ВЕ РА ГЛ И ГО РИ Ј Е ВИ Ћ ve r a.g l i go r i je v m a i l.c o m. П Е ТА Р ВА СИ Ћ va

Транскрипт

1 UDC (497.11) UDC 33: (497.11) ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД ДО П РИ НОС СТА РЕ ЊА ОП А Д А ЊУ СТО П Е А К Т И В НО СТ И: К ВА Н Т И ФИ К А Ц И ЈА Д Е КОМ ПО ЗИ Т Н И М М Е ТО ДОМ ВЕ РА ГЛ И ГО РИ Ј Е ВИ Ћ ve r a.g l i go r i je v m a i l.c o m П Е ТА Р ВА СИ Ћ va Ун и в е р з и т е т у Б е о г р а д у Ге о граф ски фа кул тет, Од сек за де мо гра фи ју Сту дент ски трг 3/III, Бе о град, Ср би ја СА Ж Е ТА К: К а ко би с е о б ја сн и л и у з р о ц и оп а д а њ а еко ном ске а к т и в - но сти станoвништ ва Ср би је и показало у којој мери старење узроку је смањ е њ е б р о ја а к т и в н и х, у ов ом р ад у с е у пот р еб ом декомпоз и тног мет о д а кван ти фи ку је ути цај две вр сте ефе ка та : ди рект них и компо зит них. Дирек т н и и л и ефект и с т опа нас т ају услед п ро ме на у по на ша њу с т а нов н и ш т ва, обич но због из ме ње ног кул тур ног и ин сти ту ци о нал ног кон тек ста и (не)прилика на т р ж и шт у ра да, док су ком по зит ни ефек ти чи сти де мо г раф ск и ефек ти ко ји на с т а ју к а о по сле д и ца п ре ком по но ва њ а с т а нов н и ш т ва п ре ма с т а ро с т и. У рад у се ко рис т е подац и поп исне с т ат ис т ике и декомпози тн и мет од П. Да с Гупте ко ји је ода бран као нај при клад ни ји за ову вр сту ис тра живања. Ре зулт а т и с у по к а з а л и д а с у у пос ледњ е м ме ђу по п и сном пе ри о д у, н а оп а д а њ е с т о пе а к т и в но с т и р а д ног кон т и н г eн т а у С р би ји д в о с т ру ко ви ше у т и ц а л и би хе ј ви о р а л н и не г о де мо г р а ф ск и ф а к т о ри. КЉУЧ НЕ РЕ ЧИ: eкономска ак тив ност, де ком по зи ци ја, ста ре ње, станд а р д и з а ц и ја, С р би ја У све т у и код на с ра с т е и н т е рес за из у ча ва ње де мо г раф ск и х у т и ца ја на по ка за те ље тр жи шта ра да. Ин те рес за де мо граф ске де тер ми нан те еко - ном ског ра з во ја на р о ч и т о је по ра с т а о к а да су се ра з вијене зем ље суоч иле са фе но ме ном не до вољ ног рађања и старе њем ста нов ни штва. Ове де мо графске промене су зна чај но из ме ни ле ста ро сну ком по зицију радног континг ен т а, о т е ж а ле њ е г о ву р еп род у кц ију, и д и р ек т но су у т и ца ле на сма њ е њ е

2 526 оби ма и п ро д у к т и в но с т и а кт и вног с т анон и ш т ва [Ара н дарен ко и сар. 2012; Gl i go r i je v ić et a l. 2014]. Ме ђу т и м, н и је с а мо с т а р е њ е ра д ног кон т и н г ен т а ути ца ло на сма ње ње сто пе економске актив но сти. Услед де ло ва ња ин диви д у а л н и х ф а кт ор а и и нс т ит уц ион а лн и х и м а к р о е ко ном ск и х п ри л и к а ко је од ре ђу ју по ну ду и по тра жњу за ра дом, то ком вре ме на је до шло до п р о ме на спе ц и фи ч н и х с т о па а к т и в но с т и п р е ма с т а р о с т и [ Ра д и в ојеви ћ и Ни ки то вић 2010]. Ко ли ки је ути цај из ме ње них спе ци фич них сто па ак тивнос т и нај б ољ е с е може видет и к ада с е ра зл ик а у в р еднос т и опш т е с т опе, за беле же на током не ког пе ри о да, де ком по ну је на ефе кат ста ре ња (ком по - зиц ије) и ефекат понашања (д ирек тн и ефекат и л и ефекат стопа). Резултат и више с т уд ија су показал и да бихејвиора лн и фа к то ри у т и ч у на и н д и ка то ре т р ж и ш т а ра да, и у нај ве ћем бро ју сл у ча је ва су сна ж н и ји од де мо г ра ф ск и х [Johnson 2002; Pr ska wetz et al. 2005; Pr ska wetz et al. 2008; Gar loff et al. 2013; Lo ic hin ger аnd Pr ska wetz 2017]. Уо би ча јен де мо г ра ф ск и ме т од за ел и м и н и са ње у т и цаја компози тн и х е фе к а т а и з ме ђу д в е по п у ла ц и је и л и и з ме ђу д в а в р е мен ск а мо мен т а је с т е стан дар ди зација (директна и индиректна). Због основ не сла бо сти тех нике с т а н дар д и з а ц и је, ко ја с е односи на ма њ к а в о с т р е зул т а т а ус лед на ч и на и з б о р а с т а нд а рд а, корис т и с е п рис т у п декомпонов ањ а р а зл ике и змеђу с т опа на д и рек тне п р омене к ара кт ерис т ике која се ист раж ује (а кт и вно с т, смрт ност и сл.), и про ме не ко је су у ве зи са из ме ње ним са ста вом ста новн и ш т в а (нај че ш ће у в е зи с а с т а р о сном с т ру к т у р ом). Де ком по зи ц и ја ра з - л и ке и з ме ђу в р ед но с т и и н д и к а т о р а т р ж и ш т а р а д а (с т о пе а к т и в но с т и, просечне старо сти рад не сна ге и сл.), ко ја на ста не то ком вре ме на, по себ - но је значајна а ко се п ра ве по ре ђе њ а и з ме ђу зе ма љ а. Под јед на ко опа да ње оп ште сто пе ак тив но сти, у раз ли чи тим зе мља ма мо же има ти вр ло раз лич и т е и мп л ик ац ије за њихове економ ије. А ко п ре т по с т а ви мо да д ве зе м ље у ко ји ма оп шта сто па ак тив но сти под јед на ко опа да, има ју и исте ме хан и зме ко ји на т о у т и ч у, и звућ и ћемо непоуздане зак љу чке. У једној зем љи сто па ак тив но сти мо же се сма њи ва ти опа да њем ак тив но сти мла дог станов н и ш т в а а ра с т ом а к т и вно с т и с т а ри ји х ра д н и к а, б е з в е ћ и х п р о ме на у с т а ро сној ком по зи ц и ји ра дне снаг е, док се у д руг ој зем љи па д а кт и внос т и мо же де си ти услед ста ре ња, без зна чај ни јих про ме на у спе ци фич ним сто - па ма а к т и в но с т и. Ме т од д е комп оз иц ије и м а н е кол ико п р едн ос т и које о бјаш њ ав ај у њ е г о ву в е л и к у по п у ла р но с т. Ма т е ма т и ч к а п р е ц и зно с т, јед но с т а в но с т и ло г и ка и н т е р п ре т а ц и је резулт ат а, п ра кт и чно неог ран ичен број варијабл и, њи хо во уво ђе ње без од ре ђе ног ре да, ура чу на ва ње ме ђу за ви сно сти фак то - ра у су му глав ног ефек та и др. са мо су не ки од атри бу та ове де мо граф ске тех ни ке [Ki ta ga wa 1955; Das Gup ta 1978; Va u pel and Ca nu das Ro mo 2002; Ca nu das Ro mo 2003]. Ме ђу број ним ме то да ма де ком по зи ци је по сто је одр е ђе не т ех н и ч ке ра з л и ке ко је не у т и ч у би т но на ис ход р е зул т а т а, т а ко да одаби р оп т има л ног п ри с т у па п ре т е ж но за ви си од п роблема ист раж ивања и п ри р о де р а с по ло ж и ви х по д а т а к а. У ов ом р а д у ко ри с т и с е ме т од Д а с Гу п т е [1993] ко ји је п ри ла г о ђен с т о па ма ко је с е и з ра ч у на в а ју на о сно ву по но в љ ен и х т р а н с ф е р з а л н и х ис т р а ж и в а њ а к а д а је у а н а л и з у у к љу чeн

3 527 са мо је дан фак тор. У на став ку ра да нај пре се да је кра так пре глед трен до ва еко ном ске а к т и в но с т и с т ановн иш т ва Ср би је т о ком по след њи х 50 г о д и на, а з а т и м с е ме т о дом де ком по зи ц и је а на л и зи ра р е цен т н и па д а к т и в но с т и з а б е ле жен на кон г о д и не. О до п ри но с у с т а р е њ а сма њ е њу с т о па а к- т и в но с т и, а л и и о ра с т у ћем у т и ца ју би хеј ви о ра л н и х фа к т о ра еко ном ске ак тив но сти ди ску ту је се у за вр шном одељ ку. Т РЕН ДО ВИ ЕКО НОМ СК Е А К Т И В НО СТ И СТА НОВ Н И Ш Т ВА СР БИ Ј Е Од поче т ка д ру ге по ло ви не 20. ве ка до да нас сто па ак т и в но ст и ра д ног кон тин ген та 1 (у даљем текст у стопа активности), у Србији је контин уира но опа да ла, а п р е ма по да ц и ма по след њ ег по п и са све г а 60% ра д но спо с о б ног с т а нов н и ш т в а је би ло а к т и в но. И а ко је опа да њ е с т о пе а к т и в но с т и о т по - че ло под у т и ца јем п р о сперит е тн и х д ру ш т в ен и х т р ендов а (п р од уже т а к ш ко ло в а њ а, де а г ра ри з а ц и ја, в е ћ и о б у х в ат пен зи о н и м о си г у ра њ ем), к рајем про шлог века интензивирано је под у тицајем неповољних демог рафск их кре та ња и не ста бил не еко ном ске и по ли тич ке си ту а ције у земљи. Ста билне с топе економске а кт и внос т и с тановн и ш т ва, ко је су то ком 70 -и х и 80 -и х г од ин а 20. в е к а ус по с т а в љ е не з а по ш љ а в а њ е м у с ек у нд а рном с е кт ору, то ком по след ње де це ни је 20. ве ка осет но су сма ње не, а тренд опа да ња се Сли ка 1. Про се чне го ди шње сто пе ра ста бро ја ак тив них ли ца (у ) 1 С т о п а а к т и в н о с т и р а д н о г ко н т и н г е н т а је и з р а ч у н а т а к а о у ч е ш ћ е а к т и в н и х л и ц а у кон тин ген ту рад но спо соб ног ста нов ни штва, од но сно као сто па па р ти ци па ци је (ан гло сакс о н с к а л и т е р а т у р а) и л и и с ко р и ш ћ е н о с т р а д н о г ко н т и н г е н т а [ B a le t ic -Ve r t h aj m e r ].

4 528 нас тавио и на по че т к у овог ве ка. Опа да ње у че ш ћа а к т и в ног с та нов н и ш т ва пратило је сма ње ње бро ја ак тив них ли ца, а нај и зра зитије апсолутно смање ње, по сто пи од 15 го ди шње, за бе ле же но је од го ди не. Сто пу ак тив но сти су то ком ду гог пе ри о да ка рак те риса ли дивер гент - ни трен до ви у ак тив но сти му шкараца и жена. Активност мушког ста - нов н иш т в а с е неп р ек и дно см ањив ал а од г о д и не до д а н а с, а ов ај ре ла тив но дуг пе ри од је про шао кроз три фа зе: пр ву, ко ја је тра ја ла од до г о д и не п р о ш лог в е к а, т о ком ко је је економск а а кт и вно с т м у ш к а ра ца опа да ла ус лед п р омена у с т ру к т у ри п ри в р е де, п р в ен с т в е но де а г р а ри з а ц и је; д ру г у ф а з у ко ја је т р а ја л а т о ком 80 -и х и 9 0 -и х г од ин а про шлог ве ка и у ко јој су се сто пе ак тив но сти му шког ста нов ни штва зах в а љујућ и и нд у с т ри ја л и з а ц и ји с т а би л и з о в а ле н а око 80 %; и пос ледњу ф а з у, у ко јој је ус лед т р а н з и ц и је к а т р ж и ш ној е коном ији и е коном ији ус л у г а, с т о па а к т и в но с т и м у ш ког с т а нов н и ш т в а у п рв ој децен ији ов ог ве ка па ла ис под 70%. Та бе л а 1. Кре та ње сто пе ак тив но сти рад ног кон тин ген та Ср би је С в е г а 77,80 77,39 73,95 71,23 70,50 67,69 59,36 Му ш ко 100,28 97,38 90,23 82,97 81,90 77,12 69,52 Женскo 55,60 49,77 56,97 59,09 59,37 58,08 51,55 Изв ор: По п ис с т а нов н и ш т в а, до ма ћ и н с т а в а и с т а но в а 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, и го ди не, РЗС. Иа ко се током по след њих педесет го ди на бе ле жи ло по ве ћа ње еко - ном ске а к т и в но с т и жен ског с т а нов н и ш т в а, и т о кон т и н у и ра но од г о д и не, све ве ћ и број а к т и вн и х же на н и је за у с т а вио опа да ју ћ и т рен д оп ш т е с т о пе ( Tа б е ла 1). Ос е т н и ји ра с т бр о ја з а по с ле н и х же на з а б е ле жен је т оком пе риода к ада је на вис оке с т опе рас т а бр оја а кт и вн и х же на у т и ца о ра з в ој ла ке и н д у с т ри је ко ја је у Ср би ји ф ор си ра на к а о комп лемен т о с т ал и м и н д у с т ри ј ск и м с ек т о ри ма. Ра с т з а по с ле но с т и же на у тзв. по стин ду стриј ском дру штву, ко ји се оче ки вао на кон и ко ји је ви ђен у свим раз ви је ним земљама и успе шни јим тран зи ци о ним еко но - ми ја ма, у Ср би ји је из о стао услед спо рих про це са струк тур ног при ла го - ђ а в а њ а, и нс т и т у ц и о н а л н и х и по л и т и ч к и х п р о блем а и у т иц аја св е тске еко ном ске кри зе. Да нас су у Ср би ји сто пе ак тив но сти женског ста нов ништва вр ло ни ске, тач ни је све га 50% рад но спо соб них же на је ак тив но. А к т и в но с т пос т р а дног конт и нг е нт а је не п р е к и д но оп а д а л а т о ком д ру г е по ло ви не 20. в е к а, у по че т к у ус лед де а г ра ри з а ц и је и ш и р е њ а о б у- х в а т а пен зи он и м о си г у ра њем, к а сн и је и под у т и ца јем д руг е демог ра фске д и ви ден де, а након се, у п ркос п ромо ц и ји кон цеп та ак т и в ног ста ре ња т р ен д опа да њ а на с т а вио. А к т и в но с т а р е њ е, ко је с е п р о мо ви ше к а о је да н од ме х а н и з а м а з а у бл а ж а в а њ е де б а л а н с а и з ме ђу а кт и вног и неа кт ив ог с т а н о в н и ш т в а, у С р б и ј и ј е ј о ш у в е к у д о м е н у к о н ц е п т а к о ј и н е м а с в о ј

5 529 к ва н т и та т и в н и из ра з к роз по ка за т е ље т р ж и ш та ра да. Та ко по да ц и а н ке т е о ра д ној сна зи по к а з у ју да с е а к т и в о с т по с т ра д ног кон т и н г ен т а од до го ди не знат но сма њи ла. Да на кон тин гент ста ри јих од 65 го ди на не тре ба мно го ра чу на ти ка да је реч о по ве ћа њу сто пе ак тив но сти ста новни штва, ука зу ју и ре зул та ти сту ди је о не ак тив но сти [Арандаренко и сар. 2012] пре ма ко јој се ова ка те го ри ја, од свих дру гих ка те го ри ја по тен ција л но а к т и в ног с т а нов н и ш т в а на ла зи нај да љ е од по нов не а к т и в а ц и је на т р ж и ш т у ра да. О п а да њ е с т опе а кт и внос т и п р ат ио је р а с т б р о ја не а к т и в н и х л и ц а 2 (из др жа ва на ли ца и ли ца са личним приходом). Према подацима последњег по пи са у Ср би ји је го ди не би ло не ак тив них ли ца, а то ком по след њи х ше зде се т г о д ина у с т ру кт ури неа кт и вн и х је неп рек и дно расло учешће лица са лич ним при хо дом (пен зи о не ри) а смањивао се удео издржава ног станов ни штва (до ма ћи це и де ца). Ста ре ње, пен зи о ни си стем и радно з а ко но да в с т в о с у в а ж н и фа к т о ри по ра с т а бр о ја с т а ри ји х не а к т и в н и х л и ца, а п р о д у же њ е ш ко ло в а њ а и у но ви је в р е ме па д мот ив ац ије з а р а д (на шта ука зу ју ви со ке NЕЕТ 3 с т о пе), гла в н и с у ра з ло зи ра с т а не а к т и в - но с т и ме ђу м ла д и ма. Да на с је п р е ма по да ц и ма А н ке т е о ра д ној сна зи з а че твр ти ква р тал го ди не ли ца ста ри јих од 15 го ди на привре ме но или трај но ис кљу че но са тр жи шта ра да. Са ра стом бро ја не ак тив них у укуп ном ста нов ни штву Ср би је, смањи в а ле с у с е пол не ра з л и ке ме ђу не а к т и в н и м л и ц и ма. То ме с у, с а јед не стра не, до при не ле про ме не у структури привреде које су погодовале запо - шља ва њу жен ске рад не сна ге, а са дру ге стра не, раст бро ја тзв. обес храбр е н и х л и ца, ме ђу ко ји ма је ви ше м у ш к а ра ца не г о же на. О б е с х ра бр е на л и ца су током т ран зи ц иј ск и х п ро це са из г у би л и ста т ус запослен и х и п реко к а т е г о ри је не з а по с ле н и х п р е ш л и у к а т е г о ри ју не а к т и в н и х л и ца. Пр е ма Аран да рен ку и са рад ни ци ма [2012], обес хра бре ност је глав ни раз лог не - а к т и в но с т и м у ш ка ра ца из п ри марног ра д ног кон т и н г ен та (25 54), а бри га о де ц и и с т а ри м л и ц и ма је п ри ма р н и ра з лог не а к т и ви ра њ а же на ис т е т е с т а р о с т и. Ин тен зивно опа да ње ре лативних и апсолутних показатеља актив - но с т и т о ком по с лед њ ег ме ђу по п и сног пе ри о да од ви ја ло с е ис т о в р е ме но с а с т а р е њ ем ра д ног кон т и н г ен т а и п р о ме на у спе ц и фи ч н и м с т о па ма а к- т и в но с т и п р е ма с т а р о с т и. На Сл и ц и 2 је п ри к а з а на к ри в а а к т и в но с т и и ста ро сни са став рад ног кон тин ген та за и го ди ну. Ме ђу тим, на осно ву тих по да та ка мо гу се са мо до не ти за кључ ци о по сто ја њу ко ре лац и је и з ме ђу опа да њ а а к т и в но с т и и с т а р е њ а, а л и не и о т о ме ко је п р о ме не су ефект ни је де ло ва ле на сни жа ва ње сто пе ак тив но сти. 2 Не а к т и в и м л и ц и м а с е с м а т р а ј у с в а л и ц а ко ја н и с у н и з а п о с л е н а н и н е з а п о с л е н а, б е з об зи ра на ста рост. За раз ли ку од уобичајеног кон цеп та не ак тив них пре ма ко ме се из ана ли - зе ис кљу чу ју де ца мла ђа од 15 го ди на, а ко ји се ко ри сти у Ан ке ти о рад ној сна зи, ов де је д а т а ш и р а с л и к а н е а к т и в н о с т и, с х в а ћ е н а у ко н т е к с т у т з в. а к т и в н и х п о т р о ш а ч а [ L e e e t a l. 2014]. 3 NE ET (од ен гле ског Young pe o ple ne it her in em ployment nor in edu ca tion and tra i ning), је скра ће ни ца ко ја се од но си на ли ца ста ра го ди не ко ја ни су ак тив на, а ни су на школо ва њу или обу ци. У сло бод ном пре во ду су то мла ди ко ји ни ти ра де, ни ти се шко лу ју.

6 530 Сли ка 2. Кон цеп т у а л и за ц и ја де ком по зи ц и је ра з л и ке у ви си н и с т о пе а к т и в но с т и и го ди не. На Сли ци 2 уо ча ва се да је од до го ди не, са опа да њем с т опе а кт и вно с т и ра дног конт и нг ент а, рас т а о бр ој л ица с т арији х од 55 го ди на, опа дао број мла ђих од 29 и сре до веч них ли ца ста рих годи на, као и да су спе ци фич не сто пе ак тив но сти опа ле у свим старо сним к а т е г о ри ја ма о си м з а пе т о г о д и ш т е г о д и не. Пр е ц и зн и ји од г о в ор о до приносу појединих компоненти опадању стопе активности радног конт и н г е нт а м оже с е д об ит и д екомп оз иц ијом р а зл ике и зм еђу в р едн ос т и оп штих сто па ко ја је опи са на у на ред ном одељ ку. М Е ТОД И РЕ ЗУЛ ТА Т И За ис т раж ивање доп риноса старења смањењу стопе активности радног кон т и н г ен та, у овом ра д у је у по т ре бљен де ком по зи т н и ме т од Да с Гу п т е [1993] ко ји је у т е ме љ ен у к ла си ч ној де мо г ра ф ској т ех н и ц и с т а н да р д и з а- ци је стопâ. С об зи ром да се у ана ли тич ком де лу рад осла ња на бо га ту поп исн у с т ат и с т и к у, ода бр а н је п ри с т у п ко ји с е п р едлаже з а у к рш т ене под а тке. Пр ем а Д а с Г у пт и [19 93], деком по зи ц и ја р а з л и ке у в р ед но с т и оп ш т и х с т опа у сл у ча ју у к р ш т е н и х по да т а к а, по ред ком по зи т ног ефек т а, у к љу ч у је и до дат н и е фе к ат ко ји с е з о в е е фе к ат ра з л и к а у спе ц и фи ч н и м с т опама, и л и ефекат понашања с т ановн и ш т ва (д ирек тн и ефекат). Приме р у к р ш т е н и х пода т а к а су по да ц и о а к т и в но с т и, с т а р о с т и, по л у, обра зо ва њу и д ру г и м о б е ле ж ји м а н а о сно ву ко ји х с е мо г у и з р а ч у н а т и спе ц и фи ч не с т о пе з а по је д и нач не ће л и је у т а б е л и (на п ри ме р з а пе т о г о д и ш њ е с т а р о - сне г ру пе, поје д и нач не на вр ше не го д и не ж и во та и л и за сваког исп итан ика по на о с о б ). А ко у к р ш т е н и по да ц и, на п ри ме р, у к љу ч у ју с т а р о с т ( I ), пол (Ј ) и бр ач н и с т а т ус ( K), т ех н и ком де ком по зи ц и је г е не ри с а ће с е че т и ри

7 531 ефек та: ефе кат ста ре ња (I-ефе кат), ефе кат по ла (Ј-ефе кат), ефе кат брач ности (К-ефе кат) и ефе кат сто пе (R-ефе кат). У сл у ча ју де ком по зи ц и је која је п ред ме т овог ра да, ка да по с то ји са мо је дан фак тор, ста рост (I), раз ли ка из ме ђу сто па ак тив но сти рад ног конт и н г ен т а з а б е ле же н и х и г од и не, мо же с е и з ра зи т и на с ле де ћ и на чин: t. T. = R е ф е к а т + I е фе к а т = [R(t ) R(T )] + [I(а ) I(A )], где су, пре ма Дас Гуп ти [1993: 55]: t. T. раз ли ка у вред но сти оп ште сто пе R(T ) с т а н д а р д и з о в а н а с т о п а а к т и в но с т и (с т а н д а рд с р ед њи б р ој с т а нов н и к а, по п у ла ц и ја 1) I(A ) с т а ндард изована с т опа а кт и внос т и (с т а ндард с редњ а вреднос т спе ц и фи ч не с т о пе а к т и в но с т и, по п у ла ц и ја 1) R(t ) и I(а ) има ју исти из раз као прет ход на два на во да, осим што се од но с е на по п у ла ц и ју 2. У Та б е л и 3 да т а је п р о цен т на д и с т ри бу ц и ја с т а нов н и ш т в а с т а р о с т и го ди не ( Ni, ni) и спе ци фич не сто пе ак тив но сти п ре ма ста ро сти (Ti, ti) Та бе ла 3. Ст а р о сна д и с т ри бу ц и ја и спе ц и фи ч не с т о пе а к т и в но с т и с т а нов н и ш т в а Ср би је и го ди не (по пу ла ци ја 1) (по пу ла ци ја 2) Старост I Ni Ti ni ti ,33 18,76 8,19 10, ,68 59,79 8,95 44, ,52 79,06 9,78 71, ,93 87,27 10,11 80, ,13 88,21 10,06 81, ,09 87,24 9,57 80, ,96 82,12 9,85 77, ,91 71,04 10,59 69, ,12 44,06 12,14 49, ,33 25,08 10,76 21,88 Укуп но ,00 67,69 100,00 59,36 Из в ор: По пис ста нов ни штва, до ма ћин ста ва и ста но ва и године, РЗС.

8 532 за две го ди не. На осно ву њи х је из ра ч у на та оп ш та стопа акт ивност и ра дног кон т и н г ен т а з а и г о д и н у и с т а н дар д и зо в ане с т опе а кт и внос т и п р е м а д в а мо г у ћ а с т а н д а рд а : с р едњи б р ој с т а нов н и к а п е т о г о д и ш њи х с т а р о сн и х г ру п а ( I- с т а н д а р д и з а ц и ја) и с р ед њ а в р едно с т спец ифи чн и х с т о па а к т и в но с т и п ре ма с та ро с т и ( R- с та н дар д и за ц и ја). I- с та н дар д и за ц и ја да је вред но сти стан дар ди зо ва них сто па ак тив но сти на осно ву ко јих се изра чу на ва R-ефе кат (ефе кат сто па), и обр ну то, R-стан дар ди за ци јом до би јамо вред но сти на осно ву ко јих про це њу је мо ефе кат композиције (старења). О п ш т а с т оп а а к т и в но с т и р а дног кон т и н г е н т а и з но си л а је 67,69 и 59,36% за и го ди ну, ре спек тив но, а раз ли ка из ме ђу ове две вред но сти би ла је 8,34 про цент на по е на. Та бе ла 4 по ка зу је да, ако би спе - ц и фи ч не с т о пе а к т и в но с т и в а ри ра ле к а о ш т о је с у и г о д и не, а с т а р о сна с т ру к т у ра о с т а ла и ден т и ч на до 2011, он да би с т опе а кт и внос т и у и ре спек тив но из но си ле 66,01 и 60,67%, да ју ћи раз ли ку од 5,34 про цент на по е на. У слу ча ју иден тич них спе ци фич них сто па ак тив - но сти у и го ди ни, уз ува жа ва ње про це са ста ре ња рад ног контин ген та, сто пе би из но си ле 64,84% у од но сно 61,84% у да јући раз ли ку од све га 3 про цент на по е на. Иа ко би се у сва ком слу ча ју с т о па а к т и в но с т и сма њи ла, нај ма њ е опа да њ е би с е де си ло к а да с е не би ме њ а ле спе ц и фи ч не с т о пе. Та бе ла 4. Стан дар ди за ци ја и декoмпозиција сто пе ак тив но сти рад ног кон тинген та С т о п а а к т и в н о с т и R с т а н д а р д и з о в а н е с т о п е а к т и в н о с т и I с т а н д а р д и з о в а н е с т о п е а к т и в н о с т и Оп шта сто па а к т и в н о с т и Из в о р: О б р а ч у н ау т о р а. С т а н д а р д и з а ц и ја (п о п у л а ц и ја 2) (п о п у л а ц и ја 1) 61,84 64,84 60,67 66,01 Ра з л и к а (ефек ти) -3 I= ефе кат с т а р о с т и -5,34 R= ефе кат с т о п а Де ко м п о з и ц и ја Д и с т р и бу ц и ја ефе ка та у процентима -35,97-64,03 59,36 67,69-8, Д ру г и м р е ч и ма, 6 4% о с т в а р е не ра з л и ке у ви си н и с т о пе а к т и в но с т и и з ме ђу д в а по след њ а по п и са с т а нов н и ш т в а у Ср би ји, је с т е т зв. д и р ек т н и ефекат (ефе кат п ро ме ње н и х спец ифи чн и х с т опа а кт и внос т и). Преос т ал и х 35,97% укуп не раз ли ке из ме ђу сто пе ак тив но сти у и го ди ни, о с т в а ри с е з а х в а љу ју ћ и п р о ме н и с т а р о сног с а с т а в а с т а нов н и ш т в а.

9 ЗА К ЉУ Ч А К 533 Са про бле мом сма ње ња оби ма рад не сна ге и ста ре њем рад ног кон тинген та су о ча ва ју се све развијене земље. Упо ре до са на ра ста ју ћим про бле - м има који на с т а ју ка о д и рек т на по сле д и ца опа да ња економске а кт и внос т и ста нов ни штва (де ба ланс ак тив ног и не ак тив ног де ла по пу ла ци је, одр живост по сто је ћих си сте ма со ци јал не за шти те), ра сте по тре ба за осве тља вањ ем у з р о к а опа да њ а еко ном ске а к т и в но с т и, по с е б но ме ђу ра д но спо с о б - н и м л и ц и ма. Ме ђу бр ој н и м фа к т о ри ма ко ји с е спо м и њу к а о у з р о ц и св е ве ће не ак тив но сти је су ста ре ње рад ног кон тин ген та, раст об у х ва та ви со к им обра зовањем, отежан баланс личних и по слов них оба ве за, све ма ња за инт ересо ва нос т за ра д ме ђу м ла д и ма и сл. А на л и за с т о пе а к т и в но с т и ра д ног конт и нг ент а у Ср би ји т о ком по с лед њи х 50 г о д и на по к а з а ла је по т р е бу д а с е по с е б но р а з мо т р е у з роц и оп ад ањ а е кономс ке а кт и внос т и т оком по с лед њ ег ме ђу по п и сног пе ри о да к а да је бр ој а к т и в н и х л и ца сма њ ен з а ви ше од , или, у ре ла тив ном из но су, ка да је стопа активности смањена за 8 про цент них по е на. Ана ли зом ста ре ња рад ног контингента и крета ња спе ц и фи ч н и х сто па ак т и в но ст и п ре ма ста ро ст и, уо че на је ко ре ла ц и ја и з ме ђу ови х де мо г ра ф ск и х п р о ме на и опа да њ а оп ш т е с т о пе а к т и в но с т и, а п р и ме ном декомпоз и тног мет од а и з олов а н је у т иц ај композ и тног и л и с т р у к т у р н о г е ф е к т а (е ф е к т а с т а р е њ а) и д и р е к т н о г и л и б е хе ј в и о р а л н о г е ф ек т а (е ф ект а с т опа). С т а нда рд из ац ијом п р ема с р едњи м в р еднос т има с топа и с редњем бро ју с та нов н и ка, уо че на ра з л и ка од 8 п ро цен т н и х пое на је де ком по но ва на на ефек т е. Ре зул тат је по ка зао да је с т о па а к т и в но с т и у Србији опадала под у тицајем бихејвиора л них фак то ра дво ст ру ко ви ше не го под ути ца јем ста ре ња, од но сно да је нео п ход но ин си сти ра ти на про на лаже њу а де к в ат ног об ја ш ње њ а з а сма ње ње спе ц и фи ч н и х с т опа а кт и внос т и у свим ста ро сним ко хор та ма рад ног кон тин ген та. У при лог овом за кључку мо же се на ве сти ту ма че ње Б. Ра ди во је вић [2012] у ко јем се ка же да уз п р е т по с т а в к у да же не и м у ш к а р ц и с т а ри ји од 50 г о д и на у ра д ној сна зи па р т и ц и п и рају п р ема ис т и м с т опама к а о њи хо ви в р ш њ а ц и у ЕУ, с т о па ак тив но сти у Ср би ји мо гла би се по ве ћа ти за 7%. Иа ко су ре зул та ти деком по зи ци је по ка за ли да и ста ре ње рад ног кон тин ген та ути че на сма ње - ње ак тив но сти, до при нос ста ре ња је да ле ко ма њи не го што би се на пр ви по глед мо гло п р е т по с т а ви т и. С о б зи р ом да је нај ви ше ра до в а у ко ји ма с е опа да њ е с т о пе а к т и в но - сти до во ди у ве зу са ста ре њем и струк тур ним еко ном ским про ме на ма, а да је сра змер но ма ли број ра до ва ко ји се ба ве ефек ти ма по на ша ња ста нов ниш т ва, у бу д ућ но с т и би фо к ус т ре ба ло по ме ри т и ка п ро ме на ма услед ко ји х је, од у ниверза лног обрасца свакодневног фу нк ци о ни са ња, рад по стао са мо јед на у ни зу жи вот них функ ци ја, ко ја да нас пред ста вља из бор а не пра во и оба ве зу сва ког по је дин ца и гру пе.

10 534 Ц И Т И РА Н И И З ВО РИ И Л И Т Е РА Т У РА А р а н д а р е н ко, М и х а и л ; Је ле н а Ж а р ко в и ћ -Ра к и ћ Је ле н а и М а р ко Вл а д и с а в љ е в и ћ (2012). Од не ак тив но сти до за по сле ности (студија). Београд: Тим за социјално укључива ње и сма ње ње си ро ма штва, Ра ди во је вић, Би ља на и Вла ди мир Ни ки то вић (2010). Одр жи вост рад не сна ге у усло ви - м а и н т е н з и в н о г д е м о г р а ф с ко г с т а р ењ а, З б о р н и к Ма т и ц е с р п с ке з а д р у ш т в е н е н а у ке, 131: Ра д и в о је в и ћ, Би љ а н а (2012). Демог р а фск и и з аз ов з а с о ц и ја л не р е ф о р ме. у : Д. Ву ко в и ћ, Н. Пе ри шић (ур.), Ри зи ци и иза зо ви со ци јал них ре фор ми. Бе о град: Фа кул тет по литич ких на у ка, C a nu d a s Ro m o, V l a d i m i r (20 03). D e c o m p o s i t i o n Me t h o d s i n D e m o g r a p h y. R ij k s u n i ve r si t e it G r o n i n ge n. Po pu l a t io n St u d i e s. Das Gup ta, Prit hwis (1978). A ge ne ral met hod of de com po sing a dif fe ren ce bet we en two ra tes i n t o s e ve r a l c o m p o n e nt s. D e m o g r a p h y, 15(1): Das Gup ta, Prit hwis (1993). Stan dar di za tion and De com po si tion of Ra tes: A User s Ma nual. Cu r re nt Po p u la t ion Repor t s. Was hing ton Ca r sten: US Bu re au of the Cen sus, Se ri es P-23: 186. Ga r loff, Al fred; Car sten Pohl and Nor bert Schan ne (2017). Do small la bor mar ket en try co horts r e d u c e u n e m ploy m e nt? D e m o g r a p h i c Re s e a r c h, 29(15): Gl i go r i je v ić Ve r a; M i r ić Na t a l i ja a nd Va sić Pe t a r (2014). Is sk i l ls re ne wal i n age i ng work for ce p o s si ble? Ev i d e n c e f r o m S e r bi a. Z b o r n i k m a t i c e s r p s k e z a d r u š t v e n a i s t r a ž i v a n ja, 148: Johnson, Pi ter (2002). The im pact of age ing: the supply of la bo ur and hu man ca pi tal, in: H. Si e bert, (ed), Eco no mic Po licy for Age ing So ci e ti es, K i t a g awa, Evel i n (1955). C om p o ne nt s of a d i f fe r e n c e b e t we e n t wo r a t e s. Am e r i c a n S t a t i s t i c a l A s s o c i a t i o n Jo u r n a l, 50(272): Lee, Ro nald; An dry Ma son and mem bers of the NTA Net work (2014). Is low fer ti lity re ally a pro blem? Po pu la tion aging, de pen dency, and con sump tion, S ci en ce, 346, 6206: Lo ic hin ger, El ke and Ale xia Pr ska wetz (2017). Chan ges in eco no mic ac ti vity: The ro le of age and edu ca tion. D e m o g r a p h i c Re s e a r c h, 36(40): P r sk a we t z, A le x ia ; Ba r b a r a Z a g ag l ia, Tom a s Fe nt a nd Veg a rd Sk i rb e k k (20 05). D ec omp osi ng the chan ge in la bo ur fo r ce in di ca tors over ti me, De mo grap hic Re se arch, 13(7): Pr ska wetz, Ale xia; Tho mas Fent and Ross Gu est (2008). Work fo r ce Aging and La bor Produc ti vity: The Ro le of Supply and De mand for La bor in the G7 Co un tri es, Po p u l a t i o n a n d D e v e lo p m e n t Re v i e w, 34: Va u p el, Ja m e s a n d V l a d i m i r C a nu d a s Ro m o (20 0 2). D e c o m p o si ng d e m o g r a p h ic ch a n ge i n t o d i r e c t v s. c o m p o si t i o n a l c o m p o n e nt s. D e m o g r a p h i c Re s e a r c h, 7: 1 14.

11 535 OR I GI NA L S C I E N T I F IC PA PE R CON TRI BU TION OF THE AGING TO THE DIC RE A SE INT HE RA TE OF E CO NO M IC AC T I V I T Y: QU A N T I F I CA T I ON W I T H T H E DE COM P O SI T ION M ET HOD V E R A GLI G O R I J E V IĆ ve r a.g l i go r i je v m a i l.c om PE TA R VA SIĆ va sic.d e m a i l.c om Un i ve r sit y of B el g r a d e Fa culty of Ge o graphy, De part ment of De mo graphy Stu dent ski trg 3/III, Bel gra de, Se r bia SUM MARY: To ex pla in the ca u ses of the re cent dec re a se in eco no mic ac ti vity in Se r bia and ascer tain the ex tent to which po pu la tion aging has con tri bu ted to this phe nome non, this pa per uses the de com po si tion met hod to qu an tify two dif fe rent kinds of ef fects: com po si te and di rect. Di rect ef fects or ra te ef fects oc cur due to chan ges in the p opulat ion s b eh av iou r, t y pica l ly b rou g ht on by a ch a n ge d c u l t u r a l or i n st i t u t i o n a l c on t ex t or chan ges in the sta te of the la bo ur ma r ket. Com po si te ef fects re pre sent pu rely de mo - grap hic ef fects, ari sing due to age re-com po si tion of the po pu la tion. This pa per uses cen sus da ta and the Prit hwis Das Gup ta de com po si tion met hod wi dely ac cep ted as best prac t i ce for this t y pe of re se arch. T he re sults ha ve show n that be ha vi o u ral fac tors we re t wi ce a s i m p o r t a nt a s d e mo g r a p h ic f a c t o r s i n ex pl a i n i ng t he d e c r e a s e i n t he r a t e of e c o no m ic ac ti vity seen in the most re cent in ter-cen sal pe riod. KEYWORDS: ac ti vity ra te, de com po si tion, aging, stan da r di sa tion, Ser bia