1
Uvodna reč Poštovani privrednici, Sa zadovoljstvom vam predstavljamo petu po redu konferenciju Poslovni skok, koja se u Kragujevcu održava prvi put. I ovog puta ćemo razmenjivati informacije i na jednom mestu, ukrstiti znanja eksperata iz ključnih oblasti poslovanja, sa ciljem unapređenja poslovnih aktivnosti i jačanja konkurentnosti. Na teritoriji koju pokriva RPK Pomoravskog i Šumadijskog upravnog okruga posluje oko 4.900 privrednih društava i preko 17.000 preduzetnika. Vodeće privredne grane su automobilska, mašinska i metalska industrija, kao i proizvodnja nameštaja. Razvijeno je voćarstvo, stočarstvo i prehrambena industrija. U okviru sektora usluga izuzetan je potencijal informaciono-komunikacionih tehnologija i turizma. Izvoz je u 2018. dostigao 1,6 milijarde evra. Uz suficit u robnoj razmeni koji premašuje 300 miliona evra, rastući broj noćenja turista, rast zaposlenosti u poslednje tri godine i značajne investicije, može se očekivati dalji rast privrede. Verujemo da će informacije sa ove konferencije doprineti efikasnijem poslovanju i daljem rastu investicija, kako vašeg biznisa tako i privrede svih lokalnih samouprava koje pripadaju. Pozivamo vas da nas pratite kroz društvene mreže i sajt www.poslovniskok.rs, gde možete preuzimati elektronska izdanja i prezentacije, postavljati pitanja i davati sugestije u vezi sa svim temama koje su važne za unapređenje poslovanja. Za vaš poslovni skok, srdačno, Svetlana Okanović Menadžer projekta dr Jelena Vasić Privredna komora Srbije Poslovni skok Broj 5 Novembar 2019. godine Dizajn i priprema za štampu Excentric Design Studio, Beograd, www.excentric-design.net Štampa Java otisak www.javastamparija.rs 2
Odličan privredni ambijent Predrag Lučić, Direktor Kako ocenjujete ulogu u regionalnom privrednom razvoju Šumadijskog i Pomoravskog okruga? Dugom tradicijom podrške privredi i rezultatima u njenom zastupanju Privredna komora Srbije - RPK Kragujevac predstavlja značajan činilac podsticanja privrednog rasta na teritoriji Šumadijskog i Pomoravskog upravnog okruga. Kao deo jedinstvenog komorskog sistema, Privredna komora Srbije - RPK Kragujevac omogućava unapređenje postojećih, razvoj novih usluga i veću podršku privredi u rešavanju svakodnevnih problema i jačanju proizvodnih i izvoznih kapaciteta. Privredna komora Srbije - daje poseban doprinos povećanju konkurentnosti privrede Šumadijskog i Pomoravskog upravnog okruga kroz niz usluga, od obavljanja javnih ovlašćenja, podsticanja poslovne saradnje i povezivanja privrednika, dostavljanja poslovnih informacija, poslovnog obrazovanja i usavršavanja, do promocije i prezentacije razvojnih i investicionih potencijala Šumadijskog i Pomoravskog upravnog okruga. U fokusu naših narednih aktivnosti će biti i podrška digitalnoj transformaciji kompanija, kao i internacionalizacija kompanija koja treba da obezbedi dalje povećanje izvoza i spoljnotrgovinskog suficita regiona. Kako ocenjujete investicionu atraktivnost teritorije koju pokriva i dosadašnji priliv investicija? Region Šumadijskog i Pomoravskog upravnog okruga je prepoznatljiv po značajnom prilivu stranih direktnih investicija. Dolazak velikog broja stranih investitora, i početak poslovnih aktivnosti, kompanija poput 3
Fiat Krajsler Automobila i Simensa, potvrdjuje visoku investicionu atraktivnost regiona. Posebna potvrda toga je i da određene kompanije, strani investitori, donose odluke da reinvestiraju, što je jedna od najboljih poruka o zadovoljstvu postojećim poslovnim okruženjem onih koji su već uložili kapital. Značajne podsticajne mere Vlade Republike Srbije, kao i aktivan pristup lokalnih samouprava, kao i drugih referentnih institucija, poput Privredne komore Srbije, pružaju sigurnost investitorima i u postinvesticionom periodu. oje su najznačajnije privredne delatnosti za K koje očekujete da će u narednom periodu biti okosnica privrednog razvoja? Okosnicu privrednog razvoja regiona je tradicionalno činila metaloprerađivačka industrija. Ona će i ubuduće biti nosilac razvoja, imajući u vidu poslovne planove postojećih kompanija, kao i intezivni priliv stranih direktnih investicija u ovom sektoru. Očekuje se dalji intezivni rast IT industrije, imajući u vidu rast broja kompanija iz ovog sektora, kao i podršku Univerziteta u Kragujevcu. Značajan potencijal za rast iskazuju i industrija nameštaja, kao i agro kompleks. akvi su planovi u narednom K periodu i koje aktivnosti su u fokusu? Privredna komora Srbije - sa ciljem zastupanja interesa privrede Šumadijskog i Pomoravskog upravnog okruga, a posebno povećanja konkurentnosti privrede, realizuje niz aktivnosti. Od velikog značaja je veoma uspešan program dualnog obrazovanja na teritoriji regiona, imajući u vidu cilj da se dugoročno obezbede kadrovi sa znanjima i veštinama koje su potrebni privredi. U fokusu naših aktivnosti će biti i podrška digitalnoj transformaciji kompanija, kao i internacionalizacija kompanija koja treba da obezbedi dalje povećanje izvoza i spoljnotrgovinskog suficita regiona. Posebna pažnja će biti posvećena 4 intenziviranju saradnje poslovne i akademske zajednice sa ciljem podsticanja implementacije inovacija u kompanijama, u cilju podsticanja rasta, na znanju zasnovane, ekonomije. Posebno će se intenzivirati Potvrda visoke investicione atraktivnosti regiona je činjenica da, određene kompanije, strani investitori, donose odluke da reinvestiraju, što je jedna od najboljih poruka o zadovoljstvu postojećim poslovnim okruženjem usluge u oblasti edukacije i javnih ovlašćenja, kao što su izdavanje dokumenta i isprava koja prate robu pri izvozu ili uvozu, ATA karneti, kvalifikovani elektronski serifikati i druge. Spomenik palim šumadincima (Foto: arhiva TO Kragujevac)
5
Prednosti ulaganja u investicioni fond moja sposobnost podnošenja ili preuzimanja rizika? Odgovaranjem na ova pitanja, klijent će se opredeliti za fond koji najviše pogoduje njegovim potrebama. Svakako, klijent mora da se upozna sa svim karakteristikama fonda, kao što su: vrsta fonda koji utiče i na to gde se sredstva ulažu, očekivani prinos fonda, visina naknade za upravljanje, istorijski rezultati fonda, reputacija Društva za upravljanje, odnosno kastodi banke... Srđan Maletić, direktor Društva za upravljanje investicionim fondovima Intesa Invest ad Beograd Gospodine Maletiću, pojasnite nam pojam investicionog fonda. Investicioni fondovi predstavljuju institucije kolektivnog investiranja gde klijenti/investitori ulažu svoja sredstva koja se potom plasiraju u skladu sa investicionom politikom konkretnog fonda. Investicioni fondovi su mnogo popularniji način plasiranja viška likvidnosti, kako za pravna, tako i za fizička lica na svim razvijenijim tržištima od standardnog tipa štednje oročenih depozita. Pogotovo konkurentnost i interesovanje za investicione fondove raste u prethodnim godinama kada su kamate na štednju na rekordno niskim nivoima zbog produženog perioda ekspanzivnih monetarnih politika centralnih banaka. Prilikom odabira fonda u koji će uložiti svoja sredstva, na šta klijent treba posebno da obrati pažnju i kako da izabere fond? Ono što svaki klijent mora da uradi pre nego što donese investicionu odluku, koja nije vezana samo za investicione fondove je da odgovori na sledeća 3 pitanja: Koji je moj investicioni cilj ili očekivani prinos?; Koji je moj investicioni horizont ili koji je to period u kome mi uložena sredstvaneće trebati?; Koji je moj risk profil, odnosno kolika je Koje su prednosti ulaganja u investicione fondove? Najbitnije prednosti ulaganja u investicione fondove, pogotovo u poređenju sa tradicionalnim vidovima ulaganja viška sredstava, su: Očekivani prinos koji je specifičan za svaki pojedinačni fond, a pre svega, zavisi od rizika, odnosno sigurnosti datog fonda i koji je po pravilu značajno veći od oročenih depozita; Diversifikacija rizika koja se postiže ulaganjem u veći broj finansijskih instrumenta kako bi se rizik konkretnog fonda smanjio na najmanju moguću meru za dati nivo očekivanog prinosa; Likvidnost, odnosno činjenica da su klijentu uložena sredstva na raspolaganju u svakom trenutku, kao i da će prilikom povlačenja dela ili ukupnih sredstava klijent dobiti, do tada, ostvareni prinos (za razliku od oročenih depozita gde se gubi kamata ukoliko se sredstva povlače pre roka dospeća) Uloženim sredstvima upravlja profesionalno i stručno lice portfolio menadžer, čime investitor dobija profesionalni pristup vođenja ličnih sredstava uloženih u investicioni fond Intesa Invest posluje više od godinu dana u Srbiji, kako tržište reaguje na ovakav vid ulaganja? Tržište investicionih fondova u Srbiji postoji od 2007. godine, ali tek u poslednjih godinu dana se ponovo vraća u fokus i imamo sve više i više zainteresovanih klijenata, i fizičkih i pravnih lica. Intesa Invest za nešto više od godinu dana poslovanja ima preko 2.200 zadovoljnih klijenata i upravlja imovinom većom od 66 miliona evra. Ovi brojevi dovoljno govore o poverenju koje Intesa Invest uživa kod klijenata. 6
7
Hodanje kroz maglu ili planski pristup prodaji Miljan Dimitrijević, konsultant OMEGA CONSULTING TEAM S obzirom na Vaše dugogodišnje menadžersko i konsultantsko iskustvo, kako ocenjujete - kako kompanije planiraju prodaju? Ako stvari posmatramo generalno, može se reći da je situacija prilično šarena, od toga da se u nekim preduzećima planira prilično kvalitetno i precizno, do toga da ne postoje nikakvi ili postoje neadekvatni planovi.tamo gde nema kvalitetnog planiranja ima mnogo problema, posebno u malim i srednjim preduzećima. Probaću da vam dočaram tu sliku: na zalihama je previše robe koja se sporo prodaje, nema dovoljno robe koja se dobro prodaje i to je često razlog zbog koga se propuštaju prodajne prilike. To rezultira nezadovoljstvom prodavaca jer ne znaju koliko treba da postignu da bi preduzeće bilo zadovoljno njihovim radom. Na kritike da su mogli postići više, prodavci se brane tako što prebacuju odgovornost na nabavku koja je dopustila da robe nema, menadžeri nabavke su nezadovoljni jer ne znaju koje su adekvatne količine i vreme nabavke, jer zalihe rastu i stalno se traži nešto novo, a ne prodaje se ono čega ima, marketing menadžeri su nezadovoljni jer se bave samo rasprodajama, menadžeri u logistici su nezadovoljni zato što je potrebno mnogo gimnastike za obezbeđivanje dovoljnih količina robe, rukovodioci finansija su nezadovoljni jer se poslovni rezultati kvare iz godine u godinu, a vlasnik postepeno gubi živce. Ako ovakva slika potraje duže vreme, kolektiv postaje arena za traženje krivaca. Prilikom pripreme za sastanak, umesto na razvoj i unapređenje, menadžeri su fokusirani da pripreme svoju odbranu od paušalnih optužbi, čak pripremaju i paušalne napade na kolege, ukoliko to bude jedini način da odbrane sebe. Vlasnik sve više gubi živce i u nekom trenutku procenjuje da je bolje da se ukinu sastanci nego da sukobi prerastu u ratove. U sledećoj fazi, vlasnik radi odvojeno sa prodajom, nabavkom, marketingom, logistikom, finansijama i nastavlja da gubi živce zato što svi dobro plaćeni menadžeri posmatraju stvari samo iz svog ugla i sada još više optužuju one druge. Šta preduzeća rade u toj situaciji? Najčešće vlasnik počinje da traga za softverom koji će srediti situaciju i sve rukovodioce sektora naterati da rade po pravilima. Narednih godinu dana tenzije padaju, svi su manje više fokusirani da uklope svoje načine rada u novi softver, verujući da će to pomoći. Rezultati obično budu još lošiji, ali postoji opravdanje, uveden je softver. Nakon završetka implementacije softvera, svi počinju da se bave analizama iz svog ugla, da dokažu da oni nisu bili krivi. Sa novim entuzijazmom kreću ponovo sastanci, ali su teme iste, da se utvrdi ko je kriv. Neko- 8
liko meseci bezuspešno se pokušava uvesti red, nastaje potpuno razdvajanje i svi rukovodioci se povlače u svoje sektore, u svoje analize i u svoje modele rada. Nezadovoljni vlasnik sve manje vremena provodi u preduzeću koje je stvorio i započinje rezervni biznis. Gde nema kvalitetnog planiranja ima mnogo problema Da li je moguće da je vlasnik spreman da dozvoli da sve propadne? Pošto mu je žao da to sve propadne, najčešće rešenje vidi u zapošljavanju iskusnog direktora koji sve to zna, koji će da sredi organizaciju. Novi direktor dolazi sa entuzijazmom i iskustvom rukovođenja u nekom drugom organizovanom preduzeću, u umornu organizaciju sa velikim očekivanjima. Početni entuzijazam, ljubaznost kolega i obećana ovlašćenja od strane vlasnika daju sigurnost novom direktoru da obeća rukovodstvu da će uspeti da sredi organizaciju. Ponekad, mada su retki slučajevi, stvarno se tako i dogodi. Najčešće, posle par meseci uslede prva razočarenja, koja postaju sve veća i novi direktor postaje dežurni krivac, jer promene koje je on hteo da uvede srušile bi preduzeće. Tada svoju priliku za ostvarenje propuštenih interesa pokušavaju da iskoriste starosedeoci, oni koji su sa vlasnikom stvarali preduzeće, a koji su bili delimično sklonjeni kada su dolazili novi rukovodioci. Vlasnik koji je izgubio živce, izgubio kontrolu nad preduzećem, pokušava da kroz razgovore sa starosedeocima dobije informacije šta se dešava, najčešće dobija pogrešne informacije upakovane u sopstvene interese starosedelaca. Da bi sačuvao preduzeće, vlasnik sve više smanjuje ovlašćenja novom direktoru. Prođe još jedna godina, rezultati su sve lošiji, troškovi rastu, profiti se smanjuju, a dežurni krivac novi direktor mora da ide, nije ostvario ono što je obećao. Pošto je dežurni krivac očigledan, zajednički zaključak vlasnika i rukovodioca potreban je novi, bolji direktor. Kroz sve ove promene zaposleni postaju zbunjeni i raste nezadovoljstvo, česte su promene koje se ne dovrše do kraja, obećavaju se sistematizacije, opisi poslova, sistemi nagrađivanja. Počinju da odlaze kvalitetni ljudi, a oni koji ostaju imaju sve manje želje i snage da nešto unaprede. Epilog je jasan, statistike kažu da od 100% formiranih preduzeća preživi 2-3%. A kako to izgleda u preduzećima u kojima postoji planiranje? Vrlo jednostavno, na bazi prethodnih rezultata postave se ciljevi i izrađuje se plan prodaje, na bazi koga se prave plan nabavke, plan proizvodnje i marketing plan. Paralelno se izrađuje i plan investicija. Svi ovi planovi deo su ukupnog finansijskog plana koji odobrava vlasnik. Ključna karakteristika svakog plana je da ima svoju vremensku dimenziju, najčešće se izrađuje po mesecima, za sve kupce koji čine 80% prometa, za proizvode koji čine 80% prometa, za sve prodajne kanale, prodajna mesta i prodavce, pa je veoma lako uočiti već u januaru, kao i u svakom narednom mesecu, da li se krećemo u okviru planova. Praksa pokazuje da uvek postoje segmenti koji prebacuju planove, segmenti koji su u nivou plana i segmenti koji podbacuju. Kada je to sve lako dostupno i transparentno, jednostavno je kreirati i stimulativni sistem nagrađivanja koji će obezbediti da najbolji dobiju najviše. 9
Podsticaji za privredu mr Dijana Montiljo-Mihajlović, Viši savetnik u Centru za podršku investicijama i JPP Kako je nastao objedinjen pregled podsticaja na republičkom nivou koji priprema i objavljuje Privredna komora Srbije? Centru za investicije i javno-privatno partnerstvo PKS redovno se javljaju privredni subjekti, domaći i strani investitori. Jedna od uloga našeg Centra je da pruža opšte informacije o uslovima za investiranje u Srbiji. Neizostavno pitanje investitora uvek se odnosi na olakšice ili podsticaje koji se mogu ostvariti kroz proces ulaganja. Međutim, odgovor na pitanje o podsticajima značajno se razlikuje u zavisnosti od delatnosti u koju se investira. Izvori informacija o podsticajima za različite vrste delatnosti nisu objedinjeni, već potencijalni investitor može da se informiše putem internet sajta različitih ministarstava, državnih agencija ili putem važećih zakonskih ili podzakonskih akata. S obzirom na to da u Centru pratimo objavu mnogobrojnih i različitih vrsta podsticaja za privredu, uočili smo potrebu za obradom i objedinjavanjem svih ovih informacija na jednom mestu. Tako je, prikuplјanjem informacija iz više od sto zakonskih i podzakonskih akata (pravilnici, uredbe, javni pozivi i konkursi) i pažlјivom obradom i objedinjavanjem u tri dokumenta prema sektorima delatnosti (polјoprivreda, industrija i usluge), kreiran jedinstven pregled podsticaja koji se mogu dobiti iz republičkog budžeta. S obzirom na to da je regulativa u vezi sa podsticajima regulisana putem zaista velikog broja zakonskih i podzakonskih akata, kao i da se svi konkursi ne objavlјuju na jednom mestu, niti u isto vreme, objedinjavanje svih podsticaja u jedan dokument, kao i izdvajanje najbitnijeg sadržaja predstavlјalo je veliki izazov i obiman posao. Koje vrste podsticaja sadrži ovaj jedinstveni dokument? Pregled podsticaja sačinjen je posebno za polјoprivredu, industriju i usluge. Svaki sektor ima posebnu strategiju razvoja, pa se samim tim i podsticaji za polјoprivredu drastično razlikuju od podsticaja za Privredna društva često nisu upoznata sa informacijom da postoje podsticaji čijim bi korišćenjem mogli da unaprede svoj biznis, a pravovremena informacija važna je za donošenje poslovnih i investicionih odluka industriju ili usluge. Takođe, za određene delatnosti postoje posebni podsticaji koji se, pored opštih podsticaja, mogu dobiti za investiranje i zapošlјavanje (polјoprivreda, energetika, transport, otpad i druge oblasti). Pored uslovne podele prema delatnostima, podsticaje možemo podeliti i prema cilјu koji se njihovim plasiranjem želi postići na: podsticaje za inve- 10
stiranje u opremu ili poslovni prostor, podsticaje za zapošlјavanje i podsticaje za inovacije. Od podsticaja za investiranje u opremu ili poslovni prostor možemo izdvojiti konkurse koje objavlјuju Razvojna agencija Srbije, Fond za razvoj, IPARD sredstva za polјoprivrednike i brojne druge. Od podsticaja za zapošlјavanje najznačajniji su podsticaji koji se dodelјuju preko Nacionalne službe za zapošlјavanje, Ministarstva privrede kao i brojne poreske olakšice za zapošlјavanje. Podsticaji za inovacije realizuju se kroz konkurse Fonda za inovacionu delatnost, programe podrške Kabineta ministra za inovacije i tehnološki razvoj, poreski kredit i olakšice za inovacije itd. Veoma je važno redovno pratiti konkurse i aplicirati odmah na početku objave jer su sredstva ograničena budžetom, pa se za programe za koje je interesovanje veliko sredstva često utroše i pre isteka roka za prijavu. Privredna društva često nisu upoznata sa informacijom da postoje podsticaji čijim bi korišćenjem mogli oliki je značaj ovakvih aktivnosti za članice K Privredne komore Srbije? Svake godine objavlјuju se novi propisi za podsticaje koje Centar prati i u skladu sa izmenama inovira svoje dokumente. Najveći broj podzakonskih akata i konkursa objavlјuje se u periodu od februara do maja, mada neki konkursi izlaze tokom cele godine, a promene propisa takođe su česte tokom godine. Rokovi za apliciranje su razni, te mogu trajati od 15 dana do nekoliko meseci ili čak do kraja kalendarske godine. da unaprede svoj biznis, a pravovremena informacija važna je za donošenje poslovnih i investicionih odluka. Poreske olakšice, sa druge strane, važe tokom cele godine i mogu se koristiti kad god preduzeće ispuni potrebne uslove. Na primer, prilikom zapošlјavanja novih radnika poslodavci imaju pravo na povraćaj značajnog dela poreza i doprinosa koje plaćaju na plate novozaposlenih radnika, ukoliko je taj radnik prethodno bio nezaposlen duže od šest meseci na evidenciji Nacionalne službe za zapošlјavanje. Važno je redovno pratiti konkurse i aplicirati odmah na početku objave jer su sredstva ograničena budžetom, pa se za programe za koje je interesovanje veliko, sredstva često utroše i pre isteka roka za prijavu Veliki park (Foto: arhiva TO Kragujevac) 11
Prepoznaj (i spreči) stres na poslu Maltretiranje na poslu Nejasni opisi poslova Lina Rabi, Master priholog i psihoterapeut pod supervizijom Izraz stres se u današnje vreme koristi na različite načine, počev od osećanja da smo bolesni, sve do osećaja anksioznosti ili depresije. Stres je fizički i emocionalni odgovor na neravnotežu između zahteva okoline i sposobnosti pojedinca da se nosi sa tim zahtevima. Uzroci stresa na poslu Posao je uglavnom značajan deo naših života jer nam daje strukturiranost koja većini ljudi prija. Ponekad, izvesna količina pritiska na poslu može da bude dobra stvar jer nas motiviše da napredujemo i da se pripremimo za neke nove izazove. Ukoliko pritisak i zahtevi postanu preveliki, mogu dovesti i do stresa na poslu. Neki od uzroka stresa na poslu mogu biti: Preveliko poslovno opterećenje Nerealni rokovi Konstantni rad pod pritiskom da se ciljevi ispune Loši odnosi sa kolegama Simptomi stresa na poslu Svako reaguje na stres na svoj individualan način, pa i ispoljavanje stresa na poslu zavisi od ličnosti pojedinca i način kako reaguje na pritisak. Stres može da utiče na to kako se fizički i mentalno osećamo, kao i na naše ponašanje. Fizički simptomi mogu biti: Glavobolja i vrtoglavica Stomačne tegobe Bol u grudima ili ubrzani rad srca Manjak energije i osećaj umora Gubljenje na kilaži Emocionalni simptomi mogu biti: Osećaj bespomoćnosti Napetost Nesigurnost Depresivnost i anksioznost Nedostatak samopouzdanja Razočaranost Simptomi stresa u ponašanju mogu biti: Neuravnotežena ishrana (jedemo više ili manje od uobičajnog) Poremećaj sna Odlaganje poslova koje je potrebno uraditi odmah Konzumiranje alkoholnih pića (više od uobičajnog) Pušenje cigareta (više od uobičajnog) 12
Učestali konflikti Agresivno ponašanje (verbalno ili neverbalno) Pasivno ponašanje Prepoznavanje stresa na poslu Kako bismo mogli da se pozabavimo stresom na poslu, Ponekad, uzročnik stresa nije samo jedna konkretna stvar. Dešava se da neke osobe trpe različite male stvari određeni period i odjednom, preko noći, dožive stres na poslu bitno je da prvo prepoznamo promene u sopstvenom ponašanju. Dešava se da problemi van posla izazivaju stres, a da toga nismo ni svesni. Ali, ukoliko je posao zapravo izvor stresa, što pre prepoznamo uzrok, lakše ćemo preduzeti korake da bismo rešili probleme koje imamo. Neki dani će biti stresniji od drugih, pa je važno da ne reagujemo na svaku malu promenu koju prepoznamo. Ukoliko primetimo da promene u ponašanju ili emocijama traju duže od nekoliko nedelja, onda je važno da potražimo pomoć. Postoje različiti načini kako da smanjimo uticaj stresa na poslu. Neki od tih načina uključuju promenu našeg načina rada ili radnog okruženja. Ponekad može biti dovoljno samo da porazgovaramo sa menadžerom ili kolegama. Kako pomoći sebi? Dovoljno je da prepoznamo šta je uzrok stresa na poslu. Ukoliko je razgovor sa kolegama nešto što nam prija, treba ga iskoristiti. Neke druge stvari koje mogu da nam pomognu su: Dobar odnos sa kolegama kao mreža podrške Postavljanje prioriteta na poslu Delegiranje zadataka Reći NE kad je potrebno Šetnja tokom pauze Fizička aktivnost van posla Ne raditi više od radnog vremena Redovno uzimanje odmora Razvnoteža između posla i privatnog života 13
u brojkama Aranđelovac 5.002 km 2 96,5 stanovnika /km 2 Struktura investicija, % Struktura noćenja turista, % Topola Rača Svilajnac Lapovo Batočina Kragujevac Jagodina Knić Rekovac Despotovac Ćuprija Paraćin 366 naselja građevinski radovi 31,4% domaća oprema 35,3% uvozna oprema 30,3% ostalo 3,0% 83,5% 16,5% domaći turisti strani turisti Izvor: RZS, NBS, Ministarstvo privrede, APR, NZS, preračuni PKS. Regionalna privredna komora Pomoravskog i Šumadijskog upravnog okruga 2015. 2016. 2017. 2018. OPŠTI PODACI Stanovništvo 494.275 490.775 486.982 482.933 PRIVREDNI SUBJEKTI Broj aktivnih privrednih društava 5.343 5.470 5.607 4.944 Broj aktivnih preduzetnika 15.191 16.093 17.092 17.660 Automobilska, mašinska, namenska, metalska industrija, Vodeće privredne grane informaciono-komunikacione tehnologije, drvna i prehrambena industrija, građevinarstvo, proizvodnja nameštaja, voćarstvo i stočarstvo, turizam INVESTICIJE U OSNOVNA SREDSTVA Ostvarene investicije u osnovna sredstva, mln EUR 121,9 276,6 198,7 FCA Srbija, Yura Corporation, Siemens Mobility, CRH Najznačajniji investitori (Srbija), MIND Group, Kronospan SRB, Vibac Balcani, Panasonic Lighting Devices Serbia, Aunde SRB i Confezioni Andrea Serbia TRŽIŠTE RADA Registrovana zaposlenost, prosek (zaposleni u pravnim licima, preduzetnici i zaposleni kod njih, lica koja samostalno obavlјaju delatnost) 109.863 113.443 114.788 118.503 14
Regionalna privredna komora Pomoravskog i Šumadijskog upravnog okruga 2015. 2016. 2017. 2018. Registrovani individualni polјoprivrednici 8.979 8.548 8.162 7.460 Registrovana nezaposlenost 63.040 63.814 57.930 53.156 Neto zarade, prosečne, EUR 306 317 336 367 Bruto zarade, prosečne, EUR 422 440 467 507 GRAĐEVINARSTVO Vrednost izvedenih građevinskih radova, mln EUR 112,4 97,7 95,2 Broj završenih stanova 683 1.033 962 SAOBRAĆAJ Dužina puteva, km 2.929 3.031 2.694 Broj registrovanih vozila 165.029 170.194 173.228 od toga: putnički automobili, % 79,0 79,3 80,7 autobusi, teretna i priklјučna vozila, % 18,0 17,9 16,5 mopedi i motocikli, % 3,0 2,8 2,8 TURIZAM Broj turista (noćenja) 188.923 220.004 263.119 265.955 Spomen park Kragujevački oktobar, Narodni muzej sa galerijom, Milošev venac, Knežev arsenal u Kragujevcu, Oplenovac u Topoli, Gružansko jezero u Kniću, Zoološki vrt, Vodeći turistički centri Muzej voštanih figura i Akvapark u Jagodini, Vrelo Grze, Sisevac (Paraćin), Resavska pećina i Lisine u Despotovcu, Vinski putevi, Bukovička banja i pećina Risovača u Aranđelovcu, Prirodnjački muzej u Svilajncu, manastiri Manasija (Despotovac), Ravanica (Ćuprija) i Kalenić (Rekovac) SPOLJNOTRGOVINSKA ROBNA RAZMENA Izvoz robe, mln EUR 1.816,0 1.763,2 1.695,5 1.558,8 Međugodišnja stopa rasta, % -2,9-3,8-8,1 Najznačajniji izvozni proizvodi Automobili, setovi provodnika, tekstil, stezalјke za baterije, delovi šinskih vozila, delovi za mašine, smolni cementi Vodeći spolјnotrgovinski izvozni partneri Italija, Slovačka, Nemačka, Češka Republika, BIH, Rumunija, Slovenija, Crna Gora, Austrija, Rusija Uvoz robe, mln EUR 1.478,8 1.397,0 1.395,8 1.256,0 Međugodišnja stopa rasta, % -3,1-5,5-0,1-10,0 Automobili, priklјučci i kontaktni elementi, izolacioni Najznačajniji uvozni proizvodi delovi od plastičnih masa, profil od aluminijuma, kamioni, polivinil hlorid, hartija i karton Vodeći spolјnotrgovinski uvozni partneri Italija, Južna Koreja, Nemačka, Kina, Turska, Polјska, Rumunija, Mađarska Saldo robne razmene, mln EUR 337,2 366,2 299,7 302,8 15
Šta dobar softver može da uradi za vaš biznis? Jedan od strateških pravaca u razvoju AB Softovog ERP-a je promovisanje sistema poslovnog izveštavanja. Dobici su višestruki, od poboljšanja performasi do mogućnosti da se otvore novi pogledi na rezultate poslovanja i brzo donose adekvatne odluke. Svaki ERP podatke beleži u takozvanoj transakcionoj bazi podataka i ona je idealna za za većinu uglavnom svakodnevnih poslova, praktično sve do trenutka kada treba, što bi Herkul Poaro rekao, da upotrebimo male sive ćelije. Rešenje je baza podataka optimizovana za poslovno izveštavanje. Pored transakcione, kao sastavni deo sistema ili kao suplement, postoji još jedna baza podataka u kojoj su informacije uređene na način pogodan za brzo, pravovremeno i precizno izveštavanje. Svakog dana, u vreme kada je opterećenje najmanje, pokreću se automatizovane procedure čiji je zadatak da pripremaju i u tabele baze poslovnog izveštavanja upisuju konsolidovane podatke. AB Soft je razvio sopstveni sistem poslovne inteligencije koji korisnicima omogućava brz i sa stanovišta sistema nesmetan pogled u istorijske podatke koji su zabeleženi u više transakcionih baza tokom više godina korišćenja sistema. Sve to je uredno složeno i poređano u tabele podataka i tabele dimenzija raspoređenih u obliku zvezde. I na nivou prikaza podataka AB Soft se oslonio na Microsoftove tehnologije i to na Excel sa PowerPivot dodatkom i Power BI koji prevazilazi neka od ograničenja Excela. Ovaj program za tabelarne proračune ima bezbroj dobrih osobina, ali sa novim zahtevima i novim vremenima pokazalo se da nije u potpunosti dorastao prezentaciji podataka u poslovnom izveštavanju. AB Softov sistem za poslovno izveštavanje je prilagodljiv potrebama korisnika i praktično svaka implementacija je priča za sebe i struktura podataka u izveštajnoj bazi podataka se iz osnovnog modela prilagođava konkretnim potrebama i mogućnostima. Razvoj celog sistema poslovnog izveštavanja prati inovacije tehnologija i iskustava na ovom polju i predstavlja jedan od oslonaca strateških razvoja AB Softa u narednim godinama. 16
Logistika-potencijal za stvaranje ušteda Kolike je uštede moguće postići na području logistike i na koji način? Svetska iskustva i praksa pokazuju da je samo kroz unapređenje logističkih procesa i aktivnosti, moguće ostvariti uštede od 15-30% ukupnih logističkih Kroz unapređenje logističkih procesa i aktivnosti, moguće ostvariti uštede od 15-30% ukupnih logističkih troškova Prof. dr Milorad Kilibarda, Univerzitet u Beogradu, Saobraćajni fakultet, šef Odseka za logistiku Kakva je trenutna situacija u logističkoj industriji na tržištu Srbije? Srbija ima značajan logistički potencijal koji nije dovoljno iskorišćen. Dugo godina logistika nije bila shvaćena i prihvaćena na pravi način. Posledica toga su visoki troškovi logistike i poslovanja uopšte, nizak kvalitet usluge, slaba konkuretnost naših kompanija i privrede na regionalnom i evropskom tržitu. Istraživanja pokazuju da troškovi logistike kod nas dostižu i do 40% učešća u ukupnim troškovim poslovanja, odnosno i do 20% u ceni finalnih proizvoda. U razvijenim zemljama EU to učešće se kreće do 10 %. Jasan je zaključak da logistika predstavlja značajan potencijal za stvaranje ušteda. troškova. Često se radi o tzv. skrivenim troškovima i gubicima, pa je potrebno koristiti posebnu metodologiji za utvrđivanje stvarnih troškova, gubitaka i mogućih ušteda. Uzroci i mesta nastanka troškova i gubitaka nalaze se u različitim logističkim procesima i delovima lanca snabdevanja. Svakako su najveći u transportu, zalihama, skladištenju, pakovanju, i administraciji. na tržištu je sve veći problem nedostatak kadrova, kakva je situacija u Vašoj branši? Potrebe za logističkim kadrovima godišnje rastu 10 15%. U 2018. godini u Srbije je objavljeno 780 oglasa za posao na različtim rukovodećim logističkim pozicijama u lancu snabdevanja (prosečno 2,2 oglasa svaki dan). Iako Srbija ima značajan kadrovski potencijal i u logističkoj industriji se poslednjih godina javlja ozbiljan problem sa nedostatkom kompetentnih kadrova. Postojeća radna snaga nema logistička znanja i veštine koja su neophodna za primenu novih načina poslovanja, tehnologija i sofisticiranih logističkih rešenja. Zato je potrebno intezivno raditi na različitim internim i eksternim obukama i treninzima. 17
RPK kragujevac u slikama Brzan crkva (Foto: arhiva TO Batočina) Resavska pećina (Foto: arhiva TO Ćuprija) Narodna nošnja (Foto: arhiva TO Jagodine) Avantura part - Šumaričko jezero (Foto: arhiva TO Kragujevac) Fićijada (Foto: arhiva TO Rača) Jezero Bubanj (Foto: arhiva TO Kragujevac) Biveta u parku Bukovicke banje (Foto: arhiva TO Aranđelovac) Spomenik V3 (Foto: arhiva TO Kragujevac) 18 Ćuprija iz vazduha (Foto: arhiva TO Ćuprija)
19
20