ISSN 1821-1550 Година II, Број 43 Излазе четвртком Цена 50 дин. www.kragujevacke.rs 4. март 2010. године 9 7 7 1 8 2 1 1 5 5 0 0 2 УВОДНИК Slo`ena situacija Пише Мирослав Јовановић Stariji ~itaoci lako }e se setiti jedne doma}e predkapitalisti~ke formulacije koja je, otprilike, glasila: Situacija je slo`ena, jer uzroci problema nisu sase~eni u korenu. S wom su se svojevremeno sprdali komunisti~ki disidenti, satiri~ari, mangupi iz raznih fela, pa i novinari za koje se govorilo da su hrabri. Godine su pro{le pune muka, a na{a situacija je sve slo`enija i dijagnoza kojoj smo se rugali zbog stilskojezi~ke forme, na`alost, i dan danas vredi. I to, izgleda, sve vi{e i vi{e. Evo, nastavqa se proces (kome se ne vidi kraj) propadawa nekada{wih dobrih i jakih gradskih firmi. Upravo ovih dana svedoci smo mo`da i kona~nog pucawa Autosaobra}aja i starog Filipa Kqaji}a. Saznajemo to kroz {trajkove i proteste radnika najamani~ara bez najamnina, koji su ba~eni u te{ku socijalnu bedu i sada se, iz o~aja, jadni i gladni vijaju ulicama, sa transparentima i pi{taqkama odlaze pod prozore onih za koje misle da su krivci za wihovu propast. Zaposleni u ASu prete obustavqawem javnog prevoza, jer ma {ta drugo da urade niko ih ne}e ni primetiti. Ali, problem je {to niti oni, niti mnogi pre wih pritisnuti istom mukom, nemaju pravu adresu na koju bi se obratili. Mi Kragujev~ani sa setom gledamo kako redom propadaju preduze}a koja su, koliko do ju~e, bila dobra i uspe{na. Neki to nazivaju tranzicijom i nu`nim procesom strukturnih promena, drugi u propasti vide razvoj, ali spisak oja enih i likvidiranih firmi evidentno raste. Samo popis takvih je jeziv. Neumitno, mora se po}i od Zastave. We vi{e nema ni po prepoznatqivom imenu, ni po delatnosti, a {ta }e od jedva pre`ivelih par~i}a ostati vide}emo, sve iste`u}i vratove prema Fijatu i wegovim budu}im potezima. Ko pamti seti}e se kako je pukla nekada presti`na Crvena zvezda, fabrika iz koje su svakog dana izlazile tone mesa, mesnih prera evina, a pre toga i konzerviranog vo}a i povr}a. Nekako uporedo na dobo{ je oti{la i Romanija, monterska firma sa me unarodnom reputacijom, pa onda tri preduze}a iz tekstilne grane: Ortoteks, Diork, i 22. decembar. Be{e i fabrika za preradu ko`e Partizan, pa Azma, Elvod, gra evinsko preduze}e Kazimir Veqkovi}, razgranate trgovine Srbija i PKB. Ve} pomenuti Filip Kqaji}, koji je raspar~an i prodat, sada skoro nepostoje}i, 21. oktobar, koji je godinama ni na zemqi, ni na nebu. Ako se setite i drugih, sami ih dodajte ovom neslavnom spisku. Ortodoksni posmatra~i re}i }e da je sve to i trebalo da propadne jer je pripadalo komunisti~kom sistemu. Naravno da je tako gledawe puka vulgarizacija svega, posebno {to i iole obave{teni sugra ani znaju kako su neke od pobrojanih firmi pucale. Ne zbog socijalizma i dru{tvene svojine, ve} zbog lopovluka i privatizacije po li~nim modelima raznih vucibatina, od kojih mnogi zdravi i ~itavi i danas {etkaju gradom. Bile su, kao, neke istrage, prijave i su ewa, ali sve jalovo i bez dokaza. Za to vreme dr`ava je ~etiri puta mewala propozicije za privatizaciju, stalno ponavqaju}i kako je privatna svojina iz raja iza{la, ali svih proteklih godina ona je tekla stihijski, bez strategije, bez po{tovawa i ustanovqenih pravila, bez dobre kontrole i bez elementarne za{tite qudi koji su padali u ruke novih gazda. Sada je, recimo, uzavrelo u Autosaobra}aju. ^etrdeset posto vlasni{tva ovog preduze}a je dr`avno. Zna li dr`ava uop{te to? Ako zna, ho}e li ne{to u~initi da ceo grad ne ostane bez javnog prevoza? A, usput, svi znamo jer je obelodaweno, da su taj jadni Autosaobra}aj bezdu{no ~erupali upravo oni kojima je povereno da wime upravqaju i rukovode. I nikom ni{ta. Pa, i neka stane prevoz. Господ ВЕЛИКИ КРСТ НА УЛАЗУ У ГРАД све Кад немаш POSLE SMENA U GRADSKIM PREDUZE]IMA Direktori bez oro~enih funkcija UHAP[ENI POSREDNICI U INTERNET KLA\EWU Profitirawe na ra~un lo{ih kladioni~ara види SLAVOQUB GALI] \ANI, DOBITNIK VUKOVE NAGRADE Srpski kaligraf zlata страна 4. страна 15. страна 18.
2 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 4. март 2010. www.kragujevacke.rs Отварање ДРУГА СТРАНА \uro, brate! Пише Драган Рајичић АНКЕТА ДА ЛИ ВАС ЈЕ ПОГОДИЛО ПОСКУПЉЕЊЕ ЕЛЕКТРИЧНЕ НЕРГИЈЕ? Jovana Mi{i}, student matematike: - Naravno, pokre}e lanac poskupqewa. Milojica Cikoti}, bravar: - Meni mo`e da pomogne samo premija na lotou. Borisav Mladenovi}, penzioner: - Pove}ewe cene struje smeta mi cirkulaciji, jer su mi tro{kovi i penzija dijametralni. Mom~ilo Marinkovi}, penzioner: - Ma, kome ne smeta? Imam dug 140.000 dinara i neka odem u zatvor. Marija Antonijevi}, hemijski tehni~ar: - Sasvim sigurno, pove}ava izdatke i mawe novca ima}u za tro{ewe. Jelena Milovi}, diplomirani pravnik: - Ne, jer `ivim kod roditeqa. Karikatura: Goran Milenkovi} M. Igwatovi} Slobodan Jelisijevi}, ma{inski tehni~ar: - Ne radim ve} osam godina i svaki dinar mi je kao ku}a. Mi}o Petrovi}, voza~: - [tede}u na gledawu TV-a, jer dok gledam ne znam koliko mi je lepo. Grozdana Vidi}, trgovac: - Tek }e da nas trese, jer struja povla~i poskupqewa drugih energenata i proizvoda {iroke potro{we. ^ujem da }e dotrajala ku}a u kojoj je `iveo \ura Jak{i} biti sru{ena i da }e na novosagra enom objektu i on imati svoje obele`je. Ako i treba tako. No dok se to ne desi evo zapisa o jednom susretu koji sam nedavno imao sa pokojnim \urom upravo ispred te ruine. Iako je \ura bio mrtav, a ja pod umerenim dejstvom alkohola,~ini mi se da bi on mogao biti interesantan i za {iru javnost, pa ga zato objavqujem u celini. Dakle... Zdravo brate \uro Jak{i}u! Evo mene ispred ku}e u kojoj si nekada provodio dane. Stadoh ovde da se malo porazgovaramo. Uz pomo} jedne vra~are nau~io sam ve{tinu spiritizma i sad kad mi je proradio taj onostrani dar ja se pred ovom ku}om setih tebe i tvog duha. Prvo da ti ka`em, brate \uro, obi{ao sam malo ove na{e dana{we kafane i odmah da te obradujem - blago tebi {to si mrtav. Mislim, ne znam ni gde bi danas svra}ao ni sa kim bi pio. Novinari i raznorazni umetnici propali gore od tebe u tvoje doba, nema ku~e za {ta da ih ujede, u svaku ~a{u gledaju kao da im je posledwa. A moraju, mu~enici, ne{to da piju, da razbiju strah, jer opet svi imaju nekog gazdu koji pokazuje {ta da se pi{e, ko da se hvali, a ko napada. Gadna vremena, brate \uro, ka`em ti. Ima, dodu{e, po kafanama i onih koji su puni kao brod. Biznismeni, akcionari, veleposednici. Po odelu se vidi da su im xepovi puni, a kad ih malo boqe pogleda{ u facu zna{ i kako sy do para do{li. To ti je vrh, brate, sve ostalo je dno dna...... Pita{ me za tvog savremenika Gu{i}a i wegovu kafanu... Da, da, malo~as sam svra}ao i tamo. Ona se sad druga~ije zove i wu dr`i jedan veliki akcionar... A sad me pita{ kako je to mogu}e kad je g. kapetan Gu{i} svoju kafanu ostavio kao zadu`binu narodu na raspolagawe...e, moj \uro, gde ti `ivi{... ovaj, htedoh re}i, da ti tako mrtav nema{ pojma {ta je sve kod nas mogu}e. Danas u Srbiji jo{ samo grobqa {to nisu privatizovana! Nego, znam da tebe najvi{e interesuje kako je stawe danas u Srbiji, pa }u sad dok sam jo{ ispred ove ku}e u kojoj si nekad `iveo i to poku{ati da ti slikovito objasnim. Srbija ti je ba{ kao i ova ku}a. Sve ona ima i prozore i vrata i oxak, samo {to sve stoji nakrivo, i {to u woj ne mo`e normalno da se `ivi... Pri~am ti o Srbiji. I {to svakog ~asa mo`e odozgo ne{to da ti padne na glavu, a mo`e i ceo zid da se obru{i na onoga ko prolazi pored we... Sad ti pri~am o ovoj ku}i. Onaj sre}nik koga neka }eramida bude zveknula u glavu ima {ansu da u e u istoriju jer je poginuo pored ku}e u kojoj si ti nekad `iveo. Pitawe je samo dana kada }emo na{u slavnu istoriju upotpuniti i tom epizodom....[ta ti je, brate \uro, {ta se prevr}e{ po grobu. Opusti se malo... Znam, znam...ti bi da svu slavu ove ku}e zadr`i{ samo za sebe. E, to ti na{i gradski oci ne}e dozvoliti. Dok je nama wih bi}e vala mesta u slavnoj srpskoj istoriji i za sve one prolaznike koji imaju meku glavu. Kako ovi najgorwi brinu o Srbiji, tako i oni, Bogu hvala, brinu o ovom objektu... Samo, zna{ {ta, bilo bi dobro da tog sre}nika sa kojim bi delio slavu ove ku}e neka }eramida ili cigla {to pre zvizne. Mislim, ako ovi na{i akcionari kupe i varo{ko grobqe, mo`da rodbina tog sre}nika posle ne bi imala pare za sahranu, pa bi umesto radosti pukla bruka. A sad, ostaj mi zbogom brate \uro i nemoj, ka`em ti opet, da `ali{ {to danas nisi sa nama na ovom svetu. Kako je vreme do{lo danas bi i tvoj pesni~ki dar verovatno oti{ao u drugom pravcu pa ti se najpoznatija pesma ne bi zvala Na liparu nego Na tenderu!
www.kragujevacke.rs У жижи Четвртак, 4. март 2010. КРАГУЈЕВАЧКЕ 3 ME [TA NI MAR [I ]A TRA@E 4.000 E VRA PO ARU ZE MQE Tr`i {te ili naglo probu eni KORMANCI NAJAVQUJU DA ]E U POQU RAZAPETI [ATORE apetiti Na osnovu kojih podataka je Inicijativni odbor vlasnika zemqe iz Mar {i }a do {ao do zakqu~ka da je tr`i {na cena ara zemqe predvi- e ne za grad wu Zo ne Kor man po qe oko 4.000 e vra i od lu ~io da pro te - stima brani parcele, u slu ~aju da se odredi ni`a naknada Пише Милош Пантић Ekonomisti bi rekli da ne- {to vredi onoliko po kojoj ce ni mo `e da se pro da, pa to mo `e da va `i i za ze - mqi {te u ataru Mar {i}a, gde se na la zi kom pleks od oko 120 hektara namewen za gradwu Industrijske zone Korman poqe. Me utim, ovo zemqi {te se ne ku pu je, ve} je Vla da Sr bi je do - nela odluku da se ono ekspropri {e, odnosno oduzima uz naknadu od vlasni ka, jer je pro gla {e no za kompleks od javnog interesa, po {to tu treba da se izgrade fabrike 15 kooperanata Fijata. Zbog izjave ministra Mla ana Din ki }a da bi na kna da za to ze mqi - {te trebalo da bude pribli`na o- noj koja je ispla }ivana u Cvetojevcu, prilikom gradwe druge tra ke a u to pu ta, a ona je bi la iz me - u 300 i 350 e vra po aru, me {ta ni Mar {i}a su se di gli na uz bu nu. Formirali su Inicijativni odbor za za {titu prava vlasnika zemqi {ta, u ko jem je 120 po ro - dica, i zakqu ~ili da zemqu ne }e dati ispod 4.000 e vra po aru. Od o vog zah te va ne }e odustati po cenu pro te sta, a ve} najavquju podizawe {atora na svojim i- mawima koje }e fizi~ki {tititi. Predsednik Inicijativnog odbora Milan Uro {evi} ka- `e da eksproprijacija i kupovina zemqe nisu isto, ali da Zakon o ekspoprijaciji ka`e da se naknada vlasnicima oduzete zemqe ispla }uje po tr`i {noj vrednosti. Ponuda i tra`wa Upravo tr`i {na vrednost zemqe u Mar {i }u postaje glavni kamen spoticawa, jer ~lanovi Odbora su do {li do za kqu~ ka da je ona u o vom tre nut ku iz nad 4.000 e vra po aru, ali su sprem ni da po ka `u do bru vo qu i da je da ju o kru glo za 4.000 e - vra. Milan Uro {evi} je odbornik u Skup {tini grada Kragujevca ispred SPO-a i ~lan Pred sed ni {tva ove stran ke, ali tvr di da we gov strana~ki anga`man nema nikakve veze sa za {titom prava vlasni {tva wegove porodice, zbog koje je stao na ~e lo Od bo ra. On ka `e da su do ce ne od 4.000 e vra do {li na o sno vu vi - {e pokazateqa. - Deo vlasnika zemqe parcele koje su im eksporpisane 1978. godine GORAN JOVANOVI] ZALA@E SE ZA POJED- INA^NE PREGOVORE za potrebe Zastave povratio je u svoj po sed jo{ ra ni jih go di na, a deo wih je ne dav no pod neo ta kav zah tev. Da bi povratili zemqu Zastava im tra `i da oni woj vra te is pla }e - nu naknadu, ali po revalorizovanoj vred no sti, i zah te va ju da im se da od 600 do hi qa du e vra po aru. To zna ~i da ne ko da nas tre ba da is pla ti Zasta vi hi qa du e vra, da bi mu su tra za tu ze mqu bi lo is pla }e no 350 e - vra, pa is pa da da gu bi 65.000 e vra po hek ta ru. To je ap surd no i ne do - pustivo, ka`e Uro {evi}. Ali, ov de se ra di o ce ni od hi qa - du e vra po aru, a me {ta ni tra `e ~e - tvo ro stru ko vi {e. Da li je tu re~ o tr`i {tu, ili su proradili nerealno visoki apetiti vlasnika, po {to se zna da ova ze mqa tre ba da se pre - da Fijatu? Uro {evi} tvrdi da cifra koju su ispostavili nije proizvoqna. Do we su do {li na o sno vu po da tka, za ko ji ka `e da je ob ja vqen u me di ji - ma, da }e grad Kra gu je vac je dan ar zemqe slovena~koj fabrici autobusa Viator vektor u Korman poqu ustupi ti za 10.000 e vra po aru. Uro {evi} da qe na vo di da je on li~no bio zainteresovan da u Ili }evu gradi teniske te re ne na 30 ari gradske zamqe, ali da su mu iz grad ske uprave odgovorili da je ce na ara 5.000 e vra po aru. Ipak, Ili }evo je naseqe, a parcele za eks pro pri ja ci ju prazna poqana na ko joj tek tre ba da se izgradi infrastruktura. Na tu opasku Uro {evi} iznosi podatak da je wegovoj porodi ci za ze mqu ko ja tre ba da se o du - zme ku pac nu dio 3.700 e vra po aru, ali da je ni su pro da li. Raz log je {to su pla ni ra li da na tom pla cu izgrade hale za izdavawe, ali i {to we gov stric ima fir mu za ot kup i recikla`u obojenih metala koje izvo zi, pa je tu pla ni rao da gra di po - slovni prostor. Na pi ta we ima li I ni ci ja tiv - ni od bor po da tak da je bi lo ko prodao ze mqu na toj lo ka ci ji za 4.000 evra, Uro {evi} ka`e da nemaju, jer ni ko za sa da ne `e li da pro da plac po toj ce ni, po {to zna ju da ona mo - `e da bu de ve }a. Me u tim, bi lo je u prethodnom periodu nakupaca koji su na o voj lo ka ci ji ku po va li ze - mqu za bagatelu, ra ~unaju }i da }e je jednog dana dorbo unov ~iti, ali su je prodavali socijalno najugro- `eniji vlasnici, navodi na{ sagovornik. MILAN URO[EVI] PREDVODI POBUWENE KORMANCE Goran Jovanovi}, predsednik Saveta Mesne zajednice Korman, oglasio se u jav no sti pre me sec da na, kada je Vlada Srbije donela odluku da proglasi javni interes za kompleks u Mar {i }u i da se spro ve de eksproprijacija. On je tra`io da predstavnici grada do u na razgovore sa me {tanima ~ija se zemqa oduzima i da se prona e kompromisno re {e we za obe stra ne. Tra`imo razgovor Jovanovi} ka`e da 90 posto zemqe ko ja tre ba da se eks propri {e pripada me {tanima Mar {i }a, ali da je on po nu dio da se raz go vor o ba - vi u Kor ma nu, pa ako tre ba i u we go - voj ku }i. Nedavnom izjavom da bi realne cena zemqe trebalo da bude oko hi qa du e vra po aru i za zvao je qutwu i o {tre reakcije kom {ija iz Mar {i }a. - Iz ja vu sam dao na o sno vu to ga {to je u ataru Kormana nedavno po toj ce ni pro dat plac na po te zu bu - du }e industrijske zone i na wemu je podignuta poslovna hala. Naqutilo ih je i to {to sam re kao da je kva - li tet tog ze mqi {ta lo{ i da zbog sastava zemqe ovde seju kukuruz, sade krom pir i ko ri ste ga za li va de, ali i to je ~i we ni ca. Ma da su oni ispostavili cenu za svoju zemqu, ja УСВОЈЕН ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ i da qe mi slim da je glav ni raz - log {to su se pobunili sam postupak ekspro pri ja ci je, koji asocira na neka davna vremena. Mnogo bi boqe bi lo da se i {lo na ku - povinu zemqe i sa svakim pojedina~no pregovaralo. Oni `ele da predstavnici dr`ave do u na razgovor i da pregovaraju o ceni, jer je ponu enih 350 e vra po aru po ni - `avaju }e niska cena, ka`e Jovanovi}. Zamenik gradona- ~elnika Kragujevca Neboj {a Zdravkovi}, zadu`en za koordinaciju sa Fijatom, ka `e da ne ma ko men tar na zahtev Mar {i }anaca da im se zemqa pla ti 4.000 e vra po aru. - Cenu naknade za zemqi {te odredi }e Republi~ka poreska uprava. Gradska Uprava za imovinu samo sprovodi wihovo re {ewe. [to se ti ~e zahteva me {tana da neko iz grad ske u pra ve do e kod wih na razgo vo re, mo gu da ka `em da mi o to me ne mo`emo da pregovaramo, ve} to samo mogu predstavnici Poreske u- pra ve i dr `a ve, jer je Vla da na o s- novu dr`avnog ugovora sa Fijatom donela odluku o eksproprijaciji zemqe, zakqu ~uje Zdravkovi}. On napomiwe da je zakonski postupak takav da nakon uru ~ewa re {ewa o ceni naknade zemqe nezadovoqni vlasnici mogu da se `ale drugostepenom organu, a to je Ministarstvo finansije. Ako ono odbije `al bu, dr `a va mo `e da u e u posed zemqi {ta, a vlasnik mo`e da podnese tu`bu sudu i poku {a da o- stvari svoja prava na ve }u naknadu. [to se, pak, ti ~e navoda Inicija tiv nog od bo ra da }e grad ze mqu na istom kompleksu ponuditi Viator vek to ru za 10.000 e vra po aru, Zdrav ko vi} ka `e da su tu o ~i gled - no po br ka ne ci fre, jer je grad ska u - prava spremna da ustupi zemqi {te Te ren od pe ska i gli ne Skup {tina grada je na sednici od 26. februara usvojila je Plan detaqne regulacije Industrijske zone Korman poqe, ~ime se stvaraju preduslovi za izgradwu fabrika kooperanata Fijata kada se re {e svojinski odnosi na ze mqi {tu. U tek stu o vog pla na se na vo di da je o vaj pro stor, u o kvi ru rejona gra evinskog zemqi {ta, delimi~no opremqen infrastrukturom. U ma lom pro cen tu je iz gra en, i to u vi du ma wih stam be nih ce li na, u neposrednom kontaktu sa naseqem koje tu egzistira du`i vremenski period. S obzirom na poziciju lokacije, odnosno na sadr`aje radne zone, pove }ava se kvalitet i atraktivnost ove zone, {to }e uz potencijalnu transformaciju kontaktnog stambenog fonda i uvo ewem novih urbanih formi dovesti do realizacije poslovno-privredne zone. Pod rubrikom geolo {ke karakteristike prostora navedeno je da je o- vaj teren izgra en od stena neogene starosti i da su to pe {~ari, lapori, kre~waci i konglomerati gline, peskova i {qunkova, debqine od dva mestra. No, sa stav ze mqe je sa mo je dan od fak to ra kod od re i va wa we ne tre - nutne tr`i {ne cene. Slo ven ci ma za 10.000 e vra, ali po hek ta ru, {to zna ~i sto e vra po aru. Re~ je o takozvanoj za {titnoj ceni, pod uslovom da ta fabrika zaposleni pre ko 200 rad ni ka. Milan Uro {evi} iz Inicijativnog odbora tvrdi da ima pouzdane informacije da je Vlada spremila za ovo ze mqi {te ce nu od 180.000 di na ra, ili 1.800 e vra po aru, ali da je namerno izba ~ena u javnost cifra od 350 e vra ka ko bi se i gra le i gre i tak ti zi ra lo i na taj na ~in javnost pripremila na iznos koji vlasnicima ne odgovara. NEBOJ[A ZDRAVKOVI] KA@E DA NEZADOVOQNI MOGU DA PREGO- VARAJU SAMO SA DR@AVOM Zakazan prvi protest Neboj {a Zdravkovi} ka`e da prvi put ~u je za ta kav po da tak i tvr di da je to ne ta~ no. On ka `e da ne mo - `e da pred vi di ka ko }e da qe te }i eksproprijacija, s obzirom da je 1. jun rok kada kooperantima Fijata treba predati 67 hektara u Korman poqu. Ali, kako ka`e, najva`nije je da se projekat sa Fijatom sprovede, a da u i sto vre me vla sni ci ze - mqe ne budu o {te }eni. Po Zdravkovi }u, najbitnije za odre ivawe tr `i {ne ce ne je da se vi di da li je na ovom komleksu u posledwe vreme uop {te bilo prometa zemqe i po ko joj ce ni, ali je to za da tak Po re - ske uprave. Ina ~e, ta uprava je nedavno odredila cenu za eksproprijaciju zemqe za gradwu petrova~ke magistrale, i ona je bila 350 e vra po aru. Milan Uro {evi} najavio je prvi javni protest Inicijativnog odbora na par ce la ma u Mar {i }u za sre - du, 3. mart, na ko ji su po zva ni svi predstavnici medija i gde }e wihovi zahtevi ponovo biti istaknuti. - Mi pozdravqamo dolazak Fija ta i raz voj ko ji to tre ba da do ne - se, ali ne na na {u {te tu. Pla ni - ramo da razapnemo {atore na na- {im wivama, pa neka predstavnici gra da i dr `a ve vi de da li }e to do - neti dobru sliku kod Fijata, ka- `e Uro {evi}. Na pitawe da li je Incijativni od bor, ako do e do pre go vo ra sa vla - sti ma, spre man na kom pro mis i na korigovawe istaknute cene zemqe, on ka `e da je wi hov ciq da kroz pregovore sa vlastima do u do cene koja je najpribli`nija tr`i {noj. НЕДЕЉНЕ НОВИНЕ КРАГУЈЕВАЧКЕ Оснивач и издавач Јавност д.о.о., Крагујевац, Бранка Радичевића 9 Директор Анкица Весић Главни и одговорни уредник Мирослав Јовановић Редакција Милош Пантић (заменик гл. уредника), Маргита Цветковић, Слободан Цупарић, Гордана Божић, Милутин Ђевић, Елизабета Јовановић, Александар Јокићевић, Зоран Мишић, Марија Обреновић, Вук Павловић (уредник спорта, sport@kragujevacke.rs), Милош Игњатовић (фоторепортер) Графичка редакција Иван Танић, Александар Димитријевић, Драган Минаковић Сарадници Милутин Марковић, Горан Миленковић, Драган Рајичић, Јаворка Станојевић, Никола Стефановић, Мирослав Чер, Милорад Јевтовић Маркетинг Зоран Костић, Јелена Станковић, Миливоје Јевтић (marketing@kragujevacke.rs) Секретар редакције Дивна Драгутиновић Рачуноводство Душанка Танић Телефони 333-111, 333-116 и 337-326 Штампа ГРАФОСТИЛ Крагујевац e-mail: redakcija@kragujevacke.rs
4 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 4. март 2010. www.kragujevacke.rs Политика POSLE SMENA U GRADSKIM PREDUZE ]IMA Direktori bez oro ~enih fun Promene direktora ura ene su kako bi se poboq {ao kvalitet rada u komunalnim preduze }ima, ka`e Ivica Samailovi}, uz napomenu da ta mesta nikome nisu zagarantovana i da novopostavqeni rukovodioci u svakom momentu mogu biti promeweni, ukoliko ne budu radili svoj posao kako treba Пише Гордана Божић Сmena direktora u ~etiri gradska preduze }a nije bila neo ~ekivana, po {to su informacije o tome procurile uo- ~i skup {tinske sednice, odr`ane u petak, 26. februara. Neo ~ekivano je bilo to {to su smene izvr {ene bez ikakve rasprave, mada je u materijalu koji je sti gao na sam dan za se da wa o - brazlo`ewe dostavqeno u pisanoj formi. Smeweni su direktori u ~etiri od pet preduze }a, kako je ranije bilo najavqeno. Du`nosti su razre- {eni Slobodan Kruni} u Preduze }u za izgradwu grada, Dragoqub Grujovi} u ^isto}i, Petar Arsenijevi} u Direkciji za urbanizam i Radoslav Mirkovi} u Gradskim tr`nicama. Na wihova mesta postavqeni su Veqko Merxan, Dejan Raoni}, Mirjana ]iri} i Slobodan Kru ni}. Mada je i direktor Niskogradwe Ra do slav Ma ti} bio na li sti za za me nu, to se o vom pri li kom ni - je desilo. Kadrovsko provetravawe U razgovoru za pro {li broj Kragujeva~kih ~lan Gradskog ve- }a za investicije i razvoj Neboj {a Vasiqevi} izjavio je da nije nikakva tajna da su odavno nezadovoqni radom direktora u pojedinim preduze }ima i da su ih vi {e puta upozo ra va li da ne mo `e vi {e da se ra di po prin ci pu sva ko za se be, ve} da je tim ski rad, u si tu a ci ji kada u Kragujevac dolaze veliki investitori, neophodan, te da se zbog toga moraju preispitati kapaciteti i sposobnosti svih koji su na rukovode }im funkcijama. Vasiqevi} je naglasio da su preduze }ima potrebni menaxeri, kao i da niko od direktora nije uradio ni- {ta protivzakonito, niti ugrozio poslovawe preduze }a, kao i da nije re~ o politi~kim promenama. U zvani~nom skup {tinskom materijalu, obrazlo`ewe je bilo ne {to druga ~ije. Tako je Direktor preduze }a za izgradwu grada Slobodan Kruni} razre {en sa funkcije direktora, po {to je podneo ostavku zbog imenovawa na drugu funkciju, za direktora Gradskih tr`nica. Prema Kruni }evom mi {qewu re~ je, za pra vo, o ka drov skom pro - vetravawu. - In di rekt no sam sa znao da sam, u ovom trenutku, potrebniji Tr- `nicama. Ina ~e, nije bilo nikakvih zamerki gradona ~elnika na moj rad u Pred u ze }u za iz grad wu. Pri ~e da se ni sam ba vio i mo vi - nom nego samo putevima, uop {te МИРЈАНА ЋИРИЋ директор Дирекције за урбанизам и изградњу Ro ena 22.10.1961. godine u Kragujevcu. Osnovnu {kolu i Gimnaziju zavr {ila u Kragujevcu, diplomirala na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Od jula 1986. godine zaposlena u Direkciji za urbanizam na poslovima urbanisti~kog planirawa. Od 1998. godine rukovodilac je Odeqewa za urbanisti~ko planirawe. Poseduje dve licence In`ewerske komore Srbije i to licencu odgovornog urbaniste i odgovornog planera. Bila je koordinator tima na izradi GUP-a Kragujevca i drugih gradova u Srbiji, zatim prostornih pla no va, kao i pla no va regulacije i urbanisti~kih projekata. Tako e, anga`ovana je i u stru~nim komisijama za pla no ve. Ni je ~lan ni jed ne partije. ODBORNICI GRADSKE SKUP [TINE GLASAJU ZA SMENU DIREKTORA ВЕЉКО МЕРЏАН директор Предузећа за изградњу Ro en je 4.12.1952. godine u Kragujevcu, gde je zavr {io Gimnaziju i Ekonomski fakultet. Od 1981. godine zaposlen u Zavodima Crvena zastava, 1989. postavqen za direktora nabavke u RO Zastava auto delo vi, a 1992. di rek tor PJ Re - zervni delovi automobila. Od 1994. je za me nik di rektora u PP Nikom Kragujevac, a od 2006. za po slen u Pred u ze - }u za iz grad wu gra da. Od 2008. raspore en na radno mesto zamenika direktora Preduze }a. O`ewen je, otac dvoje dece. Ni je ~lan ni jed ne par ti je. ni su ta~ ne, jer je ta o blast jo{ pro - {le godine izuzeta iz delatnosti Preduze }a, a pri tome nikome nije dodeqena, obja {wava Kruni} i dodaje da u Gradskim tr`nicama ima pr o ble ma kao i u svim dru gim preduze }ima, posebno kada je re~ o likvidnosti i vi {ku kadrova. O - sim toga, ka`e, Tr`nice nemaju dotacije iz buxeta, odnosno ima bilansiranih sredstava samo na pa pi ru, ali ne i `i vih pa ra, te zbog toga moraju sami da zara uju novac na tr`i {tu. Ina ~e, prethodni direktor ovog preduze }a Radoslav Mirkovi} pod neo je o stav ku na ovu funk ci ju i raspore en je na mesto zamenika direktora. Ne `ele }i da komentari {e razloge ovakve odluke, Mirko vi} je krat ko re kao da ni je bi lo pri med bi na we gov rad. On tvr di da su se svi pohvalno izra`avali o o no me {to je u ra dio i to ne sa mo predstvanici grada nego i banaka, kao i ostali poslovni partneri, zbog ~ega je ponosan postignutim rezultatima. Sa dru ge stra ne, pak, u Pred u ze - }u za iz grad wu gra da Veq ko Merxan je sa mesta zamenika direktora, na kome se nalazio od 2008. godine, imenovan za direktora Preduze }a. Iako se pri ~alo da }e Merxan biti raspore en na mesto direktora Tr`nica, to se iz odre enih razloga nije dogodilo. - Pri zna jem da sam bio iz ne na - en predlogom da preuzmem ovu funkciju. Ina ~e, povod za moj dolazak u Preduze }e, pre nekoliko go di na, bio je to {to sam vi {e od jedne decenije radio u privatnoj firmi na rukovode }im poslovima, pa sam `e leo da po ku {am da radim u jednoj buxetskoj ustanovi. To je bi la pri li ka da svo je me na - xerske ve {tine primenim i u javnom preduze }u, {to se ispostavilo kao do bro re {e we. Po {to je ge ne - ral na za mer ka bi la da se ne ba vi - mo pripremom lokacija, prioritet je da sada ta~no defini {emo {ta je na{ po sao i da se or ga - nizujemo tako da mo`emo da re a li zu je mo sve {to se od nas o ~e - kuje, ka`e Merxan, napomiwu }i da je program rada Preduze }a za 2010. godinu usvojen pre dva meseca i da ga nije potrebno mewati, nego se organizaciono uklopiti. Smene nisu politi~ke Smena Petra Arsenijevi }a, direktora Direkcije za urbanizam, imala je najdu`e obrazlo`ewe u skup {tinskom materijalu. I pre zvani~nog obja {wewa bilo je indirektnih zamerki na sporost i inertnost u radu Direkcije. Ipak, u zvani~nom obja {wewu povod za ovu smenu bilo je dono {ewe Generalnog urbanisti~kog plana Kragujevac 2015, kao i do ne te od lu ke o izradi 27 planova detaqne regulacije, koji moraju biti izra eni u ro ku od dve go di ne. Novim Zakonom o planirawu i izgradwi uvedena je maksimalna konkurencija na tr`i {tu, odnosno dosada {wi monopolski polo`aj, koji je ovo javno preduze }e imalo, zamewen je wegovim maksimalnim izlagawem tr`i {nim principima i uslovima poslovawa. Zato je neophodno da novi direktor Direkcije ima menaxerski pristup vo ewu preduze }a, jer u nastupaju- }em periodu buxet grada Kragujevca ne }e vi {e intervenisati u slu ~ajevima nastanka finansijskih pote {ko }a, ve} }e Direkcija morati sama da obezbedi neophodna sredstva konkretnim izlaskom na tr`i {te, navedeno je u obja- {wewu. Zbog svega {to je navedeno, pokazala se potreba za imenovawem direktora potpuno drugog kvalifikacionog profila, u tom smislu {to ovo preduze }e, umesto in`ewera gra evine, preuzima arhitekta urbanista. Smatramo da bi direktor sa kvalifikacijom arhitekte mnogo boqe i kvalitetnije mogao da doprinese novim urbanisti~kim re- {ewima, koji bi bili sadr`ani u planovima koje Skup {tina grada mora da donese, a koji }e doprineti urbanisti~kom i arhitektonskom razvoju grada po ugledu na najboqa urbanisti~ka i arhitektonska re {ewa u evropskim gradovima, navedeno je u obrazlo`ewu predloga za razre {ewe direktora Direkcije za urbanizam. Istovremeno, predlo`eno je, a skup {tinska ve }ina prihvatila, da na rukovode }u funkciju bude postavqena Mirjana ]iri}, diplomirani in`ewer arhitekture, koja je u Direkciji bila rukovodilac Odeqewa za urbanisti~ko plani ra we. - Pre me sec da na po nu e no mi je da preuzmem ovu funkciju. Jedini uslov bio je da se dr`imo ugovorenih rokova, da uspostavimo saradwu i ra di mo za po tre be gra da. Ciq nam je i da bu de mo kon ku rent ni na tr`i {tu, ali je prioritet saradwa sa Skup {tinom grada, izjavila je za Kragujeva~ke nova direktorka Direkcije za urbanizam. Najve }e iznena ewe, po svemu sude }i, bilo je novo kadrovsko re- {ewe u ^isto }i, gde je umesto Dragoquba Grujovi }a postavqen Dejan Raoni}, koji je ranije ve} direktorovao u dva javna komunalna preduze }a, u Vodovodu i Tr`nicama. Ma da je bi lo za mer ki na rad o - vog preduze }a, u obrazlo`ewu je СЛОБОДАН КРУНИЋ директор Градских тржница Diplomirani ekonomista, ro en 22.06. 1956. godine u Kragujevcu. Radio kao sa mo - stalni referent, na- ~elnik slu`be i direktor Sektora ekonomike u Fabrici automobila od 1980. do 1991. go di ne. Od 1991. godine bio je direktor Zastava Kraguj Bato ~ina, a 1998. pre- {ao je na me sto za me ni ka direktora Zastava Transporta. Za zamenika direktora u Preduze }u za izgradwu izabran je 2005. go di ne, a od 2007. je bio na direktorskoj funkciji. Nije ~lan ni jed ne par ti je.
www.kragujevacke.rs Политика Четвртак, 4. март 2010. КРАГУЈЕВАЧКЕ 5 cija PREDSTAVNICI ORGANIZACIJA OSNIVA^A NOVE UNIJE navedeno da direktor Dragoqub Grujovi} podnosi ostavku zbog odlaska u penziju. Izjavqujem da sam stekao uslov za od la zak u pen zi ju. Hva la na po - verewu koje ste mi ukazali postavqewem na mesto direktora JKP ^isto }a. Verujem da sam va {e poverewe opravdao dosada {wim radom i inicijativama koje sam sa svojim timom ~inio, pismeno je obrazlo`io svoju ostavku Grujovi}. Tre ba na ve sti da je na sed ni ci Skup {tine odbornik G17 plus Obrad Turkovi} veoma pohvalno govorio o direktoru Grujovi }u, podse- }a ju }i da je pret hod no u dva na vra - ta bio direktor u Fabrici oru`ja i istaknuti konstruktor, ali je dolaskom Radeta Gromovi }a skrajnut na mesto referenta. Me utim, stran ka G17 plus, ~i ji je Gru jo vi} ~lan, nije dozvolila da ovakav kadar zavr {i na ovaj na ~in karijeru, pa je, ~im se u ka za la pri li ka, predlo`ila Grujovi }a za direktora ^isto }e, koji je na ovoj funkciji od ju na 2008. go di ne. On je je dan od ret kih, ako ne i je di ni, ko ji je napustio Fabriku bez stimulativne otpremnine i pre {ao u buxetsku firmu iz koje, tako e, odlazi bez ove vrste prinadle`nosti. ДЕЈАН РАОНИЋ директор ЈП Чистоћа Ro en 2.06.1964. godine u Kragujevcu. Zavr {io je Ma {inski fakultet u Kragujevcu. O`ewen je i o tac dvo je dece. Radio u KDM-u, E SKODu, Za sta va Ko - va~nici. Od 1997. do 2000. go di ne je za me - nik direktora u Vodovodu, od 2000. do 2001. go di ne di rek tor u Gradskim tr`nicama, a od 2001. do 2005. di rek tor u Za stava zapo {qavawe i obrazovawe (ZZO). Do 2007. go di ne je me na - xer za zapo {qavawe u istoj firmi, a godinu dana posle toga di rek tor u El vo du. Na me - sto direktora Tr`nica dolazi iz Agencije za konsalting i projektovawe Sigma Projekt iz Kragujevca. ^lan je Demokratske stranke. Na wegovo mesto postavqen je Dejan Raoni}, kome, kako je navedeno, nije nepoznato funkcionisawe komunalnih preduze }a. Godinu i po dana pre ovog name {tewa radio je u sop stve noj fir mi, ali je `e leo da kao ro eni Kragujev ~anin ste- ~eno iskustvo stavi na raspolagawe gra du. - Zbog po tre be da se po boq {a ni - vo organizacije rada u ^isto }i, gradona ~elnik mi je ponudio funkciju direktora, {to sam ja i prihvatio. Iako sam tek preuzeo du `nost, ve} i mam sli ku ka ko sve ovo treba da izgleda. Prevashodno je potrebno da u potpunosti sagledam za te ~e no sta we, a za par da na zna }u i {ta da qe tre ba ~i ni ti, objasnio je Raoni}. [ef Odborni~ke grupe Veroqub Ver ko Ste va no vi} (G 17 plus i Zajedno za Kragujevac), koji je bio potpisnik predloga za razre {ewa i imenovawa, Ivica Samailovi} ka`e da su ovakve odluke donete kako bi se po boq {ao kva li tet ra da u komunalnim preduze }ima. Tako e, tvrdi da smene nisu politi~ke prirode, o ~emu svedo ~i ~iwenica o strana~koj neopredeqenosti pojedinih direktora, a mesto nikome nije zagarantovano, niti oro ~eno. Ukoliko novopostavqeni rukovodioci ne budu radili svoj posao kako treba, u svakom momentu mogu biti promeweni. UO^I OSNIVAWA UNIJE REGIONA Ako smo bra }a, kese nam nisu sestre Пише Слободан Цупарић Уprestonici je minule sedmice i zvani~no pokrenuta inicijativa za o- snivawe Unije nacionalnih, regionalnih i lokalnih stranaka, koja }e se, kako najavquje, zalagati za decentralizaciju i ravnomerni razvoj svih delova Srbije. Pored lidera G17 plus Mla ana Dinki }a, ovu inicijativu su potpisali i predsednik Zajedno za [umadiju Veroqub Stevanovi}, predsednik pokreta @ivim za Krajinu Bo {ko Ni ~i}, predsednik Pokreta za Vrwa~ku Bawu i vlasnik kompanije Todor Mirko Todorovi}, rediteq Goran Paskaqe vi} i funk ci o ner G17 plus i nekada {wi predsednik Skup {tine Srbije Predrag Markovi}. Ovim povodom Mla an Dinki} je iz ja vio da su svim o sta lim po li - ti~kim strankama usta puna E- vropske unije i decentralizacije, ali da je ve} sa da, po sle u ki da wa viza, svima jasno da najve }u korist od toga ima Beograd. Putuju }i po Srbiji kao ministar zadu`en za regionalni razvoj i sam se uverio da se kriza daleko dubqe ose }a van Beograda i da raste napetost kod stanovni {tva u unutra {wosti. - Srbiji je neophodna decentralizacija, ali istinska i pravednija. Mnogo vi {e novca danas ostane u Beogradu nego {to se vrati gra anima u drugim op {tinama i gradovima. @elimo da se lokalni problemi re {avaju na lokalu, a da se wi hov glas ~u je i na na ci o - nalnom nivou. Od evropskih integracija moraju svi da imaju korist, a ne samo prestonica, poru ~io je Mla an Dinki}. Lider Zajedno za [umadiju Veroqub Stevanovi} apostrofira da }e se svi u U ni ji re gi o na tru di - ti da se iz bo re za ono za {ta su se pojedina~ni kao stranke borili za principe koje mnogi zagovaraju, ali se ne pridr`avaju onoga {to ka`u. - Ovu zemqu treba decentralizovati i regionalizovati, a time i demokratizovati, ka`e Veroqub Ste va no vi}. I ova ze mqa bi mo - ra la, to i u U sta vu pi {e, rav no - mer ni je da se raz vi ja. To je o snov na stvar. Mi }e mo se za to i bo ri ti, zabele`eno je to i u inicijativi koju smo potpisali. U svemu tome posebno treba podvu }i da }e stranke u okviru ove Unije biti potpuno samostalne. Kragujeva~ki gradona ~elnik potencira ne {to {to je, po wegovim re ~ima, veoma o ~igledno: prvi put se okupqa grupa stranaka i pojedina ca qu di ko ji su da li vi dqi ve rezultate u minulom periodu. - Ne ba zi ra se ova na {a pri ~a na parolama tipa mi ho }emo, mi `e li mo, mi u me mo, ve} na vi - dqivim rezultatima rada. Kraguje vac je bio na 87. me stu po svim parametrima razvijenosti, a sada je dospeo na tre }e. Pogledajte {ta se sve uradilo u Zaje ~aru! Obratite pa `wu na to ka ko ra de od re e ne privatne firme i qudi koji su potpisnici ove inicijative. O ~ekujemo da }emo osniva~ku skup- {tinu Unije regiona odr`ati u maju, a predstoje }i lokalni izbori u Ne go ti nu bi }e pr vi test za nas, ka`e Veroqub Stevanovi}. Strate {ka koalicija Za Sa {u Mileni }a, potpredsednika Zajedno za [umadiju, ova U- ni ja ve} u fa zi pri prem nih, i nicijativnih poslova ima jasnu svest o tome da prosvetiteqski deluje na politi~koj sceni Srbije jednom potpuno novom formom povezivawa gra ana, s ambicijom napu {tawa op {tih me sta i ve li kih te ma kao stalnih povoda politi~kih razglabawa, prepucavawa i nadgorwavawa a usredsre ivawem pa- `we na realna `ivotna pitawa ~oveka i gra anina u prostoru wegovog rada, zavi ~aja, mesne zajednice... - Demetropolizacija je jedno od programskih na ~ela Unije regiona, ka`e Mileni}. - To prakti~no zna- ~i afirmaciju stvarnog `ivota na ukupnom prostoru Srbije, vi ene u zajednici prosve }enih naroda E- vrope, i snabdevawe gra ana kompetencijama da svoje realne probleme re {avaju upravo kroz izgradwu jednog decentralizovanog modela upravqawa i odlu ~ivawa. Mo del zvu ~i ap strakt no kao nov. GORAN PASKAQEVI], MIRKO TODOROVI], VEROQUB STEVANOVI] I MLA \AN DINKI] Srbiji je neophodna decentralizacija, ali istinska i pravednija, jer mno go vi {e nov ca danas ostane u Beogradu ne go {to se vra ti drugim op {tinama i gradovima, tvrdi Mla- an Din ki}, pred sednik G17 plus, je dan od osniva ~a nove Unije [titi se od nasle a politi~kog `ivota, izme u ostalog, i organizacijom same Unije. Ta~nije, Unija nije ni predizborna ni postizborna koalicija. Mo`da bi najprecizniji deskriptivni pojam, koji poga a tu vrstu politi~kog saveza, bio strate {ka koalicija. Zna ~i, ne ko a li ci ja ko ja }e ad hok an - sambl predstavqati za dolaze }e izbore, nego savez istomi {qenika i aktivista koji defini {u platformu koja }e mo }i da okupqa ne sa mo ove su bjek te, ve} }e bi ti aktuelna, mo`da i u narednoj generaciji. Ono {to je iz ve sno, tvr di Sa {a Mi le ni}, je sa zna we da }e pr vi svoj interes u ovakvoj Uniji prepoznati zavi ~ajni, regionalni i lokalni pokreti i neformalne grupe, koje ne }e mo }i udovoqiti zahtevima novog Zakona o registraciji politi~kih partija. Oni }e kroz Uniju, uveren je Mileni}, mo }i da ~uvaju svoj subjektivitet pokreta. - Potpisivawem inicijative za osnivawe Unije nacionalnih, regionalnih, lokalnih stranaka, grupe gra ana i pojedinaca prakti~no je ozvani ~eno ne {to o ~emu smo razgovarali posledwih godina, ka`e Neboj {a Zdravkovi}, pred sed nik GO G17 plus u Kra gu - jevcu. Preciznije, predstoji formirawe Unije, koja }e se zalagati za ravnomerniji regionalni razvoj Srbije, za decentralizaciju i stvarawe dru {tva jednakih {ansi. Ina ~e, pristup ovoj Uniji je o- tvo ren za sve stran ke i po je din ce. Zdravkovi} daqe podse }a da su dispariteti izme u najrazvijenijih i najnerazvijenijih op {tina u Srbiji najve }i u Evropi, da sem G17 plus ne postoji nijedna parlamentarna stranka koja istinski `eli decentralizaciju, da se oni ve} nekoliko godina unazad uporno zala`u i anga`uju oko toga da lokalne samouprave dobiju ve }a o- vla {}ewa odnosno da raspola`u svojom imovinom i svojim prihodima. Zdravkovi}, tako e, napomiwe da je je dan od ci qe va U ni je da se sredstva iz evropskih pretpristupnih fondova usmere ka mawe razvijenim regionima. Udru`ene snage I dok iz opozicionih redova pqu{te opaske i zajedqivi komentari u stilu da su regioni novi Din ki }ev iz bor ni a dut, da je sve ovo po ku {aj da G17 plus po pra vi svoj rejting, da cela ova ekspertska ideja vi {e li ~i na marketin- {ku kam pa wu, s vr ha G17 plus, preciznije od Dinki }a, moglo se minulih dana ~uti obrazlo`ewe: - Ne ulazimo u Uniju regiona zbog cenzusa, ve} da bismo udru`ili sna ge ka ko bi se u Be o gra du ja ~e ~uo glas ostatka Srbije. Cenzus za G17 plus ni ka da ni je bio pro blem. Stru~waci upozoravaju da je istorija, koja nas na ovim prostorima izgleda malo u~i, puna primera u kojima je zastra {uju}e jasno da centralizacija vlasti dovodi do u- sporavawa i zaustavqawa progresa; da je sa mo do ne kle ta~ na tvrd wa pobornika centralizovane vlasti da je u tom slu ~a ju dr `a va ja ~a... Me u tim, u o vom slu ~a ju to je sve {to oja ~ava narod i wegove slobode slabe, nauka slabi, progres stagnira... Brojni su i politi~ki analiti- ~a ri ko ji tvr de da je Sr bi ja po sta - la visoko centralizovana zemqa s politi~kim, administrativnim i fiskalnim nadle`nostima koncentrisanim u rukama vlade i ministarstava u Beogradu; da politi~ke prilike i daqe nisu povoqne kako bi procesi decentralizacije i demetropolizacije uzeli vi {e ma ha; da je jed na od po sle di - ca ovakvog teritorijalnog i administrativnog organizovawa to {to se unutra {wost Srbije izuzetno lo {e i naravnomerno ekonomski razvija. Prema podacima Republi~kog zavoda za statistiku, razlike izme- u Beograda i nerazvijenih podru~ja, a posebno seoskih i brdsko-planinskih, takvih su razmera da iz no se 10:1, 15:1, pa i 20:1. Kad se ove broj ke i op ser va ci - je qu di od stru ke i ma ju u vi du, po ru ka Mla a na Din ki }a u sti - lu: Lo kal ne li de re o ku pqa mo da bi de cen tra li zo va li dr `a vu zvu ~i o be }a va ju }e. Sem ako ih ovi iz o po zi ci je ni su pro ~i ta - li, tvr de }i da je mar ke ting mo} na stvar.
6 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 4. март 2010. www.kragujevacke.rs Догађања GRADSKI AUTOBUSI IPAK KRENULI IZ GA RA@A U SRE DU U PO LA PET AUTOSAOBRA ]AJ ODUSTAO OD [TRAJKA U POSLEDWEM MOMENTU Autobusi idu, AS na remontu Пише Милутин Ђевић Дi le ma da li }e gra a - ni Kragujevca od ju ~e imati gradski prevoz i da li }e a u to bu si Autosaobra}aja iza- }i iz gara`a razre- {e na je u sre du u ju tru oko po la pet. Ta da je, na i me, pr vi autobus iz baze u Stanovu krenuo na redovnu gradsku liniju prema Cveto jev cu. Ne {to pre pet sa ti na polazne stanice krenula su i ostala vozila ovog prevoznika. Ekipa Kragujeva~kih bila je na kapiji Autosaobra}aja u 4.15, ali se daqe od portirnice nije moglo. Takvo nare ewe stiglo je direktno od Upravnog odbora Autosaobra}aja. Prema informacijama portira, pre ~etiri sata ujutru stigli su ~lan Gradskog ve }a za komunalnu privredu Zoran Jovanovi} i wegov saradnik Ivica Samailovi}. Razgovori sa voza ~ima, kondukterima i ~lanovima [trajka~kog odbora odvijali su se iza zatvorenih vrata. Do pet sa ti i pet mi nu ta ni je se znalo o ~emu razgovaraju, ali je i pre to ga, ka da je kroz u la znu ka pi ju Autosaobra}aja iza {ao prvi auto bus, bi lo ja sno da je do go vor po - stig nut i da {traj ka ne }e bi ti. Od lu ku u stu pa wu u {trajk do neo je sindikat Nezavisnost zbog neispla }ene januarske plate i {to radnici, zbog toga {to nije upla- }en doprinos za zdravstveno osigurawe, nisu imali overene zdravstvene kwi`ice. Na konferenciji za novinare u ponedeqak saop {teno je da se za stupawe u generalni {trajk izjasnilo blizu 90 odsto zaposlenih u Autosaobra}aju. Kako pregovori sa poslodavcem i ~lanovima Upravnog odbora, vo eni u ponedeqak i utorak, nisu dali rezultate, odlu ka o {traj ku o sta la je na sna zi. Utisak je da su dogovorom postignu tim u sre du u ra nim ju tar wim satima zadovoqni i predstavnici grada i zaposleni u Autosaobra- }aju. Prema re ~ima ~lana Gradskog ve }a Zorana Jovanovi }a, iza САОПШТЕЊЕ СКУПШТИНЕ ГРАДА ОД УТОРКА zatvorenih vrata se nije pregovaralo, nego razgovaralo kako da se re {e nagomilani problemi u ovoj prevozni~koj ku }i, koja od 52 vozi na 33 li ni je u grad skom pre vo zu. - Do go vo re no je da grad u zme kre - dit i da po ku {a da ski ne ban kar sku blokadu ra ~una Autosaobra }aja. Tako e je dogovoreno da poku {amo da re {imo pitawe vi {ka zaposlenih kroz so ci jal ni pro gram, jer je o ~igledno da firma ima vi {e radni ka ne go {to je po treb no i da su tro {kovi ve }i od prihoda. Poku- {a }emo da smawimo broj zaposlenih, jer je to u slov da fir - mu dovedemo na zdrave osnove. To bi tre ba lo da se de si u ro - ku od petnaestak da na, ka ko bi mo gli da organizujemo normalno poslovawe, rekao je Jovanovi} odmah na kon sa s- tan ka sa rad - nicima. Na pi ta we da li to zna ~i da }e do }i do kadrovskih promena na ~elu firme, Jovanovi} odgovara potvrdno. - S ob zi rom da je u pi ta wu sko ro 250 miliona dinara koje grad godi- {we upumpava u Autosaobra }aj, to iziskuje kontrolu tro {ewa para, a podrazumeva i kadrovska re- {e wa ko ja }e da dr `e pod kon trolom to {ta se de {a va u fir mi, ka - tegori ~an je ~lan Gradskog ve }a zadu`en za komunalnu privredu. Predsednik sindikata Nezavisnost Autosaobra }aja Vladan \orovi} ka`e da je najva`nije da su problemi po ~eli da se re {avaju i da }e sve bi ti mno go ja sni je i iz ve - snije za petnaestak dana. - Predstavnici grada Jovanovi} i Samailovi} radnicima su objasnili da je grad zainteresovan za op sta nak na {e fir me i da `e le da budu garanti, odnosno da Skup {tina gra da po dig ne kre dit od 250 mi - Odgovornost menaxmenta JOVANOVI] I SAMAILOVI] SA NA [IM NOVINAROM PO POSTIZAWU DOGOVORA Iako zahtevi radnika Autosaobra }aja nisu upu }eni ka lokalnoj samoupravi, grad Kragujevac ukqu ~io se u re {avawe problema u tom kolektivu. Svakog meseca iz buxeta grada Autosaobra }aju se za uslugu od posebnog zna ~aja ispla }uje 26 miliona dinara. Za {to radnici nisu primili platu za januar i za {to nisu overene zdravstvene kwi`ice pitawe je koje mora da razre {i menaxment te firme, a ne lokalna samouprava, koja nije odgovorna za krizu koja potresa to preduze }e. Radnici tog kolektiva imaju pravo na sindikalnu borbu, ali i obavezu na po {tovawe minimuma procesa rada, tako da smo neprijatno iznena eni odlukom o stupawu u generalni {trajk. O ~ekujemo da tokom dana (utorak, 2. mart) poslovodstvo i radnici postignu dogovor oko ispuwewa zahteva, koji su povod za {trajk i nadamo se da }e jav ni pre voz u Kra gu jev cu su tra (sre da, 3. mart) nor mal no funk ci - onisati. U suprotnom, to bi izazvalo kolaps u gradu, za koji odgovornost iskqu ~ivo snosi Autosaobra }aj, ka`e se u saop {tewu Skup {tine grada koje je izdato pre postizawa dogovora o re {avawu problema. [trajk gradskog prevoznika spre ~en ju ~e u zoru kada je dogovoreno da grad u zme kre dit, obezbedi socijalni program za vi {ak zaposlenih i po~ ne da kontroli {e ka ko se u Autosaobra }aju tro {e pare ВЛАСНИЧКА СТРУКТУРА Dr`ava i da qe 40 po sto vlasnik Autosaobra }aj je privatizovan po sta rom za ko nu, ka da je 60 od - sto akcija pripalo radnicima, a pa ket od 40 od sto pri pao je dr - `avi. Pro {le godine na berzi beogradska firma NP kompani ku pi la je 11 od sto akcija Autosaobra }aja i za to pla ti la oko 100.000 e vra. Ka da je ova firma naplatila svoj ra ~un, ban ka je blokirala ra ~un Autosaobra }aja. Ina ~e, vlasni~ka struk tu ra je i sa da, bar {to se dr`avnog udela ti ~e, ostala nepromewena. Bilo je i poku- {aja da ve }inski vlasnik postane biv {i generalni direktor Autosaobra }aja Dragan Popovski, ko ji je i sa da u ru ko vo de }em ti mu, ali je ak ci ja u ko joj su radnici direktoru poklawali deonice do`ivela krah. Za ovu pri ~u bili su zainteresovani policijski i sudski organi. Kako se radilo u Autosaobra- }a ju go vo ri i po da tak da je do - skora {wi direktor Jovica Suva~ki zbog sumwivih finansijskih poslova tako e bio predmet interesovawa istra`nih organa, ali je ne po zna to da li je po kre - nut i sud ski po stu pak. liona dinara da bi se isfinansirao socijalni program za vi {ak zaposlenih i ispeglale neke rupe u buxetu Autosaobra }aja. Najbitni je u o voj pri ~i je {to i ma ju na - meru da dovedu svoje qude koji bi vr {ili kontrolu tro {ewa tog novca i u ~estvovali u rukovo ewu preduze }em. Postoje problemi zbog vlasni~ke strukture, jer grad nije vlasnik Autosaobra }aja, ali je radnicima najbitnije da }e se uspostaviti kontrola nad odlivom para. Ovakvim re {ewem ne mo`emo da budemo nezadovoqni, objasnio je \o ro vi}. Ina ~e, prema informacijama sindikata Nezavisnost, najmawe 200 zaposlenih od ukupno 753 radnika moglo bi da bude progla {eno tehnolo {kim vi {kom. U ovoj sindikalnoj organizaciji veruju da bi se najmawe sto radnika prijavilo za so ci jal ni pro gram, ako bi otpremnina bila 200 evra po godini radnog sta`a, kako je regulisano kolektivnim ugovorom. U Nezavisno sti ka `u da ne zna ju da li }e tako i biti, ali ostavqaju otvorena vrata za pregovore o visini otpremnine. PROTESTI BIV [IH RADNIKA FILIPA KQA Od blokade auto Nezadovoqni odgovorom Agencije za privatizaciju, radnici Metal sistema i Metal sistema tehnika, koji tra`e poni {tewe privatizacije i zaostale plate, odlu ~ili da radikalizuju proteste Нi posle sedmodnevnih protesta, prvo u krugu fa bri ke, a po tom i ispred prostorija ovda- {we is po sta ve re - pu bli~ ke A gen ci je za privatizaciju, radnici dve pri va ti zo va ne ce li ne ne - ka da {weg Fi li pa Kqa ji }a a sada Metal sistema i Metal sistema tehnika, re {ewe problema prak ti~ no se jo{ ne na zi re. Po sle sa stan ka pred stav ni ka sa mo stal - nih sin di ka ta sva ~e ti ri pri va - tizovana dela Filipa Kqaji }a i biv {ih rad ni ka ove fir me sa ~elnicima ovda {weg odeqewa A- gencije za privatizaciju, odlu ~eno je, zbog iz o stan ka za do vo qa vaju }ih od go vo ra, da se pro test ra - dikalizuje. U utorak na zboru ispred kancelarije Agencije, nije, me utim, re- ~eno da li }e nezadovoqni radnici blokirati autoput Kragujevac - Bato ~ina, do }i ispred Skup {tine grada, nastaviti protest ispred A- gencije u Beogradu ili zapo ~eti {trajk gla u, {to su kao mo gu} no - sti najvqivali. Rad ni ci ove dve fir me tra `e da Agencija za privatizaciju, posle kontrole primene kupoprodajnog ugovora, poni {ti privatizaciju, ali i da se u br za po stu pak restrukturirawa DP Filip Kqaji} i biv {im radnicima isplati 17 zaostalih plata. Pritiskom do kontrole Predsednik Samostalnog sindikata Metal sistemi Milo{ Tanaskovi} obavestio je u utorak okupqene radnike da su razgovori sa qudima iz Agencije za privatizaciju bili neuspe {ni. - Po {to Fi lip Kqa ji} ni - je prodat na aukciji, re ~eno nam je da oni ne ma ju nad le - `nost da kontroli {u kako se izvr {avaju ugovorne obaveze dok im se to ne na re de iz centrale u Beogradu. Kada smo im rekli da su pro {le godine kontrolisali privatizaciju u Tehnici Tankosi} od go vo ri li su da je to bio re zul tat politi~kih i drugih pritisaka i posa ve to va li su nas da i mi to sa da u ra - dimo, rekao je Tanaskovi}. Ina ~e, po {to je Filip privatizovan metodom neposredne licitacije, kontrolu izvr {ewa kupoprodajnih ugovora bila je du`na da vr {i firma DP Filip Kqaji} u restrukturirawu sa samo jednim zaposlenim. - Ta fantomska firma, popularno nazvana qu{tura, svojim ne ~iwewem, jer nije izvr {ila ni jednu jedi- JAVNO STAMBENO PREDUZE]E «KRAGUJEVAC» OBJAVQUJ E O G L A S O DAVAWU U ZAKUP POSLOVNOG PROSTORA na odre eno vreme do 3 godine - Nikole Pa{i}a br. 2, suteren, povr{ina 11.50 m2 - Nikole Pa{i}a br. 2, suteren, povr{ina 14.88 m2 - Nikole Pa{i}a br. 2, suteren, povr{ina 17.00 m2 - Neznanog junaka br. 12, povr{ina 35.51 m2 - Neznanog junaka br. 18, povr{ina 117.60 m2 Po~etna mese~na cena za poslovni prostor iznosi 347.00 din/m2, u cenu nije ura~unat PDV. - Jesewinova br. 12, povr{ina 17.45 m2 Po~etna mese~na cena za poslovni prostor iznosi 287.00 din/m2, u cenu nije ura~unat PDV. Zakupac snosi i tro{kove osigurawa i PDV-a. Ponude se dostavqaju u zatvorenoj koverti sa naznakom «Ponuda za zakup poslovnog prostora» i to iskqu~ivo po{tom na adresu JSP»Kragujevac», Nikole Pa{i}a br. 2. Ponuda treba da sadr`i: - ime i prezime odnosno naziv firme, adresu, - broj telefona za kontakt, - podatak o zanimawu, delatnost, - visina zakupnine po m2 - broj zakupnina koje se nude unapred Izabrani ponu a~ je du`an da pre zakqu~ivawa ugovora o zakupu uplati zakupninu za broj meseci koji je naveo u ponudi a najmawe za dva meseca unapred. Poslovni prostor koji se ogla{ava koriste zakupci i bi}e useqivi po wihovom iseqewu. Rok za podno{ewe prijava je 8 dana od dana objavqivawa.
6 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 4. март 2010. www.kragujevacke.rs ПОЛИТИКА SESTA STRANA STIZE SUTRA
www.kragujevacke.rs Догађања Четвртак, 4. март 2010. КРАГУЈЕВАЧКЕ 7 JI ]A u ta do {traj ka gla u PROTEST ISPRED KRAGUJEVA^KE KANCELARIJE AGENCIJE ZA PRIVATIZACIJU nu kontrolu, dozvolila je kupcima, a sada vlasnicima, da bukvalno rade {ta ho }e. Prodata je baraka sa zemqi- {tem gde je bi lo pred vi e no da bu de se di {te DP Fi lip Kqa ji}, da bi od - mah na kon to ga za i stu na me nu bi le zakupqene kancelarije u FKK Filip Kqa ji} in du stri i za to pla }a po za - ma {na kirija. Data je saglasnost na ru {ewe objekata Fabrike krupnih lanaca u vlasni- {tvu Me tal si ste ma i to tek po {to su ti objekti poru {eni. Umesto validnih dokumenata i dokaza da }e vlasnik uspeti da izgradi nove objekte bilo je dovoq no da se k}er ka direktorke dru - {tvenog preduze }a zaposli u firmi Metal sistemi, objasnio je Tanaskovi}. Sindikalci ka`u da je direktorka tek nakon vi {emese~nih protesta radnika dala punomo}je Agenciji za privatizaciju da izvr {i kontrolu privatizacije u Tehnici Tankosi}. Prona eno je mnogo nepravilnosti, ali ugovor nije poni {ten, jer su u me uvremenu ovu firmu preuzeli Metal sistemi. Ka `u i da je pred o ~i ma di rek - torke DP Filip Kqaji} Milice Andrejevi} firma FKK Filip Kqaji} industri o- sta la sa sa mo se dam zaposlenih, {to zna- ~i da vla snik, sve i da ho }e, sa tim brojem zaposlenih ne mo`e da nastavi kontinuitet proizvodwe, i a ko se na to kupoprodajnim ugovorom obavezao. Ina ~e, Dru {tveno preduze }e Filip Kqaji}, koje treba da vr {i kontrolu privatizacije, pod direktnom je ingerencijom Sektora za restrukturirawe A- gencije za privatizaciju. Prema re ~i- ma sindikalca Tanaskovi }a, to zna ~i da Mi - nistarstvo ekonomije, u ~i jem je sa sta vu i Agencija za privati za ci ju, ni je mo glo da ne zna {ta se sve radilo u privatizovanim delovima nekada {weg Filipa i da je, jednostavno, radnike ovih firmi pustilo niz vodu. Zato nije bilo likvidacije Jedno od pitawa koje mu ~i radnike nekada {weg Filipa Kqaji- }a i na ko ji tra `e od go vor je i za {to ova firma, posle privatizacije i posledwe celine, Fabrike krupnih lanaca, nije likvidirana. U Samostalnom sindikatu podse }aju da je na Skup {tini preduze }a 16. jula 2008. godine doneta odluka o likvidaciji, ali ona nikada nije sprovedena. Je dan od od go vo ra je i da to ni je ura eno zbog povezivawa radnog sta`a biv {im zaposlenima u Filipu. U ovoj sindikalnoj organizaciji, me utim, podse }aju da do povezivawa sta`a nikada ne bi do- {lo da radnici nisu protestovali is pred zgra de PIO fon da u Kra gu - jevcu. Predsednik Samostalnog sindikata Metal sistemi tehnika I- van Sa vi} ka `e da su tek na sastanku sa predstavnicima Agencije saznali da je proces restrukturirawa Filipa, 23. februara ove go di ne, za vr {en i da }e rad ni - ci biti namireni u ste ~ajnom postupku koji jo{ nije otvoren. Sve zavisi od miga iz Beograda. - Nismo zadovoqni odgovorima, a ni sam si gu ran da }e no vih u op - {te i bi ti. Ova vr sta pro te sta u la - zi u za vr {nu fa zu i po ~i we no va, o kojoj }emo morati detaqnije da se dogovorimo. Imamo nalog od Inspekcije rada da po~nemo pregovore sa vla sni kom fir me, ali ne znam da li mo`emo da pregovaramo kad je ka sa pra zna. Za sa da se ni jed - no re {e we ne na zi re, ali mi ne }e - mo odustati od na {ih zahteva, za kqu ~io je Sa vi} i po zvao oko 1.900 biv {ih radnika Filipa Kqaji }a kojima firma duguje 17 pla ta, a ko ji su se ne po sred no pre privatizacije odrekli mogu}nosti da za neispla }ene zarade tu`e fir mu, da im se pri kqu ~e. Prema posledwim informacijama, razgovor predstavnika sindikata svih privatizovanih celina i biv {ih radnika Filipa Kqaji }a sa gradona ~elnikom Kragujevca Veroqubom Stevanovi }em bi }e odr`an danas (~etvrtak). Da li }e on do ne ti ne ko re {e we - o s- ta je da se vi di. M. \E VI] DO KA PI TA LI ZA CI JA KREDI BANKE Nova kreditna banka ve }inski vlasnik Kragujeva~ka Kredi banka saop- {ti la je da }e 5. mar ta u sve ~a noj sali Skup {tine grada Kragujevca biti potpisan ugovor o dokapitalizaciji ove banke koju }e obaviti Nova kreditna banka iz Maribora ulagawem 10 miliona evra, i tako postati ve }inski vlasnik ove kragujeva~ke banke.. Ugovor akcionara izme u Republike Srbije i Nove kreditne banke potpisa }e Diana Dragutinovi}, ministar finansija, u ime Vlade Srbije, i Matja` Kova ~i}, predsednik uprave, Mawa Skerni- {ak, ~lanica uprave i Andrej Plos, ~lan uprave Nove kreditne banke. Ugovor o upisu izme u Kredi banke i NKB potpisa }e Milovan Bo {kovi}, predsednik Izvr {nog odbora i Jovanka Ma ~u`i}, ~lan Izvr {nog odbora Kredi banke, i Matja` Kova ~i}, predsednik uprave, kao i Ma wa Sker ni {ak i An drej Plos, ~la no vi u pra ve NKB iz Ma - ribora, navodi se u saop {tewu Kredi banke. DA LI ZAISTA ZNATE ZAŠTO JE STANDARDIZACIJA VAŽNA? Kampanja podizanja svesti o značaju standardizacije je počela! U procesu pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, u saradnji Instituta za standardizaciju Srbije (ISS), Privredne komore Srbije (Beograd) i regionalnih privrednih komora (Kraljevo, Požarevac, Kragujevac i Novi Sad), u martu 2010. godine biće održana serija seminara iz oblasti standardizacije. Ovi seminari predstavljaju deo projekta Tehnička pomoć institucijama iz oblasti infrastrukture kvaliteta u Republici Srbiji (koji se finansira iz fondova EU, čiji su nosioci institucije AFNOR (Association Francaise de Normalisation), SIQ (Slovenian Institute of Quality and Metrology), DANAK (Den Danske Akkrediterings) i Univerzitet u Ljubljani. Koje koristi, dakle, imamo od standarda? Standardi predstavljaju moćan alat za organizacije svih veličina, jer promovišu inovativnost i povećanje produktivnosti. Standardi omogućavaju kompanijama da privuku svoje korisnike, pokažu liderstvo na tržištu, ostvare prednost u odnosu na konkurenciju i budu nabolji primer u praksi. Kompanija koja je primenila standardizaciju u svojoj infrastrukturi smanjiće troškove i rizike poslovanja, ubrzati unutrašnje procese i povećati produktivnost. Imperativ modernog poslovanja jeste uspešna komunikacija sa zakonodavnim telima, klijentima, korisnicima i potrošačima. Standardizacija promoviše uzajamnu saradnju, obezbeđujući neophodnu konkurentnost za uspešnu međunarodnu trgovinu proizvodima i uslugama. Seminari u okviru kampanje podizanja svesti o standardizaciji biće održani u Kraljevu u Regionalnoj privrednoj komori Kraljevo (Omladinska 2) 9. marta (utorak); u Požarevcu, u Regionalnoj privrednoj komori Požarevac (Bosanska 31) 10. marta (sreda); u Kragujevcu, u Regionalnoj privrednoj komori Kragujevac (dr Zorana Đinđića 10/IV) 12. marta (petak) i u Novom Sadu, u Regionalnoj privrednoj komori Novi Sad (Narodnog fronta 10) 30. marta (utorak). Detaljne informacije mogu se dobiti na Internet-adresama: www.rpk-kraljevo.co.rs; www.rpkp.co.rs; www.kg-cci.co.rs; www.rpkns.com; www.iss.rs. Prezentacije se zasnivaju na evropskom iskustvu u oblasti standardizacije i bezbednosti proizvoda i podržane su direktivama EU. Ugovorna strana AFNOR - Francusko Udruženje za standardizaciju 11 rue Francis de Pressensé 93571 La Plaine Saint-Denis Cedex (France) T.: 33 (0) 1 41 62 83 31 / Fax: 33 (0) 1 49 17 91 46 Projekat Financiran od strane Evropske Unije Delegacija Evropske Unije u Republici Srbiji Tel:00 00 381 3811111 3083 3083200 200 Fax:00 00 38111 11 3083201 201 Evropska komisija je izvršno telo EU Evropska komisija je izvršno telo EU Evropska Evropska unija unija je je sastavljena sastavljena od od 27 27 država država lanic članica ca koje koje su su odlu ils odlučile da da poste postepeno epeno uvežu uvežu znan znanje, nje, resurse resurse i i sud sudbine. dbine.. Zajedno, Zajedno, tokom tokom perioda perioda od od 50 50 godina godina proš proširenja, širenja, izgradili izgradili zonu zonu stabilnosti, stabilnosti, demokratije demokratije i od i održivog rživog razvoja, razvoja, is isto sto vremeno vremeno očuvali o uvali kulturne kulturne raznolikosti, raznolikosti, tole toleranciju eranciju i i individu individualne ualne slobode. slobode. Evropska Evropska unija unija se se obavezuje obavezuje da da deli deli svoja svoja dostignu dostignuća u a i i vrednosti vrednosti sa sa zemljama zemljama ii ljudima ljudima izvan izvan svo svojih ojih granica; granica
8 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 4. март 2010. www.kragujevacke.rs Univerzitet UZ POMO] PARA IZ NIPA-A Dogradwa Medicinskog fakulteta U zgradi, koja }e biti iza sada{weg fakulteta, nalazi}e se ve`baonice, u~ionice za studente, laboratorija i Institut za mati~ne }elije, kojim }e rukovoditi dr Miodrag Stojkovi}, profesor humane genetike Оd 22 projekta, za koje je Kragujevac tra`io novac iz Nacionalnog investicionog plana, ove godine }e se finansirati samo sedam. Jedan od onih koji su pro{li u jakoj konkurenciji je i projekat dogradwe zgrade Medicinskog fakulteta u Kragujevcu НОВОСТИ ЗА БУДУЋЕ СТУДЕНТЕ za koji }e biti izdvojeno 45 miliona dinara. Ovim novcem }e na platou iza zgrade Medicinskog fakulteta (parking prema Gu{i}evoj ulici) biti zapo~eta izgradwa objekta Stomatolozi na u{trb lekara Maturanti koji `ele da na jesen dobiju indeks kragujeva~kog Medicinskog fakulteta mora}e dobro da zagreju stolicu, jer }e na integrisane akademske studije medicine ove godine biti upisano svega 96 studenata, {to je gotovo upola mawe nego lani. Tako }e utakmica za svako slobodno mesto biti mnogo napetija. - Procenili smo da }emo na ovaj na~in dobiti znatno kvalitetnije kandidate i to na osnovu objektivnih parametara, ka`e dekan Medicinskog fakulteta. Me utim, ovim smawewem stvori}e se prostor za potpuno novi studijski program integrisane akademske studije stomatologije. Konkurs za 24 mesta bi}e raspisan u maju. Komisiji za akreditaciju ve} je podneta kompletna dokumentacija za akreditovawe ovog studijskog programa i ovih dana trebalo bi da na fakultet stigne kona~na dozvola. Po re~ima dekana Slobodana [teti}a, sa ~elnicima grada ve} je ugovorena zamena lokacije i finansirawe po~etka gradwe iz lokalnog buxeta, pa }e se tako FILUM smestiti pored Ekonomskog fakulteta Иzgradwa zgrade kragujeva~kog Filolo{ko-umetni~kog fakulteta ponovo se nije na{la na listi projekata koji }e se finansirati sredstvima iz Nacionalnog investicionog plana. To, me utim, ne zna~i da se od ovog projekta odustalo. Po re- ~ima dekana FILUM-a Slobodana [teti}a, sa ~elnicima grada ve} je ugovorena zamena lokacije i finansirawe po~etka gradwe iz lokalnog buxeta, pa }e se tako FILUM skrasiti pored Ekonomskog fakulteta. Filolo{ko-umetni~ki je jedini od 11 fakulteta Univerziteta u Kragujevcu koji jo{ uvek nema sopstvenu zgradu. Studenti, kojih je (na tri razli~ita odseka) ukupno 1.758, u jednom momentu su bili rasuti na ~ak 11 razli~itih lokacija. Najve}i deo sopstvenih prihoda FILUM trenutno tro{i na zakup pros- NOVA ZGRADA BI]E NA SADA[WEG PARKINGU, IZA STARE koji }e imati blizu 4.000 kvadrata korisnog prostora. U wemu }e se nalaziti ve`baonice, u~ionice za studente, laboratorija, ali i Institut za mati~ne }elije kojim }e rukovoditi svetski poznati nau~nik, dr Miodrag Stojkovi}, profesor humane genetike na ovom fakultetu. Kada kompletna dogradwa bude zavr{ena, Medicinski fakultet }e kona~no funkcionisati u objediwenom prostoru. Naime, u momentu kada je osnovan, 1972. godine, fakultet je useqen u dve zgrade stari Ekonomski fakultet i staru Hirurgiju. U privremenom sme{taju nalazi se i sada. Dodu{e, sopstvenim sredstvima ~elni qudi fakulteta potrudili su se da zgrada u kojoj se ova visoko{kolska ustanova nalazi bude kompletno privedena nameni. - U objekat koji }e biti dogra en predvi eno je da se preseli Institut Medicinskog fakulteta, koji se trenutno nalazi u FILUM, IPAK, DOBIJA ZGRADU Kad ne da dr`ava - da}e grad tora ukupne povr{ine 5.500 metara kvadratnih. - Dekanat fakulteta nalazi se u Drugoj gimnaziji, kao i biblioteka i studentska slu`ba, a tu se izvodi i deo nastave. Na Ma{inskom fakultetu su studenti odseka za primewenu umetnost, kao i nema~kog, francuskog i {panskog jezika. Nastava za akademce na smeru muzi~ka umetnost izvodi se u Muzi~koj {koli i osnovnim {kolama \ura Jak{i} i Milutin i Dragiwa Todorovi}. Pravni fakultet iznajmquje nam u~ionice za deo studija filologije, a u sve~anoj sali Rektorata izvode se doktorske studije. Potrudili smo se da predavawa organizujemo tako da se studenti mnogo ne {etaju, ka`e dekan [teti}. Na ovaj na~in fakultet funkcioni{e od svog osnivawa ravno osam godina. U momentu kada su isturena odeqewa beogradskog Filolo{kog fakulteta, Fakulteta za muzi~ku umetnost i Fakulteta primewenih umetnosti prerasla u FILUM u Kragujevcu planiralo se da zgrada bude izgra ena pored Druge gimnazije. Nekoliko godina kasnije, ta~nije 2007. godine, lansirana je ideja o novoj lokaciji. Naime, po{to je u okviru zgrade FILUM-a planirana i koncertana sala koju Kragujevac nema i koja ne bi slu`ila samo studentima, poqana kod sada{we zgrade Druge gimnazije koju je dobio fakultet zamewena je za centar, prostor u Ulici Kneza Milo{a (parking iza sada{weg Srca ). Po drugi put su anga`ovane arhitekte za idejno re{ewe, zapo~elo je i ra{}i- {}avawe lokacije, ali od kamena temeqca nije bilo ni{ta. Tada je po prvi put i konkurisano za sredstva iz NIP-a, ali projekat nije pro{ao. Zatim je ponovo do- {lo do trampe izme- u grada i FILUM-a. Fakultet je ponovo dobio staru lokaciju, pored Druge gimnazije, da bi pre nekoliko meseci Komisija za urbavnisti~ke planove zakqu~ila da taj prostor ne odgovara potrebama ove visoko{kolske ustanove. Po wenom mi-{qewu, plac od oko 35 ari nije obezbe ivao prostorne, urbanisti~ke, arhitektonske i funkcionalne parametre za predvi eni objekat povr{ine oko 8.700 kvadrata, da nije mogu}e obezbediti protivpo`arni put, adekvatan broj parking mesta, hidrantsku mre`u u skladu sa propisima, a da je samo u izgradwu potpornog zida neophodno ulo`iti osam miliona dinara. Tako je FILUM-u, po ~etvrti put, promewena lokacija i svi se U MNOGO ^EMU PRVI: PROF. DR NEBOJ[A ARSENIJEVI] zgradi stare Hirurgije. Podseti}u da je projektom rekonstrukcije Klini~kog centra planirano da ova zgrada bude sru- {ena. 2012 godine, samim tim fakultet bi ostao bez Instituta. Ipak, sredstva koja su iz NIP-a stigla nisu dovoqna za kompletan zavr{etak radova. Ovim novcem bi}e ura ena prva faza, odnosno izgradwa 1.500 kvadrata laboratorijskog i u~ioni~kog prostora i taj posao bi trebalo da bude zavr{en dogodine, ka`e dr Neboj{a Arsenijevi}, dekan Medicinskog fakulteta.. Osim novca iz Nacionalnog investicionog plana, na ovom fakultetu ra~unaju na pomo} grada, sopstvene prihode, ali i na sredstva koja bi trebalo da stignu od Ministarstva za nauku i tehnologiju. - Drugi deo projekta bi}e finansiran novcem koji }e fakultet izvesno dobiti preko Ministarstva za nauku i od Evropske investicione banke. U pitawu je 5.600.000 evra koji }e biti ulo- `eni u formirawe Instituta za mati~ne }elije, kojim }e rukovoditi dr Miodrag Stojkovi}, redovni profesor na{eg fakulteta. ZA PO^ETAK RADOVA MILION EVRA: DEKAN SLOBODAN [TETI] nadaju da }e ovo re{ewe biti i kona~no. - Dobili smo ~etiri puta ve}u povr{inu. Plac na kome }e se graditi zgrada nalazi se tik preko puta stare lokacije, odnosno pored Ekonomskog fakulteta. Na povr{ini koja zauzima ne{to vi{e od jednog hektara: pored onoga {to je potrebno fakultetu, planirani su i brojni prate}i sadr`aji - anfiteatar sa 270 mesta, multifunkcionalana koncertna sala, internet klub, galerija. Samim tim, fakultet bi trebalo da postane jedan od ~inilaca kulture grada, ka`e Slobodan [teti}. Pored toga, o~ekujemo i odobrewe projekta koji radimo zajedno sa kragujeva~kim Ma{inskim fakultetom i Univerzitetom i ti~e se bion`eweringa, koji }e tako e finansirati Ministarstvo za nauku, ka`e dr Arsenijevi}. Zanimqivo da je dogradwa Medicinskog fakulteta jedini novi projekat koji }e se iz NIP-a finansirati u Kragujevcu, po{to se u ostalim slu~ajevima radi o ve} zapo~etim radovima. -. To {to je od 800 miliona dinara, koliko je iz NIP-a opredeqeno za ulagawa u prosvetu, na{ fakultet dobio 45, tako e ne{to govori. ^iwenica je da smo se zaista potrudili da reformi{emo nastavu i prilagodimo programe kako bi fakultet postao ustanova sa me unarodnom reputacijom. Na{ fakultet je prvi od svih medicinskih fakulteta u Srbiji dobio akreditaciju, prvi i od svih kragujeva~kih fakulteta. Od sedam nau~nih radova na listi najreferentnijih, koliko je sa na{eg fakulteta bilo 2000. godine, ove godine imamo 78. Ina- ~e, jedini smo fakultet koji iz sopstvenih sredstava finansira nau~no-istra`iva~ki rad profesora i studenata, ka`e dekan Arsenijevi}. Ovih dana Medicinski je posetila i komisija za evaluaciju Saveta Evrope. Doma}a akreditacija, smatraju na ovom fakultetu, nije dovoqna po{to pretenduju na me unarodnu reputaciju. Formirawe Instituta za mati~ne }elije, moderno opremqeni kabineti i laboratorije koje }e dobiti zahvaquju}i dogradwi zgrade, svakako }e tome doprineti. Marija OBRENOVI] KONA^NA LOKACIJA NA KOJOJ ]E BITI ZGRADA FILUM-A Novac za po~etak gradwe bi}e obezbe en iz gradskog buxeta. - Obe}ano nam je oko milion evra, koliko je potrebno za po- ~etak radova. Po prvi put zapo- ~eta je izrada glavnog projekta, a nakon toga }e biti raspisan tender za ponu a~a za izgradwu zgrade. Izgradwom zgrade }e se ste}i uslovi da Kragujevac dobije univerzitetski kampus, ka`e dekan. Zgrada }e, sem {to }e objediniti studente ovog fakulteta, ste}i i uslove za nove studijske programe. Zanimqivo je da se ne planira razdvajawe odseka u nove fakultete. Na FILUM-u, naime, planiraju uvo ewe interdisciplinarnih studija koje bi {kolovale kadrove sa {irokim spektrom znawa. U fioci dekana se tako ve} nalazi gotov program za studije menaxmenta u kulturi i obrazovawu. M. OBRENOVI]
www.kragujevacke.rs Акције Четвртак, 4. март 2010. КРАГУЈЕВАЧКЕ 9 PODIZAWE VELIKOG KRSTA NA ULAZU U GRAD Go spod sve vi di Пише Никола Стефановић Вe }em de lu jav no sti je po zna to da je Grad sko ve }e pro te kle ne de qe usvojilo predlog o izgrad wi Pra vo slav nog kr sta na kru `nom to ku raskrsnice Petrovac. Ta ko gla si zva ni~ na od lu ka, a pred stav ni ca pred la ga ~a, ka ko ta ko e pi {e u zva ni~ nom sa op - {tewu, bila je Slavica \or evi}, po mo} ni ca gra do na ~el ni ka za o - blast za {ti te kul tur ne ba {ti ne i ure ivawe grada. - Sma tra mo da je o vaj sim bol pra vo sla vqa u - jedno i za {titni znak na {eg gra da. Me sto smo o da - bra li po sle razma tra wa dve lokacije. U prvoj varijanti krst je tre ba lo da se na - la zi na kru `nom to ku kod Me- troa, ali se ka s- ni je od u sta lo od ove lokacije, po- {to je pre vla da - lo mi {qe we da je o vaj dru gi kru - `ni tok bo qi za po di za we o va ko gran di o znog spo - men-o be le` ja, re kla je na po me - nu toj sed ni ci Sla vi ca \or e - vi}. Najpre, kratka deskripcija budu }eg simbola gra da : krst }e bi ti vi sok 18, a raspona 11 metara sa postamentom visine 2,7 metara, {to ulazi u ukupnu visinu. Sam postament }e u osnovi biti dimenzija ~etiri i po pu ta tri i po me tra i na we mu }e se nalaziti dva reqefa dvoglavog orla upisanih u kru`ne ni {e pre~nika 1,6 metara. Na krstu }e se sa gradske strane nalaziti amblem raspe }e, visine {est metara, dok }e na dru goj stra ni bi ti amblem Sv. Georgija, pre~nika 2,6 metara. Konstrukcija }e biti od armiranog betona, a temeq postamen ta du bi ne 3,6 me ta ra. Na taj na - ~in }e budu }i simbol ispuniti jedan kriterijum svakako }e biti dovoqno vidqiv, s obzirom na visinu jedne prose~ne {estospratnice. Sim bol ili ne Ipak, neka pitawa su ostala o- tvo re na: ko su pred la ga ~i, ako je Sla vi ca \or e vi} wi ho va predstav ni ca? Ko je pro ce nio da bi ba{ taj krst tre ba lo da bu de simbol gra da? Za {to ba{ 18, a ne pet- ЛИЧНИ СТАВ KRAGUJEVAC VE] IMA DVA KR STA, U CEN TRU I NA TR GU MA LA VA GA Krst na po nos sada {wih i budu }ih generacija O vih da na po no vo se vo di ne ra zum na kam pa - wa pro tiv iz grad we kr sta na u la zu u grad iz prav ca Ba to ~i ne na no vo i zgra e nom kru - `nom to ku. Pod se ti }u da su u vre me ka da Srbi ja ni je bi la do voq no hra bra da se od u pre sna ga ma ko je su po ti ski va le sve {to nas ~i ni Sr bi ma, dru gi de lo vi ta da {we Ju go sla vi je i - ma li re pu bli~ ki pra znik Dan mr tvih, po - {to va we pre ma svo jim ko re ni ma, ve ri tra di ci ji i i sto ri ji. Ma da je pred log star go to vo dve go di ne, tek pro {le nedeqe se i zvani~no krenulo sa realiza ci jom iz grad we kr sta. Na ja ve da }e se u Ni {u izgraditi krst od 80 metara pokrenule stvari sa mr tve ta~ ke u Kra gu jev cu, ali je od lu ka o podizawu simbola hri {}anstva izazvala i kontraverzne reakcije {est metara i za {to uop {te krst? Tre ba li ver ski sim bol da bu de sim bol gra da, ~i me se o tva ra i pitawe sekularnosti dr`ave? Po mo} ni ca gradona ~elnika Slavica \or evi} is ti ~e da krst ne }e o be - smi sli ti dru ge sim bo le gra da, a na na {e pi ta - we ko su predla ga ~i po stavqa wa kr sta odgovara: - Ne po sto ji ne ka kon kret na grupa predlaga- ~a. Mo ram da pod se tim da i - de ja o iz grad wi kr sta po sto ji o - dav no, jo{ od a - pri la 2008. go - di ne, sa mo je sa da ta od lu ka ak ti vi ra na. Ma lo je i od lu - ka Ni {a da ta - ko e po sta vi krst do pri ne la da se o vaj predlog aktuelizuje. Ta da, pre dve godine, su predvi e ne i sve poje di no sti, po put di men zi - ja, sa mo je lo ka - ci ja pro me wena. Pro je kat }e fi nan si ra ti grad, ka ko je i planirano odlukom o buxetu grada za 2010. go di nu. Na rav no da ima ra zli ~i tih mi {qe wa kad je re~ o sim bo li ci i dru gim gradskim simboli ma, no oni ko ji su ta da pred - lo `i li i gla sa li za pred log smatra li su da se ti me ne }e o be - smi sli ti ve} po s- to je }i, a do ta kvog zakqu~ka se do {lo iz niza razgovora, izme u ostalog i sa crkvom. Ma da je krst, pre sve ga, ver ski sim bol, po we nim re ~i ma to ne bi tre ba lo da sme ta o ni ma ko ji ni su pra vo slav ne ve ro i spo ve - sti. - Ateista i pripadnika drugih ve ra ima i u dru gim ze mqa ma, na pri mer, ima ih i u Ma ke do ni ji, pa i pak i u toj ze mqi je po dig nu - to jedno ovakvo spomen-obele`je, a u ka to li~ kim ze mqa ma je to po - go to vo slu ~aj. A kad go vo ri mo o to me da li }e krst sme ta ti vo za - ~i ma i od vra }a ti im pa `wu, re - ~e no nam je da ta kvih smet wi nema. Naravno, bi }e potrebne odgovaraju }e dozvole, a ako bude nekih prigovora ovog tipa, onda }e bi ti iz me we no ono {to je ne op - hod no da bi svi bez bed no sni u slo - vi bi li is pu we ni, ka `e Slavica \or evi}. I sto ri ~ar u met no sti prof. dr Sa {a Bra jo vi} sa Fi lo zof skog fa kul te ta u Be o gra du sma tra da se u o - vom slu ~aju radi o stvarawu ve {ta~kog simbola: - U cen tru gra da ve} po s- to ji je dan krst ko ji, mo `e se slobodno re }i, jeste simbol grada, sim bol jed nog vre me na, ko ji ima iz ve sni i sto rij ski zna ~aj i za sam grad i gra a ne. Ako me sto na kom se po di `e spo me nik ne ma SKVER NA U LA ZU U GRAD GDE JE PLA NI RA NO PO DI ZA WE KR STA Po pri ro di po sla ko jim sam se ba vio do sta sam putovao i imao prijateqa u Sloveniji, Hr - vatskoj, BiH, Crnoj Gori i Makedoniji i dobro znam da ni je dan mu sli man ili ka to lik ne bi bio protiv bilo kakvog simbola svoje vere, niti bi smeo, jer bi generacije wegovih potomaka zbog toga ispa {tale. Po po dat ku ko ji mi je bio do stu pan znam da je u Sarajevu posle posledweg rata podignuta stota xamija, a da nijedan musliman nije bio pro tiv, a tvr dim da ne bi ni smeo. Ni ka da ni sam vi deo u Za gor ju da je po se li - ma o {te }en bilo koji znak katoli~ke vere, pa ni u Slo ve ni ji, dok je u Sr bi ji bi lo po ja va o - {te }e wa i ru {e wa na {ih ver skih o bje ka ta. Novca nikada nije bilo dovoqno, a nema ga ni sada, pa besparica nije uticala da svaki grad MAKETA KRSTA KOJU JE PRE DVE GODINE URADIO VAJAR ZORAN ILI] nikakvo istorijsko, tradicionalno, kulturolo {ko ili bilo kakvo dru ga ~i je u te me qe we, kao i ako ni je u pi ta wu vra - }awe starih simbola, on da za i sta ne vi dim svr sis hod - nost po di za wa ta - kvog spo me ni ka. Li~ no sma tram da se to ra di za rad dobi ja wa iz ve snih poena, kako u ovom, ta ko i u slu ~a ju Ni - {a. Sna ga sim bo la se ne uve }ava wihovim u mno `a va wem ni ti u ve li ~a va - wem. [ta vi {e, p- ra vi sim bo li mo gu bi ti sa svim ma li, ali da sna `no zra - ~e svojom simbolikom. ima pone {to svoje {to ga ~ini prepoznatqivim. Na severozapadu Gr~ke, u blizini granice sa tada {wom Jugoslavijom, postoji gradi} Le rin, a sa de sne stra ne pu ta na jed nom br du bez ve ge ta ci je sto ji o gro man krst ko ji do mi - nira tim prostorom. Sa tog putovawa pamtim sa mo taj krst. Dakle, od Ria de @aneira do Lerina postoje i ve }i sim bo li u ob li ku kr sta ~i me se gra - dovi ponose, kao i wihovi gra ani i dr`ave. Zbog to ga i hi qa du dru gih raz lo ga krst }e biti izgra en na ponos savremenika i budu }ih ge ne ra ci ja [u ma di na ca i Kra gu jev ~a na. Ovo ka `em bez `e qe da se ras pra vqam sa bez bo - `ni ci ma u na di da }e im Bog o pro sti ti o va - kvo pona {awe. Miodrag DUWI], stari Va {aranac U predlogu, odluci i u zvani~nim tuma ~ewima uvek se pomiwe iz grad wa i po sta vqa we pra vo - slav nog kr sta. Za tre nu tak se ~o - vek za i sta iz ne na di sa zna wem da postoje i izvesne razlike izme u kr sto va. Ma da bi se po sa op {te - wi ma i re a go va wi ma mo glo za - kqu ~i ti da po sto je o grom ne ra zli ke, rek tor Bo go slo vi je Zo - ran Krsti} obja {wava da nije tako. Do Da na gra da - Bit ni je ra zli ke ne ma i sve su to va ri ja ci je jed nog i stog mo de la. I u pra vo sla vqu ima raznih varijaci ja kr sto - va, pa ta ko po sto je ru ski, vi - zan tij ski, gr~ ki i d- ru gi, ka`e Krsti} Ka ko god, po re ~ima novopostavqenog direktora Preduze }a za izgradwu gra da Veq ka Mer xa na, ve} se u {lo u proceduru javne nabavke: - Za de se tak da na o ~e ku je mo da }e mo i ma ti i za bra nog iz vo a ~a ra do va. U ro ku od o sam da na pregle da }e se do ku men ta ci ja, na kon ~ega }e nam dostaviti ponude i, u- koliko ne bude `albi i prigovora, pri stu pi }e mo skla pa wu u govo ra sa naj po voq ni jim po nu a - ~em. Vre me za vr {et ka ra do va }e definisati sam izvo a~, a to je i je dan od e le me na ta vred no va wa ponuda. Realno je o ~ekivati da se sa ra do vi ma za vr {i naj vi {e za dva me se ca i bi lo bi le po da to bu de o ne kom sve ~ar skom da nu bit nom za grad, ali vi de }e mo {ta }e po nu a ~i re }i, is ti ~e Mer - xan. Pi ta li smo di rek to ra Pred u - ze }a za iz grad wu i za {to je ove ve - li ~ine, umesto, primera radi, du plo ili tri pu ta ma wi? - Pret po sta vqam da su projek tan ti u ra di li pro je kat i - ma ju }i u vi du taj ce lo kup ni pro stor, pa su sma tra li da su o va kve di men zi je kr sta u klo - pqive. Ko na~ no, do la zi mo i do problema svetovno - sve {teno. Da li pri li ~i da grad ske vla sti i in sti tu ci je ko je su, pre sve ga, politi~ke, u dr`avi koja va`i za se ku lar nu, po sta vqa ju ver ski sim bol? Jer, krst je naj pre ver ski sim bol. So ci o log Le la Vu jo {e - vi} i sada je ponudila isti odgovor kao i pre dve go di ne, kad je pred log i na stao. - Cr kva je u svim e vrop skim ze - mqama odvojena od dr`ave, a i na- {a Sr bi ja je po U sta vu, kao {to je o dav no po zna to, se ku lar na dr `a - va, {to zna ~i da sva ko ima pra vo da izra`ava svoju versku opredeqenost, ali da je religija odvojena od in sti tu ci ja dr `a ve. To pod ra zu me va i po li ti ku i po li - ti~ ku vlast. Ka da je u pi ta wu o be - le` je o va kvog zna ~a ja i ta ko grandioznih dimenzija, dobro bi bilo pitati za mi {qewe gra ane ko ji }e od sad pa na da qe mo ra ti da ga gle da ju, hte li ne hte li, do kra ja svog `i vo ta, jer se u wi ho vo ime o vaj po du hvat i pred u zi ma, smatra Vujo {evi }eva. I sti na je da o re fe ren du mu, pe ti ci ja ma, na rod noj i ni ci ja ti - vi ni ti ko raz mi {qa, ni ti ih ko tra `i, a ka ko sa da stva ri sto je, o - vo go di {wi \ur ev dan }e bi ti spek ta ku la ran. Ve li ~i na je o ~i - gledno bitna, ~ak i u iskazivawu ve re, {to go vo ri i pri mer o vog spo men-o be le` ja. O sam na est ili {est me ta ra ni je i sto. U o sta - lom, a {to je i naj bit ni je, za sa da smo u pred no sti u od no su na Ni - {li je ko ji tek tre ba da iz gra de svoj krst od 26 spra to va, tj. 80 me - ta ra. No, ka da i ako ga za vr {e, bi - }e mno go ve }i i bli `i ne bu ne go na{. Na daj mo se da Go spod, ko ji sve ovo gle da, ne }e bi ti ma we mi lo - stiv zbog to ga pre ma Kra gu jev ~a - nima.
10 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 4. март 2010. www.kragujevacke.rs Годишњице OSNIVAWE I PRVI DANI DEMOKRATSKE STRANKE U KRAGUJEVCU Ra di li kao ma to ri, ra do v O Osniva~koj skup {tini 10. mar ta 1990. go di ne, prvim idejama kru`oka u Za vo du za za {ti tu spomenika kulture, sastancima u kancelariji advokata Petra No`ini }a i zanatlijskoj kafani Sloga, a potom podstanarstvu u Carinoj {upi u Filipa Kqaji- }a i pr vom iz la sku na ulice, na Spasovdan te godine, za Kragujeva~ke govori Borivoje Radi}, jedan od glavnih tvoraca Demokratske stranke u Kragujevcu, pre ravno dvadeset godina Пише Мирослав Јовановић Пrohladno martovsko jutro, neka izmaglica. Ja jo{ pre po la de set sti - `em pred sa lu Stu dent - skog kulturnog centra na PMF-u. Pred u la - zom zati ~em ~oveka koji mi pri la zi i pi ta: Je ste li vi Bo ra Ra di}? Ka `em je sam, a on ka `e: Ja sam Raj ko Mir ~e ti} iz Jaru {ica. Je l se ovde osniva Demokratska stranka? Ka`em mu da, u deset po ~iwe Osniva~ka skup {tina. Onda on po ~iwe da pri ~a ka ko je to va `an do ga aj, i s- torijski trenutak... Do {ao je da mu prisustvuje, pita da li mo`e? Naravno, ka`em mu. O vim de ta qom po ~i we pri ~a, se }a we Bo ri vo ja Ra di }a, o sni va - ~a i pr vog pred sed ni ka Me snog od bo ra (ta da se ta ko zvao) De mo - kratske stranke u Kragujevcu, koji je kon sti tu i san 10. mar ta 1990. godine, samo mesec i ne {to dana posle osniva~kog kongresa stranke u Beogradu. Istovremeno, to je u gra du bi la pr va par ti ja na po - ~etku savremenog vi {estrana~kog do ba i je dan od pr vih o gra na ka nove Demokratske stranke u Srbiji. Dvadesetogodi {wi jubilej pada u sle de }u sre du. Zna ~i, Bo ra i Raj ko su pr vi sti - gli, a u br zo je u sa li SKC-a (ko ju je tada Cole Kova ~evi} besplatno ustupio osniva ~ima DS) ve} bilo oko 120 Kragujev ~ana. Do {le su i zva ni ce iz Be o gra da, Dra go qub Mi }unovi}, koji je 3. februara i- zabran za predsednika stranke, dr Ni ko la Mi lo {e vi}, dr Vla dan Va si qe vi}, dr Vla de ta Jan ko vi} i novinar Marko Jankovi}, svi iz vrha DS. - Se de li su u pr vom re du. I oni i mi ne ka ko u ko ~e ni. Oni jer POSLE AKCIJE POTPISIVAWE PETICIJE, 30. MAJA 1990. GODINE, ISPRED PROSTORIJA U FILIPA KQAJI]A nas ne po zna ju i o ~e ku ju da vi de {ta smo mi to smi sli li, a mi u gr ~u kako }e da protekne osniva~ka Skup {ti na, ma da je i ni ci ja - tiv ni od bor za for mi ra we stranke danima osmi {qavao scenario i podelio glavne uloge za o- vaj va `an skup. Se }am se, u tim pri pre ma ma ma lo je is tr ~a vao advokat Pera No`ini}, preporu- JEDAN OD PUNKTOVA GDE SU GRA\ANI POTPISIVALI PETICIJU STRANKE ~io se da on dr `i glav ni po li - ti~ ki go vor. Me u tim, zna ju }i kakva je on razbaru {ena li~nost, re kao sam: Ne, bi }e vi {e go vor - nika, pri ~a danas Radi}. Ta ko je i bi lo. Di mi tri je Ma - das govorio je o istorijatu Demokratske stranke, Petar No`ini} o po gub no sti ko mu ni zma, Mi lan Ti {ovi} o problemima sela, Slavi ca Ma noj lo vi} o po - trebi ustavnih promena, Predrag Pajki} o represivnom karakteru re`ima i Bo ri vo je Ra di} i pro gram skim na ~e li ma DS. Skup {tina je potraja la oko dva sa ta, od de - set do dvanaest. Izabran je Me sni od bor, za pred - sednika Borivoje Radi}, za potpredsednike advoka ti Pe tar No `i ni} i Mi lan Ti {o vi}, a se - kre tar je bio To mi slav Rado {evi}. - Svi smo, na kra ju, bi - li prezadovoqni. Osetili smo i ve li ko o lak {a we jer je Skup {ti na bi la do bro po se }e na, pro te kla je u naj bo qem redu, a bili su zadovoqni i go sti iz Be o gra da. ^e sti ta li su nam, vi so - ko o ce ni li do sa da {wi rad i on da smo, sre} ni i OSNIVA^KA SKUP[TINA MESNOG ODBORA DEMOKRATSKE STRANKE U KRAGUJEVCU 10. MARTA 1990. GODINE ras te re }e ni, o ti {li u Pa li go - ri}. Du go po tom ~u vao sam ka - fan ski ra ~un za taj ru ~ak, bio je dve hiqade i ne {to tada {wih dinara, a pare smo skupili izme u sebe, se }a se detaqa Bora Radi}. Zavod kao partijska }elija U periodu pred formirawe Demokratske stranke re`im Sloboda na Mi lo {e vi }a bio je ve o ma jak, i a ko su ra sli pri ti sci da i Srbija kona~no postane vi {epartijska zemqa. U zamenu, vladaju }a ideologija nudila je model takozva nog ne par tij skog plura li zma ko ji bi se, na vod no, pro vo dio kroz on da {wi So ci ja li sti~ - ki sa vez, me u tim ve }a gru pa is tak nu tih srpskih in te lek tu a la ca decem bra 1989. go di ne i za {la je sa Pi smom o namerama da se formira, od no sno ob no vi De mo - krat ska stran ka, ~i ji je rad za bra ni la ko mu ni - sti~ ka vlast po sle Drugog svet skog ra ta. Pi smo su ob ja vi li on da {wa Bor ba i Du ga. - ^im smo pro ~i ta li Pi smo, po ~e li smo da pri ~a mo o to me ka ko da se u Kragujevcu ukqu ~imo u for mi ra we De mo krat - ske stran ke. Pr vo ja i Predrag Pajki} (istori- ~ar u met no sti ko ji je sa Bo ri vo jem Ra di }em, po stru ci et no lo gom, ta da radio u Zavodu za za {titu spo me ni ka kul tu re prim. a u to ra), jer smo i ina ~e u neobaveznim razgovorima ~esto bistrili politi~ke teme. On da se taj krug pro {i rio i dru - gim qu di ma iz Za vo da, pa je ka s- nije jedan direktor govorio da je Za vod bio par tij ska }e li ja de - mo kra ta. U jed noj kan ce la ri ji sva ko dnev no smo po ~e li da se o - ku pqa mo Bo go sav Jo va no vi} i Slo bo dan La zare vi}, ar hi tek te, arheolog Dimitrije Madas, pravni ca Sla vi ca Ma noj lo vi}, Paj - ki} i ja, pri ~a Ra di}. Me u tim, pro cu re la je vest da se u Za vo du za za {ti tu spo me - ni ka do ga a ne {to po li ti~ ki. No vi nar Qu bi {a Ob ra do vi} u - pu }en je na za da tak, o ti {ao je kod gospodina Radi }a i potom o- belodanio {ta se kuva u ku }i u Velikom parku. - Od mah po tom po ~e li su da nam dolaze qudi i raspituju se {ta to spre ma mo i mo gu li oni da se u - kqu ~e. Me u prvima su se javili a dvo ka ti Ti {o vi} i No `i ni}, a po tom i dru gi. On da je, me u tim, postalo malo nezgodno da od radnih mesta pravimo partijsku prosto ri ju, pa je No `i ni} pred lo - `io da se o ku pqa mo u we go voj a d- BORIVOJE RADI] DOBRO SE SE]A SVIH DOGA\AJA OD PRE DVADESET GODINA vokatskoj kancelariji, u blizini ka fa ne Bo sna. Po ~e li smo da odlazimo tamo, ali taj prostor je po stao te san, jer se krug za in te - resovnih pro {irio na 20-30 qudi. I pak, kod No `i ni }a smo oformili Inicijativni odbor za pri pre mu i sa zi va we O sni va~ ke skup {ti ne. U we mu je bi lo nas dese tak, ja sam bio pred sed nik, i od re di li smo 10. mart kao rok, pri ~a Radi}. Potom su sastanci Inicijativnog odbora odr`avani u Zanatskoj za dru zi Slo ga, ta~ ni je u wi ho - voj kafani u Kara or evoj ulici.
www.kragujevacke.rs Годишњице Четвртак, 4. март 2010. КРАГУЈЕВАЧКЕ 11 a li se kao de ca Do e mo, kao na ka fu nas de se tak, sastavimo dva stola i dogovaramo se {ta i ka ko da ra di mo. U me u vre me nu su us po sta vqe - ni i kon tak ti sa cen tra lom De - mokratske stranke u Beogradu. Za formirawe odbora u unutra {wosti bili su zadu`eni Kosta ^avo- {ki i Vo ji slav Ko {tu ni ca. Ta - ko e, prvi Kragujev ~ani su posta - li ~la no vi stran ke. Jo{ ni je bi lo kwi `i ca, ve} su pra vqe ni sa mo spi sko vi, a o sni va ~i stran ke u Kra gu jev cu bi li su me u pr vih sto. Ta ko je do {ao i 10. mart. Podstanari Carinoj {upi Ose }aj zadovoqstva nakon uspe- {no o dr `a ne O sni va~ ke skup - {ti ne i for mi ra wa Me snog od bo ra DS u Kra gu jev cu, ve} sutradan je zamenila zebwa. - Pi ta li smo se gde sa da? Na - pravili smo stranku, ali nemamo pro sto ri je. Gde da ra di mo i gde da nam do la ze qu di ko ji ho }e da se u - kqu ~e u rad ili da se u ~la ne? Gde god saznamo za slobodan prostor, ~im ka `e mo da nam tre ba za stra - na~ ke po tre be od - bi ju nas. Ko na~ no, no vi nar Zo ran Ra do - va no vi}, ko ji je ta da bio deo na {e e ki pe, ka`e da neka gospo a Ca ra u Fi li pa Kqa - ji }a 22 ima po stor za iz da va we. Bi la je to zi da na {u pa, ne ke po mo} ne pro sto ri je, dva o de qe wa od po nekoliko kvadrata, a kad se is pra vi{ o - sta je pe daq do plafo na. Ni smo mo gli da biramo, o ~istimo i okre ~imo te sobi~ke i uselimo se, opisuje Bora Radi} prve stra na~ ke pro sto ri - je Ka kve da su bi le, mese~na kirija iznosi la je sto ma ra ka. Dok ni je po ~eo da sti `e no vac od ~la n- a ri na, pa re su sku - pqa li iz svo jih xe - pova, a poseban problem bio je {to ni su i ma li ni ka kvog na - me {taja. - Pr vo je Du le Fi - li po vi} od ku }e do - vezao jedan stari sto i ne ko li ko sto li ca. Ti {ovi} je doneo dve klupe za sedewe, koje smo po sle vu kli gde god smo se se li li, a mi o sta li do ne li smo od svo jih ku }a je dan re {o, {o qe za ka fu i ~a {e. Ka sni je smo nabavili i neku staru pisa }u ma- {inu. Te le fo na, na rav no, ni je bi lo, a ni je bi lo ni na ~i na da se po sta - vi ta bla sa na zi vom stran ke jer su zakupqene prostorije bile u dvori {tu, pa se ne bi vi de la. Za to je na pra vqen o ma wi pa no sa po sto - qem na ko me je pi sa lo Me sni od - bor De mo krat ske stran ke Kra gu je vac, ko ji je pre ko da na sta jao na tro to a ru is pred dvo ri - {ta, a u ve ~e je skla wan. - Da bi jav nost ~u la za nas, na - pravili smo i jedan transparent koji smo postavili kod doweg kame nog mo sta. Ve za li smo ga za dva kandelabra, preko ulice, na plavom platnu bila su na {ivena bela slo va ko ja su is pi si va la: Demokratska stranka. To je uradila jed na na {a {naj der ka. I da nas se se }am ko li ko smo bi li po no - sni i uz bu e ni {to smo se, eto, jav no le gi ti mi sa li, ka `e Bo ra Radi}. Spa sov dan sko kr {te we Ta ko je stran ka po ~e la da `i vi, do la zi li su za in te re so va ni, u - ~la wa va li se. I sto vre me no je u ne kim no vi na ma ob ja vqen po ziv sa pri stup ni com, pa se je dan broj Kra gu jev ~a na na taj na ~in u ~la - nio u Demokratsku stranku. Onda je iz Beograda kragujeva~kom Mesnom odboru dostavqen spisak sa tim i me ni ma. Ra di} ka `e da te qude ranije nije poznavao, ali brzo su se na {li i zbli `i li. Ri zi - ku ju }i da se ne se ti ba{ svih, Bo ra Ra di} ka `e da su na taj na - ~in stran ci pri stu pi li Vlat ko Rajkovi}, Predrag Kawevac, Mirja na Ba bi}, Ra den ko Ne na di}, Stanoje Brki}... Stran ka je ta ko ja ~a la i ra sla, ali de ce ni je ko mu ni sti~ kog jedno u mqa o sta vi le su du bok trag u svesti i navikama qudi. Mnogima je bio stran i sam po jam vi {e - stra na~ ja ili po li ti~ kog plu ra - li zma, a bio je pri su tan i strah od pri kla wa wa no vim po li ti~ - kim organizacijama. Zato su mlade kra gu je va~ ke de mo kra te od lu - ~i le da u u u na rod, od no sno da na u li ca ma gra da o stva re di rek - tan kontakt sa gra anima. SADR@AJ LETKA U AKCIJI VREME JE Za to je bio i za bran Spa sov dan, ko ji je te 1990. go di ne pa dao 30. maja, ina ~e uvek je u ~etvrtak. Dogo vo ri li su se da gra a ni ma po - nude potpisivawe peticije kojom se od Skup {tine Srbije tra`i dono {ewe zakona kojim bi se zabrani lo po li ti~ ko or ga ni zo va we u preduze }ima i ustanovama, vojsci i po li ci ji. U ra en je i le tak, na jednoj strani kupnim slovima bilo je is pi sa no Vre me je, a na dru goj je bio tekst pe ti ci je. - Du go smo pla ni ra li kao da sprovedemo ovu akciju. Nismo i- ma li u to me is ku stva, a `e le li smo da privu ~emo pa`wu gra ana i da sve to pro tek ne bez in ci de - nata. Zanimqivo je bilo kada smo o ti {li u po li ci ju da pri ja vi mo ak ci ju. Du go smo ras pra vqa li, oni su bi li pri li~ no zbu we ni i ne pre sta no su po na vqa li da ne sme bi ti ni ka kvih gu `vi, ni ti su ko ba. Mi smo ih u be i va li da }e sve bi ti u naj bo qem re du, ma - da, iskreno, nismo mogli pretposta vi ti ka ko }e pro te }i na {e pr vo po ja vqi va we na u li ca ma, pri ~a Bora Radi}. Pot pi si va we pe ti ci je po ~e lo je u devet sati izjutra na nekoliko punktova: u centru kod saobra- }aj ca, is pred Su da, kod Bal ka - na, kod pi ja ce i is pred Stu - dent skog do ma. Ka sni je je po sta - vqen sto i is pod Pi o ni ra, kod prodavnice Sutjeska. - Bio je pre lep sun ~an dan, u li - ce pu ne qu di. Na {i ~la no vi na punk to vi ma su ob ja {wa va li gra - a ni ma da smo mi De mo krat ska stran ka i {ta tra `i mo od vla sti. Za to vre me mi iz ru ko vod stva stran ke ne pre sta no smo kru `i - li od jed nog do dru gog me sta. Za - ni mqi vo, svu da je bi la vr lo primetna policija, ali nije bilo po tre be nig de da in ter ve ni {e. Bili smo skoro zapaweni intereso va wem gra a na. Vr lo br zo nam je po ne sta lo le ta ka, pa smo ih ne - ko li ko pu ta u mno `a va li u fo to - ko pir ni ci kod Ja blan ~i }a. U to me su po seb no ak tiv ni bi li Vlat ko Raj ko vi} i Mi qoj ko Sre - tenovi}. Planirali smo da na u- li ca ma o sta ne mo pet-{est sa ti, ali o sta li smo do ka sno po pod ne. Na kraju smo, isce eni i umorni, ali presre}ni zbog uspe {nog nastupa pred sugra anima, o ti {li u svoju stra na~ ku {u pu. Grup na fo to gra fi ja ko ju smo ta da na pra - vi li jed na je od naj - lep {ih iz tog vre - me na, ka `e Bo ra Ra - di}. On da {we no vi ne za be le `i le su da je peticiju Mesnog odbo ra De mo krat ske stran ke, na Spa sov dan 1990. go di ne, pot pi - sao 2.081 gra a nin. Za ono do ba fan ta - sti ~an uspeh. Preseqewe u Glavnu ulicu Po sle De mo krat - ske stran ke, to kom pr ve po lo vi ne 1990. go di ne u Kra gu jev cu su svoje odbore dobile i Na rod na ra di - kalna stranka (Veqka Gu be ri ne), Srp ski po kret ob no ve, Srpska na rod na ob no va, Srp ska li be ral na, Zelena stranka... Po- {to su i ma li do sta sli~ nih ili za jed - ni~ kih pro ble ma, kra gu je va~ ki od bo ri od po ~et ka su bi li u - pu }eni na me usobnu saradwu. - Zajedni~ki smo se naj vi {e do go va ra li ka ko da iz dej stvu je mo stra na~ ke prostorije, jer niko nije imao ni pribli`no odgovaraju }i prostor za rad. Tim po vo dom vi {e pu ta smo odlazili kod tada {weg predsednika op {tine Srbe Vasovi }a. Bi li su te {ki raz go vo ri. Po sle iz ve snog vre me na, Va so vi} nam po nu di pro sto ri je me snih za jed - ni ca ko je bi smo mo gli da ko ri - sti mo jed nom ne deq no. Ni ko me to, na rav no, ni je od go va ra lo jer stran ke tre ba da ra de sva ki dan. Ko na~ no, qu di iz op {ti ne o bez - be uju nam neke prostorije u Stano vu, Pa li lu la ma, Va {a ri {tu, u Glav noj u li ci. Re kli su nam: Evo vam, a vi se do go vo ri te gde }e ko. Tu se o kon ~a va i pri ~a o Ca ri noj {u pi u Fi li pa Kqa ji }a, za vr - {a va svo je vr lo sve `e se }a we na for mi ra we i pr ve me se ce ra da Demokratske stranke Borivoje Radi}. I na ~e, po sle pred lo `e nog dogo vo ra, od bo ri Srp skog po kre ta ob no ve i De mo krat ske stran ke u - se li li su se u po jed nu so bu u on - da {woj Ulici mar {ala Tita 118. DS je i sa da tu, u znat no pro {i re - nom prostoru. Samo, stanari su ne ki sa svim no vi qu di.
12 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 4. март 2010. www.kragujevacke.rs Grad Po {to je kraj wi rok za predaju zahteva za legalizaciju 11. mart, sa republi~kog nivoa sti`u upozorewa o uve }anom porezu, a sa grad skog da se ta kve ku }e ne mo gu prikqu ~iti na bilo koju komunalnu mre`u. Zbog to ga se o vih da na naglo pove }ava broj podnetih zahteva Пише Александар Јокићевић ISTI^E ROK ZA LEGALIZACIJU OBJEKATA Navala na {alter a ne, mo }i }e da u kwi `e svo ju ne - po kret nost, ko ja }e, sa mim tim, vi {e vredeti. Dileme Ina ~e, od usvajawa novog Zakona o prostornom planirawu i izgrad wi, sep tem bra 2009. go di ne, ko ji je i pro - pi sao po sled wu {an su uporno se tvrdi da pro ces le ga li za ci je ni ka da ni je bio lak {i i jef ti ni ji. Za po ~e tak do voq no je po pu - ni ti for mu - lar, uz mini - mal nu pra te - }u do ku men ta ci ju, dok sve {to ne do - sta je od do ku - menata gra anin mo`e dostaviti naknadno. Is pred {al te ra na ko me se predaju zahtevi za legalizaciju u Skup {tini grada ovih dana je gu- `va. - Sa da su se se ti li, u vre me kri ze, ka da na rod je dva pre `i - vqa va. Ma da, oni to ra de jer je i dr `a va bez pa ra. Pri ~a ju da je jednostavno i jeftino, a niko ne mo- `e da mi ka `e da li }e me ko {ta ti dve ili tri hi qa de e vra. U {te evinu nemam, da se zadu`im u banci ne usu ujem se. Dvoumim se, raz mi {qam {ta }u, pri ~a ~o - vek ko ji ~e ka u re du. O sta lo je se dam da na do za tva - ra wa {al te ra. Zar je mo gu }e da je cena nepoznanica? Bi qa na Ma ti je vi}, prav ni ca iz pred u ze }a za iz grad wu gra da, ob ja {wa va da se ce ne zna ju, ali da ne mo `e sve po da ta ke iz pred me - ta iz ne ti u jav nost. ^ak ni ko li - ko je pred me ta, do o vog tre nut ka, dostavqeno preduze }u. - Upravo je obra en predmet za ku }u od 178 kva dra ta, ko ja se na - la zi u na se qu Su {i ca, {to je dru - ga gra e vin ska zo na. Do 100 kva dra ta ce na je 9,6 e vra, sa po pu - stom od 60 po sto za pla }a we do kra ja go di ne, a o sta tak je 16,8 e - vra po kva dra - tu,sa po pu stom od 30 po sto. Zbir no na kna da NASEQE ERDE^ SA MNOGO KANDIDATA ZA LEGALIZACIJU Рa zli ~i te su pro ce ne bro ja ne le gal nih o bje - kata u gradu. Pomiwe se 12.000, 13.000 i 15.000 ku }a i zgra da, a ~ak ni Gra evinska inspekcija ko ja bi tre ba lo da je u ma te ri ji ne mo `e da iz ne se ta ~an po da tak. Zva ni~ na in for - ma ci ja gla si da je od stu pa wa na sna gu no vih pro pi sa do da nas u kra gu je va~ koj lo kal noj u pra vi pod ne to ot pri li ke 2.000 zah te va za legalizaciju, pa kako rok isti- ~e 11. mar ta pi ta we je ho }e li se ovaj posao uspe {no okon ~ati. Na {al te ru broj 1 u ho lu Skup - {ti ne gra da o vih da na pri ma ju oko stotinu zahteva dnevno, i ako se taj tem po na sta vi do kraj weg ro ka bi }e ih jo{ oko 1.000. Po - {to je pre stu pa wa na sna gu no vih pro pi sa u Kra gu jev cu pod ne to 11.000 zahteva za legalizaciju, po tom ra ~u nu iz la zi da }e za go to vo sve nelegalne objekte biti podneti zahtevi. Da li su to me do pri ne li u ~e - sta li a pe li da se is ko ri sti po - sled wa {an sa da vla sni ci ku }a bu du svo ji na svo me, ili to {to su nadle`ni isticali posledice koje }e gra ani snositi ukoliko ne na mi re dug pre ma dr `a vi, te - {ko je pro ce ni ti. Mi ni star stvo finansija je pokrenulo inicijativu da vlasnici objekata koji ne u u u proces legalizacije pla }aju vi {estruko ve }i porez, dok zakon pred vi a i mo gu} nost ru {e wa ne le ga li zo va nih o bje ka - ta, a u sle di la su i u po zo re wa od gradskih vlasti da nesavesni svoje ku }e ne }e mo }i da pri kqu ~e ni na jed nu ko mu nal nu mre `u. Oni koji legalizuju, podse }ali su graiznosi 2.284 evra. Uprava za prostor no pla ni ra we Skup {ti ne gra da na ma do sta vqa do ku men ta - ciju prijavqenih gra ana, mi vr- {i mo ob ra ~un i vra }a mo predmet, a oni, opet, obave {tavaju investitora o ceni. Ukoliko je sa gla san tek on da sa na ma za kqu - ~uje ugovor o pla }awu naknade za kori {}ewe gradskog gra evinskog zemqi {ta, ka`e ova sagovornica. Ona poja {wava za {to je legalizacija svake ku }e pri ~a za sebe i za {to in ve sti tor ~e ka na ko na~ - nu cenu. Cena kvadrata je odre ena pre ma ta be li po grad skim zonama, ali za podrumske, pomo}- ne pro sto ri je, po vr {i ne te ra sa, lo a i ste pe ni {ta sle di 0,75, 0,50 i 0,25 ko rek ci je po kva dra tu. Na ~el ni ca U pra ve za pro stor - no planirawe i za {titu `ivotne sredine u Skup {tini grada Bojana Di vac po tvr u je da je iz da na u dan gu`va ispred {altera Slu`be za legalizaciju sve ve }a, a dodaje i da je postupak stvarno jednostavan. - Uz pri ja vu je do voq na ko pi ja pla na pla ca i list ne po kret no - sti, do kaz o vla sni {tvu ili ko ri - sni {tvu, i po pri je mu zah te va za [ALTER ZA PRIJAM ZAHTEVA su in ve sti ra wu, pra vo sna `no re - {e we o na sle i va wu. Fo to gra fi je i teh ni~ ki iz ve - {taj izra uje Slu`ba za legalitaci ju pri li kom iz la ska na te ren, ali samo za porodi~ne objekte. Za ostale kategorije gra evina sa vi- {e stanova (nameweni tr`i {tu), stam be no-po slov ne, pro iz vod ne, do gra e ne (uz po se do va we gra e - vin ske do zvo le od ko je je od stu - pqe no) vla snik ve} an ga `u je li cen ci ra no li ce ko je iz ra u je projekat izvedenog stawa. Ma sov ni je pod no {e we zah te va za le ga li za ci ju be le `i se u Kra - gu jev cu tek od kra ja fe bru a ra. Primera radi, 21. decembra pro- {le godine na {alteru Slu`be za legalizaciju bilo je zavedeno svega 10 zah te va, da bi od 22. fe bru - a ra, {to na ~el ni ca Di vac povezuje i sa prestankom {trajka u Katastru, broj zahteva bio pove- }an na 50, do da na {wih sto ti nu dnevno. Zbi rom 11.000 zah te va za le ga - lizaciju objekata podnetih tokom pret hod nih go di na, pre stu pa wa na snagu novih pripisa, i o ~ekivanih 3.000 zahteva do isteka role ga li za ci ju iz la zi mo na te ren. Anga`uje se na{ arhitekta, pravnik, po gle da se o bje kat, fo to gra - fi {e, uradi se izve {taj. Ukoliko je le ga li za ci ja mo gu }a, a to pod - ra zu me va da o bje kat ni je na ze - mqi {tu za koje je urbanisti~kim planom predvi ena neka druga name na, ili na kli zi {tu, pred met se obra uje. Ako je potrebna dopu - na do ku men ta ci je, zah te va mo je i pro sle u je mo Pred u ze }u za izgrad wu gra da ko je vr {i ob ra ~un naknade, navodi Divac. Postoje ~etiri vrste formulara: za po ro di~ ni o bje kat do 100 i pre ko 100 kva dra ta sa jed nim sta - nom, za stam be ni o bje kat sa vi {e sta no va, od no sno stam be no-po - slov ni, kao i po slov ni i pro iz - vod ni o bje kat, po tom o bra zac za objekat izgra en sredstvima bilo iz republi~kog ili gradskog buxe ta, kao i zah tev za po mo} ni o bje - kat. Potrebna dokumenta Pra te }a pa pi ro lo gi ja je, ta ko - e, pre ci zno po bro ja na. O sim {to zah tev sva ka ko sa dr `i podat ke o o bjek tu, vr stu, ga ba rit, sprat nost, broj ka ta star ske par - ce le, ka ta star sku op {ti nu i u - li cu, fo to gra fi je o bjek ta, po ne gde je po tre ban i za pi snik o ve {ta ~e wu o is pu we no sti u slo - va za u po tre bu o bjek ta, ko pi ja pla na sa svim sni mqe nim o bjek - ti ma na par ce li, do kaz o pra vu svo ji ne, od no sno za ku pu, u go vor o ku po vi ni o bjek ta ili mo `da o ЦЕНА ЛЕГАЛИЗАЦИЈЕ Za porodi~ne stambene objekte do 100 kva dra ta (sa po pu stom od 60 odsto): ekstra zona - 14,8, prva zona 10,4, dru ga zo na 9,6, tre }a zo na 9,2, ~e tvr ta zo na 4, pe ta zo na 2,4 evra po kvadratu. Za porodi~ne stambene objekte preko 100 kvadrata (sa popustom od 30 od sto): eks tra zo na 25,9, pr va zo na 18,2, dru ga zo na 16,8, tre }a zo na 16,1, ~e tvr ta zo na 7, pe ta zo na 4,2 e vra po kvadratu. Napomena: Za ku }u od preko 100 kvadrata cenovnik se odre uje tako {to se pr vih 100 kva dra ta bodu je po ce ni sa po pu stom od 60 posto, a povr {ina preko 100 kvadra ta po ce ni sa po pu stom od 30 posto. Za vi {eporodi~ne stambene o- bjekte nema umawewa cena: Eks tra zo na 100, pr va zo na 80, dru ga zo na 74, tre }a zo na 68, ~e - tvr ta zo na 32, pe ta zo na 28 e vra po kvadratu. Za poslovni prostor izgra en bez odobrewa nadle`nog organa: Eks tra zo na 140, pr va zo na 120, dru ga zo na 100, tre }a zo na 90, ~e - tvr ta zo na 22, pe ta zo na 12 e vra po kvadratu. PROBLEMI POSLE TEHNI^KOG PRIJEMA ZGRADE Nevoqe s faznom gradwom [ta se de si kad sta na ri ostanu bez parking mesta garantovanog ugovorom, kada nema skloni {ta, kada se izgradi vi {e stanova od predvi enih i sve to pro e teh ni~ ki prijem i zgrada dobije upotrebnu dozvolu Вlasnici stanova stambene zgrade u Pozori {noj ulici broj 6 na {li su se pred go to vo ne re {i vim pro ble mom. Pri li kom ku po vi ne sta no va, 2003. go di ne, bi lo im je ga ran to va no po jed no par king me sto, ali ka da se zgra da zavr {ila i dobila upotrebnu dozvolu, a stanari po ~eli da se useqavaju - ispostavilo se da nemaju gde da par ki ra ju svo ja vo zi la. O - sim toga, zafalilo je i skloni- {te. Ni su do bi li ni o zna ~e ne brojeve stanova, jer se ni kvadratu re ne po kla pa ju sa pro jek to va - nom, ka`e na{ sagovornik, koji je insistiro na anonimnosti. Sta na ri ove zgra de u kwi `i li su svo je sta no ve, a fa zna grad wa o - mogu }ava da investitor naknadno ot klo ni pro pu ste. - Mi u o voj fa zi ne }e mo i}i u spor sa investitorom.spor treba da bude izme u Gradske uprave za prostorno planirawe i Direkcije za ur ba ni zam, jer su oni na o s- no vu teh ni~ kog pre gle da iz da li upotrebnu dozvolu, uprkos nepridr`avawa datih urbanisti~kih u- slova, ka`e na{ sagovornik. Ob ja {wa va da je ste iz gra e no vi {e stanova nego {to je projektnom dokumentacijom predvi eno, ali je to u me uvremenu uskla eno. Me utim, iako je sve pla }eno, ni posle {est godina od useqewa niko od stanara zgrade nije dobio parking mesto.obra }ali su se pisanim putem nadle`nim instituci ja ma, ali ni su do bi li go to vo nikakve odgovore. Iz Odeqewa za izgradwu su im prosledili nalaz komisije za tehni~ki prijem u kome ka `u da se na da ju da }e to bi ti u ra e no u dru goj fa zi, jer je to u in te re su in ve sti to ra! Pred sed - nik komisije za tehni~ki prijem mr Mi lo mir Po po vi} ob ja snio je, u tom do ku men tu, da se pro je kat iz ve de nog sta wa ra zli ku je od o s- nov nog sa mo po bro ju stam be nih jedinica (umesto pet - sedam), da je pre gle da na a te sna do ku men ta - ci ja u gra e nog ma te ri ja la i funkcije objekta uredna i da nisu u o ~e ni vi zu el ni ne do sta ci za pro jek to va ni o bje kat A, ko ji predstava samo prvu fazu gradwe. Ina ~e, prvu fazu ~ini izgradwa o bjek ta sa ve znim de lom na parceli koja se predvi a urbanisti~ ko-teh ni~ kim u slo vi ma sa par king me sti ma, a fa za B je a - daptacija tavanskog prostora ku- }e u stam be ni pro stor, ko ja je svo ji na jed nog od in ve sti to ra, vlasnika placa. Zapelo je, po re- ~i ma na {eg sa go vor ni ka, jer je skloni {te, vlasni {tvo stambene zgra de A od 12, 68 m 2, investitor uzurpirao za sebe, bez ikakvog osnova. Mr Milomir Popovi} tvrdi da kada su oni izlazili na tehni~ki prijem objekta postojala je prosto ri ja u pri ze mqu zgra de - sklo - ni {te tipa zaklona sa betonskim zidom i metalnim vratima. - Verovatno da je investitor bes prav no pro me nio na me nu. Ne sum wam da su sta na ri u pra vu, ka - `e mr Po po vi} i do da je da su tom pri li kom za te kli tam po ni ran pro stor za pet par king me sta, a ka ko je tre nut no sta we - ne zna. Ve ro vat no da to ne zna ju ni u Gradskoj upravi za prostorno plani ra we, jer to ni je wi hov deo po - PROBLEMI NASTAJU PO USEQEWU: ZGRADA U POZORI[NOJ ULICI sla. Oni su izdali upotrebnu dozvo lu na o sno vu po da ta ka i mi - {qewa komisije za tehni~ki prijem, ko ji je grad po ve rio Di rekciji za urbanizam. - Posle `albe stanara te ulice mi smo dva puta zamolili Direkci ju za ur ba ni zam da i za u na te - ren i sve pro ve re. Gra a ni se s pra vom qu te ako je stvar no ve zni deo neizgra en, ako je neizgra eno sklo ni {te, ako se ne de fi ni - {u gra ni ce, ako su ne iz gra e na parking mesta, ka`e Bojana Divac
www.kragujevacke.rs ka, 11. mar ta, iz gle da da }e se po - kri ti pro ce we na ci fra o bro ju ne le gal nih gra e vi na u gra du, {to u ka zu je da bi pro ces la ga li - za ci je mo gao da bu de u spe {no o - kon ~an. - Rok za ob ra du i pla }a we na - kna de, sa po pu stom od 60 od sto do 100 kva dra ta i 30 od sto pre ko 100 kvadrata za porodi~ne objekte, je do kra ja ove go di ne, dok za dru ge vr ste o bje ka ta po pu sta ne ma. Na - kon tog ro ka ne }e bi ti po pu sta. Ta ko e, ~i we ni ca je da je u svo je - na grad ska od lu ka pre ma ko joj se za ne le ga li zo va ne o bjek te ne mo - `e izdati saglasnost za komunalne pri kqu~ ke, ali sma tram da }e go to vo svi vla sni ci ne le gal nih o bje ka ta u}i u po stu pak. Sva ko `eli da legalizuje ku }u. Ogroman posao za Slu`bu za legalizaciju i Pred u ze }e za iz grad wu kre }e na - kon 11. mar ta, jer svi pred me ti moraju biti obra eni, nagla {ava Divac. Prema wenim re ~ima, na ovom poslu koji je ozna ~en kao prioritet an ga `o va na je ce la U pra va za pro stor no pla ni ra we. Ra mi {qa se o novoj sistematizaciji, dodatnom po kri va wu kqu~ nih rad nih me sta. To je ve} u su prot no sti sa sta vom Mi ni star stva za lo kal nu samoupravu i dr`avnu upravu, koje na ja vqu je sma we we bro ja za po - slenih. U sva kom slu ~a ju, grad je od u - stao od pr vo bit no na ja vqi va nog ce nov ni ka, pre ma zo na ma, jer je Mi ni star stvo od re di lo po pu ste od 60 i 30 od sto od ta ko zva ne le - gal ne ce ne na kna de za u re e we gra e vin skog ze mqi {ta. Ta ko se do {lo do iz no sa od 14,8 e vra za o - bjek te do 100 kva dra ta i 25,9 e vra pre ko te kva dra tu re za eks tra zo - nu (vi de ti ta be lu), dok su vi {e - po ro di~ ni i po slov ni o bjek ti bez po pu sta. Zna ~aj na je jo{ jed na pre po ru ka Mi ni star stva za pro - stor no pla ni ra we - da se u po s- tup ci ma le ga li za ci je ne pla }a pre na me na po qo pri vred nog u gra e vin sko ze mqi {te. I dan da - nas u pi sa no po qo pri vred no ze - mqi {te je ~est slu ~aj u pri - grad skim, pa i grad skim na se qi - ma. A, i a ko dr `a va i za wi ve mno gi ma go di na ma na pla }u je me - se~ no ko ri {}e we gra e vin skog ze mqi {ta, Ka ta star ~e ka u red bu. Bit no je da Slu `ba za le ga li za - ci ju pri hva ta i slu ~a je ve ka da se plac ne vo di na vla sni ka ku }e, uz va qa ni ku po pro daj ni u go vor sa vla sni kom wi ve. na ~el ni ca Grad ske u pra ve za izgrad wu i pro stor no pla ni ra we, do da ju }i da je pred met po no vo pro sle en ko mi si ji za teh ni~ ki prijem. U Direkciji za urbanizam nam je re ~e no da se do dru ge fa ze ni je do {lo, i a ko je mo `da o bje kat za - vr {en, jer nema zahteva investito ra za teh ni~ ki pri jem o bjek ta B. Da ga ima oni bi i za {li na te ren i sve pro ve ri li, pa i par - kinge koji moraju da budu izbetonirani i obele`eni. Po mr Po po vi }u, sve napri med - be stanara zgrade odnose se probleme koji se ti ~u wihovog odnosa sa investitorom i suinvestitorima ovog objekta, odnosno zgrada A i B ko je su teh ni~ ki i teh no lo {ki nezavisne gra evinske celine. Ako sta na ri mi sle da su po gre - {ili dr`avni organi onda treba da po kre nu u prav ni spor, ali on misli da wihovih propusta nema. O ~igledno je da se kupcima stano va ne o sta vqa mno go pro sto ra za ma ne var, do da prav du po tra `e na su du. Is po sta vi lo se da je fa - zna izgradwa dobra samo za investitora, jer posledwa faza, koja je i naj va `ni ja za ot kla wa we svih propusta, kao u konkretnm slu ~aju, mo `e da po tra je. Elizabeta JOVANOVI] Grad Четвртак, 4. март 2010. КРАГУЈЕВАЧКЕ 13 Klima-komore po internacionalnom standardu i standardima di. Sa integrisanom i rashladnom tehnikom, u higijenik izvedbi, klima-komore za bazene, kuhinje i slično. Do 100.000 m 3 /h. Kotlovi zidni, standardni dniikondenzacioni, i do 100 kw.stojeći, standardniikondenzac i kondenzacioni kotlovi do 5 MW. Termogeni kaloriferi, i, krovni ventilatori, ventilatori za odimljavanje, toplotne tne pumpe. Kompletni solarni sistemi. stemi. BeoHAMEX je zastupnik i sledećih firmi alu-pex cevi za razvod grejanja i sanitarne vode, kompletna oprema za podno grejanje, e, rezervoari za smeštanje lož ulja, rezervoarizakiš za kišnicu... ekspanzione posude za grejanje i sanitarnu vodu, klimatizaciju i solarnu tehniku... solarna tehnika photovoltaic gasni, elektro ektro i adijabatski ovlaživači podni i plafonski onskikonvektori konvektori (za grejanje i hlađenje), distributivni elementi... nova generacija dizajniranih pločastih i radijatora za kupatila tople i hladne vazdušne zavese (vazdušne zavese za markete, hladnjače, proizvodne hale razdelnici i sabirnici (kompletne podstanice) izmenjivači toplote vazduh tečnost, dimni gasovi tečnost, toplotne pumpe... termogeni, eni, pokretni, stojeći ili viseći grejači vazduha na propan butan, gas i struju fan coili, kanalske klime, termogeni do 1 MW BeoHAMEX d.o.o. Vojislava ojislavailića 29, 11000 Beograd Tel. 011/308-74-70 Faks 011/308-74-7108-74-71 info@beohamex.co.rs www.beohamex.co.rs
14 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 4. март 2010. www.kragujevacke.rs Napad na taksistu Kra gu jev ~a ni Sr an Jo va no vi} (35) i Bojan Jovanovi} (35) uhap- {eni su, 25. februara, i privede - ni is tra `nom su di ji O snov nog su da pod sum wom da su po ~i ni li raz boj ni {tvo. Na kon sa slu {a wa od re en im je pri tvor do 30 da na. Sve ukazuje da su se Jovanovi }i, 17. fe bru a ra, oko 23 sa ta, tak si vozilom fijat panda, kojim je u- pra vqa Slo bo dan S., od ve zli od Ve li kog par ka do ma gi stral nog puta Kragujevac- Bato ~ina, gde su voza ~u, uz pretwu no`em, oduzeli mobilni telefon i 2.500 dinara, a potom ga isterali iz auta. Oduzetim taksi vozilom odvezli su se do cen tra gra da, gde je ono i pro - na eno. Prona ena ukradena garderoba An dre ja An dre ji} (26) iz Kra gu - jev ca i Ma ri ja Dam wa no vi} (24) iz o ko li ne A ran e lov ca u hap {e - ni su pod sum wom da su po ~i ni - li kri vi~ no de lo raz boj ni {tvo. Ve ru je se da su wih dvo je, 24. fe bru a ra ove go di ne, oko 11 sa - ti, u {li u SZTR MGM, u Ka ra - or e voj u li ci, u {li u SZTR MGM, u tre nut ku ka da se proda vac Mar ko G., u woj sam na la - zio. Na kon kra }eg raz gle da wa, An dre ja je na pao Mar ka G. ska - ple lom, po se kao ga po ru ka ma i iz ka se iz vu kao 2.000 di na ra, dok je Ma ri ja sa po li ca ku pi la gar - de ro bu (duk se ve, ma ji ce, ha qi ne, tu ni ke), u vred no sti od 8.000 dina ra. Sva ukradena garderoba prona- e na je u An dre ji noj ku }i, u ko joj je posledwih meseci `ivela Mari ja Dam wa no vi} i bi }e vra }e na vlasniku. La`na dojava o bom bi [esnaestogodi {wi u ~enik ovda- {we E ko nom ske {ko le N. M. iz o - koline Kragujevca, 9. februara, u 12 sa ti i 17 mi nu ta, mo bil nim telefonom pozvao je svoju {kolu, slu `be ni ci sa op {tio da je podmet nu ta bom ba i pre ki nuo ve zu. Stru~na ekipa policije odmah po pozivu obavila je kontradivizioni pregled, ali se ispostavilo da je dojava bila la`na. De ~ak je identifikovan i protiv wega je podneta krivi~na prija va zbog sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo i za zi va we pa ni ke i nereda. САОБРАЋАЈ Хроника Katanac na no}ni klub Kazino Uhap {en zbog razbojni {tva Go ran Di mi tri je vi} (29) iz Ma - log Kr~mara kod Ra ~e uhap {en je pod sum wom da je po ~i nio raz boj - ni {tvo i we mu je od re en pri - tvor do 30 da na. Ima in di ci ja da je, 21. fe bru a - ra ove godine, u ve ~erwim satima, u nasequ Bresnica pri {ao parkira nom tak si vo zi lu u ko me se M.\. nalazio sa devojkom, vi {e puta ga pesnicom udario po glavi, oduzeo mu no vac i dva mo bil na te le fo - na. Po li ci ja je kod Go ra na Di mi - tri je vi }a pro na {la te le fo ne i vratila vlasniku. Ovo je, ina ~e, drugo rasvetqeno razbojni {tvo nad taksi voza ~ima u proteklih nedequ dana. В Poginuo voza~ mercedesa U u de su, ko ji se do go dio 28. fe bru a ra, u Bo `ur wi kod To po le, na li cu mesta poginuo je voza~ mercedesa Dejan Jakovqevi} (27) iz Gorwe Trna ve kod To po le, dok su dve o so be iz te ret wa ka, Rat ko Pro ki} (39) i we - gov otac Milenko Proki} (60), tako e iz Gorwe Trnave, zadobili te {ke telesne povrede. Voze }i mercedes magistralnim putem od Topole prema Kragujevcu, De jan Ja ko vqe vi} je, zbog ne pri la go e ne br zi ne kre ta wa, iz gu bio kon tro lu nad u pra vqa ~em, pre {ao na le vu ko lo vo znu tra ku i zad wom levom bo~nom stranom naleteo na teretno vizilo volksvagen, koje je nailazilo iz suprotnog smera. Jakovqevi} je podlegao povredama na licu mesta, dok je voza~ volksvagena Ratko Proki} zadobio te {ke povrede, a wegov otac Milenko, putnik u vozilu, povrede opasne po `ivot. Di rek ci ja za u pra vqa we od u ze tom i mo vi nom 1. marta zape ~atila je no}ni klub Kazino, koji se na la zi u U li ci kra qa A lek san dra Ka ra or e vi - }a 71, u vla sni {tvu Dar ka [a ri }a. Ta ko je sve u Kragujevcu {to se vodilo na wega i wegovog brata od u ja ka @eq ka Vu ja no vi }a, ko ji je u hap {en 19. oktobra, zakatan ~eno na osnovu re {ewa Posebnog odeqewa Vi {eg suda u Beogradu od 15. februara, kojim mu se privremeno oduzima imovina, kao i ~lanovima wegove u`e porodice, na podru~ju Beo gra da, Kra gu jev ca, Srem ske Mi tro vi ce. U to ku pro ce du re pe ~a }e wa po ja vio se A lek san dar Goj - ko vi}, ko ji je tvr dio da je jo{ od pre pet go di na za ku pac tog u go sti teq skog o bjek ta, ali to ni {ta ni je pro me ni lo. Ina ~e, pre toga zaplewene su ku }e u @elezni~koj ulici, u Cetiwskoj i Divostinu, vlasni {tvo @eq ka Vu ja no vi }a, me na xe ra ka fe-klu ba Ka zi - no. E. J. Deda zlostavqao unuka ^e tr de se to smo go di {wi Z. J. iz Lapova priveden je istra`nom sudi ji O snov nog su da pod sum wom da je po ~i nio kri vi~ no de lo na - si qa u po ro di ci, dok je we gov ro - e ni brat G. J. (36) iz O se ~i ne u hap {en zbog na sil ni~ kog po na - {a wa. Na kon sa slu {a wa is tra - `ni su di ja je bra }i od re di la pritvor, a u ovaj doga aj ukqu ~io se i Cen tar za so ci jal ni rad u Ba - to ~ini. Incident se desio 28. februara, u ve ~erwim satima, neposredno po {to je Z. J. sa bra tom is pio ve }u ko li ~i nu al ko ho la. Sum wa se da je tom pri li kom svog pe to - go di {weg u nu ka o ba vio ru ka ma oko stru ka i no gu i ta ko dr `ao, dok je G. J., bez po vo da i raz lo ga, de te vi {e pu ta pe sni com u da rio u sto mak. Ka da je ~uo ja u ke i de~ ji pla~, de ~a kov stric i we gov gost, koga je krenuo da isprati, utr ~ali su u ku }u i spre ~i li da qe na - si qe nad de tetom. Rasvetqena serija krivi~nih dela Ivanu ]osi }u (19) i Radojici Simi }u (26) iz Aran elovca odre ena je me ra za dr `a va wa u tra ja wu do 48 sati, zbog postojawa osnova sum we da su na pod ru~ ju svo je op - {tine po ~inili vi {e krivi~nih dela. Nakon isteka ove mere bi }e privedeni istra`nom sudiji Osnovnog suda. Wih dvo ji ca su su, to kom fe b- ru a ra, bi li ak te ri tri te {ke kra e,a u dva na vra ta ko ri sti li su tu i a u to mo bil, i po red to ga na ne li te {ke te le sne po vre de me {ta ni nu Gor we Tre {we vi ce, ko ga su do {li da po kra du. ]o si} se sum wi ~i i da je kra jem ok to - bra pro {le go di ne po ~i nio kri - vi~ no de lo i za zi va wa op {te o pa sno sti. U po li cij skom sa op {te wu se na vo di da su oni o bi li pro dav - ni cu i dve ku }e, iz ko jih su od - ne li zlat ni na kit, teh ni~ ku ro bu i ci ga re te. U kra de ne predme te su pro da va li, ali je ve }i deo pro na en i vra }en vla sni - ci ma. Sum wa se da su wih dvo ji ca u - kra li za sta vu 128, ko je je pro - na e na, kao i da su u Gor woj Tre {we vi ci, ma ski ra ni fan t- om ka ma, u pa li u ku }u jed nog me - {ta ni na ko ji im se su pro sta vio, pa su mu u dar cem {ta pom po lo - mi li re bra. Sum wa se da je ]o - si} u se lu Bo su ta i za zvao po `ar, u ko me su iz go re li po mo} ni o b- je kat sa pri kqu~ nim ma {i na ma, sto~ na hra na, kao i a u to mo bil a u di. O sim to ga, ]o si} i Si mi} su, u no }i 1. i 2. mar ta ove go di ne, za - te ~e ni na pod ru~ ju op {ti ne To - po le, u vo zi lu sa re gi star skim oznakama koje mu ne pripadaju, pa }e pro tiv Ra do ji ce Si mi }a, ko ji se na la zio za u pra vqa ~em, bi ti pod ne ta i kri vi~ na pri ja va zbog falsifikovawa isprava. U autu je prona ena fantomka, par rukavi ca i a lat za o bi ja we. OD PR VOG MAR TA Po ~elo izdavawe trajnih izvoda Na novim obrascima trajno }e va`iti izvodi iz mati~nih kwiga ro enih, ven ~anih i umrlih, jedino je uverewe o dr`avqanstvu oro ~eno Od 1. marta op {tinski organi uprave po- ~eli su sa izdavawem novih izvoda iz mati~nih kwiga ro enih, ven ~anih i kwiga umrlih, koji nemaju ograni ~en rok va`no - sti. Jedino je uverewe o dr`avqanstvu osta lo na sta rom o bra scu i ne ma nago ve {ta ja da }e i ma ti traj ni ka rak ter. Cene su ostale iste, iako su ne {to uve }ani tro {ko vi zbog iz ra de o bra za ca. Pri - me ra ra di, tak sa za iz vod iz kwi ge ro enih staje 290 dinara, a uverewe o dr- `avqanstvu 400 dinara. Raz lo zi ko ji su do vo di li do o slo ba a - wa pla }a wa po 19 stav ki o sta li su i da qe na sna zi (za za sni va we rad nog od no sa, {ko lo va we, od la zak u pen zi ju, za kori - sni ke Cen tra za so ci jal ni rad...) Me u - tim, traj no iz dat do ku me nat sa na zna kom za {ko lo va we, ko ji je bes pla tan, ne mo `e bi ti is ko ri {}en za iz da va we pa so {a dete tu, jer pod ra zu me va pla }a we tak se dr - `a vi. O ba ve zno je da do ku men ti sa dr `e po - sled we po dat ke u pi sa ne u ma ti~ nu kwi - gu, za sve pro pu ste od go vor no je li ce ko je ih sta vqa u prav ni sa o bra }aj. Iz vo di iz ma ti~ nih kwi ga na sta rom o bra scu va - `i }e i po sle 28. fe bru a ra, a ne sa mo do tog da tu ma, ka ko je, gre {kom, ob ja vqe no iz po li ci je i pre ne to u ne kim me di ji - ma. Stari izvodi koji su se upotrebqavali u mati~nim slu`bama u op {tinama va`i- }e {est meseci od datuma izdavawa, ka`e Slavica Kominac, na ~elnica Gradske uprave za gradsku upravu i mesnu samoupravu. Vest da }e izvodi ranije izdati va`iti samo do kraja februara stvorila je konfuziju kod gra ana, koji su izvadili izvode pre obelodawivawa informacije o trajnim dokumentima. - U po ne de qak su bi le ve }e gu `ve ne go ina ~e, zbog obave {tewa policije da stari obrasci vi {e ne }e va`iti. O ~ekujemo da }e no vi iz vo di sma wi ti re do ve gra a na na {alterima, ka`e na ~elnica Kominac. No vi na je i {to su o bra sci {tam pa ni kao har ti je od vred no sti u Top ~i de ru sa za {tit nim ho lo gra mom. Raz log to me je {to je ranije bilo falsifikovawa obrazaca. U toku vikenda usagla {en je kompjuter ski pro gram, pa su gra a ni ve} od 1. marta u Skup {tini grada, Stanovu, Belo- {evcu, Ili }evu i Petrovcu mogli da podig nu iz vo de na no vim o bra sci ma, kao i `i te qi ko sov skih op {ti na u Kra gu jev cu (Is tok, Kli nu i Pe}). Gra a ni ko ji su u pi sa ni u ma ti~ ne kwige ro enih na teritoriji biv {ih republika SFRJ sa izvodima, ne starijim od {est meseci, upisiva }e se u doma }e kwige kod op {tinskog organa i vaditi izvode sa neograni ~enim rokom va`ewa. U iz u zet no hit nim slu ~a je vi ma, sa do - ka zom o hit no sti, uz zah tev za iz da va we li~ ne kar te, pri hva ti }e se i iz vod iz MKP iz biv {ih republika, ali prilikom uru ~ewa li~nih karata gra ani su du`ni da pri lo `e do ma }i iz vod, iz ko ga se vi di da je o so ba ro e na van te ri to ri je Re pu - blike Srbije. E. J.
www.kragujevacke.rs Kriminal UHAP [ENI POSREDNICI U INTERNET KLA \EWU Четвртак, 4. март 2010. КРАГУЈЕВАЧКЕ 15 Profitirawe na ra ~un lo {ih kladioni ~ara \or e \oki} i Du {an Jagli ~i} otkriveni su po {to je Uprava Lutrije Srbije ukazala da se na dva wi ho va internet sajta reklamiraju svetske on lajn kladionice i posredstvom wih klade igra ~i, od ~ega su, ka ko se sum wa, za pet go di na na ime posredovawa inkasirali 550.000 e vra Пише Елизабета Јовановић Нi jed no hap {e we u po - sled we vre me ni je i - za zva lo to li ko po lemika u gradskoj javnosti kao u slu ~a ju dvojice Kragujev ~ana, \or a \o ki }a (35), di - plomiranog matemati ~ara i wegovog ortaka Du {ana Jagli ~i }a (35), di plo mi ra nog in `e we ra. Wi ma je odre en pritvor 24. februara, i to zbog vi so ko teh no lo {kog-saj- ber kri mi na la. Svi me- di ji su ob ja vi li da je po pr vi put u i sto - ri ji Sr bi je spek ta ku lar no ot - kriven novi na ~in organizovawa igara na sre }u ~iji su akteri inkasirali preko 550.000 evra, ne u- pla tiv {i dr `a vi ni pre bi je ne pare. Sumwi ~e se za neovla {}eno or ga ni zo va we i ga ra na sre }u i prawe novca, jer istra`ni organi pret po sta vqa ju da su od 1. mar ta 2005. godine registrovali Internet domene www.kladionocar.com. www.fre e bet ting.net, na ~i jim stranicama su omogu }ili zaintere so va nim kla di o ni ~a ri ma on lajn (e lek tron sko) kla e we na fudbalskim, ko {arka{kim, teniskim i NFL me ~evima, iako nisu posedovali odobrewe za organizovawe igara na sre }u. Verzija policije U saop {tewu policije za suzbijawe visokotehnolo {kog kriminala navodi se da su kladioni ~ari, preko linkova na pomenutim \oki }evim i Jagli ~i }evim sajtovima, o tvo ri li na lo ge na ra znim in ter net kla di o ni ca ma, a na kon to ga vr {i li u pla tu de po zi ta po - mo }u ko jih su se kla di li na sportska de {avawa koja su u ponudi in ter net kla di o ni ca. Oni su depozit upla }ivali platnim karticama VISA elektron, DINA kard, VI SA, VI SA vir tu ni - on. Na kon u pla te de po zi ta, kla - do ni ~ar je sam je bi rao sport ske do ga a je na ko je je `e leo da sta vi u log i po la gao op kla du sa svog depozita koji je ostavio na ovom nalogu. Nakon toga, na wegov nalog je u pla }en no vac u ko li ko je po go - dio rezultat sportskog doga aja, ka`e se u saop {tewu MUP-a. Na taj na ~in ve ru je se da su \o- ki} i Jagli ~i} pribavili protivpravnu imovinsku korist u iznosu preko 50 miliona dinara (550.000 e vra). Taj no vac je le gao na wi ho ve privatne ra ~une otvorene kod ve- }eg broja poslovnih banaka u Sr- biji, a sa ra ~una nekoliko of {or kom pa ni ja i ne kih naj po zna ti jih svetskih kladionica (Eurobet, Bet at ho me, Mo nebo o kers i dru gih). Na taj iz nos ni su pla ti li po rez dr`avi, po {to nisu ni imali odobrewe za tu vrstu delatnosti, na - vo di MUP. Me u tim, do bri poznavaoci on lajn kla ewa tvrde da ovi osumwi ~eni momci ni {ta ni su or ga ni zo va li, ne go su sa mo po sredo va li, re kla mi ra ju }i na svom saj tu stra ne kla di o ni ce, preko kojih su se zainteresovani kladili. - Na wi ho vom saj tu i ni je mo gu - }e kla ewe, nemogu }e je izvr {iti u pla tu, jer za to ne po sto je teh ni~ - ki u slo vi, pa je ne ja sno ka ko su oni or ga ni zo va li i gre na sre }u. Ni ko ga ni su pre va ri li, ni ko u tom lancu nije o {te }en, osim verovatno dr`ave za deo poreza. Sve je i {lo sa ra ~u na na ra ~un, a Na - rod na ban ka i ma la je u vid u sta we i kretawe deviznih sredstava drugih po slov nih ba na ka, pa za {to nije reagovala, ka`e na{ sagovornik, ko ji je in si sti rao na a no - nimnosti. Re kla mi ra we stra nih kla di o - nica u Srbiji je protivzakonito, osim ukoliko Lutrija Srbije Upra va za i gre na sre }u Mi ni star - stva fi nan si ja, ko ja dr `i mono pol, ni je dru ga ~i je od lu ~i la. Ona je dvo ji cu Kra gu jev ~a na i prijavila policiji. Mehanizam dolaska do pa ra [ta su oni za pra vo ra di li ob - ja {wava wihov poznanik, veoma u- pu }en u po slo ve vir tu el nog kla- ШТА КАЖЕ ЗАКОН e wa. \or e vi} i Ja gli ~i} su o - davno regularno registrovali pome nu te saj to ve na ko ji ma su reklamirali strane kladionice i i ma li su lin ko ve na wi ma. Na sajtovima su posedovali i niz drugih ko ri snih in for ma ci ja ko je su kla di o ni ~a ri ma po treb ne i ko je su re dov no a `u ri ra li. Wi ho vi saj to vi sa dr `e ve li ku ko li ~i nu statisti~kih podataka, imaju apli ka ci ju za pro na la `e we naj bo - qih kvo ta na svet skim kladionicama, radili su analize po- vre enih igra ~a, objavqivali su vre men ske pri li ke gde se od vi - jaju aktuelni sportski susreti. U- pra vo u tom o bi qu po da ta ka ogleda se i kvalitet sajtova. Jedan wihov sajt je ina ~e progla {en po kva li te tu za tre }i u sve tu u toj o - bla sti. Za to i ne ~u di {to je pri - vukao enormni broj posetilaca. Posle odabira konkretne utakmi ce kla di o ni ~ar di rekt no pu - tem lin ka, ko ji se na la zi na wi ho vim saj to vi ma, ode na sajt stra ne kla di o ni ce, o tvo ri na log i u pla ti no vac na ra ~un, a za tim se kla di iz fo te qe. U slu ~a ju da Zabraweno kla ewe u inostranstvu U ~estvovawe u igrama na sre }u koje se prire uju u inostranstvu, a za koje se ulozi pla }aju na teritoriji Republike Srbije, suprotno je slovu zakona. Prikupqawe uloga u Republici za u ~estvovawe u igrama na sre }u koje se prire uju u inostranstvu tako e je protivzakonito. Zabrawena je prodaja, izdavawe i ogla {avawe i svako drugo predstavqawe inostranih sre}ki i tiketa (listi }a) za igre na sre }u na teritoriji Srbije. Zakon sankcioni {e organizovawe igara na sre }u u slobodnim zonama, kao i kla ewe maloletnika. \OR \E \OKI] I DU [AN JAGLI^I] (policijska foto dokumentacija) po go di is hod, vra }a se we gov na - log i on da i gra~ sa tog na lo ga po - vla ~i novac u Srbiju. U slu ~aju da i gra~ pro ma {i re zul tat ta svetska kladionica daje od 12,5 do 30 odsto iznosa uplate (u zavisnosti od svake ponaosob) posredniku koji je i gra ~e do veo pu tem lin ka do wihove kladionice. U pra vo ti po sred ni ci bi li su ova dvo ji ca Kra gu jev ~a na. Prak - ti~ no, od pro ma {a ja i gra ~a na kladionicama \oki }u je leglo na ra ~un 248.860 e vra, oko 25.000 fun ti i oko 77.000 a me ri~ kih do - lara za proteklih pet godina, dok je Jagli ~i} u istom periodu inkasi rao oko 262.000 e vra, 45.000 do - la ra i ma lo vi {e od 6.500 fun ti. Od tih pa ra a dap ti ra li su po ro - di~ne ku }e i kupili automobile. Ali, imali su i velike rashode. - Administratorima su morali da iz dvo je zna ~aj na sred stva za pla }a we ser ve ra u A me ri ci, oko 400 e vra me se~ no. \o ki} je i mao i {e sto ro za po sle nih rad ni ka, da se ne govori o tro {kovima druge vr ste da bi se u op {te do {lo do tog po sla i u na pre i vao sajt, ob ja - {wava na{ sagovornik. Transparentan rad Po wegovoj pri ~i, uop {te nije bi lo te {ko da se ot kri ju \or e \oki} i Du {an Jagli ~i}. Otkrila ih uprava lutrije. Na wihovom saj to vi ma po sto je po da ci ko ji se putem IP adresa daju proveriti. IP je prak ti~ no li~ na kar ta saj - ta. Ti po da ci su mo gli bi ti skri - ve ni, {to oni ni su u ~i ni li. Naprotiv, na sajtu stoji puno ime i prezime \oki}evo, kao i puna a- dresa. \or e \oki} i Du {an Jagli ~i} nikada ranije nisu osu ivani niti su do la zi li u su kob sa za ko nom i slovili su za ugledne kom {ije. Mo `da je trik i u sa mom i me nu doneo toliku pose }enost wihovog saj ta. Na i me, po sto ji ~u ve ni sajt www.gre e bet ting.com ko ji ima mnogo korisnika i koji se nametnuo kao do mi nan tan sajt u toj sfe - ri, a \o ki} i Ja gli ~i} su re gistro va li vr lo sli ~an, sa mo na kraju umesto com. sto ji net. i ve - ro vat no je do bar deo svet skih i - gra ~a ko ji su tra `i li pre tra- `iva ~em dolazio na wihov sajt ne pro ve ra va ju }i da li je to ba{ o naj dominantni. - A fi lajt pro gra me po se du je svaka svetska kladionica i wihova svr ha je da se raz gra na mre `a saj to va {i rom sve ta pu tem ko jih }e i gra ~i po la ga ti no - vac ba{ u tu kon kret nu kla di o ni cu. Iz me u te svet ske kla di o ni ce i ~lanova afilajt programa ne za kqu ~u je se formalni ugovor, nego se na sa mom saj tu te svet ske kla di o ni ce po pu ni e - lektronski obrazac u koji se u ne su li~ ni identifikacioni podaci, broj ra ~u na i dru gi parametri, i sve se zavr- {i jed nim kli kom mi- {em na ac cept, {to u prevodu zna ~i prihvati. I to se na la zi na kra ju e - lektronskog obrasca, ka- `e na{ sa go vor nik i dodaje da izmena tako napra vqe nog u slov nog dogo vo ra ni je mo gu }a, ve} je mo gu }e sa mo da se ot - ka `e i to je raz log za {to je no vac le gao na pri vat - ne ra ~u ne, a ne na ra ~un A gen ci je za pro iz vod wu softvera, koja je otvorena u me uvremenu. Pri ba vqe ni no vac od kla di o - ni ~a ra {i rom sve ta, ko ji je stigao na wi ho ve ra ~u ne kao na kna da za po sre do va we u kla e - wu, \o ki} i Ja gli ~i} o ro ~i li su kod vi {e ba na ka, a deo su o sta vi - li za te ku }e po slo va we. Oko 60.000 e vra pri vre me no je blo ki - ra no na ban kar skim ra ~u ni ma. Po red to ga, za - ple we no je i 11 ra ~u na ra ko ji su slu `i li kao sred stvo za ~i we we kri vi~ nog de la, dva put ni~ ka a u to mo bi la, kao i do ku men ta ci ja ko ja se od no - si la na u pla te de vi znog nov ca iz i no stran stva. I na ~e, oni su ve} sa slu {a ni pred is tra `nim su di jom Vi {eg suda u Beogradu i zadr`ani su do daqweg u pritvoru.
16 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 4. март 2010. www.kragujevacke.rs PARLAMENTARCI PRVE GIMNAZIJE Najaktivniji u Srbiji Telenor nagradio gimnazijalce ra ~unarima, laptopom i projektorom \a~ ki par la ment Pr ve kra gu je - va~ ke gim na zi je do bit nik je nagra de kom pa ni je Te le nor za najaktivniju omladinsku organiza ci ja u Sr bi ji. U `e qi da ih nagradi za dosada {we aktivnosti i pod stak ne da na sta ve da se ba ve pi ta wi ma bit nim za ak tiv no u - kqu ~i va we mla dih u sve ob li ke `i vo ta za jed ni ce, ova kom pa ni ja je parlamentarcima Prve gimnazi ja po klo ni la de set ra ~u na ra, laptop i projektor. Na gra da je sti gla pred sam kraj man da ta sed me a~ ke Vla de, ko joj pri pa da ve li ki deo za slu ga za ovo pri zna we. Od la ze }a pre mi - jer ka, ma tu rant ki wa Ma ri na Bula to vi}, me u tim, is ti ~e da Te le no ro vu do na ci ju, kao jed no DOSADA [WA PREMIJERKA MARINA BULATOVI] u ni zu pri zna wa, u \a~ kom parla men tu do `i vqa va ju kao pod sti - caj za na sta vak pro mo vi sa wa ak ti vi zma mla dih, ali i Pr ve gim na zi je, ko ja je po sled wih go d- i na po sta la pre po zna tqi va i po ne go va wu u ~e ni~ kog par la men ta - ri zma. Do bar glas ko ji je pra ti, ova a~ ka or ga ni za ci je po tvr u je ~lanstvom u jedinstvenom \a~kom parlamentu Kragujevca, redovnim u ~e {}em na konferencijama u ~e - ni~ kih par la me na ta Ju go i sto~ ne E vro pe i ak tiv nim do pri no som ra du E vrop skog par la men ta mla - dih Srbije. \a~ ki par la ment Pr ve gim na - zije prva je u ~eni~ka organizacije o vog ti pa u Sr bi ji, kroz ko ju je od osnivawa pro {lo preko 400 u- ~e ni ka, u vi {e od 300 ak ci ja. Za {est godina postojawa, Parla ment je or ga ni zo vao broj ne sport ske i kul tur ne do ga a je i tri bi ne, na ko ji ma su go sto va li is tak nu ti po li ti ~a ri, glum ci i ELEKTRONSKA OPREMA POKLON TELENORA kwi `ev ni ci. Za hva qu ju }i o voj organizaciji, Kragujev ~ani su bili u prilici da prisustvuju koncer ti ma Ne ga ti va, Najt {ifta i Partibrejkerasa. Parlamentarci Prve gimnazije su, ta ko e, u go sti li i broj ne predstavnike stranih dr`ava. Sve kon tak te Par la ment je ko ri stio za us po sta vqa we sa rad we, pa su gimnazijalci iz Kragujevca bili go sti u in sti tu ci ja ma stra nih zemaqa, u ~esnici u ~eni~kih razme na i po la zni ci broj nih se mi - nara. Ve li ki do pri nos Par la men ta vi dqiv je i u u na pre e wu ra da {ko le, jer je od ne dav no wi hov predstavnik redovno prisutan na sednicama {kolskog odbora i nastavni~kog ve }a, na kojima aktivnim u ~e {}em {ti ti in te re se u ~e ni ka. Sa i stim ci qem po kre - nuta je i inicijativa za uvo ewe in sti tu ci je a~ kog om bud sma na, ali i or ga ni zo va na ak ci ja o ce - wi va wa p-rofe so ra. U zi ma ju }i u ~e {}e u i ni ci ja ti va ma ve za nim za lo kal nu za jed ni cu, par la men tar ci Pr ve gim na zi je ak tiv ni su u or ga ni za ci ji e ko lo {kih ma ni fe sta ci ja, ak ci ja ma da va wa kr vi, pro mo ci ja - ma pre ven ci je SI DE. Sve ovo re zul ti ra lo je ve li kom po pu lar no {}u in sti tu ci je Par la men ta u Pr voj gi- m na zi ji, pa je in te re so va we za u la zak u a~ ku vla du sve ve }e. Ove go di ne se ~lan stvo za du - `i va lo in ter vju om, na ko me su po ten ci jal ni kan di da ti o bra zla ga li svoje motive za ukqu ~ivawe u rad Parlamenta. Iako je, po tra di ci ji, predsednik uvek biran op- {tim izborima, na kojima su u ~estvovali svi gimnazijalci, on je ove godine izabran glasovima predstavnika (po dva) svakog odeqe wa. Do pro me ne je do {lo zbog procene rukovodstva {kole da su kam pa we pre vi {e sku pe i da bi taj novac, koji ina ~e daju sponzori, mogao korisnije da se upotrebi. No vo i za bra ni pre mi jer Stan - ko Ka sa lo vi} du `nost je pre u zeo 3. mar ta. Tim po vo dom, na ja vqe - na je jav na tri bi na na ko joj }e svo ja is ku stva, u par la men tar - nom ra du sa u ~e ni ci ma, po de li - ti pred sed ni ca re pu bli~ kog Par la - men ta Sla vi ca \u ki} Deja no vi}. J. STANOJEVI] Ову рубрику у склопу пројекта суфинансира МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ СРБИЈЕ Сусрети ROMI I JU@NA OBILAZNICA Ku }o, ko je ime da ti dam Grad je uz po mo} donatora obezbedio sredstva za kupovinu ku }a u okolnim selima za o sam rom skih porodica koje `ive u kartonskom nasequ ispod nadvo`waka na Ju`noj zaobilaznici Тe {kom mukom uspevamo da se spustimo, nizbrdicom, do kar ton - skog rom skog naseqa, koje se nalazi odmah ispod nadvo- `waka na Ju`noj zaobilaznici, u blizini Bresni- ~kog potoka. Nema puta, puti }a, ni bilo kakvog prilaza do kaqavog platoa na ko me, u ne ko li ko naxixanih kartonskih ku }eraka, `ivi osam romskih porodica sa 60 ~lanova, me u kojima je najvi {e dece. Grupa od desetak musavih mali {ana, polugolih i polubosih, od mah tr ~i pre ma neznancima i, uz pitawe za {to su tu, tra `e ne ki dinar. Martovska topla ki {a romiwa, a nepozvani go sti ne mo gu da iz beg - nu gwecavo blato a, bogami, ni vidqive ostatke MUSLIJA SA DECOM U KARTONSKOJ KU ]I izmeta, kako bi do- {li do malih sagovornika. Dok gledamo bele pelene, oka ~ene ispod nadstre {ice jedne od uxerica, opkoqavaju nas mali Romi, iz ~i jih no se va vi re slin ci, a po ~upavim glavama bele se gwide. Ka da im ka `e mo za {to smo do {li, svi pi ta ju u glas: Ho }e mo li stvar - no da `i vi mo u pra vim ku }a ma? Pelene u blatu ni ko ne }e za te pa re da pro da ku - }u, odgovara mlada `ena. - Ni je ma lo 700.000 di na ra, mo - `e da se na e, odgovaramo. - Pa, ne znam, ali na {i mu `e vi ka `u da je to ma lo. A qu te se i {to su nam re kli da ne mo gu tri po ro - di ce da bu du za jed no, ve} sa mo dve, nastavqa Muslija. Pri ~a, potom, kako te {ko `ive Pitamo Fatimu (za koju smo mislili da je de ~ak), Ramadana, Mir- i mu ~e se bez vo de, o gre va, to ple o - de }e i o bu }e, a ona, eto, u ta kvim u - su, [ekija, Tonija, Fetija i ostale slovima odgaja dvomese~nu bebu. U klince koliko imaju godina. Jedni ku }i je sko ro i sto kao u ka qa vom pokazuju prsti }e, drugi sle`u rame ni ma, a ret ki su oni ko ji zna ju ki {a ne pa da ju na gla vu. De ca su im dvo ri {tu, sa mo {to im sneg i od go vor. Fa ti ma ka `e da ima 10 godi na, a ka da je pi ta mo da li ide u ih normalno odgajaju. U mnogim stalno bolesna, nemaju uslove da {kolu, odre~no ma {e glavom. sta no vi ma je vo da, a ne ze mqa Pridru`uje nam se mlada `ena (bla to). Ne ma ju gde ni da ku va ju, pe - koja ka`e da se zove Muslija Zuhroni i da, za jed no sa mu `em Be ri {om prqava... ru, vi di ka ko su im de ca ne u red na i Bekijem, i ~etvoro dece, `ivi u Jo{ Mu sli ja ve li da je ro dom iz jednom od ku }eraka. Kragujevca, a wen Beri {a sa Kosova, - Da li je i sti na da su se qu di iz ovog naseqa dogovorili sa predstavnicima grada da kupite, za pare koje su obezbe ene, ku }e u nekom selu i kona~no odete iz ovog nehigijenskog mesta, pitamo. - Je ste, ali za te pa re ne mo `e - mo da ku pi mo ku }u! To je ma lo, iz okoline Obili }a. Ne zna ta~no koliko dugo tu `ive, pet- {est godina. U sko ro nam se pri kqu ~i jo{ je - dan stanar ovog divqeg naseqa. Alija, re ~e da se zove, ~ija porodica broji sedam ~lanova, mnogo se izviwava {to ni {ta ne mo`e da MALA FATIMA (TRE ]A S LEVA) IMA DESET GODINA, ALI NE IDE U [KO LU NA ULAZU U NASEQE DO^EKUJU NAS WIHOVI NAJMLA \I @ITEQI ka`e novinarima, jer je wihov glavni ~ovek trenutno odsutan. @ao mu je, ali on je o vla {}en da govori i zato Alija ne mo`e ni {ta da nam ka `e. Po zdra vqa mo se uz `e qu da ih vidimo na drugom, za `ivot humanijem mestu, a Fatima i kompanija po ma `u nam da se vra ti mo i stom sta zom ko jom smo i do {li. Sme {taj u se lu Ovaj kratki reporterski zapis iz divqeg romskog naseqa, koje se nalazi u blizini raskrsnice kod Me troa, po vod je da se ob ja vi do - bra vest ko ja sti `e iz Skup {ti ne grada. Saop {tava je Slavica Saveqi}, ~iji je resor oblast socijalne za {tite. - Kona~no smo uspeli da obezbedimo sredstva za porodice koje `ive u tzv. kar ton skom na se qu, a radi re {avawa pitawa izgradwe Ju`ne zaobilaznice. Zahvaquju }i UNHCR-u, Komeserijatu za izbegla i raseqena lica, Viziji plus i gradu, a u ciqu pru`awa podr {ke gra anima koji se nalaze u stawu socijalne potrebe, obezbe ena su sredstva za iseqavawe osam porodi ca, sa 60 ~la no va, ko je `i ve u tom na se qu. Sva ka od wih }e do bi - ti po 700.000 di na ra (od ko jih je 80.000 nameweno za opremawe) za kupovinu ku }e u okolnim selima, ka`e Slavica Saveqi}. Obja {wava, zatim, da je odmah nakon dobijawa potvrde o obezbe- enim sredstvima zasedao gradski Savet za migraciju, kome su prisustvovali i predstavnici tog naseqa, ko ji su pri sta li da pro na u adekvatan `ivotni prostor u nekom od o kol nih se la. Ka da se do go - vo re sa qu di ma ko ji `e le da im prodaju ku }e, Skup {tina grada }e sredstva odmah uplatiti prodavcima. Slavica Saveqi} obja {wava da se Ro mi ma iz o vog na se qa ve} du - go pre go va ra, te da su im bi la po - nu e na ra zna re {e wa, me u ko ji ma je bio i sme {taj u ko lek - tiv ne cen tre, ne bi li na pu sti li ovo ne hi gi jen sko me sto, ali da oni ni {ta ni su hte li da pri hva - te. Uz to, grad im je o bez be i vao vo du za pi }e iz ci ster ni, a ~e sto su in ter ve ni sa li i ko mu nal ci, jer oni sa mi ni su hte li da is ko - pa ju ka na le i spre ~e pro di ra we vo de, po sle ki {a, u ku }er ke u kojima `ive. U Skup {tini grada se nadaju da }e kona~no ovo pitawe skinuti sa dnev nog re da, bar ka da je u pi ta wu iz grad wa Ju `ne za o bi la zni ce, a Slavica Saveqi} napomiwe da }e porodicama koje ne budu mogle da na u a de kvat nu ku }u o bez be di ti pri sto jan krov nad gla vom. Margita CVETKOVI]
www.kragujevacke.rs Кг дух Четвртак, 4. март 2010. КРАГУЈЕВАЧКЕ 17 VLADISLAV AVRAMOVI], VLASNIK POSLASTI^ARNICE SRCE ^o vek sa dva sr ca Mo je pr vo sr ce je ovo ko je ve} {e - zde set i ku sur go d- ina bije u grudima i sma tram da je Kra gu je vac pra vi grad za `i vot, a dru go je ono slat - ko Sr ce ko je je dvadeset godina otvoreno za sugra ane Потеру води Милан Пурић Зo vu ga Vla da Sr ce. Mo - `da je o vaj do da tak i - menu dobio i ranije, od lep {eg po la, ali za Kra - gujev ~ane je ovaj nadimak aktuelan posledwih dvadesetak godina, otkad u gradu radi presti`na poslasti ~arnica pod ovim romanti~nim imenom. Ka ko se Vla di slav A vra mo vi} li~no legitimi {e? Ro en sam u Jagodini 1947. godine, od oca Vla sti mi ra i maj ke Stan - ke. O`ewen, supruga Gordana, otac petoro dece i deda petoro unu ~adi ({esto na putu, hvala Bogu), pravoslavac, slava Sveti Aran el, vlasnik privatnog preduze }a Srce sa pedesetak i ne {to radnika. Biv {i ko {arka{, hobi muzika, putovawa, gastronomija i sve lepe stvari u `ivotu ^i me si se sve ba vio u `i vo tu? Ot ka da znam za se be, ba vio sam se pri vat nim po slom. Pr vi je bio iz - rada predmeta doma }e radinosti, ukrasa, igra ~aka i sli~no. Ve }inu tih pred me ta sam sam o smi slio ili redizajnirao. Zatim sam se nekoliko godina bavio kreirawem i proizvodwom `enskih ta {ni i kai {eva, koje sam prodavao afirmisanim radwama u Beogradu. Posle to ga sam po ~eo sa iz da va~ kim po slom, bio sam pr vi pri vat ni izdava~ u staroj Jugoslaviji. Najpre su to bi le kwi ge ru~ nih ra do va o tapiserijama i makrameu, koje su do`ivele petnaestak izdawa i proda te u ti ra `u od pre ko 100.000 pri - meraka. Kada sam osetio da posao jewava, rasprodao sam sve kwige i razmi {qao {ta daqe. Ka ko si po ~eo sa Sr cem? Sa najstarijom }erkom do em na ideju da otvorimo italijansku poslasti ~arnicu, prvu i u gradu i u staroj Jugoslaviji. Tada su mi svi odreda, i prijateqi i neprijateqi, re kli da sam na ~i sto pro lu pao i da mi je tu de fi ni tav no kraj. Jer, ]e- mal pra vi naj bo qi sla do led i u gra - du i Sr bi ji, a ja sam se na {ao da mu konkuri {em. Danas je Kragujevac po potro {wi sladoleda ispred mnogih svetskih metropola, srazmerno broju stanovnika. Bilo je to oktobra 1989. godine. I, takooo, {to bi re kao Ra do{ Ba ji} u svo joj se ri ji, evo nas ve} pre ko dva de set godina. Za {to je tvo je Sr ce o sta lo u Kragujevcu? Mo ja dva sr ca su o sta la u Kra gu - jev cu i za u vek }e tu i o sta ti. Pr vo sr ce, ko je ve} {e zde set i ku sur go d- i na bi je u gru di ma, sma tra da je Kragujevac prava sredina za `ivot, rad, osnivawe porodice i podizawe dece. Ube en sam da je Kragujevac i- dealan za `ivot, ni premali ni preveliki. Zamislite Beograd. Morate svaki dan provesti najmawe sat-dva u ko li ma, ili u tak si ju, svejed no. To vam do e 40-50 sa ti me - se~ no, i li ti dva da na u to ku me se ca, to jest 24 da na go di {we, od - nosno 1.200 dana u prose~nom ~oveko vom ve ku. Ko ima pra vo da u kra de tri ili ~etiri godine mog `ivota? Beograd? Mo je dru go Sr ce, ovo slat ko, radi ve} dvadeset godina, ~etiri meseca i dvanaest dana (ra ~unaju }i od 20. ok to bra 1989. ka da je o tvo re - no, pa do da nas, ~e tvrt ka, 4. mar ta 2010. go di ne). Ono od pret pro {le go di ne ima i dvoj ni ka u Tr `nom cen tru Ro da. Oba }e o sta ti u Kra - gu jev cu, jer tu i pri pa da ju. Oba `i - ve zahvaquju }i Kragujev ~anima. Oni su mu da va li i tran sfu zi je i reanimacije i bajpasove... Nikakva selidba u Beograd, Dubai ili Rimi ni ne do la zi u ob zir, bar ne za mog `ivota. A naslednici, oni kako ho }e. Ja ih vaspitavam da ostanu verni svom Kragujevcu. Pri ~a se da si per fek ci o - ni sta u po slu? Moja `ivotna deviza je da kad ne {to ra di{, ili ga ra di ka ko tre ba, zna ~i naj bo qe {to zna{, ili uop {te nemoj da radi{. U`asava me povr {nost u poslu i `ivotu uop- {te. Na rav no, ne mo `e sva ko da bu - de perfekcionista, ali mora da se po tru di ko li ko god je u wegovoj mo }i da radi svoj posao najboqe. Meni mnogi pre ba cu ju da sam perfekcionista. Ja to do`ivqavam kao kompliment i priznawe mom ra du. Jer, ne po s- toji ve }e zadovoqstvo od o no ga ka da se ne ki posao uradi na najboqi mogu }i na ~in. Po znat si kao he do ni sta, ~o - vek ko ji vo li da u `i va u `i vo tu. Da li se ne ko ta kav ro di ili to mo - `e da se nau ~i? Volim sve lepo u `ivotu, ma da je po - jam le pog re - lativan. Mislim da ni je sve u nov cu i da ~o - vek ne tre ba da bude wegov rob. Obo`avam muziku, ni sam ne znam koliko sam novca u `ivotu potro {io na gramofonske plo ~e, CD-e i teh ni ku. I - mam vi {e od hi qa du CD-a i `ao mi je {to nemam vi {e vremena da ih slu {am. I pu to va wa su mi velika strast, volim da upoznajem kulturu drugih naroda i zemaqa, kao i wihovu kuhiwu. Volim dobro da po je dem i ne li bim se da pro bam kulinarske specijalitete gde god da se na em. Do sta i ~i tam, vo lim do - bru kwi gu. Sva ka ko da ge ni sva kog od nas tu imaju neku ulogu. Vaspitawe koje nosimo iz porodice je tako e izuzetno va`no. Ipak, mislim da sva ko od nas mo ra sam da o da be re svoj stil `i vo ta i svoj put. [ta je po ro di ca, i to vr lo br o- j na, u tvom `i vo tu? Porodica mi mnogo zna ~i, a lepo je kad je brojna. Na {i o ~evi i dedovi su odrastali u velikim porodica ma sa pe to ro, {e sto ro, pa ~ak i de se to ro de ce. I to je bi lo nor mal - no. Na `a lost, da nas pro se~ na srpska porodica ima jedno ili dvoje dece i na ivici smo demografske katastrofe. Glavni uzrok tome je lo {a materijalna situacija iz koje te {ko da }e se na }i pra vi iz laz, bar ne sa o vom vla {}u. [to se potomaka ti ~e, mislim da smo na {u decu previ {e razmazili. Ja sam najstro`iji bio prema najstarijoj }erki i ona je zavr {ila fakultet, govori pet jezika, radi dva posla i- stovremeno i ima troje dece, tri si na. I sve to po sti `e. Pre ma drugoj de ci ni sam bio ta ko strog i to se vidi. Najmla e dete, devetogodi {wi sin, mo ra }e da o - svetla obraz porodici, zna ~i da zavr {i fakultet i, ako bog da, da su - tra preuzme po ro di~ nu firmu Srce. I sport je u ti - cao na for - mi ra we tvo je li~ - nosti? Sport je naj bo qi na - ~in da decu usmerimo na pra vi put i da ih za - {ti ti mo od sve broj - nijih zala koja vrebaju na svakom koraku, od droge, kriminala, silexijskog pona {awa, nerada, nediscipline i nepo {tovawa drugih. Meni je sport izuzetno pomogao u `ivotu, da sa zrim kao ~o vek, da volim i po {tujem druge, da se na u ~im u por - no sti, ra du i di sciplini. Jedna od retkih svetlih strana srpske nacije je talenat za ve- }inu sportova. Mi Srbi ve o ma vo li mo sport, ali to ni je u dovoqnoj meri iskori {}eno. [ta bi, e ven tu al no, pre neo iz Be o gra da u Kra gu je vac, po {to mnogi Beogra ani `ale {to nema ju ne {to ta ko le po kao Sr- ce? Kad bi mi zlatna ribica ponudila da mi is pu ni tri `e qe, od no sno da tri stvari iz Beograda prenesem u Kragujevac, to bilo slede }e: po- `e leo bih jed nu re ku, Sa vu ili Dunav, zatim boemsko-umetni~ku ~etvrt Skadarliju i jednu dobru koncertnu dvoranu, na primer, Kola rac. Za ovo pr vo {to ne ma mo (re- ku), mi Kragujev ~ani nismo krivi, jer je to bi la vo qa sve vi {weg, ali za druge dve snosimo debelu krivicu, prevashodno prethodne gradske vlasti, koje niti imaju sluha za u- met nost, ni ti ha ju za re~ u met ni - ka [ta je tvojim inostranim partne ri ma naj in te re sant ni je u Kragujevcu? Svi moji poslovni partneri, kad prvi put do u u Kragujevac, mole me da ih vodim na prasetinu, jagwetinu ili ro {tiq. Kada do u drugi put, mo le me da ih ni slu ~aj no ne vo dim ta mo, jer su se pre je li. Uzgred, mislim da Kragujevcu nedostaju dobri, vrhunski resto ra ni, pa se i sam no sim mi - {qu da se o pro bam i u o vom segmentu ugostiteqstva. [ta je to kragujeva~ki duh i ka ko se stva ra? Duh jednog grada ozna ~ava, pre sve ga, du hov nu pripadnost i privr`enost sve mu {to je le po i dostojno po {tovawa u wemu. Duboka qubav pre ma svom gra du tra je do kra ja `i vo ta, ona se prenosi na naslednike, s ko le na na ko le - no. Re~ ju, duh Kra - gujevca nikada ne bledi, naprotiv, on ja ~a i sva kim da nom dobija nove sledbenike. Kako zami {qa{ Kra gu je vac u ko me }e `iveti na {i unuci? Na primer, Kragujevac 2030. godine. Obavezan je zik u {ko la ma kineski. Engleski i pod B, fakultativno. Glavni predmeti u {kolama: a) Kako pre- `iveti, b) Odbrana od silexija i reketa {a, c) Kako ostaviti drogu... Litar pija }e vode ko {ta kao pet li ta ra ben zi na. Grad bez i jed - nog dr ve ta, sve po se kli Ver ko i Ne - a i wihovi naslednici i koali- cioni istomi {qenici. Ko ho }e da ima ne ko dr vo u svom dvo ri {tu, mo - `e, ali op {tin ski po rez je 200 e - vra po stablu. Umesto Velikog parka - hotel, javna gara`a i sanatorijum za odvikavawe od droge. Zastava proizvodi automobile po kineskoj licenci. Jezero kod Zastavinog servisa isu {eno i na wegovom mestu izgra eni autosaloni, parking i novi buvqak. Sve porodi~ne ku }e poru {ene i na wihovom mestu podignute sive, jednobrazne, ru`ne i tu`ne trospratnice sa rokom trajawa od 30 godina. Malo sam se {alio, ali ima u to me i i sti ne. Kad sla vi{ ne ki ju bi lej fir - me, uvek postoji i neki kulturni sadr`aj. Za {to? Kultura je veoma va`an segment svakog dru {tva i primaran ~inilac u obrazovawu svakog pojedinca. Na `a lost, u Kra gu jev cu je ima premalo. Pozori {te je jedna od retkih sve tlih ta ~a ka u gra du. Grad ne ma koncertnu salu, trenutno nema ni bi o skop sku. Ja ne mo gu da shva tim da grad go di nu da na ne mo `e da o - bezbedi sredstva za renovirawe gradske dvorane [umadija. Mislim da se tu pre vas hod no ra di o nesposobnosti i nezainteresovanosti grad ske vla sti. Ako ni {ta dru go, mogla je da se pokrene donatorska ak ci ja. Si gu ran sam da bi da la re - zultate Koji odmor je najpotrebniji ~oveku koji dosta radi? Poslovnom ~oveku danas su najsvrsishodniji kra }i, a ~e {}i odmori. Umesto godi {weg odmora od 15 ili 20 da na, bo qe je sva ka dva meseca organizovati odmore od tri ili ~etiri dana. Du`i odmori su naj ~e {}e kontraproduktivni, jer ~ovek nakon nekoliko dana postaje nervozan, razmi {qa {ta se radi u fir mi, da li bez we ga sve te ~e ka ko treba, zivka mobilnim svaki ~as saradnike i tu od odmora nema ni- {ta. [ta si dobio od kragujeva~kog du ha, a {ta si u gra dio u we ga? Kragujeva~ki duh, posebno duh starog Kragujevca, uvek mi je pred o ~ima i u meni izaziva duboko po- {tovawe i respekt. Osta }e nezaboravne stare generacije Kragujev- ~ana iz oblasti kulture, politike, sporta, umetnosti, a nastanak Srca je poku {aj moje porodice i moj li~ no da i ono jed nog da na po sta ne deo tradicije, deo duha Kragujevca, kultno mesto o kome }e generacije pri ~ati. Srce mora ostati u vlasni {tvu Kragujev ~ana, a ne kao slavna budimpe {tanska poslasti- ~arnica @erbo, koja postoji preko 150 go di na, ali ju je ne dav no kupio Belgijanac.
18 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 4. март 2010. www.kragujevacke.rs SLAVOQUB GALI] \ANI, DOBITNIK VUKOVE NAGRADE Srpski kaligraf zlata Пише Маргита Цветковић Кa da smo raz go va - ra li sa Sla vo qu - bom Ga li }em \a ni jem o we go voj u ni kat noj ko - lek ci ji na ki ta Sno vi Hilan da ra, a po vo dom \ur ev dan ske na gra de ko ju mu je do de lio grad u ko me `i - vi i stva ra, kra gu je va~ ki zla tar ni je ni slu tio da }e ubrzo sti }i jo{ jedno veliko pri zna we. Na rav no, svi su ve} ob ja vi li da je Kra gu - jev ~a nin \a ni o vo go di {wi do bit nik Nagrade za umetnost Vukove zadu`bine, koja je iznenadila i obradovala samog autora, ali i mnoge sugra ane koji, dece ni ja ma ve}, pra te ono {to Ga li} ra - di. Podsetimo da Vukova zadu`bina, po- ~ev od 1990., dodequje svake godine po jednu nagradu iz oblasti nauke i umetnosti (za originalno umetni~ko delo nastalo u Srbiji ili inostranstvu) za ne go va we, pod sti ca we i u na pre i va we kwi`evnog i umetni~kog stvarala {tva koja zastupaju pouke i poruke Vuka Stefanovi }a Ka ra xi }a. Ta ko je, po red a ka de mi ka Pre dra ga Pa la ve stre, Sla vo qub Ga li}, pri me we ni u met nik, ove go di ne po stao dva de se ti do bit nik Vu ko ve na gra de za u - met nost, ko ju je, da bo me, za slu `io svo jim ne o bi~ nim hi lan dar - skim snovima. Ina ~e, o vo go di {wa na gra da do ne ta je pr vi put u o - blasti primewene umetno sti i to jed no gla snom odlukom `irija. Na gra da Vu ko ve za du - `bi ne do de qe na je \a- ni ju za de lo od 33 eks po na ta u met ni~ kog nakita, izra enog od o- sta ta ka ma na stir skog gvo` a posle po`ara u Hi lan da ru, ko je je u - met nik ob li ko vao i opto ~io zlatom i dija man ti ma. Ta ko je, uz bla go slov bla go - po ~iv {eg pa tri jar - ha Pa vla i hi lan dar skih mo n- a ha, Ga li} stvo rio u ni kat nu i ce lo - vi tu u met ni~ ku ko lek ci ju ko ju je nazvao Snovi Hilandara. Ovo je pri zna - we za moj du go go - di {wi rad, ali i novom, savremenom pravcu u srpskom zlatarstvu, jer kolekcija Snovi Hilandara predstavqa po vratak tog za - nata na umetni~ku scenu Srbije, ka`e kragujeva~ki zlatar i umetnik, dobitnik ovogodi {we Nagrade za umetnost Vukove zadu`bine Po no vo se di mo u ve li koj rad noj sobi - ateqeu Slavoquba Gali }a \anija, u kojoj dominira, na centralnom zi du, po zna ta ma pa gra fi ka U sla vu Ben ve nu ta ^e li ni ja Bog da na Kr {i }a. Na jed noj od wih po zna ti grafi ~ar prikazao je ^elinija, najve- }eg zlatara svih vremena, kako spava umor - nim, du bo kim snom kraj jed ne od svo jih qu bav ni ca. Po vr {i na li sta je, me u tim, ispuwena tajnovitim figurama koje poku- {a va ju da u kra du na kit zna me ni tog re ne - sansnog majstora. Na kit ni je pu ki u kras Ne mo `e mo a da se ne u pi - ta mo da li su \a ni je vi hi lan - SLAVOQUB GALI] \ANI U BEOGRADU PRIMA VUKOVU NAGRADU darski snovi, nalik Kr {i }evom snu ^elinija, neka vrsta za {tite od banalnosti i ki ~eraja, pogotovo onog koji krasi savremene zlatarske izloge. Potowi razgovor sa slavodobitnikom, uz ~ije zanimawe ne izostaju krasni epiteti (glasoviti, poznati, pri zna ti, zna me ni ti), potvr uje na {e slutwe. Na na {e ~e stit ke i pri med bu da pr vi je put jedno tako vredno prizna we sti glo zla ta - ru, i to kra - gujeva~kom, \ani skrom no od go va - ra: - Eto, dogodilo se, vaq da, bo` jom pro mi - sli. Ne }u kri ti da sam sre - }an i zadovoqan. Obradovao sam se na gra di, za ko ju me je pred lo `io Du {an Milovanovi}, glavni kustos Mu ze ja pri me we nih u met no - sti, jer je moj du go go di {wi rad do bio pri zna we, ali i zbog to ga {to sma tram da je to, i sto vre me - no, i priznawe celokupnom srpskom zlatarstvu i svima koji se ba ve tim po slom. Ob ja {wa va, po tom, i za {to tako misli. Srpsko zlatarstvo je, ve li, bi lo ce we no i pri me - }i va no u Sred wem ve ku, da bi se, ka sni je, na{ di zajn sve vi - {e okretao ka islamu. Tako se i dogodilo da polako, ali sigurno, ta vrsta u met ni~ kog stva ra la {tva gu bi na a u ten - ti~nosti i originalnosti, tonu}i sve dubqe u bi zar nost. Zbog to ga se, ka `e kra gu je va~ ki zla tar, i do go di lo da se na kit sve de na pu ki u kras. - Ba{ za to i sma tram da je na - grada koju sam dobio priznawe jed nom no vom, sa vre me nom prav cu u srp skom zla ta r stvu, po {to je ko lek ci ja Sno vi Hilan da ra, re kao bih, po vra tak na u met ni~ ku sce nu Sr bi je. Na dam se da }e ovo zna ~aj no pri zna we biti podstrek ostalim, koji }e u- vi de ti da na {a stru ka mo `e da se podigne na zavidan umetni~ki nivo, ka `e Ga li}, po me nuv {i da je u Vu - ko voj za du `bi ni, gde je pri mio na gra du, izlo`en samo deo kolekcije. Pod se ti mo da je \a ni do {ao na i de ju, pri li kom po se te ma na sti ru Hi lan - dar, da od odba ~enih komada me ta la mo na {kog a la - ta, ek se ra, sta rih {arki i delova manastrirskih brava, kre i ra eks - klu ziv ni na - kit i, ka ko je to za pa zi la A ni ka Sko - vran, stvo ri spo nu iz me u tra ja wa ve kov ne СЕРВИСНИ ВОДИЧ
www.kragujevacke.rs Четвртак, 4. март 2010. КРАГУЈЕВАЧКЕ 19 ГЛАСНИКОВИ ПАКЕТИ ДАР УМЕТНОСТИ Обрадујте оне које волите, нека им уз књигу сваки дан буде празник. du hov no sti Hilan da ra i for me ak tu el nog tre nut ka ne ras ki di vu ve zu iz me u pro hu ja lih ve ko va i po to - maka. Medaqoni iz sna I u obrazlo`ewu nagrade na vo di se da je u met nik ko ri ste }i ra zno li ke ma te ri jal ne o stat ke hilandarskih uspome na, o stva rio s- poj klasi~nog, tradi ci o nal nog po i - ma wa u met no sti na- {eg zla tar stva i, i sto ta ko, inspirisan preplet modernih re {ewa. Sam a u tor za na gra e nu kolekciju ka`e da je radio du go i da je po ~eo da je stva - ra jo{ 1993. go di ne. Mo- rao sam da je od sa wam. U o sta lom, kao i sve dru ge ko je ra dim. Naj pre je obli ko vao 26 primeraka u ni kat nog na ki ta, a ka sni je je svo je Sno ve Hi lan da ra du pu nio, ta ko da sa da ko - lek ci ja sa dr `i 33 o ri gi - nal na na ki ta, sim bo li~ no predstavqaju }i Isusove zemaqske godine. - Dra go mi je {to su vr sni u met ni ci pre po zna li to {to sam hteo da, naj pre, na pra vim, a za tim i da po ru ~im. U o sta - lom, mno gi su to vi de li, re kli i za pi sa - li. Tako je, recimo, Dra {ko Re ep, upore- u ju }i ga sa I si do rom Se ku li}, za pi - sao ka ko je ve li ki na{ ka li graf zla ta, u tvr dio da ne ma dva i sta oblika, niti dve pribli`no srodne DOGODILO SE BO@JOM PROMISLI ma tri ce, ne go ka - ko se pod za vet nom sve tlo {}u kr sta sve ja - vqa i u is ko {e nom, to }e re }i u dinami~nom stawu vere. I Slobodan Lazarevi} je za pi sao da u ko re nu Gali }eve kolekcije le`i je dan san, Pe ro Zu bac da }e me da qo ni iz Sno va Hi lan da ra bi ti u pam }e- ni kao umetnikov zalet u nemogu }e, a i Biqana Vili mon je pri zna la da ta - kva ko lek ci ja mo `e nastati samo u snovima. Uz pod se }a we da je ko - lekcija prvi put prikazana, no vem bra 2008. go - di ne, u be o grad skom Mu - ze ju pri me we ne u met no - sti, \a ni ka `e da su we go vi Sno vi do bi li po ziv iz mno gih ze ma - qa. - Naj br `i su bi li pred stav ni ci am ba sa da Austrije i Kipra, ali ja ~ekam da se dogovorim za termin u Solunu, kako bi moji hilandarski snovi, uz bla go slov mo na ha, kre - nu li na put oko sve - ta ba{ iz Gr~ ke, gde je sve i po ~e lo. Pu to va }e oni, po - tom, u Ru si ju, Rumu ni ju, I ta li ju... Za i sta sam po no san {to vla da to li ko in te re so va - we, ka `e \a ni. Tako pri ~a ovaj pedeset- {e sto go di {wi kra gu je va~ ki zla tar i u met nik, ko ji je taj ne za na ta sa vla dao u rod nom gra du, a specijalizaciju zavr {io u Vi }enci, italijanskom centru zlatarstva, i ~ije su iz lo `be mo gle da se vi de, po red Kragujevca, Beograda i Novog Sada, i u Parizu i Vi }enci. Govori ovaj umetnik, koji je od 1995. go di ne ~lan U LU PUDS-a, ka ko sa da ra di na no voj ko lek ci ji na ki ta, po sve }e nim ku }a ma. Re~ je o kombinaciji srebra i o sam na e sto ka rat - nog zla ta, sa po lu - dra gim i dra gim kamewem. - Bi }e to ci lus sa - stavqen od 10 original nih eks po na ta, iz lo `e nih, po put sli ka, na dr ve tu, na kojima }e se nalaziti o gr li ce, pr ste we, min u {e i dru gi na - kit, a sva ka sli ka i ma }e svo ju kom po zi ci ju, ob ja - {wava \ani. Nova kolekcije ne }e biti uskoro gotova, jer je u met nik mo ra od sa wa ti. O sim to ga, posle Nagrade Vukove zadu`bine, na wemu je ve li ka od go vor nost. Ne `e li, ka `e, da iz ne ve ri ni svoj grad ko ji re pre zen tu je (kome je, ina ~e, zahvalan {to mu je dodelila \ur evdansku nagradu), ni svoje mnogobroj ne pri ja te qe ko je ima me u u met - nicima. Margita CVETKOVI] Пакет 1: Док анђели спавају 1 и 2 Марина Рајевић-Савић цена: 3.780,00 РСД цена са попустом: 2.268,00 РСД Пакет 2: Интимни дневник Новалис цена: 270,00 РСД О говору тела Хајнрих фон Клајст цена: 324,00 РСД Атеље Алберта Ђакометија Жан Жене цена: 216,00 РСД О уживању и мржњи Вилијам Хазлит цена: 302,00 РСД Огист Роден Рајнер Марија Рилке цена: 356,00 РСД цена пакета: 1.468,00 РСД цена пакета са попустом: 880,00 РСД И ПОСЕБНА ПОНУДА: Филмски летак Слободан Шијан цена: 2.700,00 РСД цена са попустом: 1.620,00 РСД * Специјалан попуст од 40% за Гласникове комплете књига важи до 8. марта 2010! Гласникове пакете можете наћи у нашим књижарама у Крагујевцу, ул. Јована Цвијића 1 и Бранка Радичевића 2б. Име и презиме, ЈМБГ (назив фирме) адреса, телефон, e-mail текући рачун, ПИБ количина НАРУЏБЕНИЦА ПОПУСТ * 40% WWW.SLGLASNIK.COM Наруџбеницу послати на адресу: ЈП Службени гласник, Јована Ристића 1, 11000 Београд, или на факс: 011/ 30-60-393. Тел.: 011/36-444-52, e-mail: prodaja@slglasnik.com. Поштарина и ПДВ урачунати у цену.
20 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 4. март 2010. www.kragujevacke.rs Kultura RAZGOVOR S POVODOM: PREDRAG RMU[, GRAFI^KI DIZAJNER Bele {ke toka misli Kod me ne je u met nost vezana za stawe svesti i te la, a ja to kanali {em kroz linoreze, vaqke, pritisak u presi. ^esto spoqni pritisak uti ~e na umetnika da napravi sna`niji pritisak na pre su. Na taj na ~in kanali {em svoju energiju, obja {wava na{ sagovornik Разговарао Мирослав Чер Мla di kra gu je va~ ki u met nik Pre drag R mu{ po pr vi put }e se ve ~e ras (~e- tvr tak, 4. mart) pred sta vi ti srpskoj publici samostal nom iz lo `bom gra fi ka u ga le ri ji Do ma kul tu re Stu dent - ski grad u Be o gra du. Dok je pra vio skice za linoreze, Rmu{ je bele- `io tok svo jih mi sli, ono {to ga in spi ri {e i sve ono {to mu se de {avalo - poku {avaju}i da kasni je te li no re ze na ~i ni van vre - men skim i u wi ma pri ka `e svo je emocije, `eqe i inspiracija posma tra ~u. Ovu iz lo `bu gra fi ka mla di u met nik je na slo vio Transtemporari of maj majnd. Pre drag R mu{ je stu dent FI - LUM-a u Kra gu jev cu, na za vr {noj godini osnovnih studija smera za grafi~ki dizajn. Do sada je izlagao na ne ko li ko ko lek tiv nih iz - lo`bi. - Na sre }u, tre mu ne mam. Wu sam ostavio iza sebe na kolektivnim izlo`bama kada nisam bio u pri li ci da kon tro li {em si tu a - ci ju, ka da su to za me ne ~i ni li dru gi. Sa da sam u pri li ci da bu - ПРЕПОРУЧУЈЕМО ^etvrtak, 4. mart, 20.30 ~asova Kwa`evsko-srpski teatar Predstava Bajka o mrtvoj carevoj k}eri Re`ija Bo{ko Dimitrijevi} Petak, 5. mart, 20.30 ~aosva Kwa`evsko-srpski teatar Predstava Dnevnik jednog ludaka Monodrama Ivana Vidosavqevi}a Petak, 5. mart, 21 ~as Gradska dvorana [umadija Koncert Partibrejkersa Subota, 6. mart, 12 ~asova Pozori{te za decu Predstava Svemironi~na bajka Re`ija Mili} Jovanovi} Ponedeqak, 8. mart, 20 ~asova Kwa`evsko-srpski teatar Kabare kod dva glumca Poetsko muzi~ko ve~e sa Sa{om Pilipovi}em i Nikolom Milojevi}em, povodom Dana `ena Ponedeqak, 8.mart, 20.30 ~aosva Kutija {ibica SKC-a Predavawa na filmske teme Tema: Mala evropska kinematografija Sreda, 10. mart, 20 ~asova Kwa`evsko-srpski teatar Predstava Kontumac Re`ija @anko Tomi} dem i umetnik i organizator, a to mi ne pa da te {ko. ^ak mi slim da se u tome odli~no snalazim, zapo- ~iwe pri ~u Predrag Rmu{. Pro {la go di na je za vas bi la izuzetno bitna. I ja i mam ta kav u ti sak. I mao sam sre }u da sko ro de set me se ci pro ve dem u Ri mu, kao stu dent na raz me ni. Je dan od pr vih ko ji je tamo oti {ao. Me utim, nisam se toliko bavio grafikom kao ovde, iz pro stog raz lo ga jer sam slu {ao predavawa iz jednog drugog smera - in du stij skog di zaj na. Vi {e sam se ba vio ve bom, vi deo, od no sno mul ti me di jom, ne go gra fi kom, ali to mi je vi {estruko koristilo. Sa jed ne stra ne sam od ra stao, a sa dru ge sam bio in spi ri san jed nim le pim gra dom. Rim je ~u - dan grad - u tren oka mo `e te se na - }i u pro sto ri ji sa Ja pan cem, Brazilcem i Indijcem. Ta patina jednog grada i wegova mulitkulutral nost ni ko ga ne mo `e o sta vi - ti rav no du {nim. To ni je bio sa mo su sret sa jed nim gra dom, ve} U predstavi Pevaj brate Kragujev ~ani }e mo }i da vi de An dri ju Milo {evi }a, Milana Vasi }a i Milana Kalini }a Muzi~ku komediju Pevaj brate je po tekstu Stevana Koprivice re- `irao Slavenko Saletovi}. Likovi su ro ke ri ra zli ~i tih sti lo va (pop, me tal i hip-hop), a mu zi ku je spe ci jal no za o vaj pro je kat u ra do Ne boj {a Ja ko vqe vi} [o ne, ~lan ne ka da po pu lar ne kra gu je va~ ke grupe Osvaja ~i. Stevan Koprivica ovaj komad o- pi su je kao i ro ni~ ni i du ho vi ti rekvi jem ro ken ro lu ko ji je ov de iz gu bio bit ku, ali to ni ko ne }e da prizna, muzi~ka komedija sa poraznim ishodom u kome }emo dobiti no vog pred stav ni ka na Pe smi E - vro vi zi je. U fo ku su je ma ni pu la - ci ja mu zi kom, ko ri {}e we mu zi ke u funkciji obmane. Andriji Milo {evi }u poverena je uloga Marijana Devi }a, 35-godi- {we pop zve zde u dru gom po ku {a - ju, ko ji je, po put mno gih zve zdi ca na estradnom nebu Srbije, krenuo Po ~e }u da se ba vim i menaxmentom. @eqa mi je da spo jim ra zli ~i - te stvari: umetnost, advertajzing i menaxment i sa novim kulturama. Za to bih se slo `io sa va ma da je pro {la go di na za i sta bi la iz u - zetno va`na za mene. Ina ~e, iako su sve gra fi ke sa ve ~e ra {we iz - lo `be na sta le u Kra gu jev cu, raz - mi {qa we o wi ma po ~e lo je ve} u Rimu. Da se vra ti mo iz lo `bi - no si za ni mqiv na ziv Tran stem po - ra ri of maj majnd!? U krat ko, pre veo bih to kao vanvremenske misli moje. To su be le {ke to ka mi sli, ono {to me u wima interesovalo, ono {to me in spi ri {e, ono {to mi se de - {a va lo. Na dam se da }e pu bli ka videti taj emotivni naboj - da }e ga pre po zna ti, jer to je tre nu - tak. de ve de se tih go di na kao den ser, ko ke ti rao sa fol kom, a on da ~vrsto odlu ~io da se bavi emocijom. Go ran ]ir ko vi} - Faj ta (27), ko - ga i gra Mi lan Ka li ni}, je ton majstor i vlasnik studija, Metalac, sja jan gi ta ri sta, ko ji je na vre me shvatio da od Metalike ne }e mo }i da se iz dr `a va. Tre }i lik u predstavi, koga igra Milan Vasi}, je U- I sto ta ko, na dam se i da }e pre po zna ti u ni - ver zal nost de la. To je - ste ne {to {to se de {a va lo sa mo me ni i {to sam `e leo da po de - lim sa dru gi ma. [ta vas, kao mla dog u - metnika, zadovoqava? Mi slim da je mla dom umetniku, kao i mladom ~o ve ku, naj bit ni je da vam do zvo le da se is ka - `ete. Dugo smo `iveli u vre me nu ka da je to bi lo veoma te {ko. Kod me ne je u met nost ve za na za sta we svesti i te la, a ja to ka na li {em kroz li no re ze, vaq ke, pritisak u presi. ^esto spoq ni pri ti sak u ti ~e na umetnika da napravi sna `ni ji pri ti sak na pre su. Na taj na ~in ka - nali {em svoju energiju. Mo `da sam i zbog to - ga od lu ~io da mi u met nost ne bu - de primarna u `ivotu. Bi }e uvek deo me ne, ali ne pri mar ni. Po ~e - }u da se ba vim i me nax men tom. @eqa mi je da spo jim ra zli ~i te stva ri: u met nost, a dver taj zing i me nax ment. Na dam se da }u u to me uspeti. Mislite da se od umetnosti ne mo`e `iveti? To je ve} go d ina ma pro blem, ali mi slim da se vre me na me wa ju. Na ro ~i to ako se u met nik o kre ne tr `i {tu, ali ne na u {trb sopstvenog identiteta i izraza. Na kon iz lo `be, o kre }e te se diplomskom. Odabrali ste zanimqivu temu. To }e bi ti ne {to pot pu no dru - ga ~i je od mog do sa da {weg ra da. Ciq mi je da na pra vim ne {to {to je najpribli`nije modnoj liniji. Na i me, svo je cr te `e i gra fi ke spakova}u na tkanine. Dakle, ne dizajniram ode }u, ve} postoje- }u o sli ka vam, a da qa i de ja je da sve to u pa ku jem na za ni mqiv i dihovit na ~in. GOSTOVAWE FAVI TEATRA Popularni glumci na kragujeva~koj sceni ro{ Xe mi}, 25-go di {wi re per i hiphoper. Predstava je premijerno izvedena u Beogradu u novembru pro {le godine i zbog velikog interesovawa publike igra se u sali Doma sindika ta. U Kra gu jev cu }e 19. mar ta bi - ti i gra na u dva ter mi na od 19 i 21 sat. Ulaznice se prodaju na blagajni Kwa`evsko srpskog teatra, a cena je 600 dinara. M. O. УКРАТКО Vasovi }ev film u Zagrebu Ove go di ne na tek o tvo re - nom festivalu dokumentarnog filma Zagrebdoksu u ~estvuje ~ak {est fil mo va iz Sr bi je. A u to ri do ku men ta ra ca iz regi o na pre i spi tu ju da li je E - vro pa za i sta to li ko o tvo re na i to le rant na ko li ko se predsta vqa, a ba ve se i `e na ma i `ud wom za do mom. Srp sku produk ci ju pred sta vqa i film mla dog kra gu je va~ kog a u to ra Vojina Vasovi }a. Da su od za ga e ne o ko li ne po ne kad stra {ni ji za ga e ni sta vo vi i lu stru je Va so vi} u fil mu Grup ni por tret s le - a, sni man to kom dve i po sedmice u ^a~ku. Kroz razgovore sa sta nov ni ci ma, Va so vi} is tra `u je mo gu} nost us po sta - vqawa onoga ~ega nam u regionu jo{ u vek ne do sta je - tolerancije i razumevawa. Ina ~e, ovaj festival prikaza }e do 7. mar ta oko 150 o stva - re wa, od ko jih je 65 u kon ku ren ci ji za na gra du Ve - liki pe ~at. Ru `a i Zmaj Nakon uspe {nog jeseweg dela se zo ne na Sce ni 303 i kra }e pa u ze, pro le} ni re per - toar bi }e oboga }en predstavama stu de na ta glu me i re `i je. Me u tim, pre ne go {to se mla - dim umetnicima pru`i {ansa ov da {wa pu bli ka }e bi ti u pri li ci da po gle da ne ko li ko predstava sa poznatim glumcima. Milenko Pavlov, Bo`idar Bo le Sto {i}, Qi qa na \u ri}, Bra ni slav Pla ti {a, sa mo su neki ~ije }emo predstave gledati tokom marta. Pr va na re per to a ru Ve ~er - we sce ne 303 je du o dra ma Ru `a i Zmaj. U pred sta vi, sa - ~iwenoj u formi duodrame od sti ho va Jo va na Jo va no vi }a Zmaja \uli }i i \uli }i uveoci, igraju Boba Latinovi} i Bra ni slav Pla ti {a, a o ri gi - nal nu mu zi ku kom po no vao je Kornelije Kova~. Adaptaciju i re `i ji pot pi su je Mi o drag Milovanovi}, a ova predstava na re per to a ru je ve ~e ras (~e - tvr tak) 4. mar ta u 20 ~a so va. Konkurs Na grad ni kon kurs za studentske radove na temu Dizajnerska re {ewa koja olak {avaju svakodnevno funkcionisawe o so ba ma sa ra zli ~i tim ti po - vima invaliditeta otvoren je u sa rad wi E u ro bank EFG i Cen tra za raz voj in klu ziv nog dru {tva (CRID), u o kvi ru projek ta Po kret ni in klu ziv ni mu zej. Ciq o vog pro jek ta je po boq {a we u slo va `i vo ta za osobe sa invaliditetom, a odvi ja }e se pod po kro vi teq - stvom Mi ni star stva ra da i socijalne politike Srbije. Kon kurs je o tvo ren do 2. a - pri la, a na we mu }e mo }i da u - ~e stvu ju stu den ti u met no sti, arhitekture, {umarstva i fakul te ta za di zajn na pri vat - nim i dr `av nim u ni ver zi teti ma. Pr va na gra da pod ra zu - me va 1.000 e vra i tro ne deq nu prak su na A ka de mia di Be le Ar ti u Bo lo wi, dru ga na gra da je 700 e vra, a tre }a je 500 e vra, a bi }e dodeqeno i 20 nenov ~anih nagrada. Do dat na pi ta wa mo gu }e je po sla ti na mejl kon kurs@ crid.org.rs.
www.kragujevacke.rs Kultura Четвртак, 4. март 2010. КРАГУЈЕВАЧКЕ 21 PREDAVAWE NA FILMSKE TEME Samo za filmofile U slov da film bu de pu {ten u SKC-u je da ne bude otkupqen od nekog distibutera, da ne bude prikazan na TV i da se u la zni ce ne prodaju, ve} da bude iskori {}en u edukativne svrhe. Svakog ponedeqka Kutija {ibica je dupke puna Вe} punih osam godina u Kutiji {ibica SKC-a traje filmski program koji ure uje i vodi Zoran Haxi \or evi}. Kada je po ~ela realizacija ovog programa mno gi su sum wa li u we gov u speh. I - deja je bila posve jednostavna: svakog ponedeqak u 20.30 ~asova organizovalo bi se predavawe na temu fil ma, sve to bi bi lo i li stro - vano filmskim primerima, a nakon toga, ako se uka`e prilika i da se po gle da ne ki film. Prvog i drugog ponedeqka, tada pre o sam go di na, od ziv je bio pri s- tojan, a nakon toga je usledila serija programa bez mnogo publike. Sve je iz gle da lo kao da je jed na za ni - mqiva ideja osu ena na propast. A onda je svakim ponedeqkom u SKC bilo sve vi {e qudi. Nekada nije bilo me sta ni za sta ja we. - Qu di iz SKC su me po zva li da napravimo jedan zanimqiv program. Prvo predavawe bilo je vezano za ono {to je me ni li~ no i profesionalno bilo najbli`e - za fotografiju i film. Nije nam bilo ideja da pravimo ne {to veliko, ve} zanimqivo i novo. U Kragujevac sti`u filmovi koje ditributeri o- daberu, filmovi za koje su ube eni da }e zaraditi pare, dakle komercijalni, a sa druge strane televizije pra ve filmske pro gra me da bu de gledani. Tu ne sme biti eksperimena ta. A u SKC-u mo `e mo da pu {ta - mo ono {to mo `e da se vi di sa mo na filmskim festivalima, ili pak kinoteci, potpuno besplatno, obja- {wava \or evi}, ina ~e urednik filmskog programa RTK. Iako danas Kutiju {ibica i filmski program ponedeqkom mnogi nazivaju posledwim bastionom filma u Kragujevcu, \or evi} ka`e da cela ideja nema nikakve veze sa bioskopom. Organizatori poqoprivredno turisti~ke manifestacije [UMA- DIJSKI DANI [QIVA u STRAGARIMA: Grad Kragujevac, Udru`ewe vo}ara i povrtara SITOVA Stragari i Udru`ewe gra ana SISTEM NAVODWAVAWA KAP PO KAP Maslo{evo RASPISUJU: KONKURS ZA NAJLEP[U PESMU ILI ZBIRKU PESAMA O: - Po gre {no je u ve re we da SKC i Kutija {ibica ima veze sa bioskopom. Publika u bioskop dolazi da se za ba vi, a po ne deq kom u SKC da ne {to na u ~e. U slov da film bu de pu {ten u SKC je da ne bu de ot ku - pqen od ne kog dis ti bu te ra, da ne bu - de pri ka zan na TV i da se u la zni ce ne prodaju, ve} da bude iskori {}en [QIVI (pesme koje koje kao temu obuhvtaju {qivu i sve {to je vezano za proizvode i motive oko {qive) STRAGARIMA (pesme koje koje kao temu obuhvtaju Stragare, doga aje, znamenite qude i znamenitosti) i [UMADIJI (pesme koje koje kao temu obuhvtaju [umadiju, doga aje, znamenite qude i znamenitosti) Konkurs }e trajati od 1. februara do 1 juna 2010. godine U~esnici konkursa pesme mogu poslati po{tom sa naznakom za»konkurs ZA NAJLEP[U PESMU [UMADIJSKI DANI [QIVA» na adresu: MZ Stragari, 34323 Stragari, Napomena: Radove slati na srpskom jeziku u 4 primerka pod {ifrom sa re{ewem {ifre u posebnom kovertu Na konkurs se mogu prijaviti pesnici svih uzrasta sa pesmama na napred navedene teme. Izbor tri najboqe pesme i zbirke pesama koje }e biti objavqene u zbirci PESME O [QIVI, STRAGARIMA I [UMADIJI izvr{i- }e `iri u sastavu: Dobrica Eri}, predsednik `irija, narodni pesnik, Milena Jovovi}, ~lan `irija, narodni pesnik, Sa{a Mileni}, ~lan `irija, pesnik i predsednik Skup{tine grada Kragujevca Za najboqu zbirku i tri najboqe pesme organizator }e obezbediti prigodne nov~ane nagrade koje }e nagra enima biti uru~ene na otvarawu manifestacije kada }e biti promovisana i zbirka odabranih pesama. Informacije o manifestaciji [UMADIJSKI DANI [QIVA u Stragarima zainteresovani mogu dobiti na www.stragari.rs ili www.danisqive.rs Za dodatne informacije stojimo Vam na raspolagawu. Osoba za kontakt je Milivoje Proki}, mob. tel. 063 18 42 141. u e du ka tiv ne svr he - i to od pr vog dana do danas po {tujemo. Ipak, krizu prve godine filmskih predavawa \or evi} je o ~ekivao. - Ni je mi bi lo ~ud no {to ne ma publike. Kada sam pripremao te film ske pri ~e pr va i de ja mi je bi - la da bude nameweno {irokoj publici, odnosno da bude {to zanimqivije. Tako sam, recimo, za jedno predavawe pripremio pri ~u o qu di ma ko ji ga je bu be za film sku industriju i koliko ko {ta jedno pojavqivawe buba-{vabe na filmu. To nekoga mo`e da zainteresuje, ali i ne mo ra. Bit ni je nam je bi lo da ka da se pojavi i samo jedan Kragujev ~anin da odr`imo predavawe kao da je puna sa la. Da ~u je sva ku re~ i vi di sva ku ilustraciju koju smo pripremili. Da nas mi je ja ko dra go ka da ~u jem da su mno gi qu di po ~e li da gle da ju filmove u Kutiji {ibica, a da su potom upisali re`iju ili dramaturi ju. To je mo `da i naj va `ni je, da smo nekoga zainteresovali, a da su oni ka sni je o ti {li da u~e od qu di ko ji su i te ka ko pot ko va ni da im daqe prenosu znawe, zakqu ~uje Zoran Haxi \or evi}. Filmski program ponedeqkom u SKC-u je bi lo pr vo me sto na ko me su mnogi Kragujev ~ani mogli da vide i da se u po zna ju sa ko rej skim, rumunskim, islandskim ili, recimo, izraelskim filmovima. I slede }eg ponedeqka u Kutiji {ibica zakazan je susret sa qubiteqima sedme umetnosti, a \or evi} }e odr`ati predavawe na temu Mala evropska kinematografija. M. ^ER IZLO@BA STRIPA Leskova~ka {kola Povodom 15 godina leskova~ke {kole stri pa i 60 go di na stri pa u Le skov cu u ovda {wem SKC-u otvorena je izlo`ba strip umetnika iz ovog grada U SKC-u o tvo re na je iz lo `ba strip-maj sto ra iz Le - skovca, povodom 15 godina Leskova~ke {kole stripa i 60 go di na stri pa u tom gra du, na ko joj se iz lo `e ni ka i {e vi iz stri po va ~e tr de se tak u met ni ka, od sta - rijih generacija, do u ~enika Sr ana Nikoli }a Peke i Mar ka Sto ja no vi }a, a u to ra iz ta ko zva ne Pe ki ne {kole. Za one koji ne prate doma }e strip autore, izlo`ba Leskov ~ana }e biti pravo iznena ewe, a za one malo upu }enije Leskovac je jedini strip centar u Srbiji. A mo `da i {i re. Le sko vac je, po sle dru gog svet skog ra ta, bio me sto u ko jem su se ra a le pr ve kli ce stri pa na o vim pro sto - rima, i to najpre u ateqeu pokojnog Nikole Mitrovi- }a Ko ka na, jed nog od no se }ih stu bo va le gen dar ne edicije Nikad robom, te ~lana strogo odabranog ti- ma koji je radio na izuzetno popularnom stripu o a- van tu ra ma Mir ka i Slav ka. Iz we go ve {ko le iz la zi ve li ki broj strip u met ni ka, pa ni je ni ~u do da se Le - sko vac raz vi ja kao pra vi grad stri pa, ali je ~u do toli ki broj kva li tet nih a u to ra. Iz me u o sta lih, izdvoji }emo Juricu Diki }a, Milisava Bankovi }a, I- go ra Sto iq ko vi }a, De ja na Stan ko vi }a, I va na Sto ja - no vi }a Fi ki ja, Go ra na Ta si }a, Dra ga na Bo `i lo va, Sa {u Stanojkovi }a i Marka Stojanovi }a. Leskovac ima i najstariji strip festival na prostoru biv {e SFRJ. Ovaj tradicionalni festival svake go di ne o ku pi pre ko 120 iz la ga ~a s pro sto ra ~itavog Balkana i preko pedeset autora. Iz lo `ba le sko va~ kih strip u met ni ka bi }e o tvo re - na do 19. mar ta. MININ BOGAZ IZLO@BA FOTOGRAFIJA Vrhovni bedeker U galeriji Doma omladine ove nedeqe otvorena je zanimqiva izlo- `ba fotografija Nikole Mihailovi }a. Nikola je ekolog i umetnik, ve} 20 godina se bavi planinarewem, a obi {ao je gotovo sve planine po Srbiji i Crnoj Gori u potrazi za netaknutom prirodom. Wegov favorit je Durmitor, gde je i zavoleo lepotu planine. Pre ne ko li ko go di na, po ~eo je sa so bom da no si i fo to-a pa rat, da bi zabele`io tragove remek-dela majke prirode, na koja je nailazio na svojim putovawima. Sa da je od lu ~io, da to po de li i sa na ma, na svo joj pr voj iz lo `bi. Izlo`ba Vrhovni bedeker nas vodi kroz kr{ i divqinu Durmito ra, Ko mo va, Si wa je vi ne, Mo ra~ kih pla ni na, a o bjek ti vom ka me re Mi ha i lo vi} be le `i li~ ni po gled na naj vi {e vr ho ve ko je je o svo - jio. Posetioci }e Mihailovi }evu izlo`bu mo }i da vide do 10. aprila, kada }e je zameniti postavka kragujeva~kih dizajnerki Milene \uri} i Ivane Nikoli}. DALEKI HORIZONTI 1966. GODINE ^ETVRTA EPIZODA [UMADIJSKOG BLUZA Hronika kragujeva~kog roka U podlistu TV Novosti, po ~etkom januara, 1966. godine, najavqivala se prva Gitarijada: Hala Sportova Beogradskog sajma bi }e elektri ~arska {ansa u nedequ 9. januara od 17 ~asova (pa dokle se stigne). Izabrani vokalno-instrumentalni ansambli iz svih krajeva (izme- u 62 prijavqena) svira }e i peva }e bar pet ~asova za titulu januarskog {ampiona i nagrade od 2.500; 1.500 i 1.000 no vih di na ra (250.000, 150.000 i 100.000 sta rih dinara). Odabranima su ve} upu }eni pozivi, a `iri, sastavqen od muzi ~ara, novinara, predstavnika muzi~kih udru`ewa, Produkcije plo ~a RTB (koja }e najboqem ansamblu snimiti plo ~u) odlu ~i }e koji je VIS najboqi. Koji je najpopularniji o tome }e da odlu ~i publika u Hali sportova. Publika, me utim, ima }e i svoje predstavnike u zvani~nom `iriju. Te magi~ne nedeqe, 9. januara, 1966. godine, Kragujevac su predstavqali Daleki Horizonti... ^etvrta epizoda [umadijskog bluza, pored vremena po ~etka Gitarijada, prati i hroniku dva velika ben - da prve rok generacije Kragujevca Daleke Horizonte i Xentri, kao i organizaciju prvog kragujeva~kog mjuzikla Vrt. Dokumentarna serija [umadijski bluz Vladimira Paunovi }a, u produkciji nevladine organizacije Milenijum pretpremijeru ima ~etvrtkom od 21 ~as u Domu Omladine, nakon ~ega se odr`ava javni ~as Mikicine {kole rok muzike, dok je medijsko prikaziva we na TV Kra gu je vac, u ne de qu, u 18, a re pri za je su b- o tom od 11 ~a so va.
22 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 4. март 2010. www.kragujevacke.rs Разонода Kad su slavnoj pevaqki na bini spale ga}e, zapretila je opasnost da nam propadne kulturni doga aj godine. Sre}om, ona se i bez wih odli~no sna{la! Dragan RAJI^I] САТИРА Sve {to ste obe}ali narodu, narod vam je omogu}io da imate! Vlada BULATOVI] VIB Ovu krizu }e pre`iveti samo najsposobniji. Dakle oni koje smo izabrali da nas iz we izvade! Dragan RAJI^I] Agencije i agenti Sednica vlade zapo ~ela je u najve }oj sport skoj ha li u gra du jer je, s obzirom na broj ministara, to bio je di ni o bje kat u ko ji je mo glo da se smesti toliko qudi. - Ako ovako nastave da smawuju broj ~inovnika u dr`avnoj administraciji, slede }a sednica mora }e da bude odr`ana na stadionu - rekla je stenografkiwa koleginici do sebe. - Previ {e je agencija koje smo o- snovali i koje moramo da finansiramo - genijalno je konstatovao {ef vlade. - Sla `em se - dao mu je za pra vo vicepremijer, resorno zadu`en za viceve - jer, ne ra ~unaju }i strane o- bave {tajne agencije, u zemqi imamo ta~ no 218754, par don 218792, od no - sno 219004 agencije... Ovi podaci se me wa ju iz tre na u tren. Da kle, mo - `e mo da ra ~u na mo da }e ih do kra ja sednice biti oko trista hiqada. - Da li ste u taj broj ra ~u na li i a - gencije za poslovnu pratwu? - upitao je ministar sporta i razonode. Ministar za zamenu trotoara, o- dr`avawe parkovskih klupa i prawe pa ra re kao je da je to li ko vladinih agencija potrebno jer u wima rade vrlo stru~na lica. - Da, ve o ma su stru~ ni da se bi od - rede astronomske plate - suprostavio mu se mi ni star za ni sko grad wu i visoke provizije, koji je ~lan druge vladaju }e stranke. - [to se vi bu ni te ka da su va {i qudi u svim agencijama? Oni ih, {tavi {e, tretiraju kao turisti~ke agencije, pa su o tro {ku dr`ave pro pu to va li ceo svet - o {tro je re - ИЗБЕГЛИЧКА СУДБИНА Umjetnik: ono {to nije uspio za `ivota uspio je kad je umro - da promijeni svijet! @ene vole aficire, ali na zanimawe radije idu s vojnicima. Vrijeme ~ini svoje: vi{e ni godi{wicu braka ne obiqe`avam radno. Samo sve~ano! Izbjeglica nikako da sastavi kraj sa - rodnim krajem. Sa mojim kompjuterom dijelim izbjegli~ku sudbinu: ja bez ku}e - on bez ku}i{ta! Grujo LERO Karikatura Goran MILENKOVI] agovala ministarka za javne radove i tajne donacije. - To je u skla du sa o pre de qe wem ove vla de da i de mo u E vro pu i svet. A ka `i te vi me ni - u ras pra vu se u - kqu ~io i ministar za stambeno zbriwavawe dr`avnih funkcionera i prekorno upitao svoju kolegini cu - {ta ra de ~la no vi va {e stranke u Agenciju za recikla`u partijskih konvertita, u Agenciji za medijsku satanizaciju protivnika, ili u Agenciji za promociju izvoza ogrevnog drveta u zemqe `arke Afrike? Po {to se za re~ pri ja vi lo pre ko stotinu ministara, predsednik vlade je govore }i preko razglasa autoritativno presekao daqu raspravu: - Ko je za to da se pri stu pi pro ce - su smawewa vladinih agencija? - pi tao je {ef vla de i do pu nio svoj pred log. - Da bi se o vaj po sao e fi - kasno obavio neophodno je formirati Agenciju za utvr ivawe broja postoje }ih agencija, Agenciju za a- nalizu rada mla ih referenata u a- gencijama, Agenciju za racionalizaciju broja zaposlenih portira u agencijama... - Odluka je posle demokratske i konstruktivne rasprave doneta jednoglasno - javila je vladina Agencija za saop {tewa. Aleksandar ^OTRI] Leptiri}i Kad se zaqubim, obuzme me neka ~udna, nepotro{iva energija, pa imam stalno potrebu da ne{to radim. Umor ne ose}am, ali uop{te. Uhvati me veliko spremawe, ~i{}ewe terase, prawe kola, pa onda me{ewe, kuvawe... Na poslu se pewem na merdevine, k'o od {ale, da vidim {ta ono be{e na posledwoj polici. Farbawe kose, depilirawe, lickawe se podrazumevaju. Svako mo`e uvek da se zaqubi. To nema veze sa godinama, nego sa `marcima. Damarima. Leptiri}ima. Jo{ od ranih {kolskih dana sam shvatila da sam talentovano glupa za hemiju. Mislila sam da mi nikada u `ivotu ne}e zatrebati. I, nije. Dok se nisam prvi put zaqubila. Onda sam shvatila da mi je hemija, definitivno, do{la glave. Onda je po~ela da me opomiwe kad sam se najmawe nadala. Samo {to mi sada nije tako mrska. Gajewe tih damara, crva, titrawa u emocijama nije tako lo{e. Ako im dopustimo, ima da skaku}u i prave `urku sa odli~nim provodom. Gre'ota, onda, sputavati ih. Istina, ne mogu stalno da divqaju, mora malo i da se sputavaju, ali bez wih nema `ivota. Ja ih ne pu{tam ~esto, ali dobro je da se `urka povremeno pravi. Tada nisam bolesna, ni{ta mi ne fali. Vaqda oni hormoni {tite organizam od raznih gamadi {to kru`e oko nas. Izgleda da je priroda udesila da se ne gubi vreme le`e}i bolestan u krevetu. Sad, i ja se bacim na razmi{qawe da li je to stvarno, ili iluzija. Da li damari prave `urku, ili tek obi~nu sedeqku. Dobro je kad sedeqka preraste u `urku. Na `urci je opu{tenije. Svako radi {ta mu prija, i sve je opro{teno. Sedeqke su zahtevnije. Doma}ica mora da odr`ava ritam, da se gosti ne smore. Zeznuto je, mora mnogo da se pri~a. Ka`u da i cve}e boqe napreduje, ako mu pri~amo. Xaba mu pri~amo, ako ga iskreno ne volimo, ako nema ose}aja. ^ak i cve}e zna kada foliramo. Nikada nisam verovala da qubav mo`e da presu{i. Mo`e samo da pre e iz jednog oblika u drugi koji nam se mawe ili vi{e svi a. Kad te neko izneveri, prevari, razo~ara, to je drugo. Da se ne la`emo, qubav je jedna prili~no naporna i komplikovana dru{tvena pojava. Ona oduzima ogromnu energiju, a ishod je uvek neizvestan. Zato je, ka`u iskusni, qubav u zrelijim godinama lep{a. Bazira se na emocijama, ne na interesima. Ako ste imali zanimqiv `ivot, proputovali ste po svetu, shvatite da ste radili {ta ste hteli, imate svoj stan, auto, onda vam zafali srodna du{a. Mo`ete da se prepustite i u`ivate. I, u tome nema ni~ega lo{e. Zrelost i iskustvo rade u korist qubavi. @elite da usre}ite osobu koju volite, a po{to ste zreliji, znate i kako. I, ni malo vam ne smeta da voqenu osobu razmazite i ispuwavate svaku `equ. Mudriji ste nego u mladosti. Ne morate da dokazujete da ste u pravu. @eni je to idealna prilika da se doka`e da je dobra `ena. Prava! U poznijim godinama nemate potrebu za sva om. U ovakvim vezama, nema mesta prepucavawu i qubomori. Prosto shvatite da se ne takmi~ite ni sa kim, pa time ne jurite da pobedite. On je ostvaren kao mu{karac, vi kao `ena, pa nema zamornog raspitivawa ko je s kim bio u`ivotu. Niti da li su ti drugi bili boqi. Kada se desi qubav u zrelim godinama, taktike gube smisao. Ne morate ni{ta da obja{wavate i da joj tra`ite razlog. Pokazivawe emocija je uvek dobro, ali nije odlu~uju}e. Postaju dovoqni neki pokreti, i gestovi, dodiri, i pogledi. Romantika je, naravno, po`eqna, ali sada umete da je prepoznate i u najobi~nijim stvarima. ^emu `ivot, re}i }e, pak, neiskusni, ako ~ekamo pozne godine da se ostvarimo i da nam se desi ono {to jeste wegov smisao. Eeeeee, u tome je stvar i prednost koje postajete svesni i treba je po{tovati. Jednostavno, vredelo je ~ekati. LEPA JELA Горан Миленковић
www.kragujevacke.rs Разонода Четвртак, 4. март 2010. КРАГУЈЕВАЧКЕ 23 ОДВАЛЕ ACO PEJOVI], peva~: - Mno go me ner vi ra ha la bu ka ko ja se di `e o od no si ma Dar ka [a ri }a i e stra de. Ni ko od nas nijednom vlasniku diskoteke nije tra`io papire o poreklu imovi ne, ve} se na stu pi do go vo re, od ra de i za svoj rad do bi je{ no - vac. MILORAD VU^ELI], novinar i politi ~ar: - Spomenik Bilu Klintonu u Pri {tini je najve }i domet albanskog umetni~kog stvarala {tva. MARIJA [ERIFOVI], peva ~ica: - Skinula sam nekih dvanaest kilograma, ali ne planiram da se zaustavim na tome... @elim sa mo da se lak {e kre }em. NENAD ^ANAK, vojvo anski politi ~ar: - Pr va in sti tu ci ja ko ja je pri zna la dr `av - nost Vojvodine je Ministarstvo za nacionalni investicioni plan. Oni ka`u: Imate vi va {e fondove. E MI NA JA HO VI], pe va ~i ca, o svojoj ku}noj pomo}nici: - Po ceo dan je ju rim i kon tro - li {em. Stal no i dem za wom i go - vo rim joj ovo je do bro, ovo ni je, ovo ponovo o ~isti! Ona }e dobiti ner vni slom od me ne. SEKA ALEKSI], peva ~ica: - Sva kog da na o dvo jim dva sa ta za trening sa verenikom Veqkom u na {oj te re ta ni. Po ~e la sam sa wim da tre ni - ram i boks, ko ji mi veoma prija. SANDRA DRA [KOVI], starleta, obja {wava ~ime mu {karac mo `e da je osvoji: - [ar mom i ne preteranom duhovito {}u, sigurnim stavom, intelektom ili nekom ku }om na moru. DRA GAN KO JI] KE BA, peva~: - [i {am se jed nom me se~ - no, {to zna ~i da sva kih dva de - set da na i dem kod fri ze ra. JE LE NA BA ^I] A LIM PI], TV voditeqka: - Volim `estoku vo`wu, ali otkad sam prilikom prelaska mosta u Be {ki udarila u kravu, sporije vo zim. Po li caj ci ni su mo gli da ve ru ju da sam o sta la `i va, jer ka - `u da je u dar u kra vu od 500 ki la ravan udaru u zid. ЗУМ Милош Игњатовић Nova traka puta ka koridoru10 ћоше Po~eo 16. RD Kup U sredu, 3. marta odigrano je prvo kolo 16. hettrik Kupa Crvenih avola, najpresti`nijeg HT takmi~ewa ovda{weg. Parovi 1. kola bili su slede}i: Sramežljivi prasići : Radnicki Red Devils R.F.C. Rektor : Banex SERBIAN FORCES : F.C.OutsiderS A R S E N A L : Krokadel Bruka : Sunvalley Snakes F.C. Oldschool Crew : CF VALLE REAL Cristianos de San... : Neradnicki Kg raketa : Red devils Kg Utakmice su odigrane u tradicionalnom terminu za prijateqske me~eve. Drugo kolo RD Kupa, odigra}e se naredne srede 10. marta u istom terminu, dok su polufinalni me~evi i finale zakazani za 17. odnosno 24. mart. Mo`e biti samo jedan, a Veqa se kao i uvek nada da }e to biti ba{ on. Pravila Kupa Crvenih avola su slede}a: - Ovo je nokaut takmi~ewe 32 tima. Pobednik me~a prolazi u slede}u rundu. - Me~evi prve runde kreirani su slu~ajnim izborom. Zakazivawe me~eva: - Me~evi treba da budu ugovoreni putem va{ih izazova za prijateqske utakmice u hettriku. - Prijateqske utakmice u nokaut fazi treba da budu zakazane u kup varijanti. - Ukoliko me~ nije zakazan u kup varijanti i zavr{i se nere{enim ishodom, pobednik }e biti odre en slu~ajnim izborom. - Ukoliko me~ nije odigran, administrator }e odlu~iti ko prolazi u slede}u rundu. Doma}in: - Doma}instva nokaut faze odre uju se slu~ajnim izborom. Dodatna pravila: - Nagrada za pobednika je prelazni pehar. Ode nepropisno parkirani jugi}
24 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 4. март 2010. www.kragujevacke.rs Маркетинг
www.kragujevacke.rs Фељтон Четвртак, 4. март 2010. КРАГУЈЕВАЧКЕ 25 125 GODINA [KOLOVAWA ZANATSKOG KADRA U KRAGUJEVCU (7) [kola Toza Dragovi} dobila zgradu Проф. Миливоје Петровић Тek 1961/62. {kol ske go di - ne Trgovinska komora u Kragujevcu (koja se brinula o obrazovawu trgova~kog podmlatka) otkupila je zgra du biv {e @en ske za nat ske {ko le, na taj na - ~in {to je u dvo ri {tu O[ Mo ma Stanojlovi} napravila jednu zgradu paviqonskog tipa i ustupila op- {ti ni za zgra du pre ko pu ta grad ske tr`nice. Tako je samo Trgova~ka {kola imala svoju zgradu. Izgledalo je da najboqe te ~e nastava u metalskoj {koli, sada Toza Dra go vi}. Ona ve} ima 12 odeqewa, desetak stalnih nastavnika, administraciju i direktora, pedagoga sa vrlo dugim nastavnim iskustvom. Me utim, ispalo je suprotno. Direktor Hranislav Mijovi} bio je ~o vek ko ji je `e leo da sve bu de pod ko nac. On je do la - skom u {ko lu pro ce nio da se u woj `ivi i radi dosta raskala {no, da su u ~enici isuvi {e slobodni, da im razredne stare {ine i nastavnici to pre }utno toleri {u. Bio je dominantna li~nost u malom nastavni~kom ve }u i wegova upozorewa su i ma la dej stvo. Iz gle da da je naj vi {e to pri mio k sr cu mla di nastavnik Gavrilovi} (zavr{io Vi {u industrijsko-pedago {ku {kolu u Rijeci), koji je poku {ao da u svom odeqewu zapo~ne zavo ewe vi {e discipline. Wemu je na neke opaske replicirao jedan u ~enik, ina ~e vrlo dobrog uspeha i predsednik razredne zajednice. Nastavnik Gavrilovi} poku {ao je da ga u }utka, a na nesre }u u ~enik je kod sebe imao revolver i usmrtio razrednog star {inu za katedrom. Bilo je to 1964/65. {kol ske go di ne. Ovaj tragi~ni doga aj, nezapam- }en u analima {kolstva, prosto je {okirao sve u ~enike i nastavnike [kole u ~enika u privredi Toza Dragovi} i u ~enike i nastavnike biv {eg VI[-a, sa da {kol skog centra \u ro Sa laj, pa i o sta le u gra - du. Nije bilo lako ni strukturama u organima vlasti op {tine. Po ~elo je da se ras pre da da li se o vim {kolama poklawa potrebna pa`wa, kakav nastavni kadar radi u ovim {kolama, kakvi su uslovi sme {taja i sli~ no. No, te {ko da je ko prodro u su {tinu problema. Ove {kole na listi vrednovawa bile su na po sled wem me stu, pa se i od nos prema wima tako formirao. Mnogi u ~e ni ci su se u ove {ko le u pi - sali tek po {to su izgubili pravo na redovno {kolovawe u drugim {ko la ma. Mno gi su do {li sa se la, da bi po be gli od plu ga, ne ki su do - {li iz ju `nih de lo va ze mqe ka ko bi se dokopali gradskog tla. [KOLSKA ZGRADA ZAVR [ENA JE U REKORDNOM ROKU Gradwa usred reforme No, da bi se i pak ne {to pro me - ni lo, vlast je od lu ~i la da se sve tri za nat ske {ko le spo je u jed nu, a po {to je metalska {kola Toza Dragovi} bila najve }a, i po broju u ~enika i odeqewa i nastavnika, to }e ova u je di we na {ko la nositi naziv Toza Dragovi}. Preporu ~eno je {kolama da raspi- {u referendume o spajawu. Mada zaposleni u {kolama to nisu rado prihvatili, referendum je ipak u speo i ta ko se po no vo do {lo do jedinstvene {kole u ~enika u privredi Toza Dragovi}. Za direktora je izabran Du {an Radojkovi}, ko ji je do ta da bio di rek tor me {o- vite {kole. Dotada {we {kole su postali odseci, a direktori {efovi odseka. Hranislav Mijovi} je odmah po ovom tragi~nom doga aju podneo ostavku (verovatno iz moralnih pobuda) i dobio mesto profesora gimnazije. Krajem 1965. godine Kragujevac je posetio tada {wi ministar prosvete Bora Pavlovi}, ~ovek velike {irine, enciklopedijskog obrazovawa, ali te`i ratni invalid (izgu bio je no gu u bor bi oko Bi je qi ne 1945. godine). U Kragujevcu se du- `e zadr`ao, upoznao rad ~itavog {kolstva u gradu, a nezaobilazna tema bilo je stawe u [koli u ~enika u privredi Toza Dragovi}, jer se }awe na tragi ~an doga aj je jo{ bilo sve`e. Te i ste go di ne (u ju lu) pro gla - {ena je privredna reforma u ~itavoj zemqi. Usledili su i odgovaraju }i propisi da se zaustave sve investicije, ka ko one ko je su u to ku, ta ko i one koje se nameravaju otpo ~eti. Ministar prosvete je kragujeva~kom rukovodstvu rekao da oni u Ministarstvu imaju ne {to para izdvojenih za investicije u {kolstvu, ali da se ni ko ne ja vqa da te pa re ko ri sti. On je o ce nio da se investirawem u izgradwu {kola ne kr {e stavovi o obustavqawu investicija, a inflacija ove pare mo- `e znatno obezvrediti ako stoje umrtvqene. Zato je predlo`io da ako je op {ti na sprem na da o bez be - di jednu polovinu novca za zgradu, Ministarstvo }e prihvatiti da finansira drugu polovinu. Op {tinsko rukovodstvo odmah je prihvatilo ovaj predlog i po ~eli su pripremni radovi. Prvo je bila odobrena lokacija preko puta u la za u Gor wi park (da nas u gao ulica Kraqice Marije i Oktobarskih `r ta va), No, ka ko je za tu lo - kaciju trebalo poru {iti nekoliko starih zgrada i jednu mawu autoremontnu radionicu, od ove lokacije se od u sta lo, i to on da ka da je projekat ve} bio ura en. Prona ena je druga lokacija, na kraju Ulice Save Kova ~evi }a na jovanova~ kom pu tu. Ka ko je to bio slo bo - dan prostor, isti projekat mogao se iskoristiti i na novoj lokaciji, jer u bli zi ni ni je bi lo ni jed - nog gra evinskog objekta. Projektovawe je povereno tada mladom arhitekti Qubomiru Gajevi }u. Pri naru ~ivawu izrade projektantu je napomenuto da investitor ima ograni ~ena nov ~ana sredstva, te da se o pre de li za skromnije re {ewe. Arhitekta je znala~ki uradio projekat. Uradio je lepo i savremeno re {ewe ~itave kompozicije zgrade i u ~inio sve da unutra {wost zgrade bude {to funkcionalnija. [tedwu je primenio u onim re {ewima koja se vremenom mogu odstraniti. Zgrada je projektovana sa ravnim krovom (kasnije je zamewen kosim), zatim za podove je predvideo plo ~ice koje se uvek mogu zameniti drvenim podom. Po {to je Ministarstvo prosvete bilo suinvestitor, projekat je mo rao da ide na pre gled i u Be o - grad. Sve je to u spe {no i re la tiv - no brzo ura eno. Kao {to je na po me nu to, te 1965. godine o {tro se spre ~avala svaka investicija, pa je gra evinska operativa ostala bez posla i gra evinsko preduze }e Kazimir Veqko vi} je dva je do ~e ka lo da do e do o vog po sla. Ve} pr vih da na 1966. go di ne, ~im su vre men ske pri li ke do zvo qa va le, po ~e la je iz grad wa {ko le, uz an ga `o va we svih raspolo`ivih kapaciteta. Zadaci novog direktora No, o sta lo je i da se sre de prilike u novointegrisanoj {koli. Direktor Du {an Radojkovi} proce nio je da ne mo `e da se no si sa svim problemima i ponudio je ostav ku, sa mol bom da se za ru ko vo e - we {kolom na e drugo re {ewe. Posle dugog ve }awa u politi~kim i upravnim strukturama, do {lo se do za kqu~ ka da se za di rek to ra {kole postavi (izabere) Milivoje Petrovi}, direktor Osnovne {kole Milutin Todorovi}, koji je u vi {e mahova po zadatku postavqan na ra zne du `no sti i u vek je o prav - dao poverewe. Me utim, ni Petrovi} nije rado prihvatio ovu ponudu, jer je imao druge planove. Za sprovo ewe ovog zakqu~ka bio je zadu`en Miodrag Radovi}, potpredsednik op {tinskog Odbora zadu`en za dru {tvene delatnosti. Iz nekoliko razgovora sa Petrovi }em otklonio je wegov otpor i pri vo leo ga da se pri hva ti nove du`nosti. Wemu je jasno predo ~eno da treba da se anga`uje oko {to br`eg zavr {etka nove {kolske zgrade, da konsoliduje stawe u {koli i da no vu 1966/67. {kol sku go d- inu zapo~ne u novom objektu. Po prihvatawu du`nosti novi di rek tor je od 1. a pri la 1966. godine preuzeo niz obaveza od kojih se nije znalo koja je ozbiqnija. Treba privesti kraju {kolsku godinu i pripremiti upis u ~enika za novu, a na gradili {tu treba biti skoro svakodnevno prisutan. Po- {to je zgra da lo ci ra na van gra da, nije imala prikqu~ke ni za struju, ni za vodu, ni kanalizaciju, ni telefonsku liniju. Izvo a~ nije prihvatio da se bavi ovim problemima, jer je investitor podneo doka ze da su svi pri kqu~ ci o bezbe eni, iako nisu bili. Zato se u- poredo sa forsirawem gradwe moralo raditi na obezbe ewu svih ovih linija. Uz podr {ku slu`bi u gra du, i pak je u to ku le ta sve u ra - eno. Istovremeno je gradska samouprava obezbedila 60 miliona starih di na ra (to je bi lo 600.000 sada ve} novih) kojim je nabavqena dosta dobra oprema za u ~ionice (bi lo ih je 16), cr ta o ni ce (bi lo ih je dve), ka bi ne te (bi lo ih je pet), zbornice i ~itaonice. Uz veliko zalagawe i izvo a ~a i upra ve {ko le, zgra da je za vr {e na i opremqena za po ~etak nove {kolske go di ne. Ta ko su 1966/67. go di - nu u ~e ni ci i na stav ni ci po ~e li u no voj {kol skoj zgra di, ma da su majstori jo{ dovr {avali neke detaqe koje nisu stigli da urade pre useqewa. Obnavqawe kroja~kog zanimawa Da bi se o be le `i lo kao no va radna pobeda, otvarawe {kole uklopqeno je u program proslave 21. oktobra, pa je sve ~ano otvarawe o- bavqeno 18. oktobra 1966. godine. Za presecawe vrpce bilo je vi {e pretendenata i po {to Bora Pavlovi}, ministar prosvete, nije mogao da do e, u pra va {ko le bi la je iz ri - ~ita da to bude Miodrag Radovi}, ko ji se naj vi {e i za la gao da se ova {kola izgradi i opremi. Krajem 1965. godine doneta je odluka da se gradi nova zgrada za [kolu u~enika u privredi, tako {to }e polovinu sredstava dati Ministarstvo prosvete, a drugu polovinu op{tina Kragujevac. Ve} po~etak naredne {kolske godine bio je u novim u~ionicama i kabinetima, s tim {to je sve~ano otvarawe bilo 18. oktobra 1966. U to vre me Kra gu je vac je bio ja ko pritisnut migracijom, a po {to ni za `i vot na se lu ni je bi lo ve li ke perspektive, za upis dece u ovu {kolu vladalo je nezapam }eno interesovawe. Poseban je bio problem upisa devoj ~ica, jer je izbor za ni ma wa za wih bio do sta o sku - dan. Moglo se jedino u trgovinu i li~ne usluge frizeri, ali te kvote su vrlo brzo popuwene. Skoro svi nastavnici dr`ali su u xepovima po koju ceduqicu sa imenima jedne ili vi {e devoj ~ica, ali me sta ni je bi lo. Za to je pa - la odluka da se ponovo otvori u ~eni~ka radionica za tekstilne struke. Pri tome se ra ~unalo na zgra du u ko joj je do ta da ra dio tr go - vinski odsek, preko puta tr`nice (zgrada ranije @enske zanatske {kole), pa je tako upisano 60 u ~enica na izu ~avawe kroja~kog zanimawa. Kada se pri {lo detaqnijem razmatrawu otvarawa ove radionice, utvr eno je da {kola Toza Dragovi} ne poseduje ove prostorije, ve} su one kao vla sni {tvo ra ni je Trgovinske komore pre {le u vlasni {tvo Osnovne privredne komore. Me utim, naknadno je ipak utvr eno da stara zgrada Tatar kona ka ni je ni kom pri pa la, a wu je do tada koristila Trgovinska {kola za trpezariju. Kada je predsedniku Osnovne privredne komore saop {tena `eqa {kole da ovde o- tvori {kolsku radionicu za izu- ~avawe kroja~kih zanimawa, nai- {lo se na potpuno odobravawe. Kako je zgrada bila lo {e odr`avana, u toku leta je koliko toliko popravqena, prepokrivena i ure- e na i mo gla je da slu `i o voj na me - ni. Ta ko je {ko la To za Dra go vi}, posle prekida od pet godina, obnovila u ~ewe kroja~kih zanimawa (kroja ~ice `enske ode }e i kroja- ~i ce be log ru bqa). Po {to su za na - stavnice prakti~ne nastave primqene i dve biv {e nastavnice @enske zanatske {kole, koje posle wenog zatvarawa nisu na {le posao i bile su na evidenciji ~ekawa u prosvetnom odeqewu op {tine, to je ~itava ova inicijativa [kole pozitivno ocewena. Nastavi }e se
26 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 25. фебруар 2010. www.kragujevacke.rs Eнигматика
www.kragujevacke.rs Огласи и читуље Четвртак, 4. март 2010. КРАГУЈЕВАЧКЕ 27 Na osnovu Odluke Upravnog odbora Javnog preduze}a Gradska stambena agencija Kragujevac broj 1141/3 od 06.07.2009. godine, na koju je saglasnost dalo Gradsko ve}e grada Kragujevca broj 361-101/09-V od 24. 07.2009. godine, JP GSA Kragujevac daje O B A V E [ T E W E Obave{tavamo sva zainteresovana pravna i fizi~ka lica o raspisivawu Oglasa o davawu u zakup poslovnih prostorija, putem javne licitacije, u stambeno - poslovnom objektu Blok Kolonija 1 Blok Kolonija 2. Oglas je objavqen na oglasnoj tabli JP GSA Kragujevac i traje do 09.03.2010. godine do 11 ~asova. Obilazak predmetnih lokala organizova}e se 05.03.2010. godine u vremenu od 09-10 ~asova, uz prethodnu najavu tehni~kom sekretaru JP GSA na telefon: 034/335-288. STANOVI Centar 26 m 2, III sp, ta...40.000 Centar 27 m 2, III sprat, gas...31.000 Centar 30 m 2, I sp, ta...31.000 Centar 33 m 2, V sprat, cg, nov....34.000 Centar 38 m 2, II sp, cg...50.000 Centar 38 m 2, IV sprat, ta...35.000 Centar 38,5 m 2, VI sprat, cg, nov....40.000 Centar 38,7 m 2, II sp, cg...40.200 Centar 44 m 2, IV sp, cg...38.000 Centar 48 m 2, II sp, cg...50.000 Centar 50 m 2, I sprat, gas...55.000 Centar 52,78 m 2, I sprat, cg...59.000 Centar 53 m 2, III sprat, lift, gas...50.000 Bubaw 31 m 2, VII sp, lift, cg...33.000 Bubaw 31,2 m 2, V sp, cg...33.000 Bubaw 32,9 m 2, IV sp, cg...33.000 Bubaw 33 m 2, IV sp, cg...36.500 Bubaw 36 m 2, II sp, cg...36.500 Bubaw 38 m 2, priz., cg...36.000 Bubaw 41 m 2, V sp, ta...41.000 Bubaw 44 m 2, II sp, cg,...43.000 Bubaw 49 m 2, IV sp, cg...40.000 Bubaw 53 m 2, IV sp, lift, cg...48.000 Bagremar 39 m 2, III sp, gas...26.500 Bagremar 48 m 2, III sp, eg...42.500 Bubaw 53,4 m 2, IV sp, cg...52.000 Bagremar 54 m 2, II sp, cg...32.000 Bagremar 58 m 2, priz., cg...47.000 Aerodrum 32,6 m 2, v. priz.., cg...32.600 Aerodrum 36 m 2, II sp., cg...35.000 Aerodrum 38 m 2, IV sp., cg...33.000 Aerodrum 44 m 2, I sp, cg...40.000 AGENCIJA ZA PROMET NEKRETNINA "MILI]EVI]" ul. dr Zorana \in i}a br.21, 34000 Kragujevac Tel: 034 301 680 tel-faks: 034 333 854; milicevic8@yahoo.com Aerodrum 44,35 m 2, IV sp, cg,...37.000 Aerodrom 47 m 2, VII sp, lift, cg...42.000 Aerodrom 56 m 2, V sp, cg...50.000 Aerodrom 74 m 2, IV sp, cg...65.000 Aerodrom 76 m 2, priz., cg...63.000 Erdoglija 25 m 2, I sp, cg...28.000 Erdoglija 26 m 2, I sp, gas...30.000 Erdoglija 33,27 m 2, I sp, cg...33.000 Erdoglija 37 m 2, priz., cg...38.000 Erdoglija 43,4 m 2, II sp, cg...40.000 Erdoglija 54,5 m 2, II sp, cg...49.000 Erdoglija 56 m 2,II sp, cg,...45.000 Erdoglija 56 m 2, II sp., cg...49.000 Erdoglija 66 m 2 III sp, cg...60.000 Erdoglija 67 m 2, IV sp., cg...64.000 M. vaga 45 m 2, III sp, lift, cg...43.000 M. vaga 56 m 2, II sp, lift, cg...60.000 M. vaga 62 m 2, XIV sp, lift, cg...52.000 Va{.-Ozon-park 39 m 2, V sp, ta...35.000 Ozon-park 30,7 m 2, I sp, cg...42.000 Ozon-park 31 m 2, III sp, ta...35.000 Ozon-park 33 m 2, II sp, gas...34.000 Ozon-park 35 m 2, IV sp, ta....40.000 Ozon-park 66 m 2, IV sp, gas....66.000 Zvezda 34 m 2, III sp, cg...27.500 Zvezda 44 m 2, VIII sp, cg...37.000 Zvezda 44 m 2, III sp, lift, cg...40.000 Zvezda 57 m 2, II sp., cg...45.000 C. Radionica 54,5 m 2, II sp.,l., cg...55.000 KU]E Centar 45 m 2, 3,43 a....60.000 Centar 50 m 2, 3 a....37.000 Centar 52 m 2, 1,62 a....60.000 Centar 60 m 2, 3 a....85.000 Centar 130 m 2, 4,51 a....95.000 Centar 150 m 2, 3 a....65.000 Palilule-mala vaga 60 m 2, 2 a....32.000 Palilule-mala vaga 53 m 2, 3 a....27.000 I. voda 55 m 2, 1 a...45.000, dogovor Ilina voda 75 m 2, 3,79 a....25.000 Pivara 60 m2, 2 a....48.000 Pivara 85 m 2, 3,53 a...60.000 Pivara 50 m 2, 2,5 a....38.000 Bagremar 50 m 2, 3 a....37.000 Bagremar 60 m 2, 2 a....26.000 Bagremar 200 m 2, 2,9 a....72.000 Bagremar 260 m 2, 3 a.....70.000 Vinogradi 310 m 2, 5,5 a....160.000 Zvezda 260 m 2, 3 a.....70.000 Erdoglija 75 m 2, 1,4 a....55.000 Erdoglija 200 m 2, 3,5 a....100.000 Va{ari{te 44 m 2, 3,2 a....34.000 Va{ari{te 60 m 2, 2,44 a., gas...60.000 Bresnica 78 m 2, 5 a....50.000 Jabu~ar 68+24 (pot.) m 2, 10,5 a....32.000 Jabu~ar-petrovac 200 m 2, 5 a....65.000 [umarice 65 m 2, 8,1 a....90.000 [umarice 200+pod.40 m 2, 4 a....80.000 [umarice 360 m 2, 13,25 a....45.000 M. p~elice 100 m 2, 3,12 a....dogovor M. p~elice 200 m 2 +podr., 4 a....80.000 LOKALI Centar 17 m 2, nov...40.000 Centar 20 m 2...23.000 Centar 32 m 2...35.500 Centar 43,5 m 2, priz., cg...50.000 Erdoglija 42 m 2, priz., cg...50.000 Ozon 43 m 2, IV sp, cg...45.000 Stanovo 38 m 2, priz., cg...32.000 Stanovo 38 m 2, priz., cg...32.000 Bubaw 21 m 2, priz., cg...35.000 Aerodrum 22,5 m 2, priz....13.000 PLACEVI Va{ari{te 3,2 a.... Vinogradi 15 a.... Divostin 1,5 a.... Kori}ani 7 a.... Botuwe 50 a.... Petrovac 14 a.... Sobovica 9,02 a.... Kori}ani 10 a.... Gro{nica 10 a.... Divostin 11,5 a.... [umarice 8,57 a.... HIT PONUDA POVOQNO!!! Белошевац, 100 m 2 нова кућа + 60 m 2 стара, 15 a,...40.000 E Pozivamo sve zainteresovane da tekst Oglasa preuzmu na arhivi JP GSA Kragujevac radnim danima od 08 do 14 ~asova u Ulici Nikole Pa{i}a broj 6, prvi sprat. Sve dodatne informacije zainteresovani mogu dobiti na telefon JP GSA Kragujevac 034/335-288. Prijavqivawe na oglas traje do 09.03.2010. godine do 11 ~asova. Obave{tavamo sve ro ake i prijateqe da }emo na{em dragom PRODAJA STANOVA CENTAR 36 m 2, v.priz., gas, uknj...33.000 42 m 2, 2. sp, gas...50.000 46 m 2, 3. sp, gas...49.000 48 m 2, 1. sp, cg...49.500 50 m 2, 1. sp., cg...55.000 51 m 2, 1. sp, cg, e.z....73.000 52,78 m 2, 1. sp., cg...59.000 54,36 m 2, 3.sp., cg...50.000 55 m 2, v. priz., cg...59.000 55 m 2, priz., cg...62.000 58,13 m 2, priz, nov, gas..77.000 61,5 m 2, 4. sp., cg... 64 m 2, 2. sp, ta...53.000 65 m 2, 2. sp, ta...65.000 69 m 2, priz., cg...70.000 70 m 2, 5. priz., gas...67.500 71 m 2, v. priz., cg...79.000 72 m 2, 3. sp., cg, uknj....74.000 75 m 2, 3. sp., cg...78.000 77 m 2, 2. sp, gas...70.000 105 m 2, 1. sp, ta....61.500 ERDOGLIJA KOLONIJA 25+6 m 2, 1. sp., cg...29.000 31 m 2, 3. sp., gas...32.000 51 m 2, 1. sp, cg...52.000 54 m 2, 1. sp, cg...46.000 67,7 m 2, 3. sp, cg...60.000 86+12 m 2, 5. sp, cg... 55 m 2, 4. sp., cg...50.000 69 m 2, 1. sp, cg...61.000 69 m 2, 1. sp, cg...61.000 BAGREMAR 33 m 2, priz, ta...28.000 48 m 2, 3 sp, ta...31.000 PALILULE C. RADIONICA 34,5 m 2, 1. sp. cg...33.000 41 m 2, 6. sp. cg...35.000 47 m 2, 8. sp, cg...45.000 50m 2, 4. sp., cg...40.000 50 m 2, 4. sp, cg...48.000 64,7 m 2, 5. sp, cg...55.000 BUBANJ 18,80 m 2, 5. sp, ta...22.000 30 m 2, 1. sp. ta...31.000 31,2 m 2, 5. sp. cg...37.000 36 m 2, 2. sp. cg...37.000 45 m 2, 1. sp, cg...46.000 46 m 2, 3. sp, cg...46.000 50 m 2, 4. sp, cg...50.000 50 m 2, 1. sp. cg...51.000 ZVEZDA STANOVO 29 m 2, 3. sp, cg...28.000 33,7 m 2, 3. sp, cg...28.000 38 m 2, 2. sp, cg...32.000 Radno vreme od 8:00 do 17:00 subotom od 8:00 do 14:00 AERODROM 44 m 2, 1. sp, cg...40.000 49 m 2, 1. sp, cg...45.000 52 m 2, 1. sp, cg...48.000 54 m 2, 3. sp, cg...49.000 58 m 2, 3. v. priz., cg...47.000 60 m 2, 3. sp, cg...57.500 63 m 2, 9. sp, cg...57.000 66,5 m 2, 2. sp, cg...58.000 67,2 m 2, 7. sp, cg...57.000 66,7 m 2, 1. sp., cg...58.000 73,6 m 2, 4. sp, cg...71.500 VA[ARI[TE 19 m 2, 5. sp, gas...22.800 25+45 kvm, 2. sp, gas...63.000 M. VAGA LJ. LIVADE 54 m 2, 2 sp, cg...59.000 56 m 2, 2 sp, cg...60.000 59,5 m 2, 1 sp, cg...60.000 62 m 2, v.prizem., cg...56.000 70 m 2, 9. sp, cg...59.000 72 m 2, pr, cg...62.000 84 m 2, 6. sp, cg...68.000 120 m 2, 1. sp. ta...82.000 VELIKI PARK 22 m 2, 1. sp, cg...26.000 47,48 m 2, 5. pr, gas...48.000 62 m 2, 2. sp. gas...65.000 96 m 2, 1. sp, cg...100.000 NEKA VA[A NEKRETNINA OBI\E SVET WWW.NEKRETNINEBRKOVIC.COM KRAGUJEVAC, ul. dr. Zorana \in i}a 24, Tel/Fax 034/330-518, 034/338-456 PRODAJA KU]A CENTAR VA[ARI[TE 120 m 2, 4,5...300.000 120 m 2, 2.83a...260.000 100+30 m 2, 3,15 a...155.000 200 m 2, 4,22a...150.000 ZVEZDA STANOVO 200 kvm, 6.9a...102.000 230 m 2, 2,94 a...72.000 500 kvm, 4.8a...150.000 ERDOGLIJA 100+25 m 2, 2A...82.000 260 m 2, 2.75a...225.000 300 m 2, 2.5a...300.000 SU[ICA AERODROM 180 m 2, 2.4a...85.000 250 m 2, 7a...92.000 VINOGRADI D. BRDO 163 kvm, 8a...86.000 CENTAR PE[A^KA ZONA ul. Branka Radi~evi}a br. 7 LOKALI ZA IZDAVANJE ILI PRODAJU 38 kvm, 65 kvm SUN^ANI BREG 250 kvm, 3.5a...150.000 350kvm, 2.62a...150.000 BELO[EVAC BRESNICA 128 m 2, 2.8 a...85.000 100 m 2, 3 a...35.000 150 m 2, 4 a...65.000 160 m 2, 3a...70.000 250 m 2, 4a...50.000 PIVARA 50+60 m 2, 3a...75.000 200 m 2, 3.7a...75.000 [UMARICE 97+57 m 2, 7.37a, EG...100.000 90+120 m 2, 8.02a...75.000 LOKALI!!! ul. Luja Pastera - br. 15 63,80m ul. Luja Pastera - br. 16 47,16m Borisavu Bori Simi}u Davati ~etrdesetodnevni pomen u subotu, 6. marta u 12.30 sati na grobqu u Kormanu. U subotu 6. marta 2010. godine u 11:30 na Bozmanu dava}emo {estomese~ni pomen na{em dragom Zoranu Milosavqevi}u Pozivamo rodbinu i prijateqe da prisustvuju ovom tu`nom pomenu. Puno nam nedostaje{. Ponosni smo {to smo te imali. ]erka Jovana, majka Du{anka i sestra Zorica sa porodicom Porodica Simi} Borisav Bora Barali} 6.3.2006 6.3.2010. Ako te u ti{ini ve~nog mira pokvase suze ne- ~ije, znaj da su to suze onih koji te vole i kojima nedostaje{. Tvoji: Branka i \or e Mali oglasi Usluge Republika Srbija GRAD KRAGUJEVAC Gradska uprava za prostorno planirawe, izgradwu i za{titu `ivotne sredine O B A V E [ T E W E O PODNETOM ZAHTEVU ZA ODLU^IVAWE O POTREBI PROCENE UTICAJA NA @IVOTNU SREDINU Gradska uprava za prostorno planirawe, izgradwu i za{titu `ivotne sredine, Slu`ba za za{titu `ivotne sredine, obave{tava javnost da je nosilac projekta UCRON d.o.o., podneo zahtev za odlu~ivawe o potrebi izrade Studije o proceni uticaja zate~enog stawa na `ivotnu sredinu PROJEKTA Otkup, razvrstavawe i privremeno skladi{tewe neopasnog metalnog otpada, ~ija se realizacija planira na katastarskoj parceli 1510 KO Kragujevac 1, Grad Kragujevac. Uvid u podatke i dokumentaciju iz zahteva nosioca projekta, mo`e se izvr{iti u prostorijama ovog organa - Gradska uprava za prostorno planirawe, izgradwu i za{titu `ivotne sredine, Slu`ba za za{titu `ivotne sredine, kancelarija broj 326, Trg slobode br. 3, u periodu od 04.03.2010. do 15.03.2010. godine, u vremenu od 9-12 ~asova. U roku od 10 dana od dana objavqivawa ovog obave{tewa, zainteresovana javnost mo`e dostaviti mi{qewa o zahtevu za odlu~ivawe o potrebi procene uticaja predmetnog projekta na `ivotnu sredinu ovom organu. Ovaj organ }e u roku od 10 dana od dana isteka roka iz stava 3. ovog obave{tewa doneti odluku o tome da li je za predlo`eni projekat potrebna procena uticaja na `ivotnu sredinu, o ~emu }e blagovremeno obavestiti javnost. MATEMATIKA, mehanika, fizika svi uzrasti. ^asovi u toku {kolske godine i pripremna nastava za upis u Matemati~ku gimnaziju (SM). Studenti (mart, april). Prijemni (sredwe i vi{e {kole i fakulteti). Maturski. Takmi~ewa. Tel. 034-360-202, 063-77-11-002, Arsi}. ^ASOVI iz fizike i matematike, profesor. Tel. 319-141, 064-21-72-151. PROFESOR matematike, daje ~asove u~enicima i studentima.telefon:360-483. Prodaja PRODAJEM karabin 7h58, nov. Povoqno. Tel. 316-635. PRODAJEM stan u blizini centra, 26m 2, prvi sprat, gas, ukwi`en. Tel. 064-27-89-527. ОГЛАС Потребан машински инжeњер у Горњем Милановцу. CV слати на е-mail: inoxline.rac@eunet.rs Тел. 061/444-01-00 Izdavawe IZDAJEM garsoweru 30 kvadrata u prizemqu, ispod bolnice, Jovana Cviji}a 2. Tel. 343 330, 065 608 61-64. MARKETING 333-111
28 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 4. март 2010. www.kragujevacke.rs Програми
www.kragujevacke.rs СПОРТ Четвртак, 4. март 2010. КРАГУЈЕВАЧКЕ 29 INTERVJU: NENAD PETROVI] Da zabruji i u Kragujevcu U razvoju ideja da se ove sezone u na{em gradu, posle mnogo godina, ponovo na u najbr`i motociklisti i automobilisti u trci za {ampionat Srbije Разговарао Вук Павловић Сva je pri li ka da }e Kragujev ~ani od ove godine, posle dugog perioda apstinencije, pono vo mo }i u svom gra du da posmatraju auto i moto trke. Otkud to? Radi se zapravo o novoj opciji, kori {}ewu postoje }e putne infrastruk tu re, a ne, kao do sa da, vi {e puta najavqivanoj, pa odlaganoj izgradwi posebne staze. Za de ta qe ka ko se do {lo na ovu i - de ju, te ku da i ka da bi tre ba lo da se odr`e nadmetawa na dva i ~etiri to~ka, obratili smo se Nenadu Petrovi }u, vi {estrukom {ampionu Srbije u motociklizmu, vlasniku Zlatne kacige, prvaku Balkana i direktoru AMKK Divqi. On je ovu pri ~u, po ko zna ko ji put, po kre - nuo sa mr tve ta~ ke, a sve srd no su ga podr`ali qudi iz auto sporta, kao i Skup {ti na gra da, ko ja je da la saglasnost da se izradi elaborat. - Ta~ no je da po sto ji o zbiq na mo - gu} nost da se u Kra gu jev cu ove se zo - ne voze auto i moto trke. Najva`nije je {to smo za re a li za ci ju tog projekta dobili saglasnost Skup {tine gra da, da se sve ne bi sve lo, po put ranijih slu ~ajeva, na praznu pri ~u. Moj ciq je da naj no vi ju i de ju sprovedemo u delo. Zato ubrzano radimo elaborat, kojim }emo pokriti sve {to je ne op hod no ka ko bi tr ke stvar no mo gle da se o dr `e. U ~emu se ogleda originalnost sada {weg pristupa u odnosu na nekada {we. Naj pre u to me da pa met no is ko - ristimo ono {to imamo, bez ikakvog ve }eg ulagawa. Dakle, uz male prepravke i minimalan utro {ak novca, vrlo je ostvarivo kragujeva~ke ulice osposobiti za ovu namenu. Kragujeva~ke ulice? Koje su to u- lice? Na {a i de ja je da to bu de za pra vo ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА ^ETVRTAK ODBOJKA: Radni~ki Kredi banka - Crvena zvezda (Beograd), hala Jezero (18.00) PETAK FUTSAL: Ekonomac - Ni{ 92, hala Jezero (19.00) SUBOTA KO[ARKA: (`) Radni~ki - ^elarevo, hala Park (13.00) Radni~ki - [iroki Brijeg, hala Jezero (18.00) NEDEQA RUKOMET: Radni~ki - Metaloplastika ([abac), hala Jezero (18.00) trka oko kragujeva~kog Sajmi {ta, odnosno ulicama koje wega okru`uju. Uglavnom se radi o novoasfaltiranim putevima, pro {irenim, gotovo sasvim odgovaraju }im auto i moto trkama. Pretpostavqamo da ve} imate i skicu staze. Preciznije, ta~nu putawu kojom bi se vozilo. Naravno. Zgrada Sajmi {ta je prakti~no epicentar doga awa. Od we bi se po {lo ka Jo va nov cu, a pr vo veli ko skre ta we je na de sno, u prav cu drugog kru`nog toka na auto putu. Pre sa mog iz la ska na a u to put, o pet bi se skre ta lo de sno, ka Me trou, pa le vo na nad vo `wak i pre ko wega uz - brdo, odakle se, novim desnim zaokretom, ponovo dolazi do Sajmi {- ta. Ukupno bi imalo ~etiri leve i ~etiri desne krivine, sa tim {to bi na prav cu od Saj mi {ta ka Jo va - novcu bile napravqene dve {ikane, ve {ta~ke krivine, kako bi se dobilo na atraktivnosti, ali i usporili voza ~i. Zbog wihove i bezbednosti publike, jer motocikli u najja- ~oj kla si idu i pre ko 300 ki lo me - ta ra na ~as. Zaista deluje realno. Na tom pro sto ru ba{ ima me sta za kom p- letnu prate }u infrastrukturu, ali i veliki broj posetilaca. Ve ru jem da bi se na tr ka ma na {lo i do 15 hi qa da gle da la ca. Iz svih krajeva Srbije. Motociklizam ima brojne poklonike, prave zaqubqenike, koji ne propu {taju takve doga aje. A {ta }e da sto ji u e la bo ra tu na kome radite? Mnogo toga bez ~ega je nemogu }e u}i u realizaciju ove namere. Definitivna skica staze, polo`aj dodatnih prepreka na woj, odre ivawe me sta start-ciq, bok so va tak mi - ~ara, pribavqawe opreme za fizi~ko obezbe ewe staze, bala ili sun- era u kesama, upoznavawe sa planom i programom u organizaciji po pitawu policije, saniteta, vatroga- NEVENA NA SKIJAMA, A MILO[ U BOBU, ZA PRVI PUT, BILI SU VI[E NEGO DOBRI SRPSKI OLIMPIJCI ZIMSKE OLIMPIJSKE IGRE Alal vera POSLE ispadawa u superveleslalomskoj trci, repre zen ta tiv ka Sr bi je, Kra gu jev ~an ka Ne ve na Ig wa - tovi }a imala je odli~ne nastupe u preostale dve discipline. Najpre je u veleslalomu zauzela 39. mesto sa zaostatkom od 10,40 sekundi za pobednicom. U slalo mu je bi la jo{ bo qa, 32., a i za o sta tak je bio ma wi saca, obezbe ewa, su di ja Tu je i o - stala infrastruktura, poput stru je, vo de, kao i parking mesta, pro stor za pu b- liku Naravno, time je mogu }e odredi ti i prili~no precizan tro {kovnik potencijalnih tr ka. Iz gle da da je do {lo vre me da Kragujevcu vratimo imix automoto grada. Po me ni, o dav no je sa zre lo za ta - ko ne {to. Ko na~ no bi i AMKK Di- vqi mogao Nagradu Kragujevca da organizuje tamo gde i treba, u Kragu jev cu, a ne da se pro te klih 14, koli ko sam ih o dr `ao pod o vim nazivom, voze u Kraqevu. Stvarno je krajwe vreme. Uz sportski momenat, nije bezna- ~ajno pomenuti ni to koliko bi grad imao prihoda od posetilaca. Kroz razne vidove. Ipak, po moto kalendaru, ove sezone AMKK Divqi je organizator samo druge trke {ampiona ta, 29. i 30. ma ja, na sta zi Beranovac u Kraqevu. Je ste. Ta tr ka }e se o dr `a ti u te - r mi nu i na sta zi ko ju ste na ve li. Ali, jo{ uvek nije odre en doma }in ~etvrte trke prvenstva, pa ako se sve bu de po klo pi lo, on da }e ona, u julu ili avgustu, biti u Kragujevcu. Ve} dogodine mogu }e je o ~ekivati i dve tr ke kod nas. Ka `em u slov - no, po {to takva solucija podrazumeva da na{ elaborat dobije zeleno svetlo u Skup {tini grada. Nekima se ne svi a ideja organizovawa trka u Kragujevcu. Ima i otpora. Oni uglavnom dolaze iz prestoni ce, Be o gra da. Wi hov ciq je da o - stanu epicentar svih zna ~ajnijih doga awa u Srbiji. Mi smatramo da i Kragujevac zaslu`uje da bude mesto va`nih takmi ~ewa i manifestacija. U pitawu je veliki region, sa ogromnim brojem stanovnika, a AMKK Divqi ima zavidnu reputaciju organizovawa sli~nih doga aja. Na primer, na {e progla {ewe najboqih motociklista i klubova Srbije, u januaru, opet na kragujeva~kom Sajmi {tu, oceweno je kao najkvalitetnije u posledwih de set, pet na est go di na. A ono je, do tada, stalno odr`avano u Beogradu. Ba{ posle toga su potekle ideje o organizaciji moto trke, moto sajma i mo to sku pa. Sprem ni smo da to od - radimo, umemo, mo`emo, imamo podr {ku gra da i ve ru je mo da }e ta ko i biti. Mo to saj ma, sku pa O ~e mu se tu radi? U pi ta wu je jo{ jed na od i de ja na - {eg kluba, potekla kroz razgovor sa upravom Gradskog sajmi {ta. Re~ je o organizaciji pravog izlaga~kog moto sajma, sa u ~e {}em svih uvoznika motocikala i moto opreme u Srbiji. Istovremeno, priredili bi i mo to skup kod Saj mi {ta, pa bi i posetioci moto skupa iz svih krajeva, ujedno mogli da saznaju ~ega ima no vog u mo to sve tu. Tu opet ra ~unamo na veliku posetu, zbog blizine ve }ih gradova centralne Srbije, a i iz razloga {to mo to saj ma, sem u Be o gra du i No vom Sa du, ne ma vi {e nig de. Za to, tako e, postoje svi uslovi, tako da nije potrebno previ {e ulagawa i truda. - 7,59 sekundi, kao najboqe plasirana srpska skija- {ica. Obe trke odr`ane su na vankuverskoj stazi Vi - sler Krik sajd. Ta ko je de vet na e sto go di {wa biv{a skija {ica Radni~kog veoma uspe {no zavr {ila svoje prvo u ~e {}e na Zimskim olimpijskim igrama. Odli ~an je, i pored velikih problema sa obezbe- i va wem vo zi la, bio i srp ski bob ~e tve rac, u ~i joj se posadi nalazio i Kragujev ~anin Milo{ Savi}. Zauze li su 18. me sto u kon ku ren ci ji 25 e ki pa, {to je za premijerni nastup na Olimpijskim igrama izuzetan u speh. Za o sta tak za po bed ni~ kom po sa dom iz Sje di - we nih dr `a va iz no sio je 5,89 se kun di u ~e ti ri vo - `we. M. M. BICIKLIZAM Selektor Biciklisti~ke reprezentacije Srbije Radi {a ^ubri}, posle mini priprema u Mataru {- koj Ba wi i tri kon trol na tre nin - ga, me u osmoricu najboqih za drumsku tr ku u Tr stu, 7. mar ta, u vr stio je i Predraga Proki }a iz kragujeva~kog Radni~kog. Reprezentativce Srbije potom o ~ekuje serija prole}nih trka na drumu, od kojih je prva Trofej Pore- ~a 14. mar ta, a za tim ide I star sko pro le }e, od 18. do 21. mar ta. STREQA[TVO Seniori Streqa~ke dru`ine ^ika Mata iz Kragujevca, Stevan Pletikosi} (595), Milutin Stefanovi} (590) i Zoran Todorovi} (585), osvojili su ekipno drugo mesto na prvenstvu Srbije u ga awu standardnim vazdu {nim oru`jem, po {to su u ukupnom skoru upucali o kru glo 1.700 kru go va, dva ma we od prvoplasirane ekipe Novog Sada. - Pletikosi} je posle osnovnog dela bio najboqi. Ostavio je iza sebe Mi len ka Se bi }a za dva kru ga, Nemawu Mirosavqeva i Dragana Marko vi }a za tri, a svog klup skog ko le - gu Milutina Stefanovi }a za pet kru go va. Ali, u dru gom de lu ga ao je sla bo, pa su ga svi pre te kli - iz ja - vio je za na{ list tre ner ^i ka Mate Aleksandar Paukovi}. Kragujeva~ke juniorke, Andrea Spasojevi} (388), Marija Jevremovi} (384) i San dra So bo qev (384), e - kipno su osvojile tre }e mesto, dok je seniorkama ^ika Mate pripala peta pozicija. Najboqi rezultat imala je Olga Todorovi}. koja je sa 392 kru go va bi la tek de se ta. Stevan Pletikosi} u sredu, 10. marta, odlazi na [ampionat Evro pe, ko ji }e se od 7. do 14. mar ta o - dr`ati u Merakeru, malom selu sa oko 2.500 stanovnika u Norve {koj. Tamo }e se nadmetati u disciplini standardna vazdu {na pu {ka. Odmah po povratku, na {eg olimpijca o ~ekuje i prvi od ukupno ~eti ri Svet ska ku pa, ko ji }e se pucati u Sid ne ju, od 20. do 28. mar ta. Ovog vikenda u Novom Beogradu je na programu tre }e kolo Kupa Srbije za ka de te i ka det ki we, te mla e juniore i juniorke u ga awu standardnom vazdu {nom pu {kom. Iz kragujeva~kog kluba ^ika Mata na wemu }e se po ja viti 15 stre la ca. BOKS Prvi ovogodi {wi nastup reprezentativci Srbije ima }e od danas do nedeqe u Zagrebu, na memorijalu Zlatko Hrbi}. Put Hrvatske oti {lo je sedam srpskih predstavnika, a u kategoriji do 60 kilograma nastupi }e kapiten izabranog tima i ~lan Radni~kog Qubomir Marjanovi}. Planirani po ~etak takmi ~ewa u [umadijskoj bokserskoj ligi odlo- `en je za dve ne de qe. Razlog pomerawa bio je vikend prebukiran bokserskim doga ajima. Naime, sva tri ostala srpska saveza ve} su zakazala svoja kola za 27. fe bru ar, pa ka ko je i pred sto je - }i vikend zauzet, Bokserski klub Go~ po me rio je me~ za 13. mart. RVAWE Konkurencija na velikom me unarodnom turniru u rvawu gr~korimskim stilom Qubomir Ivanovi} - Ge xa bi la je pre ja ka za dvo ji - cu takmi ~ara Radni~kog. Milan Todorovi} i Svetislav Jakovqevi} u kategorijama do 74, odnosno 96 kilograma, zavr {ili su takmi ~ewe na samom po ~etku, ostvariv {i po jednu pobedu i poraz. Na turniru je u ~estvovalo 93 rva ~a iz 15 zemaqa. R va~ ki klub Rad ni~ ki bio je do - ma }in pr vog ko la Ku pa za Sr bi je u o - voj se zo ni za mla e pi o ni re od 11 do 13 godina. Na takmi ~ewu je u ~estvovalo 90 rva ~a iz 15 klubova. Jedinu medaqu doma }inu, bronzanu, doneo je Marko Milo {evi}, dok je Lazar Vulovi} osvojio srebro za R- va~ki klub Kragujevac. Paralelno, kao revijalno, odr`ano je i nadmeta we de ~a ka do 11 go d- ina.
30 КРАГУЈЕВАЧКЕ Четвртак, 4. март 2010. www.kragujevacke.rs СПОРТ STONI TENIS Faksovci su se, po red sport skog, pokazali kao uspe {ni i na turisti~ko-ekonomskom planu. Protekle sedmice odradili su dupli program, odigrav {i dve utakmice, jednu odlo`enu, a jednu unapred. Najpre su u sredu savladali maksimalnim rezultatom fewera {a ^ardu kod Bra {e u Bege ~u, a sutradan, umesto u Kragujevcu, uz put odigrali utakmicu u Zmajevu, naravno uz pristanak doma }ina i Saveza. Ni ovaj protivnik nije pro {ao ni {ta boqe, pa se ekipa vratila u Kragujevac sa {est bodova, bez izgubqenog seta. Posle kaznene ekspedicije po Vojvodini sledi zaslu`eni odmor, pa der bi sa vo de }im IMT-om, 13. marta u Beogradu. KUGLAWE Kugla{ kragujeva~kog Vodovoda Vlada \or evi}, osvojio je deveto mesto na pojedina~nom prvenstvu Sr bi je u No vom Sa du, i na taj na ~in se plasirao u zavr {nicu tog takmi ~ewa, u drugoj polovini marta. \or evi} je u dva dana zabele`io skor od 1.134 ~u we va, 26 ma we od pr vo - plasiranog Antala Arpada iz Beograda. Drugi predstavnik Vodovoda, Ve li bor Ra do vi}, bio je 25 sa 1.089 ~uweva, a plasman u finale ostvari lo je 16 naj bo qih. Na pojedina~nom prvenstvu Srbije, ali u Senti i Vrbasu, u ~estvovala je i kugla {ica [umarica Markovi}, koja je u konkurenciji dama bila 39. sa 940 oborenih ~uweva. Zbog obaveza na pojedina~nom prvenstvu Srbije, pro {le nedeqe nisu igrane kugla {ke utakmice Prve lige Sr bi je, gru pa Cen tar. To su is ko - ristile takmi ~arke [umarica da odigraju odlo`enu utakmicu {estog kola protiv kru {eva~ke Carice Milice. Kragujev ~anke su uspele da iz bo re re mi - 4:4, i a ko su, {to je ne - uobi ~ajeno, igrale bez odsutne Markovi}, dakle sa igra ~icom mawe. Do posledwe serije bilo je 2.423 nasuprot 2.212 ~u we va, ali je na kra ju gostuju }a igra ~ica Joki} sama iza- {la na sta zu i sa 507 ~u we va do ne - la bod svo joj e ki pi. U subotu i nedequ nastavqaju se prvenstveni okr {aji. Kugla {ice [umarica do ~ekuju Jagodinu, dok }e kugla {i Vodovoda igrati u Ni {u protiv ekipe ^aira. FUDBAL Raspucavawe U@UR BA NO fud ba le ri [u ma di je Rad ni~ - kog 1923 privode kraju pripreme pred prole}- ni na sta vak srp sko li ga {ke tr ke. Ka ko je uobi ~ajeno u ovom periodu, a s obzirom da su zbog lo {eg vremena brojne prilike propu {te - ne, tim crvenih se sada usredsredio na odigravawe {to ve }eg broja utakmica. Ta ko je pret pro {log u tor ka sa vla dan Parti zan sa Bum ba re vog Br da re zul ta tom 2:0, a u Kre }u devojke U SUBOTU po ~iwe i dru gi deo pr ven stva Pr ve `en ske fud bal ske li ge. Obe kra gu je va~ ke e ki pe, Una for tu na 04 i Su {i ca, pri pre mi le su se ko li ko su im mo gu} no sti to do zvo - qa va le, a sti gla su i po ja - ~awa. OD BOJKA RADNI^KI OPET ZASTAO NA DOMAK OSVAJAWA KUPA SRBIJE Daleko je pehar - Ra di li smo do bro, je - di no {to ni smo mogli da na velikom terenu odradimo deo pri pre ma zbog lo - {ih vremenskih uslova. U prelaznom roku poja- ~a li smo se sa dve i gra ~i ce Ma {inca, {toperom Jovanom Stojanovi} i {picem Katarinom Elenkom. Poku- {a }emo da izborimo opstanak, mada nam ni raspored ne ide na ru ku - mi {- qewe je trenera Su {ice Slobodana Brankovi}a. Ne {to vedrija slika je u drugom taboru kragujeva~ke `enske fudbalske scene. - Na ma su pr va tri ko la najbitnija, jer u wima najverovatnije re {avamo svoju sud bi nu u o voj se zo ni. Igramo na svom terenu pro tiv Su {i ce i sme de rev - ske Jerine, a gostujemo Lemind La vi ca ma u Le skov - cu, ti mu iz do weg de la ta - bele. Po ku {a }e mo, na rav no, ako nam se u ka `e {an sa, da nu i gru. O ~as po sla do bio je dva seta, izjedna ~uju }i sa neverovatnih 25:8, pa se o ~e ki vao mi ran kraj. Me u tim, pad tem pa i gre promenio je odnos snaga, usledilo je izjedna ~ewe i ~upawe pobede u taj breku. Ostaje nerazumqivo kako su Be o gra a ni, po sle vo stva 9:12 dopustili da izgube me~. Dodu {e, od li~ no je ser vi rao Zo ran Jo va - no vi}, ali u ti sak je da je Par ti - zan iz gu bio, a ne Rad ni~ ki do bio polufinale. U fi na lu ~e kao ih je do ma }in Voj vo di na, po sle iz u zet no do bre utakmice sa Crvenom zvezdom. O- ~ekivao se neizvestan me~, ali Kragujev ~ani su odli~no po ~eli, i ma li kon tro lu, vo di li sa dvatri poena razlike, igrali gotovo bez gre {ke, i a ko je ri val ta ko e bio izuzetno dobar. U fini {u prvog se ta po ka zu je se da ova e ki pa nema takmi ~arsku i igra~ku zrelost, ba{ u najva`nijim aspektima - koncetraciji i pobedni~kom mentalitetu. Do tada sasvim pri- nedequ plen podeqen u duelu protiv lokalnog ri va la Er do gli je [u ma di je 1904-1:1. Prekju ~e je gost Kragujev ~ana trebalo da bude gorwomilanova~ki Metalac, a dan kasnije Pobeda iz Belo {evca. Ovonedeqni ciklus zatvori }e se susretom sa obrenova~kim Radni~kim, 7. marta, koji tako e dolazi na ^ika Da ~u, a u op ci ji je jo{ jed na kon tro la pred po ~e tak prvenstva, zakazanog za 13/14. mart. Uglavnom, kostatacija je da mnogo toga na do - sada {wim probama nije moglo da se vidi. Trener Vla do ^a pqi} is pro ba vao je sve fud ba - lere i razne varijante, zato ~esto kombinovao, pa o sta je u ti sak da }e se tek na pr voj li ga {koj utakmici znati ta ~an sastav u koji se pola`e najvi {e nade. V. U. K. se pla si ra mo u gor wi deo tabele. Tu su i po ja ~a wa, Sa wa La zi} iz Kru {ev ca i dve A ran e lov ~an ke, Mo ni ka Si me u no vi} i Mi qa na Ni ko li} - ka `e stra teg Una for tu ne 04 Zo ran Mi - lenkovi}. Da kle, u o kvi ru 12. ko la Pr ve `en ske li ge, u Kra gu - jevcu }e snage odmeriti u- pra vo ove dve e ki pe - Una fortuna 04 i Su {ica. S. M. S. KA KO su i gra li, ta ko su i pro - {li. Od boj ka {i Rad ni~ kog ni su pri ka za li ni de li} o no ga {to kra si e ki pu spo sob nu da po be di na jednom turnirskom takmi ~ewu. Oba me ~a odigrana su ispod nivoa po treb nog za u speh, ta ko da, za razli ku od pro {lo go di {weg no vo - sad skog fi na la, ove go di ne ne ma ju za ~im da `a le. Da ne {to gad no {kri pi vi de - lo se ve} na pr vom me ~u. Par ti zan je bio na do mak fi na la, mo `da ga i za slu `io, ali ni je bi lo ta ko. Po sle vo stva Be o gra a na sa 0:1, {am pi on je, po ma lo iz ner vi ran smelo {}u rivala, pru`io odli~stojan prijem vi {e nije funkcioni sao, pa je pred nost o ti {la u ne - po vrat. Na kri li ma hra bre mla - do sti, a mi sli mo pre sve ga na no - vo sad ske pri do {li ce, ti nej xe re Marka Ivovi }a i Miliju Mrdaka, preokret je bio neizbe`an. Posle 22:23, No vo sa a ni o sva ja ju tri poena za redom, na veliku radost u SPENS-u. U na stav ku tu `na sli - ka kra gu je va~ ke e ki pe. Ser vis je o ti {ao u ne po vrat, pri je ma kao da ni je bi lo, pa je ime po bed ni ka bi lo ve} ta da o ~i gled no. Ni {ta od najavqivanog velikog finala, na radost doma }ina. Prva prilika za osvajawe jedne od dve ovogodi {we titule oti {la je u ne po vrat. O sta lo je da se se zo - na po va di na naj te `i mo gu }i na ~in - po be dom u {am pi o na tu dr`ave. U mini ligi ostalo je jo{ dva kola, a pretposledwu utakmicu Radni~ki igra ve} ve ~eras. Gost je Crvena zvezda, jedini rival za pr vo me sto pred plej-of. M. M. I Milo {kovi} na raspolagawu TEK UTE[NO TAWIR^E ZA KAPITENA CRVENIH MILANA ILI]A STA NI MIR Mi lo {ko vi} sti gao je u FK [umadija Radni~ki 1923 prakti~no ta~no pred po la zak na O hrid, i a ko je pre la zni rok ve} bio istekao. Va`no je da su wegova dokumenta bi la pre da ta na vre me, pa se sa mo ra di lo o administrativnoj proceduri. Za zaboravne, radi se o {pic igra ~u, nekada- {wem ~lanu Radni~kog i [umadije, koji je nekoliko posledwih sezona proveo u Gr~koj. Ta~nije, nastupao je za drugoliga {a Dia go ros sa Rodosa, a prethodno Kalamatu. A mo`da vam i wegov nadimak zazvu~i poznato, Lesta. V. U. K. Nevenina {estica U OSMINI fi na la Ku - pa Sr bi je za `ene, Una fortuna 04 u Smederevu je pobedi la tim Je ri ne sa 9:1. ^ak {est pogodaka postigla je kadetska reprezentativka Nevena Damjanovi}. Eki pi Su {i ce, usled nevremena, odlo`ena je u- tak mi ca sa LASK-om u La - za rev cu. S. M. S. (@) RADNI^KI - VOJVODINA 3:1 Po ~ela liga bez briga DO kra ja se zo ne od boj ka {i ce Radni~kog, u mini ligi plej-auta, igra }e za presti`. Naime, bodovni sal do je to li ki da, o sim te o - ret skih, ne po sto je {an se za is - padawe u ni`i rang. Prvi rival bila je novosadska Vojvodina. Me~ je odigran u Kragu jev cu, a re zul tat je gla sio 3:1 za do ma }i na, po se to vi ma 25:19, 25:16, 27:29, 25:17. Start je bio od li ~an i po ka zao je ono {to se zna lo - ra zli ka u kva li te tu i gra ~i ca je na stra ni Rad ni~ kog. O ~as po sla do bi le su dva se ta, a on da je u sle di o pre o - kret. Naj pre o pu {ta we, uz {ta je Turni} promenio tehni ~ara i jednog sredwaka, dovelo je do gubitka seta. Povratkom prve petorke, stva ri su se vra ti le na svo je me - sto, te je o bez be en ceo plen. Dru go ko lo mi ni li ge do no si gostovawe u Prijepoqu i me~ sa e- ki pom Pu te va. M. M. IN MEMORIAM Branislav Jeremi} Me ~e 1955-2010. Pro te kle sed mi ce, po sle kratke bolesti, preminuo je Bra ni slav Je re mi}, tre ner @en skog od boj ka {kog klu ba Kra guj i pro fe sor fi skul - ture u Osnovnoj {koli Stanislav Srem ~evi}. Ro en je 1955., di plo mi - rao na fa kul te tu Fi zi~ ke kul tu re u Ni {u, a ceo svoj radni i `ivotni vek posvetio je od boj ci. Po ~eo je kao i gra~, teh ni ~ar u Rad ni~ - kom, ka sni je je kao mlad tre - ner, pre u zeo e ki pu i od ta da se ni je po me rao sa tre ner - ske klu pe. Vo dio je mu {ku i `en sku e ki pu Od boj ka {kog kluba Radni~ki, kasnije osno vao `enski klub Kra gu je - vac Za sta va o ru` je, a vek za - vr {io ta ko e u svom klu bu, stvo re nom pre ne {to vi {e od tri go di ne. Slovio je kao najistaknutiji kragujeva~ki u ~iteq odbojke. Te {ko je navesti igra- ~i cu po te klu sa ovih prostora, ~i je ime ne {to zna ~i u svetu ovda {we i srpske odbojke, koja nije iza {la iz Me ~etove {kole. Ono najte`e, u ~ewe pravila, prvih koraka i svesti o zajedni~kom duhu e- kipe, usa ivao je generacijama devoj ~ica. Wegovim preranim odlaskom, kragujeva~ka od boj ka o sta la je bez jed nog od pokreta~kih duhova. Ko me mo ra tiv ni skup, na kome su se od Me ~eta oprostili prijateqi, odr`an je u Sve ~anoj sali Sportskog dru {tva Radni~ki, a posmrtni ostaci sahraweni su na grobqu Bo zman.
www.kragujevacke.rs NLB LIGA 22.KOLO: Cedevita - Radni~ki 80:72, FMP - Zadar 83:81, Hemofarm - Bosna 80:60, Helios - Budu}nost 58:73, Cibona - Crvena zvezda 82:79, Partizan - Zagreb 90:70, [iroki - Olimpija 73:67. Cibona 22 18 4 1735:1487 40 Partizan 21 16 5 1617:1475 37 Hemofarm 22 14 8 1759:1622 36 Olimpija 22 13 9 1709:1598 35 Budu}nost 22 13 9 1652:1584 35 Zagreb 22 13 9 1752:1763 35 Zadar 22 11 11 1808:1653 33 Cedevita 22 11 11 1723:1777 33 Crvena zvezda 22 9 13 1753:1725 31 [iroki 22 9 13 1648:1725 31 Radni~ki 22 9 12 1550:1725 31 FMP 22 8 14 1673:1743 30 Helios 22 5 17 1477:1723 27 Bosna 21 4 17 1391:1647 25 23. KOLO: Radni~ki - [iroki, Cedevita - FMP, Olimpija - Partizan, Zagreb - Cibona, Crvena zvezda - Helios, Budu}nost - Hemofarm, Bosna - Zadar. RADNI^KI KG 06 - VOJVODINA 57:88 Poraze vi {e niko ne bro ji [TA vi {e da se na pi {e o ko - {arka {ima Radni~kog KG 06, a da ne bude isto i unapred poznato. Po raz, pa po raz, o pet po raz i ta ko re dom. Mu ~e we, u ne ku ru ku, za pu - bliku (prebrojali smo ta~no 39 gledalaca), ali i nas, reportere. I pak, u du e lu sa no vo sad skom Vojvodinom, koji su izgubili rezul ta tom 57:88, u spe li su, bar u jed nom de lu i gre, da po ka `u da i - maju snage i kvalitet za ravnoprav nu bor bu. U dva na vra ta su bili egal, u 12. (20:20) i 13. mi nu tu (22:22). Me u tim, to je bi lo sve. U drugom poluvremenu opet sve po starom. ^etiri izgubqene lopte na star tu i ve} 14 ra zli ke za goste 48:62. Za posledwu ~etvrtinu re }i }e mo vam sa mo re zul tat tog de la i gre - 9:26. I jo{ ne {to. I a ko je na {a e ki - pa po sled wa na ta be li, ve} par u - takmica za redom de {avaju se ~ud ne su dij ske od lu ke u ko rist go - stiju. Sude se slobodna bacawa i- ako ekipa nije iza {la iz bonusa, kada protivni~ki igra~ postigne ko{ u napadu, uz prekr {aj dobije dodatno slobodno bacawe, nekad i dva, ga zi se na li ni ju... Rad ni~ ki KG 06 sada go stu je u Kra qe vu, gde }e se sa sta ti sa e ki - pom Ma {inca. S. M. S. (@) VO@DO VAC - RADNI^KI 78:66 Posustale u fini {u KO [AR KA [I CE Rad ni~ kog po taj no su se na da le da bi mo gle da iznenade ekipu Vo`dovca u Beogradu i revan {iraju im se za jesewi, nezaslu`eni poraz u Kragujev cu (79:81). I pak, iz gu bi le su re zul ta tom 78:66, i a ko su u pr ve tri ~etvrtine, kada je rezultat gla sio 53:50 za Vo `dov ~an ke, bi le ravnopravan protivnik. - Odli~no smo odigrali tih 30 minuta, ali je u posledwoj ~etvrtini do {lo do pada koncentracije, pri mi li smo do sta ko {e va i to je odlu ~ilo - komentar je trenera Radni~kog Dragana Ristanovi }a. Po sled wu ~e tvr ti nu iz gu bi le su re zul ta tom 25:16, ali i po red to ga do bru i gru pru `i le su Stojiqkovi}, ^arki} i Kati}. U su bo tu, u o kvi ru 20. ko la Pr - ve A li ge, u Kra gu je vac sti `e e ki - pa ^e la re va, od ko je su ko {ar ka - {ice Radni~kog u prvom delu prven stva po ra `e ne sa 77:72. To je, u jed no, i po sled wa pri li ka da cr ve ne e ven tu al nom po be dom produ`e {anse za opstanak. S. M. S. KO[ARKA СПОРТ CEDEVITA - RADNI^KI 80:72 Malo falilo ZAGREB - Hala: Sutinska vrela. Gledalaca: 500. Sudije: [utulovi} (Crna Gora, Husari }i} i Mili ~evi} (BiH). Rezultat po ~etvrtinama: 14:19, 19:10, 16:14, 14:20, pro du `e tak 17:9. ZA GREB: Su bo ti} 3, @i `i} 18, Ru de` 18, An der son 9, Ba `da ri} 7, Pe - tro vi} 6, Ko va ~e vi} 19, Mar{, O pa ~ek, Pri mo rac,ka {tro pil, Bu to - rac. RADNI^KI: ^akarevi} 7, Milosavqevi} 10, Aleksi} 18, Panti} 17, Brki} 3, Koti {evski 2, Urazmanov, Mijatovi} 4, Kqajevi} 11, [epa, Veqovi}, Stefanovi}. JO[ jedno dobro izdawe Radni~kog nije zavr {eno pobedom. Cedevita je imala vi {e snage i koncentracije u produ`etku, pa je jednu dobru, nadasve napetu utakmicu, zavr {ila u svoju korist. Prevaga je le`ala u ~i we ni ci da je do ma }in i mao vi {e ras po lo `e nih po je di na ca, ali i smirenije nerve. Radni~ki je dobro po ~eo, vodio sve do fini {a prvog poluvremena, a onda je Kova ~evi} vezao tri trojke i preokrenuo rezultat. Drugi deo bio je vi {e nego izjedna ~en. Do fini {a ekipe su naizmeni~no pravile mini serije vezanih ko {eva, {to je unosilo dodatnu nervozu, ali i uz bu e wa kao na tra ci. U fi ni {u se i gra lo ko{ za ko{, a na 63:63, u po - sled wim tre nu ci ma iz jed na ~io je A lek si}. U pro du `et ku bo qi start Zagrep ~ana, brzo su stekli pet poena razlike, a do kraja napunili ko{ ri va la sa ~ak 18 po e na za pet mi nu ta. Radni~ki je odigrao solidno, ali i daqe pod velikim pritiskom povre da. Br ki} je i da qe ro vit, {to se vi di po we go vom u ~in ku, a Vuk sa - no vi} van stro ja, ~i me je do dat no o te `a no me {a we ka ra ta to kom me ~a. No mom ci su na to na vi kli, pa sa e la nom i gra ju i da qe. U su bo tu do - lazi [iroki Brijeg, {to je prava prilika za va ewe fleka i dizawe morala. Utakmica }e imati humanitarni karakter, i ceo prihod od u- la zni ca, za ovu pri li ku ce na je 100 di na ra, bi }e u pla }en na ra ~un trogodi {weg Lazara Marinkovi }a, koji ~eka operaciju o ~iju u Americi. M. M. FUTSAL KOLUBARA - EKONOMAC 4:0 Potopqeni Stefanovi} umesto Kova ~evi }a UO^I utakmice u Zagrebu, do {lo je do ka drov ske pro - mene u sastavu Radni~kog. Iz kluba je oti {ao Nemawa Kova ~e vi}, a an ga `o van je Ne - nad Stefanovi}. Posledwi anga`man imao je u va qev skom Me tal cu, ko - ga je ne dav no, za jed no sa tre - ne rom Ste pan di }em, na pu s- tio. Ra ni je je bra nio bo je Bor ca iz ^a~ ka, FMP-a, OKK Be o gra da i Par ti za na. I gra na me stu ple jmejkera, ima 25 go di na, a vi sok je 202 santimetra. M. M. wu (1:3), pa je ra zli ka iz me u ove dve e ki pe o sta la i sta - tri bo da, s tim {to se ni {ki Ko per ni kus pribli`io na dva poena. Doma }ini su poveli ve} u drugom minutu golom reprezentativca Tomina, koji je iskoristio gre {ku odbrane Ekonomca i u situa ci ji je dan na je dan sa gol ma - nom Ak sen ti je vi }em bio u spe {- ni ji. Od ta da, na te re nu je i gra la sa mo jed na e ki pa, kra gu je va~ ki studenti, koji su u prvom poluvre me nu i ma li ~ak 24 {u ta na gol Ko lu ba re, od ko jih 12 u o kvir go - la, ali ni je dan iza le a od li~ nog doma }eg golmana Raki ~evi }a. Sli~na sutuacija na terenu bila je sve do 29. mi nu ta, ka da su La - zarev ~ani, posle uspe {ne kontre, LAZAREVAC - Hala: SPC Kolubara. Gledalaca: 500. Sudije: Mari} (Pan ~evo), Ma {i} (Zrewanin). Sedmerci: Kolubara 4/2, Radni~ki 3/2. Is kqu ~e wa: Ko lu ba ra 8, Rad - ni~ki 6 minuta. KOLUBARA: Dokni}, Lali} 4, Lo mi}, Pri bak 4, Ra {i} 6, Ne na di} 1, Radulovi} 4, Mili }evi} 5, Vujovi}, Jovanovi} 1, Rak ~evi} 5, Be }irovi}, Radovanovi} 3, Mitrovi}. RADNI^KI: \uki} 1, Pavlovi}, Milo {evi} 5, Prodanovi} 2, Mitrovi} 2, Zlatanovi}, Bosi} 5, Tica, Bo`ovi}, Petrovi}, Radoji ~i} 1, I li} 3, Mi lin ~i}, Mi li} 3. RAD NI^ KI ni je mo gao da se no - si sa {ampionskom ekipom Koluba re u La za rev cu, a ako je ne ko to i o ~ekivao, izgleda da je bio previ- {e navija~ki nastrojen. Doma }in je jo{ jed nom do ka zao da je stvar no ja ka e ki pa, za nas u o vom tre nut nu prejaka, pa je ubedqivi poraz (22:33) samo logi~na posledica trenutnog odnosa kvaliteta subotwih rivala. Dodu {e, i slabijeg izdawa Kragujev ~ana, koji u nastavku Super lige nikako da uhvate ritam iz jeseweg dela sezone. A i ma li smo start iz sno va. Po - ve li sa 5:2 i bi li do voq no dr ski da ne strah pred ap so lut nim favoritom. Me utim, izazvana takvim ras ple tom, Ko lu ba ra u br zo po ka zu je za {to je glav ni kon ku - PRVA FUTSAL LIGA 15. KOLO: Kolubara - Ekonomac 4:0, Ru{~e - Marbo 3:1, Slodes - Kopernikus 3:7, SAS - Kocka A. 6:3, Ni{ 92 - Lete}i Holan anin 3:3. Pirot je bio slobodan. Ekonomac 14 13 1 2 76:3334 Kopernikus 14 10 2 2 66:40 32 Marbo 14 10 1 3 63:38 31 Kolubara 13 10 0 3 50:28 30 Ni{ 92 13 4 5 4 44:41 17 Ru{~e 13 5 2 6 44:52 17 L. Holan anin14 4 2 8 50:58 14 Kocka Amaters13 4 1 8 55:71 13 SAS 13 3 1 9 39:63 10 Pirot 13 2 2 9 46:74 8 Slodes 14 2 1 11 46:81 7 16. KOLO: Ekonomac - Ni{ 92, Pirot - SAS, Kocka A. -Slodes, Kopernikus - Ru{~e, Marbo - Kolubara. Ne igra Lete}i Holan anin. SIGURNOM i pametnom igrom, fud ba le ri Ko lu ba re su na svom te re nu, uz po dr {ku pre ko 1.000 na vi ja ~a, sa vla da li kra gu je va~ ke stu den te i ta ko u ne li ne iz ve - snost u na sta vak tak mi ~e wa. Inte re sant no je, ka ko smo pi sa li u pro {lom broju, da ekipa Ekonomca, ko ja je u tri u tak mi ce po sti - gla 29 go lo va, ni je da la ni je dan u La za rev cu. To se Kra gu jev ~a ni ma po prvi put dogodilo ove sezone. Tako su se aktuelni {ampioni u fut sa lu re van {i ra li biv {im pr va ci ma za je se wi po raz u Kra - gujevcu, gde su tako e izgubili sa nu lom - 3:0. Je di no {to u o vom trenutku raduje, to je da su neo ~eki va no po raz za be le `i li i fudbaleri beogradskog Marba u Vrapo ve }a li vo stvo. Fud ba le ri ma Ekonomca ostala je samo jedna varijanta, vi {e puta u prvenstvu o- pro ba na, da sa i gra ~em u me sto gol ma na, ko ga je o vog pu ta glu - mio Ra ji}, po ku {a ju da do u do preokreta. Me utim, iskusna ekipa Ko lu ba re ni je na se la na to. Naprotiv, uspeli su u fini {u sa po la te re na da u ba ce jo{ dve lop - te u mre`u Kragujev ~ana. Na {i fud ba le ri ve} su tra na svom te re nu do ~e ku ju e ki pu Ni{ 92, sa ko jom su je se nas i gra li ne - re {eno, 4:4. S. M. S. Четвртак, 4. март 2010. КРАГУЈЕВАЧКЕ 31 AMERI^KI FUDBAL Ameri u Kragujevcu U PONEDEQAK ve ~e u Kragujevac su stigla tri Amerikanca, unapred najavqena poja ~awa Divqih veprova za predstoje }u sezonu. Kako smo ve} pi sa li, re~ je o Bra ja nu Vog su, Me ni Di ja zu i Ja no {u Serfozi. Na wima je da se u narednih mesec dana uigraju sa ostatkom ekipe, kroz treninge i kontrolne utakmice, i uz to isprave uo ~ene tehni~ke nedostatke ovda {wih prvotimaca, po {to }e imati i ulogu trenera po pojedinim linijama. Naravno, glavni razlog wihovog dolaska u Kra gu je vac je ste na me ra Ve pro va da za dr `e zva we {am pi o na Srbije, ali i {to kvalitetnije nastupe u evropskom EFAF kupu. V. U. K. RUKOMET KOLUBARA - RADNI^KI 33:22 Neka ih... SUPER LIGA 18. KOLO: Kolubara - Radni~ki 33:22, Dinamo - Jugovi} 30:19, Planinka - Smederevo 36:23, PKB - Partizan 21:26, Crvenka - Vojvodina 21:23, Metaloplastika - Naisus 32:28, Priboj - Proleter 34:26. Pauzirala je Crvena zvezda. Kolubara 16 15 0 1 539:40030 Crvena zvezda 15 14 0 1 464:39728 Partizan 17 11 1 5 498:42823 Vojvodina 16 9 3 4 442:42721 Radni~ki 17 9 1 7 466:44719 Metaloplas. 16 9 1 6 441:41419 Naisus 17 8 2 7 468:45418 PKB 17 7 2 8 451:48416 Jugovi} 17 5 5 7 400:41915 Priboj 17 5 3 9 444:45213 Proleter 17 4 4 9 458:51712 Crvenka 17 3 4 10 435:52010 Dinamo 17 3 3 11 463:515 9 Smederevo 17 4 1 12 478:532 9 Planinka 17 3 2 12 454:495 8 19. KOLO: Radni~ki - Metaloplastika, Proleter - Kolubara, Priboj - Planinka, Naisus - Crvena zvezda, Vojvodina - PKB, Jugovi} - Smederevo, Partizan - Dinamo. Slobodna je Crvenka. rent za ti tu lu. ^e li~ ni sti sak u napadu i odbrani, krticama je doneo preokret, te je rezultat do- `iveo transformaciju u 7:10. Poka za teq ko li ko su na {i ru ko meta {i pali u igri, jeste podatak da ~ak de set mi nu ta, od 13. do 23., nisu postigli gol. Do poluvremena se ni {ta zna ~aj ni je ni je pro - me ni lo, pa je skor o stao u sli- ~nom odnosu - 11:15. Na sta vak je bio za za bo rav. Ka - da ih je kre nu lo, do ma }i vi {e ni - su mo gli da se za u sta ve, ni ti Kragujev ~ani da se odupru. Iako im je gol man Zla ta no vi} ski nuo ~ak dva sed mer ca, ve} sre di nom drugog de la bi lo je de set ra zli ke za Kolubaru. Rad ni~ ki u ne de qu do ~e ku je e - kipu {aba~ke Metalopastike, jednu od o nih ko je, uz na{ tim, puca ju na vi sok pla sman. Pre to ga, u utorak, u o kvi ru o smi ne fi na - la Ku pa Sr bi je, gost cr ve nih bio je tim Cr ven ke, sa kojim je samo dan kasnije unapred odigran i susret 21. kola. V. U. K. RADNI^KI LEPENICA KG Opro {taj od Kupa PORAZOM u susretu sa beograd skom Cr ve nom zve zdom (28:32), rukometa {ice Radni~kog Lepenice KG o pro sti le su se od da qeg u - ~e {}a u Kupu Srbije. Superliga{ je do {ao u Kragujevac pro {le subote i odradio u osmini finala ono {to mu je tre ba lo. Iako im prvenstvo Prve lige startuje ovog vikenda, prvu prole}nu takmi ~arsku utakmicu Kragujev ~anke }e odigrati tek naredne nedeqe, po {to su zbog neparnog bro ja ti mo va u li gi sa da slo bod ne. V. U. K.