BILTEN PSSS NEGOTIN 29. novembar, 2017. BROJ 11/17, NEGOTIN Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Negotin je jedina organizacija u Okrugu Bor (Bor, Negotin, Kladovo, Majdanpek) koja je okružnog karaktera i čija je osnovna delatnost utvrđivanje postojećeg stanja u proizvodnji, kontinuiranim i trajnim povećanjem poljoprivredne proizvodnje na zemljoradničkim gazdinstvima. Delatnosti: - poslovi kontrole plodnosti zemljišta - izveštajno prognozna služba i registrovanje prometa pesticida - praćenje odabranih registrovanih poljoprivrednih gazdinstava - edukativna aktivnost u vidu davanja preporuka i stručnih saveta - uvođenje novog sortimenta i rasnog sastava izvođenjem demonstracionih ogleda u biljnoj i stočarskoj proizvodnji - organizovanje i održavanje predavanja, seminara, zimskih školi, radionica i kurseva - izdavanje stručnih publikacija i svi drugi vidovi javnog informisanja - sprovođenje mera agrarne politike - praćenje i izveštavanje o sezonskim poljoprivrednim radovima -Direktor: 019/545-953, komercijala: 019/543-377, Savetodavna i stručna služba: 019/542-741, ul. Bukovski put bb, 19300 Negotin -е-mail: pssnegotin@mts.rs, -web: http://sites.google.com/site/psnegotin Tiraž 300 kom.
Sadržaj: Šta se sve finansira iz prve mere IPARD-a?.... 3 (Vladica Gavrilović, dipl.inž., savetodavac za ratarstvo) Vino od meda medovina... 5 (Zorica Petkanić, dipl.inž., savetodavac za tehnologiju) Zaštita voćaka na kraju vegetacije... 6 (Nenad Ilić, dipl.inž., savetodavac za zaštitu bilja) Naturalna razmena merkantilnog kukuruza za tovne svinje i junad... 7 (Vladica Stefanović, dipl.inž., savetodavac za ratarstvo) Crni orah... 8 (Teodor Prvulović, dipl.inž., savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo) Odabir podloge za vinovu lozu... 9 (Dejan Stefanović, dipl.inž., savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo) Dobra higijenska praksa u proizvodnji mleka....... 10 (Dragan Radosavljević, dipl.inž., savetodavac za stočarstvo) AGROPONUDA... 11 STIPS... 12 Uređivački odbor - Savetodavna služba PSSS Negotin: - Vladica Gavrilović (direktor-dipl.ing.ratarstva), Zorica Petkanić (dipl.ing. tehnologije), Nenad Ilić (dipl.ing. zaštite bilja), Dejan Stefanović (dipl.ing. voć. i vin.), Teodor Prvulović (dipl.ing. voć. i vin.), Vladica Stefanović (dipl.ing. ratarstva), Dragan Radosavljević (dipl.ing. stočarstva). 2 Negotin, novembar 2017.god. Izrada i dizajn : Stefanović Dejan
Šta se sve finansira iz prve mere IPARD-a? Investicije obuhvaćene prvom merom, odnose se na četiri sektora - proizvodnju mleka, proizvodnju mesa, proizvodnju voća i povrća i ostalih useva, to jest žitarica, uljarica, šećerne repe. Uopšteno govoreći, uz pomoć iz IPARD fonda poljoprivrednici koji zadovolje uslove koji su definisani Pravilnikom, kada se prvi poziv raspiše, moći će da podižu ili obnavljaju štale, objekte za upravljanje otpadom, skladišta za stajnjak, silose i skladišta za žitarice Moći će i da nabavljaju opremu i poljoprivredne mašine, da ulažu u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora Evropa će im platiti od 60 do 70 odsto vrednosti ukupnih investicija. Naime, najmanji iznos donacije je 60 odsto ukupnih prihvatljivih troškova, a ako je reč o mladim poljoprivrednicima, mlađim od 40 godina u trenutku podnošenja prijave, povrat će biti 65 odsto. Ako pak u takve investicije ulaze poljoprivrednici u planinskim oblastima, evropska pomoć može ići i do 70 odsto vrednosti investicije, a dodatnih 10 odsto može biti dodeljeno za ulaganje u skladištenje stajnjaka, koje je značajno za zaštitu životne sredine Pravo na konkurisanje u prvoj meri IPARD-a imaju poljoprivredni proizvođači ili grupe proizvođača, upisani u Registar poljoprivrednih gazdinstava, i to fizička lica ili pravna lica. Uopšteno, prihvatljivi izdaci odnose se na izgradnju, odnosno rekonstrukciju i na opremu. Izgradnja i rekonstrukcija uključuju troškove nabavke gotovih komponenti i delova (troškove kupovine i transporta) i njihovu instalaciju, kao i troškove izvođenja radova (materijal, transport i radove). Oprema podrazumeva i troškove kupovine, transporta i instalacije. Da bi dobili novac iz IPARD-a, korisnici treba da ispune finansijsko regulatorne uslove. Drugim rečima, treba da dokažu da nemaju neizmirene poreze ili obaveza za socijalno osiguranje, ni bilo kakve druge neplaćene obaveze prema državi u trenutku podnošenja prijave. Takođe, neophodno je da pošalju potpisanu izjavu da nisu aplicirali za isto ulaganje kod drugih EU ili državnih fondova. Ako podnose zahtev za investicije kroz IPARD, trebalo bi da izmire i sve dospele obaveze po ranije odobrenim investicijama koje im je finansiralo Ministarstvo poljoprivrede. Osim toga, neophodno je da posluju u skladu sa nacionalnim standardima. To znači da treba pri postupku prijavljivanja da dokažu da ispunjavaju relevantne nacionalne standarde u pogledu registracije poljoprivrednog gazdinstva, dobrobiti životinja i zaštite životne sredine, zdravstvene bezbednosti hrane i hrane za životinje, kao i načina obeležavanja i registrovanja životinja. Uz to, neophodno je da posluju u skladu sa EU standardima, tačnije da predmet investicije ispunjava odgovarajuće standarde EU u pogledu zaštite životne sredine, zdravstvene zaštite bilja, dobrobiti životinja i zaštiti zdravlja zaposlenih i bezbednosti na radu. Od poljoprivrednika koji će se prijavljivati na konkursima iz IPARD-a tražiće se i da imaju adekvatnu stručnu spremu i radno iskustvo. Iskustva i znanja u oblasti poljoprivrede dokazivaće tako što će imati potvrdu o završenoj srednjoj poljoprivrednoj školi ili će najmanje tri godine imati registrovano gazdinstvo (dokazuje se kroz upis u Registar poljoprivrednih gazdinstava). Ako nemaju ništa od toga, mogu imati završen fakultet ili pak završenu neku drugu srednju školu ali se moraju obavezati da će pohađati najmanje 50 časova obuke iz oblasti za koju konkuriše u IPARD programu. Takođe, tražiće im se da imaju ekonomski održiv projekat, a to će dokazivati investicionom studijom, odnosno poslovnim planom u kojem će prikazati pozitivno povećanje prihoda od proizvodnje. Investicije u proizvodnji mleka i mesa Kada je reč o proizvodnji mleka na konkursima koji će biti objavljeni u okviru prve mere IPARD-a moći će da učestvuju poljoprivredna gazdinstva sa 20 do 300 krava. Oni će moći da podnose zahteve za 3
investicije u rekonstrukciju, izgradnju ili opremu za štale, za muzne krave, uključujući opremu za objekte za proizvodnju mleka, za mužu, opremu za hlađenje mleka i skladišne objekte na gazdinstvu. Takođe, moći će da konkurišu u objekte i opremu za upravljanje otpadom, tretman otpadnih voda, kao i opremu za sprečavanje zagađenja vazduha, skladišne kapacitete za stajnjak, uključujući specifičnu opremu za manipulaciju i korišćenje stočne hrane i stajnjaka. Ako prođu na konkursu, biće im odobrene i investicije u poljoprivrednu mehanizaciju (uključujući traktore do 100 kw) i opremu, te investicije u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora na gazdinstvu. Moći će da se prijavljuju i poljoprivredna gazdinstva sa preko 300 krava i to za izgradnju ili rekonstrukciju kapaciteta za skladištenje stajnjaka, kao i za nabavku specifične opreme i mehanizacije za manipulaciju i korišćenje stajnjaka. Investicije u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora na gazdinstvu se podrazumevaju. Moći će da konkurišu i oni koji imaju preko 1.000 goveda, ovaca ili koza, preko 10.000 svinja, preko 50.000 brojlera po turnusu ali samo za izgradnju, odnosno rekonstrukciju kapaciteta za skladištenje stajnjaka i nabavku specifične opreme i mehanizacije za manipulaciju i korišćenje stajnjaka. I na njih se odnise investicije u proizvodnju energije iz obnovljivih izvora na gazdinstvu. Ratari, voćari i povratari U prvu, najobimniju meru IPARD-a, uključeni će biti i ratari, proizvođači žitarica, uljarica, šećerne repe, koji obrađuju dva do 50 hektara zemljišta pod tim usevima. Oni će moći da kupe traktore (do 100 kw), mašine i mehanizaciju, osim kombajna, te da grade skladišne objekte i opremu. Oni koji imaju 50 do 100 hektara moći će isto to, osim kupovine traktora, a gazdinstva sa preko 100 hektrara pod usevima moći će da kokurišu za izgradnju, proširenje, renoviranje, modernizaciju i opremanje skladišnih kapaciteta, a ne i za mehanizaciju, mašine... Širok je spektar mogućnosti za investiranje u sektoru proizvodnje voća i povrća. Recimo, gazdinstva sa dva do 20 hektara jagodičastog voća i pet do 100 hektara drugog voća, moći će da kupuju traktore (do 100 kw), mašine i opremu, da grade, proširuju ili renoviraju plastenike ili staklenike, kao i da nabavljaju opremu i materijal za proizvodnju voća, cveća i rasada. Dobiće povraćaj i za investicije u izgradnju, rekonstrukciju i opremu za objekte za skladištenje voća, uključujući ULO hladnjače, kao i za investicije u sisteme za zaštitu voćnjaka od grada (uključujući računarsku opremu). Pod prvu meru IPARD-a potpada i ulaganje u sisteme za navodnjavanje. Gazdinstva koja imaju 500 do 10.000 kvadratnih metara plastenika ili staklenika, ili pola do 50 hektara otvorenog prostora za proizvodnju povrća dobijaće donaciju za kupovinu traktora (do 100 kw), mašina i opreme, kao I za izgradnju, proširenje, renoviranje i modernizaciju plastenika, odnsno staklenika, te za nabavku opreme i materijala za proizvodnju povrća, cveća i rasada. Moći će da investiraju i u sisteme za navodnjavanje (otvoreno polje) povrća koristeći podzemne i površinske vode, kao i u izgradnju sistema za navodnjavanje, uključujući pumpe, cevi, ventile i prskalice. 4
Vino od meda - medovina Iako med na tržištu ima sasvim pristojnu cenu, od prosečnih 4 evra po kg, i od meda se može stvoriti dodata vrednost, pogotovo u godini kada ima dovoljno meda na tržištu i kada je teško prodati sav proizvedeni med. Preporuka proizvođačima je da naprave proizvod koji se zove medovina i koji ima cenu od oko prosečnih 12 evra po 1l. Medovina je poznata od davnina, vremenom je izgubila na značaju, dok u današnje vrema medovina ponovo postaje popularna i sve traženija na tržištu. Danas je medovina jako traženo piće zbog svojih specifičnih karakteristika. Spravljanje medovine Postoji više načina spravljanja medovine a uglavnom tu razliku u načinu spravljanja čine: izbor meda i raličitost dodatih sporednih sirovina u toku proizvodnje. Proces spravljanja medovine je veoma sličan spravljanju drugih vina. Za spravljanje medovine obavezni su sledeći sastojci: - Med kao osnovna sirovina - Voda - Kvasci Med kao osnovna sirovina je najbitniji u spravljanju medovine jer od vrste i kvaliteta meda zavisi i kvalitet medovine ( kao i kod pojma grožđe vino ). Po izboru proizvođača može se umesto meda koristiti i mednjikovac. Kvasci: dodavanje kvasaca je u svakom slučaju opravdano s obzirom da med u svom sastavu ne poseduje nikakve kvasce ( za razliku od grožđa koje na pokožici već poseduje određeni procenat pozitivnih kvasaca ) pa ih je zato neophodno dodati u cilju podsticanja fermentacije. Voda se dodaje u cilju razblaženja meda.u toku proizvodnje treba dodati destilovanu ali u slučaju nedostatka destilovane vode potrebno je vodu koja se koristi u cilju razblaženja prokuvati, kako bi se uklonio hlor koji u toku fermentacije stvara hlorifehole koji imaju ukus na plastiku. Postupak spravljanja medovine Kao što je već napomenuto najpre je potrebno odabrati vrstu meda. Za spravljanje medovine najbolje je koristiti livadski med kako zbog svog sastava tako i zbog karakteristične tamnije boje ( uobičajeno je da se koristi med tamnije boje ). Postupak spravljanja je sledeći: Odmeri se 28 30 kg nektarskog meda i razmuti u 100 litara prokuvane vode. Dobro se izmeša da bi masa postala tečna. Ovo je takozvani osnovni rastvor. Osnovni rastvor se zatim prokuva ( sterilizacija rasvora). Dok se rastvor kuva sa površine se obavezno uklanja pena koja se tom prilikom stvara. Po završetku kuvanja ukloni se sva površinska pena i ostavi se da se rastvor ohladi na 20C. Ovako ohlađenom rastvoru doda se 60 gr. Kalijum-meta-bisulfita i 10 gr.tanina. Nakon ovoga neophodno je sada dodati i selekcionisani kvasac koji ima ulogu da izazove vrenje. Ovako pripremljena smesa ostavi se u prostoju za vrenje t.j. fermentaciju. Prostorija kao i sudovi moraju biti potpuno čisti i hemijski ispravni. Sud mora biti prekriven platnom.vrenje se odvija na temperaturi od 18-20 stepeni Celzijusovih. Kao i kod svake fermentacije obaviće se najpre burno vrenje. Završetak burnog vrenja utvrđuje se na uobičajeni način. Nakon završene burne fermentacije rastvor se pretoči u druge sudove u kojima se nastavlja tiho vrenje. Kada se završi i tiho vrenje pretoči se još jednom i dobijeni rastvor, sada već medovina ostavi se na dozrevanje nekoliko meseci. Medovina dobijena ovakvim postupkom čuva se u suvoj i hladnoj prostoriji. Medovina vino od meda je u isto vreme piće, hrana, lek itd. Prilikom ispitivanja medovine došlo se do parametara da medovina sadrži: - 13% alkohola - 5% ekstrakta - 0,17% mineralnih soli. Treba naglasiti da medovina nije veštačko piće jer se dobija fermentacijom prirodnog meda, pa je zbog svega što smo naveli jako traženo piće. Medovina je prijatnog ukusa i izražene arome koja potiče od vrste meda koji je korišćen. Moć medovine Za razliku od drugih pića posle konzumiranja medovine ( podrazumeva se u određenim količinama ) ne javlja se glavobolja niti neki drugi negativni simptomi. Medovina sadrži veliku količinu vitamina B i aminokiseline koje stimulišu razvoj proteina koji deluju pozitivno na izdržljivost i relaksaciju organizma. Medovinu zovu još i eliksir života zbog svog sastava i jako pozitivnog delovanja na organizam.ovaj vrlo vredan napitak deluje tako što podstiče apetit, jača i okrepljuje organizam i usporava starenje. Napomena: Iako je medovina izuzetno koristan napitak treba je koristiti u ograničenim količinama sa obrazloženjem 5 da su sebi sadrži 13 % alkohola.
Zaštita voćaka na kraju vegetacije Završetak berbe i kraj vegetacije ne znači i to da smo završili sa zaštitom voćaka u našim zasadima.ovo se pre svega odnosi na koštičave voćne vrste a neke radnje je dobro obaviti i u zasadima jabučastog voća.u ovom periodu najbolji rezultati u sprečavanju širenja bolesti postižu se kombinacijom mehaničkih i hemisjskih mera zaštite. U zasadima jabučastog voća treba prvo izvršiti pregled krošnje i tom prilikom odstraniti sve obolele i oštećene grane.ovde se posebno misli na grane na kojima se uočavaju simptomi bakteriozne plamenjače jabučastog voća (Erwinia amylovora) a koje ćemo lako prepoznati po tome što sa njih lišće ne opada već podsećaju na zastavicu mrke boje.takve grane treba odseći na 30-60cm ispod nekrotiranog dela nakon čega obavezno treba izvršiti dezinfekciju mesta preseka 70% alkoholom ili nekim drugim dezinfekcionim sredstvom.isto tako posle svakog napravljenog reza treba dezinfikovati i alatku koju smo koristili jer kao što je to već poznato jedan od načina prenošenja ove bolesti je i preko zaraženih alatki putem rezidbe.mesta većeg preseka bilo bi dobro premazati kalemarskim voskom kako bi sprečili eventualni prodor drugih patogena.naravno, sve odstranjene grane i preostale plodove treba ukloniti iz voćnjaka i zapaliti.nakon toga treba izvesti tretman preparatima na bazi bakra čime bi izvršili dezinfekciju svih mesta preseka i ožiljaka nastalih opadanjem lišća jer ta mesta prestavljaju ulazna vrata za većinu patogenih organizama. Što se tiče koštičavih voćnih vrsta, posebno breskve i kajsije, ne treba izvoditi nikakvu rezidbu oštećenih grana (to je trebalo obaviti odmah nakon berbe u letnjim mesecima) jer mesta preseka,kao što smo rekli,predstavljaju ulaz raznim patogenima koji mogu dovesti do sušenja grančica i grana (Pseudomonas syringae i dr).iz voćnjaka treba ukloniti samo opale plodove,ranije orezane grane a u slučaju pojedinačnih stabala eventualno sakupiti i izneti lišće a potom sve to spaliti.nakon ove radnje treba izvršiti tretman takođe preparatima na bazi bakra jer se time smanjuje infektivni potencijal nekih veoma štetnih patogena kao što su : Taphrina deformans,monilia laxa,clasterosporium carpophilum, Pseudomonas syringae i dr. U opalom lišću se nalazi veliki infektivni potencijal raznih patogena, a poštoje u većim zasadima praktično nemoguće sakupiti opalo lišće i izneti ga, onda je najbolje rešenje zaorati ga kako bi ono preko zime istrulelo. 6
Naturalna razmena merkantilnog kukuruza za tovne svinje i junad Vlada Republike Srbije dala je saglasnost da Republička direkcija za robne rezerve izvrši naturalnu razmenu do 10.000 tona merkantilnog kukuruza za tovnu stoku (tovne svinje i junad) sa primarnim proizvođačima koji imaju zatvoreni proizvodni ciklus. Pariteti u naturalnoj razmeni su: 11,02 kg merkantilnog kukuruza za 1kg tovnih svinja i 13,76 kg merkantilnog kukuruza za 1kg tovne junadi. Primarni proizvođači sa kojima će se realizovati naturalna razmena su fizička lica koja su nosioci aktivnog poljoprivrednog gazdinstva i pravna lica, zemljoradničke zadruge i preduzetnici čija je pretežna delatnost uzgoj svinja i drugih goveda i bivola. Maksimalna količina merkantilnog kukuruza po fizičkom licu gazdinstvu je do 50.000 kg, maksimalna količina merkantilnog kukuruza za pravna lica, zemljoradničke zadruge i preduzetnike je do 300.000 kg. Minimalni uslovi koje moraju ispunjavati fizička lica su: tovna prasad minimum 100, ili tovna telad minimum deset komada, na godišnjem nivou. Minimalni uslovi koje moraju ispunjavati pravna lica, zemljoradničke zadruge i preduzetnici su 1.000 tovnih prasadi na godišnjem nivou, odnosno 100 teladi. Vlada Republike Srbije prethodno je usvojila zaključak o otkupu više od gotovo 22.000 tona merkantilnog kukuruza domaćeg porekla iz roda 2016. i 2017. godine, u cilju pomoći primarnim poljoprivrednim proizvođačima u saniranju posledica suše. Podsećamo da je pored otkupa merkantilnog kukuruza, upravo u cilju saniranja posledica suše iz 2017. godine i dodatne podrške poljoprivrednim proizvođačima, do sada obezbeđena i zamena semenske pšenice za merkantilnu. Takođe, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je produžilo i rok važenja konkursa po osnovu Pravilnika o kreditnoj podršci na osnovu koga su obezbeđeni krediti sa subvencionisanim kamatama od 1% do 3%. 7
Crni orah Crni orah (J nigra 1.) kao podloga se najviše koristi u Kaliforniji, a odlikuje se otpornošću prema truležnici (Armillaria mellea) i mastiljavoj bolesti. Ima prednost što je znatno manje bujan, a to utiče na raniju i redovniju rodnost sorti koje su na ovu podlogu kalemljene. Nepovoljne osobine su inkompatibilnost sa nekim sortama oraha i kraći vek stabla (20-30 godina). Na području Grenobla (Francuska) utvrđena je inkompatibi1nost crnog oraha sa sortama franket, majet i parizijen. U nekim krajevima Francuske praktikuje se kombinovano gajenje, tj. kalemljenje iste sorte na običan i crni orah. Kalemovi na običnom orahu sade se na 12x12 m, a kalemovi na crnom orahu sade se na 6 m između redova i u redovima. Posle 25 godina sorte na crnom orahu se krče, kako ne bi orah na podlozi običnog oraha bio previše zasenjen i ometen u pogledu rodnosti i kvaliteta plodova. Prema rezultatima Nedeva (1972), sorta šejnovo je imala 1,9 puta veći prirast i 1,52 puta veći prinos po stablu na običnom orahu u odnosu na crni orah. Međutim, prema obračunu po jedinici površin~, uzimajući u obzir razvijenost stabala, prinos plodova bio bi približno isti. Na pomološka svojstva plodova podloga nije uticala. Za intenzivne zasade oraha izgleda da je crni orah bolja podloga nego obični - domaći orah. Crni orah indukuje umerenu bujnost voćaka, raniju rodnost i nešto bolji kvalitetjezgre. To znači da ta podloga u određenim uslovima daje i bolje rezultate u odnosu na podlogu običnog oraha. 8
Odabir podloge za vinovu lozu Odabir podloge je veoma bitna stavka koju treba uzeti u obzir pri podizanju vinograda. Podlogu treba birati prema agroekološkim uslovima gajenja i sorti koja se želi gajiti. Zato je potrebno uraditi i analizu zemljišta (fizičku i hemijsku), kao i poznavanje ostalih podataka koji su bitni kako bi se dobio dobar i kvalitetan rod grožđa. Osnovne karakteristike nekih od podloga za vinovu lozu: PODLOGA BUJNOST ZEMLJIŠTE 1103 PAULSEN (Berlandieri x Rupestris) KOBER 5 BB (Berlandieri x Riparia) SO4 (Berlandieri x Riparia) 420 A (Berlandieri x Riparia) 110 Richter (Berlandieri x Rupestris) Jako bujan Bujan Srednja bujnost Srednja bujnost Bujan Glinovitokarbonatno, Ne baš plodno, zbijeno i zaslanjeno. Pogodna za različite vrste tla, vlažna i zbijena. Novija tla prosečne ili lakše strukture. Pogodna za vlažna tla. Pogodna zarazličite vrste tla. Glinovita tla sa niskom plodnošću. AKTIVNI KREČ (Otpornost) 19% Visoka OTPORNOST NA SUŠU 20% Srednja 17% Niska 20% Dobra 17% Visoka OPŠTE KARAKTERISTIKE Utiče na kasno dozrevanje grožđa.osetljiva na manjak kalijuma. Prinosi neujednačeni vremenski. Može izazvati kasno dozrevanje grožđa. Vrlo osetljiva na manjak Mg. Prinosi vremenski ujednačeni. Uzrokuje malo ranije dozrevanje. Prinosi vremenski ujednačeni. Uzrokuje srednje rano dozrevanje. Osetljiva na sadnju na prethodno korištena tla. Prinosi vremenski ujednačeni. KOBER 5BB 9
Dobra higijenska praksa u proizvodnji mleka Uspeh u proizvodnji i primarnoj obradi mleka zavisi od pravilnog i redovnog sprovođenja higijenskih mera pre, tokom i neposredno nakon muže. Osnova kvaliteta mleka je u primeni higijenskih mera tokom primarne proizvodnje. Poznavanje osnovnih higijenskih postupaka tokom proizvodnje i čuvanja mleka ima veliki značaj. Mikrobiološki kvalitet mleka kod jednog dela proizvođača koji se otkupljuje od velikih prerađivača je na zadovoljavajućem nivou. Međutim, evidentno je da na tržištu ima značajna količina sirovog mleka nezadovoljavajućeg mikrobiološkog kvaliteta sa velikim brojem bakterija koji ne odgovara važećim propisima, a koji se najčešće otkupljuje od proizvođača manjih kapaciteta. Nezadovoljavajući kvalitet sirovog mleka bitno utiče na kvalitet i bezbednost proizvoda. Osnovni problemi u proizvodnji mleka sa kojima se suočavaju mala i srednja gazdinstva su nezadovoljavajuća higijena pri muži krava, neadekvatne muzne jedinice, propusti prilikom hlađenja i čuvanja mleka. Muža je najvažnija pojedinačna aktivnost na govedarskoj farmi. Muža predstavlja kompletno i brzo uklanjanje mleka iz vimena uz optimalne higijenske uslove. Cilj je da se postigne što veća proizvodnja kvalitetnog mleka uz održavanje zdravog vimena i smanjenje troškova proizvodnje. Muža je težak i složen svakodnevni posao na govedarskim farmama. U procesu muže važno je da se istakne značaj povezanosti čoveka, životinje i mašine. U ovom odnosu uticaj čoveka je najvažniji. Aktivna uloga muzača je nezamenljiva, jer se mora imati u vidu činjenica da mužu ne obavlja mašina, već čovek uz pomoć mašine. Odgovarajuća primarna proizvodnja mleka kroz primenu dobre higijenske prakse je osnova za dobijanje kvalitetnog mleka. Dobra higijenska praksa (DHP) predstavlja sve postupke u pogledu uslova i mera potrebnih da se osigura bezbednost i upotrebljivost hrane u svim fazama procesa od njive do trpeze. Osnovni cilj za dobru higijensku praksu na poljoprivrednim gazdinstvima je proizvodnja mleka od zdravih životinja u okviru opšte prihvatljivih uslova. Uloga proizvođača mleka je da osiguraju primenu dobre higijenske prakse na nivou farme. Pažnja treba da bude usmerena na sprečavanju problema umesto na rešavanju problema nakon što se problem dogodi. Kvalitet sirovog mleka zavisi pre svega zdravlja vimena, ishrane, uslova držanja, tehnologije muže, higijene staja, opreme i uređaja za mužu. 10
s Poštovani poljoprivredni proizvođači, u cilju poboljšanja plasmana poljoprivrednih proizvoda, prodaju svojih proizvoda možete besplatno oglasiti na sajt www.agroponuda.com (Berza poljoprivrednih proizvoda i proizvođača Republike Srbije). Unos ponuda u sistem vrše savetodavci. Za detaljne informacije obratite se savetodavnoj službi PSSS Negotin na telefon 019/542-741. 11
Cene žive stoke - stočne pijace u Srbiji za period 20. 26.11.2017. godine www.stips.minpolj.gov.rs Strana 12
Klanične cene žive stoke u Srbiji po okruzima za period 20. 26.11.2017. godine www.stips.minpolj.gov.rs
www.stips.minpolj.gov.rs Izvor : EU Komisija
Cene voća i povrća - kvantaške pijace u Srbiji za period 20. 26.11.2017. godine www.stips.minpolj.gov.rs
Cene voća - zelene pijace u Srbiji za period 20. 26.11.2017. godine www.stips.minpolj.gov.rs
Cene povrća - zelene pijace u Srbiji za period 20. 26.11.2017. godine www.stips.minpolj.gov.rs
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Srbije Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Negotin 18