avgusta Broj 504. godina 20.

Величина: px
Почињати приказ од странице:

Download "avgusta Broj 504. godina 20."

Транскрипт

1 avgusta Broj 504. godina 20. Osnivači godine: Republički zavod za informatiku, JP NA Tanjug i ICT Forum Izdavači godine: Društvo za informatiku Srbije, Beograd, Kneza Miloša 9 Izdanje podržao Registar nacionalnog internet domena Srbije Urednik IKT BILTENA Nikola Marković Dizajn: mr Dragorad Milovanović Redakcija: Telefoni Izlazi petnaestodnevno Iz aktivnosti državnih organa Kandidat za predsednika nove Vlade Srbije Ana Brnabić Razmatranje uvođenja telemedicine za veću efikasnost zdravstvenog sistema Sa domaće scene Zakonsko regulisanje veštačke inteligencije (VI) О информационој безбедности медија Sa svetske scene Spremaju se nova pravila za Big Tech PRILOG NAJAVA IT DOGAĐAJA Stranica 1

2 Iz aktivnosti državnih organa BEOGRAD, 27. avgust Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić saopštio je danas da je kandidat za predsednika buduće Vlade Srbije Ana Brnabić. Vučić je, u obraćanju javnosti povodom izbora mandatara, rekao da je u skladu sa Ustavom, nakon što je saslušao mišljenja predstavnika izbornih lista, doneo odluku o predlogu kandidata za predsednika Vlade. Predsednik Republike je naveo da je odluka bila komplikovana i složena i unutar najveće stranke u zemlje, sa koalicionim partnerima, i dodao da će sva tri kandidata za ovo mesto biti važni članovi Vlade. Predlažem Narodnoj skupštini Republike Srbije Anu Brnabić kao kandidata za predsednika Vlade. Ta odluka stupa na snagu danom objavljivanja u Službenom glasniku. Ana Brnabić neće biti četiri godine predsednik Vlade. Njen mandat trajaće kraće, doći će do promena u godini, ukazao je on. Vučić je istakao da je važno da Brnabić ostane premijerka da bismo mogli da nastavimo da užurbano radimo na rešavanju problema za jesen i zimu, napomenuvši da je značajno da u tom periodu imamo nekog ko je iskusan. On je rekao da bi nova Vlada Srbije trebalo da bude formirana u narednih 20 dana, i ponovio da će u njoj biti mnogo promena. Stranica 2

3 Iz aktivnosti državnih organa BEOGRAD, 26. avgust Vlada Republike Srbije saopštila je danas da je u okviru zdravstvenog sistema Srbije pokrenuto nekoliko pilot-projekata čiji je cilj da se u praksi ispita potencijal određenih oblika telemedicine (pre svega, elektronskih i telefonskih konsultacija između građana, izabranih lekara i lekara specijalista) za unapređenje lečenja pacijenata. Pilot-projekti telemedicine imaju zajedničku ideju da se unaprede lečenje pacijenata i sveukupna zdravstvena zaštita i da se efikasnije koriste resursi našeg zdravstvenog sistema. Cilj pilot-projekata jeste da se smanji kretanje građana, odnosno odlazak u domove zdravlja ili druge zdravstvene ustanove, da građanima štede i vreme i novac, a da lekarima i zdravstvenim radnicima omoguće veću efikasnost u radu i olakšaju organizaciju rada. Na isti način kao što različite elektronske usluge (kao što su Bebo, dobro došla na svet, evrtić, Moja srednja škola, euverenje o vođenju krivičnog postupka, EU Digitalni zeleni sertifikat, itd.), omogućavaju da građani ne budu kuriri koji nose papire od šaltera do šaltera, isto tako i ovi projekti podržavaju ideju da građani ne nose upute, razultate i nalaze od lekara do lekara, već da lečenje bude brže i efikasnije, u najboljem interesu i građana i zdravstvenih radnika. Do sada su u okviru našeg zdravstvenog sistema sprovedeni pilot-projekat edijabetes i pilot-projekat Konsultacije lekara specijalista sa građanima, dok je u planu da uskoro započne realizacija pilot-projekta Telefonska konsultacija građana sa izabranim lekarima na primarnom nivou. Na osnovu elektronskih konsultacija sa specijalistom endokrinologom, izabrani lekar propisuje terapiju ili izdaje uput za hospitalizaciju, a vreme koje je potrebno za zbrinjavanje pacijenata se skraćuje.prosečno vreme potrebno da pacijent dobije terapiju kroz edijabetes je 29,1 dan, dok kroz standardnu proceduru to iznosi 42 dana, odnosno 44,4 odsto duže. Stranica 3

4 Sa domaće scene BEOGRAD 28. avgust U novembru zemlje članice Uneska su usvojile prvi globalni sporazum o etici primene veštačke inteligencije. I Srbija se pridružila koncipiranju strategije za razvoj veštačke inteligencije, usklađene sa Evropskom inicijativom o veštačkoj inteligenciji. Strategija je definisana za period od do 2025, a njen opšti cilj je upotreba veštačke inteligencije u funkciji ekonomskog rasta, zapošljavanja i kvalitetnijeg života. Definisani su i posebni ciljevi: razvoj obrazovanja usmeren ka potrebama savremenog društva i privrede uslovljenim napretkom VI, razvoj nauke i inovacija u oblasti VI i njenih primena, razvoj ekonomije zasnovane na VI, unapređenje pretpostavki za razvoj VI i usluga javnog sektora primenom VI, kao i etička i bezbedna primena VI. Po AIA zakonu Evropske unije, aplikacije zasnovane na veštačkoj inteligenciji biće, u zavisnosti od potencijalnog rizika, svrstane u tri kategorije. Najnepovoljnije su aplikacije neprihvatljivog rizika, koje će biti zabranjene. Zatim slede aplikacije visokog rizika (podležu dodatnim zahtevima pre ulaska na tržište), pa aplikacije malog ili minimalnog rizika (kao što su, na primer, četbotovi ) koje mogu ući na tržište bez ikakvih ograničenja. Većina aplikacija pripada ovoj poslednjoj kategoriji, one se mogu slobodno koristiti, mada se mogu i za njih definisati dobrovoljni kodeksi ponašanja, kao i dodatni zahtevi za transparentnost. Aplikacije neprihvatljivog rizika se odnose na sisteme veštačke inteligencije koji bi mogli da nanesu fizičku ili psihološku štetu ljudima korišćenjem subliminalnih (kontekstualnih) tehnika ili iskorišćavanjem ranjivosti određene grupe ljudi zbog njihove starosti, fizičkog ili mentalnog invaliditeta. Mogu da pojačavaju i rodnu i rasnu diskriminaciju, tako da se često dešava da žene, marginalizovane grupe i ljudi tamne kože snose najveći teret sklonosti veštačke inteligencije ka greškama. EU se priprema da usvoji Artificial Intelligence Act AIA Stranica 4

5 Sa domaće scene БЕОГРАД, 30. август У протеклих осам година у Србији је регистровано око седамдесет дигиталних напада на инфраструктуру медија. За једног солидно обученог хакера, напад на већину независних медија у Србији не би био неизводљив. Какве би могле бити последице зависи не само од способности нападача, већ и од дигиталне хигијене самих медија. Како се медији данас све више дигитализују, тако се дигитализује и њихова безбедност - физичке безбедносне претње нису нестале, али се однос њих и сајбер претњи све више мења у корист ових других. Према мониторингу Шер (Share) фондације, у протеклих осам година у Србији је регистровано око седамдесет напада на инфраструктуру медија који су имали за циљ да је онеспособе, пресретну комуникације, или доведу до цурења приватних података. Удружење новинара Србије и Независно удружење новинара Србије (НУНС) немају податке о томе како одговорне институције - односно надлежно Тужилаштво за високо технолошки криминал (ВТК) - спроводи истраге и процесуира одговорне. Адвокат специјализован за ИТ Урош Недељковић каже да ВТК има квалификоване појединце, као и могућност да добије мноштво информација, али да је због све веће дигитализације потребно улагати много више у ову институцију. Истраживач Шер фондације Бојан Перков такође сматра да ВТК има знање да се носи са сајyбер опасностима, али да није сигуран да ли може физички да покрије све случајеве, с обзиром да је надлежно за целу Србију, а да се број сајбер проблема повећева. Већина испитаних редакција нема, или нема довољно адекватне заштите, управо због тога често долази до пропуста. Скидање са интернета свега и свачега, још када се употпуни са лошом заштитом, може, на пример, отворити врата ransomwareu - малициозном програму који закључава важне податке са рачунара, те у замену за кључ тражи одређену своту новца. То се десило једној од испитаних редакција, а том бољком је погођен и Републички геодетски завод средином јуна. Izvor: Stranica 5

6 Sa inostrane scene BRISEL, 5. avgust Francuska, Italija i Španija pojačavaju pritisak na EU da donese zakon koji će osigurati da velike tehnološke kompanije delimično finansiraju telekomunikacionu infrastrukturu. Ovo je prvi put da vlade izražavaju zajednički stav po tom pitanju. Regulatori EU su još u maju analizirali da li tehnološki giganti poput Alphabet-a, Google-a, Mete i Netflix-a treba da snose neke od troškova za nadogradnju telekomunikacionih mreža. U zajedničkom dokumentu, tri vlade navode da šest najvećih provajdera sada čine oko 55 odsto internet saobraćaja. Ovo predstavlja specifične troškove za evropske telekom operatere u smislu kapaciteta, u trenutku kada oni već uveliko ulažu u najskuplje delove mreža kao što su 5G i optičke mreže. Pozivamo na zakonodavni predlog koji će osigurati da svi učesnici na tržištu doprinose troškovima digitalne infrastrukture, navodi se u dokumentu. U dokumentu se još navodi da evropske telekom mreže i veliki provajderi online sadržaja treba da plaćaju podjednak deo troškova. Prema studiji koja je objavljena nešto ranije ove godine, godišnji doprinos od 20 milijardi eura od strane tehnoloških giganata mogao bi da podstakne ekonomiju EU u vrednosti od 72 milijarde eura. Međutim, aktivisti za digitalna prava upozoravaju da se tako mogu ugroziti pravila EU o neutralnosti mreže. Naime, tako bi pravila mogla biti razdvojena u dogovoru sa tehnološkim gigantima ako oni pomognu u finansiranju telekomunikacione mreže. Svaki zakonski predlog treba da osigura pravičnost između korisnika u skladu sa pravilima o neutralnosti mreže, što je osnovni princip koji apsolutno moramo da očuvamo, navodi se u zajedničkom dokumentu EU. Izvor: Reuters Stranica 6

7 ДРУШТВО ЗА ИНФОРМАТИКУ СРБИЈЕ Београд Кнеза Милоша 9 PRILOG Госпођа Ана Брнабић, мандатар за избор нове Владе Републике Србије Београд, Немањина 11 Поштована госпођо Брнабић, Честитам Вам на мандату за предлагање нове Владе Републике Србије! Ви сте у протеклом мандату допринели да информатизација постане један од приоритета и да се постигну значајни успеси у развоју еуправе и дигитализације Србије. Томе је пре свега допринело формирање Канцеларије за ИТ и еуправу. Предлажемо да позитивна искуства искористите и при састављању нове Владе. Друштво за информатику Србије подржава Ваше досадашње активности у области информатике, али и указујемо да Србија нема ефикасну координацију укупне активности на дигитализацији и да се сeктор телекомуникација налази у министарству заједно са туризмом и трговином. Предлажемо Вам, да образовање нове Владе искористите за унапређивање организације рада на дигитализације Србије. Желимо Вам успех у вођењу нове Владе Републике Србије! Председник, Никола Марковић (ср) Stranica 7

8 CIO Leadership Forum Beograd Hotel Zira, 27. i 28. oktobar 2022 NAJAVA IT DOGAĐAJA BIZIT 22 Beograd, hotel Crawne Plaza 9. i 10. novembar Prijava: TELFOR 22 Beograd Hotel Crowne Plaza 15. i 16. novembar Stranica 8