Г Е О ПО Н И К А ДЕ ЛО АНО НИМ НОГ РЕ ДАК ТО РА

Величина: px
Почињати приказ од странице:

Download "Г Е О ПО Н И К А ДЕ ЛО АНО НИМ НОГ РЕ ДАК ТО РА"

Транскрипт

1 797 UDC 63(495.02) UDC 94(495.02) DOI: /ZMSDN S ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД Г Е О ПО Н И К А ДЕ ЛО АНО НИМ НОГ РЕ ДАК ТО РА ЗО РА Н Д. СИ МО НО ВИ Ћ И н с т и т у т з а е ко но м и к у по љ о п р и в р е де В о л г и н а 15, Б е о г р а д, С р би ја z o k m e d i a n i s. n e t СА ЖЕ ТАК: У ра ду се го во ри о ано ним ном ре дак то ру као ау то ру Геоп о н и ке, ви з а н т и ј ске ен ц и к ло пе д и је и з по љ о п ри в р е де. У п р в ом де л у д а т је ис т о ри ј ск и п ри к а з н а с т а н к а и с т ру к т у р е Ге о п о н и ке. На ве де ни су не ки од ау т о р а ч и ја с у д е л а п р е т хо д и л а ов ој е н ц и к л о п е д и ји, а њи хо в е п о је д и н е т ек с т о в е р е д а к т о р је у к љу ч ио у ен ц и к ло пе д и ју. У д ру г ом де л у г о в о ри с е о п р об л е м у у т в рђ ив ањ а аут о рс т в а н е к и х д е л а у к љу ч е н и х у Ге о п о н и к у. Мно ги од тих пи са ца, као и њи хо ва де ла, на ма су да нас не по зна ти. За хваљу ју ћ и редакторовом рад у на Геопони ци њи хо ви тек сто ви су бар де л и м и ч но са чу ва ни. И на кра ју, у тре ћем де лу ау тор по све ћу је па жњу тек сту ано нимног ре дак то ра, ко ји је унет у ен ци кло пе ди ју и ко ји пред ставља његов доприно с у ко начном об л и ко в а њу Геоп он ике. О ви м т ек с т о ви ма ре да к т ор је же ле о да упо зна чи таоце са својим личним искуствима из по љопривре де. Текс т о ви, п ри мед б е, м и ш љ е њ а и з а к љу ч ц и д а т и с у к р о з це л у енц ик лопед ију. Ре да к т о р је на ов ај на ч и н по к у ша о да у по зна св е з а и н т е р е с ов ане с а св оји м п р ед ло зи м а з а по б ољ ш а њ е по љ о п ри в р ед не п р о и з в од њ е. * КЉУЧ НЕ РЕ ЧИ: ано ним ни ре дак тор, Ге о п о н и ка, по љо привреда, Виз а н т и ја П и т а њ а ко ја с е од но с е на по љ о п ри в р ед н у т е о ри ју и п ра к с у п ри в лачи ла су до кра ја 20. ве ка ма ло па жње на у ке. Ге о п о н и ка је је ди ни из вор с детаљним и систематски представљеним информацијама о по љо привредној п р о и з в од њи у Ви з а н т и ји. О в ај и з в ор у с у ш т и н и н и је по т п у но ис т ражен. П и т а њи ма ко ја се од но се на ра све тљ а в а ње см исла т екс т а Геоп он ика ба ви ло с е ви ше ау т о ра ра зн и х с т ру к а, од фи ло ло г а до ис т о ри ча ра. О н и су да ли ана лизе садржаја и историјског зна ча ја по љо при вред не ен ци кло - * Рад је део ис тра жи ва ња на про јек ту под називом Одр жи ва по љо при вре да и р у р а л н и р а зв ој у фу н кц ији о с т в ар ив ањ а с т р ат еш к и х ц и љ е в а Ре п у б л и ке С р б и је у о к в и р у Д у н а в с ко г р е г и о н а ко ји ф и н а н с и р а М и н и с т а р с т в о п р о с в е т е, н а у ке и т е х н о л о ш ко г р а з в о ја Ре п у б л и ке С р б и је.

2 798 пе д и је. Ве ћ и н и ис т ра ж и в а ча ов а т е ма још н и је би ла до в ољ но о б у х в ат на, јер ни је да ва ла де таљ ну сли ку про бле ма ти ке ко ја се од но си ла на по љо - п ри в р е д у и на по љ о п ри в р ед н у п р о и з в од њу. О в ај и з в ор с е спо м и њ е с а мо ус пут с дру гим изворима који се баве пољопривредном историјом Виз а н т и је, и т о у гла вном на о снову дел им и чн и х подат ак а који су дос т у пн и н а ову т е м у у и з в о ри м а ко ји с е б а в е з а ко но д а в с т в ом и х аг иог р афијом (ж и т и ја ма св е т а ца). По љо п ри вред на ен ц и к ло пед ија Геоп о н и ка п ред с т а в љ а ком п и ла ц и ју и н ф ор ма ц и ја о по љ о п ри в р е д и ко је с у на с т а ле у г рч ком и ри м ском св е т у к р о з р а з л и ч ит а ис к у с т в а ко ја с у до би је н а п р о у ч а в ањ ем р азн и х мет од а об ра де у по љо при вред ној про из вод њи, с на гла ском на до бру прак су. Ве - ћи на по гла вља Ге о по ни ке на пи са на је с де таљ ним об ја шње њи ма о на чин и ма и по с т у п к у п ри ме не ра зн и х т ех н и к а п р о и зв од њ е. С д ру г е с т ра не, ма њи број њих ко је се на ла зе у овом тек сту на пи сан је ви ше с ма штом не го реално и у прак си пред ста вља ре зул тат раз мишљања која се граниче с не ствар но шћу и фан та сти ком. Но, и по ред то га сма тра мо да је ути цај т ек с т о в а Ге о п о н и ке на еко ном ск у м и с а о у по љ о п ри в р е д и Ви з а н т и је био зна ча ја н. Ге о п он ика п р ед с т а в љ а је д и н у с а ч у в а н у ен ц и к ло пе д и ју на п и с а н у на грч ком је зи ку, а ко ја се од но си на по љо при вре ду. Она је на ста ла као део ве л и ког ен ц и к ло пе д и ј ског по д у х в а т а ви з а н т и ј ског цара Конс т а нт ина V I I Пор фи ро ге не та ( ). Ца ру је по све ћен увод ни део, али он ни је био њ е г ов ра д, к а о ш т о с е ра н ије смат рало. Ве ћ и де о ен ц и к ло пе д и је на п и с а н је у вре ме ну пре вла да ви не ца ра Кон стан ти на VII. Име ре дак то ра овог де ла ко је је на ста ло у 10. ве ку још увек је не по зна то. НА СТА НАК И СТРУК ТУ РА Г Е О ПО Н И К Е Ен циклопе ди ја Ге о по ни ка де ло је из обла сти еко но ми ке по љо привре де ко је је, ка ко се сма тра, у име ца ра Кон стан ти на VII при ре дио на ма не по зна т и р е да к т ор. У у в од ном де л у р е да к т ор на в о д и да је Ца р у ра д ио мно га до бро чин ства сво јим по да ни ци ма, да је уни штио њихове непријате ље, али да се по све тио и мно гим дру гим по сло ви ма ко ји су уне ли ред у св а ко д нев н и ж и в о т. У на с т а в к у ис т и че Ца р е в е по с е б не з а с л у г е. Ода је м у п ри зна њ е на њ е г о в ој не с е би ч ној по д р ш ц и у ра з в о ју на у ке, к ул т у р е, умет но сти и еко но ми је сле де ћим ре чи ма: Пр во, скре ћем па жњу на фило з о фи ју и р е т о ри к у, ко је с у в ећ у па ле у де к а ден ц и ју, з а г њу р е не у не м у д у би н у р еке з аб ор ав а у подз емном св ет у; оне с у с а да до бр о и р а з у м но ор г а н и з о в а не и ра з ви је не т в о јом у п ра в љ ач ком ру ком. За т и м, св е д ру г е на у ке и умет но сти си об но вио. За тим, са знав ши о три сфе ре, ко је се разл и к у ју у д р жа в ном ж и во т у, од но сно о вој сц и, све ш т енс т ву и зем љора дњи и спо соб но сти вла да ња. За тим си сa те би свој стве ном ве ли чи ном и дуби ном ми сли, на ре дио ко ри шће ње ис ку ства древ них писаца о земљорадњи и г а је њу би љ а к а, о в р е ме н у, к а р а к т е ру и ме с т у, које и м одг ов ар а, и још о ме сти ма тра же ња во де, и при пре ми за ра до ве ко је ћеш оба ви ти и с

3 799 ка квим на ги бом, као и све дру го ве ли ко, са брао си у јед но ко ри сно за све де ло [Dalby 2011: 53 54]. 1 Реда к т ор у у вод у Геоп он ике ука зу је да је Цар и у по љо при вре ду донео пу но жа ра. По љо привреда као гра на привреде има ла је ве лики утицај на еко но м и ју цар с т в а. За т о на с и не ч у д и Ца р е во и н т е р е с о в а њ е з а њу. Из тог ра з ло га Кон с та н т и н V I I на ре д ио је да бу д у п ро на ђе н и сви т ек с то ви ан тич ких пи са ца на те му пољопривре де. Да се њи хо ви ра до ви иден тифи к у ју, са к упе, п ре ве д у и об ја ве на јед ном ме с т у [ Ko u t a va-de l i vo r ia 20 02: ]. С ти ме нас упо зна је и са ста вљач Ге о п о н и ке ко ји ис ти че да њег ов р а д н ије о ри г и н а л но де ло, в е ћ д а п р ед с т а в љ а комп ил ац ију, која је на пра вље на коришћењем других извора, укључујући и оне који су по - сто ја ли као збор ни ци ра зних дру гих ком пи ла ци ја. У а н т и ч кој л и т е ра т у ри по љ о п ри в р е да је з а у зи ма ла по с е б но ме с т о. Она је би ла и ва жна гра на при вре де. На ма су да нас по зна ти тек сто ви неких ла тин ских агро но ма. На пр вом ме сту то су Ка тон, Ва рон и Ко лу ме ла. С дру ге стра не де ла грч ких ау то ра ско ро да ни су са чу ва на. И по ред то га де ла ко ја с е од но с е на т е м у еко но м и ке по љ о п ри в р е де, а ко ја с у с а ч у в а на до да на ш њи х да на, све до че о бо гат с т ву т ра д и ц и је п и са ња т ек с т о ва на ову т е м у. Та т ра д и ц и ја је би ла в аж на у хеле н и с т и ч кој и ри м ској е ри. По зна т о је да с у ов а де ла, п ри к у п љ е на у к а сно а н т и ч к и м ком п и ла ц и ја ма, к а сн и је у к љу ч е н а у ј е д и н с т в е н у в и з а н т и ј с к у к о л е к ц и ј у, к о ј а ј е д о б и л а н а с л о в Ге о п о н и ка. Пр ву е н ц и к ло пе д и ју и з по љ о п ри в р е де, од но сно з б о р н и к т е к с т о в а или екло гу, на пи сао је Ка си јан Бас у 6. ве ку, од ко га је ано ним ни ре дак тор из 10. ве ка пре у зео тек сто ве ко је је по том по све тио ца ру Кон стан ти ну VII. На жа лост, овај текст је из гу бљен [Липшиц 1960]. Са чу ва не су, ипак, неке в е рз ије т е к с т о в а н а с т а ле у ис т оч ном де л у Виз а нт и јског ц а рс т в а. Тек с т о ви с е мог у к в ал ификов ат и у мањ е в р ед не и з во р е. И по р ед т о г а ови тек с то ви да ју нам до бар у ви д, помоћу ко га мо же мо по к у ша т и да у т вр д и мо ко л и ко је т екс т а но н и м ног виза нт ијског п ри ре ђи ва ча д и рек т но за ви сио од мо де ла п и с а њ а п ри ме њи в а н и х у к а сној а н т и ц и, и ко ји би у с л у ча ју Ге о - п о н и ке п р ед с т а в љ а л и р е з ул т ат ра да р е ви зи је и мо де р н и з а ц и је од с т ра не но в ог ком п и ла т о ра, од но сно р е да к т о ра [A m a t o : 1 6]. Текст Ге о п о ни ке п ред с т а в ља о је мо д и фи ко ва н у ве р зи ју г рч ког т ек с т а Ви н до н и ја А на т о л и ја и з Б еј ру т а, на п и с а ног у 12 к њи г а, а ко ји је на с т а о у 4. ве ку но ве ере. Текст је но сио на слов S ynagoge georg ik on e pitedeumaton или на грч ком Συναγωγή γεωργικών έπιτηδευμάτων ( Зби р к а и з по љ о п ривред не прак се). А на т о л и је ве ро ват но мо же бит и и дент ификова н ка о позна т и п ра вн и к и з 4. ве к а, п рефек т И л ирик а и п ријат ељ а Л ибан ија. Њег ов ра д је заснова н на ра ни јим ра до ви ма рим ских ау то ра по пут Ко лу меле (Columella) и Плин и ја Ст а ри јег (G a i u s Pl i n i u s Secu ndu s). На о снову у вида у њихов ра д може 1 Ци та те ко ји су узе ти из Ге о п о н ике с ру ског је пре вео про фе сор др Ву ка шин Ко стић; ау тор овог члан ка пре во дио је текст с ен гле ског је зи ка. Тек сто ви су упо ре ђи ва ни и узи ман је нај бо љи пре вод.

4 800 с е п ри ме т и т и да с у он и п р е у зи ма л и ра до в е не к и х с т а ри ји х ау т о ра. Пр е све г а м и сл и мо на ра с п ра ву Ма г а и з К ар т а г и не (ч и је је дело п р еведено на ла тин ски је зик у 2. пре н.е. по на ло гу рим ског Се на та). Овај текст је у 7. ве ку адаптирао Касијан Бас (Cassianus Bassus Scholasticus). Дело је носило на слов Pe r i ge or g i a s e k lo gai (Ода бра на п и т а њ а о рат арс т ву), и опс т ало је са мо на арап ском, у не што из ме ње ном об ли ку [Симоновић 2015: 15]. К а си ја н Ба с Схо ла с т и к д у г о је сма т ра н з а сав ремен ик а Конс т а нт ина VII. И не са мо то, ње му се при пи су је ау тор ство над Ге о п о н и ком. Овај тренд од ре ђи ва ња Ка си ја на Ба са као ау то ра при су тан је од сред ње га ве - ка. У ко рист ау тор ства Ка си ја на Ба са опре де ли ли су се и мно ги ка сни ји ис тра жи ва чи чак и они ко ји су о овој те ми пи са ли у 21. ве ку. На при мер, Ми ко лај чик [Bas sus + Mi ko lajczyk 2012]. Же ли мо да на по ме не мо да не - м а мо до к а з ко ји би у по т п у нос т и пот в рд ио исп р а вно с т ов е т в рдњ е. С д ру г е с т ра не, а ко п ри х в а т и мо ову т в рд њу к а о т ач н у, по с т а је на м ја сн и је за што се још увек као ау тор по ја вљу је Ка си јан Бас. Мо жда за то што се име са мог Ба са као си на Ба са ди рект но по ми ње у уво ди ма књи га VII, VI II и IX, где се он на во ди као ау тор. Мо де р на ис т о ри о г ра фи ја в р е ме ж и в о т а К а си ја на Б а с а од р е ђу је у 6. век. Одер ову чи ње ни цу за сни ва на осно ву сле де ћих ар гу ме на та: 1) Титу ла схо ла стик (σχ ολαστικο ς) је из 6. или из пр ве по ло ви не 7. ве ка, и корис т ила се п рил иком и меновањ а п ра вн ика; на зи в ове т и т у ле је п ро ме њен по сле смр ти ца ра Ира кли ја, 641. го ди не, 2) Ка си јан Бас је рим ско име; ова кво име ни је по сто ја ло у Ви зан ти ји у 10. ве ку, 3) Рад Ка си ја на Ба са је по с т и л у п и с а њ а с л и ча н ра до ви ма ко је с у на п и с а л и А лек с а н да р од Трале са и Еци ја из Ами да; ра до ви су из обла сти ме ди ци не и на ста ли су у 6. в е к у, 4) К а си ја но в о де ло је ц и т и ра о Де ла Ра зи (C on t i ne n s d a l-r ā z ī), ко ји је умро 925; ње гов рад је био по знат у арап ском све ту пре вре ме на Констан ти на VII. Осим то га, Серж син Или јин је пре вео Ку сту са (Qust.ūs), у овом и ме н у је Оде р ви де о де фор ма ц и ју и ме на К а си ја н. Превод ила ц Се рж је идентичан са Сержом Ришаином (Serge de Rīš aynā), при ја те љем исто - ри ча ра А г а т и ја. О ба ау т о ра с у ж и в е ла у 6. в е к у. И з св е г а т о г а п р о и з и лази да је К а си ја н ве ро ват но био са вре ме н и к свог п ре во д и о ца, ко ји је ж и ве о у 6, а не по чет ком 7. ве ка [O der 1893]. Ге о по ни ка је по за ми сли саставља ча требала да представља енцикло - пе диј ски рад. Ре дак тор је же лео да у овом де лу дâ све о бу хват ну сли ку о г ра на ма по љ оп ри в р е де: з е м љ о ра д њи, ви но г ра дар с т ву, винарс т ву, г ајењу ма с л и на, в о ћ а р с т ву, по в р т а р с т ву, ж и ви на р с т ву, п че ла р с т ву, у з г о ју ко њ а и сто ке, ри бар ству итд. У ту свр ху он је ис ко ри стио ме тод са ста вља ња п р е т ход но на п и с а н и х ра до в а и з б ор н и к а ко ји је ко ри ш ћен у к њи жев ној и на у ч ној п ра к си Ви з а н т и је у 10. в е к у. И з ов а к в ог њ е г о в ог ра да п р о и зишла је Ге о п о н и ка, ко ја пред ста вља склад ну и све о бу хват но ура ђе ну те - матску целину од два де сет књи га, рас по ре ђе них по гранама пољопривре де. Ре дак тор тек ста нам уз ско ро сва ку тач ку од ових два де сет књи га на в о д и и ме ау т о ра и п р е в о д и о ца од ко г а је п р е у з е о по је д и не т ек с т о в е и з њи хо ви х де ла. На по че т к у св а ке к њи г е р е да к т ор да је к ра т а к у вод. К њи г е је ра з в р с т а о с ле де ћ и м р е до с ле дом:

5 Астро ном ска и астро ло шка вре мен ска на у ка, 2. О оп штим при па да ју ћим пи та њи ма о по љо при вре ди, и о раз лич и т и м в р с т а ма ж и т а, 3. О ра зним по љо при вред ним ду жно сти ма по год ним за сваки месец, 4 5. О уз го ју ви но ве ло зе, 6 8. О спра вље њу ви на, 9. О уз го ју ма сли на и из ра ди уља, 10. О воћ ка ма и њи хо вом пре са ђи ва њу, 11. Укра сно др ве ће, цве ће и ле ко ви то би ље, 12. О по вр ћу и би љу, 13. О жи во ти ња ма и ин сек ти ма штет ним по биљ ке, 14. О го лу бо ви ма и дру гим пти ца ма, 15. О уз го ју пче ла, 16. О ко њи ма, ма гар ци ма, и ка ми ла ма, 17. О уз го ју сто ке, 18. О уз го ју ова ца и ко за, 19. О пси ма, зе че ви ма, је ле ни ма, сви ња ма, и о со ље њу ме са, 20. О ри ба ма. На осно ву ова ко да тог кон цеп та мо же се по ста ви ти пи та ње да ли енц и к ло пе д и ја мо же да п р ед с т а в љ а по љ о п ри в р ед н у т е о ри ју и п ра к с у ко ја је ва жи ла у ви зан тиј ској др жа ви у 10. ве ку? Да ли је сâм ау тор оства рио не ку прак тич ну при ме ну ра де ћи на овој ен ци кло пе ди ји? Да ли је био упознат с по љо при вред ном праксoм свог вре ме на? Ка кав је био ње гов вла стити до при нос у ра ду на ен ци кло пе ди ји? На ова пи та ња од го вор се мо же на ћи на осно ву по да та ка ко ји се мог у и з д в о ји т и и з т ек с т а Ге о п о н и ка, где по с т о ји ви ше од че т р де с е т ау т ор - ск и х п ри мед би на в е де н и х у п р в ом л и ц у, и у не т и х у т екс т. Од р е ђе н и з а- к љу ч ц и да т и у ен ц и к ло пе д и ји мо г у да од г о в о р е на п и т а њ е о п ра к т и ч ној п ри ме н и т ек с т а од с т р а не ау т о р а. Н а п р в ом ме с т у мог уће је у т в рд ит и по ду да ра ње тек ста Ге о по ни ке с арап ским, јер мен ским и си риј ским прев о дом т ек с т а Ви н да н и ја А на т о л и ја. Из све га што смо из ло жи ли сле ди да Ге о по ни ка има сло же ну исто рију, ко ја се мо же пра ти ти са мо на осно ву из ве сних обри са. Као што смо већ ис та к л и гла в н и т екс т Ге о п о ни ке је фор ми ран из де ла Винданиja Анатолијa из Беј ру та. Књи га је на ста ла у 4. ве ку и из гу бље на је у грч ком ори ги на лу, али је познатa пре ко сле де ћих пре ве де них вер зи ја: 1) Арап ска вер зи ја, у че т р на ест к њи га, под на зи вом Yū n īūs (ис к ва ре но име Винданиje) [Rod gers 1978]. Овај ру ко пис се чу ва у Ира ну. Та ко ђе се ч и н и да је овај ру ко п ис нај т ач н и ји п ри к а з ра да А на т о л и ја [G u ig na rd 20 09: 246]. 2) Је р мен ск а в е р зи ја, под на зи в ом Књи га о ра ду (грч ки vas ta koc). У овом ру ко пи су је из гу бљен са др жај. Текст је ипак пре ве ден и сло жен на основ ну арап ске вер зи је тек ста [Thom son 1995: 55]. 3) Си ри ј ск а в е р зи ја ен ц и к ло пе д и је Ге о п о н и ке, чи ји се ру ко пис чу ва у Бри т а н ском м у зе ју ( Br i tish Museu m Add , 8. или 9. век). Нажалос т,

6 802 по че так ове вер зи је је уни штен, та ко да је на слов не по знат. Раз ли ке из ме ђу овог ру ко п и са су зна чај не у од но су на п ре т ход на д в а, нар оч ит о у поглед у ње го вог са др жа ја. Овај ру ко пис је ко ри стио Ла гард [La gar de 1866]. 4) Дру га арап ска вер зи ја у два на ест књи га, ко ја но си име d Anṭarlīūs 11 (Ана то ли је), чи ји је ру ко пис, от крио П. Сбат пре Дру гог свет ског ра та. Ру ко пис се чу ва у Ма дри ду (Gayan gos XXX). К а о ш т о мо же мо да ви д и мо, А на т о л и јев т екс т Си на г о г е и ма о је не - сум њив зна чај, јер је пре во ђен ди рект но или пре ко Ка си ја на Ба са, на сириј ски и па хла ви (пе р сиј ски) је зик, а по том је пре ве ден на арап ски. По стоји не ко ли ко арап ских вер зи ја пре во да овог тек ста [Car ra ra 2006: ]. Текст је пре ве ден и на јер мен ски. Па три јарх Фо ти је је имао при ступ грчком тек сту кра јем де ве тог ве ка. Твр дио је да га је ко ри стио у прак тич не св р хе на св ом и ма њу. Да на с по с т о ји с а мо по ло ви на с т ра н и це т ек с т а ко ју је па три јарх Фо ти је ко ри стио [Lit tle wo od 2012]. Липшицо ва напомиње да цео стил којим је написана Геопоника указ у је да је у п и т а њу г рч к и је зи к ко ри ш ћен у 10. в е к у. К а ра к т е ри с т и ке п и- с а њ а ау т о ра с а в р е ме н и к а р е да к т о ра Ге о п о н и ке у к а з у ју на ч и њ е н и ц у да су сви они ко ри сти ли исти или ви ше дру гих слич них, древ них тек сто ва о аст ро ло ш к и м расп равама. У п итању су ау то ри 9. векa: Лав Ма те ма т и чар, па три јарх Ни ћи фор и исто ри чар Те о фан. Сви су они пи са ли на те му о природним знамењима која су се указала, а утицала су на будућа уништав а њ а Ара па. У Т ВР ЂИ ВА ЊЕ АУ ТОР СТ ВА Н Е К И Х Д Е Л А У К ЉУ Ч Е Н И Х У Г Е О ПО Н И К У Кроз це лу Ге о п о ни к у ис т и че се ч иње н и ца да, у п р кос же љи ре да к то ра да да је по р е к ло од р е ђе н и х р е фе р ен ц и и ода к ле с у оне п р е у з е т е, у т ек с т у не пос т оји доследнос т овак вог пос т у пка. На и ме, по с т о је м но г е од ред н и це код ко ји х с е не на в о д и и з ко јег с у и з в о ра (ау т о ра) п р е у з е т е. Та к а в с л у чај има мо у књи зи XII, 28, где је дат вр ло за ни мљив ка лен дар усе ва и за са да ко ји с е с а де на под ру ч ју ко је од г о в а ра ме д и т е ра н ској к л и м и, а да т и с у з а це л у г о д и н у по ме с е ц и ма. И ма мо ра з ло г а да в е ру је мо да је у ов ом де л у ен ц и к ло пе д и је ау т ор од с т у п ио од ме т о да ком п и ла ц ије и у мес т о т ог а да о свој текст 2. С дру ге стра не, не мо же мо да ка же мо да су ау то ри ко ји су на пи са ли по је ди не де ло ве поглавља и ма ње од ред ни це ко рект но на ве де - н и. И ме на ау т о ра на по че т к у св а ког по гла в љ а не нав оде с е с т а ндардно ис т о и не по с т о ји х р о но ло ш к и п ри с т у п п ри л и ком на в о ђе њ а. О ч и глед но да је ре дак тор на во дио сво је кра ће ста во ве уну тар по гла вља, а ко је је п ри п и с а о д ру г и ма. У нек и м с л учајевима, т екс т енц ик ло пе д и је под с е ћ а на т ек с т о в е ко је на ла зи мо код ри м ск и х а г р о но ма ( К а т он, Ва р он, Кол умела и П алад ије). Ми сли мо да ове ре фе ренце, изузев само ретких случајева, нису најверо - ват ни је пре у зе те ди рект но, већ по сред но из дру гих грч ких зби р ки. Ме - 2 Не ма р е фе р ен ц и с и з в о ри ма и код д ру г и х к њи г а Ге о п о н и ка, на при мер код књи ге XX, п о с в е ћ е н е р и б а р с т в у.

7 803 ђу т и м, у ови м с л у ч а је ви м а ком п и л а т о р од но сно р е д а к т о р с е по с т а в љ а в е о ма с ло б од но и ме њ а и з в ор н и т екс т. По р ед т о г а, п ри л и ком п р е в о ђе њ а к њи га и по гла в ља и од ре ђи ва ња ау т ор с т ва сма т ра мо да су мо гле да се по - ја ве г ре шке у п ре пи си ва њу тек сто ва. По сто је сли ч но сти између ра збацани х по гла в љ а у ен ц и к ло пе д и ји ко ја с е п ри п и су ју од р е ђен и м и нд ивид уа лн и м ау то ри ма; та ко, на при мер, у првoм де лу књи ге IX, 19, ко ја се при пи су је Апу ле ју, а од но си се на зе ле не ма сли не ја сно се на во ди да је текст пре веден с ла тин ског, јер је текст на грч ком из гу бљен [Rod gers 1978]. И код Ва р о нови х т екс т ов а п рисут а н је ов а к а в на ч и н ра да р е да к т о ра. Ва рон је у са мом тек сту Ге о по ни ке че ти ри пу та ци ти ран. Ци та ти се на лазе на са мом по чет ку у књи зи 1 у гла ви 1 у тач ка ма од 2 до 5. Текст гла си: 2. Ве ћи на, а пре свих Ва рон Рим ски сма тра по чет ком про ле ћа оно вре ме ка да обич но по чи ње да ду ва зе фир (вла жни по ве та рац), а то се де ша ва на се дам да на до фе бру ар ских ида, ка да се сун це на ла зи у зна ку Во до ли је, прола зе ћи три или пет ње них де ло ва, то јест на ла зи се у Зо ди ја ку три или пет да на. Крај про ле ћа до ла зи за мај ске но не. 3. Ле то по чи ње за осам да на до мај ских ида, ка да се сун це на ла зи у зна ку Би ка. Крај ле та до ла зи на се дам да на до ав гу стов ских ида. 4. Је сен по чи ње на шест да на до ав гу стов ских ида ка да се сун це на ла зи у зна ку Ла ва. Крај је се ни до ла зи на пет да на до но в ем ба р ск и х и да. 5. Зи ма по ч и њ е з а че т и ри да на до но в ем ба р ск и х и да ка да се сун це на ла зи у зна ку Шкор пи је. Крај зи ме до ла зи осмог да на до фе бру ар ских ида [Dalby 2011: 55 56]. У Ва ро но вом из вор ном де лу о пољо при вре ди у књи зи 1.28 текст је исти, с ма њим раз ли ка ма. На при мер 8. мај у Ге о п он иц и је 9. мај код Ва ро на, 7. ав густ у Ге о п о н и ц и је 11. ав густ код Ва ро на [Ca to,var ro 1934: ]. На чин ци ти ра ња је до во љан да по ка же да Ва рон ни је био ди рект ни из вор за пре ра ђи ва ча Ге о п о н и ке. Вeргилије је два пу та иден ти фи ко ван име ном у Геоп он и ц и: пр ви пут као Ou ir gi li os у књи зи II.14.3, текст се од но си на вре ме се тве јеч ма и пшени це (ви ди жи та ри це); и дру ги пут као Bir gi li os у књи зи II.18.12, а ко ја се од но си на т р е т и ра њ е с е ме на п р е с е т в е. Текс т с е у ори г и на л у на ла зи код Вер ги ли ја (Vir gil: G и ). На ве ден је на исти на чин и истим и ме ном код Ко л у ме ле (C o lu mel la, D e re r u st i c a и ) и Пли ни ја С т а рије г (Na t u r a l Hi s t o r y и ), од ко јих је је дан (ве ро ват но бив ши) слу жио као из вор за Ана то ли ја у 5. ве ку. На овај на чин Вер ги лије в у т и ц ај с е п р е но сио в е ко ви м а од с т р а не ви з а н т и ј ск и х ком п и л а т о р а. Осим то га, Мај норс [Mynors 1990: ], ко мен та ри шу ћи Bu go nia G. 4, су ге ри ше сл и ч но с т и из ме ђу Ве р г и л и је вог тек с та (G. 4, , 4,538 до 58) и Ге о п о ни ка Све ово мо же ука зи ва ти на то да је исти из вор кори сти ло ви ше пи са ца из хе ле ни стич ког до ба [Rod gers 2011: ]. Сл и ча н п р о блем с е по ја в љу је и п ри л и ком од р е ђи в а њ а ау т ор с т в а з а по је д и не т ек с т о в е С ек с т а Ју л и ја Афри к а на, ко ји је ж и в е о у 3. в е к у. О в ај ау тор по ми ње се ди рек т но са мо јед ном у тек ст у 3 (V. 45.2), а, с дру ге стра не, 3 2. Вре ме за бер бу гро жђа се мо же од ре ди ти не са мо пре ма ње го вом уку су, већ и п р е м а и з г л е д у. С а д а ћ е м о н а в е с т и н е ке з н а ке њ е г о в е з р е л о с т и. С л ед б е н и ц и Де м о к р и т а и Афри ка на ка жу да зре ли гро здо ви мо гу без про бле ма да оста ну на ло зи шест да на, ни ка ко ви ше. Ако су ко шчи це од зе ле них по ста ле цр не, то је знак да је гро жђе зре ло.

8 804 ре да к т ор м у је п ри п и сао че т р де се та к по гла в ља. И код ови х т ек с т о ва ко ји се приписују Афри ка ну су о че ни смо с про бле мом аутентичности. Фраг - ме н т е Аф ри к а но в ог де л а Оде р је пок уш а о д а о б ја сн и у св о јој с т у д и ји ко ја се од но си на по ре к ло и звора и нас т ана к Ге о п о н и ке на сле де ћ и на ч и н: Ау т о р о ви на в о д и у т ек с т у с у у п ри н ц и п у ау т ен т и ч н и, а л и од р е ђи в а њ е ау тор ства за по гла вља ни је по у зда но [O der 1893: 58 99]. За х в а љу ју ћ и не к и м т ек с т о ви ма Ге о п о н и ке за нас су да нас са чу ва на име на ан тич ких пи са ца, ко ји су у мно гим слу ча је ви ма би ли ма ло по знат и. О вд е м ис л им о п р е с в ег а н а с л ед ећ а : Д иоф а н и з Н икеје, К в и нт и л, бр а ћ а Фло р ен т и н, Та р а н т и н ус, П а к с а м и м но г и д ру г и. Ст о г а сма т р а мо да је Ге о по ни ка нео п хо дан из вор, по не кад је ди ни, из ко га се мо гу при купи ти фраг мен ти ра да ових ау то ра. Она је са мим тим, с јед не стра не, неза о би ла зан, али, с дру ге стра не, и про бле ма ти чан из вор. Јер, као што је при казано у са чу ва ним ру ко пи си ма, ова зби р ка не са мо да са др жи ци тате, ко ји су обич но крат ки, већ има и на пи са на име на ау то ра за ве ћи ну гла ва [Gu ig nard 2009: ]. О РЕ ДАК ТО РО ВОМ ТЕК СТУ УНЕ ТОМ У Г Е О ПО Н И К У М и на ж а ло с т још не ма мо до в ољ но по да т а к а да мо же мо с а си г у р но - шћу да ка же мо ка ко се звао ре дак тор Ге о п о н и ке. Из тог раз ло га опре дели ли смо се да ау то ра сма тра мо ано ним ним. Ипак, по ста вља се пи та ње да ли мо же мо у пот пу но сти да твр ди мо и да се сло жи мо с та квим ста вом ве ћи не ис тра жи ва ча ко ји су се ба ви ли овом те мом. Да ли је исти на да је Ге о п о н и к у при ре дио не по зна ти ау тор? На ова пи та ња на жа лост још не мо же мо да да мо п р е ц и зне од г о в о р е. Ми сли мо да је на осно ву зах те ва ца ра Кон стан ти на VII наш ано нимн и ре да к т ор, ко ји је био зем љопоседн и к и по љо п ри вред н и а г р о ном по че о да с т в а ра ен ц и к ло пе д и ју. О н је у ен ц и к ло пе д и ју у к љу ч ио и м но г е д ру г е с л и ч не з б о р н и ке р а до в а и з пољ оп рив р еде, који с у бил и позн ат и у т ом тре нут ку. Ре дак тор је при ли ком пи са ња Ге о по ни ке по све тио по себ ну пажњу и Ца ри гра ду. На то нам ука зу је и ње го во пи са ње о пре сто ни ци у ен ц и к ло пе д и ји где је у по с е б ном к а лен да ру на в е де на к л и ма и ра с по р ед по љо при вред них ра до ва [Ko der 1993: 21 25]. При л и ком ра да на Ге о п о н и ц и ре дак тор је сма трао да тре ба да дâ и с опс т в е н и печ а т. Та ко у т ек с т у ен ц и к ло пе д и је он чес т о, к ад а г ов ори о а н т и ч к и м и з во ри ма, ис т и че сво је сла г а ње и л и не сла г а ње с њи ма. Та ко, на п ри ме р, у к њи зи I можемо да п р оч и т а мо сле де ће: Фло рен т и н (м и се с њи м слаже мо) говори да зефи р више од сви х остал и х вет рова одговара з е м љ о ра д њи [Dalby 2011: 63] и [Липшиц 1960: 26]. Или, у књи зи II.3.6.: Не ки сма тра ју да ку ћа тре ба би ти окре ну та ка ју гу ка ко би у њој би ло ви ше сун ца. Ја сма трам да је бо љи дом ко ји је окре нут ка ис то ку, за то што је ве тар ко ји ду ва с ју га вла жан, си ло вит и иза зи ва бо лест. [Dalby 2011: 70] На дру гом ме сту (I ), ко је се од но си на текст пре у зет од Сек ста Ју л и ја Афри к а на, р е да к т ор п ише с ледећ и и нт ер ес а н тн и з ак ључа к: Тако г о в о р е с т а ри не. Не ке од на в е де н и х с а в е т а сма т ра м а п с о л у т но ло ш и м, и

9 805 они заслужују пот пу но пре не бре га ва ње. Са ве ту јем да се уоп ште не обраћа на њих па жња. Ја сам их за пи сао за то да се не по ми сли да сам не што про пу стио од ре че ног у древ но вре ме [Dalby 2011: 68; Липшиц 1960: 28]. С м а т р амо д а н ав еден и п римери п р едс т ав љ ају аут о рске п римед б е ко је по све му су де ћи при па да ју ре дак то ру тек ста Ге о п о н и ка, а не ау тори ма од ко ји х је р е да к т ор п р е у зи ма о т ек с т о в е. Ч и т а њ е т ек с т а Ге о п о н и ке у це л и н и до в о д и до з а к љу ч к а да р е да к т ор ц и т и ра ау т о р е ч и ја с у и ме на на п и с а на по р ед на с ло в а по гла в љ а, п ри т о ме не на в о де ћ и де ло и з ко г а с е ц и т а т и п р е узимају, а к а о и звор у зима с е са мо и ме да т ог ау т о ра. Ре да к т ор Ге о п о н и ке је т о ком п р ед с т ав љ ањ а м ат е ри ја л а ен ц и к ло пе д и је ко ри с т ио тек сто ве го то во 30 дру гих ау то ра. При том ни је по што вао ни је дан устаље ни по сту пак ко ји би био исти за све упо тре бље не ци та те. Че сто се мо г у п р о на ћ и не ло г и ч на по в е зи в а њ а ко ја на с в о де до ис т и х ау т о ра, ко ји су да ти у ен циклопедији. То се може најбоље видети на следећим приме - ри ма. У Фло р ен т и но вом т ек с т у к а же с е да је п р е у зе т од Д ид има: Добр о је ка ле ми ти нар на мир ту и на иву. На нар ка ле ме ли мун, ка ко ка же Дидим у сво јим Ге ор г и ка м а (X, 37, 3 и 4) [Dalby 2011: 215], а у Ди ди мо вом тек сту се ка же да је пре у зет од Фло рен ти на: Фло рен тин ка же да хле ба ис пе чен у сач у, та н ко ра з ва ља н и осу шен на су н ц у веома пог од ује варењу. Хле бо ви ис пе че ни на ва три оте жа ва ју ва ре ње (II, 33, 5), [Dalby 2011: 92; Липшиц 1960: 42] итд. По на шем м и ш љ е њу, не по зи в а њ е на ау т о р е на с ло в а ко ји с у да т и у од ре ђе ним гла ва ма зна чи да је ре дак тор дао сво је ми шље ње о тој гла ви. На овај на чин, укљу чи ва њем од ре ђе ног бро ја соп стве них тек сто ва, ре дакт ор је по с р ед но по т в р д ио ау т о р с т в о на д од р е ђе н и м бр о јем гла в а Ге о п о - н и ке. То ме по с р ед но до п ри но си ч и њ е н и ц а д а р е д а к т о р о ви т ек с т о ви не мо г у да с е на ђу у си ри ј ском т ек с т у ко ји је на п и с а о Ви н да н и је А на т о л и је (ко л и ко можемо видет и на о снову Лаг ар до вог т ек с т а) [ L a ga r de 1866: 123]. То св ак ако п редс т ав љ а док а з да је одре ђе н и де о гла в а Ге о п о н и ке на п и са о сâм ре дак тор, ко ји је не са мо при ку пио и уре дио ма те ри јал на свој на чин, већ је унео и мно го сво јих лич них за па жа ња, ис прав ки и по гле да. Да кле, с од г о в а р а ју ћом а н а л и з ом р елев а н тн и х т е кс т ов а Геоп он ике, они би се не сум њи во мо гли тре ти ра ти као ве о ма зна ча јан из вор за про у ча ва ње по - љ о п ри в р ед не т е о ри је и по љ о п ри в р ед не п ра к с е у Ви з а н т и ј ском ца р с т ву у 10. ве ку. Изноше ње сопс т веног иск ус т ва реда к то ра Ге о по ни ке мо же да се ви ди на осно ву не ко л и ко сле дећ и х п римера, где се он п рот иви п ра кси у зг ајањ а не к и х усе в а у ви но г ра д и ма. На п ри ме р, он п и ше: 1. Не к и у ви но г ра д и ма се ју боб и гра шак, од че га за сад не ће има ти ште ту; дру ги са де ти кву и к ра с т а в а ц. 2. Ис к у с т в о ме је на у ч и ло да у ви но г ра д и ма не т р е ба с е ја т и ни шта за то што за сад узи ма хра ну ло зи, а ње му сме та сен ка (V, 11, 1 2). И Та ран ти нос го во ри да не тре ба ни шта са ди ти из ме ђу ло зе; и ја исто то са ве ту јем по у чен ис ку ством, сво јим учи те љем (V, 11, 5) [Dalby 2011: 130; Липшиц 1960: 62]. А нал изирајућ и п ит ањ е в р емена с а дњ е лоз а, р еда кт ор опе т п ише о свом соп стве ном ис ку ству. Он пи ше: 2. Вре ме за сад њу ло зе је, на рав но,

10 806 ра з л и ч и т о. Не к и и х с а де по с ле б е р б е г р о ж ђа, к а да с ло з е опа да л и ш ће; не ки по чет ком про ле ћа; 3. По што сам про у чио ствар у прак си, са ве тујем да с е на ме с т и ма где не ма на в од њ а в а њ а св е, а на р о ч и т о ви но в а ло з а, са д и у к а сн у је сен; 4. Та да ће се г ра не, осло б о ђе не т еж ине г р оздова после б е р б е г р о ж ђа, оч в р с ле, о б но в љ е не сна г е, још не о ш т е ће не м ра з ом нај п р е при ми ти, тим пре што при ро да у то вре ме да је нај ви ше хра не ко ре њу; 5. И т а ко, к а ко је р е че но, на ме с т и ма б е з на в од њ а в а њ а т р е ба с а д и т и ло з у у ка сну је сен ка ко би ки ше ко је па да ју це ле зи ме за ме ни ле нео п ход но навод ња ва ње; 6. Ја сам то ја сно до ка зао по сту па ју ћи та ко у на се љу Ма рато ни ме где сам ро ђен, као и на дру гим зе мља ма ко ји ма вла дам. Они ко ји су ви де ли шта ја ра дим и ко ји су ме слу ша ли пр во су се не га тив но од носи л и п р е ма моји м пос т у пц има, а пос ле т о г а с у, ви дев ш и св о ји м оч и ма ка ко је све до бро, ра до по слу ша ли мо је са ве те ко јих се и до да нас придр жа ва ју (V, 6, 2 6) [Dalby 2011: 126; Липшиц 1960: 60]. Чес т о, реда к т ор ула зи у по ле м и ке с ц и т и ра н и м ау т о ри ма. На п ри ме р, он с е п р в о с ла же с а С о т и о ном о в р е ме н у к а да т р е ба с а д и т и ви но ву ло з у Со т и он са ве т у је да се ло з а и д руг о д рвеће сад и у дане к ада нема месеца, тј. пр вог и дру гог да на лу нар ног ме се ца док се ме сец још не ви ди, за то што се све што је та да по са ђе но од лич но при ма. Ја сам че сто са дио и у вре ме ка да је ме сец опа дао и ни сам се по ка јао (V, 10, 3) [Dalby 2011: 130; Липшиц 1960: 62]. У том ду ху ре дак тор Геопонике износи и своје миш љење к а да с е не с ла же с ме т о д и ма ко је п р е по ру ч у је С о т и он: Ме н и с е ов ај нач и н не до па да на ро ч и то; п рекопат и зем љу у пот п у но ст и, па са д и т и бо ље је не го са ди ти уз по моћ ко чи ћа (V, 9, 11) [Dalby 2011: 129; Липшиц 1960: 63]. У к њи зи де с е т ко ја је по св е ће на с а д њи в о ћ а к а, р е да к т ор опе т п и ше о сво јим ис ку стви ма у сад њи др ве ћа у је сен. Он пи ше: 3. Упра во су касн у је с ен јед но гла сно сви по зна в а о ц и ко ји с у п и с а л и Ге ор г и ке и з а бра л и з а нај б о љ е в р е ме з а с а д њу. Та ко, на ра в но, г о в о ри и К ви н т и л и је. На п р о - ле ће тре ба да се са ди оно што се ни је по са ди ло на је сен; 4. Ја сам и из соп стве ног ис ку ства ви део да је то исти на; по са див ши у ово вре ме много гро жђа у на се љу Ма ратониме, али и на суседним, такође мојим, по - љи ма до био сам ве ли ки род; 5. Посадивши такође веома много различитог во ћа у ка сну је сен, при зна јем да ово вре ме вр ши бла го тво ран ути цај; 6. И сви у на шем окру гу, ка да су ви де ли мој успех, ви ше не са де по ста ром о бич ају, с амо у п р о ле ће, в е ћ, п р а т е ћ и мој п ри ме р, с аде д рв еће у к асн у је сен (X, 2, 3 6), [Dalby 2011: 201; Липшиц 1960: ]. Ре дак тор на во ди све што он сма тра да је нео п ход но да би оправ дао сво је гле ди ште: Ма да је и ово ис ку ство са свим до вољ но, сма трам да је нео п ход но да обра зло жим за што ви ше во лим да са дим у ка сну је сен (X, 2, 7). Он у свом тек сту ис ти че да је при род но да се са ди то ком је се ни. Ис ти че да је за биљ ке нај бо ље ка да им опад не ли шће, та да врх не до би ја хра ну уоп ште, али ко ре њу при ро да да је хра ну. У про ле ће се обич но храни и врх биљ ке, та да, на рав но, цве ће цве та и ра сте др ве ће. У том сми слу он ис ти че: За то и тре ба би ра ти за сад њу вре ме ка да се при ро да ба ви коре њем (X, 2, 12) [Dalby 2011: 201; Липшиц 1960: ]. Ми шље ња смо да ови т ек с т о ви п ри па да ју ау т о ру Ге о п о н и ке, од но сно на шем р е да к т о ру.

11 807 За нас је ин те ре сант но да ано ним ни ре дак тор има по тре бу не са мо да их по пра вља, већ нам ука зу је и на прак су ко ја је по сто ја ла у ра ни јим време ни ма и чи ја се при ме на на ста ви ла ка сни је. На сво је ис ку ство ре дак тор се по зи ва и на дру гим ме сти ма. На пример, у гла ви ко је се ба ви пи та њи ма ве за ним за пти це, он го во ри о на чин и ма ко је би т р е ба ло ко ри с т и т и да би с е з а ш т и т и л и г о л у б о ви у с л у ча ју да и х на па д н у г м и з а в ц и. Ре да к т ор де т а љ но о б ја ш њ а в а к а ко да с е и з г ради го лу бар ник. 6. Ја сам, с на ме ром да бло ки рам при ступ гми зав ци ма, и з абр а о з а ба чено мес т о даљ е од к уће и п р е не о с а м т а мо о с а м с т у б о в а. Д ру г и п у т с а м п р е не о и в е ћ и бр ој, ру ко в о де ћ и с е в е л и ч и ном п ла н и ра не из град ње. Ста вио сам их не у ред, не го у круг, а за тим, ста вио сам на њих гла ве (сту бо ва), а за тим из над гла ва ка ме не пло че (у од су ству ка ме не пло - че ста ви до бре др ве не гре де) и из гра дио сам по кру гу сту бо ва две про стор и је в и с и н е од с е д а м л а к а т а. У з и д о в и м а с а з а п а д а н а п р а в и о с а м м а л и про зор за све тло, с ис то ка дру ги, крил ни, са шар ка ма, ко ји се отва ра: одав де је по т реб но п у ш та т и гол убове на ис па ш у. С ју га са м у г ра д ио вра та за ула зак чо ве ка, ко ји бри не о пти ца ма; 7. И на та кав на чин сам са чу вао го лу бо ве не по вре ђе ним. Пошто гмизав ци ни су мо гли да упу зе го ре; стубо ви су би л и па ж љи во п ре ма за н и к ре чом и глат ко по ра в на т и ( X I V, 6, 7), [Dalby 2011: 283; Липшиц 1960: 149]. Ови тек сто ви ука зу ју да Ге о п о н и ка са др жи до ста ин фор ма ци ја ко је опи су ју раз не ме то де гајења биљака и узгоја сто ке, приме њи ва них на ви зан тиј ском се лу у вре ме настанка овог дела. На о сно ву п ри мед би р е да к т о ра до би ја мо п ри л и к у да с азнамо не ке ства ри из ње гове биографије. Примедбе нам омогућују да одредимо друш т в е н у к ла с у ко јој је р е да к т ор п ри па да о и по с т а ви мо п и т а њ е ко ју к а т е - го ри ју зе м љи ш та он оп и су је и ко је тех н и ке он п рак т и к у је у по љо п ри вре д и. На о сно ву ау т ор ск и х п ри мед би, ра ш т р к а н и х ш и р ом т ек с т а, мо же мо да от к ри је мо не ш то из ж и во та редактора. Та ко из тек сто ва да т и х у Гео по ни ци мо же мо да при ме ти мо да је ау тор, по све му су де ћи, био по ре клом из Бити ни је у Ма лој Ази ји. Он о сво јој род ној по кра ји ни че сто пи ше у сво јим т ек с т о ви ма. На т ај на ч и н је по к а з а о в е о ма в е л и ко и н т е р е с о в а њ е з а њу 4. Из бор ма те ри ја ла ко ји се од но се на Би ти ни ју, ау тор до пу њу је и тек сто вима о соп стве ном ис ку ству и ис ку ству сво јих зе м ља ка. И з т ек с т о в а у ко ји ма п и ше о Би т и н и ји мо же мо да п р о ч и т а мо да је ау тор по се до вао има ње у Ма ра то ни му, а по ред ње га и зе мљу и да се углавном ба вио уз го јем гро жђа и сад њом ра зних дру гих усе ва. Он ка же сле де ће: Ја сно сам то до ка зао по сту па ју ћи та ко у на се љу Ма ра то ни ме где сам ро - ђен, као и на дру гим зе мља ма ко ји ма вла дам (V, 6, 6) [Dalby 2011: ; Липшиц 1960: 60]. Мо же мо да при ме ти мо да је он до би јао ве ли ке при ходе из ме ста у ко јем су му се на ла зи ле не крет ни не. Прет по ста вља мо да је ра д на сна г а ко ју је ко ри с т ио на свом и ма њу би ла са с т а в ље на од з а ви сн и х с е љ а к а. На св о јој з е м љи ау т ор је сп р о в е о екс пе ри мен т е на по б ољ ша њу по љо п ривред н и х т ех н и к а. Сво је ис к у с т во п ре т о ч ио је у савет е и з п ра ксе, 4 Би т и н и ја с е спо м и њ е у с ле де ћ и м гл а в а м а : IV, 1, 3 и 14; IV, 3, 10; V, 2,10; V, 3, 1; V, 17, 3; V, 17, 4; V, 17, 5; V, 32, 2; V, 36, 3; VII, 18, 1; XI II, 5, 3; XX, 46, 3.

12 808 а че сто су ови са ве ти би ли у су прот но сти с ан тич ким ау то ри ма, али и с њ е г о ви м с а в р е ме н и ц и ма. Но, и по ред то га рад ре дак то ра је усме рен, ка ко он сâм ис ти че, пр венс т в е но к а љу би т е љи ма по љ о п ри в р е де. Под њи ма он је под ра з у ме в а о св е ко ји с у же ле л и да с е ба в е по љ о п ри в р ед ном п р о и з в од њ ом. У т ом см и с л у он ка же: 1. Као што је Плу тарх ре као у дру гој књи зи сво јих Ра з го в о ра за сто лом, п ри р о да је уло ж и ла м но г о па ж њ е у с т в а ра њ е сво ји х к р е а ц и ја сим па тич них и ан ти па тич них ; 2. Због то га, је би ло по треб но да се прик упе у моје дело нај би з ар н и ји п ри ме ри ови х по ја в а. Ја с а м т еж ио да моји сп и си бу д у ко ри сн и љу би т е љи ма по љ о п ри в р е де ко ји мо г у да и х ч и т а ју, али и да са чу вам свој рад за љу би те ље зна ња (XV, 1, 2) [Dalby 2011: 296; Липшиц 1960: 155]. У по је д и н и м гла в а ма и т ач к а ма р е да к т ор је по к у ша о да п ри ла г о д и и по бољ ша текст ен ци кло пе ди је. За ову тврд њу на ла зи мо до каз у ци та тима ко ји се на ла зе у сле де ћим гла ва ма: 6. Ја сам ово на пи сао, и не ми слим да са м не ш т о п ро п у с т ио. Не доп уш т а м, да се по ја в љи ва ње м и ше ва сма т ра реа лн и м. И свима т акође савет ујем да не обра ћа ју па ж њу на т а к ве сме ш не по ја ве (XI II, 5, 6) [Dalby 2011: 270; Липшиц 1960: 143]. И дру ги ци тат: 11. Та ко г о в о р е с т а ри не. Не ке од на в е де н и х с а в е т а сма т ра м а п с о л у т но ло ш и м, и он и за сл у ж у ју пот п у но п ре не бре га ва ње. Савет ујем да се уопш те не обра ћа на њих па жња. Ја сам их за пи сао за то да се не по ми сли да сам не што про пу стио од ре че ног у древ но вре ме (I, 14, 11) [Dalby 2011: 68; Липшиц 1960: 28]. Ис па да да је ове тек сто ве ре дак тор укљу чио у ин те ре су це ло ви то сти де ла, и да су му мно ге ства ри ко је је укљу чио у Ге о п о н и к у и з гле да ле не ја сно и с у м њи в о. Ако узмемо у обзир изречену незави сност коју је имао редактор Геоп онике у односу на а нт и чке аут оре, можемо да зак ључ имо да је њег ов ра д з а с л у ж ио п а ж љи в о по с м а т р ањ е и д а п р ед с т а в љ а в и з а н т и ј с к у с т у д и ју о по љо при вре ди из 10. ве ка. Ме ђу тим, пре не го што наста вимо да про у ча ва мо тек сто ве Ге о п о н и - ке и з који х можемо да с азнамо дос т а и нф ормац ија в ез ан и х з а ис т орију по љ о п ри в р ед не п р о и з в од њ е у Ви з а н т и ји, не о п ход но је на по ме н у т и још је да н а спек т ра да на шег р еда кт ора. Наиме, он мо ж да п р е ви ше у па д љи в о ис т и че неке с т в а ри у ен ц и к ло пе д и ји, п ри мо р а в а ју ћ и н а с д а ов ај и з в о р т р е т и ра мо с и зв есном с у мњ ом и непов е р е њ ем. М и с л и мо, п р е св е г а, на т ек с т о в е ко ји с е од но с е на а с т р о ло г и ју и ра зна с у је в е р ја. Ре да к т ор у т и м т ек с т о ви ма по к у ша в а да дâ ра з у м на о б ја ш њ е њ а з а п ри р од не фе но ме не, у ме ри у ко јој је то би ло мо гу ће у та да шњем раз во ју на уч не ми сли. Он је у сво јим ста во ви ма ти пич ни сред њо ве ков ни пи сац. Ње га од ли ку је ве ро - ва ње у нат при род не по ја ве, че сто је склон да им дâ об ја шње ња ко ја се г ра н и че с фа н т а с т и ком и да је с а в е т е ко ји и з гле да ју сме ш но с а в р е ме ном чи та о цу. Та ко, на при мер, у пр вој књи зи он при хва та као ап со лут но тачна уче ња из ан ти ке о по тре би да се пре ста не с ра дом то ком ра ста ме се ца: Д ру г и не с ав ет ују д а с е неш т о с ад и од де с е т ог до д в а н а е с т ог д а т у м а лу нар ног ме се ца, да не би лу нар на све тлост уни шти ла усев (I, 6, 3) [Dalby 2011: 59]. По том он у тек сту Ге о п о н и ке к а сн и је по ри че ов а ко и з не т с т а в

13 809 и на осно ву соп стве ног ис ку ства ка же сле де ће: 1.Мно ги ста ри твр де да ви но ву ло з у т р е ба с а д и т и по чев од п р в ог, па до че т в р т ог да на л у на р ног ме с е ца ; не к и с а ве т у ју да с е с ад и т оком ч и т а вог в р е ме на док ме с ец ра с т е, а да се ре же ка да он опа да. Дру ги за бра њу ју да се сад ња вр ши док ме сец ра с т е; 2. Ме ђу т и м, јед но гла сно је п ри зна т о да ло з у т р е ба с а д и т и к а да је млад ме сец, као што и др ва тре ба се ћи ка да је млад ме сец (V, 10. 1,2) [Dalby 2011: ; Липшиц 1960: 64]. У ис т ој к њи зи (по гл а в љ е 2), аут о р у по тп унос т и п ри х в а т а и де л и с т а в о в е а с т р о ло г а на до г а ђа је и з ја в ног ж и в о т а с по к р е т и ма зв е зда и р е - спо ло же њи м а св е т а ц а. И з ов а к в ог њ е г о в ог п и с а њ а можемо д а уоч имо в е л и к у не до с лед но с т ко ју је п римен ио п рил иком с ас т ав љ ањ а односно ком п и л и ра њ а ен ц и к ло пе д и је. У гла ви 8 исте пр ве књи ге чи та мо да ка да је ме сец у пе ри о ду из ла ска пса, ко ји је ви дљив од 20. ју ла, а на ла зи се у зна ку ла ва:...он да ће би ти до бар род пше ни це, ма сли но вог уља и ви на, све ће би ти јеф ти но. Би ће бу на и у би с т ав а, с т упањ е на п р ес т о (и м пе р а т о р а), бла г о в р е ме, на па д и пле ме на јед них на дру ге, зе мљо тре си и по пла ве (I, 8, 2). Ако је ме сец у т о в р е ме у зна к у Ва г е, он да ће би т и п р е ме ш т а њ е и м пе ра т о ра, п р о да ја сто ке, бу на у на ро ду, не до ста так ма сли но вог уља, лош род пше ни це, мало ви на и пло до ва (I, 8, 4) [Dalby 2011: 61]. На осно ву ова квих тек сто ва мо же мо да з а к љу ч и мо да, у и зв есном см ис л у, Геоп он ика п р едс т ав љ а и св о је в р сн и з б о р н и к а с т р о ло ш к и х ра с п ра в а, ко је су и мале најв ећ и у т ицај на жи вот у Ви зан ти ји у пе ри о ду 8. и 9. ве ка, али и ра ни је. И дру ги тек сто ви ре дак то ра су у том сти лу. На при мер ње го во размат рање пот енц ија лн и х пос т упака који мо г у да у т и ч у да не п лод но с т а бло по ста не плод но. У том ду ху он пи ше: 1. Опа сав ши се и обу кав ши се, узми се ки ру и бе сно при ђи др ве ту као да на ме ра ваш да га исе чеш; 2. Ка да ти не ко при ђе и поч не да те мо ли да не се чеш др во, за то што он, на вод но, га ран ту је да ће оно да да је пло до ве, пра ви се да су те убе ди ли да га по штед и ш н а даљ е ће оно да в а т и п ло до в е; 3. Ме к и њ е од ма х у н а р к и си п а не по ред ста бла чи не др во пло до но сним (X, 83, 1 3) [Dalby 2011: 231; Липшиц 1960: 122]. Мо же мо свр ста ти у исту ову ка те го ри ју и по гла вља у ко ји ма ре дакт о р п и ше о р аз н и м ч ар ол ијам а и н а тп ис им а с ч удес н и м де јс т в ом. О н пи ше сле де ће: 1. За вре ме ора ња и се тве на пи ши на плу гу frupl и зе мља ће д ат и одл и ч н у ле т и н у ; 2. К а ж у д а, к а ко би с е добил а доб р а лет ин а, тре ба се ја ти се ме с ме ста су прот них њи ви ко ја се се је: на при мер, се ме из пла нин ских ме ста тре ба се ја ти у рав ни ци и обр ну то; 3. Ка ко би по већали род неки при ли ком се тве са се ме ном ме ша ју птичији измет, превас - ход но г о л у би ји. На с у ви м ме с т и ма, ме ђу т и м, т о т р е ба и з б е г а в а т и да с е не спр жи се ме; 4. Се јач тре ба да па зи да се ме не до спе у по су ду од би ковог ро га. Та кво се ме не ки зо ву ро жна то; ка жу да је не плод но и да се чак ни на ва три не мо же ску ва ти; 5. Се ме ће би ти рав но мер но ба че но ако имате се ја ли цу од вуч је ко же с три де сет отво ра ве ли чи не пал ца (II, 19, 1 5) [Dalby 2011: 85; Липшиц 1960: 38]. На сли чан на чин ре дак тор пи ше и у к њи зи че т р на е с т ој: 1. Зм и је не ће у з не м и ра в а т и г о л у б о в е, а ко у че т и ри

14 810 угла го лу бар ни ка на пи шеш Адам. Ако у ње му по сто је про зо ри, тад напи ши ово и на њи ма; 2. Ти ћеш из ба ци ти зми је ока див ши ко мо ра чем (XIV, 5, 1 2) [Dalby 2011: 283; Липшиц 1960: 145]. Чи та ју ћи ове на во де мо же мо да стек не мо ути сак да је ова квих приме ра до с т а. Ме ђу т и м, њи хо в о у че ш ће у Ге о п о н и ц и г е не ра л но по сма т рано б е з н а ч а ја но је. У ов ом о би м ном р а д у по св е ћ е но с т ау т ор а н ау чн и м опи си ма и об ја шње њи ма ра зних фе но ме на ипак до ми ни ра, и то у оквир им а у којим а је т о б ил о м ог ућ е п о с аз н ањим а с р едњ ов ековн е н ауке. Ау тор са ве сно и сту ди о зно да је све шта су о од ре ђе ним пи та њи ма ре кли ње го ви претход ни ци рим ски и грч ки агро но ми. Он ко ри сти, ма да углавном не ди рект но, већ пре ко ка сни јих де ла, и Ва ро на, и Ка то на, и Ко лумелу, и Плини ја Ста ри јег, и Па ла ди ја. У опи сима рада о биљкама присут но је ре дак торово истраживање о биљкама старогрчког аутора Тео - фра ста и о здрав стве ним про бле ми ма, с расправамa о ле ко ви тим тра ва ма Ди о ско ри да итд. Из тек сто ва ових ау то ра са зна је мо ко ја се прак са приме њи в а ла у њи хо в ом в р е ме н у. За х в а љу ју ћ и а но н и м ном р е да к т о ру не к и од ови х т ек с т о в а с у п ри ла г о ђе н и ус ло ви ма в р е ме на к а да је на с т а ла Ге о - п о н и ка, од но сно 10. ве ку. ЗА К ЉУ Ч А К Тек сто ви у Ге о по ни ци пре све га баве се пру ча ва њем ви зан тиј ске по - љо при вре де (ратарство, виноградарство, во ћар ство, по вр тар ство, сто чар - ство, пче лар ство, ри бар ство итд.) у це ли ни. Рад на овом де лу био је вели ки по сао, ко ји се пре све га огле дао у при ку пља њу, ре ди го ва њу, кла сифи ко в а њу и п и с а њу о ма т е ри ји ко ја је би ла в е л и ког о би ма, а ко ја с е одно си ла на по љ о п ри в р е д у и по љ о п ри в р ед н у п р о и з в од њу. Ре да к т ор је ов о де ло по де л ио на д в а де с е т к њиг а, које је по т ом по де л ио на по је д и нач не гла ве. Сто га мо же мо да ка же мо да је Ге о п о н и ка у пра вом сми слу ре чи би ла ен ц и к ло пе д и ја. Ве ћ и на ма т е ри ја ла у ен ц и к ло пе д и ји п р ед с т а в љ а ју б о г ат с т в о ра зно в р сно с т и. О ви т ек с т о ви од но с е с е на ра з не на ч и не и ме - то де га је ња би ља и уз го ја сто ке. За нас, нај вред ни ји аспек ти овог из во ра од но се се на пи та ња ве за на за по љо при вред ну про из вод њу. Сма тра мо да је Ге о п о н и к а бил а в аж но де ло з а р а з в ој ви з а н т и ј ске по љо п ри вре де. Ре да к т ор је у т ек с т о ви ма по к у шао да у ка же на т о да је напра вио на учно ис тра жи ва ње, ко је се од но си ло на при каз ста ња по љо привред не п роизводње к роз субл им ирање до т а да по зна т ог зна ња, с до дат ком лич них ис ку ста ва, ко ја је ути снуо у цео текст, а ко ја са др же раз не предло ге за по бољ ша ње про из вод ње. Он је кроз цео текст ен ци кло пе ди је по - ку шао да из ло жи и об ја сни сво је нај бо ље ар гу мен те ко ји су ишли у при лог то ме. Лич ни до при нос ре дак то ра у пи са њу по је ди них одредница енцикло - пе д и је је зна ча ја н. На о сно ву њ е г о ви х т ек с т о в а мо же мо да п ра т и мо ш т а се про ме ни ло у ви зан тиј ској по љо при вред ној прак си у од но су на ан тичк а в р е ме на. Ре да к т ор с е сво ји м т ек с т о ви ма т ру д ио да о са в р е ме н и ме т о де ко ји су се п ри ме њи ва л и још из ант и чк и х вре ме на. Тек с то ве д ру г и х ау то ра ко ји с у п и с а л и на т е м у по љ о п ри в р ед не п р о и з в од њ е он је п р е ма на ло г у