SOLFEĐO. udžbenik za I i II razred srednje muzičke škole za obrazovne programe Muzički saradnik i Muzički izvođač
|
|
|
- Albin Vojnović
- пре 1 година
- Прикази:
Транскрипт
1 Vedrana Marković. Andrea Ćoso-amer udžbenik za I i II razred sredne muzičke škole za obrazovne programe Muzički saradnik i Muzički izvođač Завод за уџбенике и наставна средства ПОДГОРИЦА, 2022.
2 288
3 II RAZRED 289
4 SADRŽA UVOD U II RAZRED MELODIKA Durske lestvice E-dur i H-dur Molske lestvice cis-mol i gis-mol Durske lestvice As-dur i Des-dur Molske lestvice f-mol i b-mol Mutacia Alteracie Modulacie Modusi Etide s klavirskom pratnom Završne melodiske vežbe STARI C-KLUČEVI Alt-kluč Tenor-kluč INTERVALI Sekunde i terce Kvarte i kvinte Sekste i septime AKORDI Mali durski septakord Mali durski kvintsekstakord Mali durski terckvartakord Mali durski sekundakord Umaneni septakord HARMONSKE VEZE Akordi na glavnim stupnevima Akordi na sporednim stupnevima Završne vežbe
5 SADRŽA 6. RITAM odela četvrtine kao edinice broana na osam ednakih delova: tridesetdvoke Ritmizirana triola odela četvrtine kao edinice broana na šest ednakih delova sekstola edinica broana osmina. rosti osminski taktovi: 2 8 i 8 takt Složeni osminski taktovi: takt Složeni osminski taktovi: takt Složeni osminski taktovi: takt Mešovito-složeni taktovi Velika triola u 2 4 taktu Kvartola u 4 taktu Duola u 6 8 taktu Kvartola u okviru prostog 8 takta romena takta iz 2 4 u 6 8 takt; iz 6 8 u 2 4 takt Završne ritmičke vežbe DIKTATI ednoglasni melodiski diktati na diatonsko osnovi ednoglasni melodiski diktati s mutaciom ednoglasni melodiski diktati s alteraciama ednoglasni diktati na modalno osnovi ednoglasni melodiski diktati s modulaciama Vergl diktati Dvoglasni melodiski diktati Ritmički diktati Ritmički diktati (melodiska osnova trihord) Harmonske veze LITERATURA
6 292
7 UVOD U II RAZRED U UVODU U DRUGI RAZRED NAUČIĆEŠ DA: imenueš note u violinskom kluču u obimu f c imenueš note u bas-kluču u obimu C e¹ imenueš note naizmenično u violinskom i bas-kluču u opsegu C c 29
8 ČITANE NOTA U VIOLINSKOM KLUČU U prvom razredu čitao/čitala si notne tekstove u violinskom kluču u opsegu od tona f iz male oktave do tona g². Da bismo mogli čitati i zapisivati melodiske linie u višem registru, potrebno e da proširimo opseg tonova koe znamo da zapišemo notama: da naučimo note u violinskom kluču u obimu do tona c. U tome se oslanamo na note u violinskom kluču koe već poznaemo. f g a h c1 1 d1 1 ee1 1 f1f 1 gg1 1 a1 1 hh1 1 cc2 2 d2 2 ee2 2 f2 2 gg2 2 aa2 2 h2 2 cc Izgovara ravnomerno imena nota: 1. U U U U U U U U 2. U U U U U U U U 294
9 . U U U U U U U U 4. U U U U U U U U ČITANE NOTA U BAS-KLUČU ored poznavana nota u violinskom kluču, potrebno e proširiti i znana iz oblasti imenovana nota u bas-kluču. U prvom razredu imenovali smo note i čitali notne tekstove u bas-kluču u opsegu od tona G iz velike oktave do tona c 1. Da bismo mogli intonativno tačno i ritmički precizno intonirati i zapisivati melodiske linie u dublem registru, potrebno e da proširimo opseg tonova koe znamo da zapišemo notama: da naučimo note u bas-kluču u obimu od tona C iz velike oktave do tona e 1. U tome se oslanamo na note u bas-kluču koe već poznaemo.? C D E G A H c d e f g a h c 1 d 1 e 1 295
10 1. Izgovara ravnomerno imena nota:? U U U U? U U U U 2.? U U U U? U U U U.? U U U U U? U U U 4.? U U U U? U U U U 296
11 ČITANE NOTA NAIZMENIČNO U VIOLINSKOM I BAS-KLUČU Dobro poznavane notnog pisma neophodan e uslov za profesionalno bavlene muzikom. Od posebnog e značaa da tačno i s lakoćom čitamo notne tekstove bez obzira na kluč u koem su zapisani. U sledećim primerima nizovi nota smešteni su naizmenično u violinskom i bas-kluču. otrebno e ovladati ravnomernim izgovorom solmizacionih tonskih imena, pazeći da na prelasku iz ednog u drugi kluč ne bude zastakivana, usporavana ili ubrzavana izgovora, već da pulsacia bude ravnomerna. 1. Izgovara ravnomerno imena nota: U U? U U U U? U U 2. U U? U U? U U U U 297
12 . U? U U U U U U? U 4. U? U U U? U U U U 298
13 1. MELODIKA U OVOM OGLAVLU: naučićeš da sluhom razlikueš i otpevaš durske lestvice: E-dur, H-dur, As-dur i Des-dur, kao i melodie u navedenim tonalitetima naučićeš da sluhom razlikueš i otpevaš molske lestvice: cis-mol, gis-mol, f-mol i b-mol, kao i melodie u navedenim tonalitetima moći ćeš da otpevaš melodie sa mutaciom u novim tonalitetima moći ćeš da otpevaš melodie sa alteraciama u novim tonalitetima moći ćeš da otpevaš melodie sa modulaciom u novim tonalitetima naučićeš da sluhom razlikueš i otpevaš modalne lestvice, kao i modalne melodie pevaćeš etide s klavirskom pratnom 299
14 1.1 DURSKE LESTVICE E-DUR I H-DUR E-DUR LESTVICA Odsluša numeru: A. Dvoržak, Serenada za gudače, II stav. Neka ti ova kompozicia posluži kao primer po koem ćeš pamtiti E-dur. ronađi oš neke kompozicie u E-duru i sluša ih pažlivo, da zapamtiš bou E-dura. ažlivo analizira sledeći notni tekst. Obrati pažnu na predznake iza kluča, početni i završni ton melodie. # # # Moderato # c.. # # # #. f Kada sve tonove koi se avlau u ovo melodii posložimo po visini, tako da počnemo od tona e¹, dobiamo sledeći niz: E-dur lestvica # # # # I II III IV V VI VII I mi fa sol la si do re mi e 1 fis 1 gis 1 a 1 h 1 cis 2 dis 2 e 2 Štim za E-dur U ' U # # ' 00
15 Kadenca u E-duru # # # # 4. riseti se: Da bismo se pripremili za pevane, potrebno e imenovati i otpevati stabilne stupneve, zatim i nestabilne stupneve sa razrešenem u stabilne, kao i lestvične terce.,, # # # # # # # # c # # # # c Lestvične terce # # # # c Ó # # # # Ó 01
16 Melodiske vežbe u E-duru: Valse 1. # # # # 4 p. # # # #. # # # #. f.. Scherzando 2. # # # # # # # #... - # # # #... f f 02
17 Leggiero. # # # # # # # #... f # # # Andante # c.. -. # # # # # # # # f 0
18 5. # # # # # # # # Andantino c c. # # # #.. p. p # # # # ažlivo sluša i prepozna melodiske motive koe izvodi nastavnik/nastavnica, a zatim ih otpeva. 1. # # # # # # # # # # # # # # # #
19 H-DUR LESTVICA Odsluša numeru:. Šopen, Nokturno u H-duru, br. 1, op. 2. Neka ti ova kompozicia posluži kao primer po koem ćeš pamtiti H-dur. ronađi oš neke kompozicie u H-duru i sluša ih pažlivo, da zapamtiš bou H-dura. ažlivo analizira sledeći notni tekst. Obrati pažnu na predznake iza kluča, početni i završni ton melodie. Menuetto # # # # # 4.. # # # # #. # # # # # rit... Kada sve tonove koi se avlau u ovo melodii posložimo po visini, tako da počnemo od tona h, dobiamo sledeći niz: H-dur lestvica # # # # # I II III IV V VI VII I si do re mi fa sol la si h cis 1 dis 1 e 1 fis 1 gis 1 ais 1 h 1 Ako znaš štim za h-mol lestvicu, lako ćeš naučiti i zapamtiti štim za H-dur. Kada se štimamo za h-mol, od tona h¹ pevamo silazno tonični molski kvintakord u oktavnom položau, a kada se štimamo za H-dur silazni durski tonični kvintakord u oktavnom položau. Štim za H-dur U ' ' U # # # 05
20 Kadenca u H-duru # # # # # 4. Melodiske vežbe u H-duru: 1. Vivace # # # # # 4 2. # # # # #. rit. a tempo U p # # # # # Valse? # # # ## f? # # #. ## p? # # # ##.. f 06
21 . olonaise # # # # # 4. f... # # # # # p. f # # # # # ƒ 4. Valse? # # # ## 8 6..? # #. # ## p..? # # # ##
22 5. # # # ##? # # # ## Con anima c c..? # # # ##. # # # ##. U ažlivo sluša i prepozna melodiske motive koe izvodi nastavnik/nastavnica, a zatim ih otpeva. 1. # # # ## # # # ## # # # ## # # # ##
23 ? ITANA, NALOZI I ZADACI 1. Odredi redni bro E-dur lestvice u kvintnom krugu i imenu lestvicu prie i poslie ne. 2. Dopuni sledeću melodiu koristeći tonove H-dur lestvice tako da nastane skladna i ritmički tačna melodia, a zatim e otpeva. # # # # # 4... # # # # # # # # #. #.. Osmisli melodiu u traanu od osam taktova, u taktu po izboru, koristeći tonove H-dur lestvice. Otpeva melodiu, a zatim e transponu u B-dur. Obasni u čemu e sličnost, a po čemu se razlikuu notni zapisi i zvučne slike ovih dviu melodia. Otpeva obe melodie. 4. Osmisli melodiu u traanu od osam taktova, u taktu po izboru, koristeći tonove E-dur lestvice. Otpeva melodiu, a zatim e transponu u Es-dur. Obasni u čemu e sličnost, a po čemu se razlikuu notni zapisi i zvučne slike ovih dviu melodia. Otpeva obe melodie. 5. Sledeću melodiu transponu u E-dur i H-dur, a zatim e otpeva. # 4. #.. 09
24 1.2 MOLSKE LESTVICE cis-mol i gis-mol cis-mol LESTVICA Odsluša numeru:. Šopen, Nokturno u cis-molu, br. 20. Neka ti ova kompozicia posluži kao primer po koem ćeš pamtiti cis-mol. ronađi i druge kompozicie u cis-molu. ažlivo analizira notni tekst. Obrati pažnu na predznake iza kluča, početni i završni ton melodie. Spirituoso # # # # 4 # # # #. Kada bismo sve tonove koi se avlau u melodii posložili od cis¹ do cis², dobili bismo prirodnu cis-mol lestvicu. rirodna cis-mol lestvica # # # # I II III IV V VI VII I do re mi fa sol la si do cis 1 dis 1 e 1 fis 1 gis 1 a 1 h 1 cis 2 Upoređuući tonove E-dur lestvice i prirodne cis-mol lestvice, zaklučuemo da imau iste tonove, samo različitog redosleda. E-dur i cis-mol su paralelne lestvice. Štim za cis-mol U U # ' ' # # # 10
25 Kadenca u prirodnom cis-molu # # # # 4. Melodiska vežba u prirodno cis-mol lestvici Con moto # # # # # # # # # # # #.... f ovišavanem VII stupna za pola stepena u prirodno cis-mol lestvici, nastae harmonska cis-mol lestvica. Harmonska cis-mol lestvica # # # # # I II III IV V VI VII I do re mi fa sol la si do cis 1 dis 1 e 1 fis 1 gis 1 a 1 his 1 cis 2 Kadenca u harmonskom cis-molu # # # # 4 #. 11
26 Melodiska vežba u harmonsko cis-mol lestvici Valse # # # # 4 # # # # # # # f # # # # # #. # Kada se u prirodno cis-mol lestvici, pored VII, povisi i VI stupan, nastae melodiska cis-mol lestvica. Stalni predznaci cis-mola fis, cis, gis i dis pišu se iza kluča, a u toku notnog teksta dodau se povisilice za VI i VII stupan. Melodiska cis-mol lestvica # # # # # # I II III IV V VI VII I do re mi fa sol la si do cis 1 dis 1 e 1 fis 1 gis 1 ais 1 his 1 cis 2 Kadenca u melodiskom cis-molu # # # # 4 # #. 12
27 Melodiska vežba u melodiskom cis-molu # # # # 4 2 Vivo ma non troppo # # # # # # f # # # # subito p # # # # # # # # # # Melodiske vežbe u cis-molu: 1. Andantino # # # # 6 8 p #. # #. # # # # # f subito p # # # #.. #. π... # #. 1
28 Menuetto 2. # # # # 4 f # # # # # # #. # f # # # #.. # #. # f.. Moderato # # # # c p. #. # # # # # # # # #... # # # # #. f p. #. # n # # # #... #.. 14
29 4. # # # # Andantino 8. p #. #. # # # # 8 # 5 # # # # #.. # # # # #. ažlivo sluša i prepozna melodiske motive koe izvodi nastavnik/nastavnica, a zatim ih otpeva. 1. # # # # 4 2 # # 2. # # # # 4 2 # #. # # # # 4 2 # # 4. # # # # 4 2 # 15
30 gis-mol LESTVICA Odsluša numeru:. Brams, Valcer u gis-molu, op. 9, br.. Neka ti ova kompozicia posluži kao primer po koem ćeš pamtiti gis-mol. ronađi i druge kompozicie u gis-molu. ažlivo analizira notni tekst. Obrati pažnu na predznake iza kluča, početni i završni ton melodie. Andante # # # # # 4. # # # # #. f. # # # # #. Kada sve tonove koi se avlau u melodii posložimo od gis do gis¹, dobiamo prirodnu gis-mol lestvicu. rirodna gis-mol lestvica # # # # # I II III IV V VI VII I I II III IV V VI VII I sol la si do re mi fa sol gis ais h cis 1 dis 1 e 1 fis 1 gis 1 Upoređuući tonove H-dur lestvice i prirodne gis-mol lestvice, zaklučuemo da imau iste tonove, samo različitog redosleda. H-dur i gis-mol su paralelne lestvice. Štim za gis-mol U U # ' # # ' 16
31 Kadenca u prirodnom gis-molu # # # # # 4. Melodiska vežba u prirodnom gis-molu Lento # # # # # 4 2. # # # # #. # # # # # f subito p. ovišavanem VII stupna za pola stepena u prirodno gis-mol lestvici, nastae harmonska gis-mol lestvica. Harmonska gis-mol lestvica # # # # # I II III IV V VI VII I I II III IV V VI VII I sol la si do re mi fa sol gis ais h cis 1 dis 1 e 1 fisis 1 gis 1 Kadenca u harmonskom gis-molu # # # # # 4. 17
32 Melodiska vežba u harmonsko gis-mol lestvici Allegro moderato # # # # # 4 p. # # # # #.. # # # # # p. Kada se u prirodno gis-mol lestvici, pored VII, povisi i VI stupan, nastae melodiska gis-mol lestvica. Stalni predznaci gis-mola fis, cis, gis, dis i ais pišu se iza kluča, a u toku notnog teksta se dodau povisilice za VI i VII stupan. Melodiska gis-mol lestvica # # # # # # I II III IV V VI VII I sol la si do re mi fa sol gis ais h cis 1 dis 1 eis 1 fisis 1 gis 1 Kadenca u melodiskom gis-molu # # # # # 4 #. 18
33 Melodiska vežba u melodiskom gis-molu # # # # 4 Andante sostenuto. Z. M. Vasilević 6 # # # #.. # 10 # # # #.. Melodiske vežbe u gis-molu: 1. Con sentimento # # # # # 4 2 # # # # # # # # # # # f 19
34 2. Cantabile # # # # # # # # # # # # # # # #.. # # # ## Largo 4 p # # # ## 4 # # # ## cresc. - p. π # # # ## 20
35 ažlivo sluša i prepozna melodiske motive koe izvodi nastavnik/nastavnica, a zatim ih otpeva. 1. # # # ## # # # ## 4... # # # ## # # # ## 4..? ITANA, NALOZI I ZADACI 1. Koa durska lestvica ima isti bro povisilica kao i prirodna cis-mol lestvica? 2. Uporedi prirodnu g-mol lestvicu i prirodnu gis-mol lestvicu. Šta zapažaš?. Dopuni sledeću nepotpunu melodiu tako da nastane liepa i ritmički tačna melodia, a zatim e otpeva. # # # # 8 6 r 4. Osmisli melodiu u traanu od osam taktova, u taktu po izboru, koristeći tonove sve tri vrste gis-mol lestvice. Otpeva melodiu, a zatim e transponu u g-mol. Otpeva melodiu u g-molu i obasni što primećueš. 5. Napiši predznake kako bi melodia bila u harmonskom cis-molu. # # # #
36 1. DURSKE LESTVICE AS-DUR I DES-DUR AS-DUR LESTVICA Odsluša numeru: L. van Betoven, Sonata br. 12, op. 26, I stav. Neka ti ova kompozicia posluži kao primer po koem ćeš pamtiti As-dur. ronađi oš neke kompozicie u As-duru i sluša ih pažlivo da zapamtiš bou As-dura. ažlivo analizira notni tekst. Obrati pažnu na predznake iza kluča, početni i završni ton melodie. Energico b b b b c.. < b b b b f b b b b. f... - Ó Kada sve tonove koi se avlau u ovo melodii posložimo po visini od as do as¹, dobiamo sledeći niz: b b b As-dur lestvica b b I I II II III III IV IV V V VI VI VII VII I I la si do re mi fa sol la as b c 1 des 1 es 1 f 1 g 1 as 1 22
37 Štim za As-dur b U b b ' Kadenca u As-duru 4 b b b b b b b.? Šta e potrebno otpevati da bismo se pripremili za pevane u određenom tonalitetu? Melodiske vežbe u As-duru: Moderato 1. b b b b 4. b b b b.. b b b b. bb b b. f... 2
38 2. Andante? b b b b 4 2.? b b b b. p? b b b b. f. b b b b 4 Allegretto ma non troppo p L. V. Betoven Es dur trio (iz III stava) b b b b bb b b 24
39 4. b b b b? b b b b Veloce ? b b b b b b b b f... ažlivo sluša i prepozna melodiske motive koe izvodi nastavnik/nastavnica, a zatim ih otpeva. 1. b b b b c. 2. b b b b c.. b b b b c. 4. b b b b c. 25
40 DES-DUR LESTVICA Odsluša numeru:. List, Koncertna etida br.. Neka ti ova kompozicia posluži kao primer po koem ćeš pamtiti Des-dur. ronađi oš neke kompozicie u Des-duru i sluša ih pažlivo kako bi zapamtio/ zapamtila bou Des-dura. ažlivo analizira notni tekst. Obrati pažnu na predznake iza kluča, početni i završni ton melodie. Andantino b b b b b b b b b b.. f. b b b b b... p Kada sve tonove koi se avlau u ovo melodii posložimo po visini, od des¹ do des², dobiamo sledeći niz: b b b Des-dur lestvica b b b I II III IV V VI VII I re mi fa sol la si do re des 1 es 1 f 1 ges 1 as 1 b 1 c 2 des 2 Štim za Des-dur b U b ' b b 26
41 Kadenca u Des-duru 4 b b b b b b b b. Melodiske vežbe u Des-duru: 1. Valse b b b b b 4 f b b b b b 2. Andantino b b b b b f b b b b b. bb b b b 27
42 Moderato. b b b b b 4 2. b b b b b f b b b b b f. 4. Giocoso b b b b b b b b b b.. f.. - b b b b b.. p
43 Dolce 5. b b b b b b b b b b... Maestoso 6. b b b b b c? b b b b b c? b b b b b b b b b b.. p Melodisku vežbu br. 1 transponu u D-dur. Što primećueš? Kada solmizaciom pevamo melodiu u Des-duru i melodiu u D-duru, koristimo iste solmizacione slogove kao simbole za lestvične stupneve. Na primer: i u Des-duru i u D-duru I stupan pevamo re, II stupan mi, III stupan fa i tako dale. Kažemo da su ova dva tonaliteta solmizaciono istovetna. Uočimo oš ednu zaedničku osobinu Des-dura i D-dura: svaki stupan Des-dura i D-dura piše se na isto pozicii u liniskom sistemu; naravno, u istom kluču. Kažemo da su ova dva tonaliteta i poziciono istovetna u liniskom sistemu. Razlika e u apsolutnom zvučanu, apsolutno visini i boi ova dva tonaliteta. To nam olakšava pevane. Iako nam se na prvi pogled Des-dur može učiniti kao težak, a D-dur kao lak tonalitet, oba tonaliteta treba da razumiemo, doživlavamo i pevamo bez teškoća. 29
44 ažlivo sluša i prepozna melodiske motive koe izvodi nastavnik/nastavnica, a zatim ih otpeva. 1. b b b b b b b b b b b b b b b b b b b b 4....? ITANA, NALOZI I ZADACI 1. Odredi redni bro As-dur lestvice u kvartnom krugu i imenu lestvicu prie i poslie ne. 2. Osmisli melodiu u traanu od osam taktova, u taktu po izboru, koristeći tonove Asdur lestvice. Otpeva melodiu, a zatim e transponu u A-dur. Otpeva melodiu u A-duru, pa obasni u čemu e sličnost, a po čemu se razlikuu notni zapisi i zvučne slike ovih dviu melodia.. Osmisli melodiu u traanu od osam taktova u D-duru, u taktu po izboru, a zatim e transponu u Des-dur. Otpeva obe melodie. Uporedi notne zapise i zvučne slike, pa obasni što primećueš. 4. Sledeću melodiu transponu u As-dur i Des-dur, a zatim otpeva sve tri melodie. Što primećueš? Krećući se po kvartnom krugu, peva redom tonične kvintakorde lestvica koe poznaeš, naviše i naniže. Melodiu koa nastae, ritmički obliku i zapiši. 0
45 1.4 MOLSKE LESTVICE f-mol i b-mol f-mol LESTVICA Odsluša numeru: K. M. fon Veber, Koncert za klarinet i orkestar u f-molu, br. 1, op. 7, I stav. Neka ti ova kompozicia posluži kao primer po koem ćeš pamtiti f-mol. ronađi i druge kompozicie u f-molu. ažlivo analizira notni tekst. Obrati pažnu na predznake iza kluča, početni i završni ton melodie. Menuetto b b b b 4 b b b b.. p b b b b.. Kada sve tonove koi se avlau u melodii posložimo od f¹ do f², dobiamo prirodnu f-mol lestvicu. rirodna f-mol lestvica bb b b I II III IV V VI VII I fa sol la si do re mi fa f 1 g 1 as 1 b 1 c 2 des 2 es 2 f 2 Upoređuući tonove As-dur lestvice i prirodne f-mol lestvice, zaklučuemo da imau iste tonove, samo različitog redosleda. As-dur i f-mol su paralelne lestvice. 1
46 Ako znaš štim za -dur lestvicu, lako ćeš naučiti i zapamtiti štim za f-mol. Kada se štimamo za -dur, od tona c² pevamo silazni durski kvintakord, a kada se štimamo za f-mol silazni molski kvintakord. Štim za f-mol U U ' ' b Kadenca u prirodnom f-molu b b b b 4. Melodiska vežba u prirodno f-mol lestvici Moderato b b b b 4.. p b b b b. b b b b. f ovišavanem VII stupna za pola stepena u prirodno f-mol lestvici, nastae harmonska f-mol lestvica. U ovom slučau ispred VII stupna tona es upisuemo razrešilicu, koa zapravo označava da e VII stupan povišen. Harmonska f-mol lestvica bb b b n I II III IV V VI VII I fa sol la si do re mi fa f 1 g 1 as 1 b 1 c 2 des 2 e 2 f 2 2
47 Kadenca u harmonskom f-molu b b b b 4 n. Melodiska vežba u harmonsko f-mol lestvici? b b b b 4.? b b b b Andante.. n n. n? b b b b.. n. Kada se u prirodno f-mol lestvici, pored VII, povisi i VI stupan, nastae melodiska f-mol lestvica. Stalni predznaci f-mola b, es, as i des pišu se iza kluča, a u toku notnog teksta dodau se razrešilice za VI i VII stupan, koe u stvari označavau da su VI i VII stupan povišeni. Melodiska f-mol lestvica b b b b n n I II III IV V VI VII I fa sol la si do re mi fa f 1 g 1 as 1 b 1 c 2 d 2 e 2 f 2 Kadenca u melodiskom f-molu bb b b 4 n n.
48 Melodiska vežba u melodisko f-mol lestvici Andante? b b b b 8 6 n p? b b b b p? b b b b n n n n n.. n f n n... n. Melodiske vežbe u f-molu: Lento assai 1. b b b b c n. b b b b n. n bb b b n n p n bb b b n. n
49 2. Giocoso b b b b n b b b b.... b b b b. f. b b b b n n. Andante b b b b b b b b. n b. n n bb b b n n b b b b.. n... 5
50 4. b b b b b b b b b b b b b b b b b b b b b b b b Larghetto c c. p n n. cresc. n n.. p n n. p p n Ó... p n π rit. B. opović 6
51 ažlivo sluša i prepozna melodiske motive koe izvodi nastavnik/nastavnica, a zatim ih otpeva. 1. b b b b b b b b 6 8 n.. b b b b b b b b 6 8 n. b-mol LESTVICA Odsluša numeru:. Šopen, Nokturno br. 1, op. 9. Neka ti ova kompozicia posluži kao primer po koem ćeš pamtiti b-mol. ronađi i druge kompozicie u b-molu. ažlivo analizira notni tekst. Obrati pažnu na predznake iza kluča, početni i završni ton melodie. Moderato b b 4 2 b b b b Analiziraući i pevaući prva dva takta zaklučuemo da melodia počine u B-dur lestvici. U nastavku se u melodii poavlue snižen III i snižen VI stupan. red sam kra poavlue se i snižen VII stupan. Analiziraući intervale u trećem taktu i nadale, zaklučuemo da e terca na prvom stupnu b-des¹ mala, seksta na prvom stupnu b-ges¹ mala, a takođe i septima na prvom stupnu b-as¹ mala. Zbog promene terce, sekste i septime u odnosu na prvi stupan, od trećeg takta melodia više nie u duru, nego e u molu. 7
52 Ako prepišemo dio melodie od trećeg takta do kraa, tako da iza kluča upišemo sve snizilice koe se u melodii avlau, dobićemo sledeći notni zapis: b b b b b 4 2 Kada bismo sve tonove koi se avlau u melodii posložili od b do b¹, dobili bismo sledeći niz: b b b b b rirodna b-mol lestvica I II III IV V VI VII I si do re mi fa sol la si b c 1 des 1 es 1 f 1 ges 1 as 1 b 1 Upoređuući tonove Des-dur lestvice i prirodne b-mol lestvice, zaklučuemo da imau iste tonove, samo različitog redosleda. Des-dur i b-mol su paralelne lestvice. Ako znaš štim za B-dur lestvicu, lako ćeš naučiti i zapamtiti štim za b-mol. Kada se štimamo za B-dur, od tona b¹ pevamo silazni tonični durski kvintakord u oktavnom položau, a kada se štimamo za b-mol silazni tonični molski kvintakord u oktavnom položau. Štim za b-mol U U b ' b b ' b Kadenca u prirodnom b-molu b b b b b 4 2 Melodiska vežba u prirodno b-mol lestvici Moderato bb b b b b 4 2 b b b b b 8
53 ovišavanem VII stupna za pola stepena u prirodno b-mol lestvici, nastae harmonska b-mol lestvica. Stalni predznaci b-mola b, es, as, des i ges pišu se iza kluča, a u toku notnog teksta dodae se razrešilica za VII stupan. Harmonska b-mol lestvica b b b b b n I II III IV V VI VII I si do re mi fa sol la si b c 1 des 1 es 1 f 1 ges 1 a 1 b 1 Kadenca u harmonskom b-molu b b b b b 4 2 n Melodiska vežba u harmonsko b-mol lestvici Vivo b b b b b 4 2. n. n b b b b b.. n b b b b b. n. n bb b b b. n. f n 9
54 Kada se u prirodno b-mol lestvici, pored VII, povisi i VI stupan, nastae melodiska b-mol lestvica. Stalni predznaci b-mola b, es, as, des i ges pišu se iza kluča, a u toku notnog teksta dodau se razrešilice za VI i VII stupan. Melodiska b-mol lestvica b b b b b n I II II III III IV IV V VI VI VII VII I si do re mi fa sol la si b c 1 des 1 es 1 f 1 g 1 a 1 b 1 n Kadenca u melodiskom b-molu b b b b b 4 2 n n Melodiska vežba u melodisko b-mol lestvici Valse b b b b b 4 n. n b b b b b n f n n n bb b b b n n. 40
55 Melodiske vežbe u b-molu: 1. Andante b b b b b n. b b b b b.. n. p. b b b b b. n n. Vivo 2. b b b b b n. b b b b b n n b b b b b n n. bb b b b. n p. 41
56 . Andantino b b b b b n. n. b b b b b n n. n f n b b b b b. b b b b b.. n n U n. 4.?? b b b b b b b b b b Larghetto c c cresc... n? b b b b b p.. n π rit.? b b b b b 42
57 ažlivo sluša i prepozna melodiske motive koe izvodi nastavnik/nastavnica, a zatim ih otpeva. 1. b b b b b b b b b b b b b b b b b b b b ? ITANA, NALOZI I ZADACI 1. Navedi po čemu se razlikuu gorni tetrahordi u harmonsko i melodisko f-mol lestvici. Imenu i otpeva pomenute tetrahorde. 2. Napiši sve tri vrste b-mol lestvice, uporedi tonične pentahorde i gorne tetrahorde, a zatim otpeva.. Osmisli melodiu u traanu od osam taktova, u taktu po izboru, koristeći tonove sve tri vrste b-mol lestvice. Otpeva melodiu, a zatim e transponu u a-mol. 4. Dopuni sledeći notni zapis predznacima tako da melodia bude u f-molu. Zatim melodiu transponu u cis-mol, gis-mol i b-mol. rilikom zapisivana obrati pažnu na predznake. 4 4
58 b b b b b 4 b b b b b b b b b b 5. Dopuni sledeći notni zapis tako da nastane liepa i ritmički tačna melodia. Otpeva s drugarima primere i odaberite nauspešnie radove. 1.5 MUTACIA Znamo da e mutacia melodiska poava, a odnosi se na prelaz iz durskog tonaliteta u istoimeni molski, ili obrnuto: iz molskog u istoimeni durski. Za opažane i intonirane melodia u koima se avla mutacia navažnie e biti u stanu slušno prepoznati i glasom reprodukovati III i VI lestvični stupan u dursko i sve tri vrste molske lestvice, kao i melodiske celine koe u sebi sadrže pomenute stupneve: tonične trihorde, pentahorde i kvintakorde s obrtaima, tonične heksakorde, subdominantne trihorde i kvintakorde s obrtaima, kao i gorne tetrahorde. Heksakord e niz od šest postupno poređanih tonova. Da bismo se pripremili za pevane primera s mutaciom u novim tonalitetima, s koima smo se upoznali u toku ove školske godine, korisno e pevati sledeći primer, koi e zapisan u E-duru, a zatim ga, kao dio pripreme, transponovati u H-dur, -dur i B-dur. Vežbaući transpoziciu utvrdićemo neophodna teoriska znana u vezi s poznavanem lestvica i steći slušnu predstavu o mutacii u tonalitetima koe smo upoznali u ovo školsko godini. Moderato # # # # c # # # # n Ó n n n Nakon prepoznavana početnog tonaliteta, potrebno e da se naštimamo i otpevamo kadencu, a zatim to isto učinimo i u suprotnom tonskom rodu. Korisno e izgovoriti tonične terce i tonične sekste u duru i istoimenom molu, a zatim ih otpevati naviše i naniže. 44 Ó
59 Melodiske vežbe s mutaciom: E-dur e-mol, e-mol E-dur Andante 1. # # # # 4 2 # # # # n n n # # # # # f n p n n # # # # n p n π Moderato 2. # # # # 8 6 n. # # # # n. n. n. # # # # n f n n #. n. 45
60 Andante. # 8 6. #.. #. # # # # f # # #. #. Moderato 4. # 4 2 p # # # # p # # # # f # # f # # # 46
61 5. # # # #? # # # # Lento c c... n n n n? # # # # # # # #. n. Melodiske vežbe s mutaciom: H-dur h-mol, h-mol H-dur 1. Vivo # # # # # 4 4 f n n # # # # # # # # # # n. n n n p 47
62 Adagio 2. # # # # # 4. # # # # # n n n. # # # # # n n # # # # #? n. Moderato # # 4. # # # # # # #. # # # #. n # # # # #. #. # 48
63 4. Andante # # 4 2 # # #. f # # # # p # # # # # #. 5.? # # # # Con moto 6 8. # 6. # #... #.. # #? # # # # #.. #. #... #. #.. f.. 49
64 Melodiske vežbe s mutaciom: -dur f-mol, f-mol -dur 1. Andante b 8 6 b. b. b b f b b. p. b b b n. 2. Allegro b b.. b.. b b - b b
65 Adagio. b b b b 4 p n b b b b n n n n b b b b n. p n n. Andantino 4. b b b b 4 2 n n b b b b n b b b b n n n n n n n n rit. b 51
66 5. b? b Moderato c f c. b. b b.? b b. b f Melodiske vežbe s mutaciom: B-dur b-mol, b-mol B-dur Andante 1. b b 4 b b b b b f bb p b b. 52
67 2. Andantino b b 8 6. b b b b b.... b b.... b b b. b. f.. Moderato. b b b b b n.... b b b b b. n.. n. n. n.. n. bb b b b.. n. n.... 5
68 Allegro 4. b b b b b 4 2 p n.. b b b b b. n. n b b b b b f n.. n n b b b b b n b b Valse 4..? b b 4.. 5? b b b b b p b b.. 54
69 ? ITANA, NALOZI I ZADACI 1. Koe e lestvične stupneve potrebno promieniti, i na koi način, da bi melodia od durske postala molska? 2. Da bi melodia u f-molu postala durska, koe tonove treba promieniti, i na koi način?. Sledeću melodiu promieni tako da neki neni delovi budu u molu. rocieni u kom e smislu promena uticala na zvučnost melodie. # # # # # 4. # # # # #. 4. Sledeću melodiu promieni tako da neki neni delovi budu u duru. Obasni kako se promienio karakter melodie. Koa ti se melodia više dopada, i zbog čega? b b b b b 8 6. n.. b b b b b n n.. n. 5. Osmisli a zatim i otpeva po ednu melodiu u traanu od osam taktova, u E-duru, H-duru, -duru i B-duru, u koo će se aviti mutacia. Za polazni tonalitet možeš odabrati i istoimene molske tonalitete. 55
70 1.6 ALTERACIE Alteracie predstavlau hromatske promene diatonskih tonova neke durske ili molske lestvice. Da bismo alterovane tonove sa sigurnošću i intonativno tačno intonirali i slušno prepoznavali, potrebno e da nam predstave o lestvičnim stupnevima budu sigurne i tačne. Tako ćemo lako biti u stanu da lestvične stupneve, bez obzira na to da li su stabilni ili nestabilni, hromatski mienamo. Tonalno stabilne alteracie su: u duru sniženi i povišeni II stupan, povišen IV stupan i snižen VI stupan, a u molu: snižen II, snižen IV i povišen IV stupan. Sve ostale alteracie pripadau grupi tonalno labilnih alteracia. Da bismo ovladali alterovanim tonovima koi su uvedeni kao skretnice, potrebno e imenovati, otpevati i slušno prepoznati prvo hromatske skretnice na stabilnim lestvičnim stupnevima, a zatim i na nestabilnim, u durskim i molskim lestvicama. U tome nam mogu pomoći sledeće vežbe: 1. c b # b # 2. b b b c b n b #. c # # b 4. bb b c # n Vežbe e potrebno transponovati u različite tonalitete kako bi se postigla što veća sigurnost u teoriskom, a pogotovo u intonativnom pogledu. Da bismo ovladali alterovanim tonovima koi su uvedeni kao prolaznice, potrebno e imenovati, otpevati i slušno prepoznati hromatsku lestvicu. U hromatsko lestvici naizmenično se nižu diatonski i alterovani tonovi. 56
71 rincip hromatske lestvice lako se može naučiti na primeru C-dur lestvice. rvi notni tekst predstavla C-dur lestvicu, a drugi hromatsku lestvicu na tonu c. Uoči kako se naizmenično nižu diatonski i alterovani lestvični stupnevi. C-dur lestvica Hromatska C-dur lestvica # # # # b n Radi ovladavana alterovanim tonovima u intonativnom smislu, podielićemo lestvicu na tri celine: od I do III, od III do V, te od V do I stupna.,, Zadržavaući u sviesti predstave o diatonskim celinama, popunićemo prostor alterovanim tonovima i dobiti hromatske nizove. c # # # # b n U Isto ćemo uraditi i u silaznom smeru: C-dur lestvica Hromatska C-dur lestvica b b # n b b odielićemo diatonsku lestvicu na tri celine: od I do V, od V do III, te od III do I stupna.,, 57
72 Zadržavaući u sviesti predstave o diatonskim celinama, sada u silaznom smeru, popunićemo prostor alterovanim tonovima i dobiti hromatske nizove. c b b # n b b Ove pripremne vežbe korisno e transponovati i otpevati u različitim tonalitetima. Melodiske vežbe s alteraciama: 1. # # # # 8 9 Con anima.. n # n... # # # #... n n. p.. # # # #.. π. #.. #.. # # # # n Allegro giocoso # # # # 8 # n #. M. A. Vasilević # # # # # n. # n. n n.. 58
73 . # # # # # 8 6 Moderato.. # # # # # #. f n.... # # # # #. n. # # # # # #.. 4. Adagio b b b b 4 2 n b b b b b n n b b b b p b n. 59
74 Larghetto 5. bb b b b c n bb b b b. f bb b b b. p n b b b b b. n b ƒ n 6. # # # Adagio # c #. # # # #. n # n # n. n # # # #.. # # # # # # # # 60
75 7. Andante sostenuto # # # # # 8 6. n.. # # # # #. #.. n.. # # # # #... # n # # # # #... # n n. 8. Menuetto? b b b b 4.. b n? b b b b. n n b b n? b b b b n b. n? b b b b. n b. 61
76 9. Marciale? b b b b b 4 2 b n f? b b b b.. b b.? b b b b n b n b. n.? b b b b b n p b 10. Ballad # # # # #.. n #. n. n. # # # #. # # # #. n. n. n # n. n... #. n n.... # # # # f. #. n #.. 62
77 11. bb b b 8 5 f Vivo scherzando b n bb b b b n bb b b n n b b b b b n b p. Andantino 12. b b b b c. n b n. n b b b b b. n b n f b. b b b b n b n b n p 6
78 1.7 MODULACIE ažlivo analizira sledeće primere. otrebno e da na osnovu predznaka iza kluča prepoznaš početni tonalitet, a zatim uočiš mesto na kome dolazi do promene tonaliteta. Obrati pažnu na nove predznake u notnom tekstu, kao i na nove lestvične funkcie koe poedini tonovi dobiau. repozna akorde koi ukazuu na nov tonalitet: dominantni septakord i negove obrtae, kao i vođični septakord. Otkri u kakvom su međusobnom odnosu početni i završni tonalitet. 1. Valse # # # # 4. # # # # #. # # # # #. # f # # # # # n. # Vivo 2. poco a poco cresc. 64
79 Giocoso. # # # # 4 2 f # n # n # # # # n # # # #. # # # # U n. n f U 4. Valse # # # # 8 6 p..... # # # #. #... # # # # # #.. # # # # #. 65
80 5. Andante con moto # # # # # #. # # # # # # # # # # p... #..... # # # # #.... #. 6. Lento b b b b c. n b b b b.. b b b b. b b. bb b b b n. b. n. b Ó 66
81 7. Risoluto? b b b b c n b? b b b b.? b b b b. - p n n. n. - f n.? b b b b n. b n.. p olonaise 8. b b b b b 4.. b b b b b. f... p b b b b b. n.. bb b b b.... n p 67
82 9. Vivace bb b b 8.. bb b b n b bb b b b n. n n bb b b b b b b. n. n. n. n b b b b # > n. n. 1.8 MODUSI rimer za slušane: Gregorianski koral ažlivo posluša primer. Da li možeš da prepoznaš tonalitet? okuša da obasniš zašto. Modusi ili modalne lestvice predstavlau drugi navažnii sistem lestvica, koi e bio u upotrebi do kraa 16. vieka, odnosno do prelaska renesansnog u rano barokno doba. To znači da su modalne lestvice prethodile razvou durskih i molskih lestvica, koe smo do sada učili. U početku su se koristile četiri osnovne lestvice ili četiri osnovna modusa: dorski, frigiski, lidiski i miksolidiski modus. Od 16. vieka u praksi i u teorii koriste se oš dvie lestvice: onska i eolska. Za razliku od dura i mola, u modusima se osnovni ton lestvice naziva finalis (lat. tonus finalis završni ton), er se modalne melodie uviek završavau osnovnim tonom. Modalne elemente moguće e pronaći i u muzici kasniih epoha i stilova. 68
83 DORSKI MODUS in d ažlivo analizira notni tekst. Obrati pažnu na tonove od koih se melodia sastoi. Andante 4 2 Ako sve tonove koi se u melodii poavluu posložimo u niz od d¹ do d², dobićemo sledeću lestvicu: I II III IV V VI VII I re mi fa sol la si do re d 1 e 1 f 1 g 1 a 1 h 1 c 2 d 2 rimećuemo da se u ovo lestvici polustepeni nalaze između II i III te VI i VII stupna. oznavaući raspored cielih stepena i polustepena u durskim i u molskim lestvicama, primećuemo da ne postoi ni durska, a ni molska lestvica koa ima polustepene između II i III te VI i VII stupna. Zaklučuemo da dobiena lestvica nie ni durska ni molska. Dobieni niz e modalna lestvica dorski modus. ošto počine i završava se tonom d, uobičaena e praksa da koristimo naziv dorski modus in d. To e modalna lestvica ʻmolskogʼ karaktera, er e interval između I i III stupna mala terca. Naziv e dobila po Doranima, ednom od tri naroda drevne Grčke. Ako ovu lestvicu uporedimo s prirodnom d-mol lestvicom, primietićemo da e kvintakord na prvom stupnu dorskog modusa i prirodne d-mol lestvice isti. Međutim, rastoana između V i VI stupna ovih dviu lestvica razlikuu se: u dorskom modusu to e velika seksta, a u prirodno molsko lestvici mala seksta. 69
84 Karakterističan interval po kome lako prepoznaemo dorski modus este velika dorska seksta. Analiziraući tetrahorde u dorskom modusu, zaklučuemo da su oba tetrahorda po vrsti isti molski. Dorski modus možemo lako zapamtiti i otpevati oslanaući se na prirodnu molsku lestvicu. Ako u prirodnom d-molu povisimo VI stupan, dobićemo dorski modus in d. Na isti način možemo brzo izgraditi dorsku lestvicu na bilo kom zadatom tonu, uzimaući zadati ton kao prvi stupan prirodne molske lestvice. Otpeva dorski modus na tonu d naviše i naniže i zapamti karakteristični VI stupan. Da bismo se pripremili za pevane u dorkom modusu, korisno e otpevati sledeće motive, koi u sebi sadrže karakteristične melodiske obrasce i skokove.,,,,,,, Melodiske vežbe u dorskom modusu in d: Adagio p p 70
85 2. Lento 4 p Andante. 4 f 4. 4 Narodna iz Ukraine.. 71
86 5. Andantino 4 2 f f 6. Tranquillo 8 9. p.. I. D. I. Drobni
87 ažlivo sluša i prepozna melodiske motive koe izvodi nastavnik/nastavnica, a zatim ih otpeva. c c.... c. 4. c. RIGISKI MODUS in e ažlivo analizira notni tekst. Obrati pažnu na tonove od koih se melodia sastoi. Andante c Ako poređamo u niz tonove koi se u melodii poavluu od e¹ do e², dobićemo sledeći niz: I II III IV V VI VII I mi fa sol la si do re mi e 1 f 1 g 1 a 1 h 1 c 2 d 2 e 2 7
88 rimećuemo da se u ovo lestvici polustepeni nalaze između I i II te V i VI stupna. Već znamo da ne postoi ni durska, a ni molska lestvica koa ima takav raspored cielih stepena i polustepena. Zaklučuemo da dobiena lestvica nie ni durska ni molska. Dobieni niz e modalna lestvica frigiski modus. ošto ova lestvica počine i završava se tonom e, kažemo da e ovo frigiski modus in e. Kao i dorski modus, i ovo e modalna lestvica ʻmolskogʼ karaktera, er e interval između I i III stupna mala terca. rigiski modus naziv e dobio po antičko grčko pokraini rigii. Upoređuući frigiski modus in e sa prirodnom e-mol lestvicom, primećuemo da e kvintakord na prvom stupnu frigiskog modusa i prirodne e-mol lestvice isti. Međutim, rastoana između I i II stupna ovih dviu lestvica razlikuu se: u frigiskom modusu to e mala sekunda, a u prirodno molsko lestvici velika sekunda. Karakterističan interval po kome lako prepoznaemo frigiski modus e mala frigiska sekunda. Analiziraući tetrahorde u frigiskom modusu, zaklučuemo da su oba tetrahorda po vrsti isti frigiski. rigiski modus možemo lako zapamtiti i otpevati oslanaući se na prirodnu molsku lestvicu. Ako u prirodnom e-molu snizimo II stupan, dobićemo frigiski modus in e. Na isti način možemo brzo izgraditi frigisku lestvicu na bilo kom zadatom tonu, uzimaući zadati ton kao prvi stupan prirodne molske lestvice. Otpeva frigiski modus na tonu e naviše i naniže i zapamti karakteristični II stupan. Da bismo se pripremili za pevane u frigiskom modusu, korisno e otpevati sledeće motive, koi u sebi sadrže karakteristične melodiske obrasce i skokove:,,,,,,, 1. Melodiske vežbe u frigiskom modusu in e: c.. Đ.. da alestrina (Motet U one dane). 74
89 2. Andantino 4 2 f Moderato f.... f... 75
90 4. Andante Moderato 4 f. p. f. 76
91 ažlivo sluša i prepozna melodiske motive koe izvodi nastavnik/nastavnica, a zatim ih otpeva EOLSKI MODUS in a ažlivo analizira notni tekst. Obrati pažnu na tonove od koih se melodia sastoi. Vivo p.. U 77
92 Ako sve tonove koi čine melodiu posložimo u niz, dobićemo sledeću lestvicu: I II II III III IV IV V VI VI VII VII I I la si do re mi fa sol la a h c 1 d 1 e 1 f 1 g 1 a 1 Analiziraući dobieni lestvični niz, uočavamo da ova niz izgleda isto kao prirodna a-mol lestvica. evaući ili sviraući gornu melodiu, ipak zaklučuemo da melodia zvuči drugačie, pomalo arhaično. Ona e građena i osmišlena na specifičan način i ne podlieže zakonitostima klasične harmonie. To e zato što ova melodia za osnovu ima modalnu lestvicu. Dobieni niz e eolski modus, modalna lestvica od koe e, u složenom procesu pretapana modalnih lestvica u savremeni dur-mol sistem, nastala prirodna molska lestvica. ošto ova lestvica počine i završava se tonom a, kažemo da e to eolski modus in a. U eolskom modusu raspored cielih stepena i polustepena isti e kao u prirodno molsko lestvici. Isto e i sa tetrahordima: prvi tetrahord po vrsti e molski, a drugi frigiski. Eolski modus lako opažamo i prepoznaemo upravo po rasporedu cielih stepena i polustepena, koi e isti kao u prirodno molsko lestvici. Otpeva eolski modus naviše i naniže od tona a. Da bismo se pripremili za pevane u eolskom modusu, korisno e otpevati sledeće motive, koi u sebi sadrže karakteristične melodiske obrasce i skokove:,,,,,, 78
93 Melodiske vežbe u eolskom modusu in a: 1. Allegretto f. Calmo Anonymus (Agnus Dei) 2. c
94 . Moderato f... ažlivo sluša i prepozna melodiske motive koe izvodi nastavnik/nastavnica, a zatim ih otpeva
95 DVOGLASNE MELODISKE VEŽBE U MODUSIMA MOLSKOG KARAKTERA Doba renesanse karakteristično e po vokalnim višeglasnim polifonim oblicima, čiu su osnovu činile modalne lestvice. U sledećim dvoglasnim primerima prepozna koi modus čini lestvičnu osnovu. Otpeva modus naviše i naniže. Otpeva ednu, a zatim drugu dionicu. odieleni u dvie grupe, otpevate dvoglasne primere. 1. Adagio c. c 5. Largo 2. c. p... 81
96 . Andante 4 p p 4. Andantino f 82
97 LIDISKI MODUS in f ažlivo analizira notni tekst. Obrati pažnu na tonove koi čine melodiu. Andante 4 2 Ako sve tonove koi čine melodiu posložimo u niz od f¹ do f², dobićemo sledeći niz: I II III IV V VI VII I fa sol la si do re mi fa f 1 g 1 a 1 h 1 c 2 d 2 e 2 f 2 rimećuemo da se u ovo lestvici polustepeni nalaze između IV i V te VII i I stupna. Dobieni niz e modalna lestvica lidiski modus. To e modalna lestvica ʻdurskogʼ karaktera, er e interval između I i III stupna velika terca. ošto ova niz počine i završava se na tonu f, kažemo da e to lidiski modus in f. Lidiski modus naziv e dobio po antičko grčko pokraini Lidii. Upoređuući lidiski modus in f sa -dur lestvicom, primećuemo da e kvintakord na prvom stupnu lidiskog modusa i -dur lestvice isti. Međutim, rastoana između I i IV stupna ovih dviu lestvica razlikuu se: u lidiskom modusu to e prekomerna kvarta, a u dursko lestvici čista kvarta. Karakterističan interval po kome lako opažamo i prepoznaemo lidiski modus este prekomerna lidiska kvarta. 8
98 Analiziraući tetrahorde u lidiskom modusu, zaklučuemo da e prvi tetrahord po vrsti lidiski (sastoi se od tri uzastopna ciela stepena), a drugi durski. Lidiski modus možemo lako zapamtiti i otpevati oslanaući se na dursku lestvicu. Ako u -duru povisimo IV stupan, dobićemo lidiski modus in f. Na isti način možemo brzo izgraditi lidisku lestvicu na bilo kom zadatom tonu, uzimaući zadati ton kao prvi stupan durske lestvice. Otpeva lidiski modus na tonu f naviše i naniže i zapamti karakteristični IV stupan. Da bismo se pripremili za pevane u lidiskom modusu, korisno e otpevati sledeće motive, koi u sebi sadrže karakteristične melodiske obrasce i skokove:,,,,,,, Melodiske vežbe u lidiskom modusu in f: 1. Allegro 4 f. f. f. 84
99 2. Moderato c f p. Andante p... 85
100 4. Vivace f.. ƒ Tempo giusto 4 f
101 1. ažlivo sluša i prepozna melodiske motive koe izvodi nastavnik/nastavnica, a zatim ih otpeva MIKSOLIDISKI MODUS in g Analizira sledeći notni tekst i obrati pažnu na tonove koi čine melodiu. Moderato f.. 87
102 Ako sve tonove od koih e sastavlena melodia posložimo od g 1 do g 2, dobićemo sledeći niz: I II III IV V VI VII I sol la si do re mi fa sol g 1 a 1 h 1 c 2 d 2 e 2 f 2 g 2 Uočavaući raspored cielih stepena i polustepena, kao i kod prethodnih primera, zaklučićemo da se radi o modalno lestvici. Dobieni niz e miksolidiski modus, lestvica u koo se polustepeni nalaze između III i IV te VI i VII stupna. Ovo e modalna lestvica ʻdurskogʼ karaktera, er se između I i III stupna nalazi velika terca. ošto lestvica počine i završava se tonom g, kažemo da e to miksolidiski modus in g. Ako miksolidiski modus na tonu g uporedimo sa G-dur lestvicom, primećuemo da e akord na prvom stupnu miksolidiskog modusa i na prvom stupnu durske lestvice isti. Međutim, rastoana između I i VII stupna ovih dviu lestvica razlikuu se: u lidiskom modusu to e mala septima, a u dursko lestvici velika septima. Karakterističan interval po kome lako opažamo i prepoznaemo miksolidiski modus este mala miksolidiska septima. Miksolidiski modus možemo lako zapamtiti i otpevati oslanaući se na dursku lestvicu. Ako u G-duru snizimo VII stupan, dobićemo miksolidiski modus in g. Na isti način možemo brzo izgraditi miksolidisku lestvicu na bilo kom zadatom tonu, uzimaući zadati ton kao prvi stupan durske lestvice. Otpeva miksolidiski modus naviše i naniže. Da bismo se pripremili za pevane u miksolidiskom modusu na tonu g, korisno e otpevati sledeću vežbu:,,,,,,, 88
103 Melodiske vežbe u miksolidiskom modusu in g: 1. Allegretto 4 2 f f 2. Andante f... 89
104 . Allegro 4 f.. 4. Andantino 4... f. Đ.. da alestrina 5. C Ó.. 90
105 1. ažlivo sluša i prepozna melodiske motive koe izvodi nastavnik/nastavnica, a zatim ih otpeva ONSKI MODUS in c ažlivo analizira sledeću melodiu. Obrati pažnu na tonove koi čine melodiu. Andantino c... 91
106 Ako posložimo u niz tonove koi se avlau u melodii od c¹ do c², dobićemo sledeću lestvicu: I II III IV V VI VII I do re mi fa sol la si do c 1 d 1 e 1 f 1 g 1 a 1 h 1 c 2 rimećuemo da notni zapis izgleda kao C-dur lestvica, ali sluhom registruemo da melodia ipak ne zvuči kao da e u C-duru. To e zbog toga što melodia nie građena po pravilima klasičnog dur-mol sistema, već e modalna. Između ostalog, to se ogleda i u načinu na koi e uveden i kako e napušten VII stupan. Važna e i harmonska komponenta primećuemo da melodia ne podlieže pravilima klasične harmonie. Ova lestvica e onski modus. Iz nega se kasnie, pretapanem modalnih lestvica u savremene dur-mol lestvice, razvila durska lestvica. onski modus lako opažamo i prepoznaemo upravo po rasporedu cielih stepena i polustepena, koi e isti kao u dursko lestvici. Otpeva onski modus na tonu c naviše i naniže. Da bismo se pripremili za pevane u onskom modusu, korisno e otpevati sledeću vežbu:,,,,,, Melodiske vežbe u onskom modusu in c: 1. Ballad p
107 Andante 2. 4 Ó f rit.. c Ó.. Đ.. da alestrina (Misa pape Marćela) c ažlivo sluša i prepozna melodiske motive koe izvodi nastavnik/nastavnica, a zatim ih otpeva. c c c c 9
108 DVOGLASNI RIMERI U MODUSIMA DURSKOG KARAKTERA ažlivo analizira sledeće dvoglasne primere u modusima durskog karaktera, prepozna modus koi čini lestvičnu osnovu i peva na ranie predložene načine: melodiu svakog glasa posebno, a zatim, podieleni u grupe, dvoglasno. 1. Lento. c? c U? U 2. Adagio c? c Ó Ó?
109 . Grave c. D. Ćorović c Ó.. Ó. Ó. f,? ITANA, NALOZI I ZADACI 1. Nabro moduse ʻdurskogʼ karaktera i nihove karakteristične intervale, a zatim otpeva. 2. Nabro moduse ʻmolskogʼ karaktera i nihove karakteristične intervale, pa ih otpeva.. Sledeće melodie su nepotpune. Za svaku melodiu prepozna koi modus čini lestvičnu osnovu i otpeva ga naviše i naniže. Zatim dopuni melodie, koristeći tonove odgovaraućeg modusa, tako da nastane skladna i ritmički tačna melodia. Otpeva melodie koe osmisliš
110 1.9 ETIDE S KLAVIRSKOM RATNOM Već znaš da e etida naziv za kompoziciu koa e namienena ovladavanu tehnike svirana na nekom instrumentu. Iako se u prvobitnom značenu rieč etida odnosila samo na instrumentalne kompozicie, u savremenom značenu može se odnositi i na kompozicie koe se pevau. U sledećim malim kompoziciama, pored melodie koa se intonira, važnu ulogu ima i dionica koa se svira na klaviru. otrebno e pažlivo pratiti klavirski uvod kako bi se tačno uzela intonacia i tačno otpevao početni ton. Dok pevamo, trudimo se da pratimo notni tekst dionicu koa se izvodi na klaviru. Na ta način razviamo svoe muzičko mišlene i svo sluh. Dionicu klavira može svirati nastavnik/nastavnica ili neki učenik/učenica iz odelena. Svoe muzičke sposobnosti svakako ćeš mnogo pobolšati ako istovremeno pevaš vokalnu dionicu i sviraš klavirsku pratnu. Andante q» # # # # 4 1.» V. Marković? # # # # # # # # # # # #.. >. 5 # # # #? # # # # #
111 9 # # # #. 9 # # # #? # # # #. # # # # 1 p 1 # # # #? # # # #. 17 # # # # 17 # # # #.? # # # #
112 # # # # 21 21? # # # # legato p # # # # 25 25? # # # # # # # # p π # # # # # # # # # # # # # # # # # # # 29 29? # # # # sempre tenuto # # # # -
113 ? # # # - - # # # # # # # #? # # # # # # # # 7 7 # # # #? # # # # #.... # # # # # # # # 41 41? # # # # # # # # rit.. 99
114 V. Marković 2. b b Andante q» º c» º V. Marković b b c. # Ó? b b c. 5 5? b b b b.. b b b b. #. #.. #.. # # #. 9 9 bb b b. # n..? b b b b #. # 400 # n p n. #. n
115 1 b b 1 b b. # # n n. n # n n #.. f n - n- > n.. n - n -? b b b b b b. # # n. n Ó n. n # n n # n Ó Ó? b b Ó n n - 21 b b? b b p 21. # n p b b n. n # # n # n n n # n #. # 401
116 25 b b 25 b b > # # Ó - # #? b b - Ó. # b b b b > # # Ó - b b. # f # #? b b - Ó. b. b b subito p n. # n # b b n n n? b b
117 7 b b 7 b b n # n # # Ó # # #? b b Ó 41 b b Ó 41 b b? b b.. 40
118 . b b b b b b? b b b Andantino n n n. -. (klavirska Z. M. pratna Vasilević I.D.) (kl. pratna: I. Drobni) # #. -. -, 5 5 bb b b b # -? b b b. b b b , # 9 bb b b b b, - n 9 b b b? b b b n 404
119 1 b b b n n 1 b b b poco a poco crescendo poco a poco crescendo n? b b b ? b b b b b b b b b. -. f. > f..,. n n. n < <
120 4. b b? b Andante moderato {q = 92} f.... f Z. M. Vasilević (kl. pratna: I. Drobni) 5 5 b b..? b b b # ? b
121 1 b # n 1 b - # # - - # - n -? b b # # b b b b b b b n b cre...scen...do cre...scen...do b rit. rit. # # # > -. U,, U? U b b -? > - b b - > - f f rit. b.. b ? b b a tempo a tempo.. # U # - -,, 407
122 25 b.. 25 b.? b. 408
123 1.10 ZAVRŠNE MELODISKE VEŽBE Da bismo utvrdili stečeno znane i veštine u vezi s intoniranem melodia sa različitim intonativnim problemima u novim lestvicama, koe smo upoznali u toku ove školske godine, korisno e otpevati predložene melodiske vežbe. One predstavlau material za pripremu završnog ispita iz predmeta Solfeđo. Već znamo da pevanu treba da prethodi pažliva analiza notnog teksta, prepoznavane tonaliteta i uočavane određenih intonativnih problema. Nakon analize, otpeva štim i kadencu i pokuša da bez pomoći instrumenta a prima vista (na prvi pogled) intoniraš predložene melodie. 1. # # # # # 8 6 Andante con moto.. # n.. # # # # # 2 # # # # # 2 2 n. n... # # # # # p.. n.. 409
124 2. Giocoso? b b b b 4.? b b b b n n n n? b b b b f? b b b b b. b.... olonaise # # # 4. # p.. # # # #. n. # # # # #.. # # # #. # f. # 410
125 4. Largo # # # # #... # # # # # # # # f # # # # n.. subito p Con moto 5. bb b b 8 6 p n bb b b n. f n. b b b b n n n bb b b... n. 411
126 6. resto bb b b 8 6 I. Drobni n bb b b.. n bb b b n b p n bb b b #. n bb b b.. n -. n. b. 7. # # # Andante 4 f n D. Todorović - # # # -. # p n n # # # #. n- > f 412
127 8. Vivace bb b b b n bb b b b. n - p. bb b b b - bb b b b Moderato bb b b b 4 f n. M. Srdić bb b b b p. nn b b b b b b b b. n b b b b b b. 41
128 414
129 2. STARI C-KLUČEVI U OVOM OGLAVLU: saznaćeš kako se tonovi zapisuu i čitau u starim C-klučevima: alt i tenor kluču, u obimu od c-f¹ moći ćeš da pročitaš notne zapise u alt i tenor kluču u pomenutom opsegu moći ćeš da otpevaš melodie zapisane u alt i tenor kluču u pomenutom opsegu 415