Narodna banka Srbije National Bank of Serbia

Транскрипт

1

2 Narodna bana Srbije Naional Ban of Serbia

3 RADNI PAPIRI WORKING PAPER SERIES Oseljivos srpsog izvoza i uvoza na promene deviznog ursa u dugom rou Niola Tasić i Miroslav Zdravović Long-run Exchange Rae Sensiiviy of Serbian Expors and Impors Niola Tasić and Miroslav Zdravović Narodna bana Srbije, sepembar, Dosupno na Naional Ban of Serbia, Sepember, Available a

4 Za savove iznee u radovima u oviru ove serije odgovoran je auor i savovi ne predsavljaju nužno zvaničan sav Narodne bane Srbije. The views expressed in he papers consiuing his series are hose of he auhor, and do no necessarily represen he official view of he Naional Ban of Serbia. Seor za eonomse analize i israživanja NARODNA BANKA SRBIJE Beograd, Kralja Pera 12, Tel.: 011/ Beograd, Nemanjina 17, Tel.: 011/ Economic Analyses and Research Deparmen THE NATIONAL BANK OF SERBIA Belgrade, 12 Kralja Pera Sree, Telephone: (381 11) Belgrade, 17 Nemanjina Sree, Telephone: (381 11)

5 Oseljivos srpsog izvoza i uvoza na promene deviznog ursa u dugom rou Niola Tasić i Miroslav Zdravović Apsra: Moivisan eorijom po ojoj srpsi izvoznici ispašaju zbog jaog dinara, ovaj rad ispiuje odnos ursa i spoljne rgovine. Doprinos rada disusiji na ovu emu ogleda se u ocenama dugoročnog uicaja realnog ursa na izvoz i uvoz određenih privrednih grana. Ocenjena elasičnos izvoza na realni urs iznosi oo 0,5, pa promene u poliici deviznog ursa relaivno malo mogu pomoći izvoznicima. Sa druge srane, dugoročna veza uvoza i ursa nije povrđena, do najveći uicaj na uvoz u dugom rou ima fond penzija i plaa. Ključne reči: devizni urs, uvoz, izvoz. Long-run Exchange Rae Sensiiviy of Serbian Expors and Impors Niola Tasić and Miroslav Zdravović Absrac: Moivaed by he heory ha suggess ha Serbian exporers bear a burden of srong dinar, his paper invesigaes he relaionship beween exchange rae and foreign rade. The conribuion of his paper is he esimae of he long-run impac of exchange rae on expors and impors for several indusry groups. The esimaed elasiciy of expors wih respec o real exchange rae is abou 0.5, suggesing ha he poenial changes in he exchange rae policy would yield relaively small benefis for exporers. On he oher hand, long-run relaionship of impors and he exchange rae is no confirmed, while he aggregae wages, salaries, and pensions have he sronges effec on impors in he long run. Key words: exchange rae, impors, expors.

6 Sadržaj: 1. Uvod Model, meodologija i podaci Model i njegova ocena Podaci Rezulai Uicaj realnog ursa na izvoz...7 Uicaj realnog ursa na izvozno orjenisane seore Uicaj realnog ursa na uvoz Zaljučna razmaranja...13 Bibliografija...14

7 Auori: Niola Tasić i Miroslav Zdravović 1. Uvod Srbija je od počea ranzicije do danas zabeležila ras bruo domaćeg proizvoda neznano iznad svesog prosea, do je ras dodae vrednosi indusrijse proizvodnje među poslednjim u sveu (na 153. mesu od 175 zemalja). Srbija je imala i najveću realnu apresijaciju domaće value, a u isom periodu sope rasa izvoza i uvoza su među najvišim u sveu. Krajnosi u ojima se Srbija nalazi u međunarodnim poređenjima izisuju dublje analize i objašnjenja, a ovaj rad ima za cilj da odgovori na deo pianja vezanih za srpsu eonomsu poliiu, njene rezulae i posledice. Prehodnih godina mnogi eonomis vođeni argumenom da srpsi izvoznici ispašaju zbog jaog dinara, zalažu se za slabljenje dinara u odnosu na evro. Osnovni argumen ovave eorije je da slabiji dinar čini izvoznu robu jefiinijom (sranom upcu), a uvoznu robu supljom (domaćem upcu). Smanjenjem uvoza i povećanjem izvoza deprecijacija bi rebalo da poboljša spoljnorgovinsi bilans, poveća proizvodnju i zaposlenos. Dosadašnje analize odnosa realnog ursa i uvoza i izvoza mahom su sagledavale vezu ovih promenljivih u raom rou. Ovaj rad doprinosi disusiji na emu odnosa realnog ursa dinara i spoljnorgovinsog bilansa, jer prvi sagledava dugoročnu vezu ursa, ao sa uvozom, ao i sa izvozom po raznim privrednim granama. 1 Taođe, ovaj rad sagledava odnos ursa i spoljne rgovine uzimajući u obzir i efee drugih domaćih i sranih promenljivih oje, pored realnog ursa, mogu uicai na uvoz i izvoz po privrednim granama. Naše osnovne ocene bazirane su na modelu predsavljenom u Seciji 2.1. Podaci orišćeni u modelu predsavljeni su u seciji 2.2, do su rezulai predsavljeni u Seciji 3. U seciji 4 priazana su zaljučna razmaranja. 2. Model, meodologija i podaci 2.1. Model i njegova ocena Bahmani-Osooee i Goswami (2004) su, analizirajući bilaeralne odnose Japana i njegovih 9 rgovinsih parnera, priazali da je na bilaeralnom nivou nemoguće ocenii uicaj ursa na uvoz i izvoz meren oličins jer uvozne i izvozne cene nisu bile dosupne na bilaernom nivou. Kao ove cene nisu dosupne ni na nivou privrednih grana, mi praimo Bahmani-Osooee i Ardalani (2006) i proučavamo ao promene realnog efeivnog deviznog ursa uiču na novčane vrednosi uvoza i 1 Arsić i dr. (2005) aođe ocenjuju dugoročne veze uupnog uvoza i ursa, ali se osvrću jedino na porošna dobra i sirovinu i opremu. Iao auori ocenjuju porivenos uvoza izvozom (j. razliu između izvoza i zvoza), ocena jednačine izvoza nije daa. 1

8 Oseljivos srpsog izvoza i uvoza na promene deviznog ursa u dugom rou izvoza. Svaa privredna grana (j. svaa grupa proizvoda) ima sledeće funcije izvoza (priliva novca) i uvoza (odliva novca): (1) ln X = α + β ln GDP + β ln REIK + ε, * i, X 1 2 X, ln M = α + β ln GDP + β ln REUK + ε, (2) i, M 3 4 M, gde izvoz u grupi proizvoda i u vremenu izražen u onsannoj vrednosi dinara (X ) zavisi od reanja svese ražnje (GDP * ) i realnog efeivnog izvoznog ursa (REIK ). Taođe, uvoz u grupi proizvoda i u vremenu izražen u onsannoj vrednosi dinara (M ) zavisi od reanja domaće proizvodnje (GDP ) i realnog efeivnog uvoznog ursa (REUK ). Jednačine (1) i (2) predsavljaju svesu ražnju za domaćim proizvodima i domaću ražnju za svesim proizvodima, i izvedene su pod preposavom da je ponuda savršeno elasična. Taođe, one predsavljaju isljučivo dugoročne veze, al ao eonomerijsa lieraura uazuje, raoročna dinamia ne sme bii izosavljena. Soga, praeći Pesaran, Shin i Smih (2001) i Pesaran i Shin (1999) ocenjujemo ADL (auoregressive disribued lag) model ovih jednačina, i prepisujemo ih u formi modela raoročne orecije dugoročnog ravnoežnog sanja: 2 (3) Δ ln X = α + β ln GDP + X gi1 = β Δ ln X * β ln REIK 2 gi2 = β Δ ln GDP + β ln X * + 3 gi3 = β Δ ln REIK + ε X,, (4) Δ ln M = α + M gi4 = 1 + β ln GDP 10 7 β Δ ln M β ln REUK gi5 = β Δ ln GDP + β ln M + 9 gi6 = 0 1 β Δ ln REUK 12 + ε M,. Dugoročne veze u jednačini (3) dae su paramerima β 1, β 2 i β 3, a u jednačini (4) paramerima β 7, β 8 i β 9. Kao bi uprosili dalju analizu, jednačine (3) i (4) prepisujemo u sledećoj formi: * X (5) Δ ln X = α X + β1 ln GDP 1 + β 2 ln REIK 1 + β 3 ln X 1 + ψ X Φ + ε X,, M (6) Δ ln M = α M + β 7 ln GDP 1 + β8 ln REUK 1 + β 9 ln M 1 + ψ M Φ + ε M,, X M gde su Φ i Φ uvedene ao oznae za linearne ombinacije bazirane na ocenama oeficijenaa β : 2 Pesaran i Shin (1999) uazuju da ADL prisup izveden ao u jednačinama (3) i (4) možemo primenii bez obira da li su promenljive sacionarne u nivou (I(0)) ili u prvim razliama (I(1)) ili uzajamno oinegrisane. 2

9 Auori: Niola Tasić i Miroslav Zdravović gi1 = 1 gi2 X Φ β Δ ln X + β Δ ln GDP + β Δ ln REIK, Φ = 0 * gi3 = 0 gi4 gi5 gi6 M Δ ln M + β Δ lngdp + β Δ ln = 1 = 0 = 0 β REUK. Da bi ocenili jednačine (5) i (6), praeći meodologiju u Pesaran, Shin i Smih β 0 (2001), prvo smo uradili F-es sa nulom hipoezom da 1 = β 2 = β 3 = u β 0 jednačini (5), j. 7 = β8 = β 9 = u jednačini (6). Pesaran, Shin i Smih (2001) aođe uazuju da je ovaav es, bez obzira da li su promenljive sacionarne u nivou (I(0)) ili u prvim razliama (I(1)) ili delom jedne delom druge, dovoljan da proceni da li promenljive izražene u nivou (j. logarimu) reba uljučii u jednačinu. Auori obezbeđuju i empirijsu disribuciju ovao izraženog F-esa, na ojoj baziramo naše ocene. Naon šo je za svau grupu proizvoda (oje priazujemo u sledećoj seciji) i uvrđeno da li reba uljučii promenljive izražene u nivou, osaje izabrai olio docnji uljučii u raoročni efea, j. oje vrednosi uzei za gi1 do gi6 u jednačinama (3) i (4). U odabiru vrednosi za gi1 do gi6 bili smo vođeni Aaie-ovim (1974) informacionim rierijumom (AIC), ali imajući u vidu obim dobijenih rezulaa, oni ovde nisu priazani. 3 Naon ocene oeficijenaa u jednačinama (5) i (6), vrednosi oeficijenaa α i β normalizovali smo prema (negaivnim) vrednosima oeficijenaa β 3 (β 9 ), ao bi dobili uicaj osalih promenljivih oji su relaivni u odnosu na uicaj samog izvoza (uvoza) iz prošlog perioda. Jednačine (5) i (6) soga predsavljamo ao: α X β1 * β 2 ψ X X ' (7) Δ ln X = + ln GDP 1 + ln REIK 1 ln X 1 + Φ + ε X,, β β β β 3 3 α M β 7 β8 ψ M M ' (8) Δ ln M = + ln GDP 1 + ln REUK 1 ln M 1 + Φ + ε M,. β β β β 9 9 Iz jednačine (7) sledi da je elasičnos izvoza u odnosu na realni urs (j. procenualna promena izvoza u odnosu na procenualnu promenu realnog ursa) jednaa (β 2 / -β 3 ). 4 Slično ome, iz jednačine (8) sledi da je elasičnos uvoza u odnosu na realni urs jednaa (β 8 / -β 3 ) Podaci Kao bi ocenili elasičnos izvoza i uvoza na realni urs orisili smo mesečne podae za period od avgusa do maja godine. Desezonirani uvoz i izvoz, 3 Ocenjeno je po 9 vrednosi za sve gi (sem gi1 i gi4 gde je po 8 promena), šo je oo ocena. 4 Izvođenje elasiciea može se lao doazai eoremom diferencijabilnosi implicino zadaih funcija. 3

10 Oseljivos srpsog izvoza i uvoza na promene deviznog ursa u dugom rou prema grupi proizvoda po sandardnoj međunarodnoj rgovinsoj lasifiaciji (SMTK), izraženi su u dinarima i deflacionirani cenama na malo (gde je baza prose oom godine). 5, 6 Kao šo Grafion 1. uazuje, živoinjsa i biljna ulja i masi zabeležili su najviši međugodišnji ras izvoza. Međuim, i pored najvišeg rasa, udeo ovog seora u uupnom izvozu u maju godine bio je niza i iznosio je 1,3%, do je od uvoza udeo ovog seora (sa aođe najvećim rasom) iznosio 0,2%. Grafion 1. Međugodišnja sopa rasa izvoza i uvoza po SMTK seorima Živoinjsa i biljna ulja i masi Mineralna goriva i maziva Mašine, aparai i ranspor. uređaji Sirove nejesive maerije Razni goovi proizvodi Ponderisan prose Prerađeni proizvodi Hemijsi proizvodi Hrana Proizvodi i ransacije Piće i duvan Izvoz Uvoz 0% 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% Prosečne međugodišnje sope rasa Napomena: seori su rangirani po međugodišnjoj sopi rasa izvoza Kao šo Grafion 2. uazuje, ljučni seori za uupnu dinamiu izvoza su prerađeni proizvodi (proizvodi svrsani po maerijalu), mašine, aparai i ransporni uređaj razni goovi proizvod hemijsi proizvodi i hrana. Uvozna dinamia je pod najvećim uicajem mašina, aparaa i ranspornih uređaja, prerađenih proizvoda, mineralnih goriva i maziva i hemijsih proizvoda. 5 Izvor za spoljnorgovinse podae od avgusa do decembra godine je Savezni zavod za saisiu, a od januara godine izvor je Republiči zavod za saisiu. 6 Treba napomenui da je Crna Gora uljučena u saisiu spoljne rgovine od januara godine. Iao je učešće razmene sa Crnom Gorom zanemarljivo u uupnoj spoljnorgovinsoj razmen u neim SMTK seorima i odsecima (npr. hrana, odeća i obuća) učešće je mnogo veće. Jednorano povećanje uvoza i izvoza na viši nivo, ao posledica uračunavanja razmene sa Crnom Gorom a ne ao posledica promene realnog ursa, može učinii naše rezulae manje saisiči značajnim. Ipa, do većih promena nije došlo ni ada smo onrolisali za ovu promenu uvodeći vešaču promenljivu oja ima vrednos od 0 od avgusa do decembra godine, a 1 od januara do maja godine. 4

11 Auori: Niola Tasić i Miroslav Zdravović Grafion 2. Seorsa sruura izvoza i uvoza (maj godine) a) Izvoz b) Uvoz Osalo 12% Hrana 11% Prerađeni proizvodi 35% Razni goovi proizvodi 8% Osalo 10% Mašine, aparai i ranspor. uređaji 29% Hemijsi proizvodi 12% Hemijsi proizvodi 13% Razni goovi proizvodi 13% Mašine, aparai i ranspor. uređaji 17% Mineralna goriva i maziva 19% Prerađeni proizvodi 21% U zavisnosi od SMTK seora za oji ocenjujemo funcije uvoza i izvoza, orišćene su različie serije za domaću proizvodnju i svesu ražnju. Tabela 1. priazuje orespondirajuće indese domaće proizvodnje i svese ražnje po SMTK seorima. Svi indesi su desezoniran a za sve indese baza je prose oom godine. 7 Kao bi izračunali realni efeivni izvozni urs orisimo sledeću jednaos: P wieur EUR wiusd USD P (9) REIK NEIK * = * e * * * e * P + wiusd wieur wiusd wi + + EUR P gde je NEIK nominalni efeivni izvozni urs (izražen u dinarima po jedinici srane efeive), P indes domaćih cena i P * indes sranih cena. NEIK je izračuna ao ponderisan prose ursa evra prema dinaru (e EUR, izražen u dinarima po jednom evru) i ursa američog dolara prema dinaru (e USD, izražen u dinarima po jednom dolaru). Ponderi su izračunai srazmerno vrednosi izvoza robe u zemlje vezane za evro (wi EUR ) i vrednosi izvoza robe u zemlje vezane za američi dolar (wi USD ) oom maja godine. 8 Za indese cena P i P * bazna godina je 2007, ao da su prosečan REIK i prosečan NEIK jednai oom godine. 7 Izvor za indese domaće proizvodnje je Republiči zavod za saisiu, a izvor za indese svese ražnje je Međunarodni monearni fond (IMF Primary Commodiy Prices baza podaaa). 8 Računica indesa sranih cena (P * ) slična je računici nominalnog efeivnog izvoznog ursa (NEIK ), jer su ponderi (wi USD i wi EUR ) jedna ali je umeso ursa orišćen indes cena na malo u Sjedinjenim Državama i Evro zoni. 5

12 Oseljivos srpsog izvoza i uvoza na promene deviznog ursa u dugom rou Tabela 1. SMTK seor svesa ražnja i domaća proizvodnja Seori proizvoda po SMTK Uupno Svesa ražnja (jednačina izvoza) Cena dobara orišćenih u indusrijsoj proizvodnji Domaća proizvodnja (jednačina uvoza) Indusrijsa proizvodnja Hrana Cena hrane Proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića Piće i duvan Cena dobara (isljučujući goriva) Proizvodnja duvansih proizvoda Sirove nejesive maerije Cena dobara (isljučujući goriva) Indusrijsa proizvodnja Mineralna goriva i maziva Živoinjsa i biljna ulja i masi Hemijsi proizvodi Prerađeni proizvodi Mašine, aparai i ransporni uređaji Razni goovi proizvodi Proizvodi i ransacije Cena sirove nafe Cena hrane Cena dobara orišćenih u indusrijsoj proizvodnji Indusrijsa proizvodnja Proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića Proizvodnja hemialija i hemijsih proizvoda Prerađivača indusrija Proizvodnja mašina i aparaa Prerađivača indusrija Indusrijsa proizvodnja Da bi smo izračunali realni efeivni uvozni urs orisili smo jednaos sličnu onoj priazanoj u jednačini (9), ali su ponderi izračunai srazmerno vrednosi uvoza robe iz zemalja vezanih za evro i vezanih za američi dolar oom maja godine. Kao se mesečne varijacije ova dva ursa reću goovo idenično, nije iznenađujuća visoa i saisiči značajna orelacija priazana u Tabeli 2, oja priazuje orelacije odabranih promenljivih. Korelacija dva realna ursa iznosi 0,977 i saisiči je značajna na nivou od 5%. Tabela 2. Korelacije Promene u uvozu Realni efeivni izvozni urs Realni efeivni uvozni urs Indes svese (indusrijse) ražnje Indes domaće (indus.) proizvodnje Promene u izvozu Promene u uvozu 0,680* 1,000 Realni efeivni izvozni urs 0,021-0,040 1,000 Realni efeivni uvozni urs 0,022-0,038 0,997* 1,000 Indes svese (indusrijse) ražnje 0,027-0,036 0,920* 0,912* 1,000 0,164 0,363* 0,538* 0,535* 0,602* Napomene: Izvoz, uvoz, indes svese ražnje i indes domaće proizvodnje su desezonirani i ransformisani u prirodne logarime. Realni efeivni ursevi su ransformisani u prirodne logarime. * označava saisiču značajnos na nivou od 5%. Pored uzajamno jae orelacije, realni ursevi aođe imaju saisiči značajnu poziivnu orelaciju sa indesom svese ražnje i indesom domaće proizvodnje. 6

13 Auori: Niola Tasić i Miroslav Zdravović Jačina orelacione veze realnih urseva izraženija je sa indesom svese ražnje. Taođe, svesa ražnja i domaća proizvodnja su poziivno orelisane, ao šo su i promene u uvozu i promene u izvozu. Primeimo da su oba realna ursa (efeivni uvozni i efeivni izvozni urs) poziivno orelisana sa promenama u izvozu, a negaivno orelisana sa promenama u uvozu, iao oeficijen orelacije nije saisiči značajan na nivou od 5%. 9 Imajući u vidu definiciju realnog efeivnog ursa (gde viši nivo označava manju vrednos dinara), eonomsa logia ovih rezulaa može bii: pri nižoj realnoj vrednosi dinara u odnosu na evro i američi dolar uvoz je niž a izvoz je viši j. dolazi do poboljšanja u spoljnorgovinsoj razmeni. Međuim, zbog veoma nise vrednosi oeficijena orelacije (i nise saisiče značajnosi og oeficijena), nismo u mogućnosi da vrdimo da je gore navedena logia ispravna. Međuim, ao orelaciona analiza sagledava samo reanja dve promenljive i ne eliminiše efee drugih promenljivih oje mogu bii uzro određenih rezulaa, ona nam može pružii samo ograničene doaze o poencijalnom uicaju realnog ursa na reanja u spoljnoj rgovini. Ipa, orelaciona analiza daje uvid u o ša možemo očeivai od rezulaa eonomerijse analize oje predsavljamo u sledećoj seciji. 3. Rezulai 3.1. Uicaj realnog ursa na izvoz Tabela 3. predsavlja ocenu elasičnosi funcije izvoza za grupe proizvoda prema SMTK. Zbog obima rezulaa, priazani su samo ocenjeni rezulai za dugoročne efee. Taođe, oeficijeni elasičnosi su normalizovani ao šo je objašnjeno u seciji 2.1. Podseimo se da, uolio očeujemo da deprecijacija dinara simuliše izvoz, ocena oeficijena uz realni efeivni izvozni urs reba da bude poziivna. Iz Tabele 3. vidimo da ocena oeficijena uz realni efeivni izvozni urs ima saisiči značajnu vrednos i očeivan zna u 5 od 10 grupa 10. Taođe, vidimo da je oeficijen poziivan i saisiči značajan i ada analiziramo uupan izvoz. Pored očeivanog znaa i saisiče značajnos oeficijeni (oji predsavljaju elasičnos izvoza) imaju i eonomsu važnos. Tao b na primer, egzogena realna 9 Saisiča značajnos nije povrđena ni na jednom od prihvaćenih nivoa poverenja. 10 Slaba veza realnog izvoznog ursa sa izvozom hrane i negaivna sa izvozom živoinjsih ulja i masi posledica su ampanjsog izvoza voća i povrća oom lea, šećera od sepembra jedne do mara druge godine i ulja u zavisnosi od roda suncorea. Slaba i negaivna veza realnog ursa i izvoza mašina, aparaa i ranspornih uređaja posledica je naglih soova u vrednosi izvoza ada se vrše remoni brodova, aviona, vagona i slično (ao i izuzeno visoog rasa vrednosi izvoza u proelih 18 do 24 meseca usled privaizacija i greenfield ulaganja u ovom seoru) sa jedne srane, upros realnoj aprecijaciji ursa sa druge srane. 7

14 Oseljivos srpsog izvoza i uvoza na promene deviznog ursa u dugom rou deprecijacija efeivnog izvoznog ursa od 5% (npr. promena nominalnog ursa sa 80 na 84 dinara za evro i sa 50 na 52,5 dinara za dolar pri onsannim domaćim i sranim cenama) dovela u dugom rou do rasa izvoza mineralnih goriva i maziva za 21,95%, pića i duvana za 7%, hemijsih proizvoda za 5,76%, prerađenih proizvoda za 5,19% i sirove nejesive maerije za 1,88% mesečno. Sveuupno, gledajući oeficijen iz prvog reda Tabele 3, izvoz bi u dugom rou porasao za 2,53% mesečno. 11 Tabela 3. Ocena dugoročne elasičnosi funcije izvoza (priliva novca) Indes Realni efeivni svese X Φ izvozni urs ražnje Konsana 2 R Uupno 0,507 0,658 1,769 5,158 0,397 (2,193)** (3,178)*** (3,419)*** (4,842)*** Hrana 0,336 0,858 2,317 3,247 0,587 (0,988) (1,937)* (7,299)*** (1,764)* Piće i duvan 1,401 0,996 3,555-4,366 0,650 (2,285)** (1,573) (10,295)*** (-2,876)*** Sirove nejesive maerije 0,377 0,782 0,847 2,049 0,749 (5,087)*** (8,153)*** (12,216)*** (8,554)*** Mineralna goriva i maziva 4,391-0,760 5,777-8,866 0,721 (2,412)** (-0,631) (10,226)*** (-2,395)** Živoinjsa i biljna ulja i masi -0,735 4,874 2,172-14,000 0,498 (-0,582) (3,008)*** (5,513)*** (-2,978)*** Hemijsi proizvodi 1,151 0,242 1,728 2,146 0,257 (4,191)*** (1,348) (2,256)** (4,325)*** Prerađeni proizvodi 1,039 0,538 2,147 2,408 0,240 (3,291)*** (1,946)* (2,686)*** (3,657)*** Mašine, aparai i rans. uređaji -0,365 1,434 2,783 3,143 0,451 (-0,637) (2,248)** (4,897)*** (1,947)* Razni goovi proizvodi 0,259 0,627 2,169 4,399 0,351 (0,872) (2,187)** (2,537)** (3,716)*** Proizvodi i ransacije 0,340-8,683 0,976 41,087 0,813 (0,668) (-8,736)*** (12,498)*** (11,874)*** Napomene: Zavisne promenljive i indesi svese ražnje su desezonirani i ransformisani u prirodne logarime. Realni efeivni izvozni urs je ransformisan u prirodne logarime. U zagradama ispod ocene oeficijenaa priazane su -vrednosi. * označava saisiču značajnos na nivou od 10%, ** na nivou od 5% i *** na nivou od 1%. Iao je očeivan efea na nee privredne grane izuzeno viso ada se ima u vidu procenualni poras izvoza, nešo jasniju sliu imaćemo e naon šo se sagleda očeivani ras apsolunih iznosa. Uzimajući isi scenario realne deprecijacije 11 Iao ova računica pomaže pri ilusraciji naših rezulaa vezanih za izvoz, reaori eonomse poliie reba da budu obazrivi i razmore osale posledice deprecijacije ursa. 8

15 Auori: Niola Tasić i Miroslav Zdravović efeivnog izvoznog ursa i vrednos izvoza u USD u maju godine, najveći apsoluni ras izvoza u dugom rou od 19,7 mln. USD bi osvarili prerađeni proizvod iao je relaivni efea na ovu privrednu granu negde oo prosea osalih seora. Sledi apsoluni ras izvoza mineralnih goriva i maziva sa povećanjem od oo 8,6 mln. USD, pa ras izvoza hemijsih proizvoda sa povećanjem od oo 7,3 mln. USD. 12 Taođe, izvoz pića i duvana bi bi se povećao za oo 1,8 mln. USD, do bi se se izvoz seora sirove nejesive maerije povećao za 0,9 mln. USD. Po oceni oeficijena iz prvog rega Tabele 3, agregani izvoz bi se u dugom rou povećao za 27,1 mln. USD. Podseimo se da očeujemo da povećana svesa ražnja uiče na poras izvoza. Iz Tabele 3. aođe vidimo da oeficijen uz indes svese ražnje ima očeivan zna i da je saisiči značajan u 6 od 10 grupa, ao i u uupnom izvozu. Najelasičniji odnos izvoza i svese ražnje zabeležen je od seora živoinjse i biljne masi i ulja, a sledi seor mašine, aparai i ransporni uređaji. Elasičnos uupnog izvoza nešo je ispod medijane saisiči značajnih grupa proizvoda, i uazuje da bi ras svese ražnje od 5% u dugom rou povećao srpsi izvoz za oo 3,29% (odnosno za oo 35 mld. USD, bazirajući se na podacima za maj godine). Rezulai uazuju da je izvoz (odnosno priliv novca) u dugom rou oseljiviji na promene svese ražnje nego na promene realnog efeivnog izvoznog ursa. Uicaj realnog ursa na izvozno orjenisane seore Kao su rezulai ocene elasičnosi izvoza u odnosu na realni urs delimično ograničen poušali smo da dođemo do značajnijih rezulaa još jednom dezagregacijom, fousirajući se na nivo odsea. Naime, osam radicionalno izvozno orijenisanih indusrijsih odsea, oji zajedno osvaruju sufici u robnoj razmeni sa inosransvom, smanjili su udeo u uupnom izvozu (sa 45% u godini na 37% u godini). Kod ovih odsea očeujemo da posoji jača veza između realne deprecijacije ursa i rasa izvoznih prihoda, i obrano. Soga se orećemo Tabeli 4, u ojoj priazujemo ocenu jednačine izvoza za izvozno orjenisane odsee određenih SMTK seora. Iz ove abele vidimo je elasičnos izvoza u odnosu na realni efeivni izvozni urs saisiči značajana i očeivanog znaa u 5 od 8 izvozno orijenisanih seora 13. Najveća ocenjena elasičnos zabeležena je od gvožđa i čelia i obojenih meala, gde deprecijacija realnog efeivnog izvoznog ursa od 5% dovodi do povećanja izvoza od 9,27% i 12 Hemijsi proizvodi i mineralna goriva i maziva imaju aposluno povećanje oje je slično, iao je relaivno povećanje mineralnih goriva i maziva soro čeiri pua veće od relaivnog povećanja hemijsih proizvoda, šo je posledica različiih udela u sruuri izvoza. 13 U odsecima gde nije uvrđena saisiča značajnos (predivo, anine i esilni proizvod odeća i obuća) verujemo da se radi o efeu preusmeravanja lohn poslova u Tursu i na Blisi i Dalei Iso. 9

16 Oseljivos srpsog izvoza i uvoza na promene deviznog ursa u dugom rou 7,57%, respeivno. Od saisiči značajnih elasičnosi realnog ursa, najmanja je u odseu namešaj i delov gde deprecijacija realnog efeivnog izvoznog ursa od 5% dovodi do povećanja izvoza za 2,87%. Tabela 4. Ocena dugoročne elasičnosi funcije izvoza (priliva novca) za izvozno orijenisane odsee Proizvodi od aučua Predivo, anine i esilni proizvodi Gvožđe i čeli Obojeni meali Namešaj i delovi Odeća Obuća Razni goovi proizvod nepomenui Realni efeivni izvozni urs Indes svese ražnje X Φ Konsana 2 R 0,631 0,045 0,877 4,280 0,503 (3,947)*** (0,333) (3,076)*** (7,912)*** 0,412-0,013 2,262 4,428 0,464 (1,356) (-0,042) (5,919)*** (5,027)*** 1,855 0,347 2,558-1,222 0,170 (2,175)** (0,806) (1,281) (-0,939) 1,514 0,334 2,034-0,116 0,394 (4,076)*** (1,434) (4,844)*** (-0,188) 0,573 0,542 0,993 1,454 0,552 (4,025)*** (4,040)*** (5,048)*** (5,471)*** 1,330-0,140 5,501 2,720 0,423 (1,557) (-0,163) (6,306)*** (1,266) 0,158 0,577 2,164 3,344 0,580 (0,525) (1,954)* (8,860)*** (4,841)*** 0,972 0,188 0,467 2,261 0,769 (9,363)*** (2,685)*** (9,980)*** (11,153)*** Napomene: Zavisne promenljive i indesi svese ražnje su desezonirani i ransformisani u prirodne logarime. Za odsee gvožđe i čeli i obojeni meali indes svese ražnje aprosimiran je indesom cena mealnih dobara, do je za osale odsee aprosimiran indesom cene dobara orišćenih u indusrijsoj proizvodnji. Realni efeivni izvozni urs je ransformisan u prirodne logarime. U zagradama ispod ocene oeficijenaa priazane su - vrednosi. * označava saisiču značajnos na nivou od 10%, ** na nivou od 5% i *** na nivou od 1%. Imajući u vidu obim rgovine u maju godine, deprecijacija ursa imala bi najveći dugoročni uicaj na apsoluni ras izvoza gvožđa i čelia (15,94 mln. USD), pa na apsoluni ras izvoza obojenih meala (4,84 mln. USD). Najmanji dugoročni uicaj na aposului ras izvoza zabeležio bi odse namešaj i delov gde bi idenična promena ursa dovela do povećanja izvoza od svega 0,51 mln. USD. Kao je saisiča značajnos indesa svese ražnje povrđena jedino u dva odsea (namešaj i delovi i razni goovi proizvodi 14 ), iz Tabele 4. aođe sledi da indes svese ražnje u manjoj meri uiče na promene u izvozu od izvozno orjenisanih odsea, u poređenju sa ocenama dobijenim na nivou seora za osale seore. 15 Ipa, sve saisiči značajne ocene elasičnosi izvoza na sranu ražnju 14 U ovom rgovinsom odseu se najvećim delom nalazi izvoz podnih obloga. 15 Elasičnos izvoza na svesu ražnju u odseu obuća značajna je e na nivou poverenja od 10%. 10

17 Auori: Niola Tasić i Miroslav Zdravović prae ispravnu eonomsu logiu šo je veća srana ražnja, o je veći prihod srpsih izvoznia. Kraoročne endencije imaju uicaja na sve izvozno orijenisane odsee, sem na gvožđe i čeli. Kao šo Tabela 4. uazuje, ni indes svese ražnje (a ni onsana) nema saisiči značajan uicaj na izvoz gvožđa i čelia, pa sledi da je izvoz ovog odsea definisan je isljučivo dugoročnim reanjem realnog efeivnog izvoznog ursa. 16 Sveuupno, na osnovu podaaa dobijenih za izvozno orijenisane odsee, sledi da su upravo ovi odseci u većoj meri oseljivi na promene realnog ursa, a manje oseljivi na promene svese ražnje u poređenju sa osalim SMTK seorima Uicaj realnog ursa na uvoz Orenimo se Tabeli 5, oja predsavlja ocenu elasičnosi funcije uvoza po SMTK seorima. Kao i u prehodnim ocenama, oeficijeni elasičnosi su normalizovani ao šo je objašnjeno u seciji 2.1. Podseimo se da uolio očeujemo da deprecijacija dinara umanji uvoz u svim indusrijama, onda ocena oeficijena uz realni efeivni uvozni urs reba da bude negaivna. Iz Tabele 5. vidimo da ocene uz realni efeivni uvozni urs imaju saisiči značajnu vrednos i očeivan zna u 3 od 10 grupa, do je oeficijen od uupnog uvoza saisični neznačajan. Držeći se primera egzogene realne deprecijacije efeivnog uvoznog ursa od 5%, orišćenog i pri ilusraciji uicaja na izvoz, najveći bi bili dugoročni efei na proizvode i ransacije (čiji bi se uvoz u dugom rou smanjio za 30,12%), pa na piće i duvan (čiji bi se uvoz u dugom rou smanjio za 8,71%), i na mašine, aparae i ransporne uređaje (čiji bi se uvoz u dugom rou smanjio za 5,06%). Sagledavajući promene u nominalnim vrednosima uvoza (prema uvozu u USD u maju godine), rangiranje seora bi se u popunosi orenulo najveći apsoluni pad uvoza u dugom rou bi osvarili mašine, aparai i ransporni uređaji (30,6 mln. USD), pa piće i duvan (1,2 mln. USD), pa proizvodi i ransacije (0,3 mln USD). Udeo specijalnih ransacija (manje od 0,1%) i pića i duvana (0,7%) u uupnom uvozu je zanemarljiv, pa deprecijacija realnog efeivnog uvoznog ursa više pogađa invesicije od lične porošnje. Podseimo se da očeujemo da povećana domaća proizvodnja smanjuje uvoz. Iz Tabele 5. vidimo da oeficijen uz indes domaće proizvodnje ima očeivan zna i da je saisiči značajan u samo 2 grupe proizvoda, ali i u uupnom uvozu. Visoa elasičnos uvoza i domaće proizvodnje zabeležena je u oba seora u ojima je i saisiči značajna. Povećanje domaće proizvodnje od samo 1% dovelo bi u dugom rou do smanjenja uvoza prerađenih proizvoda za nešo ispod 10% i do smanjenja 16 Ipa, relaivno nisa vrednos origovanog R 2 uazuje da promenljive uljučene u jednačinu mogu da objasne svega 17% varijacija u izvozu gvožđa i čelia. 11

18 Oseljivos srpsog izvoza i uvoza na promene deviznog ursa u dugom rou uvoza hemijsih proizvoda za nešo iznad 10%. Udeo ova dva seora u uupnom uvozu izneo je 33,7% u maju godine. Elasičnos uupnog uvoza i domaće proizvodnje aođe je saisiči značajna, ali nešo niža u poređenju sa prehodno navedenim seorima povećanje domaće proizvodnje od 1% dovelo bi u dugom rou do smanjenja uvoza za nešo iznad 5%. Prema podacima iz maja godine, povećanje domaće proizvodnje od samo 1% dovelo bi u dugom rou do smanjenja uupnog uvoza za 109,8 mln. USD. Rezulai uazuju da je uvoz (odnosno odliv novca) najoseljiviji na raoročne oove, do u dugom rou priazuje veoma malu oseljivos na promene realnog efeivnog uvoznog ursa i na promene domaće proizvodnje. Tabela 5. Ocena dugoročne elasičnosi funcije uvoza (odliva novca) Realni efeivni Indes domaće M Φ uvozni urs proizvodnje Konsana 2 R Uupno 1,174-5,170 22,313 30,522 0,691 (1,014) (-2,491)** (9,076)*** (2,799)*** Hrana 0,110 0,428 0,782 5,880 0,473 (1,458) (2,580)** (5,053)*** (6,783)*** Piće i duvan -1,742 2,952 7,258 0,846 0,770 (-2,812)*** (1,819)* (10,938)*** (0,114) Sirove nejesive 1,567-0,889 3,201 5,592 0,628 maerije (4,749)*** (-1,348) (7,430)*** (2,334)** Mineralna goriva i 1,132 0,422 2,935 2,868 0,905 maziva (6,737)*** (1,362) (21,654)*** (2,328)** Živ. i biljna ulja i masi 0,350 2,074 0,770-5,682 0,624 (2,195)** (6,003)*** (6,579)*** (-4,496)*** Hemijsi proizvodi 7,824-10,671 14,864 24,875 0,393 (3,622)*** (-2,130)** (3,513)*** (1,317) Prerađeni proizvodi 2,703-9,358 4,350 41,031 0,322 (1,475) (-2,753)*** (1,066) (3,426)*** Mašine, aparai i rans. -1,012 3,048 7,333 0,724 0,568 uređaji (-1,758)* (4,720)*** (8,026)*** (0,183) Razni goovi proizvodi 0,800-1,429 6,796 12,046 0,376 (1,535) (-1,430) (5,067)*** (3,041)*** Proizvodi i ransacije -6,025 6,780 1,586-2,972 0,514 (-5,358)*** (2,628)** (7,134)*** (-0,297) Napomene: Zavisne promenljive i indesi domaće proizvodnje su desezonirani i ransformisani u prirodne logarime. Realni efeivni uvozni urs je ransformisan u prirodne logarime. U zagradama ispod ocene oeficijenaa priazane su -vrednosi. * označava saisiču značajnos na nivou od 10%, ** na nivou od 5% i *** na nivou od 1%. Kao se promenljive orišćene u pređašnjoj analizi nisu poazale dovoljnim da objasne dugoročne endencije uvoza, razmarali smo se dodane promenljive oje mogu uicai na uvoz. Soga priazujemo rezulae gde smo ocenili jednačinu oja, pored promenljivih orišćenih u dosadašnjoj analiz sadrži indes fonda penzija i plaa (FOND). 17 Sledeća jednačina priazuje naše rezulae: 17 Za ovaj indes baza je prose oom godine. Indes je računa na osnovu vrednosi izraženih u dinarima deflacioniranim cenama na malo (gde je baza prose oom godine), a pored logarimovanja on je i desezoniran. Izvori podaaa su Minisarsvo finansija, RZS i preposava da plae zaposlenih van uzora za izračunavanje prosečne zarade prae dinamiu plaa u uzoru. 12

19 Auori: Niola Tasić i Miroslav Zdravović (10) Δ ln M = 5, ,234 lngdp + 0,053ln REUK + 0,923 lnfond + 3,530 Φ (10,431)*** (2,315)** (0,946) (9,544)*** (8,499)*** M Iao realni efeivni uvozni urs i dalje nema uicaja na reanje uvoza u dugom rou, a uvoz je osaje najoseljiviji na raoročne oove, nova ocena uazuje i na značajan rezula oji je vezan za fond penzija i plaa. Naime, iz jednačine (10) vidimo da je elasičnos uvoza na fond penzija i plaa poziivana i saisiči značajana na nivou od 1% (sa -vrednošću od ča 9,5). Taođe, elasičnos uvoza na fond penzija i plaa ima značajnu eonomsu inerpreaciju: uolio dođe do egzogenog povećanja fonda penzija i plaa za 1%, uvoz će u dugom rou porasi za 0,923%. Tao b na primer, predloženo povećanje penzija za 10% (u sepembru godine) oje dovodi do povećanja fonda penzija i plaa za 3,3%, povećalo uvoz za 3,03% u dugom rou, odnosno 64,4 mln. USD mesečno (prema podacima iz maja godine). 4. Zaljučna razmaranja Ovaj rad imao je za cilj da oceni ao promene u vrednosi dinara uiču na priliv i odliv novca osvaren spoljnom rgovinom. Naši glavni zaljučci su da velia promena realnog ursa dinara (deprecijacija) relaivno malo može pomoći izvoznicima (ocenjen elasicie od 0,507). Sa druge srane, uvoz u još manjoj meri zavisi od realnog ursa, ao najveći uicaj na uvoz u dugom rou ima fond penzija i plaa. Soga, smanjivanje vrednosi dinara može imai značajne negaivne posledice po maroeonomsu sabilnos (ras cena, bilanse poslovnih banaa, zaduženos sanovnišva i preduzeća, id.) bez uicaja na spoljnu rgovinu, smaramo da država najefiasnije može poboljšai spoljnorgovinsa reanja roz umeren ras penzija i zarada u javnom seoru. Da bi preciznije ocenili olio je određena grana srpse privrede elasična (ili neelasična) na promene vrednosi dinara, porebno je sagledai i reanje uvoza i izvoza mereno oličinom robe, a ne samo vrednošću robne razmene. Ovavi rezulai će upopunii analizu izneu u ovom radu. Iso ao, neophodno je ispiai i olio priliv apiala u Srbiju uiče na promenu realnog efeivnog ursa dinara i ao omogućava ras uvoza sa jedne srane (roz ras izvora za njegovo finansiranje), a ras izvoza sa druge srane (usled priliva izvozno orijenisanih sranih direnih invesicija). Ocene uicaja invesicija, uvoza, izvoza, domaće ražnje i inosrane ražnje na indusrijsu proizvodnju objasnile bi nam u ojoj meri je puzanje indusrijse dodae vrednosi u Srbiji posledica pomenuih faora, a olio spore privaizacije bivših indusrijsih giganaa. 13

20 Oseljivos srpsog izvoza i uvoza na promene deviznog ursa u dugom rou Bibliografija Aaie, Hirougu (1974). A new loo a he saisical model idenificaion, IEEE Transacions on Auomaic Conrol 19, no. 6: Arsić, Milojo, Zorica Mladenović, Alesandra Nojović i Pavle Perović (2005). Maroeonomerijso modeliranje privrede Srbije - Teorijse osnove i rezulai. Beograd: CES-MECON. Bahmani-Osooee, Mohsen, i Zohre Ardalani (2006). Exchange Rae Sensiiviy of U.S. Trade Flows: Evidence from Indusry Daa, Souhern Economic Journal 72, no. 3: Bahmani-Osooee, Mohsen, i Gour G. Goswami (2004). Exchange rae sensiiviy of Japan's bilaeral rade flows, Japan and he World Economy 16:1-15. Pesaran, Hashem M., Yongcheol Shin i Richard J. Smih (2001). Bounds esing approach o he analysis of level relaionships, Journal of Applied Economerics 16: Pesaran, Hashem M. i Yongcheol Shin (1999). An auoregressive disribued lag modelling approach o coinegraion analysis. S. Srom (ed.), Economerics and Economic Theory in he 20hCenury: The Ragnar Frisch Cenennial Symposium, Cambridge: Cambridge Universiy Press. 14