IZVRŠENJE I OBEZBEĐENJE
SADRŽINA ZAKONA (Član 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju) 1. Građansko odeljenje Vrhovnog kasacionog suda na sednici od 22.02.2011. godine, rukovodeći se standardima, stavovima i principima izraženim u presudama Evropskog suda za ljudska prava, što je i u skladu sa članom 18. Ustava Republike Srbije, usvojilo je pravno shvatanje da se izvršni postupci koji se odnose na naplatu novčanih potraživanja iz radnog odnosa utvrđenih izvršnim ispravama protiv dužnika, subjekta privatizacije u restruktuiranju neće prekidati, a prekinuti postupci će se nastaviti i okončati. (Sentenca pravnog shvatanja verifikovana 24.02.2011. godine, a obrazloženje 25.03.2011. godine) 2. Postupak amortizacije hipoteke sprovodi se po pravilima Zakona o vanparničnom postupku, a ne u izvršnom postupku i na osnovu pravila Zakona o izvršnom postupku. Iz stanja u spisima proizilazi da je rešenjem Opštinskog suda u N..., poslovni broj I.258/99 od 4.02.1999. godine određena uknjižba založnog prava na 1/3 dela nepokretnosti upisane u zknj. ul. broj 1717 KO N... 1, stambena zgrada broj 9, u ulici Čenejska u N..., da je uknjižba utvrđena u korist založnog poverioca DP "N", a radi obezbeđenja potraživanja prema preduzeću "D P", a u iznosu od 40.000 DM. DP "N" je u postupku privatizacije prestao da postoji kao pravno lice, pa je založni dužnik podneo predlog za amortizaciju hipoteke od 04.09.2009. godine. Članom 1. ZIP-a propisano je da se ovim zakonom uređuje postupak po kome sudovi sprovode prinudno ostvarenje potraživanja na osnovu izvršne ili verodostojne isprave (postupak izvršenja) i sprovode obezbeđenje potraživanja (postupak obezbeđenja), ako posebnim zakonom nije drugačije određeno, kao i postupak po kome sudovi sprovode prinudno ostvarivanje privatnopravnih potraživanja na osnovu strane izvršne isprave. Odredbom člana 1. Zakona o vanparničnom postupku propisano je da se ovim zakonom određuju pravila po kojima redovni sudovi postupaju i odlučuju o ličnim, porodičnim, imovinskim i drugim pravnim stvarima koje se po ovome ili drugom zakonu rešavaju u vanparničnom postupku. Odredbe ovog zakona primenjuju se i u drugim pravnim stvarima iz nadležnosti redovnih sudova za koje zakonom nije izričito određeno da se rešavaju u vanparničnom postupku, ako se ne odnose na zaštitu povređenog ili ugroženog prava niti se zbog učesnika u postupku mogu primeniti odredbe Zakona o parničnom postupku. Imajući u vidu navedene odredbe, ovaj sud je našao da se postupak amortizacije hipoteke mora sprovesti po pravilima Zakona o vanparničnom postupku, a ne u izvršnom postupku i na osnovu pravila Zakona o izvršnom postupku, pa je naloženo prvostepenom sudu da u ponovnom postupku na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno primeni odredbe Zakona o hipoteci, te donese zakonitu i pravilnu odluku o predlogu založnog dužnika u postupku sprovedenom po pravilima vanparničnog postupka. (Iz Rešenja Višeg suda u Novom Sadu, Gž.2022/10 od 17.06.2010. godine) -2 -
POKRETANJE I SPROVOĐENJE POSTUPKA (Član 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju) 3. Prinudno sprovođenje potraživanja po ispravi je u dispoziciji poverioca i od njega zavisi da li će postupak pokrenuti, pa i da li će ga pokrenuti u propisanim rokovima, od čega zavisi i da li će se potraživanje ostvariti. Ukoliko, na primer, poverilac pokrene postupak prinudnog izvršenja po proteku vremena potrebnog za zastarelost, a dužnik istakne prigovor zastarelosti, tada faktičke promene u njihovoj imovini neće ni biti, odnosno neće doći do prenosa sredstava iz imovine dužnika u imovinu poverioca. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 5823/10 (2) od 04.11.2010. godine) NADLEŽNOST SUDA (Član 3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju) 4. Za odlučivanje i prethodnu ocenu urednosti i dozvoljenosti naknadno uređenog i podnetog predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave koji sadrži promenjeno sedište izvršnog dužnika, mesno nadležan je sud prema sedištu izvršnog dužnika kako je označen u naknadno uređenom predlogu za izvršenje. Iz obrazloženja: Navedeni izvršni poverilac je - prema stanju u spisima - podneo predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave protiv naznačenog privrednog društva iz Zaječara - izvršnog dužnika radi naplate novčanog potraživanja. Nakon naloga da uredi predlog tako da ga usaglasi sa podnetim verodostojnim ispravama, izvršni poverilac je podneo novi predlog za izvršenje u kome je kao izvršnog dužnika označio drugo privredno društvo iz Beograda. Privredni sud u Zaječaru je kod takvog stanja stvari pravilno odlučio kada se oglasio mesno nenadležnim i predmet ustupio Privrednom sudu u Beogradu, pravilno zasnivajući svoju odluku na primeni čl. 3. st. 3. Zakona o izvršenju i obezbeđenju (sud nadležan za određivanje izvršenja je sud na čijem području izvršni dužnik ima sedište). Pošto je izvršni poverilac u svom predlogu za izvršenje označio izvršnog dužnika sa sedištem u Beogradu, za odlučivanje o podnetom predlogu za izvršenje, pa tako i za prethodnu ocenu urednosti i dozvoljenosti podnetog predloga, mesno nadležan je Privredni sud u Beogradu. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, R. 73/2014 od 10.09.2014. godine) 5. Privredni sud je stvarno nadležan za određivanje i sprovođenje izvršenja po osnovu izvršne isprave koju donese Privredni sud bez obzira na predloženo sredstvo izvršenja -3 -
Nadležnost osnovnog suda u izvršnim predmetima određena je odredbom čl.22. st.2. Zakona o uređenju sudova tako da isti vodi izvršne postupke za koje nije nadležan neki drugi sud. Prema odredbi čl.25. st.2. Zakona o uređenju sudova, privredni sud određuje i sprovodi izvršenje i obezbeđenje odluka privrednih sudova. Pošto se u konkretnom slučaju izvršenje traži na osnovu odluke privrednog suda, presude Privrednog apelacionog suda 2. Pž. 521/10 (2009) od 18.03.2010.godine, pravilno se prvostepeni sud oglasio stvarno nenadležnim, ukinuo svoje rešenje o izvršenju, za koje nije bio ni nadležan da ga donese, kao i sprovedene izvršne radnje i odredio da se predmet po pravosnažnosti dostavi stvarno nadležnom, Privrednom sudu u P, na osnovu odredbe čl.17. ZPPa u vezi sa čl.27. ZIPa, te odredbe čl.25. st.2. Zakona o uređenju sudova. Žalbeni navodi izvršnog poverioca kojima ukazuje da je prvostepeni sud ožalbenim rešenjem postupio suprotno odredi čl.98. ZIPa, kojom je propisano da je za sprovođenje izvršenja na nepokretnosti jedino nadležan sud prema mestu gde se nepokretnost nalazi, nisu osnovani. Navedena zakonska odredba propisuje mesnu nadležnost suda za odlučivanje o predlogu za izvršenje na nepokretnosti i za sprovođenje tog izvršenja. Odredba čl.25. st.2. Zakona o uređenju sudova propisuje stvarnu nadležnost privrednog suda da određuje i sprovodi izvršenje i obezbeđenje odluka privrednih sudova. Mesnom nadležnošću se određuje koji sud stvarne nadležnosti ima pravo i dužnost da postupa u određenoj pravnoj stvari. To znači da je u konkretnom slučaju stvarno i mesno nadležan da odredi i sprovede izvršenje Privredni sud u Pančevu. Pri tome je nebitno šta je izvršni poverilac u predlogu za izvršenje označio kao sredstvo izvršenja, jer u tom smislu odredba čl.25. Zakona o uređenju sudova ne uslovljava stvarnu nadležnost privrednih sudova da sprovode sopstvene odluke. (Viši sud u Pančevu, Gž.br.606/11 od 24.05.2011. godine) 6. Po predlogu za izvršenje radi prinudne naplate novčanog potraživanja na ime naknade za korišćenje zemljišta nadležan je da postupa izvršni sud, s obzirom da odredbe člana 266. Zakona o opštem upravnom postupku i čl. 77. do 113. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji upućuju na nadležnost redovnog suda opšte nadležnosti. Predmet prinudne naplate po podnetom predlogu za izvršenje u konkretnom slučaju je naknada za korišćenje vodnog zemljišta i za utvrđenje prirode tog prihoda. S tim u vezi, neophodno je imati u vidu sledeće: članom 81. Zakona o vodama propisano je da se za obavljanje vodoprivredne delatnosti osniva Javno vodoprivredno preduzeće Srbijavode; članom 8. stav 2. tačka 1. Zakona o glavnom gradu, propisano je, između ostalog, da grad Beograd na svojoj teritoriji osniva javno preduzeće za obavljanje vodoprivredne delatnosti i upravljanje vodoprivrednim objektima koji su u nadležnosti grada Beograda; članom 99. Zakona o vodama predviđeno je da se sredstva za finansiranje vodoprivredne delatnosti obezbeđuju iz naknada navedenih u stavu prvom tog člana, s tim da su, shodno stavu 3. ovog člana, sredstva ostvarena od naknade za odvodnjavanje, naknade za navodnjavanje i naknade za korišćenje vodoprivrednih objekata i za vršenje drugih usluga prihod Javnog vodoprivrednog preduzeća; članom 90. Istog Zakona propisano je da visinu naknada, koje predstavljaju prihod uz saglasnost Ministarstva nadležnog za poslove vodoprivrede, donosi Upravni odbor Javnog vodoprivrednog preduzeća. Odlukom o visini naknade za odvodnjavanje, naknade za navodnjavanje i naknade za korišćenje vodoprivrednih objekata i za vršenje drugih usluga u 2005. godini, na osnovu koje je doneta odluka o naknadi, koja je predmet prinudne naplate u ovoj pravnoj stvari (u članu 14.) kao jedna od naknada za korišćenje vodoprivrednih objekata i za vršenje drugih usluga predviđena je i naknada za korišćenje vodnog zemljišta. -4 -
Imajući u vidu navedene zakonske odredbe, kao i odredbe člana 266. Zakona o opštem upravnom postupku i čl. 77. do 113. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, koje sve skupa upućuju na nadležnost redovnog suda opšte nadležnosti za sprovođenje postupka izvršenja rešenja Javnog vodoprivrednog preduzeća o utvrđenoj naknadi za korišćenje vodnog zemljišta, Viši sud nalazi da je pogrešno stanovište prvostepenog suda da nije nadležan za odlučivanje o ovde podnetom predlogu izvršnog poverioca. Zbog toga je pobijano rešenje moralo biti ukinuto. (Iz Rešenja Višeg suda u Beogradu, Gž. 13254/2010 od 11.05.2011. godine) 7. U postupku izvršenja primenjuje se član 3. Zakona o izvršnom postupku, koji predstavlja odredbu o opštoj mesnoj nadležnosti izvršnog suda prema prebivalištu, odnosno sedištu izvršnog dužnika, ako zakonom nije predviđeno nešto drugo. Ostalim odredbama, po pojedinim sredstvima izvršenja, predviđena je posebna mesna nadležnost. Kada je sredstvo izvršenja izvršenje na novčanim sredstvima sa računa izvršnog dužnika i prenosom na račun izvršnog poverioca, članom 196. navedenog zakona je predviđeno da se nadležnost uspostavlja prema sedištu banke kod koje se vodi račun izvršnog dužnika, odnosno prema sedištu organizacionog dela banke ili druge finansijske organizacije kod koje se račun dužnika vodi. Zato je pravilno prvostepeni sud odlučio pobijanim rešenjem da se spisi ustupe Trgovinskom sudu u B, sada Privrednom sudu u B. imajući u vidu da je izvršni poverilac u predlogu za izvršenje označio da se računi dužnika vode kod Komercijalne banke AD B, kod E. EFG B. i kod M. b. AD N. S. Bez uticaja su žalbeni navodi izvršnog poverioca da je među strankama ugovorena mesna nadležnost. Mesna nadležnost se može ugovarati samo ukoliko nije predviđena isključiva nadležnost nekog suda. Odredbe o mesnoj nadležnosti u postupku izvršenja su odredbe o isključivoj mesnoj nadležnosti, pa stranke ne mogu ugovarati koji će izvršni sud biti mesno nadležan da postupa. Sporazum stranaka o mesnoj nadležnosti u ovakvoj situaciji bio bi relevantan samo za slučaj da je protiv donetog rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave od strane isključivo mesno nadležnog suda po članu 196. Zakona, izvršni dužnik izjavio prigovor koji je blagovremen, dozvoljen i obrazložen, u kom slučaju se postupak nastavlja prema odredbama parničnog postupka pred sudom ugovorene nadležnosti. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 383/2010 od 12.02.2010. godine) 8. Promena okolnosti bitnih za zasnivanje nadležnosti privrednog suda kao izvršnog, nije od uticaja u fazi sprovođenja pravnosnažnog rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave u kome je kao stranka, izvršni dužnik označeno fizičko lice, vlasnik radnje. Okolnost da je on posle pravnosnažnosti rešenja postao bivši vlasnik je nebitna i može samo prouzrokovati potrebu dopune podataka potrebnih za sprovođenje izvršenja na njegovim novčanim sredstvima utvrđivanjem kod kojih poslovnih banaka je otvorio tekući račun ili više računa nezavisno od privredne delatnosti za koju je ranije bio registrovan. Ako je u vreme podnošenja predloga i donošenja rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, odnosno u vreme kada je nastupila pravnosnažnost ovog rešenja, izvršni dužnik bio preduzetnik i bio upisan u registar privrednih subjekata, dalja promena okolnosti je bez uticaja na stvarnu nadležnost privrednog suda kao izvršnog suda. Ovo zato što se u postupku izvršenja shodno primenjuju odredbe ZPP-u, pa i odredbe o stvarnoj nadležnosti prema kojima se sud može oglasiti stvarno nenadležnim samo do okončanja prvostepenog postupka. U ovom slučaju postupak odlučivanja je okončan pravnosnažnošću rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave, pa ukoliko se okolno- -5 -
sti promene u toku sprovođenja takvog pravnosnažnog rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave koji se posle pravnosnažnosti ne može menjati, iste ne bi bile od uticaja za promenu nadležnosti privrednog suda, koji dalje može sprovesti rešenje u odnosu na fizičko lice, označeno kao izvršni dužnik u pravnosnažnom rešenju o izvršenju, a koje samo sada nema svojstvo preduzetnika. Ako je tekući račun otvoren kod poslovne banke u svojstvu preduzetnika ugašen, to će biti od uticaja na mogućnost sprovođenja izvršenja i obavezu suda da od izvršnog poverioca zatraži da se otklone nepravilnosti u pogledu označenog sredstva, odnosno predmeta izvršenja. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 1556/2010 od 20.05.2010. godine) 9. Za određivanje izvršenja i sprovođenje izvršenja između privrednih subjekata na osnovu verodostojne isprave, prema važećem Zakonu o uređenju sudova, nadležan je privredni sud, čak i u slučaju kada je kao sredstvo izvršenja, određena prodaja nepokretnosti u vlasništvu izvršnog dužnika. (Viši sud u Kraljevu, 3Gž. 310/10) 10. Za sprovođenje izvršenja plenidbom sredstava sa računa izvršnog dužnika mesno nadležan je i sud na čijem se području nalazi organizacioni deo banke kod koje se vodi račun izvršnog dužnika. Donoseći pobijano rešenje prvostepeni sud je pogrešno primenio odredbu čl.196. ZIP-a kojom je predviđeno da je za odlučivanje o predlogu za izvršenje i za sprovođenje izvršenja na novčanim sredstvima koja se vode na računu izvršnog dužnika mesno nadležan sud na čijem se području nalazi sedište banke ili druge finansijske organizacije ili sud na čijem području se nalazi organizacioni deo banke ili druge finansijske organizacije kod koje se vodi račun dužnika. Shodno odredbi čl. 222. st. 3. ZPP-a a u vezi čl.27. ZIP-a opšte je poznato da izvršni dužnik ima organizacioni deo tj. filijalu u P... (Viši sud u Pančevu, Gž.br.1136/10 od 09.03.2010. godine) 11. Neosnovani su žalbeni navodi koji se odnose na prigovor stvarne nadležnosti osnovnog suda za sprovođenje ovog izvršenja s obzirom da iako se radi o dva privredna subjekta za sprovođenje ovog izvršenja je nadležan osnovni sud jer se izvršenje sprovodi po osnovu izvršne isprave koju čini upravni akt a što spada u nadležnost osnovnog suda prema odredbi čl.22. Zakona o uređenju sudova. Prema odredbi čl.25. istog zakona privredni sud sprovodi izvršenje na osnovu verodostojnih isprava i odluka privrednog suda u sporovima između privrednih društava. Prema tome s obzirom da je izvršna isprava upravni akt to određuje i nadležnost osnovnog suda. Upravni akt predstavlja izvršnu ispravu na osnovu čl.30. ZIP kojim je određeno da pored izvršne odluke suda i izvršnog sudskog poravnanja izvršnu odluku čini i upravni akt koji glasi na ispunjenje novčane obaveze što je u ovoj pravnoj stvari slučaj, pa su i u tom delu neosnovani navodi žalbe. Izvršni sud nije nadležan da raspravlja o činjenici da li izvršni dužnik duguje naknadu određenu upravnim aktom jer o tome može da se odlučuje samo u postupku iz koga proističe izvršna isprava a to znači u upravnom postupku odnosno upravnom sporu. (Viši sud u Pančevu, Gž.br. 2367/10 od 07.12.2010. godine) -6 -
12. Sud je apsolutno nenadležan za sprovođenje prinudne naplate carinskog duga obzirom da je posebnim propisima određena nadležnost poreske uprave za prinudnu naplatu javnih prihoda, koju čine i carine. Rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u B...C... I.br.181/09 od 10.70.2009.godine, odobreno je izvršenje radi prinudne naplate carine, carinske dažbine i carinske takse po osnovu rešenja Savezne uprave carina, Carinarnice u V br.up/i-508/2000 od 29.06.2000.godine koje je postalo izvršno 23.07.2000.godine. Osnovani su navodi žalbe u da je carinski dug zastareo. Naime, odredbom čl.232. tačka 1. stav 3. Carinskog zakona određeno da se carinski dug gasi nastupanjem zastarelosti potraživanja a u čl.233. st.1. da carinski dug koji nije naplaćen u roku od 5 godina od dana njegovog nastanka ne može se naplatiti. Kako je carinski dug izvršnog dužnika nastao 29.06.2000.godine, on je protekom od 5 godina 29.06.2005.godine, zastareo i ne može se prinudno naplatiti. Međutim prvostepeni sud je pogrešio kada je doneo pobijano rešenje i isto moralo biti ukinuto a predlog za ivršenje odbačen iz sledećih razloga: Zakonom o izvršnom postupku (Službeni glasnik RS br.125/2004) u čl.1. je određeno da sudovi sprovode prinudno ostvarenje potraživanja na osnovu izvršne ili verodostojne isprave a u čl. 30. ZIP da su izvršne isprave: 1. izvršna odluka suda i izvršno sudsko poravnanje, 2. izvršna odluka donesena u upravnom i prekršajnom postupku i poravnanje u upravnom postupku, ako glasi na ispunjenje novčane obaveze i ako posebnim zakonom nije drugačije određeno i 3. druga isprava koja je zakonom određena kao izvršna isprava. Zakonom o opštem upravnom postupku određeno je u članu 266. da se izvršenje radi ispunjenja nenovčanih obaveza izvršenika sprovodi administrativnim putem a da se izvršenje radi ispunjenja novčanih obaveza sprovodi sudskim putem s tim da isti zakon određuje da zbog specifične prirode upravnih stvari u pojedinim upravnim oblastima neophodna odstupanja u pravilima opšteg upravnog postupka moraju biti u saglasnosti sa osnovnim načelima ovog zakona. Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji u članu 2. propisuje da se ovaj zakon primenjuje na sve javne prihode koje naplaćuje poreska uprava ako drugim poreskom zakonom nije drugačije uređeno. Prema članu 160. tačka 4. i 14. tog zakona poreska uprava vrši redovnu i prinudnu naplatu poreza i sporednih poreskih davanja i obavlja druge poslove u skladu sa zakonom. Zakon o javnim prihodima i javnim rashodima u članu 7. određuje da su javni prihodi oni kojima se finansiraju prava i dužnosti Republike i poslovi i zadaci Grada Beograda i Opštine utvrđeni Ustavom i zakonom kao i doprinosi za 23 obavezno socijalno osiguranje a u članu 9. tačka 1. i 4. kao vrsta javnih prihoda navedeni su: porezi, carine i druge uvozne dažbine, takse i dr. S obzirom da je posebnim propisima određena nadležnost poreske uprave za prinudnu naplatu javnih prihoda, koju čine i carine, sud je apsolutno nenadležan za sprovođenje prinudne naplate carinskog duga, pa je to razlog zbog čega je rešenje o izvršenju ukinuto i predlog odbačen. (Viši sud u Pančevu, Gž.br.279/10 od 09.02.2010. godine) NAČELO FORMALNOG LEGALITETA (Član 8. Zakona o izvršenju i obezbeđenju) -7 -
13. Zbog obavezne primene principa formalnog legaliteta, u situaciji kada se izvršenje sprovodi na osnovu verodostojne isprave - ne postoje zakonski uslovi da se dozvoli promena poverioca bez donošenja novog rešenja o izvršenju. Postupajući po predlogu za izvršenje izvršnog poverioca na osnovu verodostojne isprave-računa, prvostepeni sud je doneo rešenje o izvršenju. Posle toga, pravno lice nastalo spajanjem uz pripajanje je podnelo predlog za promenu izvršnog poverioca odnosno prelaz potraživanja jer je kod izvršnog poverioca izvršena statusna promena spajanja uz pripajanje po rešenju APR a na osnovu zaključenog ugovora o spajanju uz pripajanje pri čemu je izvršni poverilac prestao da postoji i brisan je iz registra. Prvostepeni sud nije dozvolio prelaz potraživanja između navedenih pravnih subjekata, nalazeći da je ovaj predlog podnet nakon što je rešenje o izvršenju postalo pravnosnažno i izvršno. Jedina situacija kada je moguća promena poverioca ili dužnika regulisana je članom 37. Zakona o izvršnom postupku, koji dozvoljava da se u predlogu za izvršenje na osnovu izvršne isprave može označiti drugi izvršni poverilac ili izvršni dužnik, ukoliko je došlo do promene izvršnog poverioca ili izvršnog dužnika pre podnošenja predloga za izvršenje na osnovu izvršne isprave, a isti se ne može primenjivati kada je rešenje o izvršenju na osnovu izvršne isprave postalo pravnosnažno, niti kada je doneto rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. Imajući to u vidu, odluka prvostepenog suda je pravilna i na zakonu zasnovana. U konkretnom slučaju se radi o rešenju o izvršenju na osnovu verodostojne isprave koje je u obavezujućem delu postalo pravnosnažno i izvršno, a u određujućem delu pravnosnažno, pa je nakon toga došlo do statusne promene tako što je izvršni poverilac prestao da postoji brisanjem usled spajanja uz pripajanje drugom pravnom subjektu. U takvoj situaciji donosi se novo rešenje u odnosu na pravnog sledbenika, ali rešenjem o određivanju izvršenja na osnovu izvršne isprave. Izvršna isprava je u tom slučaju pravnosnažno i izvršno rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave u obavezujućem delu koje se ne menja, kao što se ne bi menjala ni pravnosnažna i izvršna presuda. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 344/11 od 01.04.2011. godine) 14. Nema zakonskih uslova da se u toku sprovođenja izvršenja dozvoli promena poverioca ili dužnika bez donošenja novog rešenja o izvršenju - to je u skladu sa poštovanjem principa formalnog legaliteta iz čl. 7. Zakona o izvršnom postupku. Jedina situacija kada je moguća promena poverioca ili dužnika regulisana je čl. 37. Zakona o izvršnom postupku, koji dozvoljava da se - u predlogu za izvršenje na osnovu izvršne isprave može označiti drugi izvršni poverilac ili izvršni dužnik, ukoliko je došlo do promene izvršnog dužnika ili izvršnog poverioca, pre podnošenja predloga za izvršenje na osnovu izvršne isprave, te se ne može primenjivati kada je rešenje o izvršenju na osnovu izvršne isprave postalo pravosnažno, niti kada je doneto rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 636/2010 od 03.03.2010. godine) -8 -
15. Nezakonitost u dostavljanju presude na osnovu koje je izvršenje određeno i ukazivanje izvršnog dužnika na to ne predstavlja razlog koji sprečava izvršenje ako je presuda snabdevena potvrdama pravnosnažnosti i izvršnosti. Predlog za izvršenje - prema stanju u spisima - podnet je na osnovu naznačene pravnosnažne i izvršne isprave nadležnog Privrednog suda od 29.03.2010. godine. Uz predlog za izvršenje priložena je ova presuda u originalu, snabdevena potvrdom pravnosnažnosti i izvršnosti, na dan 05.05.2010. godine. Poverilac i dužnik po navedenoj izvršnoj ispravi su lica označena kao izvršni poverilac i izvršni dužnik u predlogu za izvršenje. Predlogom se traži prinudno ostvarenje potraživanja u svemu kako ono u presudi glasi, kako u odnosu na glavni dug, tako i u odnosu na kamatu i troškove izvršnog i parničnog postupka, a zahtev za određivanje izvršenja kamate na iznos troškova od dana donošenja isprave do isplate zasnovan je na članu 35. stav 2. Zakona o izvršnom postupku. Proizilazi da je prvostepeni sud pravilno odredio predloženo izvršenje u smislu člana 7. Zakona o izvršnom postupku, jer postoje svi zakonom predviđeni uslovi da se izvršenje odredi. Žalbeni navodi izvršnog dužnika - da mu presuda na osnovu koje je određeno izvršenje nije dostavljena i da u postupku iz kojeg presuda potiče nije imao mogućnost da u parnici učestvuje su bez uticaja. Za izvršni sud je bitno da je presuda dostavljena u originalu, da je snabdevena potvrdama pravnosnažnosti i izvršnosti, pa sledi da su razlozi koje izvršni dužnik ističe isti oni koje je mogao isticati u postupku iz kojeg izvršna isprava potiče, a ne predstavljaju razloge iz člana 15. stav 1. tačka 8. Zakona o izvršnom postupku, koji bi sprečavali izvršenje. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 2591/10 od 17.09.2010. godine) 16. Rešenje o izvršenju sud je dužan da donese kada su ispunjeni formalni uslovi. Dakle, sud nije ovlašćen da ceni postojanje pravnog osnova za izdavanje računa, kao i osnovanost potraživanja koje je fakturisano verodostojnom ispravom, podnetom uz predlog. Izvršni poverilac je - prema stanju u spisima - podneo predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, radi naplate navedenog iznosa, označivši kao izvršnog dužnika naznačenu Opštinu. Uz predlog je dostavio predmetni račun u originalu, koji glasi na istog dužnika. Imajući u vidu takvo stanje stvari, a odbivši da odredi izvršenje po podnetom predlogu (uz obrazloženje da priložena isprava - račun ne predstavlja verodostojnu ispravu), prvostepeni sud je nepravilno primenio član 36. stav 2. tačka 4., član 7. i član 52. Zakona o izvršnom postupku. Verodostojne isprava je podobna za izvršenje ako su u njoj označeni izvršni poverilac i izvršni dužnik, predmet, vrsta, obim i vreme ispunjenja obaveze - član 36. stav 4. Zakona o izvršnom postupku. Sud je dužan da donese rešenje o izvršenju kada su ispunjeni formalni uslovi i nije ovlašćen da ceni postojanje pravnog osnova za izdavanje verodostojne isprave (u konkretnom slučaju računa), kao ni osnovanost potraživanja koje je fakturisano verodostojnom ispravom, podnetom uz predlog - član 7. Zakona o izvršnom postupku. -9 -
U konkretnom slučaju, priloženi račun sadrži sve elemente predviđene navedenom odredbom, koji su na identičan način uneti i u predlog za izvršenje. Pored toga, račun predstavlja računovodstvenu ispravu koja predstavlja pisani dokaz o nastaloj poslovnoj promeni kod izdavaoca, koji (shodno čl. 8. i čl. 10. Zakona o računovodstvu i reviziji - "Sl. glasnik RS" br. 55/04) mora biti potpisan od strane odgovornog lica koje svojim potpisom garantuje da je ona istinita i da verno prikazuje poslovnu promenu. Uvidom u priloženi račun zaključuje se da isti sadrži sve ove elemente. Imajući u vidu navedeno, prvostepeni sud će u ponovnom postupku ceniti da li su se stekli uslovi za određivanje izvršenja, u smislu čl. 7., čl. 36. i čl. 52. Zakona o izvršnom postupku. Pri tome, primeniće načelo formalnog legaliteta, isključivo sagledavajući da li postoji identitet između označenog poverioca i dužnika, kao i ostali propisani elementi u predlogu za izvršenje i priloženoj verodostojnoj ispravi, a ne i osnovanost fakturisanog potraživanja - jer to može biti predmet ispitivanja samo u parničnom postupku. (Iz Rešenja Privrednog apelacionog suda, Iž. 136/2010 od 10.02.2010. godine) REDOSLED POSTUPANJA I REDOSLED NAMIRENJA (Član 9. Zakona o izvršenju i obezbeđenju) 17. U postupcima u kojima se ostvaruju novčana potraživanja iz radnog odnosa ne mogu se primeniti odredbe drugih zakona o prekidu i odlaganju. Član 9. stav 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisuje kada se odredbe drugih zakona o prekidu i odlaganju ne primenjuju - to su postupci u kojima se ostvaruju novčana potraživanja iz radnog odnosa. Iz toga proizilazi da se u ostalim stvarima mogu primeniti. (Pravni stav odeljenja Privrednog apelacionog suda sa sednice od 23.10.2012. godine) 18. U izvršnom postupku dozvoljeno je odlaganje ili zastajanje kada to poseban propis predviđa. Iz odredbe člana 9. stav 5. Zakona o izvršenju i obezbeđenju proizilazi da se odredbe o prekidu i odlaganju mogu primeniti u izvršnim postupcima, sa određenim izuzecima - onda kada je posebnim propisom to predviđeno. Za zastoj važi pravilo da se shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku. Novi Zakon o parničnom postupku u članu 227. propisuje da će sud zastati kada je to propisano zakonom. Dakle, postupak se može prekinuti, izvršenje se može odložiti ili se sa postupkom izvršenja može zastati ukoliko je to predviđeno posebnim propisom. (Pravni stav odeljenja Privrednog apelacionog suda sa sednice od 23.10.2012. godine) -10 -
PRIMENA ODREDABA ZAKONA O PARNIČNOM POSTUPKU (Član 10. Zakona o izvršenju i obezbeđenju) 19. Prema stanju u spisima predmeta i razlozima iz ožalbenog rešenja, proizilazi da je tužilja protiv tuženih pokrenula postupak po tužbi radi utvrđenja nedopustivosti izvršenja, određenog rešenjem Osnovnog suda u K... I.br.1810/13 od 12.03.2013. godine, na predlog prvotuženog, kao izvršnog poverioca protiv drugotuženog, kao izvršnog dužnika, radi predaje u svojinu i državinu stana, ispražnjenog od lica i stvari. Tužilja je sa tužbom podnela i predlog za određivanje privremene mere u vidu odlaganja izvršenja njenog iseljenja iz predmetnog stana, koje je određeno po navedenom izvršnom rešenju. Prvostepeni sud je osporenim rešenjem usvojio predloženu privremenu meru i odložio tužiljino iseljenje iz stana, uz obrazloženje da je tužilja učinila verovatnim svoje potraživanje i da je privremena mera potrebna kako bi se sprečio nastanak nenaknadive štete po tužilju, a da tuženi ovom privremenom merom ne trpi štetne posledice, jer se od 2008. godine ne nalazi u posedu stana. Međutim, ovakav pravni zaključak prvostepenog suda je po uverenju Višeg suda pogrešan, iz razloga što Zakon o izvršenju i obezbeđenju ne predviđaju mogućnost odlaganja izvršenja, dok je odredbama Zakona o parničnom postupku, koji se shodno primenjuje, u postupku izvršenja, u smislu čl. 10. ZIO, predviđena samo mogućnost prekida i zastoja postupka, pod uslovima propisanim odredbama čl. 222-227. ZPP-a, ali ne i mogućnost odlaganja. U tom smislu tužilja nije mogla da u parničnom postupku, koji se vodi radi nedopuštenosti izvršenja, traži odlaganje izvršenja, koje utvrđeno odlukom nadležnog suda, na osnovu izvršne isprave, po predlogu prvotuženog, kao izvršnog poverioca protiv drugotuženog, kao izvršnog dužnika. Ovo posebno kod činjenice da pokretanje postupka, po prigovoru trećeg lica za nedopustivost izvršenja, ne sprečava izvršenje, na osnovu čl. 50. st. 7. ZIO. Takođe, parnični sud nije ovlašćen da odlaže odluku izvršnog suda u sprovođenju izvršnog postupka. (Iz Rešenja Osnovnog suda u Kragujevcu P.br. 3989/13 od 05.08.2013. godine, Rešenje Višeg suda u Kragujevcu Gž.br.1994/13 od 27.08.2013. godine) 20. U postupku izvršenja shodno se primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, osim ukoliko tim zakonom nije drugačije predviđeno, što važi i za institut vraćanja u pređašnje stanje iako je na drugačiji način propisano kada je povraćaj dozvoljen. U postupku izvršenja shodno se primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako tim zakonom nije predviđeno nešto drugo - član 10. Zakona o izvršenju i obezbeđenju. Dakle, to važi i za institut povraćaja u pređašnje stanje. Međutim, Zakonom o izvršenju i obezbeđenju na drugačiji način je propisano kada je povraćaj dozvoljen: osnovno je pravilo da isti nije dozvoljen, a izuzetno - da je dozvoljen zbog propuštanja roka za izjavljivanje prigovora protiv rešenja o izvršenju. Protiv rešenja o izvršenju prigovor mogu izjaviti i poverilac (protiv odluke o troškovima) i dužnik (protiv rešenja, u celini ili delimično). Iz toga sledi da protiv drugih rešenja, zbog propuštanja roka za izjavljivanje prigovora, povraćaj u pređašnje stanje nije dozvoljen. -11 -
Posebno je i pravilo da vraćanje u pređašnje stanje ne odlaže izvršenje (po rešenju o izvršenju). Po Zakonu o parničnom postupku, o predlogu za povraćaj u pređašnje stanje se mogu doneti sledeće odluke: Ukoliko je predlog osnovan (tj. razlozi su opravdani) - donosi se rešenje o dozvoli vraćanja u pređašnje stanje i ukidanju svih odluka donetih zbog propuštanja, a postupak se vraća u stanje pre propuštanja. To u izvršnom postupku znači ukidanje sprovedenih izvršnih radnji, ako se radi o rešenju protiv koga prigovor odlaže izvršenje. Na drugoj strani, da bi o osnovanosti predloga za povraćaj sud mogao odlučivati, nužno je da je uz predlog preduzeta radnja koja je propuštena iz opravdanih razloga, da je predlog podnet blagovremeno i da je uz njega priložen ili predložen dokaz radi ocene ispunjenosti uslova odn. opravdanosti razloga. U protivnom, sud rešenjem odbacuje predlog kao neuredan ili kao neblagovremen. Nedozvoljen predlog sud takođe odbacuje rešenjem. Rok za izjavljivanje predloga za vraćanje u pređašnje stanje nije posebno regulisan, pa se primenjuje rok iz Zakona o parničnom postupku - subjektivni rok od 8 dana i objektivni rok od 30 dana u privrednim stvarima. Ukoliko je podnet dozvoljen i blagovremen predlog za povraćaj u pređašnje stanje, uz koji je preduzeta i propuštena radnja i priloženi ili predloženi dokazi radi utvrđivanja opravdanosti razloga, a sud ocenom tih dokaza utvrdi da razlozi nisu opravdani - doneće rešenje kojim se predlog odbija. Odredbe Zakona o parničnom postupku shodno se imaju primeniti i u odnosu na pravni lek. Protiv rešenja kojim se dozvoljava povraćaj u pređašnje stanje pravni lek nije dozvoljen, osim ukoliko je usvojen neblagovremen ili nedozvoljen predlog. Dakle, pravni lek je dozvoljen protiv rešenja o odbačaju predloga i protiv rešenja o odbijanju predloga. U izvršnom postupku, to je prigovor o kome odlučuje veće prvostepenog suda. (Sednica Odeljenja Privrednog apelacionog suda od 23.10.2012. godine) 21. Pravni lek protiv rešenja o određivanju privremene mere u parnici je žalba. Prema odredbama Zakon o parničnom postupku, pravni lek protiv rešenja o određivanju privremene mere u parnici je žalba (prethodni Zakon o parničnom postupku takvu odredbu ne predviđa). Pri tome, u parničnom postupku nije predviđeno da se shodno primenjuju odredbe zakona koji uređuje izvršni postupak. Odredbe Zakona o izvršenju i obezbeđenju, u pogledu uslova za određivanje mera (koje su materijalno-pravne prirode) se primenjuju u parničnom postupku kao odredbe materijalnog, a ne procesnog prava, i to ako poseban propis ne predviđa drugo (npr. Zakon o žigovima i sl.). Dakle, procesne odredbe - odredbe o vrsti pravnog leka se ne primenjuju, već se primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku kojima je predviđeno da je pravni lek protiv rešenja žalba. (Sednica Odeljenja Privrednog apelacionog suda od 23.10.2012. godine) 22. Pravilno prvostepeni sud nalazi da se u konkretnom slučaju, primenom odredaba člana 194. Zakona o parničnom postupku (dalje: ZPP), u vezi člana 27. Zakona o izvršnom postupku, predlog izvršnih poverilaca od 20.10.2008. godine, kojim je na osnovu iste izvršne isprave i na istom sredstvu izvršenja predloženo izvršenje radi naplate potraživanja na ime neisplaćenog izdržavanja (pored već određenog izvršenja radi namirenja troškova postupka) smatra preinačenjem predloga za izvršenje, -12 -
isticanjem drugog zahteva, uz već postojeći. Međutim, ne može se prihvatiti stav prvostepenog suda da se zaključenje rasprave u parničnom postupku može poistovetiti sa donošenjem rešenja o izvršenju u izvršnom postupku. Naime, zaključenjem rasprave prestaje raspravljanje pred parničnim prvostepenim sudom, ne mogu se predlagati nove činjenice, novi dokazi, niti novi zahtevi za presudu. Međutim, rešenje o izvršenju je nesumnjivo meritorna odluka kojom se odlučuje o osnovanosti predloga za izvršenje i donošenjem istog tek se otvara mogućnost za sprovođenje izvršenja i definitivno namirenje potraživanja izvršnog poverioca prinudnim putem. Iz navedenih razloga ne može se prihvatiti stav prvostepenog suda da je predlog izvršnih poverilaca neblagovremen iz razloga što je podnet nakon donošenja rešenja o izvršenju od 29.09.2008. godine. U vezi sa tim osnovano se u žalbi izvršnih poverilaca postavlja pitanje u odnosu na koji rok je predlog neblagovremen, imajući u vidu da je podnesak vezan za rok blagovremen ako je predat sudu pre isteka roka, a rokovi se, prema članu 106. stav 1. ZPP, računaju na dane, mesece i godine. Iz navedenih razloga žalba izvršnih poverilaca se uvažava, a prvostepeno rešenje ukida na osnovu odredbe člana 387. stav 1. tačka 3) ZPP, i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje. (Iz Rešenja Višeg suda u Čačku, Gž. 412/2010 od 31.03.2010. godine) OSNOVE ZA ODREĐIVANJE IZVRŠENJA (Član 12. Zakona o izvršenju i obezbeđenju) 23. Kako se u konkretnom slučaju radi o pravnosnažnim presudama donetim od strane suda u parničnom postupku, to sud koji sprovodi izvršenje na osnovu izvršne isprave u skladu sa načelom formalnog legaliteta, po podnetom predlogu za izvršenje sprovodi izvršenje. Navode iz prigovora da rešenje o izvršenju sadrži nedozvoljeni obavezujući deo i da izvršni dužnik nema svoju imovimu, već je u vlasništvu njegovog oca, koji je predložen za svedoka, Veće je ocenilo neosnovanim, obzirom da je izvršnom ispravom izvršni dužnik obavezan da plaća doprinose za izdržavanje, a da li izvršni dužnik ima svoju imovinu ili ne utvrdiće se u postupku izvršenja u skladu sa čl. 82. i 85. ZIO. Ostale navode Veće je ocenilo kao neosnovanim, a naročito predlaganje svedoka, obzirom da je izvršni postupak pisani postupak u kome se ne sprovodi parnična radnja saslušanje svedoka. (Osnovni sud u Požarevcu, IPV. I 210/12 od 10.05.2012. godine) 24. Izvršni sud ne može odbiti predlog za izvršenje zato što je došlo do promene u ličnosti glavnog i odgovornog urednika navedenog u izvršnoj ispravi. Odredbom člana 90. Zakona o javnom informisanju predviđeno je da je glavni i odgovorni urednik dužan da objavi presudu kojom je izrečena obaveza naknade štete. Ako ne postupi u skladu sa odredbom iz stava 1. ove odredbe, sud će mu - na predlog izvršnog poverioca - izreći novčanu kaznu, po odredbama zakona kojim se uređuje izvršni postupak. -13 -
U konkretnom slučaju, u izvršnoj ispravi kao glavni i odgovorni urednik navedeno je lice koje je u međuvremenu prestalo da vrši ovu funkciju, te se u odnosu na njega više ne može zahtevati izvršenje navedene činidbe - u smislu citirane odredbe člana 90. Zakona. U takvoj situaciji, pobijano rešenje - kojim je odbijen predlog za izvršenje navedene činidbe u odnosu na lice koje je označeno u predlogu za izvršenje kao glavni i odgovorni urednik tog dnevnog lista (aktuelni glavni i odgovorni urednik) - doneto je na osnovu pogrešne primene materijalnog prava, zbog čega je isto u ožalbenom delu moralo biti ukinuto. (Iz Rešenja Višeg suda u Beogradu, Gž. 25309/2010 od 29.0 6.2011. godine) IZVRŠNE ISPRAVE (Član 13. Zakona o izvršenju i obezbeđenju) 25. Izvršnu ispravu u smislu člana 13. stav 1. tačka 2. i člana 14. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju predstavlja rešenje javnog vodoprivrednog preduzeća o utvrđivanju visine naknade za korišćenje vodnog zemljišta a za izvršenje novčane obaveze po tom rešenju stvarno je nadležan osnovni sud. Iz obrazloženja: Vrhovnom kasacionom sudu dostavljen je zahtev za pokretanje postupka radi rešavanja spornog pravnog pitanja zajedno sa predmetom izvršenja rešenja Javnog vodoprivrednog preduzeća protiv navedenog dužnika. U zahtevu je navedeno da je pred tim sudom od strane izvršnog poverioca Javnog vodoprivrednog preduzeća podnet predlog za izvršenje protiv imenovanog izvršnog dužnika a na osnovu rešenja o utvrđivanju visine naknade za korišćenje vodnog zemljišta za period januar - decembar 2010. godine koje rešenje je doneto na osnovu odredaba Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji kao i Zakona o utvrđivanju određenih nadležnosti Autonomne Pokrajine Vojvodine. Nadležni Osnovni sud je svojim naznačenim rešenjem od 24.11.2014. godine odbio predlog izvršnog poverioca zauzevši stav da navedena isprava ne predstavlja izvršnu ispravu u smislu člana 13. stav 1. tačka 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju jer je isprava doneta po Zakonu o poreskom postupku i poreskoj administraciji pa se izvršava kao poreski upravni akt u postupku prinudnog izvršenja poreskih upravnih akata, a ne sudskim putem. Protiv tog rešenja izvršni poverilac je izjavio prigovor čije navode prvostepeni sud smatra navodima u smislu člana 181. stav 1. Zakona o parničnom postupku odn. predlogom za pokretanje postupka za rešavanje spornog pravnog pitanja. Izvršni poverilac u prigovoru ističe da je podneta isprava izvršna isprava i da predstavlja upravni akt javnog preduzeća na šta ukazuje odluka Ustavnog suda II U 164/06 od 01.04.2008. godine. Razlog za pokretanje postupka za rešenje spornog pravnog pitanja je u činjenici da se pred tim sudom pojavio veći broj predmeta (19) iz kojih proizilazi identično sporno pravno pitanje. Prvostepeni sud je dao sopstveno tumačenje tog pitanja uz stav da predmetna isprava nije izvršna isprava iz člana 13. stav 1. tačka 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju (u pitanju je isprava doneta u postupku propisanom Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji koji nije ni upravni ni prekršajni), pa ni isprava koja je predmet ovog pitanja nije takva da se može izvršiti sudskim putem. Prvostepeni sud je predložio da o spornom pravnom pitanju Vrhovni kasacioni sud zauzme pravni stav. -14 -
Odredbom člana 180. Zakona o parničnom postupku propisano je da, ako u postupku pred prvostepenim sudom u većem broju predmeta postoji potreba da se zauzme stav o spornom pravnom pitanju koje je od značaja za odlučivanje o predmetu postupka pred prvostepenim sudovima, prvostepeni sud će po službenoj dužnosti ili na predlog stranke zahtevom pokrenuti postupak pred Vrhovnim kasacionim sudom radi njegovog rešavanja. Zakon o izvršenju i obezbeđenju u članu 10. propisuje je da se u postupku izvršenja i obezbeđenja shodno primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku, ako ovim ili drugim zakonom nije drugačije određeno. Definicija izvršne isprave data je u članu 13. Zakona o izvršenju i obezbeđenju pa je tako stavom 1. tačkom 2. određeno da je izvršna isprava pravnosnažna odn. konačna odluka doneta u upravnom i prekršajnom postupku i poravnanje u upravnom postupku ako glasi na ispunjenje novčane obaveze i ako posebnim zakonom nije drugačije određeno. Odredbom člana 14. stav 2. istog Zakona precizira se šta se smatra odlukom u sudskom i upravnom tj. prekršajnom postupku (odlukom u upravnom postupku u smislu ovog Zakona smatra se i rešenje ili zaključak koji su u upravnom postupku doneli organi i organizacije, službe ili pravna lica koja vrše javna ovlašćenja). Način obavljanja vodoprivredne delatnosti, njeno organizovanje i finansiranje uređen je Zakonom o vodama ("Sl. glasnik RS", broj 46/91...101/05...30/2010 i 93/2012). Članom 192. stav 4. propisano je da se javnom vodoprivrednom preduzeću poveravaju poslovi obračuna i zaduženja obveznika plaćanja naknade za korišćenje vodnog dobra iz člana 155. tačka 9. do 12. Zakona (obveznik plaćanja naknade za korišćenje vodnog dobra je pravno lice, preduzetnik odn. fizičko lice koje koristi vodno zemljište za obavljanje privredne delatnosti, postavljanje deponije, stovarišta i dr., koristi vodno zemljište za postavljanje objekata privremenog karaktera za obavljanje privredne delatnosti, koristi vodno telo i površinske vode za boravak i vodno zemljište za privez plovnog objekta uključujući i ugostiteljski objekat na plovećem objektu, vodno zemljište koristi za sport, rekreaciju i turizam), naknade za korišćenje vodnih objekata i sistema kao i poslovi obračuna i zaduženja pravnih lica obveznika plaćanja naknade za odvodnjavanje. Stavom 5. ovog člana propisano da je rešenje o utvrđivanju iznosa naknade konačno i protiv njega se može pokrenuti upravni spor. Članom 99. stav 3. istog Zakona, prema tekstu važećem u vreme donošenja spornog rešenja, propisano je da su sredstva ostvarena od naknade za odvodnjavanje, naknade za navodnjavanje, naknade za korišćenje vodoprivrednih objekata i za vršenje drugih usluga prihod Javnog vodoprivrednog preduzeća. Zakon ne sadrži odredbe koje regulišu postupak prinudne naplate, ali član 107. upućuje na primenu propisa o porezu na dobit korporacija odn. propisa o plaćanju poreza na dohodak građana u zavisnosti od toga da li su obveznici plaćanja naknada preduzeća koja imaju status korporacija ili su to ostali obveznici plaćanja naknada. Odredbama člana 124. do 156. Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", broj 24/0 1), koje su prestale da važe 01. januara 2003. godine, na osnovu člana 192. tač. 5. i 6. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", broj 80/02) bilo je propisano da prinudnu naplatu poreza sprovodi poreski organ. Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", broj 80/02... 61/07...53/10) u članu 2. propisuje da se Zakon primenjuje na sve javne prihode koje naplaćuje poreska uprava ako drugim poreskim zakonom nije drukčije određeno. Zakon o javnim prihodima i javnim rashodima ("Sl. glasnik RS", broj 76/91...135/04, 54/09) članom 7. propisuje da se javnim prihodima smatraju prihodi kojima se finansiraju prava i dužnosti Republike i poslovi i zadaci Grada Beograda i opština utvrđeni Ustavom i Zakonom kao i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje. -15 -
Članom 9. tač.1. i 4. ovog Zakona kao vrste javnih prihoda navedeni su porezi, carine i druge uvozne dažbine, takse, naknade za korišćenje dobara od opšteg interesa, javni zajmovi i ostali javni prihodi. Odredbom člana 266. Zakona o opštem upravnom postupku ("Sl. list SRJ", broj 33/97..."Sl. glasnik RS" 30/2010) propisano je da se izvršenje radi ispunjenja nenovčanih obaveza izvršenika sprovodi administrativnim putem. Stavom drugim istog člana propisano da se izvršenje radi ispunjenja novčanih obaveza sprovodi sudskim putem, a izuzetno radi ispunjenja novčanih obaveza iz primanja na osnovu radnog odnosa može se sprovesti administrativnim putem po pristanku izvršenika (administrativna zabrana). Članom 267. istog Zakona propisano je da administrativno izvršenje sprovodi organ koji je stvar rešavao u prvom stepenu, ako posebnim propisom nije drukčije određeno. Iz navedenih propisa proizilazi da je naknada za korišćenje vodnog zemljišta prihod javnog vodoprivrednog preduzeća, a ne javni prihod čija se prinudna naplata ostvaruje po odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji od strane poreskog organa. Zbog toga rešenje javnog vodoprivrednog preduzeća nije upravni akt koji prinudno sprovodi poreski organ, već upravni akt iz člana 14. stav 2. Zakona o izvršenju i obezbeđenju (rešenje koje je u upravnom postupku donelo pravno lice koje vrši javna ovlašćenja), za čije je prinudno izvršenje nadležan osnovni sud. (Pravni stav Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda, Sp 1/2015 od 03.03.2015. godine) 26. Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, između ostalog, i na osnovu založne izjave jednostrane hipoteke. Prvostepenom presudom je tuženi obavezan da trpi namirenje potraživanja tužioca i to sudskom prodajom založene nekretnine upisane u list nepokretnosti opisan u izreci. Zakonom o hipoteci propisano je da hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, između ostalog i na osnovu založne izjave jednostrana hipoteka (član 8. i 14. zakona), a da založna izjava predstavlja ispravu sačinjenu od strane vlasnika, kojom se on jednostrano obavezuje da, ukoliko dug ne bude isplaćen, poverilac naplati svoje obezbeđeno potraživanje iz vrednosti nepokretnosti. Založna izjava po formi i sadržini odgovara ugovoru o hipoteci, pa u skladu sa članom 10. zakona mora biti zaključena u pismenoj formi sa potpisima overenim u sudu ili kod drugog zakonom ovlašćenog organa za overu potpisa na aktima o prometu nepokretnosti i da mora sadržati, shodno članu 12. zakona, sledeće elemente: označenje poverioca, zalogodavca i dužnika, ako su to različita lica, clausula intabulandi, precizne podatke o potraživanju koje se obezbeđuje, valutu obračuna i valutu plaćanja, iznos pojedinih rata i vreme njihove dospelosti, mesto i način plaćanja, odnosno podatke o glavnom potraživanju, kamatnoj stopi, mestu i načinu plaćanja kamate, kao i iznosu sporednih davanja, ako su ugovorena, rokovima dospeća potraživanja ili načinu na koji se određuje dospelost, ako rok nije određen i podatke i hipotekarnoj nepokretnosti, uključujući i dokaz o vlasništvu ili drugom pravu iz člana 3. zakona. U konkretnom slučaju, založna izjava je u svemu sačinjena u skladu sa citiranim zakonskim odredbama, a kako tuženi, shodno pravilima o teretu dokazivanja, nije dokazao svoje tvrdnje o osnovu potraživanja i tvrdnje o tome da parnične stranke nisu poverilac i dužnik, već pravna lica, niti je osporio postojanje potraživanja, pravilan je stav prvostepenog suda da su ispunjeni uslovi za obavezivanje tuženog kao dokazanog zalogodavca da trpi da se izvrši prodaja njegove hipotekovane nepokretnosti, kako bi se tužilac kao hipotekarni poverilac namirio. (Presuda Osnovnog suda u Somboru broj P. 211/11 od 12.05.2011. godine i presuda Apelacionog suda u Novom Sadu broj Gž. 2889/11 od 14.03.2013. godine) -16 -
27. Izvod iz registra založnih prava na pokretnim stvarima i pravima i izvod iz registra finansijskog lizinga su izvršne isprave, ali njihovo postojanje samo znači pravo tužioca da svoje potraživanje naplati isključivo iz predmeta zaloga, do visine vrednosti predmeta zaloga. Parnične stranke su u konkretnom slučaju bile u poslovnom odnosu po osnovu ugovora o prodaji. Pravni prethodnik tužioca nesporno je isporučio tuženom robu po fakturisanim računima, zbog čega je pravilan zaključak prvostepenog suda - tuženi je neosnovano isticao da je na računima koji su predmet spora naznačeno drugo pravno lice, s obzirom da iz dokaza u spisu predmeta proizlazi da je ovde tužilac pravni sledbenik prodavca robe. Tuženi nije dostavio dokaz da je dug po ispostavljenim računima platio. Tokom postupka je bilo sporno da li je tuženi obavezan da tužiocu plati naznačeni utuženi iznos na ime isporuke robe prodate trećim licima, s obzirom da iz izjave direktora prodaje pravnog prethodnika tužioca od 25.11.2010. godine (overene pečatom pravnog prethodnika tužioca) proizilazi da tuženi nije u obavezi da tužiocu plati vrednost izdate robe, dok krajnji kupci ne plate robu ovde tuženom. Prvostepeni sud je pravilno zaključio da imenovani nije bio ovlašćeno lice za potpisivanje izjave. Takođe, prvostepeni sud je imao u vidu i da se taksativno navedene fakture u izjavi od 25.10.2010. godine samo delimično poklapaju sa datumom izdavanja robe ovde tuženom po predmetnim fakturama. Prvostepeni sud je pravilno zaključio da je neosnovan navod tuženog da potraživanje nije dospelo, iz razloga što su se stranke, kako je predviđeno sporazumom o podmirenju duga od 02.12.2010. godine i ugovorom o zasnivanju založnog prava, sporazumele da je potraživanje tužioca prema tuženom po osnovu isporuke robe u ukupnom navedenom iznosu dospelo na dan 31.08.2011. godine. Takođe, činjenica da je ustanovljeno založno pravo u korist ovde tužioca nema uticaja na postojanje pravnog interesa tužioca za podnošenje tužbe kojom traži isplatu duga po osnovu ispostavljenih faktura, za nesporno isporučenu robu tuženom. Članom 9. istog ugovora predviđeno je da - ukoliko potraživanje založnog poverioca prestane istekom duga ili na drugi način koji podrazumeva i izvršenje konkretne presude - založno pravo prestaje i briše se iz registra zaloga na zahtev založnog poverioca ili zalogodavca na osnovu odgovarajuće isprave, te nema opasnosti da ovde tužilac dva puta naplati isti dug. Odredbom člana 13. Zakona o izvršenju i obezbeđenju propisano je da izvod iz registra založnih prava na pokretnim stvarima i pravima i izvod iz registra finansijskog lizinga koji sadrži podatke o ugovoru o finansijskom lizingu i predmetu finansijskog lizinga predstavljaju izvršnu ispravu. Međutim, postojanje ove izvršne isprave znači samo pravo tužioca da svoje potraživanje naplati isključivo iz predmeta zaloga, a to znači do visine vrednosti predmeta zaloga. Zbog toga, postojanje ovog izvoda nije od uticaja na pravo tužioca da povodom svog potraživanja pokrene i parnični postupak, jer će na taj način obezbediti izvršnu ispravu, na osnovu koje će takođe moći da traži isplatu utvrđenog iznosa ali na svim sredstvima tuženog kao dužnika. Na drugoj strani, tuženi ima mogućnost da u tom postupku kroz izjavljivanje prigovora ospori deo potraživanja koje je eventualno naplaćeno iz predmeta zaloge. (Iz Presude Privrednog apelacionog suda, Pž. 5743/2012 od 03.04.2013. godine) 28. Ne može se utvrditi ništavost ili poništiti založna izjava, koja je sastavljena u svemu u skladu sa odredbom člana 15. Zakona o hipoteci i koju su vlasnici nepokretnosti svojeručno potpi- -17 -