводини. Матични фондови обе врсте ловне дивљачи у овом ловишту су веома мали. Разлози оваквог стања су што се на највећем делу ловишта налазе пољопривредне површине под интензивном обрадом и велики број насеља. Поред тога, проблем је и газдовање ловиштем. Криволов и ловокрађа у протеклом периоду су значајно смањили ионако осиромашене фондове дивљачи. У догледно време нема начина да се развија ловни туризам који представља значајан извор прихода за ловишта. На простору заштићеног подручја лов није дозвољен. Туризам и рекреација Сагласно расположивим природним и другим ресурсима, у њиховим оквирима треба тражити место и позиционирати туристичку делатност на простору ПП Поњавица. Развој туристичке делатност свакако треба базирати на екотуризму који ће допринети очувању заштићеног подручја и отворити бројне могућности за локално становништво (запошљавање, пласман локалних производа, пружање услуга смештаја, специјализовани породични производи и др.). Уз оба насеља на подручју ПП Поњавица, Омољица и Банатски Брестовац, налазе се делимично уређене плаже (слика 37). Плаже су настале из потребе локалног становништа за местом одмора и рекреације. Како је узани приобални појас Поњавице станиште многих угрожених врста а истовремено и 72

II Oпис природних, створених и предеоних одлика под великим антропогеним утицајем неопходно је да плаже остану у постојећим габаритима. Тако се њиховим ширењем не би угрозиле природне вредности. Успостављањем тампон појаса (формирањем зеленог појаса) уз обалу Поњавице, омогућило би се формирање и других рекреативних садржаја као што су бициклистичке, јахачке или пешачке стазе. Слика 37: Плажа у Банатском Брестовцу Туристички потенцијали ПП Поњавица Екотуризам - Обухвата низ активности туристичко рекреативног карактера, који се могу одвијати на простору Поњавице и на основу којих се може формирати туристичка понуда, а које ће бити усклађене са режимима заштите. Пре свега, ту се подразумева: пешачење, трчање, вожња бицикала, вожња чамцима, купање, birdwatching, риболов и сл. Риболовни туризам - Поњавица представља веома популарно место за риболов. На Поњавици је могуће бавити се рекреативним риболовом, у складу са актима донетим од стране Управљача, а који регулишу област риболова. Излетнички туризам - Простор је привлачан излетничко туристички пункт и као такав је означен у Просторном плану општине Панчево као шума са функцијом рекреације. Излетнички туризам се на Поњавици за сада спонтано одвија. За развој излетничког туризма неопходно је обезбедити основне предуслове за његово одвијање које неће реметити природне вредности. Едукативни туризам - Васпитно образовна функција односи се на упознавање природних вредности у оквиру теренског рада студената и ученика географског и биолошког усмерења и једноставних семинара за наставнике и професоре. Културно манифестациони садашњи туризам у Омољици и Банатском Брестовцу се заснива на понуди различитих манифестација. Тако се у Омољици сваке године одржава Фестивал филмског и фото стваралаштва о животу села Жисел. Овај фестивал, као и манифестација Дани шунке употпуњују 73

II Oпис природних, створених и предеоних одлика туристичку понуду овог краја. Удружење повртара из Банатског Брестовца организује сваке године,,паприкијаду. То је манифестација изложбеног, такмичарског и продајног карактера, на којој произвођачи нуде паприку набољег квалитета по најнижим ценама. Највише излагача је из овог места које је надалеко познато по производњи паприке али има и пуно учесника и гостију из других крајева земље. Све је пропраћено изложбом дечјих литерарних и ликовних радова, дечјим маскембалом на тему паприке и такмичењем у припремању јела. Месна заједница из Банатског Брестовца организује манифестацију Дани природе чији циљ је да деца уживају у природи и дружењу. У оквиру ове тродневне манифестације се одржава велики број спортских такмичења за децу, од којих највећи значај има такмичење у пецању јер се ту деца највише друже с природом. Постоји и низ културних и духовних садржаја као што је концерт фолклорних ансамбала из околних места као и литургија и резање славског колача на сам дан сеоске славе - Спасовдан. Слика 38: Фестивал филмског и фото стваралаштва о животу села Жисел Слика 39:,,Паприкијада у Банатском Брестовцу 74

II Oпис природних, створених и предеоних одлика Културно историјске вредности На простору ПП Поњавица нема значајнијих културно-историјских вредности, док на територији општине Панчево постоји низ значајних споменичких објеката, историјско амбијенталних целина и археолошких налазишта из ранијих епоха и ближе прошлости. Најзначајнија археолошка налазишта за проучавање историјског наслеђа су локалитети у Старчеву и Иванову на обали Дунава. Споменичке целине које треба посебно третирати су: манастир Војловица (из прве половине XVIII века), успенска црква са почетка XIX века и Преображенска (друга половина XIX века), зграда Магистрата, зграда Народне пиваре, српска црква у Омољици и други. Потребно је истаћи објекте са спомен плочама палим жртвама фашизма а нарочито спомен обележја "Стратиште" у приобаљу Тамиша. У насељима Старчево, Омољица, Качарево, Јабука и Банатско Ново Село, амбијенталне целине у центрима насеља које представљају барокну сеоску архитектуру плански оформљених насеља из XVIII века. Поред наведених, туристичку понуду обогаћују манифестације које се одржавају у окружењу: Панчево: Карневал, Жетелачки дани и Скуп бајкера ; Качарево: Сланинијада, Долово: Штрудлијада, Винаријада ; Старчево: Тамбурице ; Јабука: Скуп олдтајмера Просторни план општине Панчево садржи Европски пројекат "Паркови културе на Дунаву" којим је предвиђено активирање старог језгра Панчева са повезивањем туристичке понуде овог простора, преко манастира Војловица, локалитета у Старчеву, фестивала у Омољици, рекреативне зоне код Банатског Брестовца и аустријске културне стазе дуж Банатске војне границе. Слика 40: Старчево Фестивал Тамбурице 75

II Oпис природних, створених и предеоних одлика II 3.6. Постојећа просторно планска документација Парк природе Поњавица се налази у обухвату неколико просторних и урбанистичких планова. Поред Просторног плана Републике Србије ( Службени гласник РС, бр. 88/2010) и Регионалног просторног плана АП Војводине (''Сл. лист АПВ'', бр. 22/11), као основних планских докумената, за ово подручје је израђен и Просторни план општине града Панчева ( Службени лист града Панчева бр. 19/2009). Тренутно је у изради План генералне регулације насеља Банатски Брестовац који се граничи са Парком природе Поњавица. У овим плановима одређена је намена простора са најважнијим мерама заштите и очувања природних вредности на основу законске регулативе заштите врста, станишта и еколошке мреже, као и по међународним конвенцијама. На простору Паркa природе Поњавица важе следећи плански и урбанистички документи: 1. Просторни план Републике Србије ( Сл. гласник РС бр. 88/2010); 2. Регионални просторни план АП Војводине (''Сл. лист АПВ'', бр. 22/11) 3. Просторни план општине Панчево ( Сл. лист бр.12/87, 11/89 и19/2009 ) 4. Урбанистички план за насељено место Банатски Брестовац (Службени лист општина Панчево, Алибунар, Ковачица, Ковин и Опово број 5/77); 5. Урбанистички план за насељено место Омољица (Службени лист општина Панчево, Ковин и Опово број 9/88); У овим плановима одређена је намена простора са најважнијим мерама заштите и очувања природних вредности на основу законске регулативе заштите врста, станишта и еколошке мреже, као и по међународним конвенцијама. 76

III Oцена стања животне средине подручја III ОЦЕНА СТАЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ ПОДРУЧЈА III 1. ФАКТОРИ УГРОЖАВАЊА И ОЦЕНА УГРОЖЕНОСТИ Парк природе Поњавица обухвата једну мању деоницу некадашње Поњавице која је настајала из данас ишчезлих бара у плавној зони Дунава између Старчева и Омољице (Велико Блато, Крива бара, Капетанова бара). Овај водоток је био у вези са Наделом и бројним околним мањим водотоцима и протезао се до Ковина, где се уливао у Дунав наспрам Аде Жилаве. Велики део плавног подручја који је обухватао све ниже положаје од Дунава до руба банатске лесне заравни и Делиблатске пешчаре, у XX веку је неповратно измењен одводњавањем и конверзијом ливадске и мочварне вегетације у обрађене површине. Поњавица је данас сведена на један део некадашњег корита које је у потпуности окружен обрадивим површинама и на чијим крајевима се налазе насеља Омољица и Банатски Брестовац. Угроженост и рањивост Поњавице захтева примену посебних мера заштите и у зони утицаја, које се остварују преко просторних планова и других планских докумената. Због фрагментације и изолације појединачних делова влажног комплекса Поњавице, неки станишни типови (нпр. ливаде) су просторно изоловани од водотока, док су други (остаци шумо-степске вегетације и поплавних шума) опстали у оквиру пољопривредних парцела. Природне одлике због којих је деоница овог водотока проглашена за заштићено подручје се полако губе. Иако заштићени сектор Поњавице није морфолошки измењен (каналисан), хидролошки режим је у потпуности промењен, односно, на најузводнијем делу заштићеног сектора Поњавице (локалитет Омољица) се региструје минималан проток, док је низводни сектор (локалитет Брестовац) услед апсолутног изостанка протока претворен у стајаћу воду. Нагомилавању органских материја и постепеном замуљивању реке Поњавице доприносе и отпадне воде из насеља Омољица и Банатски Брестовац, као и воде из викенд зоне дуж дела водотока које доспевају директно или индиректно у Поњавицу доносећи са собом нутритивне елементе, затим канали за одводњавање/наводњавање околног пољопривредног земљишта, као и интензивна пољопривредна производња на околном земљишту, нарочито дуж десне обале водотока која је у непосредном контакту са обалом (еолска ерозија). Замуљивање дна доводи до затрпавања подводних издани које су главни извор чисте воде и једна од главних одлика овог заштићеног подручја. На основу анализа хидроморфолошких, физичко - хемијских и биолошких елемената квалитета еколошки статус Парка природе Поњавица је окарактерисан као лош или чак веома лош (Radulović i sar., 2007). У елаборату је, хемијском карактеризацијом седимента показано да контаминација није узрочник 77

III Oцена стања животне средине подручја лошег еколошког статуса Поњавице, већ се хидроморфолошке измене, а посебно промене хидролошког режима сматрају основним узрочницима погоршања укупног еколошког статуса. Такође се наводи да су стагнантни услови и прекомерно замуљивање, које је посебно изражено на локалитету Банатски Брестовац, уз загађење органском материјом и нутријентима из расутих извора довели до деградације Парка природе, што указује на неопходност хитног предузимања ревитализационих радова. УГРОЖАВАЈУЋИ ФАКТОРИ Одводњавање и друга промена природног водног режима: Подземне воде у насипом брањеном делу алувијалне равни немају потребну (природну) динамику у току вегетационог периода, која би обезбедила периодично влажење и аерацију педолошког профила. Веома важан фактор који доводи до појаве еутрофикационих процеса у рекама су и различити мелиорациони захвати (European Commission, 2006). Поњавица је по томе карактеристична, будући да њен изворишни део до Омољице и део од Банатског Брестовца до ушћа у Дунав, измењени и претворени у канале који су укључени у систем за одводњавање вишка подземних вода са околног терена. Као последица оваквих радова дошло је до успоравња тока са дужим задржавањем воде у речном екосистему што је довело до развоја велике биомасе фитопланктона. С друге стране, замуљивање дна онемогућава неопходни прилив чисте воде путем подземних издани и доводи до смањења дубине реке што су све фактори који утичу на развијање процеса еутрофикације. Пораст температуре ваздуха доводи до екстремно ниског протока воде у летњим и јесењим месецима, посебно у мањим плитким споротекућим рекама. Поред тога, висока инсолација у лето, поред раста температуре воде, доводи и до високе евапорације, што се негативно одражава на количину воде у реци. Смањење падавина и повећано време трајања сушног периода у летњем и јесењем периоду може довести до екстремно ниског протока подземних вода којима се реке снабдевају, као што је случај са Поњавицом. Низак проток воде и слаб прилив свеже воде доводи до промена у саставу фитопланктона. Неке врсте нестају, а неке се насељавају и доводе до појаве алгалног цвета (Descy, 1987). Ово се првенствено односи на цијанобактерије за које многи аутори (Descy, 1987) наводе да углавном зависе од локалних временских услова, као што су температура воде, брзина ветра и интензитет светла (Караџић, 2011). Тачкастим изворима загађења могу се сматрати: септичке јаме, баште, угоститељски објекти, кампови и плаже. Отпадне воде из насеља Банатски Брестовац и Омољица, као и из постојеће викенд зоне дуж водотока, доспевају директно или индиректно у Поњавицу, доносећи са собом нутритивне елементе који узрокују еутрофизацију. Заштићено подручје налази се у доминантном пољопривредном окружењу. Гајење пољопривредних производа у највећој мери подразумева узгој повртарских и ратарских култура, а винограда и воћњака има у много мањем проценту. Сточни фонд је из године у годину у опадању. Узгој пољопривредних производа захтева интензивну примену минералних ђубрива за повећање приноса, као и агрохемијских мера заштите култура, што као последицу има негативан утицај на простор природног добра, посебно на квалитет воде. Потенцијални ефекти пестицида на заштићено подручје појављују се у облику 78

III Oцена стања животне средине подручја загађења воде и земљишта: предозирање код употребе хемикалија и фитосанитарних производа, површинско влажење и спирање по профилу земљишта до подземних и површинских вода (услед киша или наводњавања), промет пестицида преко ланаца исхране, доспевање на или у земљу и воду биљних и животињских остатака у којима има накупљених трагова пестицида, непосредно доспевање честица из атмосфере, и сл. (Попа и сар, 2004) Минерална ђубрива акумулирају се у земљишту у облику различитих нерастворљивих соли које загађују земљиште, површинске и подземне воде. Употребом веће количине ђубрива могу се појавити и тешки метали у земљишту и води (Јаблановић и сар, 2003). Доспевањем у воду, што је чест случај, ове загађујуће материје изазивају брзу еутрофикацију. Загађење пореклом из дифузних извора (пољопривредних површина) има негативан утицај на земљиште, станишта и биодиверзитет. У непосредној близини тока одвија се интензивна пољопривредна делатност, уз употребу вештачких ђубрива и средстава за заштиту биља. Како су пољопривредне површине преоране скоро до ивице водотока, воде са ових парцела сливају директно у Поњавицу. Наводњавање пољопривредних површина и околних башти врши се нелегалним коришћењем воде из Поњавице, док поједине фарме, преко система канала и резервоара, користе воду за појење стоке (Караџић, 2011). Све ове делатности нарушавају природне вредности и погоршавају квалитет водотока. Употреба извесних инсектицида, који делују попут јувенилних хормона, може, осим на циљане врсте, могу изазвати сличан ефекат и на осталу ентомофауну изазивајући поремећаје у пресвлачењу, регенерацији удова и репродукцији (Taenzler et al., 2007). Вредности полихлорованих бифенила су такве да могу имати негативан утицај на фауну дна (Радуловић и сар., 2009). На водотокове на којима се врши интензивна пољопривредна производња имају израженији негативан утицај. Диверзитет врста се смањује, а преостају толерантније врсте. О утицају близине пољопривредних површина на Поњавицу сведоче забележене врсте сурлаша које се све сматрају штетним врстама у пољопривреди. Наталожени муљ је резервоар разних азотних и фосфорних једињења. Висока концентрација ових хранљивих материја узрокује интензивну примарну продукцију алги (и зоопланктона који се храни алгама), као и водених биљака, стварајући биомасу, коју рибљи фонд и други организми не могу потрошити. Одумирањем планктона и других организама настаје нова количина муља. Процеси разлагања муља троше кисеоник, изазивајући недостатак кисеоника близу дна, што може довести и до помора риба. Количина одумрле биомасе превазилази могућности разлагања, због чега дебљина муља и даље расте. Зообентос представља један од најпоузданијих индикатора присутне екотоксичности у хидроекосистему и еколошког стања неког воденог тела. Генерално гледано, многе врсте зообентоса се укључују у програме биомониторинга као индикаторске врсте, показатељи диверзитета врста, биотичких индекса, токсиколошког стања, састава заједница организама или функционисања екосистема (Stark, 1998; Wallace et Webster, 1996). Због дужине њихових животних циклуса поузданије рефлектују стање и услове који владају у неком воденом телу у односу на процену стања екосистема путем мерења физичких и хемијских карактеристика станишта. Стање популација врста инсеката је такође одраз физичко-хемијских особина водотока (Resh et al., 2007). 79

III Oцена стања животне средине подручја Према Радуловић и сар. (2009) регистроване су само четири врсте малочекињастих црва, и то карактеристичне за еутрофне воде. Такође, упоређивањем процентуалног удела хирономида код Банатског Брестовца 1992. године (Будаков и сар. 1994) и петнаест година касније (Радуловић и сар. 2007) уочава се значајан пад са 94% на 14%. Ово група инсеката показује изразиту толеранцију на различите типове загађења, као и количину раствореног кисеоника у води, али се удео у биомаси бентоса значајно померио у корист малочекињастих црва. Уништавањем остатака природних станишта нестају и оне врсте које су у стању да део својих потреба задовољавају на пољопривредним и/или урбанизованим површинама. Како су обале Поњавице претежно стрме приобалне депресије обрасле тршћацима или врбацима, као и ливаде представљају кључна станишта за бројне заштићене и строго заштићене врсте, и мрестилишта за већи број рибљих врста. Утврђено стање указује на значајно осиромашење животних заједница што смањује стабилност водног екосистема и убрзава погоршавање квалитета воде. Њиве се пружају до језера, због чега гмизавци и водоземци користе обрађене површине за хибернацију или чак за полагање јаја. Механизација и хемизација пољопривреде, повећавајући морталитет ових врста, прети да доведе до изумирања локалних популација. Деградација и губитак одговарајућих станишта представља највећи фактор угрожавања опстанка батрахо- и херпетофауне, па је очување диверзитета типова влажних станишта од суштинске важности за постизање и очување специјског диверзитета присутних водоземаца (Porej, 2004). Тако уништавање станишта има пресудни утицај на опстанак представника зелених жаба, као најбројније представнике из групе водоземаца. Зелене жабе, поред рибе, представљају главни извор хране за многе врсте птица. Слика 41: Монокултура хибридних топола на ливади западно од Брестовца Подизање шумских монокултура на ливадама и пашњацима (слика 41) је присутно на већем броју локалитета и може довести до смањења популација или чак изумирања строго заштићених врста, уништавањем њихових станишта. Исто тако, заменом природних шума монокултурама хибрида и култивара, губи 80

III Oцена стања животне средине подручја се специјска и генетичка разноврсност, што за последицу, поред нестанка бројних заштићених врста, има и губитак адаптибилности шумских екосистема на климатске промене, патогене и друге биотичке и абиотичке притиске. Непланско коришћење шума. Неуређеност шума, која подразумева непланско (нелегално) коришћење и изостанак планске обнове и неге шума, погодује ширењу инвазивних врста. Након стихијске сече старих стабала, врбе и тополе се спонтано обнављају вегетативним путем, што води њиховој девитализацији, док се инвазивне врсте обнављају генеративним путем, постепено се адаптирајући на станишне услове. Ширење инвазивних врста: Инвазивне врсте представљају један од најзначајнијих фактора смањења и губитка биодиверзитета. Различити антропогени утицаји деградирају станишта са изворном вегетацијом, разарају њихову природну структуру и поспешују ширење инвазивних врста. Према Конвенцији о биолошкој разноврсности ( Службени лист СРЈ, Међународни уговори, бр. 11/2001) наша земља је у обавези да спречава ширење, или по потреби, предузима мере за уништење инвазивних врста. Близина Омољице и Банатског Брестовца и велике пољопривредне површине у околини, које се дуж већег дела тока граниче са самим коритом Поњавице су омогућили појаву и ширење инвазивних врста на релативно малом простору. Ксено-спонтаним ширењем инвазивних, биолошки јачих врста, потискују се едификаторске, пратеће и ретке врсте шумских заједница, a спонтана обнова шума иде у правцу флористичког сиромашења. Процес подстичу негативни утицаји антропогеног окружења. Постепеним изумирањем престарелих стабала, остаци шума врба и топола губе своја станишта, а врсте аутохтоних тврдих лишћара (лужњак, пољски јасен, пољски брест), које би се у природним условима спонтано уселиле као индикатори завршних стадијума развоја поплавних шума, не могу се изборити са инвазивним врстама. У Поњавици је утврђено присуство четири инвазивне врсте фитопланктона (Kaštovský et al.,2010), од којих три припадају цијанобактеријама (Cylindrospermopsis raciborskii, Raphidiopsis mediteranea и Sphaerospermopsis aphanizomenoides) и једна силикатним алгама (Actinocyclus normanii fo. subsalsa). Врсте се појављују у еутрофним и хипереутрофним воденим екосистемима, првенствено у срединама ограниченог светлосног интензитета са температурама воде у распону од 20-35 о C, али могу да толеришу и широк распон (спектар) светлости и температуре. Нарушавање обале као резултат нестручног уређења деоница уз грађевинске парцеле (слика 42) уништава најугроженије типове станишта приобаља и смањује проходност еколошког коридора. Уништавање природне вегетације изазива ерозију обале, а веома често представља и извор загађења воде (спирање земљишта, хемикалија итд.). Изградњом вештачке обалоутврде се стварају баријере за ситне врсте које користе еколошки коридор обале. Поред тога урбанизација (изградња викендица и сл.) унутар и у непосредној близини заштићеног подручја, доводи до узнемиравања целокупне фауне услед присуства људи, повећаног протока саобраћаја, појачане буке, вибрација и светлости. Непланском изградњом викенд насеља и других грађевинских објеката смањује се површина шумских станишта, а повећава се притисак насеља на шуме (бесправна сеча и одношење шумске лежевине). Викендице које се граде на обалама посебно угрожавају полагање јаја, односно презимљавање, овде присутних врста водоземаца и гмизаваца. 81

III Oцена стања животне средине подручја Слика 42: Нестручним уређењем обале је уништена природна вегетација, подигнута је бетонска баријера на коридору обале, а применом хербицида се загађује вода и изазива се ерозија обале. Осветљење објеката, саобраћајница и зелених површина насеља уз обалу, као и осветљење објеката ван грађевинских подручја, драстично сужава животни простор осетљивих врста. Присуство осетљивих врста захтева примену свих познатих техничких решења за смањење негативних утицаја осветљења на фауну. Непосредно уз водоток забележене су и дивље депоније. Код неуређених депонија веома је изражен проблем загађења околног земљишта, површинских и подземних вода и седимента како филтратом, тако и отпацима који се разносе путем ветра. Одлагање отпада оставља трајне последице по шире окружење, посебно земљиште и воде, с обзиром на то да неуређена сметлишта не поседују заштитну водонепропусну подлогу (Кицошев и Сабадош, 2008). Криволов Упркос напорима чуварске службе, кривилов је активност која је присутна на овом подручју. Употребом недозвољених алата за риболов, као и риболов у време ловостаја имају значајан негативан утицај на квалитативни и квантитавни састав ихтиофауне овог подручја. Такође погодују и даљем размножавању алохтоних и инвазивних врста. Кад је реч о ловној дивљачи криволов и ловокрађа су у протеклом периоду значајно смањили ионако осиромашене фондове дивљачи. Последица тога је да је у догледно време је веома тешко развијати ловни туризам који представља значајан извор прихода за ловиште. Како на простору ПП Поњавица лов није дозвољен ово се односи на део ловишта изван заштићеног подручја. 82

III Oцена стања животне средине подручја ПРОЦЕНА КВАЛИТЕТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ Праћење квалитета животне средине на подручју природног добра и заштитне зоне На подручју природног добра и заштитне зоне није успостављено континуално праћење квалитета животне средине. На основу годишњих програма заштите и унапређења животне средине, град Панчево, почев од 2004. године, сваке године финансира пројекте мониторинга површинских вода које се користе за купање и рекреацију (Тамиша, Дунава и Поњавице), у периоду од јуна до септембра. Подаци из студије везане за квалитет воде Поњавице(Јелинчић и Ђуровић, уред., 2009.) указују на стање квалитета воде са општег хемијског и микробиолошког аспекта (нису појединачно исказани праћени параметри). Резултати испитивања, која су обављена 2004. године, указали су да је квалитет воде Поњавице варирао од II до IV класе. У току 2005. године, квалитет воде током сезоне варирао је од II до IV класе. У 2006. години, квалитет воде Поњавице испитиван је на плажама у Банатском Брестовцу и Омољици) и на каналу детаљне каналске мреже (плажа у Иванову). Микробиолошке анализе воде Поњавице указују да је у шест узорака припадала II класи, док су остала два припадала III и IV класи бонитета. На плажи у Иванову, према резултатима микробиолошких анализа вода у пет узорака припадала је II класи, док су остала три припадала III и IV класи бонитета. Потенцијални ризик од хемијског загађења вода за рекреацију знатно је мањи од опасности услед микробиолошког загађења. Микробиолошке анализе спроведене током 2005. и 2006. године указале су на присуство бактерија (Escherichia coli, као и бактерије из родова Citrobacter, Klebsiella, Pseudomonas), присуство колиформних микроорганизама и бактерија фекалног порекла. У току 2007. године, резултати анализа воде Поњавице са плаже у Омољици и у Банатском Брестовцу показују да је припадала II, III и IV класи бонитета. На плажи у Иванову, резултати микробиолошких анализа воде указују на то да је вода у пет узорака припадала II класи, док су остала три припадала III и IV класи бонитета. Детаљна истраживања квалитета воде (ph, BPK, HPK, укупни органски угљеник, суспендоване материје) и седимента (BPK, HPK, РАН, садржај нитрата, укупног азота, фосфора, тешких метала (Cu, Zn, Mn, Co, Pb, Cd, Ni, Cr, As и Hg), вршена су у јесен 2006. године (Радуловић и сар., 2007.). На основу добијених резултата констатовано је да је Парк природе Поњавица изузетно оптерећен органским материјама, како природног тако и антропогеног порекла. На основу свих приказаних резултата, констатовано је да се локалитет Банатски Брестовац карактерише лошијим квалитетом воде у односу на онај у сектору Омољице, а погоршање бележе сви анализирани параметри. На основу анализираних општих физичко хемијских параметара квалитета воде у узетим узорцима, Парк природе Поњавица карактерише се као водоток IV класе, јер се највећи број анализираних параметара налази у III IV класи, али поједини изузетно значајни параметри (као што је сатурација кисеоником) излазе ван класе. Параметри добијени узорковањем анализирани су у складу са тада важећом Уредбом о класификацији вода међурепубличких водотока, међудржавних вода и вода обалног мора Југославије ("Службени лист СФРЈ", бр. 6/78), Правилником о опасним материјама у водама ("Службени гласник СРС", бр. 31/82) и Уредбом о 83

III Oцена стања животне средине подручја класификацији вода ("Сл. гласник СРС", бр. 5/68). Добијене вредности општих параметара квалитета седимента поређене су са привременом класификационом шемом ICPDR-а, која даје јединствене вредности за воду и седимент. Вредности садржаја опасних материја поређене су са холандским циљним (таргет) и интервентним вредностима (граничне вредности појединачних опасних материја изнад којих се препоручује ремедијација) и канадским теоретски могућим и емпиријски утрврђеним вредностима утицаја опасних материја у седименту на акватичну биоту. III 2. ОЦЕНА УГРОЖЕНОСТИ Постојећи канали за наводњавање околног пољопривредног земљишта одвођењем смањују ниво воде у заштићеном подручју, чиме се повећава концентрација растворених и суспендованих честица у јединици запремине и стварају се погодни услови за све убрзанији процес еутрофикације и сукцесије екосистема Поњавице. Истим каналима у заштићено подручје доводе се воде оптерећене загађујућим материјама, пре свега великим количинама нутријената (посебно фосфата и нитрата), пореклом од агрохемијских мера примењиваних у пољопривреди, природним путем и подземним водама. Интензивна пољопривредна производња на околном земљишту, нарочито дуж десне обале водотока која је у непосредном контакту са обалом, има исто дејство на заштићено подручје. На погоршање укупног стања утицале су и отпадне воде фарме за узгој свиња које су се уливале код моста иза Омољице (Радуловић и сар., 2007.). Интензивна пољопривредна производња у окружењу Поњавице негативно делује на природне екосистеме с обзиром на то да оазе аутохтоних жбунастих и дрвенастих састојина, као и плантажни засади, нису довољно адекватан ветрозаштитни појас од присутне еолске ерозије. Замуљивање дна, а делом и подземних издани, спречава неопходан прилив чисте воде и одржавање потребног режима. У истом смислу делује и константно отицање воде из Поњавице латералним каналима са вишенаменском функцијом. Квалитет воде на прелазу је из бета-мезосапробне преко алфа-мезосапробне, до полисапробне воде. Штету наносе и власници викендица одлагањем смећа на саму обалу водотока и упуштањем отпадних вода. Присутно је и напајање стоке као и коришћење воде за наводњавање околних башти. Неадекватан режим воде у Поњавици доводи до замуљивања појединих њених делова у контактном подручју заштићеног природног добра и његове заштитне зоне, што условљава бржу еутрофикацију (Јелинчић и Ђуровић, уред., 2009.). Наталожени муљ је резервоар разних азотних и фосфорних једињења. Висока концентрација ових хранљивих елемената узрокује изузетно интензивну примарну продукцију алги (и зоопланктона који се храни алгама), као и водених биљака, стварајући биомасу, коју рибљи фонд и други организми не могу потрошити. Одумирањем планктона и других организама настаје нова количина муља. Процеси разлагања муља троше кисеоник, изазивајући недостатак кисеоника близу дна и помор риба. Количина одумрле биомасе превазилази могућности разлагања у језеру, због чега дебљина муља и даље расте. 84

III Oцена стања животне средине подручја Тачкасти извори загађујућих материја, наизглед занемарљиво малог интензитета, као што су септичке јаме и други извори загађења (хемикалије из башти и сл.) везани за објекте у близини водотока, имају значајан кумулативни утицаj у дужем временском периоду. НАСЕЉА Насеља Банатски Брестовац и Омољица имају непосредан утицај на заштићено подручје, пре свега на приобалне делове станишта која се граниче са грађевинским подручјем насеља. Најближи стамбени објекти граници заштићеног подручја у приобаљу Поњавице налазе се на улазу у Банатски Брестовац, на удаљености од око 10-так метара од водотока. На контакту између кућа и Поњавице, дуж највећег дела насеља, постоји (ужи или шири) појас зеленила који се састоји претежно од жбунастих врста. Постојећи простор под зеленилом недовољан је за обављање функције пуфер појаса према заштићеном подручју. Распростирање загађујућих материја од насеља према заштићеном подручју најчешће се врши хидролошким и атмосферским путем. Загађење земљишта, површинских и подземних вода врши се од стране комуналних и атмосферских отпадних вода оба насеља. Велики проблем представљају и процедне воде са баштенских површина у непосредном контакту са заштићеним подручјем. Распростирањем загађујућих материја органског и неорганског порекла у смеру кретања доминантних ветрова врши се утицај на све компоненте животне средине. За очување функционалности екосистема ПП Поњавица посебан проблем представљају непланске активности у приобалном појасу грађевинског подручја насеља, које се манифестују кроз уништавање приобалне вегетације, а за последицу имају губитак екосистемских услуга очувања квалитета воде и седимента. На ободном делу грађевинског подручја Банатског Брестовца, унутар меандра Поњавице, налазе се инфраструктурно неопремљени стамбени објекти. На овом делу простора уз водоток регистрован је већи број локација на којима се нерегуларно одлажу отпадне материје. На граници са заштићеним подручјем (део који припада спољњој ивици меандра), поред саобраћајнице која спаја насеље Банатски Брестовац са приобаљем Дунава, налази се десетак инфраструктурно неопремљених салаша. Унутар меандра, у близини наведених салаша, налази се простор намењен формирању плаже са купалиштем. Локација је опремљена кантама за одлагање отпада, сунцобранима, клупама и дечјим игралиштем. Међутим, не постоји прикључење на водоводни систем те нема тушева. Из наведених разлога, иако се пристојно одржава, овај простор не може се сматрати уређеном плажом. Утицај свих наведених активности са описаног простора у окружењу меандра на заштићено подручје је директан. Водоснабдевање и одвођење отпадних вода Према документацији надлежног јавног комуналног предузећа из Панчева, систем за водоснабдевање насеља Омољица изграђен је 1975. године, а за Банатски Брестовац завршен је 1977. године. Од 1988. године, оба насеља снабдевају се водом из панчевачког водовода. 85

III Oцена стања животне средине подручја У складу са подацима из Генералног пројекта третмана комуналних отпадних вода за град Панчево и сва насељена места (Институт Јарослав Черни, 2009), у насељима није изграђена канализациона мрежа (увидом на терену констатовано је да је ситуација остала непромењена), а евакуација употребљених вода појединачних домаћинстава решава се индивидуално, путем водопропусних септичких јама и упојних бунара. Веома мали проценат домаћинстава има прописано изграђене преливне-двокоморне септичке јаме, нешто већи проценат користи упојне бунаре, док највећи део за евакуацију отпадних вода користи пропусне зидане септичке јаме. Проблем одржавања пропусних септичких јама веома је изражен, због таложења суспендованог материјала јаме после одређеног времена постају неупотребљиве, те се врши копање нових на другим локацијама. Осим тога, поред организованог пражњења и одошења садржаја септичких јама од стране надлежних комуналних предузећа, последњих година су се појавиле и «приватне цистерне», из којих се садржај септичких јама повремено празни на локацијама које нису предвиђене за ту намену. С обзиром на постојеће стање коришћења (претежно водопропусних) септичких јама и упојних бунара, долази до загађења земљишта и прве издани подземних вода са могућношћу транспорта загађујућих материја до основног водоносног комплекса (који представља главни ресурс за водоснабдевање региона). У циљу решавања проблема каналисања и евакуације отпадних вода насеља Омољица, урађен је Главни пројекат канализационе мреже од стране предузећа "Енергоплан"-Београд, 2008. године, којим је дефинисана и локација будућег постројења за пречишћавање отпадних вода (јужно од насеља). Због недостатка инвестиција, радови на изградњи канализационе мреже нису почели. Концепцијским решењем уличне фекалне канализације насеља Банатски Брестовац, које је урађено од стране предузећа "МПМ Инжењеринг Д.О.О", 2007. године, усвојен је сепарациони систем одвођења отпадних вода и одређена је макролокација постројења за пречишћавање отпадних вода, ван простора под заштитом. Одлагање чврстог отпада Одлагање чврстог отпада у периоду до 1994. године одвијало се на више локација у окружењу насеља. Одлуком Општине Панчево формиране су надлежне комуналне организације са свако од насеља, те су од тог периода одређене појединачне локације на којима се организовано довози и одлаже отпад из насеља. Локација постојећег сметлишта насеља Омољица одређена је након формирања комуналног предузећа, док је за насеље Банатски Брестовац изабрана локација на којој се у претходном периоду најчешће вршило одлагање отпада. Сметлиште насеља Омољица лоцирано је на удаљености од око 300 метара од границе заштићеног подручја (део водотока Поњавица), односно око 200 метара од границе заштитне зоне. Терен на коме је лоцирано сметлиште за педолошку подлогу има ритску црницу бескарбонатну и налази се на нешто вишој коти од травних површина у окружењу (које чини претежно замочварено земљиште). На наведеној локацији одлаже се комунални отпад, а постоји и део одређен за одлагање угинулих животиња. Стање на терену проверава се 86

III Oцена стања животне средине подручја викендом, од стране једног чувара. Простор сметлишта прекрива се у зависности од економских могућности, а најмање једном годишње. Животињски лешеви одлажу се унутар озидане јаме, а као мера спречавања ширења заразе користе се различита хемијска средства (сона киселина, каустична сода, формалдехид). Комунално предузеће из Омољице прикупља отпадне материје зависно од материјалних могућности, у просеку два пута месечно, коришћењем два трактора са кипер-приколицама. Како то није довољно за подмиривање потреба локалног становништва, сакупљање отпада врши се и индивидуалним путем, а отпадне материје се често могу наћи и у обалном делу водотока Поњавица. Сметлиште представља значајан угрожавајући фактор за станишта заштићеног подручја, околне пољопривредне површине и квалитет воде, као ресурса за развој туризма. Сметлиште насеља Банатски Брестовац лоцирано је на удаљености већој од 800 метара од границе заштићеног подручја и заштитне зоне. Терен на коме је лоцирано сметлиште нагнут је према мелиорационом каналу, који се налази у директној хидролошкој вези са Поњавицом (низводно од заштићеног подручја). Комунално предузеће из Банатског Брестовца поседује камион и трактор са кипер-приколицом, којима прикупља отпад једном седмично. Кабасти отпад индивидуално се доноси на локацију. Смеће се једном седмично разастире у правцу депресије, а затим прекрива инертним материјалом (зависно од материјалних могућности). Животињски лешеви одлажу се унутар зидане јаме, која се налази на удаљености већој од 500 метара од сметлишта, а као мера спречавања ширења заразе користи се креч. Сметлиште има сталног чувара, који штити простор од настанка и ширења пожара. Простор на коме се налази сметлиште чини алувијално иловасто земљиште које има високу еколошку вредност (Живковић, и сар.1972, Антић, и сар.1986), те дугорочно несанитарно одлагање отпада има негативно дејство на непосредно окружење (пре свега на пољопривредне површине), а индиректан утицај може се очекивати и на простор под заштитом. Слика 43: Неуређено сметлиште Код неуређених сметлишта веома је изражен проблем загађења околног земљишта, површинских и подземних вода како филтратом, тако и отпацима који се разносе путем ветра (слика 43). У филтрату се може очекивати појава 87

III Oцена стања животне средине подручја вирусних и бактеријских инфекционих обољења. Од издвојених гасова из тела сметлишта највећу запремину заузимају: метан (запаљив и експлозиван гас) и угљен-диоксид (који представља сметњу због његове специфичне густине, јер може да доспе до нивоа подземних вода). Локација планиране регионалне депоније налази се у близини насеља Долово и није у зони утицаја на заштићено подручје. Успостављањем регионалног система управљања отпадом, неопходно је извршити санацију простора који су девастирани досадашњим начином одлагања отпада. ИНФРАСТРУКТУРА Саобраћајнице Саобраћајниц које прелазе преко заштићеног подручја су: саобраћајница која прелази преко водотока и повезује насеља Омољица и Иваново, као и локални пут на насипу између Поњавице и канала Надел. Остале саобраћајнице које се налазе у зони директног утицаја на ПП Поњавица имају улогу повезивања насеља са викенд-зонама у приобаљу Дунава. Локални путеви ван насеља, чији је утицај на заштићено подручје занемарљив, најчешће су неасфалтирани и имају улогу повезивања насеља и пољопривредних површина. У близини ових путева спорадично се одлаже отпад од третирања пољопривредних површина. Остали инфраструктурни објекти Завршетком канализационе инфраструктуре и изградњом одговарајућих постројења за пречишћавање отпадних вода насеља, у великој мери био би решен проблем утицаја комуналног ефлуента на заштићено подручје. Привредне делатности Од привредних делатности, земљорадња је основно занимање. Сточарство је последњих година заступљено у све мањој мери. Од осталих привредних делатности у насељима Омољица и Банатски Брестовац, регистровано је десетак мањих производно-пословних комплекса. Међу њима су: предузеће за рециклажу, за производњу бетонских и других грађевинских елемената, PVC и друге столарије (у насељу Омољица), предузеће за производњу металних конструкција и објеката, фирма за изнајмљивање камп објеката (у насељу Банатски Брестовац), као и остале делатности услужног карактера. Наведени објекти не налазе се у зони директног утицаја на заштићено подручје. Фабрика лепка, лоцирана на удаљености од око 700 метара од заштићеног подручја, дужи низ година није у функцији. Станице за снабдевање горивом налазе се на 900 метара (Омољица) односно 800 метара (Банатски Брестовац) од границе заштићеног подручја и не представљају угрожавајући фактор са директним утицајем на заштићено подручје. 88

III Oцена стања животне средине подручја Пољопривреда У зони непосредног утицаја на заштићено подручје није забележено постојање већих фарми. У насељима се у већем обиму углавном гаје говеда и свиње, док се овце чувају само унутар индивидуалних домаћинстава. Број оваца опада из године у годину, тако да их је сада у Омољици до 200, а у Банатском Брестовцу око 300 грла (слика 44). Слика 44: Испаша оваца на Поњавици На простору некадашњег комплекса задруге насеља Омољица налази се приватна фарма, где се претходних година гајила стока (претежно краве) и свиње, а током валоризације подручја забележене су само свиње. Отпадне воде са фарме упуштају се у упојне лагуне, које су лоциране на растојању од око 2 km од границе заштићеног подручја и налазе се у зони индиректног утицаја (комплекс лагуна и водоток Поњавица повезани су путем локалног мелиоративног канала). Ван грађевинског подручја Банатског Брестовца налази се и фарма живине, на удаљености од око 500 метара од границе заштићеног подручја. Простор између фарме и Поњавице интензивно се користи за узгој ратарских култура, те се органско загађење са фарме распростире према пољопривредним површинама. Саме пољопривредне површине представљају значајан фактор ризика за квалитет воде заштићеног подручја. У ранијем периоду, одлагање стајњака до периода коришћења често се вршило на маргинама ораничних површина (уз емисију испарљивих компоненти и са ограниченом могућношћу разлагања од стране микроорганизама), при чему је долазило до загађивања окружења, уз знатан губитак на квалитету ђубрива, али је тај обичај у великој мери напуштен захваљујући едукацији локалног становништва од стране надлежних општинских и стручних институција. 89

IV Вредновање и темељне вредности природног добра IV ВРЕДНОВАЊЕ И ТЕМЕЉНЕ ВРЕДНОСТИ ЗАШТИЋЕНОГ ПОДРУЧЈА IV 1. ТЕМЕЉНЕ ВРЕДНОСТИ ЗАШТИЋЕНОГ ПОДРУЧЈА Заштићено подручје обухвата ток Поњавице са очуваним морфолошким карактеристикама водотока и приобалне остатке влажних станишта. Мозаик станишта у природном и блиско природном стању представља последње остатке некадашњег пространог воденог и мочварног комлекса као и прибежиште врстама чија су станишта уништена регулацијом вода. Истовремено служи као еколошки коридор који повезује расцепкана станишта пољопривредног окружења са еколошким коридором Дунава. Константан ниво воде у Поњавици одржавају разбијене издани, које се налазе дуж леве обале, на местима контакта алувијалних наноса са квартарним наслагама леса, док бројне издани у кориту водотока обезбеђују знатне количине чисте и свеже воде. На подручју Поњавице издвојено је 16 типова станишта приоритетних за заштиту. Најзначајнији типови су шибљаци барске иве (Salix cinerea), копнени високи шашеви (Carex spp.), заједница ресина (Ceratophyllum spp.) и дрезга (Myriophyllum spp.) еутрофних стајаћих вода, заједница субмерзног таласиња (Potamogeton spp.) еутрофних стајаћих вода, обални тршћак трске (Phragmites australis), обални слани тршћак Табернемонтанове зуке (Scirpus lacustris subsp. tabernaemontani), обални тршћак сите (Scirpus lacustris), обално рогозиште рогоза (Typha spp.), обални слани тршћак високе зуке (Bolboschoenus maritimus), обални ниски вишегодишњи шаш мочварне зуке (Heleocharis palustris) и периодично суве заједнице штирова (Amaranthus spp.) и лобода (Chenopodium spp.). Богатство флористичке разноврсности огледа се у присуству 115 таксона виших биљака. Све забележене зврсте значајне за очување диверзитета флоре су везане за водена (Potamogeton pusillus, Salvinia natans, Zannichellia palustris) и мочварна станишта (Scirpus lacustris subsp. tabernaemontani) која и преовлађују на истраживаном подручју. У фитогеографском погледу истраживано подручје припада панонској провинцији у оквиру панонско-влашког подрегиона, односно понтскојужносибирског флористичко-вегетацијског региона коју карактерише вегетација шумостепске зоне (свеза Festucion rupicolae SOÓ 1940 односно Aceri tatarico- Quercion ZÓLY. ET JAKUCS, 1957). Значајан број ретких врста бескичмењака везаних за водена и влажна станишта, који уз то говоре о квалитету воде, срећу се на овом простору. На 91

IV Вредновање и темељне вредности природног добра подручју парка природе забележено је дванаест заштићених врста у Србији, од којих треба истаћи: Liometopum microcephalum и Formica balcanina Рибљи фонд чини 19 врста, од којих треба издвојити строго заштићену врсту: златни караш (Carassius carassius) и заштићене врсте: штуку (Esox lucius), кесегу (Ballerus ballerus), шарана (Cyprinus carpio), говедарку (Romanogobio albipinnatus), зимског манића (Lota lota), гргеча (Perca fluviatilis), смуђа (Sander lucioperca), сома (Silurus glanis), пеша (Cottus gobio), лињака (Tinca tinca) и чикова (Misgurnus fossilis). На подручју предложеном за заштиту забележено је 6 врста водоземаца од којих 3 врсте припадају строго заштићеним: мали мрмољак (Lissotriton vulgaris), црвенотрби мукач (Bombina bombina), зелена крастача (Pseudepidalea viridis) и 3 заштићеним: зелена жаба (Pelophylax kl. еsculenta), мала зелена жаба (Pelophylax lessonae), велика зелена жаба (Pelophylax ridibundus). Од 4 врсте гмизаваца присутне на овом подручју 2 припадају строго заштићеним врстама и то су: барска корњача (Emys orbicularis) и белоушка (Natrix natrix). Орнитолошку вредност Поњавице чини 134 врсте птица, од чега је 60 врста гнездарица. Укупно 106 од забележених врста су строго заштићене Водена и околна сувља станишта насељавају ретке сисарске врсте, од који се издвајају видра (Lutra lutra) и ласица (Mustela nivalis) строго заштићена врсте. IV 2. ИСПУЊЕНОСТ УСЛОВА ЗА ЗАШТИТУ На основу природних и створених вредности, и значаја са аспекта очувања генетског, специјског и екосистемског диверзитета, као и на основу пејзажне вредности, ПП Поњавица испуњава услове за стављање под заштиту. Аутентичност Независно од измењених станишних услова овог подручја аутентичност се огледа у релативној очуваности природних одлика водотока карактеристичног за равничарске терене, врло специфичног и јединственог на подручју Војводине. На релативно малом простору присутан је већи број врста аутохтоне фауне, посебно ихтиофауне и орнитофауне, као и изворне флоре. Репрезентативност Простором доминира речни биотоп. У еколошком низу смењују се водени, мочварни и екосистеми остатака поплавних шума. Јединственост простора представља стрма лева обала. На њеним одсецима упадљиве су деградационе састојине некада широко распрострањених лужњакових шума које представљају вегетацију лесних тераса Панонске низије. Разноликост Основу сваке биолошке разноликости чини разноврсност природних станишта и врста. На овом подручју, поред присуства заштићених врста, 92

IV Вредновање и темељне вредности природног добра заступљени су елементи водених, мочварни и ливадских екосистема, а окружују их мањи, крајње фрагментисани остаци шумских екосистема. Разноликост водених и и мочварних екосистема и богатство живог света везаног за њима припадајуће животне заједнице, наглашено је у централном простору воденог тела Поњавице. У парку природе су заступљена ретка травна станишта, представљена фрагментима влажних и мезофилних ливада као и природних, полуприродних и антропогених шумских станишта. У групи станишних типова приоритетних за заштиту (Службени гласник РС, 35/10) je забележенo 11 типова станишта. Интегралност Интегралност екосистема огледа се у функционалној повезаности водене и копнене средине. Живи свет воде у директној је вези са водним режимом, квалитетом воде и муља и деловањем осталих еколошких фактора. Водени екосистем је у великој зависности од околних терестричних екосистема где је антропогени утицај од пресудне важности. Функционална повезаност водене и копнене средине изузетно је битна за водене организме који да би завршили свој репродуктивни циклус користе и околна копнена станишта (барска корњача). Пејсажне вредности Амбијенталну одлику ПП Поњавице карактерише јединственост сталне водене површине и контраст стрме леве и ниске десне обале са мозаичним распоредом биљних заједница воденог, барско-мочварног и шумског типа вегетације. Просторна смена шумског зеленила, жбунастих врста дрвећа и грмља, стабала воћкарица, као и непосредна близина два насеља и постојеће викенд зоне, дају посебан квалитет пејсажној вредности простора. IV 3. ЗНАЧАЈ И ФУНКЦИЈА ЗАШТИЋЕНОГ ПОДРУЧЈА Основни значај заштићеног подручја је очување дивљих врста, мозаичности распореда природних станишта и низа геоморфолошких облика речне ерозије у измењеном окружењу у којем доминирају насеља и обрадиве површине. На тај начин се уједно остварује развој подручја и заштита биолошке разноврсности, као и очување здраве животне средине. Поред значаја као заштићено подручје очуване природе са заштитом као основном наменом, овај простор има еколошку, научно истраживачку, васпитно образовну, развојну и културно-историјску функцију. Еколошка функција Заштићено подручје обухвата мозаик влажних станишта у природном и блиско природном стању унутар пољопривредног окружења. Као остатак пространог исушеног мочварног комлекса низводно од Панчева, представља прибежиште врстама чија су станишта уништена регулацијом вода (небрањени део плавног подручја Дунава обухвата свега 5% некадашњег плавног подручја). Поњавица је једино влажно станиште који је повезано са (мање-више измењеним) остацима природних станишта лесне терасе, због чега има улогу и 93

IV Вредновање и темељне вредности природног добра еколошког коридора који повезује станишта аграрног подручја са плавним подручјем Дунава. Хетерогена, вишеспратна структура спонтано насталих шумарака и појасева дрвенасте бегетације у редовно плављеним депресијама обрађених површина има вишеструку функцију: као пољозаштино зеленило умањује дефлацију и интензитет засипања мелиоративних канала. Са гледишта заштите Парка природе, ови појасеви смањују засипање Поњавице и загађење воде еолским наносима, који поред пестицида садрже и органске и неорганске хранљиве материје и тиме убрзавају еутрофизацију. Степен измењености предела указује на значај ових дрвенастих формација као станишта заштићеним шумским врстама и као ремизе за ловну дивљач. За време високих вода на Дунаву, када популације дивљих врста поплавних шума мигрирају ка вишим теренима, ове површине функционишу као привремена станишта/склоништа. Научно истраживачка функција Изузев података из ранијих истраживања геоморфолошких и хидролошких карактеристика, затим ихтиофауне, орнитофауне и појединих врста сисара, динамика и стање популација осталих фаунистичких група, као и ретких представника флоре и вегетације, нису довољно испитана, што отвара могућности за мулти-дисциплинарна научна истраживања. Научно-истраживачки рад на подручју парка природе Поњавица могао би да пружи информације значајне за решавање практичних проблема заштите, да омогући очување постојећих природних вредности и стварање модела унапређивања и ревитализације природних вредности заштићеног подручја. Васпитно образовна функција ПП Поњавица омогућава одвијање васпитно образовних активности, заснованих на могућностима презентације природних вредности, интегралности екосистема и очуваним предеоним вредностима. Едукација, као културна услуга Парка природе, припада групи екосистемских услуга, чији квалитет директно зависи од интегритета екосистема Поњавице. Заштићено подручје има централну улогу у еколошкој едукацији и формирању еколошке свести становника околних насеља. Неопходна је изградња једног мањег објекта за прихватање посетилаца у коме би постојала могућност одржавања предавања и презентација.тиме би се у значајној мери унапредила васпитно-образовна функција подручја. Развојна функција Развојна функција ПП Поњавица је директно повезана са очувањем и унапређењем стања Поњавице. Формирањем приобалног тампон -појаса у облику мултифункционалне зелене површине настаје простор који може да задовољава потребе локалног становништа за рекреацију (плажа) као и развој еко туризма (рекреативни риболов, шеталиште, стаза за трчање и сл.). Обнова традиционалних заната може подстицати развоју сеоског и етно туризма. 94

IV Вредновање и темељне вредности природног добра Културно историјска функција Проширењем граница заштићеног подручја на преостале ливаде и пашњаке уз обале, омогућује се обнављање традиционалних видова коришћења природних ресурса: испаша, кошење, сеча трске, коришћење врбака за производњу прућа. Наведене активности могу да подстакну очување или обнову традиционалних заната. IV 4. ТУРИСТИЧКЕ ВРЕДНОСТИ Природне вредности заштићеног подручја Поњавица издвајају ово подручје као излетничко-туристички и рекреативни пункт, уз истовремено очување основних и природних вредности. На заштићеном подручју и околини посебно постоји потенцијал за развој: екотуризма (пешачење, трчање, вожња бицикала, вожња чамцима, купање, birdwatching, риболов и сл.), риболовног излетничког, едукативног и културно- манифестационог туризма (слика 45 и 46). Са културног аспекта Поњавица и насеља на њеној обали су интересантан и привлачан простор кога одликује утицај различитих култура које су постојале или данас живе на простору Војводине. Основни циљ је спровођење трајно усклађеног и ограниченог туризма, који ће омогућити да се кроз туристичке садржаје постигне, не само обезбеђивање средстава неопходних за заштиту природних вредности и унапређења подручја у целини, већ и да се значајно допринесе популаризацији заштите природне баштине и културно-историјског наслеђа. Слика 45 и 46: Могући облици развоја туризма 95

V Режими заштите V РЕЖИМИ ЗАШТИТЕ Полазећи од Закона о заштити природе ( Службени гласник Републике Србије" бр. 36/09, 88/10, 91/10), приступило се ревизији природних вредности Парка природе Поњавица. Према члану 34 Закона: Парк природе је подручје добро очуваних природних вредности са претежно очуваним природним екосистемима и живописним пејсажима, намењено очувању укупне геолошке, биолошке и предеоне разноврсности, као и задовољењу научних, образовних, духовних, естетских, културних, туристичких, здравствено-рекреативних потреба и осталих делатности усклађених са традиционалним начином живота и начелима одрживог развоја. У парку природе нису дозвољене привредне и друге делатности и радње којима се угрожавају његова битна обележја и вредности. Мере заштите, начин обављања привредних делатности и коришћење природних вредности у парку природе, ближе се утврђују актом о проглашењу заштићеног подручја. Полазећи од потребе заштите и очувања значајних станишта, као и присуствa строго заштићених и заштићених врста, одређивање степена заштите унутар ПП Поњавица је вршено на основу степена очуваности природних вредности, потреба за применом активних мера заштите и у складу са потребама развоја одрживог туризма. На заштићеном подручју ПП Поњавица успостављају се режими заштите I, II и III степена. ПП Поњавица обухвата површину од 302, 96 ha, од чега: режим заштите I степена заузима 0,87 ha или 0,29 %, режим заштите II степена заузима 90,64 ha или 29, 92 %, режим заштите III степена обухвата површину од 211,44 ha или 69,79 %. Око заштићеног подручја се успоставља заштитна зона од 678,57 ha. Према критеријумима IUCN-а, управљање овим заштићеним подручјем усмерено је на управљање врстама и стаништима. V 1. ОПШТЕ МЕРЕ ЗАШТИТЕ ЗАШТИЋЕНОГ ПОДРУЧЈА Мере очувања и унапређења обезбеђује се : управљачке интервенције у циљу рестаурације, ревитализације станишта и укупног унапређења природног добра 97

V Режими заштите примена активних и интервентних мера на заштити станишта и врста (укључујући и контролисано кошење и/или испашу, сечу трске) побољшању квалитета воде и стања екосистема укључујући и подизање заштитног/тампон појаса дуж водотока, од аутохтоних врста; реинтродукција аутохтоних биљних и животињских врста; уношење пољског јасена (Fraxinus angustifolia ssp. oxycarpa), лужњака (Quercus robur), брестова (Ulmus minor, U. effusa) и граба (Carpinus betulus) успостављање проходности обале за животиње; годишње осциловање водостаја Поњавице од 40-70 cm, током вегетационог периода; сузбијање инвазивних врста; eдукација корисника простора и укључивање њихових активности на очувању природних вредности; просторно и сезонски ограничена презентација природних и културних вредности; развој еко и етно туризма и уређење пунктова за потребе презентације природног добра, едукације, туризма и рекреације. откуп и замена површина у циљу рестаурације станишта и формирање заштитних и тампон појасева; успостављање мониторинга са приоритетом праћења стања строго заштићених и заштићених врста и квалитета воде и земљишта; научно-истраживачки и образовни рад; Забрањује се радови и активности који могу имати неповољан утицај на геоморфолошке, хидролошке и педолошке карактеристике, живи свет, животну средину и друге компоненте еколошког интегритета и естетска обележја предела; радови који изазивају трајне негативне промене хидролошког режима заштићеног подручја или квалитета воде, непланско сакупљање и уништавање дивљих врста као и уништавање природних станишта (ливаде, тршћаци, шумарци и др.); уношење инвазивних биљних и животињских врста, обнова и ширење засада инвазивних дрвенастих врста; повећање расцепканости (фрагментације) станишта стварањем нових или јачањем ефеката постојећих баријера; пошумљавање бара, ливада и пашњака; крчење шумских састојина и групација аутохтоних врста дрвећа. сеча живих стабала црне тополе (Populus nigra) и храста лужњака (Quercus robur) храњење риба; мелиоративни радови на природним травним стаништима и уклањање травног покривача са слојем земљишта; ограђивање простора непосредно уз водоток; 98

V Режими заштите упуштање вода код којих није примењен комплетан третман (примарна, секундарна и терцијална фаза пречишћавања) након изградње система за пречишћавање отпадних вода; асфалтирање постојећих некатегорисаних путева и изградња нових преко природног добра; подизање индустријских објеката, прерађивачких погона, фарми и сл. привремено и трајно одлагање свих врста отпадних материја, као и транспорт опасног отпада; привремено и трајно одлагање пестицида и других опасних материја; спровођење осталих активности које представљају потенцијалну опасност за угрожавање квалитета животне средине; Ограничава се наводњавање пољопривредних парцела на просторне целине са успостављањим тампон појасом према природном станишту; уклањање флотантне и субмерзне, као и приобалне вегетације на плански регулисане активности; порибљавање, на реинтродукцију аутохтоних врста; риболов на рекреативни, просторно ограничен; лов, на санитарни; уређење обале као и уређење простора за рекреацију и туризам на просторне целине утврђене планским документима са применом еколошки прихватљивих решења; проширење грађевинског подручја насеља, на најмање еколошки осетљиве просторне целине, а у складу са капацитетом простора. изградња објеката, изузев водопривредних и инфраструктурних, на оне у функцији рекреације и одрживог туризма који не нарушавају еколошки или визуелни интегритет подручја или не представљају потенцијалне изворе повишеног нивоа буке, вибрација и/или узнемиравања живог света осветљавањем; изградња надземне инфраструктуре, на деонице чија траса најкраћим путем прелази преко заштићеног подручја. изградња електричних водова, на водове који су изграђени применом посебних грађевинско-техничких решења која спречавају колизију и електрокуцију птица; V 2. РЕЖИМ ЗАШТИТЕ I СТЕПЕНА Режим заштите I степена обухвата локалитет Острво који се налази се у К.О. Омољица, Општина Панчево. У овај локалитет улазе следеће парцеле: 11907, део 11896. 99

V Режими заштите Забрањује се: МЕРЕ РЕЖИМА ЗАШТИТЕ I СТЕПЕНА све активности, осим научних истраживања (која не нарушавају природне вредности), контролисане едукације и активности усмерених ка очувању и унапређивању постојећег стања екосистема; Oграничава се: радови и активности на научна истраживања и праћење природних процеса; спровођење заштитних, санационих и других неопходних мера у случају пожара, елементарних непогода и удеса, појава биљних и животињских болести и пренамножавања штеточина; интервентне мере на заштити екосистема по посебним условима заштите природе. V 3. РЕЖИМ ЗАШТИТЕ II СТЕПЕНА Режим заштите II степена спроводи се на делу заштићеног подручја са делимично измењеним екосистемима великог научног и практичног значаја. Овде су могуће управљачке интервенције у циљу рестаурације, ревитализације или усмеравања сукцесије. Могући су контролисани водови традиционалног коришћења природних ресурса (сеча трске, кошење, испаша, пчеларење), односно традиционалне делатности које током свог одвијања нису угрозиле примарне вредности простора. Мере очувања и унапређења: 100 МЕРЕ РЕЖИМА ЗАШТИТЕ II СТЕПЕНА селективно и ограничено коришћење природних богатстава и контролисане интервенције и активности у простору, уколико су усклађене са функцијама заштићеног подручја; трасирање едукативних стаза за презентацију природних вредности. Забрањује се: коришћење пловила на моторни погон, осим чамаца чуварске службе. Ограничава се: изградња објеката на оне у функцији управљања; постављање пловних објеката и изградња молова, на просторе одређене планским документима за потребе промоције и еко туризма; кретање посетилаца и возила, на (за ту сврху) предвиђене стазе и путеве; употреба хемијских средстава, на примену за потребе управљања;

V Режими заштите V 4. РЕЖИМ ЗАШТИТЕ III СТЕПЕНА Режим заштите III степена се спроводи на делу заштићеног подручја са делимично измењеним и/или измењеним екосистемима од научног и практичног значаја. У овом степену заштите могуће је селективно и ограничено коришћење природних ресурса и простора уз потребну инфраструктуру и другу изградњу, које је усклађено са вредностима, потенцијалима, капацитетима и потребама заштићеног простора. Мере очувања и унапређења: МЕРЕ РЕЖИМА ЗАШТИТЕ III СТЕПЕНА подстицање пољопривредне производње на органску; одређивање и уређење простора за туристичке и спортско-рекреативне активности у складу са капацитетом простора; Забрањује се: радови и активности којима се угрожава проходност и функционалност обалног појаса Ограничава се: изградња молова, сплавова и других пловних објеката, на планску изградњу; паркирање возила, мотора и бициклова на за ту сврху назначене паркинг просторе; камповање и постављање мобилијара и објеката за камповање на за ту сврху предвиђене, назначене и уређене просторе. V 5. ЗАШТИТНА ЗОНА Чланом 4, тачка 26 а Закона о заштити природе ( Сл. Гласник РС, бр. 39/09, 88/10 и 91/10) дефинише се заштитна зона, која је простор изван граница заштићеног подручја, који може бити одређен приликом установљавања тих подручја, ради спречавања, односно ублажавања спољних утицаја. Чланом 35 истог Закона одређено је да режим заштитне зоне заштићеног подручја забрањује и ограничава радове и активности за које се (у поступку утврђеним законом и другим прописима) утврди да могу имати значајан неповољан утицај на биолошку разноврсност, вредности геонаслеђа и предела тог заштићеног подручја. Одређена је заштитна зона око заштићеног подручја у правцу север и исток, укупне површине 678,57 ha. 101

V Режими заштите Забрањује се: МЕРЕ ЗАШТИТНЕ ЗОНЕ: подизање индустријских објеката, прерађивачких погона, фарми и сл.; туристичких и других садржаја као и извођење радова који нарушавају еколошки или визуелни интегритет подручја или су потенцијални извори повишеног нивоа буке, вибрација и/или узнемиравања живог света осветљавањем; радови који негативно утичу на водни режим заштићеног подручја или на квалитет воде влажних станишта унутар заштићеног подручја, изградња саобраћајница вишег реда (државни пут I и II реда); Ограничава се: планирање садржаја који су потенцијални извори повишеног нивоа буке, вибрација и/или узнемиравања живог света осветљавањем, на растојање веће од 300 m од заштићеног подручја; упуштање вода у реципијент који припада заштићеном подручју или чини део његове хидролошке целине, на оне је чији квалитет једнак или виши од II класе; трајно одлагање свих врста отпадних материја на период до изградње регионалне депоније; формирање грађевинског земљишта, на грађевинско подручје насеља и зоне кућа за одмор, као и на инфраструктурне објекте у обухвату простора утврђеног планским документима; изградња објеката у грађевинском земљишту на парцелама које се граниче са заштићеним подручјем, већу од 20 m од границе међне линије обале са уређењем зелене површине у функцији тампон зоне; изградња електричних водова на водове који су изграђени применом посебних техничко-технолошких решења која спречавају колизију и електрокуцију птица; Мере очувања и унапређења: унапређивање постојећих и формирање нових еколошких коридора према суседним заштићеним подручјима. 102

VI Концепт заштите и унапређења и могуће перспективе одрживог развоја VI КОНЦЕПТ ЗАШТИТЕ И УНАПРЕЂЕЊА И МОГУЋЕ ПЕРСПЕКТИВЕ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА VI 1. КОНЦЕПТ ЗАШТИТЕ Генерални концепт заштите, развоја и управљања заштићеног подручја заснива се на степену очуваности основних природних вредности, присуству и интензитету угрожавајућих фактора и потреби ревитализације станишта. Интегрална заштита екосистема Поњавице захтева проширење граница заштићеног подручја. Проширењем граница ПП Поњавица на деоницу Поњавице код Омољице заштитом се обухвата хидролошка целина средњег тока, при чему се омогућује целовито планирање водног режима и коришћења простора, у складу са међународним стандардима. Заштитом острвца код Омољице режимом заштите I степена се обезбеђује простор за размножавање осетљивих врста птица. Укључивање нових просторних целина (пашњаци код Омољице и Брестовца) који се штите режимом заштите II степена извршено је у циљу заштите просторних целина које представљају станишта строго заштићених врста. Прикључивањем приобалних парцела под шумским или пољопривредним културама отвара се могућност ревитализације приобалног терестичног појаса. Очување природних станишта приобаља доприноси заштити врста чији се животни циклус делом одвија на копну. До израде пројеката ревитализације наставља се традиционално коришћење ових парцела, због чега су предложене за заштиту режимом III степена. Стварање зеленог појаса уз обалу ће смањити и дифузно загађење са суседних обрадивих површина. Промена режима заштите одређених просторних целина је у складу са принципима одрживог коришћења заштићених подручја и јачања улоге локалног становништва у процесу управљања. Нова зонација заштићеног подручја омогућује усклађивање интереса заштите квалитета воде и туристичког развоја са концептом заштите подручја. Заштита природних вредности захтева спровођење мера активне заштите. Развој и унапређивање рекреативног риболова и органске пољопривреде у непосредном окружењу природног добра треба да буде у складу са ревитализацијом станишта (стварање и уређивање заштитне зоне, формирање заштитних појасева око воденог окна, регулација водног режима у кориту Поњавице). Главни циљ заштите овог подручја је очување мозаичности станишта, као и станишних типова који су у нестајању и за њих везаних животних заједница и врста. Такође је потребно обезбедити услове за даљи стабилан развој природних целина, уз одрживо коришћење природних ресурса. 103

VI Концепт заштите и унапређења и могуће перспективе одрживог развоја Уз заштиту и обнављање природних вредности неопходно је обезбедити одрживе, финансијски и друштвено прихватљиве механизме за смањење загађења, развој рибарства, шумарства, пољопривреде, туризма, рекреације, научно-истраживачког рада и едукације, уз поштовање релевантних закона, а нарочито Закона о заштити природе. У окружењу заштићеног подручја одређена је заштитна зона која највећим делом обухвата простор са обрадивим површинама, као и малобројним слатинским ливадама и пашњацима. Овако одређена заштитна зона, са прописаним режимом који подразумева одрживи развој и контролисано коришћење природних ресурса, омогућава умањење негативних утицаја. Корисници простора унутар заштитне зоне треба да имају приоритет приликом конкурисања за добијање кредита и донација у циљу развоја одрживих видова коришћења простора (нпр. сеоски и еко-туризам, одржива пољопривредна производња, очување аутохтоних врста дрвећа). Детаљна правила за коришћење простора биће прописана новом Одлуком о заштити ПП Поњавица и Правилником о унутрашњем реду Управљача, којих се сви корисници и посетиоци простора морају придржавати. Организација и спровођење мера заштите у заштитној зони и санације подручја у случају акцидента, морају се дефинисати израдом одговарајућих студија процене утицаја за објекте за које је ова обавеза утврђена одговарајућом законском регулативом. Заштита природних вредности, односно дивљих врста и станишта, изискује примену активних мера заштите које укључују мониторинг и трајно очување популација строго заштићених и заштићених врста, као и ревитализацију и реконструкцију њихових станишта. Зато концептом заштите мора да се обезбеђује: регулација водног режима и протока воде кроз заштићено подручје, одржавање нивоа воде одговарајућих за поједине врсте у различитим фазама развоја, ревитализација влажних ливада, обнова шума аутохтоних врста дрвећа, уклањање и сузбијање инвазивних врста, ограничено и контролисано пашарење. VI 2. СМЕРНИЦЕ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ Приоритетни циљеви заштите На основу анализа хидроморфолошких, физичко - хемијских и биолошких елемената квалитета еколошки статус Парка природе Поњавица је окарактерисан као лош или чак веома лош (Radulović i sar., 2007). Како су резултати истраживања показали просечна замуљеност је већа од 55 % са тенденцијом забаривања. Као мера ревитализације предложено је измуљивање. Као неизбежна активност у циљу ревитализације овог некада аутентичног екосистема нужно је спровести механичко уклањање седимента из речног корита. Неопходно је обезбедити биолошки минимум протока који би вратио карактер текућице овом водном телу. Од неопходних промена водног режима приоритетни задатак је успостављање сезонске динамике која одговара потребама низијских стајаћих и споротекућих вода. Испитивање могућности делимичног успостављања 104

VI Концепт заштите и унапређења и могуће перспективе одрживог развоја проточности је такође важан задатак. Проточност треба обезбедити у складу са природном динамиком мртваја, које су периодично повезане са речним током код високих вода. Применом активних мера заштите потребно је спречавати даљу деградацију појединачних делова заштићеног подручја. Неопходно је обезбедити традиционално коришћење ливада и пашњака. Поред кошења и испаше, такође треба хитно реализовати чишћење ливада и пашњака, на којима су остаци шумских монокултура, или садрже нелегална сметлишта. У ове активности треба укључити што шири круг корисника простора и друге локалне групе заинтересованих. Ревитализација уништених или деградованих делова кључних станишта може да се одвија у оквиру мањих пројеката, користећи и волонтерски рад. Обнављање терестичне вегетације приобалног појаса је предуслов за опстанак бројних угрожених врста. Постојећи фрагменти не могу да очувају своје природне карактеристике нити су у стању да дугорочно омогућавају опстанак угроженим популацијама које живе на њима. Поред проширења појаса приобалних ливада и формирања групација врба и топола, постоји потреба и за стварањем што већег броја сувих травних станишта (слика 47), што равномерније распоређених уз обалу, која ће обезбедити опстанак угрожених гмизаваца и водоземаца. Формирање вештачких хумки са сувом травном вегетацијом треба повезати са стварањем плитких, плављених депресија за размножавање водоземаца (хумка се формира од земље одстрањене приликом формирања вештачке депресије). Шумске монокултуре које се граниче са Поњавицом треба да поседују појас аутохтоне (травне, жбунасте или дрвенасте) вегетације уз границу. Ревитализација станишта унутар аграрног подручја: плитка бара служи за размножавање водоземаца, а хумка од ископаног материјала обезбеђује оптималну локацију за полагање јаја водоземцима, као и за хибернацију бројних бескичмењака и кичмењака (Поњетовице, Република Чешка) Слика 47: Ревитализована хумка Формирање тампон зоне у виду мултифункционалног зеленог појаса (парк, екстензивни воћњак са травном вегетацијом, вишеспратни пољозаштини појас итд.) треба остварити путем просторног планирања на што већем делу 105

VI Концепт заштите и унапређења и могуће перспективе одрживог развоја простора. Неопходно је извршити едукацију корисника простора, а нарочито власника грађевинских парцела, о еколошки и економски повољним могућностима заштите приобаља од ерозије и загађења. Такође је потребно припремити информативни материјал са упутствима за формирање мултифункционалног зеленог појаса уз Поњавицу (слика 48). Слика 48: Формирање зеленог појаса на грађевинским парцелама Подизање пољозаштитних појасева ради смањења загађења Поњавице је у складу са смерницама Просторног плана Републике Србије, који предвиђа формирање заштитних појасева за спречавања еолске и флувијалне ерозије. Заштитни појасеви сложене структуре (са одређеним процентом травнате и жбунасте вегетације), поред смањења ерозије представљају станишта за врсте које радо користе обрађене површине за исхрану. Заштитно зеленило на одређеним локацијама може да има и улогу ловне ремизе. Усмерено уређење предела у правцу побољшања квалитета ловишта у складу је са међународним стандардима заштите природе и треба га остварити у сарадњи са другим секторима (пољопривреда, ловачка удружења итд.). Традиционална, екстензивна испаша, која се заснива на искуству локалног становништва, у значајној мери доприноси очувању биолошке разноврсности подручја, због чега представља једну од основних мера заштите и унапређења заштићеног подручја. Смернице Простор Поњавице је под снажним утицајем антропогених активности, а такође и природних процеса који доводе до нестајања природних станишта и са њима и многих врста. Стога и смернице морају обухватити планове и активности који ће допринети смањењу негативних антропогених утицаја и успоравању природних процеса који убрзавају сукцесију. Најзначајније активности на заштити и унапређењу природних вредности подручја су ревитализација и мониторинг. Смернице заштите природе усмерене су на мониторинг популација аутохтоне флоре и природних станишта, као и мониторинг животињских врста (пре свега, фауне риба, водоземаца и птица), тј. на едукацију и одрживи туризам и очување вредности укупне биолошке разноврсности заштићеог подручја. 106

VI Концепт заштите и унапређења и могуће перспективе одрживог развоја Предеоне и вегетационе карактеристике треба очувати и унапредити: одговарајућим управљањем водним режимом спречавањем обрастања инвазивним врстама уношењем пољског јасена (Fraxinus angustifolia ssp. oxycarpa), лужњака (Quercus robur), бреста (Ulmus minor, U. effusa) и граба (Carpinus betulus) рестаурацијом најугроженијих типова станишта забраном конверзије природне вегетације (ливаде, пашњаци и трстици) у шумско земљиште. Континуираним праћењем строго заштићених и заштићених врста, добија се јаснији увид у стање, на основу чега је могуће правовремено одредити одговарајуће неопходне мере, којима се побољшавају услови станишта. На овај начин је могуће планирати активности на ревитализацији и унапређењу подручја. Фауна овог подручја је у директној вези са водним режимом, односно станишним типовима. У циљу њихове ефикасније заштите, неопходно је очување и унапређење аутохтоности подручја, уз спречавање даљег загађивања простора. Заштита природних вредности, односно дивљих врста и станишта, изискује примену активних мера заштите које се остварују уз мониторинг. Једну од најважнијих активних мера представљају радови (ревитализација) којима ће се допринети побољшању хидролошког режима и разноликости станишта. У том смислу, неопходно je да заштита и управљање овим влажним подручјем буду укључени у све друге планове, а нарочито у планове заштите и интегралног управљања водним ресурсима. Да би се овај задатак успешно реализовао неопходна је што шира сарадња на свим нивоима, уз учешће свих заинтересованих страна, како власника и корисника, тако и локалне самоуправе и локалног становништва. За подручје ПП Поњавица, основна смерница генералног концепта заштите, развоја, уређења и управљања али и предуслов опстанка јесте очување и унапређење квалитета и режима воде. Велике количине исталоженог седимента могу врло брзо довести Поњавицу у дистрофно стање. Захваљујући постојању вруља (извори) измуљивањем би се обезбедио минималан проток воде, чиме би се успорио процес еутрофизације и створили услови за будуће самопречишћавање овог водног тела. Потребно је обезбедити и сезонску динамику варирања нивоа воде, што је неопходно за живи свет овог подручја, нарочито за рибе и биљке. Виши ниво воде је потребан у пролеће и рано лето, када се већина евидентираних рибљих врста мрести. Предуслов за ово је израда правилника о водном режиму, којим ће бити прописани нивои воде. Такође, потребно је поставити и водомерне летве како би било могуће пратити ниво воде. Испод мостова је потребно проширити пропусте, како би вода лакше циркулисала кроз Поњавицу, кад за то постоје услови. На крајњем низводном делу, код насеља Банатски Брестовац код уставе, неопходно је одржавати ниске терене у непосредној близини обале, које се плаве при пролећним вишим водама и који су веома значајни као плодиште рибама. Друго подручје које је значајно као плодиште, налази се на најузводнијем делу код насеља Омољица где је потребно косити и уклањати пренамножену акватичну вегетацију. 107

VI Концепт заштите и унапређења и могуће перспективе одрживог развоја Загађење Поњавице не утиче само на природне вредности простора, већ и на здравље корисника и посетилаца. Редовна контрола квалитета воде омогућила би рано откривање повишених концентрација нутријената и појаву цијанобактерија, чиме би било могуће предузимање адекватних мера пре него што број ћелија цијанобактерија достигне опасан ниво. Поред водног режима, очување влажних станишта и разноврсности екосистема је такође приоритет у циљу очувања популација аутохтоне флоре и фауне. Ради заштите последњих остатака станишта и популација заштићених и строго заштићених врста, остварити планиране мере експропријације (или замене) приватних парцела које се налазе унутар мозаика значајних станишта или код еколошких коридора (нестанак заштићених врста обалног појаса онемогућује коришћење фондова за заштиту природе са циљем унапређења стања околине Поњавице). Такође, ради очувања шумских врста неопходно је очувати шумски појас природних поплавних шума, нарочито стара стабла врбе у приобаљу већег дијаметра од 1m, као и остављање пањева и оборених стабала ради очувања шумских врста инсеката. Приликом израде планске документације везано за ово подручје (План управљања, Програми управљања рибарским подручјем, шумске основе) неопходно је узети у обзир присуство алохтоних и инвазивних врста, као и њихов утицај на природне вредности и предвидети мере на сузбијању популација ових врста као и мере спречавања њиховог ширења. Да би се остварило унапређење постојећих природних вредности у заштићеном подручју забрањени су захвати који имају негативан утицај на морфолошке и хидрографске карактеристике подручја. Могу се предузимати само оне активности које поспешују или усмеравају природне и друге процесе. Из тих разлога прихватљиве активности су ограничене у обиму и садржају, или се контролишу у њиховом спровођењу. Концепт заштите и развоја треба да обезбеди заштиту природних вредности и испуни услове за функционисање заштићеног подручја, а истовремено омогући развој туризма при чему треба планирати просторно ограничен приступ посетилаца. Излетничко-рекреативне објекте је потребно опремити санитарнохигијенским и техничким уређајима у циљу побољшања стања животне средине. У том смислу, неопходно је постепено уводити водонепропусне септичке јаме и обезбедити њихово организовано и редовно пражњење, све до остваривања могућности прикључивања на централни канализациони систем. Такође, значајан је и рад са свим заинтересованим странама на подизању свести о значају овог подручја и потреби њиховог учешћа у заштити биодиверзитета, спречавања даљег загађивања и смањивања негативних антропогених утицаја на флору и фауну овог подручја. Заштита биљних и животињских врста и њихових станишта је веома битна из разлога што су природна станишта већ у значајној мери модификована и деградована услед човекове активности ( преоравање, загађење воде и земљишта, ). 108

VI Концепт заштите и унапређења и могуће перспективе одрживог развоја Неопходно је вршити едукацију и подизање еколошке свести посетилаца и корисника простора. Јавност треба упознати са мерама и режимима заштите и сходно томе и еколошки повољним начинима коришћења целокупног заштићеног подручја, и применивати правне механизме у циљу реализације мера заштите природних вредности које су од општег интереса. VI 3. МОГУЋE ПЕРСПЕКТИВЕ ОДРЖИВОГ РАЗВОЈА Принципи одрживог развоја примењују се на целој територији Републике Србије. Национална стратегија одрживог развоја ( Сл. гласник РС, бр. 55/05, 71/05, 101/07) дефинише одрживи развој као циљно оријентисан, дугорочан, непрекидан, свеобухватан и синергетски процес који утиче на све аспекте живота (економски, социјални, еколошки и институционални) на свим нивоима. Одрживи развој подразумева израду модела који на квалитетан начин задовољавају друштвено-економске потребе и интересе грађана, а истовремено уклањају или знатно смањују утицаје који прете или штете животној средини и природним ресурсима. Дугорочни концепт одрживог развоја подразумева стални економски раст који, осим економске ефикасности, технолошког напретка, чистијих технологија, иновативности целог друштва и друштвено одговорног пословања обезбеђује смањење сиромаштва, дугорочно боље коришћење ресурса, унапређење здравствених услова и квалитета живота и смањење загађења на ниво који могу да издрже чиниоци животне средине, спречавање нових загађења и очување биодиверзитета. Одрживи развој заштићених подручја Пошто су заштићена подручја издвојена за заштиту као општи интерес и проглашавају се у складу са Законом о заштити приоде, као и доношењем посебог акта о успостављању заштите, одрживи развој у заштићеним подручјима је ограничен, контолисан и усмерен са циљем очувања природних вресности због којих је успостављена заштита. Коришћење ресурса (шумарство, рибарство у природним водама) као и ширење урбаних садржаја на овом подручју, довело је до измене природног система. Заштита природних вредности захтева промену наведеног приступа, што се остварује путем спровођења мера забрана и ограничења. Побољшавање квалитета екосистемских услуга Од екосистемских услуга, најзначајније су услуге подржавања водних ресурса и културне услуге (првенствено едукација и рекреација), чији квалитет директно зависи од интегритета екосистема Поњавице. Побољшавање квалитета воде се постиже смањењем загађења од тачкастих и дифузних извора, а најзначајнији дифузни извор загађења је пољопривредно окружење водотока. Досадашња искуства указују на високу ефективност заштитног вегетационог појаса у побољшању квалитета воде. Резултати показују да, иако количина задржаних азотних и фосфорних једињења варира у зависности од бројних чинилаца (сезонска динамика, тип земљишта, нагиб терена итд.), појас вегетације од свега неколико метара ширине може да преполови концентрације ових једињења (Dorioz et al., 2006, Mayer et al., 2006), док појасеви од неколико десетина метара смањују загађење за 70-90% (Fischer&Fischenich, 2000). 109

VI Концепт заштите и унапређења и могуће перспективе одрживог развоја Могућности одрживог коришћења заштићених подручја Осим могућности конкурисања за економска средства које обезбеђује држава или међународне организације (субвенције или пореске олакшице предвиђене за заштиту биодиверзитета и побољшање квалитета животне средине), одрживо коришћење природних ресурса представља могућност за социјало-економски развој локалне заједнице на основу следећег: побољшање здравља и квалитета живота локалних заједница (услед побољшаног стања животне средине и стања воденог екосистема); повећање разноликости и обима еко и етно туризма и богатија туристичка понуда; повећане могућности за пласирање производа и за отварање нових радних места; пружање ужитка у естетским вредностима ширег окружења, Формирање нових простора за рекреацију. Неопходност одрживог коришћења природних ресурса као основе одрживог развоја обухвата већину економских делатности на подручју у ширем окружењу ПП Поњавица, а пре свега туризам и риболов у складу са законским прописима. Органска пољопривредна производња Органска пољопривреда спроводи се у 120 земаља, на 31 милион хектара, а њена вредност је 23 милијарде долара. Резултати истраживања широм света показују да се у производима из конвенционалне пољопривреде све чешће проналазе резидуе агрохемикалија (пре свега пестицида) које су веома штетне по здравље људи. Подаци WТО (Светске трговинске организације) указују да се пестицидима сваке године отрује око три милиона људи. Према најновијим истраживањима Министарства пољопривреде Велике Британије (МАФФ) у половини контролисаних производа су нађене резидуе пестицида и зато се потрошачима препоручује љуштење са коре воћа и поврћа како би се смањио ризик од њиховог уношења у организам. Поред свега, развој ексклузивног туризма, чему ми посебно тежимо у наредним годинама, захтева понуду високовредне хране која пласирана на тај начин има и до четири пута већу цену. Њени приноси по јединици површине су мањи него у традиционалној производњи али су зато здравствено безбеднији. Ови производи се у Србији гаје на 2.876 хектара, циљ је да то буде најмање на 600.000 хектара а најновије амбиције су да се стигне и до милион хектара. Да би се на једном подручју засновала органска пољопривредна производња, оно мора испуњавати прецизно дефинисане услове. То су изолованост земљишних парцела, сточарских фарми и прерађивачких капацитета од могућих извора загађења, затим одговарајући квалитет воде за наводњавање, те усклађен развој биљне и сточарске производње и оспособљеност стручњака и произвођача за органску пољопривреду уз обавезу сталног иновирања знања. Према подацима http://www.balkanmagazin.net/hrana/cid143-29444/svet-i-srbija-organska-poljoprivreda у Србији постоји 35 идеалних локација за производњу органске хране (слика 49) а једна од тих локација је и подручје Поњавице. Одрживи развој пољопривреде у непосредном окружењу заштићеног подручја односи се на увођење органске пољопривреде, побољшање 110

VI Концепт заштите и унапређења и могуће перспективе одрживог развоја конвенционалних видова пољопривредне производње (правилним руковањем стајњаком, планирањем ђубрења и коришћења пестицида, поштовањем принципа плодореда), подизање и одржавање пољозаштитних појасева и међа, спровођење испаше у складу са карактеристикама и капацитетом пашњака итд (Кицошев и сар, 2011). Пољопривредници имају основну улогу у обезбеђивању еколошких услуга, помоћ би требала бити исплаћивана онима од њих који се добровољно посвете спровођењу агро-еколошких мера за период од најмање пет година. Организовање одговарајућег образовања пољопривредних произвођача у области заштите биодиверзитета, а у циљу што ефективније реализације припремних активности на увођењу адекватних агроеколошких мера и локалних стратегија руралног развоја, у сагласности је са принципима Стратегије руралног развоја. Са друге стране, када Србија добије статус земље кандидата за чланство у ЕУ, очекује се да ће оваква подручја имати приоритет за коришћење међународних агроеколошких фондова (Кицошев и сар, 2011). Слика 49: Локације у Србији за производњу органске хране (преузето са http://www.balkanmagazin.net/hrana/cid143-29444/svet-i-srbija-organska-poljoprivreda) Туризам Развој одрживих видова туризма треба ускладити са природним могућностима и капацитетом заштићеног подручја. Основни циљ је спровођење 111

VI Концепт заштите и унапређења и могуће перспективе одрживог развоја трајно усклађеног, лимитираног и одрживог туризма, који ће омогућити да се кроз туристичке садржаје постигне, не само обезбеђивање неопходних средстава за заштиту природних вредности и унапређења подручја у целини, већ и да се значајно допринесе популаризацији заштите природне баштине и културноисторијског наслеђа. Коришћење простора на одржив начин захтева детаљну анализу рањивости природног добра пре израде плана намене локалитета предвиђених за изградњу пратећих садржаја за потребе развоја туризма. Активности за које има потенцијала на заштићеном подручју ПП Поњавица су: Организовани боравак ђака, студената, научних радника у циљу проучавања природних вредности, Спортско еколошки кампови: организовање спортско еколошких кампова намењених едукативно рекреативном коришћењу и развијању навика боравка у природи, Школа у природи једнодневни часови у природи и вишедневни боравак сразмерно узрасту посетилаца, што подразумева обезбеђење услова, стручно припремљен програм и извођење, Туристичко излетничко образовне посете: осмислити садржаје организованих посета заштићеном подручју. За посете треба обезбедити водиче, обележити стазе и припремити информативне табле, ознаке и све што ће омогућити безбедно, а ипак усмерено кретање, Акција манифестација одредити дан за традиционално окупљање на Поњавици тако да ова манифестација прерасте у Дан парка природе Поњавица, Рекреативни риболов на за то предвиђеним местима на води и обали. VI 4. АНАЛИЗА ЗАИНТЕРЕСОВАНИХ СТРАНА Анализом заинтересованих страна у оквиру студије заштите природног добра, долази се до неопходних сазнања о могућностима сарадње и преговарања са онима чији су интереси непосредно или посредно везани за заштиту подручја. Тиме се могу предвидети основе за будуће разумевање, сарадњу или разрешавање и превенцију конфликата. Ово представља важан корак у остварењу програма заштите природе, и то у правцу отварања реалних перспектива одрживог развоја и дугорочног очувања природних вредности. Анализа заинтересованих страна је значајан сегмент учешћа јавности у сваком пројекту заштите, чији је циљ утврђивање заинтересованих страна са којима је могуће сарађивати у правцу постизања заједничких резултата и напретка у оквиру пројекта, или предвидети могуће проблеме и претње циљевима пројекта, што отвара могућност да оне на време буду отклоњене. Она је средство које се користи за утврђивање и разумевање оних који имају интерес или удео везано за пројекат заштите природе (WWF, 2007). Заинтересоване стране су лица (појединци) или групе (локалне заједнице, владине агенције или корпоративне организације и друге бројне интересне групе) које су погођене, или имају потенцијални утицај на исход пројекта. Имају изузетно значајну улогу за контролу имплементације стратегије. 112

VI Концепт заштите и унапређења и могуће перспективе одрживог развоја Анализу заинтересованих страна могуће је извршити једнократно, али се може у одређеним периодима и понављати како би се пратила промена у односу и ставовима заинтересованих страна. Анализом су обухваћени: тренутни управљачки систем и однос различитих заинтересованих страна према задацима и циљевима пројекта и идентификовати њихове потребе у односу на предложену заштиту природних вредности; везе међу појединим заинтересованим странама, као што су коалиције, конфликти, удруживања, стратегије; карактеристике заинтересованих страна, интереси, формално/неформално уређење, моћ, контрола над ресурсима, знање и информисаност, како су организовани и ограниченост у учествовању у заштити природних вредности; њихови утицаји и мотиви приликом доношења одлука, укључујући очекивања, као што су добити и спремност улагања и инвестирања у ресурсе, путеви превазилажења конфликата између заинтересованих страна и индикатори праћења стања развоја система у будућности. Током ревизије ПП Поњавица и на основу досадашњих искуства идентификовано је 16 заинтересованих страна. Списак заинтересованих страна на подручју ПП Поњавица : ДВП Тамиш-Дунав управљач ЈВП Воде Војводине, Нови Сад Покрајински секретаријат за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине, Општина Панчево, Градска управа за заштиту животне средине Туристичка организација града Панчева Покрајински завод за заштиту природе Научне и образовне институције УСР Шаран Омољица, Златни караш Банатски Брестовац Месне заједнице: Омољица и Банатски Брестовац локално становништво НВО посетиоци заштићеног подручја ЛУ Панчево из Панчева На основу значаја, делатности и утицаја, активности у заштићеном подручју су груписани у пет критеријума (узнемиравање, коришћење, загађивање, хидролошки режим, унапређење и промоција), који су оцењивани на скали од 0-3, у односу на утицај заинтересованих страна (позитиван, негативан, неутралан). Повољним утицајима се сматрају све активности заинтересованих страна којима се доприноси очувању и заштити подручја Поњавице: спречавање узнемиравање: забрана и ограничавање кретања, усмеравање посетилаца, активности на очувању и заштити природних вредности; 113

VI Концепт заштите и унапређења и могуће перспективе одрживог развоја спровођење мера и ограничења којим се контролише коришћење заштићеног подручја и природних вредности: мониторинг, ревитализација станишта, реинтродукција врста, организовање посета; побољшавање хидролошког режима спровођењем неопходних радова на измуљивању, продубљивању и одржавању канала, бара и депресија; едукације о значају простора и промовисања Поњавице Неповољни утицаји се огледају првенствено у активностима који доводе до угрожавања и уништавања природних вредности подручја, као што су загађивање депоновањем смећа и отпадних вода, криволов, уништавање природних вредности и други. 114

Табела 15: Матрица анализе заинтересованих страна на ПП Поњавица VI Концепт заштите и унапређења и могуће перспективе одрживог развоја Интереси (и њихово спровођење) Угрожавање Ограничење заинтересованих страна Потенцијал (капацитет и мотивација за остваривање заштите) Бољитак за заштиту Бољитак за заинтересоване Водопривреда Функционисање Поњавице у смислу реципијента Водни режим Ограничење радова Средњи Управљање водама усклађено са заштитом. У складу са Оквирном директивом о водама Државне институције Очување и заштита биолошке разноврсности нема нема Велик Стручна помоћ Средства Очување природе, промоција, усавршавање Локална самоуправа Развој туризма, промоција Општине и локалних заједница, повећање броја радних места Веома мала заинтересованост нема Мали Пружање радне снаге, промоција. Радна места, популаризација, туризам. Риболовци Рекреативне и ековолонтерске активности у области рекреативног риболова Бацање смећа, порибљавање алохтоним врстама, узнемиравање Забрана порибљавања алохтоним врстама, просторно ограничавање Средњи ревитализација природних мрестилишта Боља контрола рибокрађе, интерес од продаје риболовних дозвола Пољопривредници Производња прехрамбених намирница Преоравање травних станишта, хемија, радови машина. Забрана ширења њива. Ограничење изградње објеката и уређења њихове околине. Мали Усеви за исхрану животиња. Коришћење кроз пашарење и кошење, спречава неповољну сукцесију вегетације. Органска производња здраве хране, у перспективи субвенције. Путем очувања пашњака, заштита природе омогућава егзистенцију и основни ресурс. Викенд насеља Простор за одмор и рекреацију Комунално загађење воде, употреба пестицида у воћњацима и баштама, отпад, узурпирање простора воде Одмор и рекреација у складу са мерама заштите, немогућност даљег ширења викенд зоне Средњи Очување станишта појединих дивљих врста Очуваније окружење за боравак, мир, већа цена некретнине уз заштићено подручје Еколошка јавност и грађанство Очување животне средине нема Ограничење посета Мали Подршка Заштита простора, побољшање еколошког информисања 115

VI Концепт заштите и унапређења и могуће перспективе одрживог развоја VI 5. ДОКУМЕНТАЦИЈА О УСКЛАЂИВАЊУ ПОТРЕБА ЗАШТИТЕ СА ЗАИНТЕРЕСОВАНИМ СТРАНАМА Усклађивање потреба заштите и заинтересованих страна регулисано је на највишем планском нивоу, кроз Регионални просторни план АП Војводине (''Сл. лист АПВ'', бр. 22/11), Просторни план општине Панчево (Сл. лист бр.12/87, 11/89 и19/2009), Урбанистички план за насељено место Банатски Брестовац (Службени лист општина Панчево, Алибунар, Ковачица, Ковин и Опово број 5/77) и Урбанистички план за насељено место Омољица (Службени лист општина Панчево, Ковин и Опово број 9/88); Израда поменутих планских докумената вршена је упоредо са валоризацијом простора за заштиту. Завод је учествовао у изради планова, у сарадњи са обрађивачима и заинтересованим странама. Границе и одговарајуће мере заштите, праћени картографским приказима, саставни су део ових планова, и као такви усклађени су са осталим интересним странама. У склопу анализе заинтересованих страна за ревизију заштићеног подручја Парк природе Поњавица, одржавана је сарадња са Управљачем. Током израде студије заштите одржани су састанци са: Управљачем ДВП Тамиш-Дунав, представницима Градске управе за заштиту животне средине, Туристичком организацијом града Панчева, НВО Удружење грађана Greeen team, УСР Шаран из Омољице, УСР Златни Караш из Банатског Брестовца, председницима МЗ Омољица и Банатски Брестовац и представницима фирме Божић и синови Д.о.о. На последњем састанку у току израде студије заштите презентован је програм заштите, предложене промене граница, режима и нове мере заштите. Опис граница, режима и мера заштите достављени су у писаној форми заинтересованим странама. Током састанка се расправљало о предложеним режимима и мерама заштите. Представници корисника простора и невладиних организација су попунили анкету која је припремљена са циљем да се: уоче проблеми на заштићеном подручју, сазна како људи на терену доживљавају заштиту и да се утврди њихово мишљење о будућој заштити простора. Све ове активности су предузете у циљу што успешнијег управљања и спровођења заштите овог подручја. Реализовани састанци били су прилика и простор за успостављање сарадње међу заинтересованих странама. 116

VII Управљање VII УПРАВЉАЊЕ VII 1. НАЧИН УПРАВЉАЊА И ОБАВЕЗЕ УПРАВЉАЧА Основна питања везана за управљање, коришћење и унапређење заштићених подручја регулисана су одредбама Закона о заштити природе («Сл. гласник РС», бр. 36/09, 88/10 и 91/10). За свако природно добро које се ставља под заштиту доноси се посебан акт којим се проглашава заштита тога добра, утврђују мере и режими његове заштите и одређује правни субјект који ће спроводити прописане режиме заштите (у даљем тексту: управљач). Управљач је дужан да заштиту спроводи у складу са одредбама закона, акта о заштити и плана управљања заштићеним подручјем. Управљач доноси план управљања за период од десет година. Планом управљања одређује се начин спровођења заштите, коришћења и управљања заштићеним подручјем, смернице и приоритети за заштиту и очување природних вредности заштићеног подручја, као и развојне смернице, имајући у виду потребе локалног становништва. Сва правна лица, предузетници и физичка лица која обављају одређену делатност унутар граница заштићеног добра, дужна су да своју делатност обављају у складу са планом управљања. План управљања садржи нарочито: приказ главних природних и створених вредности, као и природних ресурса; оцену стања животне средине заштићеног подручја; преглед конкретних активности, делатности и процеса који представљају фактор угрожавања заштићеног подручја; дугорочне циљеве заштите, очувања и унапређења и одрживог развоја; анализу и оцену услова за остваривање тих циљева; приоритетне активности и мере на заштити, одржавању, праћењу стања и унапређењу природних и створених вредности; приоритетне задатке научноистраживачког и образовног рада; планиране активности на одрживом коришћењу природних вредности, развоју и уређењу простора; просторну идентификацију планских намена и режима коришћења земљишта; активности на промоцији вредности заштићеног подручја; 117

VII Управљање студијску (истраживачку), програмску, планску и пројектну документацију потребну за спровођење циљева и активности; облике сарадње и партнерства са локалним становништвом и другим власницима и корисницима непокретности; активности и мере на спровођењу плана са динамиком и субјектима реализације плана управљања и начин оцене успешности његове примене; финансијска средства и друге материјалне претпоставке за извршавање поверених послова у управљању заштићеним подручјем и начин њиховог обезбеђења. Уколико се у току примене плана укаже за потребно, може се вршити његова ревизија у складу са прописаним мерама и режимима заштите. Пре истека периода за који је план донет, мора се надлежном органу поднети извештај о његовом остваривању. Извештајем се анализира спровођење плана и остварени резултати. На план управљања сагласност даје орган надлежан за послове заштите животне средине Града Панчева, по претходно прибављеном мишљењу Покрајинског завода за заштиту природе ( у даљем тексту: Завод). Планови управљања остварују се годишњим програмима управљања. На програм управљања сагласност даје орган надлежан за послове заштите животне средине Града Панчева. Управљач је дужан да надлежном органу достави извештај о остваривању годишњег програма за претходну годину и годишњи програм управљања за наредну годину, до 15. децембра текуће године, а извештај о остваривању плана управљања најкасније 60 дана пре истека периода за који је план донет. О предлогу плана управљања заштићеним подручјем управљач је дужан да обавести јавност. Обавештавање јавности подразумева јавни увид у предложени план. Јавни увид организује и спроводи управљач заштићеног подручја и траје 30 дана. Управљач је дужан да обезбеди унутрашњи ред и чување заштићеног подручја у складу са правилником о унутрашњем реду и чуварској служби који доноси, уз сагласност надлежног органа. Правилник о унутрашњем реду доноси управљач уз сагласност надлежног органа јединице локалне самоуправе која је донела акт о заштити. Правилником о унутрашњем реду утврђују се правила за спровођење прописаног режима заштите, а нарочито: начин понашања посетилаца и других корисника при кретању, боравку и обављању послова на заштићеном подручју; начин обављања делатности при коришћењу природних ресурса и простора за изградњу објеката; места, површине и објекти у којима се због очувања дивљих биљака и животиња и других вредности ограничава кретање или забрањује и ограничава обављање одређених радњи, као и трајање тих мера; врсте дивљих биљака и животиња чије је коришћење, односно брање, сакупљање и излов ограничено, као и начин и услови обављања тих радњи; услови заштите приликом обављања научних истраживања и образовних активности; места и 118

VII Управљање услови за одлагање отпада; начин одржавања уредности и чистоће заштићеног подручја; поступак издавања сагласности и других аката корисницима од стране управљача; начин и организација чуварске службе, чувања заштићеног природног добра, опрема и средства неопходна за чување и одржавање; начин спровођења превентивних мера заштите од пожара, других елементарних непогода и удеса. Актом о проглашењу заштићеног подручја ближе се утврђују садржај и начин доношења и оглашавања правилника о унутрашњем реду. На заштићеном подручју забрањени су радови и активности, односно извођење пројеката, који оштећују, нарушавају и мењају особине и вредности због којих је подручје заштићено. Влада може, у складу са законом, дозволити радове и активности, односно пројекте на заштићеном подручју, посебно из области енергетике, саобраћајне инфраструктуре, водопривреде, пољопривреде, туризма, спорта, рударства и заштите природе и животне средине чије је извођење забрањено прописаним режимима заштите, уколико се ради о пројектима од општег интереса и националног значаја. За радове и активности, односно извођење пројеката на заштићеном подручју спроводи се поступак процене утицаја на животну средину, у складу са законом, уз обавезно прибављање акта о условима и мерама заштите природе. За радове и активности, односно пројекте за које се не спроводи поступак процене утицаја на животну средину, а који могу имати утицај на вредности и обележја заштићеног добра, извођач радова, односно носилац пројекта, дужан је да од Завода прибави акт о условима и мерама заштите природе, у складу са одредбама Закона о заштити природе Планиране радове и активности, односно извођење пројекта, носилац пројекта дужан је да писмено пријави управљачу заштићеног подручја. Управљач је у обавези да носиоца пројекта упозна са могућностима за обављање планираних радова на датој локацији, као и процедури која се мора спровести у случају да се захтевани радови могу изводити на заштићеном подручју. Заштићена подручја могу се користити и посећивати на начин који не угрожава њихове вредности и спровођење заштите. Коришћење и посећивање заштићеног подручја дозвољено је свима под једнаким условима, у складу са Законом о заштити природе и актом о заштити тог природног добра. Ако би се коришћењем и посећивањем заштићеног подручја могла проузроковати опасност за његово очување, може се забранити или ограничити његово коришћење и посећивање. Власник или корисник непокретности у заштићеном подручју дужан је да дозволи приступ одређеној природној вредности, ради задовољења научних, образовних, естетских, културних и рекреацијских потреба, на начин и под условима утврђеним актом о проглашењу заштићеног подручја. Заштићеним подручјем управља правно лице (у даљем тексту: управљач), које испуњава стручне, кадровске и организационе услове за обављање послова 119

VII Управљање очувања, унапређења, промовисања природних и других вредности и одрживог коришћења заштићеног подручја. Управљач се одређује/именује актом о проглашењу заштићеног добра. Орган надлежан за доношење акта о проглашењу може за потребе управљања једним или више заштићених подручја основати јавно предузеће, јавну установу или привредно друштво. Испуњеност услова у погледу кадровске, техничке и друге оспособљености за обављање послова управљача утврђује орган надлежан за послове заштите животне срединеграда Новог Сада, у поступку припреме предлога акта о проглашењу. Министар прописује ближе услове у вези са условима које мора испуњавати управљач. У циљу заштите и презентације природних вредности заштићеног подручја управљачу, када има својство правног лица, могу се доделити на коришћење непокретности у јавној својини, у складу са законом и прописима који уређују коришћење средстава у својини Републике Србије и добара од општег интереса. У управљању заштићеним подручјем управљач, је дужан нарочито да: 1) чува заштићено подручје и спроводи прописане режиме заштите; 2) унапређује и промовише заштићено подручје; 3) доноси план управљања и акт о унутрашњем реду и чуварској служби утврђен актом о заштити; 4) обележи заштићено подручје, границе и режиме заштите у складу са посебним правилником о начину обележавања; 5) осигура неометано одвијање природних процеса и одрживог коришћења заштићеног подручја; 5а) даје сагласност за обављање научних истраживања, извођење истражних радова, снимање филмова, постављање привремених oбjeката на површинама у заштићеном подручју и даје друга одобрења у складу са овим законом и правилником о унутрашњем реду и чуварској служби; 6) обезбеди надзор над спровођењем услова и мера заштите природе; 7) прати кретање и активности посетилаца и обезбеђује обучене водиче за туристичке посете; 8) води евиденције о природним вредностима и о томе доставља податке Заводу; 9) води евиденцију о људским активностима, делатностима и процесима који представљају фактор угрожавања и оштећења заштићеног подручја и о томе доставља податке Заводу и Министарству; 9а) води евиденцију о непокретностима са подацима од значаја за управљање заштићеним подручјем; 10) у сарадњи са републичком и покрајинском инспекцијом и органима безбедности спречава све активности и делатности које су у супротности са актом о заштити и представљају фактор угрожавања и девастације заштићеног подручја; 120

VII Управљање 11) доноси акт о накнадама; 12) врши и друге послове утврђене законом и актом о заштити. Ако управљач вршењем послова утврди да је учињен прекршај или постоји основана сумња да је учињено кривично дело или привредни преступ, овлашћен је и дужан да поднесе одговарајућу пријаву или захтев за покретање прекршајног поступка. У циљу обавештавања, пружања помоћи и контроле посетилаца и наплате накнаде за употребу моторног возила у заштићеном подручју, на јавном путу кроз заштићено подручје може се засновати улазна станица са одговарајућим објектима, опремом и особљем, на основу просторног односно урбанистичког плана и плана управљања заштићеним подручјем и уз сагласност управљача јавност пута. Улазна станица може имати и објекте, средства, опрему и лица за потребе одржавања јавног пута и безбедности саобраћаја. Када се на улазној станици врши наплата накнаде, управљач заштићеног подручја дужан је да наплату организује тако да обезбеди проток возила са што мањим застојем, а у складу са саобраћајно-техничким условима, које утврђује управљач јавног пута у поступку издавања сагласности. Уколико се у поступку надзора над радом, стручног и инспекцијског надзора утврди да управљач не извршава обавезе установљене актом о заштити, управљање заштићеним подручјем се одузима и поверава другом управљачу. Министар прописује начин обележавања заштићеног подручја. VII 2. ФИНАНСИРАЊЕ Финансирање заштићеног подручја обезбеђује се из: средстава буџета Републике Србије, аутономне покрајине, односно јединице локалне самоуправе; средстава Фонда за заштиту животне средине; накнада за коришћење заштићеног подручја; прихода остварених у обављању делатности и управљања заштићеним подручјем; средстава обезбеђених за реализацију програма, планова и пројеката у области заштите природе; донација, поклона и помоћи; других извора у складу са законом. Средства из става 1. овог члана могу се користити за намене утврђене овим и другим законом. Средства буџета првенствено се користе за финансирање радова и других трошкова на: 121

VII Управљање 1. чувању, одржавању и презентацији заштићених подручја (успостављање, опремање и обука чуварских служби, обележавање, одржавање унутрашњег реда, медијско и друго јавно приказивање вредности, санација деградираних површина, управљање отпадом, развој информационог система и друго); 2. управљању посетиоцима (изградња улазних станица, едукативних и визиторских центара, штампање материјала намењених посетиоцима и друго); 3. регулисању имовинско-правних односа (откуп или замена земљишта, накнада власницима и корисницима непокретности за ускраћивање и ограничавање права коришћења, нанету штету или друге трошкове које имају у вези заштите); 4. праћењу и унапређењу стања заштићених подручја (мониторинг, реинтродукција, рекултивација и друго); 5. уређењу простора и одрживом коришћењу природних ресурса (програми, планови и пројекти развоја екотуризма, органске пољопривреде и друго). За коришћење заштићеног подручја плаћа се накнада управљачу. Накнаду из става 1. овог члана управљач може прописати и наплатити за: 1. делатности у области туризма, угоститељства, трговине, услуга, занатства, индустрије, рударства, енергетике, водопривреде, грађевинарства, саобраћаја, транспорта, телекомуникација, коришћења дивље флоре и фауне; 2. викендице и друге некомерцијалне објекте за одмор у природи; 3. возила на моторни погон у употреби на заштићеном подручју; 4. туристичке, рекреативне, спортске и друге манифестације и активности, рекламне ознаке, комерцијалне филмске, фото и тонске записе; 5. коришћење услуга, уређених терена, објеката и друге имовине управљача и имена и знака заштићеног подручја; 6. посету заштићеном подручју, његовим деловима и објектима. Обвезник накнаде је корисник заштићеног подручја, односно правно лице, предузетник или физичко лице који у вези са предметом накнаде обавља послове или располаже непокретностима и другим стварима на заштићеном подручју, користи услуге и имовину управљача, посећује заштићено подручје ради одмора, спорта, рекреације и сличних потреба и на други начин користи његове вредности и погодности. Висину накнаде управљач прописује у зависности од: 1. степена искоришћавања заштићеног подручја; 2. степена штете која се наноси заштићеном подручју; 3. степена повећаних обавеза управљача у одржавању уредности и чистоће, чувања и обављања других послова на очувању, унапређењу, приказивању и развоју заштићеног подручја; 4. погодности и користи које пружа заштићено подручје за обављање допуштених делатности и активности. 122

VII Управљање Управљач може прописати смањење или ослобађање плаћања накнаде по једном или више предмета накнаде, а пре свега за: 1. становнике и стално запослене, физичка лица која обављају послове или врше службене радње у заштићеном подручју, лица са инвалидитетом и посебним потребама, децу, пензионере и сл.; 2. кориснике чије активности непосредно доприносе унапређењу стања, презентацији и промоцији вредности заштићеног подручја; 3. кориснике код којих су, услед елементарне непогоде или других разлога, наступиле околности које битнo отежавају услове рада и пословања. Влада прописује заједничке елементе за утврђивање накнаде за коришћење заштићеног подручја. На акт управљача којим се утврђује висина, начин обрачуна и плаћања накнаде за коришћење заштићеног подручја сагласност даје орган надлежан за послове заштите животне средине Града Новог Сада. Управљач је дужан да средства остварена наплатом накнаде води на посебном рачуну и користи за заштиту, развој и унапређење заштићеног подручја, односно за спровођење плана и програма управљања. VII 3. КАДРОВСКА И ТЕХНИЧКА ОПРЕМЉЕНОСТ УПРАВЉАЧА Правилником о условима које мора да испуњава управљач заштићеног подручја ("Службени гласник РС", бр. 85/2009 ), разрађене су одредбе Закона о заштити природе којима је утврђено да управљач може бити правно лице, а у изузетним случајевима предузетник и физичко лице. Одредбама цитираног правилника утврђени су услови које управљач мора да испуњава у погледу стручне, кадровске и организационе оспособљености за обављање послова заштите, унапређења, промовисања и одрживог развоја заштићеног подручја, да би му се заштићено природно добро поверило на старање. Сагласно томе, послове заштите, унапређења, промовисања и одрживог развоја заштићеног подручја, може да обавља управљач - правно лице основано за обављање послова из области заштите природе, управљања природним добрима, односно чија је делатност у блиској вези са тим пословима и ако има организовану: 1) Службу заштите, унапређења, промовисања и одрживог развоја заштићеног подручја са: (1) најмање једним запосленим лицем на пословима заштите природе, које мора да има VII степен стручне спреме или мастер студије биолошког или еколошког усмерења, радно искуство од најмање једне године, или других усмерења (пољопривреда, хортикултура, географија) са најмање 5 година искуства које координира пословима заштите и мониторинга заштићеног подручја, обезбеђује поштовање режима и зона заштите, обележавање подручја, координира израду планова управљања и годишњих програма 123

VII Управљање управљања, стратешко планирање, имплементира одредбе просторног плана, и сл.; (2) најмање једним запосленим лицем на пословима управљања пројектима, које мора да има VII степен стручне спреме или мастер студије биолошког, шумарског, пољопривредног, еколошког или географског усмерења, радно искуство од најмање једне године, са знањем енглеског језика, који координира питања везана за одрживо коришћење природних ресурса у складу са актом о заштити и другим националним и међународним прописима, одржава контакте са корисницима простора и ресурса, прати националне и међународне конкурсе и припрема (координира/реализује) предлоге пројеката, руководи реализацијом одобрених пројеката и сл.; (3) најмање једним запосленим лицем на економско-правним пословима које мора да има VII степен стручне спреме или мастер студије, дипломирани економиста или дипломирани правник, радно искуство од најмање једне године, које обавља правне и финансијске послове у заштићеном подручју, припрема правне акте управљача, пријаве за прекршаје или привредне преступе на основу надзора чувара, припрема одлуку о накнадама у заштићеном подручју и обавља друге правне и финансијске послове из области заштите природе. 2) Чуварску службу, са запосленим лицима и то: (1) чувар заштићеног подручја, који мора да има најмање средњу стручну спрему, једну годину радног искуства у струци и положен стручни испит и да испуњава прописане услове за ношење оружја и друге услове утврђене актом управљача којим се уређује организација чуварске службе, који контролише спровођење правила унутрашњег реда у заштићеном подручју и обавља послове чувања заштићеног подручја, у складу са чланом 110. Закона о заштити природе ( према члану 110. став 7. Закона о заштити природе утврђено је да за време службе, чувар носи службену одећу, знак заштите природе и знак заштићеног подручја које чува и може носити оружје које одреди управљач, у складу са законом); (2) руководилац чуварске службе у заштићеном подручју са пет и више чувара, који мора да има најмање вишу или високу стручну спрему биолошког, шумарског, пољопривредног, еколошког или географског усмерења, радно искуство од најмање три године, који координира послове чувања и надзора, сакупља информације и прави базу података, предузима мере на основу пријава чувара, сарађује са надлежним инспектором и другим надлежним органима, и сл. Управљач је дужан да обезбеди да најмање један чувар контролише површину до 3000 ha, а изузетно и већу површину, уколико то омогућавају карактеристике подручја (рељеф, прегледност терена, постојећи антропогени притисак и сл.). 124

VII Управљање VII 4. ПРОЦЕНА СОЦИОЕКОНОМСКИХ ЕФЕКАТА ЗАШТИТЕ Заштићена подручја не представљају само важне инструменте очувања биодиверзитета, него садрже и велики потенцијал социјалног и економског развоја, посебно локалних заједница. Основна разлика у процесу планирања и остваривања инвестиција између природних добара и незаштићених простора је у томе што је основна улога заштићених подручја очување биодиверзитета, за разлику од осталог простора наше планете, на коме се човеков интерес подразумева као примаран. Циљ заштите ПП Поњавица је очување мозаичности станишта који су у нестајању и за њих везаних животних заједница и врста, а такође и обезбеђивање услова за даљи стабилан развој природних вредности, уз одрживо коришћење природних ресурса. Проглашење ПП Поњавица након ревизије, подразумева и одређена ограничења у коришћењу простора. То се пре свега односи на урбанизацију, коришћење воде, али и традиционалне активности, као што је пољопривреда. Са аспекта заштите, очување овог заштићеног простора је ипак неопходно ради обезбеђивања опстанка угрожених врста и њихових станишта, која се смањују и полако нестају. Локално становништво треба да користи простор у складу са прописаним мерама заштите, те из тог разлога може да трпи одређена ограничења у активностима. Корисници простора у могућности су да конкуришу за добијање субвенција или пореских олакшица. Субвенције или пореске олакшице су предвиђене за заштиту биодиверзитета, вредних и еколошки осетљивих подручја, као и за очување традиционалних видова коришћења пољопривредног земљишта, побољшање стања животне средине и руралног окружења (Закон о заштити природе, 2009). Према важећем Просторном плану општине - града Панчева општи циљеви Плана су да се Предвиди очување елемената заштићене природне средине и вредног културног наслеђа и унапреде видови регионалне сарадње на очувању животне средине и поправљању њеног постојећег квалитета. Један од основних циљева просторне перспективе европског развоја (ESDP) у наведеној планској документацији је Пажљиво управљање природним и културним наслеђем усмеравајући пажњу на очување диверзитета и јачајући идентитет европскух градова и региона као одговор на убрзану глобализацију. Подељен је у пет области: Третирање природног и културног наслеђа као битних развојних фактора; Очување/заштита и развој природног наслеђа; Управљање водним ресурсима, као посебним изазовом у погледу будућег просторног развоја; Креативно управљање културним пределима; Креативно и интегративно управљање културним наслеђем. Полазећи од наведених циљева, одрживо коришћење природних ресурса представља могућност за економски развој локалне заједнице, пре свега у сектору туризма и органске пољопривреде. Кроз активирање локалних ресурса 125

VII Управљање путем одговарајућег управљања природним вредностима подручја (земљиште, вода, биодиверзитет...), заштита природе представља једну од кључних могућности за унапређење амбијенталних карактеристика подручја, чиме може да допринесе препознатљивости, како заштићеног простора, тако и ширег подручја. Како би на одговарајући начин били остварени основни циљеви eкономског развоја и испуњене потребе становништва дате преко локалних иницијатива, функционисање заштите захтева поштовање одређених правила понашања и коришћења природних ресурса. Осим методолошки утврђених општих принципа и начела заштите природе, свако заштићено подручје поседује неке особености које усмеравају и ограничавају активности на самим локалитетима и у окружењу. На подручју ПП Поњавица, ово се односи на: Смањење интензитета пољопривреде на уском приобалном појасу; Ограничавање изградње и коришћења приобалног појаса; Поштовање правила озелењавања; Ограничавање изградње и коришћења приобалног појаса; Зонални распоред туристичких садржаја; Забрана неконтролисаног кретања у заштићеном подручју; Ограничење инвестиција на простор под режимом III степеном заштите и заштитне зоне; Ограничење простора и/или времена за спортске активности; Поштовање правила понашања на заштићеном подручју и сл. Унапређење социјално-економског развоја локалне заједнице у окружењу везује се за ово подручје пре свега кроз: Побољшање здравља и квалитета живота локалних заједница (услед побољшаног стања животне средине и стања екосистема); Повећање разноликости и обима сеоског и еко туризма и богатија туристичка понуда; Пружање ужитка у естетским вредностима ширег окружења, Формирање нових простора за рекреацију (нпр. трим стазе). Неоспорне потребе локалног становништва као и корисника простора заштићеног подручја, морају бити представљене преко локалних иницијатива управљачу и институцији надлежној за заштиту природе. Укључивањем ових потреба у План управљања заштићеног подручја омогућава спровођење потребних активности којима је могуће проценити и остварити циљеве економског развоја. VII 5. ПРЕДЛОГ УПРАВЉАЧА У складу са чланом. 67. Закона о заштити природе («Сл. гласник РС» 36/09, 88/10 и 91/10) управљач се одређује/именује актом о проглашењу заштићеног подручја. За Управљача заштићеног подручја предлаже се Друштвено Водопривредно предузеће Тамиш-Дунав из Панчева. 126